ll]Nz.

LAIZAR TADIC
tl IN2. NEDEUKO i'ALI}IOVG
Pofioprlvrsdnl lakultet u Novom Sadu
PilRUENIK ZA KOMBAJNERE
C)DRzAVANJE
I PODESAVANJE
KOMBAJNA
U ZCTVI
URADI SAM
Novl Sad,
198iL
PODESAVANJE
I PRILAGODAVANJE
KOMBAJNA
USLOVIMA
2ETVE
.
Zetva predstavlja
zavr5nu lazu u tehnologiji proizvgdnje psenice,
xroz koju se ogleda uspe5nost u
proizvodnji
ovdg'u'seva. 2etva nema di_
rektnog
uticaja na
pove6anje prinosa,
ali dobra
friprema
i pravilna
upo_
treba kombajna i te kako uti6u na uspesno ubiranje i dobar kvalitet zrna.
Prema
tome, zadatak ratara, tehnologa,
mehanizatora i svih drugih
udesnika u:etvi mora biti
prikupljanje
svakog zrna, da bi 2etva bila boga-
tija, a povr5ine
Sto
pre
oslobodene za obradu.
Ako bismo na svim zasejanim povr5inama
smanjili gubitke
zrna
samo za
jedan procenat,
sto
je
sasvim realno i moguce, imaii bismo vise
ubrane pse-nice
za
pribliZno
60.000 tona. To iznosi oko 600 miliona dinara,
5to su znadajna sredstva u uslovima stabilizacije.
IPM
"Zmaj"
je
do sada
(od
'1955.
do 1981) proizveo preko
22.000 Zit_
nih kombajna. Danas ih
je
u eksploataciji vise od 1g.000, Sto znadi da na
svaki komb_ajn dolazi oko 90 hektara pod psenicom.
U sAp Vojvodini na
svaki od 7.500 kombajna dolazi oko 45 hektara. ovi
podaci
ukaiuju na to
da smo relativno dobro opremljeni kombajnima.
.Prema
ovim pokazateljima
odigledno
je
da
postoje
tehnidki uslovi
za kvalitetnu i brzu 2etvu. Medutim, na vecini povrsina prosedna
iskori56e-
nost kombajna premasuje
tek 60 odsto kapaciteta
ove masine. Uzroke
tome u_najve6em broju slu6ajeva valja tra:iti u subjektivnim 6iniocima.
Poznato
je
da nijedna poljoprivredna
ma5ina nije tako osetljiva na
promene
uslova rada kao kombajn. To znadi da skoro za svaku njivu treba
men,ati re2im rada kombajna, odnosno prilagoditi
ga
uslovima rada. Da bi
se to
postiglo
u
praksi,
svaki kombajner mora oviadati kompletnim
teo-
retskim i praktidnim
znanjem da sam, bez idije pomo6i,
odrlava masinu
tokom rada i
podesava
njene najvainije radne
delove shodno uslovima
2etve.
ffi
Uspe5no rukovanJe kombainom trail stalnu obnovu znanla
IRAZVq' KOIIBA'NA
Frvi 2itni kombain konstruisan
je
1836. u Mi6igenu, u
9A.D'.s
radnim
zahvatom +,SO metara, a vukli su
ga konli. U Evropf
je
kombain konstrui-
san
.1932.
godine, a konstruktor
je
oio
prof. Brener. U nasu zemljuf<om-
bajni su uiezeni tek
posle drugdg svetskog
rata, a od 1954' IPM
'Zmaj'
po'einie i
prvu proizvodnju 2itnih kombajna u nas
po
licenci
poznate eng-
leske fabrike
"Masej
Haris., tip 780.
Poslednjih
godina postignuti su znacaini
rezuliati ir razvoju ilevrlr
konstrukcija, iao-i usavr5avanju
postoie6ih Zitnih kombajna u svetu
i u
nas. Ovo usavr5avanle odvija se u vi5e
pravaca:
-
pove6anja kapaciteta kombajna
(ve6e
dimenzije, sna2niji motor,
veda
propusna mo6),
-
usavrsavanja lransmisije
-
prelazak na hidrostatidki
pogon,
-
pobolj5anja separacije zrna
(razna konstruktivna re5enja),
-
izmena tehnolo5ke Seme kombajna
(novi pravci razvoja).
6
Poznall
proizvodaci kombajne, Kao Sto su
'Klas*' 'Fer",
oD2on
Dir",
"NJu
Holand",
"Fort5rit"
i drugi, dali su svoje novije modele Ziinih
kombajna, e od domedih IPM
"Zmaj".
U tabeli 1 izneti su neki najnoviji tipovi kombajna u svetu. Dati su i
va2niji
podaci o
pravcima razrroja ove tehnike:
Tribela 1
povedanie kaPaciteta kombajna
Trenulno najvedi kombajn u Evropi
!
sv-etu E-516 de.lo.je kon-
struktora kombinata
"Fort5ril"
(DR
Nemadka). Ovaj tip kombajna ima
ugraden molor snage 162 kW i bubanj du2ine 1.625 milimetara. Prednik
Oubnja
le
800 milimetara s deset udarnih Sina. Transmisioni
pogon kom-
Oajna
j6
hidrostatidki, a njegova ukupna masa iznosi 11,6 tona
(najteii
kombajn). Za
p5enicu se koristi heder radnog zahvata 6,70 i7,62 metra.
Zapremina bunkera
je
relativno mala u odnosu na ostale dimenzije
i iz-
nosi 4,5 kubnih metara.
Prema
.rezullalima ispitivanja G. Smita,
postignuti kapacitet
konrbajna
"forl5rit
E-516" u radu na
pSenici iznosio
ie
12,3 kilograma u
sekundi,
gubici nisu bili ve6i od 1,5 odsto.
Ne5to manjih dimenzija
je
novi kombajn
poljske proi;vodnje
"bizon-gigant"
tip 2-060, Sirine vr6alice 1.580 milimetara i sa standardnim
Neziv
kombajna
Tip
kombajna
Motor Bubani
el?r
'-ig
sl
.DiJ
Nlo
Frl
a
c
rE
al Il
Jlc
gE
i
KS kw
Dulina'
mm
mm
a alAilDAtDllA Stme xomrtre
,Fort3rit"
ElSte
,Bizon-gigant"
z-06c
'NJu
holand" 8080
"K.
dominalor"
'106
,Far"
M-1620/H
"M.
ferguson" 76C,
.Zmai*
190
B. rbvl SEMA KoM-
BA'NA
rHc
{sAD)
1480
,A.
Calmens" N-
,NJu
holend" TR-7C
20
220
175
205
2'14
170
190
190
163
162
162
129
150
157
125
140
140
160
120
1.625
1.580
1.560
1.580
1.521
1.520
1.510
2.743
2.2eO
2.24012
762
635
o
800
600
600
450
600
560
600
4,5
I
5,0
6,3
6,5
5,0
6,3
5,5
7,3
8,6
6,3
11,6
10,5
8,8
9,5
8,7 .
9,3,
10,0
6,6
bubnjem prednika
600 milimetara. Bunker za zrno ima zapreminu pet
kub-
nih metara, a ukupna masa kombajna
je
'10,5
tona.
Nove modele kombajna dale su i druge
poznate evropske
firme, kao Sto su: kombajn
,nar
M-16201H., a zatim.klas-106.. Firma
"NJu
Holand,, dala
je
novi tip standardne izrade komba.lna 8080, savre-
mene konstrukcije. Po tehnidkim karakteristikama sli6an
je
kombajnu
"far-1620",
s tim Sto ovaj ima ugraden bunker za zrno zapremine 6,30 kub-
nih melara. Kapacitet
-
propusna mo6 navedenih novih konstrukcija
kombajna kreCe se izmedu osam i 12 kilograma u sekundi.
Od domacih
proizvodada IPM
"Zmaj..
je
krajem 1981. izradio
svoj najnoviji i najveci kombajn
"zmaj
190", dije su karakteristike:
-
propusna
moc 10 kilograma u sekundi,
-
rnslalirana snaga na 140 kW i
-
zapremina bunkera 5.500 litara
10
Pobolllanle
reParaclle
zrna
zrna iz slame
i
Pleve
"Usko
grlo" u radu kombajna
su slamotrest
ooznatJ evro-pske
firme radile
su na iznalazen1u
fi;';5;"t; iiooatnin
uredala)
za
Eto uspeSnije
U
poslednje vreme sve
povollnilih l(onstrukclo-
izvriavanje
i istresanie
(s1.1)
namenom
(intenzivni istresad) dale
i KD-106
(sl. 2) ifirma
"NJu
Holand'
Tako ie
firma
"DZon
Dir'
na
rombainu DD-970
i DD-975
ugra-
dila specijalni
dotresad.
koleg
1e
i
IPM
;Zm;j" ugradio
na kombajn
"zmaj-161"
iznad slamotresa'
s
ciljem
da sto bolie
i energidniie
istiese
preostala zrna
u slami
(sl'
1).
Druoe konstrukciie
s istom
su firme
"Klis"
na kombajhu KD-105
na kombajnima
1550, 8080.
"Zmaj'
ie
na kombajnu
"zmaj-190"
ugla-
bio
iedan
sp'ecijalni
separator
iza
odb'ojnog
bitera,
ispod koieg
je
poslavljen
ProduZetak
Podbub-
nja. Namena ovog separatora
je
di
pospe5i intenzivniie
istresanie
preostalih zrna u slami
(sl. 3)
(sr.2)
Navedena..i pr.ikazana
dopunska re5enja omogu6uju uspe5niji
rad slamotresa, narodito kada se radi u vlaznim uslbvima, iatirnzakorovtjd-
nim njivama, a posebno je pogodan
za rad na nagnutim zemljistima.
tlvodcnlo akrflalnog bubnla
Najve6a novina u razvoju i konstrukciji kombaina
svakako
je
pojava
kombajna s ugradenim aksijblnim bubnjem. Ova kon3trukcija done-
kle menja postoje6u
tehnolosku Semu kombajna.
Prve ovakve konstrukcije pojavile
su se u SAD
podetkom
Sez-
desetih godina (1962),
a u njima
je
najdatje oriSta firma tHC, koja
je
data rri
tipa ovih kombajna (lHC-1440,
1460 i 1480), a i skoro svi drugi ameripki
proizvodadi
kombajna.
Na razvoju ovih kombajna dosta
je
udinila firma
"NJu
Holand.,
koja
je
dala
jednu
novu konstrukciju s ugradena dva aksijalna bubnja
(pa-
ralelno). To
je
kombajn TR-70.
Ostali
proizvodadi
kombajna u Evropi ili se pripremaju,
ili su
joS
uvek rezervisani prema
navedenim novim konstrukcijama.
Prlnclp rada. Poko5ena masa transportuje se sve do ulaza u
bubanj na klasidan nadin. Rotor bubnja
je postavljen
uzdu2 kombajna, a
ne popreko
kao kod klasidnog kombajna, tako da Zitna masa ulazi izmedu
rolora
-
bubnja i podbubnja gde
se obavlja i vrsidba. Proces vriidbe
je
znatno duZil2,2-2,8 metara), a
put
klasa ili klipa sloZen ikombinovano je
kruZno s
pravolinijskim
kretanjem.
Rotor bubnja
je
zatvoren ikonidan, auzdulne iine su raspore-
dene
po
duiini u vidu spirale
(sl.
4).
12
(sr.4)
lspod rotora bubnja, na
prednjem
delu, nalazi se
podesiv
i
pro-
menljiv re5etkasti
podbubanj. Na drugom delu, ispod zadnjeg dela bub-
nja, nalazi se nepromenljiv
podbubanj
s vecim otvorima kroz koja
propa-
daju ovrSena zrna i dalje,
putem
spiralnog transportera, dovode na uredaj
za di5cenje
(klasidan
uredaj). Na kombajnu ne
postoje
ugradeni slamo-
tresi kao kod klasi6nog.
Kad klasovi dospeju na uredaj za vr5idbu, imaju za
jednu
lre-
6inu manju obodnu brzinu'od obodne bizine rotora-bubnja, zbog dega i
sam
proces traje duZe. S obzirom na to da se i sam
proces viSe odvija tre-
njem, a manje udarom, ovaj kombajn daje kvalitetniie zrno.
Razmak izmedu bubnja i
podbubnja, kao i brzina obrtaja ro-
tora,
podesivi su i zavise od vrste i sorte useva koji se kombajnira. Broj
obrtaja rotora najde56e iznosi od 280 do 1.260 u minutu.
Prednosti novog sistema vrSidbe su:
-
poveCan kapacitet kombajna, uz istovremeno smanjenje
gubitaka i kvalitetniju vrsidbu,
-
znatno smanjenje dimenzija i mase kombajna na radun izba-
denog slamotresa,
-
pove6ana korisna nosivost bunkera za zrno s
pet na 6,3 do
8,6 kubnih metara,
-
smanjen utro5ak energije,
-
obezbedenje
povoljnih HTZ uslova za rad kombajna.
U
poslednje vreme u svetu
je
sve viSe novih kombajna koji se
uspesno
primenjuju za rad na talasastim terenima.
Na kombajnima
"klas", "far"
i drugim, sve viSe se ugraduju
elektronski releji, uredaji za kontrolu i obezbedenje od loma vaZnijih rad-
nih organa
(bubnja,
slamotresa, lilleraza vazduh idr). U SSSR-u na no-
vom kombajnu
"kolos"
ugradena su dva bubnja, kao i vibracioni
podbun-
ker.
U svetu se sve vise
primenjuju elektronski uredaji za kontrolu
gubitaka na vr5alici kombajna. Kod nas ovi uredaji
jo5
nisu u Siroj
pri-
meni, mada resenja
postoje, pa
otuda i opreznost
pri niihovom uvodenju.
ZNAEA' I ULOGA PRAVOVREMENE ZEWE
Statistidki
podaci za
poslednjih 35 godina pokazuju da
je
u
vreme Zetve pSenice u 28
godina bilo kiSe, a samo sedam
godina
bilo
je
pogodno za Zelvu.
Ako se
prisetimo poslednjih sedam
godina, mo2emo konstato-
vati da su bile:
-
1974. vlaZna i te5ka za Zetvu
-
1975. vlaina i izuzetno te5ka za ietvu
-
1976. suva i povoljna za 2elvu
13
1977. vla2na
1978. vlalna
1979. vla2na
te5ka za 2elvu?
le5ka za 2etvu
izuzetno te6ka za Zetvu
-
1980. suva i
povoljna
za Zetvu
-
1981. suva i
povoljna
za Zelvu
lmaju6i u vidu dosta nepovoljne vremenske uslove u Zetvi
pos-
lednjih godina,
lako
je
zakljuditi da su to razlozi koii su naterali poljopriv-
rednike da menjaju navike u
pogledu podetka
Zetve
pSenice.
Sve do
1974. 2elva
je po pravilu podinjala
kada
je
vlaga zrna
pala
ispod
'.l4
proce-
nata (vrlo
6esto i ispod 12 odsto). Medutim, od te
godine
Zetva psenice
podinje
ranije, tako da
je
viaga u zrnu veca,
pa
se u
proces
2etve uklju-
duju i suSare.
Ve6
'1979.
u 2etvi su kori56ene sve su5are u Vojvodini. Ali, tek
sto
je
u celosti
prihva6ena
vlaZna Zelva
p5enice,
nastupila
je
energetska
kriza.
Sa strudnog inaudnog aspekta rana2elva
je
opravdana
prime-
nom dvofazne Zetve. Ovaj ncdin 2etve u nas
je
izuden i dovoljno poznat.
llustracije radi, iznosimo podatke o
podetku Zetve u SAP Vojvo-
dini sa ili bez su5are, kao i kraj Zetve:
Tabela 2
Podaci
pokazuju
opravdanost
primene rane Zetve,
jer
se ona u znat-
noj meri skracuje, manji su gubici i dobija se kvalitetnije zrno, a smanjuje
se i rizik od nevremena.
lstina, zbog nastale energetske krize Zetvu
pSenice bi trebalo
podeti
pri
vlaZnosti zrna 18 do 20 odsto, tako da susenje traje dva-tri dana, a za
to vreme se obi6no uhoda i celokupna organizacija Zetve. Proizvodadi
koji primenjuju dvofaznu Zetvu
(Srbija,
Bosna idrugi), treba da
je
obave
joS
ranije,
pri
vla2nosti zrna oko 25
procenata,
jer
su tada gubici i rastur
zrna minimalni.
14
GODINA
Podetak Zetve
Kraj
2etve
Trajanje
2etve
-
dana
sa suienjem bez su5enja
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
25. Vt
6.,Vlt
21. Vt
7. V|
26. Vt
8. Vll
27. Vl
8. Vil
13. Vil
13. Vil
13. Vil
5. Vil
12. Vil
30. vl
23. Vilr
21. Vll
17. Vil
26. Vil
21. Vil
27. Vn
12. V|
29
15
27
20
26
19
15
S obzirom na broj kombajna kojima raspolaZemo, ako bi se u ravni-
darskim krajevima naSe zemlje 2etva sprovodila racionalno i organizo-
vano, bila bi zavrSena za osam do 12 dana, Sto se smatra optimalnim ro-
kom.
PODESAVANJE KOMBAJNA PREMA USLOVIMA ZEWC
Za efikasnu
primenu
kombajna, pored
vo2nju, potrebno je
i detaljno upoznati sve
ma6ine.
obudenosti kombajnera za
radne organe ove sloZene
Pode5avanje vitla
Od uspeSnog
podeSavanja
vaZnijih radnih organa na hederu kom-
bajna zavisi da li ce
gubici
iznositi 1, 5 odsto, Sto
je
tolerantna granica,
ili
ce biti znatno ve6i, a neretko i do pet procenata. Na hederu svih tipova
kombajna treba voditi raduna o podeSavanju: vitla, reZuceg aparala,
puL-
nog transportera, elevatora iitne mase, kao i celog hedera.
Valjano ubiranje zrna u
poleglom
useyu traii izuzelnu spretnost rukovaoca
kombajnom
Kako 6e biti vitlo
pode5eno,
zavisi od stanja useva.
a) Kada
je
usev uspravan. Na svim
.Zmajevim"
kombajnima ugra-
deno
je
univerzalno vitlo na kojem se mo2e
pode5avati
broj obrtaja, ugao
zaokretanja letava s
prstima, polo2aj vitla po horizontali
(napred-nazad) i
verlikali
(gore-dole).
Vitlo treba da bude iznad ose re2u6eg aparala. PoloZaj
"pik-ap-
prstiju
treba da
je
vertikalan, tj. da s reZucim aparatom zaklapa ugao od
90 stepeni. Lopatice vitla treba da zahvataju stabljike neposredno ispod
klasova (pet-deset
santimetara). Drugim redima, vitlo ne sme da udara po
klasovima, a ne sme biti ni previ5e
nisko,
jer
su u oba sludaja gubici pove-
6ani. Pored toga, vitlo mora biti dovoljno
primaknuto hederu, da bi odse-
6Ene stabljike
pridrZao
i
potisnuo
ih na puZni lransporler
(sl.
5).
-ilIil----
)-t-bt
-ar
r-
3
F*r5rfb
-.rt
i
-
l-r- r*io&r
q
(sr.
5)
b) U
poleglom
uscvu vitlo treba izvu6i 5to vi5e napred, a
"pik-ap.
prste
usmeriti
(poviti) prema re2u6em aparatu, odnosno
prema kombajnu
za 15 do 30 stepeni ispustiti ga Sto niZe, ponekad do kraja
(sl.
6).
'rrilAr
radx
(sr. 6)
16
Polohl motovll! lod redr u polcglom
urour
.
Pored
podeSavanja
villa, za rad u
poleglom
usevu kombajn treba da
je
opremljen i podizadima
klasova, koji treba da su rasporedeni na svaki
detvrti
prst.
U
poleglom
usevu kombajn lreba da se kre6e uz
polog,
od-
nosno da su klasovi okrenuti
prema
kombajnu ili da stoje pod
uglom od
10 do 45 stepeni,
.ier
su tada gubici
najmanjei. Radna brzina kombalna u
ovim uslovima
je
maksimalno ogranidena.
c) U t?tkom I nlrkom urevu vitlo treba privu6i
Sto vi5e nazad, bliZe
hederu, a
"pik-ap.
prste povili
od hedera u pravcu
kretanja kombajna za
10 do 15 stepeni.
Brzina kretanja vitla mora biti uskladena s brzinom kretanja kom-
bajna. Pri kombajniranju
p5enice
obodna brzina villa treba da bude ve6a
od brzine kretanja kombajna. Ovo povecanje
brzine vitla treba da iznosi
1 :1,
-
1,4 puta
u normalnim uslovima rada.
Navodimo podatke
o tome kako u istim radnim uslovima razlidita po-
desenost vitla utide na visinu
gubitaka
na hederu.
Tabela 3
Ogled
Radna brzina
Pololaj
vitla
Gubici
zrna
(o/o\
kombajna
km/ha
vitla
0/min km/ha
1
2
3
2,70
2.70
!,70
20
28
28
3,76
5,27
5,27
normalan
normalan
nizak
0,4it
1.80
4,21
Rezultati pokazuju
da se
pode5avanju
vitla mora posvetiti
do-
voljno paZnje.
Pri kombajniranju poleglog
useva odnos brzine vitla prema
brzini kombajna treba da iznosi 1:1,1-1
,2.
Broj obrtaja vitla pode5ava
se
kod kombajna
"zmaj-141,,
i
"zmaj-132<
pomocu
varijatora vitla. Kod kom-
bajna
"zmaj-161"
pode5avanje
se obavlja u
pokretu
sa platforme
kombaj-
nera, preko
varijatora vitla.
"Pik-ap"
prsti
se
pode5avaju preko
ekscentrika na duploj ro-
zeti vitla, smestenog na levoj strani hedera.
Relu6l rperat
Prvo lreba
proveriti
da li su svi dupli prsti
dovedeni u osu u
istom poloiaju.
Plodice
-
no? kose mora biti blago pritisnut
2abicama,
tako da razmak iznnedu kose ipritiskivada bude od 0,3 do 0,5 milimetara.
17
Dobro
podesena kosa lako se rukom kre6e levo-desno, klizeci
po kontra-
no2evima na
prstima kose. Hod kose
je
dobro
podeSen ako se u
jednom
obrtaju ekscenlrika
vrh no2a krece od sredine
iednog
do sredine drugog
prsta, a dozvoljeno
odstupanje iznosi do tri milimetra.
Ako hod kose nije
bobro
pode5en, treba
pomeiiti le2iste kretade dok se hod ne podesi.
Pulnl lransporter
Kod
puznog transportera
potrebno
je podesiti t.a?!9\ izmedu
spirale istoti nbOera,-koii
zd ve6inu useva treba da iznosi
'.15-20
milime-
tira. Veoma
ie
va2no da 6vaj razmak bude
jednak po celoj du2ini hedera.
Podesava se s leve i desn'e strane hedera. Razmak
izmedu uvladucih
prstiju na pu2nom transporteru
i stola hedera
podesava se s desne
strane kombajna
pomocu rudice. Ovai razmak treba da iznosi osam do 10
milimetara.
Nakonpode5avanjarazmakaizmeduspiraleikoritahedera,
pode5ava se razmak izmedu 6risada
na vetrobranu
hedera i spirale
(trans:
[ortera)
koji takode treba da iznosi oko
pet milimetara. Ovai razmak
mora biti
jecinak po celol du2ini spiralnog
transportera'
'sigurnosnu
spojnicu treba
proveriti i
pravilno podesiti Kao
pra-
vilo va2i : vij[e ravnomerno
pritezati dok se razmak izmedu namotaja
opruge ne
'dovede
do kraja, zatim otpustiti
vijke za detvrtinu do
pola
kruga.
Elevator lltne mase
Na elevatoru treba
pravilno podesiti zategnutost transportera'
Lanac transportera
ie
dobro z'ategnut ako
po sredini du2ine izmedu dva
vratila
pritiskom ruk'e ima ulegnuce od 25 milimelara, li. razmak izmedu
vrhova lopatice i donjeg
patosa na mestu najveceg ugiba treba da iznosi
do tri milimetra. Transpbrter ne sme biti suvi5e zategnut,
jer
tada slabije
uvladi zitnu masu. Ako
je
suvise optusten,
dolazi do oslecenja dna
patosa
-
oplate elevatora. Lanac transportera
podesava se s obe strane eleva-
lora ravnomerno, da bi se obezbedila
paralelnost gornjeg i donjeg vratila.
Lanac
-
transporter na prednjem vratilu
(dobosu) dobro
je podesen ako
je popredna letva udaljena
pet do sedam milimetara
od poda na ulazu.
bva
pode5avanja se obavljaiu
na vretenima
koja stoje vertikalno s obe
strane elevatora.
PODESAVANJE
VRSALICE
Prllemnl blter
Biter
postoii
kod kombajna
"zmai-78O",
a zadrzan
je
i kod,kom-
bajna
.zmi1-132.,. Osiali tipovi kdmbajna nemaju
prijemni biter. Glavni
18
zadatak
prijemnog bitera
je
da
prihvati Zitnu masu od elevatora, da
je
rav-
nomerno rasporedi po
celoj Sirini da
joj
da ubrzanje neposredno
pre pre-
daje na bubanj. Korisnici kombajna treba da znaju da prijemni biter dobija
direktni
pogon od motora kombajna i da on dalje prenosi pogon na sve
radne organe kombajna. Zbog toga
je
vazno da se uvek odr2ava isti broj
obrtaja bitera, koji treba da iznosi 935 u minutu. Ako prijemni biter nema
potreban
broj obrtaja, a dat
je pun gas,
zna6,i da motor nije ispravan ili da
pogonski
remen nije dovoljno nategnut.
Bubanl I podbubanl
lskustva su
pokazala da kvalitet rada u najvecoj meri zavisi od
pravilne pode5enosti organa za vrSidbu zrna. NajvaZnije
podeSavanje, na
koje kombajner ni u
jednom
trenutku ne sme zaboraviti,
jeste podesava-
nje odgovarajuceg razmaka izmedu bubnja i podbubnia, kao i broja obr-
laja bubnja. Pojedine sorte
pSenice imaju razlidil stepen izvr5avanja. Poz-
nato
je
da
je
izvr5avanje lak6e kod mekih nego tvrdih sorti
p5enice. Po-
red sorte, na izvrsavanje zrna utide i stanje useva, zakorovljenost, vlaz-
nost i drugo. lmajuci u vidu razlidite okolnosti i uslove pod kojima se iz-
vodi Zetva, desto
je potrebno viSe
puta menjati velidinu razmaka izmedu
bubnja i podbubnja, kao i broj obrtaja bubnja. U
jutarnjim
dasovima treba
raditi manjim razmakom, a kako dan vi5e odmide razmak
je potrebno po-
vecati da bi se izbeglo drobljenje slame i smanjio lom zrna.
Razmak izmedu bubnja i podbubnja mo2e se menjati u grani-
cama od osam do 40 milimetara na ulazu i od 1,5 do 16 milimelara na iz-
lazu, u zavisnosti od useva koji se kombalnira i uslova rada. Kao
pravilo
va2i da kombajn uvek radi s ne5to
povecanim razmakom izmedu bubnja i
podbubnja. Ako klasovi ostaju neovr5eni, tada podbubanj treba
pribliZiti
bubnju. Veoma
je
vaZno da
podbubanj ne bude uko5en, Sto se veoma
desto dogada. Da
je
korpa uko5ena
primecuje se po tome Sto istovre-
meno ostaju neovrSeni klasovi a pove6an
je procenat loma zrna. To znadi
da
podbubanj po celoj Sirini mora biti na istom razmaku od bubnja. Na
slici 7 prikazane su tri nepravilnosti:
-
podbubanj
je
iskrivljen, deformisan,
-
istroSena su rebra na udarnim Sinama,
-
podbubanj je
ukoSen, na levoj strani razmak iznosi, dva, a
na desnoj Sest milimetara.
Dobro
je pode5en
razmak kod kombajna
"zmaj-141.
i
.zmaj-161"
ako rudica na skali stoji na detvrtom
podeljku,
a razmak na ulazu iznosi 20
milimetara. Tada na kontrolnom otvoru s leve i desne strane kombajna, na
desetoj Sini
podbubnja, razmak treba da
je
15 milimetara. U tom sludaju
razmak na izlazu bubnja i podbubnja treba da iznosi osam milimetara.
Ako
le
razmak manji od 15 milimetara, tada
ga, pomocu podesivih
vijaka
19
.aaaaaaaal}a
aaaa.o"
(sr.7)
na izlazu bubn.ja, treba dopunski
podesiti. I ovde vaZi pravilo da bubanj
uvek treba
postaviti
da radi s najmanjim mogucim brojem obrlaja, a za'
tim, ako se ne
postigne
odgovarajuce izvr5avanje zrna,
pove6ati
radnu
brzinu, odnosno broj obrtaja bubnja. U optimalnim radnim uslovima broj
obrtaia bubnja najdeSce treba da iznosi 900-950 u minutu. U suvim uslo-
vima manje, a u vlaZnim viSe. U sludaju oStecenja Sina na bubnju, treba ih
dovesti u ispravno stanje. Ako se zamenjuju, moraju se menjati najmanje
('
l.
li
l.t
i:
20
(sr.8)
dve Sine ito ona koja
je
ostecena iona na suprotnoj strani, bubnja, iako
nije o5tecena. Ako Sine na bubniu obele2imo brojevima od 1 do 8, lada
treba meniati Sine u
paru: 1 i5.2 i6,3 i7,4 i8 (s1.8). Ako su Sine istro-
Sene idotrajale, menjaju se sve. JoS
jedna
napomena: ako dode do zagu-
Senja na bubnju, narodito u vlaZnim uslovima i pri velikoj radnoj brzini,
odguiivati se nikada ne sme tako Sto 6e se
povremeno
ukljudivati i isklju-
divati bubanj
(rudica vrSalice),
jer
tada dolazi do vecih havarija iStete na
kombajnu
(izgori remenje, oSteti se menjad bubnia i drugo).
Odbolnl bltcr
Kod kombajna
"univerzal,,
i
"zmaj-141"
odbojni biter dobija direk-
tan
pogon
od motora i mora uvek da ima konstantan broj obrta.ia i to 830
u minutu. Kod kombajna
"zmaj-125.i"zmaj-161"
odbojni biter treba da
ima uvek 840 obrtaja u minutu.
Podclavrnlc dta
(l8de)
Kvalitetno disto zrno mo2e se dobiti samo pravilnim pode5avaniem
uredaja za 6i5cenje prema
uslovima rada. Po5tb su ti ublovi raztlditf i
veoma desto
promenl,jivi,
ne moie se dati odreden
.recept.
za podeSava-
nje kombajna, ali se mogu preporu6iti odredena iskustva kojih se treba
pridr2avati.
Gornje sito,
"Petersonovo.
kod
"univerzala.
ili
.Klosovo.
kod
"zmaja-131"
i"zmaja-125.,, treba otvoriti toliko da sva masa zrna
pro-
padne
vec na
prve
dve trecine n,jegove duiine. Da bi se ovo postiglo, sitc
treba da
je
otvoreno od
polovine
do tri delvrtine za rad na pSenici.
Kada
sito ni,ie dovoljno otvoreno, zrno ae kliziti po njemu i odlaziti iz kombajna,
sto dovodi do povecanja gubitaka. lslovremeno, velike kolidine zrna od-
laze povratnim
elevatorom za neovrsene klasove. ProduZetak gornjeg
sita treba otvoriti do kraja ipostaviti ga u srednji poloZaj.
Jadina vazduSne
struje na ventilatoru kod kombajna
.univerzal..
i
.zmaj-131.
regulise se
pomocu priklopaca-deflektora,
koji se nalaze s obe strane venlilatora.
Kod kombajna
"zma)-125.
i
.zmaj-161.
ladina
vazdusne struje se
reguliSe preko
varijatora ventilalora. Gornji usmeriva6 vazdusne struje
stavlja se u normalnim uslovima rada u gorn.li poloZaj.
Ako
je
usev zako-
rovljen ipleva vlaZna, treba ga postaviti
u donji poloZaj.
PodeSavanja
treba da budu takva da na prelazu izmedu sabirne ravni i sita u svakom
momentu bude dist prostor po
celoj Sirini vrsalice, a po du2ini oko 30-40
santimetara,
.jer
je
tu i najjada vazduSna struja. Na navedenom prostoru
izdvajaju se zrna od
pleve
i kratke slame. Ova pode5enost proverava
se
tek kada se kombajn zaustavi i iskljudi vrsalica.
Sto se tide podeSavanja uredaja za di5cenje, da zakljudimo:
-
gornje
sito ("Petersonovo( ili
"Klosovo.)
treba da
je
otvoreno
od polovine
do tri detvrtine, ili 10-12 milimetara,
21
U
praksi
se
joS
uvek relko sistematski iza svake ma5ine kontrollSu gublci
zrna
-
produ2etak gornjeg sita treba da
je
otvoren do kraja i postavljen
u srednji
poloZaj,
-
donje sito s otvorim?
-:
11 milimetara (ili
"Klosovo"
8-',l0 mili-
metara),
-
vetar (priklopci)
otvoreni do kraja
(maksimalno)
i
-
gornji i donji usmerivadi da su u
gornjem polo2aju.
uwRotvANJE
GUB|TAKA ZFNA U zEn/t
psENtCE
U tehnologiji kombajniranja p5enice gubici
su redovan pratilac
i ne
mogu se izbeci, ali se
pravilnom
eksploatacijom kombajna mogu svesti
na minimum.
ViSegodi5nja ispitivanja su
pokazala
da se
gubici
u
praksi
najde5ce
krecu u granicama
od dva do
pet
odsto. U optimalnim radnim uslovima.
pri prinosu
od 5.500 do 6.000 kilograma po hektaru, gubici iznose od 11C
do 300 kilograma zrna po hektaru.
22
-$'
nala.
Ako se kombajnima ostvaruju
veci udinci' tj. ako se oni krecu ve-
6im radnim brzinama, i
gubici se
pove6avaiu.
S druge strane,
jo5
uvek
nemamo
precizne instrumente
i uredaje kojima bismo bezbedno mogli
kontrolisati rad kombajna i svakog trenutka imati uvid u naslale
gubitke.
Zbog toga smo
prinudeni da, u okviru Zetvenih
planova, planiramo i ekipe
koje 6e
pomno pratiti rad kombajna i kontrolisati visinu nastalih
gubitaka.
Da bismo u toku rada kombajna mogli kontrolisati
gubitke' data
je
Sema kombajna
(sl.
9) na kojoj su strelicama od 1 do 5 oznadena mesta
na kojima se
pojavljuju i nastaju
gubici. Gubici se najCesce
polavljuju na
hederu, ito na vitlu
(1),
reZu6em aparalu
(2),
na slamotresima
(3)'
na ladi
-
sitima
(4) i na bubnju
-
neovr5eni klasovi
(5)
koji izlaze na ladi-sitima
(4t.
Navodimo deklarisane
gubitke, tj. dozvoljene
granice gubitaka, na
osnovu dogovora instituta za
polioprivrednu tehniku u Jugoslaviji u 1974/
'1975.
godini. gubici, u procenlima od
prinosa, iznose:
I
_E}!Z
'r*
/
t:. _-_--
l,
Scmatrkl
pdkaz kombtln.
gde rvo n!.tdu
gublcl (1{)
lzuietno i u nepovoljnim uslovima, ovi
gubici se kredu i do 10
proce-
-
na hederu do
-
na slamotresu do
-
na sitima
(ladi)
do
-
na bubnju do
1,50 dosto
0.50 odsto
0,30 odsto
0.05 odsto
Svega do
2,35 odsto
Navedeni
gubici se dozvoljavaju na ostvarenim
-
deklarisanim
ka-
pacitetima kombajna, ito kod kombajna
"zmaj-161"
na 6,2 kilograma u
sekundi, kod
"univerzala.
na 3,5, kod
"zmaia-141"
na 4 kilograma u se-
kundi,
pri
odnosu zrna
prema slami 1:1. Ako se ostvaruje veci udinak i
gubici su veci i obratno.
Najnovija istraZivanja u SAD
pokazuju da ukupni
gubici na kom-
bajnu u sada5njim uslovima ne bi smeli bili veci od
jednog procenta
23
Hetodlka br:og ufindlvrnlr gubltaka
u okviru.
jugoslovenskog
takmidenja kombajnera veoma
ie zna_
cajno naceto da se u raclu ostvare 5lo ve6i u6inci, tj.
produktivndst
rada
kombajna, uz minimalne gubitke
zrna. Da bi se ostv'arilo ovo nadelo, bilo
bi.korisno da organizatori 2etve, u okviru
plana
2etve, predvide
i manje
ekipe
(dva
radnika
-
u6enika, studenta i drl za utvrdivanje i
pracenle
kombajna, odnosno za pravilno
odredivanje re2ima rada kombajna. ova
9kip9
je
u mogu6nosti
da brzom, ali sigurnom metodom prati
r6d 1O-.15
kombajna. Po pravilu,
uvek treba prvo
kontrolisati prvi
tomOaln
koji
je
na
delu kolone i na njemu obavili sva fina pode5avanji, pa prem6
nie#ru po-
deSavati i ostale kombajne (iednoobrazno).
Gubiii se uivrduju tri do
bet
puta
dnevno na svakom kombajnu, kao i pri
svakoj
promeni
uslova rada
(nova
njiva, sorta).
..
Da bi ekipa uspe5no radila, potrebno je
da bude opremljena ovim
priborom:
1. Limene posude
odredenih dimenzija,
prema
tipu kombajna,
2. Stoperice ili sat-Stoperice,
3. Znadke ili trasirke
(6etiri),
4. Dvometar,
5. Pantljika,
6. Obrtomer-tehmomelar,
7. Kvadratni metar (50
x 50 ili 100 x 100 sm).
8. Najlon kese,
9. Formulari
-
obrasci i tablice za
preratunavanje gubitaka.
Veli6ina limenih posuda
zavisi od lipa kombajna, odnosno od rad-
nog zahvata i to:
-
za
"zmaj-780.,
'131
i
'132
do 3,50 metara, odnosno radnog zah-
vata 3,40 melara limena posuda
treba da ima dimenzij e: 70 x 33 i:
r
sm;
-
za
Duniverzal,.
i.zmaj-141"
od 4,20 melara, odnosno radnog zah-
vata 4 metra, limena posuda
da ima dimenzije: 80 x 31 x 5 sm:
-
za
"zmaj-125"
(161)
od 4,88 melara, odnosno radnog zahvata 4,50
melara, limena posuda
da ima dimenzije: 100 x 27 x 5 sm, a za radni zah-
v8t kombaina od 5,20 metara, dimenzije posude
treba da iznose: 100 x
24 x 5sm.
Navedene posude
mogu biti izradene i od drugog materijala, na
pri-
mer plastike,
drveta. Ove
posude
slu2e za brzo odredivanje gubitaka
na
vr$alici kombajna.
Pottuplk utvrdlvanle gubltaka
.
Za utvrdiv-anje gubitaka
na hederu kombajna koristi se ram
-
kva-
drat 100 x 100sm: 1m.,ili 50 x 50sm:0,25 x 4: 1mr.
postavljase
24
L-____l_
_ ___J
_lL-_
-;___
_!.
lL__
___;__
__ Ji
1-----T-+]--
--J
#1
rL.H
I I
,/A
liltn
lstrt
lrtt
r
t
f,riltrt
ltlr't
L,
MrJ
r-',v'.t
srr*i
!- ;
-r
'il
+ll
sL.ao
L-_l__J
::.:tl?*ill !ler:
gde.ne
smeraju stama ipteva, pa
se skupe
svi kta_
sovr r rzovole
zrna, kao i srobodna zrna sa zemrje,
te se broj zrna upise
u
posebne
obrasce.
Gubici na vrSalici
kombajna
utvrduju se na ovaj nadin:
,^^,I:^.11.^::,:tlytigt_k"da
se kombajn
krece_, izmedu
fr"on;in
i zadnjih
rocKova popreko
iti koso pod
uglom od 10_20 stepeni
ividi
si. 10) u od_
nosu
na
.pravac
kretanja kombajna.
Kada je
kombajn iznad posudl
ireba
istresti
slamu,
tako da zrna ostanu u postidi,
zarim istresti
jievra-iio'voiiti
zrna i slobodna
zrna izbrojati
i upisati u obrasce.
groj
iina-;-ri,il"nol po_
sudi odgovara povrsini
od
jednog
kvadratnog
metra, pa
onda nije resko
izradunali
koriki
su gubici po
hekiaru
u kiroglmima,
ako se ,n"
'piiorizn"
vrednost ppsolutne
mase zrna.
Prlmcr:
fkg
jq
utvrdeno
da na hederu
na
je-dnom
kvadratnom
metru ima 50
zrna iako
je
u rimenoi posudi
utupnci
so iina, to znaer
r"i,g;-eri'rrn".
sada, na osnovu izmerene
mase 1.000
zrna u gramima (ako
iznosi
4s
grama),
izradunavamo
gubitke:
25
80x45
s:-:36,0kg/ha
100
Gubici se mogu utvrditi i
pomo6u posebnih
tablica
(tabela
6). Ceo
proces
utvrdivanja gubitaka
ne traje duZe od
pet minuta po jednom
kom-
balnu. Znadi, u mogucnosti smo da svakog momenta pratimo gubitke
kombajna i da na osnovu njihove visine odredujemo najoptimalniju radnu
brzinu, odnosno re2im rada kombajna.
Ovo
je
veoma zna6ajno kako za smanjenje
gubitaka,
tako i za
poveca-
nje
produktivnosti
rada naSih takmidara-kombajnera. Za vreme utvrdiva-
nia gubitaka
treba meriti i brzinu kretanja kombajna
(najmanje
na 15 me-
tara), a registrovati i brzinu i
poloZaj
villa. Utvrdeni
gubici
unose se u
po-
sebne obrasce
(tabela
5).
Navedena brza metoda odredivanja
gubitaka jedna je
od najjedno-
stavniiih. a istovremeno veoma precizna.
Ova metoda
je
kontrolisana i uporedivana s klasidnom, sloZenom
metodikom, na kombajnu
"zmaj-161"
i evo tih rezultata:
Tabela 4
U uslovima
poleglog
useva treba odabrati
pravac krelanja kom-
bajna
pri
kolem ce biti najmanji
gubici (vidi
sl. 11).
E
o
o!
o
Metodika
Radna
brzina
kg/ha
Protok
kombajna
kg/sek
Odnos
zrno-slama
Gubici
kg/h8
s/o
1
1
Standardna
Brze
3,72
3.72
5,96
5.96
'1
:0,80
1:0,80
37,0
37,9
0,57
0,58
1
2
Standardna
Brza
3,72
3,72
6,30
6.30
1:0,88
1:0,88
103,0
107,0
1,58
1.65
PODACI O GUBICIMA
5. Kombajn-tip
5.1. Kombajner
5.2. Kombajner
UTVRDENI GUBICI
Vrsta
gubilaka
6. Na hederu:
6,1. Slobodno
zrno
6.2. zrno u klesovima
Svega:
7. Na vrlalici:
7.1. slobodno zrno
7.2. zrno u klasovima
Svega:
8.
(6+7)
Ukupni
gubici
9. Ostvaren
prinos
10. Masa 1.000 zrna
1982 godine
1%
t0% r0% rt %
(sr. 11)
27
BRZO IZRACUNAVANJE GUBITAKA ZRNA
Tabela 6
Apsolutna mesa
zrna/g Apsolulns msss
zrnalg
Broj
zrna
30
35 +o
45
Broj
zrn
30 35 40
45
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
1,5
3,0
4,5
6,0
7,5
9,0
r0,5
12,0
13,5
15,0
1,7
3,5
5,2
7,0
8,7
10,5
12,2
14,0
15,7
17.5
2,0
4,0
6,0
8,0
10,0
12,0
14,0
16,0
18,0
20.0
2,2
4,5
6,7
9,0
11,0
13,5
15,7
18,0
20,2
22,5
155
160
165
170
175
180
185
190
195
200
46,5
48,0
49,5
51,0
52,5
54,0
55,5
57,0
58,5
60,0
54,2
s6,0
57,7
59,5
6't,2
63,0
u,7
66,5
68,2
70,0
62,0
64,0
66,0
68,0
70,0
72,O
74,O
76,0
78,O
80,0
69,7
72,O
74,2
76,5
78,7
81,0
83,2
85,5
87,7
90,0
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
16,5
18,0
19,5
21
,0
22,5
24,0
25,5
27,0
28,s
30,0
19,2
21,0
22,7
24,5
26,2
28,0
29,7
31,5
33,2
35,0
22,0
24,O
26,0
28,0
30,0
32,0
34,0
36,0
38,0
40,0
24,7
27,0
29,2
31,5
33,7
36,0
38,2
40,5
42,7
45,0
205
210
215
220
225
230
235
240
245
250
615
63,0
64,5
66,0
67,5
69,0
70,5
72,O
83,5
75,0
71,7
73,5
75.2
77,O
78,7
80,5
82,2
84,0
85,7
87,5
82,0
84,0
860
88,0
90,0
92,0
94,0
96,0
98,0
100.0
92,2
94,5
96,7
99,0
101,2
103,5
105,7
108,0
110,2
112.5
105
110
115
120
125
130
135
140
145
150
31,5
33,0
34,5
36,0
37,5
39,0
40,5
42,0
43.5
45.0
36,7
38,5
40,2
42,0
43,7
45,5
47,2
n,0
50,7
52,5
42,0
44,O
46,0
48,0
50,0
52,0
54,0
56,0
58,0
60,0
47,2
49,5
51,7
54,0
56,2
58,5
60,7
63,0
65,2
67.5
255
260
265
270
275
280
28s
290
295
300
76,5
78,0
79,5
81,0
82,5
84,0
85,5
87,0
88,5
90.0
89,2
91,0
92,7
94,5
96,2
98,0
99,7
101,5
103,2
105,0
102,0
104,0
106,0
108,0
110,0
112,O
114,0
1't6,0
118,0
120.0
114,7
117,0
119,2
121
,5
123,7
126,0
128,2
130,5
132,7
135,0
Prema podacima
istraZivanja doktora Brdi6a, najve6i gubici
su ako
se ide niz polegao
usev (18
odsto), a najmanji kada se ide uz polegao pod
uglom od 45 stepeni (sl. 11).
28
}lcro zr rmanlenle
gubltaka
O Odredite optimalnu brzinu kretanja kombajna u zavisnosti od us-
lova rada (postupiti prema prilo:enom obrascu);
o Uraditi sva
gruba ifina
pode6avanja na va2nijim radnim organima
kombajna
(vitlo,
re2uci aparat, bubanj, lada), u zavisnosti od vremenskih
uslova i stanja useva;
o Podesiti visinu ko5enia
-
reza prema konkretnim uslovima
rada, najdeice ona treba da iznosi 15
-20
santimetara;
o Usmeriti brzinu kretanja vitla s radnom brzinom kombajna;
o Nastojati da kombajn radi Sto ve6im vetrom
(Sto ja6a
vazdusna
slruja), uz
pravilno pode5ena sita i usmerivade vazdu5ne struje;
o Smanjiti lom zrna, dime se automatski smanjuju
gubici i pove-
cava kvalitet.
SMANJENJE
LOMA I OSTECENJA
ZRNA
Lom i ostecenje zrna su redovna pojava
koja
prati
kombajniranje
pSenice.
Od dobre
pripreme i
pode5enosti
kombajna u znatnoj meri za-
visi procenat polomljenih
ili o5te6enih zrna.
s
Dobrim
pode5avanjem vrSalice kombajna znatno se moie smanJltl lom,
odnosno oGuvati kvalitel hlebnog zrna
29
NaSa dugogodi5nja istra2ivanja, kao i istra2ivanja drugih autora,
pokazuju
da
procenat polomljenih
zrna obidno iznosi od dva do sest od-
sto. Broj polomljenih
i o5tecenih zrna najde56e zavisi od:
-
sorte
p6enice
i sadrZaja vlage u zrnu,
-
pripreme
i podeSenosti
uredaja za vr5idbu,
-
roka Zetve i doba dana kada se kombajnira i dr.
Kvalitet ovr5enog zrna umnogome zavisi od toga kako
je
priprem-
ljen i
pode5en
kombajn.
Staro
je pravilo
da kombajn treba da radi Sto manjim brojem obr-
taja bubnja i Sto vecim razmakom izmedu bubnja i podbubnja.
Vrlo
je
zna-
6ajna
paralelnost
bubnja s
podbubnjem po celoj duZini, kao i ispravnost
uredaja za vrSidbu.
Navodimo kako se
pojedine
sorte
psenice ponasaju
u istim uslo-
vima rada, a
pri
razliditoj pode6enosti
kombajna:
Tabela 7
lz podataka se vidi da pode5enost kombajna ima znadajnu ulogu u
komba.jniranju. lspitivanja su pokazala da pri priblizno istoj vlaZnosti zrna
'NS
rana-2" osetljivija i zrno se vi5e lomi pri istoj pode5enosti
kombajna.
Povecanjem broja obrtaja bubn.ja s 900
(28,3
m/sek) na 1.000 (31,4
m/sek), pove6ava
se procenat polomljenih i o5tecenih zrna obe sorte u
svim uslovima vlaZnosti zrna.
Kao Sto se vidi, treba poznavati
mehanidko-fizidke osobine zrna po-
jedinih
sorti
p5enice,
ali i osobine i mogucnosti kombajna.
30
SORTA
Bubnjevi
Fo
E5
=
.(_)
tro)
o,6
E
o o:-o
O- No-
.t
sz,
o
o
c
Vlaga
zrna
o/o
0/min
razmak
(zazorl
mm
"NS
rana-2"
14,8
14,8
900
1 000
24/9,5
2,30
3,75
1,00
1,63
9,7
9.7
900
1000
24/9,5
4,25
6,05
1,84
2,63
'Partizanka"
13,8
13,8
900
1000
20/8,O
1,78
2,25
1,00
t,25
9,7
9,7
900
1 000
24/9,5
2,87
4,05
1,61
2,27
KAPACITETI KOMBAINA
t NJEGOVO KORBCEruE
Kapacitet kombajna
predstavlja propusnu mo6, tj.
.ukupnu
kolidinu
ovr5ene iitne mase
(zino,'slama) koja
prode kroz kombajn za
jedinicu
vremena
(kg/sek), a da ukupni
gubici zrna ne
predu dozvoljenu
granicu.
Propusna mo6 kombajna
(kapacitet) nije tadno odredena velidina,
jer
se
ona menja zavisno od uslova rada i dozvoljene velidine
gubitka, a zavisi
od:
-
velidine, radnih organa i snage motora,
-
stanja useva koji se kombajnira
(sadrZaj vlage, odnos zrno-
slama, zakorovljenost useva i drugo),
-
stanja ispravnosti i odgovaraju6e
pode5enosti pojedinih radnih
organa kombajna.
Propusna sposobnost kombajna koji se koriste u nasoj zemlji u
Zetvi, kada
je
odnos zrna
prema slami 1:1, iznosi
pribli2no:
1.
"7maj-132,,
(780 i 131)
2.
"Zmaj-141"
("univerzal.
3.
"Zmaj-161"
(125)
4.
"Zmaj-190"
2,5 kg/sek 35 tona/dan
3,5 kg/sek 50 tona/dan
6,5 kg/sek 70 tona/dan
10,0 kg/sek 125 tona/dan
lzneti mogudi dnevni u6inci u tonama na dan odnose se na bruto-
radno vreme u trajanju
'12
dasova. Medutim, u
praksi
se naj6e56e ne ost'
varuju navedeni kapaciteti, desto ni 70 odsto,
pa zbog toga redovno
imamo produZenu Zetvu, a to donosi i ve6e gubitke.
lspitivanja su
pokazala
da se relativno slabo koristi raspoloZivo
ukupno radno vreme. Najnoviji
podaci pokazuju
da se u Zetvi od mogucih
12 dasova rada
(8-20
dasova), najdeSce racionalno iskoristi oko 60 odsto
ili 7,2 dasa, a
gubici u vremenu iznose 4,8 dasova. Naj6e56i razlozi slabog
iskori5cenja vremena su organizacioni zastoji, koji u
proseku nisu manji
od 20 odsto
(2,4
dasa), a to
je petina ukupnog vremena.
Znadi, ne koristi se
pun kapacitet kombajna, a ni radno vreme,
pa
se zalo ne ostvaruju
projektovani udinci.
ODREOIVANJE I OD RZAVANJE OPTIMALNOG R EZI MA RADA
KOMBAJNA
Udinak kombajna zavisi od sorte, stanja useva, prinosa,
brzine kre-
tanja, radnog zahvala
propusne mo6i organa za vrsidbu i drugoog. Brzina
kretanja
le
jedna
od va2nijih i odluduju6ih faktora za kvalitetan rad kom-
bajna. Na osnovu poznavanja pribli2nog kapaciteta kombajna i radnog zah-
vata, kao iprinosa (kolidine Zitne mase ko.ja 6e
proci
kroz kombajn),
31
moie se izradunati odgovaraju6a
brzina kretanja kombajna za konkretne
uslove rada, prema
obrascu:
Radni zahval, tredera predstavlja.
stvarni z.ahual koji
je
uvek manji
od konstruktivnog. Prema rezultatimd isrraiivanja, t<oeficildnt koris6.enji
radnog zahvata kombajna u
proseku
iznosi 0,900
-
0,950. Kao prinos
Zitne
mase uzima se njena prosedna
teZina s kvadratnog metra, pokosene
na
visini reza zajedno s korovoin koji ce
proci
kroz kombajn.
Prlmcr:
Kod kombajna radnog zahvala 4 metra, propusne
mo6i 3,5 kilo-
grama
usekundi u radu na p5enici
sorte.NS rana-2,,, s prose6nim prino-
som Zitne mase
(zrno
+ slama) kilograma kilotrama po kvadratnorir
me-
tru, kombajn 6e se kretati radnom brzinom:
Radnu brzinu kombajna treba stalno uskladivati s ostalim uslovima
rada, smanjivati
je
ili
pove6avati.
Visoka vlaZnost i zakorovljenost
useva u
znatnoj meri smanjuju brzinu, narodito u
jutarnjim
dasovima. Ova brzina
deslo mora biti za 50 odsto niza od normalne.
U
praksi
ima sludajeva da se kombajnira znatno manjim radnim brzi-
nama nego Sto bi lrebalo, i to uglavnom zbog neupu6enosti
kombajnera
ili bojazni od zaguSenja pojedinih
uredaja kombajna. Takvo korisienje
kombajna neminovno dovodi do smanjenja njegovog udinka i do 20 proce-
nata, 6to
je
neopravdano. U
praksi
ima i obrnutih sludajeva
-
rad vecim
brzinama
-
Sto opet, dovodi do povecanih gubitaka.
Ako podne 2etva pSenice
s ve6om vlaZnoScu zrna (oko
20 odsto),
tada redovno treba povecati
visinu reza (oko
20-25 sm), usporiti brzinu
kretanja kombajna i povecati
broj obrtaja bubnja do maksimuma.
Na osnovu iznetog obrasca izradunate su neke optimalne, orijenta-
cione radne brzine kretanja kombajna, s tim sto
je
uzeto da
je
odnos zrna
prema
slami i plevi 1:1. Tako su dobijene sledece radne brzine:
Tabela 8
Red.
broj
Prinos
kg/ha
Optimalne radne brzine u km/h
"zmaj-131.
3.50 m
"zmal141"
4m
"zmai-161
4,60 m
1.
2.
3.
4.
5.
6
6 500
6 000
5.500
5 000
4 500
4 000
1,97
2,14
2,34
2,57
2,86
3.21
2.45
2,62
2,86
3,15
3,50
3,94
3,61
3,91
4,27
4,69
5,20
5.87
32
Radne brzine su izradunate na osnovu kapaciteta kombajna
(-zmaj-
131"
-
2,5 m/sek;
"zntaj-141" -
3,50 m/sek;
"zmaj-161- -
6 m/sek
Ako se pravilno
odaberu radne brzine kombajna, bice racionalno kori5-
cen njegov kapacitet. Pored toga, ako se i vreme dobro iskoristi nece izo-
stali visoki dnevni. a trme i sezonski udinci.
ZASTOJI U RADU I NJIHOVO OTKLANJANJE
Za rad u vla2nim uslovima
potrebno je
vecu pa2nju posvetiti pode-
Savanju.
-
vitla,
-
uredaja za vr5idbu i separaciju zrna,
-
broju obrtaja bubnja,
-
razmaku izmedu bubnja i podbubnja.
-
brzini kretanJa.
Maksimalni udinci kombajna u toku radnog dasa mogu se postici
samo ako se poznaju njegove karakteristike, a isto tako inedostaci na
koje se moZe naici u toku rada.
Navodimo samo neke nedostatke koje treba imati u vidu pri komba.j-
niranju pSenice:
o Ako zrno nije dovoljno izvrieno, narodito sorte
.partizanka..
uz-
rok
je
veliki tazmak izmedu bubnja i podbubnja, mali broj obrtaja bubnja
prebrza voinja. otvoren podbubanj i dr.
o Ako
je poveCan
lom zrna, uzroci su: mali razmak izmedu bubnja
i podbubn.ja.
veliki broj obrtaja bubnja. veliki procent
zrna u
povratnom
elevaloru, veoma mali razmak na pu2nom
transporteru. ukoSena korpa i
drugo.
o Ako su
pove6ani gubici
na hederu, uzroci su: veliki broj obrtaja
vitla, mala brzina kretanja kombalna, villo suviSe spusteno. heder kosi vi-
soko.
o Vece gubitke na vrialici kombajna uzrokuju mali otvor
"Peter-
sonovog,, ili
.Kolosovog.
Sita, donje sito S malim otvorima
(osam
milime-
tara). nedovoljan broj obrtaja motora. slab vetar
(zatvoren),
velika
brzina kretanja kombalna, zapuSeni elevatori. zaguSen podbubanj
zapu-
Sena sila, labav remen za pogon
slamotresa, zavesa podignuta
idrugo
o Kada
je
povratni
elevator preoptere6en
uzroci su: donje sito s
malim otvorima (osam
milimetara). slab vetar, gornje
sito previ5e
zatvor-
eno. zapu5tena
sita i drugo.
o Slabo diS6enje ztna prouzrokuju:
slaba vazduina struia
(slab
ve-
tar) . veliki otvor sita, zapu5ena sita, velike brzine kombalna idrugo
o Kada otkosni uredaji slabo kose, uzroci su: polomljeni
iistro_
Senr segmenti (noZevi)
kose i drugo.
33
MoGUCNoSTI I NAEIN STEONUE GORIVA
Nije
potrebno govoriti o tome koliko
ie
u ovom trenutku znatai.na
Stednja
loriva
ienergile uopSte. Postoje realne Sanse,
posebno na druit-
venom sektoru u poljoprivredi, da se u sezoni 2etve ustede znadaine koli-
dine goriva.
Nile redak sludaj da u predahu 2etve
rade na prazno.
"na
ler", svi
kombajni, pa i traktori-transporteri i druge maSine. Ako se u svakoi rad-
noj ili osnovnoj organizaciji udru2enog rada skrati rad na prazno
samo za
jedan
das dnevno u sezoni Zetve, u5teda na 50 kombajna i traktora iznosl
4.000 do 5.000 litara dizel-goriva. To su u6tede kojima se mo2e uqariti, i to
plugovima. 250 do 300 heklara, Sto i nije malo
o Treba sprediti rastur
-
prosipanje goriva pri pri presipanju iz ci-
sterne u kombajne;
o Na kombajnima redovno odr2avali uredaje za napaianje gori-
vom, posebno pumpi visokog pritiska,
o Bacionalno koristiti transportn'a sredstva. da bi se uskladila opte-
recenja traktora s vudnom silom, zatim
pri svim zastojima u transpol'tu
gasiti motor
(na
vagi, silosu ili suSari),
o Cim kombajneri napuste kombajn, ako nema
posebnih potreba
da motor radi, treba da
ga ugase.
34
oDRZAVANJE
KoMBAJNA
u 2ewt
za duli vek i kvalitetniii rad kombajna
vazno
ie
svakodnevno odrza-
vanie,
podmazivanje i
podesbvanie pojedinih sklopova i radnih elemenala
t
poieO'toga Sto su u
pripremama
pred 2elvu zamenjeni svi dotrajali
de-
tdvi i
polelini sklopovi
podmazani i
pode5eni radni elementi, va2no
je
i u
tot u ieive kontroiisati
podeSenost i tehnidki odrZavati kombajn,
jer
se
samo tada sa sigurnoscu
moze tvrditi da 6e on uvek biti ispravan. Zbog
toga su i najve6i zastoji bas u
podelku 2etve, odnosno
prvih nekoliko
da-na, a naidds6i uzrok tome
je
nedovoljno kvalitetna
priprema kombaina.
Pojava kvarova na kombajnu u toku 2etve
produ2ava rok 2etve
preko pla-
nir'anog a
posledica toga
je
neminovno
povecanje gubitaka. Pove6ani
gu-
bici stJ 6esto uzrok neodgovaraju6e
pode5enosti radnih delova kom-
bajna, zbog dega njegovom odriavanju u toku 2etve treba
pokloniti puno
painie.
ODRzAVANJE
RADNIH ORGANA
HEDERA
Odrtevanle I kontrola koslonog uredala kombalna
Za dobar rad i duzi vek kosionog uredaja
potrebno
je
svakodnevno
fontro-tisJfi stanje
prstiiu kose i zazo-ra u vddicama
pruta kose i vodici
glave kose.
Svi
prsti kose moralu biti ispravni. Polomljene treba zameniti, a savi-
jene
ispraviti i nivelisati. Vezivanjem kanapa za
prvi i poslednji
prst kose
proveraua se da li svi
prsti le2e u ravni. Ako to nije sludaj,_onda
ih saviia-
'niem
pomocu cevi treba doterati da leZe u liniji kanapa. Pri tome voditi
rdeuni o tome da se cev ne osloni na oslabljeni
gornji deo
prsta, da se ne
bi
polomio. Savijeni
prsti uzrokuju zagu5enje kose i povecano trenje,
pa
zbog zamora materijala ili zapinjanja
pucaju no2evi ili
prut kose. Vrhove
dupiih
prstiju treba
pomerati nagore ili nadole, dok svi vrhovi nozeva
kose
N ne dodiruju kontranoZeve
K
(sl. 1).
35
Kosa treba da se rako kre6e u vodicama.. Mari zazor u vodicama po-
vecava trenje i habanje
kose, Sro dovodi oJoizog-pu;;nJ;l;;t]'[o"".
zazor u vodicama kose treba proveravati
rukom, i to taoi se kosa do-
vede
u polo2aj
da noz re2i na sredini izmedu dva prsta.
vertikatni
iazor
prove;ava
se
pomeranjem.n.oZa
nagore, na mestu gde je
pritiskajuca
plo_
dica- D. Na svakol pritiskajucoj
ptodici
zazor izmedlu
no2a'N i priior..ire"
pJodice-D
treba da
je
od 0,3 do 0,5 milimetara,
kao Sto
1e
piit<azano
na
slici 1 Ako
je
zazor na pojedin_oj
pritiskajucoj
plodici
maf i,'savi;aniem pf
o_
dice nagore podesiti ga
na 0,3 do 0,5 milimeiara, a ako
je
veliki, blagim
udarcima
dekrcem po prodici
savijati
je
nadore, dok se n'e oouije
fo,n"-
nuti zazor.
.
U istom poloZaju
kose proveriti
horizontarni
zazor, rj. zazor izmedu
potrskujuce
plodice
V ipruta kose
p
(sl.
1), tako da se no2 kose
fovladi
napred-nazad.
Taj zazor na svakom no2u kose treba da iznosi 0,5 mitirne-
tara. Ako
je
veriki iri mari treba ga podesiti
tako Sto se popustaju
dr2eci
vijci duplih prstiju, potiskujuca
piodica pomera
napred aio
je
zaior vetitci,
odnosno nazad ako
je
mari.
podesavati
treba posiupno,
tatio sto se prvo
podesi
zazor na prvom
i poslednjem
duplom prstu,
a ostali se doteruju
primicanjem
ili odmicanjem potiskujucih
prodici
od pruta
kose, dok se na
svim potiskujucim
plodicama
ne dobije odgovarajuci
zazor.
. . .
L;esto dolazi i do pucanja pruta
kose na mestu veze s glavom
kose.
uzrok tome
je
najdesce suvise veriki iri suvise mari zazor u"voorci
tiave
36
kose (sl.
2,
poziciia
6l,. Taj zazor mora iznositi 0,7 do
jedan
milimetar. Ako
je
mali, glava
kose se usled trenja zagreva, a ako
je
velik dolazi do zamora
malerijala i pucanja pruta
kose. Zbog toga zazor lreba kontrolisati i
po
potrebi podesiti popuStanjem
vijaka koji dria vodicu
glave
kose.
(s1.2)
.
LoSe odsecanje i 6esto zagu5enje kose. koje pored
loSeg rezania
moze clovesti i do lomova na kosi, uzrok
je
pomerenosli
hoda kose, tako
da ona ne zalvara makaze, odnosno ne ide od sredine
jednog
do sredine
drugog
prsta.
To, takode, treba svakodnevno kontrolisati i po potrebi po-
pustiti
drZeca detiri vijka (sl.
2. poz.
6) koji vezuju prednji
deo poluge
kre-
tade za oplatu kombajna, polugu
s le2ajem pomeriti
u onom smeru u ko-
jem
kosa ne zatvara makaze, odnosno u kojem noi ne prelazi
celom o6tri-
com preko
o5trice kontranoZa.
Svakih pet
dasova rada treba podmazivati
ekscentridni zglob po-
gona
kose i Skoljke koja povezuje
vilju5ku poluge
kretaie s glavom
kose.
Da bi mast podmazala
5koljku, opruga (sl.
2,
poz,
3) ne sme suviSe da se
37
zategne, odnosno mora se ostvariti zazor izmedu navojaka opruge od
jed-
nog milimetra.
Prut kose i celu kosu ne treba
podmazivati sipaniem ulja u toku
rada,
jer
se time
povecava trenje i kosa se brZe tro5i. Podmazivati se
moZe
po prestanku rada, a pri ponovnom pu5tanju u rad dobro izbrisati
ulje.
Kontrola, odrlavanle I
podelavanle vltla
Vitlo
je
najde56e uzrok velikog
procenta gubitaka zrna na hederu
kombajna, 2bog'dega
je potrebno podesiti ga i
prilagoditi uslovima rada
Da bi se vitlo moglo uspe5no
podeSavati, zavisno od radnih uslova,
po-
trebno
je
svakodnevno
pregledati da nisu nosadi lopatica vitla i same lopa-
tice deformisani, ili prsti
savijeni. Da bi sve lopatice
jednako
zahvatale
usev,
potrebno je
da vitlo bude centrirano, 5lo se
postiZe
zatezanjem ili
popuStanjem 5ipki za centriranje, koje
povezuju rozele u cenlru vitla. Da
li su lopatice i nosadi lopatica ekscenlridni, rncZe se ustanoviti
pogledom
sa strane niz lopatice
(s|.3). Ako su sve lopatice
prave, vitlo
ie
dobro cen-
trirano, a ako su na
pojedinim
mestima saviiene, obavezno ih treba centri-
rati.
..1.S'61:it
Redovna kontrola i odriavanie radnlhlrgana na hederu
presudni
za kvalitet
Najde56i uzrok uvijania nosada lopatica vitla, na mestu zglobne
veze noa'rda lopatica s ek'se6entri6nonroietom,
jeste
suvi5e zategnut kJi-
nasti remen
pogona vitla, ili neredovno
podmazivanje zglobnih veza no-
sa6a lopatica zi
pokretne i nepokretnu rozetu. Uviieni nosadi lopatica
vitla onemoguci6e
promenu ugla lopatica
potrebnu pri radu u
poleglom,
uspravnom iii retkom usevu. Zbog toga, a i da bi se smanjilo
tro5enje no-
sada lopatica na mestu veze s rozetama,
potrebno
je
u toku dana
povre-
meno nakapati u ovo mesto nekoliko kapi ulja SAE-30'
SuviSe zategnut klinasti remen za
pogon vitla
(s1.3, poz l) onemo-
gu6i6e njegovo
pioklizavanje ako lopatica vitla zapne za zemliu ili neki
ivrAi
preiriet. To mo2e dovesti do deformaciie ili lomova lopatice,
od-
nosno naj6e56e do uvijanja cevastih nosada lopatica na mestu veze s eks-
centri6nom rozetom. Ako remen
pogona vitla nije dovoljno zategnut, on
6e i pri normalnom otporu
proklizavati, te vitlo ne6e
pridrzavati usev dok
ga kosioni aparal odsede, a
pri radu u
poleglom usevu neCe
podici pole-
lao
usev. Zbog toga treba kontrolisati zategnutosl remena
pogona vitla,
tako sto
pri minimalnom
gasu motora i minimalnom varijatoru
pogona
39
vitla
(minimalnom
broju obrtaja vitla) treba ukljuditi
pogon
hedera, pri
demu,
pridrZavanjem
lopatice vitla rukom, klinasti remen mora da
proklizi,
dok pri
normalnom optere6enju u radu ne sme proklizavati.
Ako remen
lije
dovoljno zategnut, treba ga
zategnuti zalezaniem opruge
(sl.
3.
poz.
2) koja drii dupli zatezat remena, a ako
je
suviie zategnul,
-oprugu
treba
popustiti.
Pri svakom
pomeranju
vitla
po
bodnim nosadima napred ili nazad,
mora se
proveriti
i
podesiti
zategnutost remena za
pogon
vitla.
Cesto se ukazuje potreba
da se, zavisno od brzine kretanja kom-
bajna i stanja useva, merila broj obrtaia vitla. Za to sluZi mehanidki varija-
tor vitla
(sl.
3.
poz.
3), kojim se broj obrtaja villa mo2e menjati od 18 do 41
u minutu.
Da bi se obezbedila promena
broja obrtaja vitla u
granicama
od 18
do 41 u minutu i produzio
vek trajanja varijatorskog remena, potrebno je
povremeno
kontrolisati zategnutost remena i po potrebi ga
dotegnuti.
Pravilno zategnut remen, pri
minimalnom ili maksimalnom broju obrtaja,
ne sme da izade van oboda remenice,
jer
bi ga
diskovi remenice svojim
ivicama brzo o5tetili i remen bi
pukao.
Maksimalno izla2enje remena pri
krajnjim poloZajima
varijatora mora biti tako da remen ostane u diskovima
ispod oboda 1,5 do dva milimetra, Ta pode5avanja,
odnosno zalezanje va-
rijatorskog remena, rade se tako Sto se
popuStaju
vijci na nose6im plo-
(sr.4)
i..i.*
*
i'i
a
dama
(sl. 4,
poz. 1 i 2) cevastog nosada vitla
(sl. 4. poz.3) i
pomocu vijaka
za
pomeranje nosa6a
(sl.
4.
poz. 4)
pomera
ceo nosad napred, odnosno
nazad. Pri tom zatezanju treba voditi racuna o lome da se
jednako po-
mere i leva i desna strana cevastog nosada vitla, da bi remenice bile sime-
tridne. Ako
je gornja varijatorska remenica koso
postavljena u odnosu na
donju, remen 6e brzo
pucati, jer
6e biti neravnomerno optere6en. To
je
i
najde56i uzrok
pucania dr2e1a tri vijka na
gornjoj varijatorskol remenici
(s1.3, poz.4).
Simetridnost varijatorskih
remenica mo2e se
proveriti mere-
njem udaljenosti sredine cevastog nosa6a vitla i osovine spiralnog trans-
portera.
Te udaljenosti moraju biti
jednake
s obe strane hedera.
Povremeno treba kontrolisati zategnutost vijaka na gornjoj
varija-
torskol remenici pogona vitla,
jer
su nejednako zategnuti vijci uzrok njiho-
vog pucanja.
Le2aje osovine vitla i ekscentridne rozete treba
podmazivati
svakih
pel
dasova rada, a mazalice na gonjenoj i pogonskoj
remenici
jednom
dnevno ma6cu KLM-3.
Kontrole I odrlevanle splralnog transportere
Za dobar rad i duii vek spiralnog transportera potrebno je
kontroli-
sati stanje spirala,
pod
hedera i zazor izmedu spirale i
poda.
U sludaje-
vima kada su spirale deformisane, treba ih ispraviti,
jer
savijena spirala
moZe biti uzrok neravnomernog transporta i namotavanja mase na spi-
ralu. Zbog toga treba kontrolisati zazor izmedu spirale i poda hederskog
stola, koji
po
celoj Sirini mora biti veci od najvece dimenzije zrna useva
koji vrSimo, dokzazor izmedu
prstiju
i
poda
mora biti za oko tri do pet mi-
limetara veci nego izmedu spirale i poda.
Zazor izmedu spirale i poda po
oeloj Sirini u normalnim uslovima Zetve
p5enice
treba da
je
oko 10 milime-
*
"s#
(sr. s)
#
dt'
41
tara, a izmedu prstiju
spiralnog transportera i
poda
hederskog stola oko
10 do
'15
milimetara.
Ako
je
lom zrna na spiralnom lransporteru veliki, treba
prekontroli-
sati ipo potrebi povecati
zazor izmedu spirale ipoda hederskog stola. To
se radi tako Sto se ceo spiralni transporter diZe popuStanjem
detiri vijka
(sl.
5,
poz.
3) s obe strane hedera, koji nose spiralni transporter i pomoiu
zatezajucih vijaka
(sl.
5, poz. 4) podigne
spiralni transporter
jednako
s
obe strane.
Posle toga
podesiti
zazor izmedu prstiju
i poda, zaokretanjem kole-
naste osovine
prstiju pomo6u poluge
s desne strane hedera
(sl.
5,
poz.
s).
Pri promeni poloZaja
spiralnog transportera treba zategnuti
pogon-
ski lanac spiralnog transportera. Ako se masa namotava na spiralni trans-
porter,
odnosno spirale
prebacuju
masu napred, treba
prekontrolisati
i
po potrebi
smanjiti zazor izmedu spirale i brisada spirale
(sl.
6).
/--'--.\
(s1.6)
PopuStanjem vijaka
(sl.
6,
poz. 1) treba
prima6i
lim
(sl.
6,
poz.2),
tako da onemoguci
prebacivanje mase
preko spiralnog transportera.
Pri regulisanju zazora izmedu prstiju spiralnog transportera i poda
treba voditi raduna o tome da se prsti moraju uvuci u vodice na zadnjem
delu, tj.
pri predaji
mase elevatoru. U
protivnom, prebaciva6e
masu i na-
motavati
je
na cilindar spiralnog transportera.
Ako su
prsti
delormisani ill
polomljeni
treba ih zameniti,
jer
nece
jednolidno predavati
masu elevatoru hedera, Sto moZe uzrokovati nekonti-
nuiran transport mase i lo5u vr5idbu.
42
Da bi se
produiio vek traiania
prstiju i vodica,
povremeno u toku
dana na
prste lreba
nakapati nekoliko kapi ulja SAE-30.
Pogonski lanac spiralnog transportera treba
podmazati uvede
po
prestanku rada, kapanjem ulia SAE-30 i pustati heder u
pogon, da bt se
svi elementi lanca
podmazali.
Jednom dnevno, uve6e ili izjutra, treba
podmazaii le2aie spiralnog
transportera KLM-3, ako nisu zatvorenog tipa. Na spiralnom transporte!'u
ima
pet
le2aja i 10 eetiri na krajevima kolenaste osovine koja nosi
prste i
.ledan
s desne strane na kraju spiralnog transportera.
Na glavnom vratilu za pogon organa hederskog stola
postavliena
le
sigurnosna spojnica
(sl. 7), koja osigurava spiralni transporter i kosioni
uredaj od loma
pri preoptereceniu. NJu treba
prokontrolisati da li
je pra-
vilno zategnuta Odvrne se
potisna navrtka i
ponovo
zavrne, tako da se,
kada
pri zavrtanju nalegne na oprugu, odnosno
podne potiskivati oprugu,
zavrne
jo5
detiri
puna obrlaja, tj. 12 milimetara ugiba opruge. Pravilo
je,
kao i kod svih sigurnosnih spojnica zupdastog tipa, da se izmedu navo-
jaka
opruge mora obezbedilizazozr veci od visine zuba spojnice, da bi u
sludaju
preoplerecenja mogla
presko6iti.
K$i
#$:
-
fl
q"
%'-
I
(sr. 7)
43
Spoinicu ne lreba. d_esto podmazivati,
dovoljno je
nakon
100 dasova
rada-
pri
rom vodiri
raduna
o tdme oa miJi ne pr60lj6-izilii,
i"ri""ipol_
nice, a ako probije,
treba je
rastaviti
i masi uf<foniti.
Kontroh
I odrlevanle
clcvrtora
hedera
za dobar transoort.mase
i ravnomerno
hranjenje
vrsidbene
ko-
more, kao i za duri vek trajania
tanaca
eieua-iora, potreono je
u toku
zetve
kontrolisati
zategnutost
rbnica
simetrienosi
donje rebde6e
osovine
s
gornjim
vratilom
i redovno podmazivati
le2aie
elevatora.
zategnutost
ranca
erevatora
treba kontrorisati
kod novog kombajna
nakon
deset
dasova rada,
a kod razradeno!
iu"rin dva do tri dana i to na
sredini, gde
zazor izmedu poda
erevatora
iTopatice
mora iznositi
1o do is
milimetara.
Praktidna provera,zateg.nutosti
moguca je
kod kombajna
koji u ele_
vatoru
imaju pregradni
tim, tiko da se laiac elevatora
,ur.om pouirel
na_
gore
i naglo pusti.
On treba
jednom
da udari u pregradni
tim,'a
Orujt put
samo da ga
dodirne.
Ako udari viSe puta,
lanci nisidovotlno
zategn"uil,
a
ako ne udari, suvi5e su zategnuti.
Lanci elevatora se zatezu
tako da se popustaju
vijci2i
3 (sl.
g).
foToiY
zatezaju6ih
vijaka 1 pomera
se tebdJia preohya
osovina
.leJnato
s. obe strane
erevatora, dok se ne ostvari pomenuti
zaior.
A-ko JJni"'r"o-
de6a osovina
nije parare.rna
j
gornjim
uritiior
erevatora,
1"n",-n"L"
oiti
i'::::ft::^p,]:i:g:ll
j
br2e 6e-pucati,.
a masa se nece
rransjoit-ouari
jednako
po
cetoj Sirini elevatora,
Sio moZe uzroiov"ri
[l-r;;;;.
(sr.
8)
44
Suvi5e zategnuti lanci elevatora ne6e kontinuirano transportovati
masu,
ier
ne6e le2ati na masi Zita, a zbog veceg optere6enja elemenata
lanci 6e br2e
pucati.
Nedovoljno zategnuti lanci elevatora udarace
po
masi i izazvati kru-
njenje i povedan lom zrrp. Donja lebde6a osovina
postavljena je
na opru-
gama, pa
,je
povremeno
kroz ulazni otvor treba podi6i
i
proveriti
isprav-
nost klacenja, odnosno opruga.
Zupdastu sigurnosnu spojnicu, koja se nalazi na gornjoj
levoj strani
vratila elevatora hedera, treba prokontrolisati
da nije suvi5e zategnuta.
Najde56e se u
praksi greSi Sto se ta spojnica 6esto podmazuje,.pa
mast
probije
izmedu zuba spojnice, zbog dega ona preskade
i
pri
normalnom
opterecenju. U takvom sludaju kombajneri ili mehanidari prite2u
spojnicu
da ne preskade. pa je
suvi5e pritegnu,
te ona
pri preopterecenju
ne moZe
da preskodi i dolazi do loma lanca.
Spojnicu treba zatezati tako da navrtku koja potiskuje
oprugu, od
momenta kada
podne potiskivati
oprugu, treba zavrnuti
jos
za detiri puna
obrtaja, ili na ugib opruge od
'12
milimetara.
duii vek trajanja le2aja na lebdecoj
osovini, potrebno je
svakih
cetrri-pel dana rada podmazivati
tri le2aja landanika
na lebde6oj
osovini
ma5cu KLM-3. lsrovremeno podmazati
i
'mazalicu
na levoj strani'gtinleg
vratila elevatora hedera
,
skupljad kamena, koji se narazi na prerazu
izmedu
erevatora
hedera
i vrsidbene
komore, rreba redovno kontrorisati
i po potrebr
eistiti nto
""
.radi
u
poleglom
usevu, gde
se 6esto kosionim
uredajem
zahvati krtidnjak
ili zemtja, iri na zemrjiStu gde
ima osraraka cigre, kamen"
r aiugi;,'i"rorn
predmeta,
skupljad kamena
treba kontrolisati
ido detiri-pet pui"-
Jnluno.
U normalnom,
uspravnom usevu dovoljno je jednom
dnevno'kontrolLati
I
distiti korita skupljada kamena.
..
Pri radu u
poleglom
usevu, ako se skupljad kamena ne o6isti, posl_
oji opasnost i mogucnost da cigra, kamen iri neki drugi tvrdi predmei
ude
u
prostor
izmedu bubnja i podbubn,ia
i izazove
njihov lom ili deformisanje.
.
jlapunjen skupljad kamena zemljom ili sitnom masom onemogu_
cava zilnoj masi normalan ulaz u vrsidbenu
komoru,
sto moze
dovesri do
vracanja mase gornjom
stranom elevatora i namotavanja
na gornje-vratilo
elevatora.
zagusenja elevatora i pucanja
ranaca.
zbog ipredEvania
tonti-
nujrnog
ulaza mase u vrsidbenu komoru,
to se odraiava i na ros rad
vr3idbene
komore, odnosno lo5u vrSidbu.
45
ODRzAVA}TJE RADNIH ORGANA VRSIDBENE KOMORE,
oRGANA zl C$CeruE I TRANSPoRT ZRNA
Kontrola I odrhvenlo
podbubnla
Dobro izvr5avanje i izdvajanje zrna iz klasa mogu6e
je
ostvariti
samo ako
je podbubanj 6ist, iice nedeformisane, a zazor izmedu bubnja i
podbubnja
dobro
pode5en.
Zagu5enje, odnosno zadepljenje otvora
podbubnja, najde56e se
de5ava
pri
ubiranju
poleglog
useva, kada se kosionim uredajem ide nisko,
pa
se 6esto kosom zahvati zemlja. Do desceg zagusenja olvora
podbub-
nja moie doci i pri prelasku iz vlaZnijeg u suvlji usev,
pa se praSina i sitne
primese lepe za metalne re5etke
podbubnja, ili kada u usevu ima dosla
zelenog korova. ZaguSeni otvori onemogucavaju
prolazak zrna kroz ol-
vore
podbubnja, pa ve6i procenal zrna odlazi sa slamom na slamotres,
Sto
povedava gubitke
zrna
preko
slamotresa. Slamotres moZe da izdvoji
nalviSe do 15 odsto ukupno ovr5enog zrna. Ako ve6a kolidina zrna dode
na slamotres,
povecace se gubici. Zbog toga
je potrebrio de56e kontroli-
sati distocu
podbubnja kroz poklopce na bodnim otvorima s obe strane
oplate kombajna,
pogotovo kada se
pojave povecani gubici
ovr5enog
zrna u slami
preko
slamotresa. Ako
je podbubanj zagusen, treba
ga
distiti
metalnom Sipkom manjeg
promera od razmaka izmedu 2ica
podbubnja,
kroz bo6ne otvore na oplati. Da bi se
podbubanj lakse odistio, treba
ga
maksimalno otpustiti, odnosno
povecati zazor izmedu bubnja i podbub-
nja pomocu rudice za regulisanje zazora, sme5tene u kabini voza6a. De-
formisane ili polomljene Zice
podbubnja treba izvuci i zameniti ih novim,
jer
de na tom mestu
prolaziti neovrSeni klasovi i slama i odlaziti sa zrnom
na organe za diScenje. To mo2e izazvali zagusenje na sitima i
povecati
gubitke u obliku neovr5enih klasova ili ovrSenog zrna, a zbog povecane
povratne
mase
preko
elevatora za neovrsene klasove, opteretili vrsid-
benu komoru i
povecati lom zrna.
U toku 2etve treba kontrolisati
paralelnost Sina
podbubnja i bubnja,
merenjem zazora izmedu njih na ulaznoj idesetoj Sini
podbubnja. S obe
strane vr6idbene komore mora biti
jednak
zazor na ulaznoj, odnosno na
desetoj Sini
podbubnja. Da bi se ustanovila
prilagodenosl zazo(a na ulazu
i izlazu
podbubnja, kao i
paralelnost Sina
podbubnja sa Sinama bubnja,
potrebno je pre Zetve obaviti tzv. reperno
podeSavanje zazora bubnja i
podbubnja, a u toku 2etve proveriti i korigovati ih ako
je potrebno. Re-
perno podesavan.ie i kontrola u toku ietve obavljaju se rudicom za reguli-
sanje zazora bubn,ja i podbubnja u kabini vozada, tako sto
je
treba
post-
avrti u detvrti otvor odozgo,Zazor izmedu ulazne Sine
podbubnja i Sine
bubnja s obe strane vrsalice treba da bude 20, a na desetoj Sini s obe
46
strane
'15
milimetara
osam milimetara.
(sl. 9). Tada
je
sigurno da
ie
zazor na izlaznoj Sini
+/
(s1.9)
Produ2avanjem ili skracivanjem nose6ih vijaka
(sl.
9,
poz.
2) dote-
rali dazazor na desetoj Sini izmedu Sine
podbubnja
i bubnja bude 15 mili-
metara s obe strane vrsalice.
Ovakvim
pode5avanjem
se u svakom poloZaju
rudice za regulisanje
zazora bubnja i
podbubnja
dobija optimalan odnos ulaznog i izlaznog za-
zora bubnja i
podbubnja
I njihova paralelnost po
celoj Sirini i obuhvatnom
uglu podbubnja.
Neuskladenim ulaznim i izlaznim zazorom izmedu 5ina bubnja i pod-
bubnja iako nije obezbedena njihova paralelnost,
ne moZe se
posti6i
do-
bro izvr5avanje,
jer
se istovremeno mogu pojaviti
i povecani lom zrna
(na
strani
gde je
manji zazor) i provladenje
neovr6enih klasova
(na
strani
gde
je
veci zazorl.
47
'-t.
l{
rl..
\r
\l
\'
,,
ll
..
:\
j
I
I
I
1
I
l
Zbog potrebe
za destim regulisanjem
zazora izmedu bubnja i pod_
bubnja, zavisno od stanja useva iuslova rada (u
toku dana tri regutisinia,
izjutra, pred podne
i uvede), potrebno je
svakodnevno p-odmazati
zglobne veze ovesnog mehanizma podbubnja (sl.
9, poz.
3) kapanjem
ulja SAE-30, da bi se zazor lakSe mogao promeniti.
Zazor iznedu bubnja i podbubnja
treba da
je
takav da Sto manje
lomi slamu ine smanjivati ga
sve dok u slami nema neovrsenih
klasova
niti neizbijenog
zrna u klasu. Treba prokontrolisati
da donja zavesa ispod
podbubnja
nije pocepana
ili da
je
mi5evi nisu nagrizli,
ler
Oi u tom sluEaju
zrno, koje bubanj izbija iz klasa, izletelo van vr5alice.
Kontrcla I odrlavanlc
bubnla
Da bismo dobro obavili vr5idbu, bez neovr5enih klasova i poveca-
nog loma zrna, ve1 u pripremnom periodu potrebno je proveriti'da
li
je
bubanl_dobro
balansiran i sistem pogona
bubnja dobrb regulisan.
Centridnost bubnja se
proverava
lako Sto se,
posle
2avr3enog re-
pernog pode5avanja
zezora izmedu bubnja i podbubnja,
oslobodi pogon
bubnja, koji se zatim okrece i na svim Sinama proverava
zazor po
cetotsi-
rini bubnja. Odstupanja na pojedinim
Sinama ne bi smela biti ve6a od
+
jednog-
milimetra. Ako su veca treba zameniti Sine,
jer
ce one nejednako
provladiti
masu i nejednolidno izvrsavati zrno. Kod novog kombajna,
ako
je
deformisana ili polomljena
Sina, dozvoljeno
je
menjati samo tu sinu ako
kombajn nije u eksploataciji duie od
jedne
godine,'a
kod starijih kom-
balna u takvim sludajevima obavezno menjati sve Sine.
4ko
kombajn
jako
trese u radu, najde5ci uzrok
je
debalansiran
bu-
banj. To se moZe proveriti
tako Sto se oslobodi pogon
i bubanj rukom
okrene. ZabeleZi se donja Sina kroz bodni otvor na oplati kombaina ipo-
novo okre-ne, Ako se ponovo
zaustavi da ista Sina bude dole, a ni njoi se
klati, zna6i da
je
ta Sina najteZa i da bubanj nije balansiran. Ako se kom-
bajn trese
pri
radu, brzo ce bubanj razlupati leZaje, pa je
bolje odmah
zam-eniti $ine,
jer je
u tom sludaju debalans sigurno nastupio zbilg nejed-
nolidnog trosenja sina. Pri zameni sina voditi raduna o tome oa
p6otoine
plodice
obavezno dodu svaka na svoje mesto,
jer
su one postavljene pri
fabridkom
centriranju i balansiranju bubnja. Ako su postavljene
nove Sine
ili
je
kombajn nov, obavezno nakon 10 dasova rada sine tieba dotegnuti
moment-kljudem,
s obrtnim momentom
od 6 DaNm.
Cesto se de5ava da vrSidba nije dobra zbog toga Sto bubanj ne
moZe ostvariti odgovarajuci broj obrtaja. Najde5ci uzrolitome
je
nepode-
Sen varijator pogona
bubnja. Dobro podesen
varijator mora da obeibedi
mogucnost promene
broja obrtaja bubnja od 600 do 1.100 u minutu, a
pri
minimalnom ili maksimalnom varijatoru remen ne sme iza6i van oboda
remenice,
odnosno mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra. Ako
48
(sr. 10)
49
bi remen izlazio van oboda remenice, brzo bi
ga
ostetili diskovi remenice,
Sto bi uzrokovalo brZe
pucanje
remena, koji
je
i skup a i te5ko se nabav-
lja
Zbog toga se
pri pode5avanju
sistema varijatorskpg
pogona
bub-
nja mora voditi raduna o dimenzijama, kako
je
to prikazano na sl. 10.
Zbog lak5e
promene
broja obrtaja bubnja i duZeg trajanja celog
varijatorskog sistema, mazalice na
pogonskoj
i gonjenoj varijatorskoj re-
menici i navoj todkica treba
podmazivati
iedanput
dnevno, uvede ili izju-
tra. maScu KLM-3.
Ako
je
bubanj zagu6en, ne odguSivati
ga naglim ukljudivanjem i isk-
ljudivanjem,
jer
ce se time izazvati
pucanje pogonskog varijatorskog re-
mena, pljosnalog remena pogona od motora i drugih radnih organa. Da bi
se odgu3io, lreba osloboditi
pogon, otpustiti
podbubanj do kraja i okre-
tati bubanj suprotno smeru vriidbe, a kroz bodne otvore na oplati i ot-
voru iza sedista odgu5ivati.
Kontrola I odrlavanle odbolnog bltera
Na odboinom biteru nema nikakvih
pode5avanja, ali s obzirom na
to da
je
on kod nekih kombajna glavni prenosnik pogona od motora na
druge radne organe
(heder,
bubanj, ventilator, slamotres, ladu i dr),
va2no
je
tokom rada povremeno kontrolisati broj obrtaja bitera. On treba
da ima oko 870 obrtaja u minutu. Ako ima manje, treba
prokontrolisati po-
loZaj ukljudno-iskljudnog zalezada
pljosnatog remena. Remen moZda
pro-
klizava, ili motor nema dovoljan broj obrtaja. Skracivanjem
prenosnog
mehanizma do ukljudno-iskljudnog zalezada
pomocu narezanog navoja
(sl lt,
poz.5)
treba
postici da
pljosnati remen
pri
ukljudenom
poloZaju
g
'
..
il-
-
.E
(c
I
I
t
I
I
I
I
I
f
'-
-
,
-./'.
-l
- r{<.
'
:--JL-
(sr.11)
50
.-..-.a.1
bude dovoljno zategnut, da ne
proklizava,
ali da
pri iskljudenom
poloZaju
rudice ne
prenosi pogon. Nedovoljan broj obrtaia odbojnog bitera sma-
njice broj obrlaja svih radnih organa kombajna koji od njega dobijaju
po-
gon,
Sto 6e se odraziti na rad kombajna u celini.
Kontrcla I odrlavanle zryele lznad slamotresa
Zavesu treba
pregledati
da nije pocepana
ili pojedena.
U tom slu-
Caju ona ne moZe da zaustavi masu i da
je
u odredenoj kolidini pu6ta na
slamotres. Zavesu treba podeSavali
zavisno od uslova rada. U ve6oj masi
treba
ie
podesiti
tako da spu6ta masu na podetak
slamotresa i u tanjem
sloju. Zavesu ne treba suviSe spu5tati,
jer
moZe doci do nagomilavanja
mase ispred nje, koju biter nabacuje na bubanj. pa najde56e dolazi do
zagu5enja bubnja ili elevatora. Ce5cem zagu5enju bubnja obi6no
je
uz-
rok suvi5e spu5tena gornja
zavesa.
U letvi lako lomljive slame zavesu treba
podici
da bi se slama Sto
manie zadrzavala na slamotresu, manje
propadala
na sabirnu ravan i opte-
re6ivala sita,
jer
u takvoj slami nema mnogo zrna. Zavesa se diZe i spusta
pomocu
lanaca s krova kombajna
(sl. 12).
::
jiifl:
i
llti
i-,ii+i#:.4iiiti
(sr. 12)
51
Kontrcle I odr*avanfe slemotrsra
-
Za dobro izdvajanje zrna iz slame
potrebno je
kontrolisati disto6u
reSetkastih povrSina
slamotresa, koje se 6e56e zaguSuju
pri
radu u
pole-
glom
usevu zbog zahvatanja zemlje kosionim ureda.jem, zatim
pri prelazu
s vlainijeg na suvlji usev, ili vr5idbi useva s dosta zelenog korova. U tim
sludajevima zadepljenle re6etkastih povrSina
slamotresa nastaje usled
lepljenja, ali naj6e56e pri
vr5idbi lako lomljive slame, ili kada se kombaj-
nom zahvata prohod prethodnog
kombajna i odseca ve6
pokosena
strnjika. Kratka slama se
pozabada
i tako zatvori re5etku slamotresa.
Tada
je potrebno
nekoliko
puta
dnevno konlrolisati i distiti slamotres me-
talnim strugadem s duga6kom dr5kom. Svakodnevno treba kontrolisati
zazor u letecim le2ajima slamotresa i po potrebi ga pode5avati.
Zazor se
kontrolise tako sto se sekcija slamotresa uhvati i proba pomeriti
rukom.
Pri vertikalnom pomeranju
ona ne sme da se
pomera
u le2aju. Pri popred-
nom pomeranju
sekcija se mora lako rukom
pomeriti
na
jednu
ili drugu
stranu. To
je
znak da
je
dobar zazor u le2ajima, Sto treba proveriti
na svim
sekcijama slamotresa, na
prednjem
i zadnjem kolenastom vratilu. Ako
sekcija ima vertikalna pomeranja
u leZaju, zna6i da
je
veliki zazor. Ako se
ona ni popredno
ne moZe pomeriti,
znaei da
je
leZaj suvi5e stegnut. Takav
leZaj onemogucava ulaz masti i podmazivanje,
zagreva se i brzo
puca,
dok ga veliki zazor, zbog vertikalnih sila, brzo lomi. Zbog toga treba kon-
trolisati zazor kako
je
opisano i po potrebi ga podesiti
vadenjem ili ubaci-
vanjem limova izmedu polutki
drvenih leZaja slamotresa, dok se ne dobije
2eljeni zazor na svim leZajima.
Treba povremeno
kontrolisati zategnutost remena za pogon
slamo-
tresa i
po potrebi ga
dotegnuti. Ako remen
proklizava
brZe 6e stradati
zbog trenja i zagrevanja, a ako
je
suviSe zategnut do6i ce do brzog isteza-
nja i
pucanja.
Za du2i vek leZaja na kolenastim vratilima slamotresa kod nekih
kombajna su ugradene mazalice, koje treba
jednom
dnevno
podmazati
maS6u KLM-3. Ako nema mazalica, u pripremnom periodu
treba skinuti
sve lelaje, odistiti staru mast iz 2leba i napuniti obe
polutke leZaja sve-
lom ma56u, Sto
je
dovoljno za
jednu
sezonu 2etve. U
pripremnom pe-
riodu lreba skinuti i isprati i zatvorene leZaje slamotresa, u kojima su kole-
nasta vratila oslonjena na oplatu, te ih napuniti sveZom ma56u KLM-3.
Odrlavanlc I kontrola rada organa lade kombalna
.
Radni organi lade kom-bajna su kaskadna sabirna ravan, sita sa sliv-
nim ravn,ma za ztno i neovr6ene klasove.
Odriavanje kombajna u Zetvi
podrazumeva da se u toku dana viSe
puta
kontroli5e stanie sabirne ravni (sl. 13, poz.4),
jer
se 6esto na medu-
52
p.ro_slore
kaskada
nakupi zemlje ili nalepi sitne mase, prasine
itd. U takvim
sludajevima
ona ne moze koniinualno
tiansportovati zrno i sitne primese
i
predavati
ih na sita, ve6 transportuje masu u
gomilama,
Sto izaziva brzo
zaguSenje
sita, nedistije zrno u bunkeru i pove6ane gubitke preko
sita.
A.ko.je nalepljeno
zemlje ili
pra5ine
s
primesama
izmedu kaskada (stepe-
nica),
tada
pomodu
metalnog strugaia s duZom dr5kom kroz bodne ot-
vore na vr5alici treba to ostrugati, a
potom pustati
kombajn u pogon
na
prazno
da to izduva.
{;"
;",".f# #*ff
-S;
::;..4
Ht il,t^:-'i"'.****
j.j*
#J
do
t"
-
.$d"Jdsa
d+""
4i",W
"#
;*si;
4e
*q
*
*r*
rrrr^
'v 'ae *:rr;
"t" ;lu
(sl. 13)
Cela lada. pa
i sabirna ravan ima prednju
zaqtivku od gumiranog
platna,
kao isa strane dui cele lade
(sl.
13, po2.3).
Te zaptivk6 mogu se
ostetiti pri
radu ili ih van sezone mogu izgristi misevi, sto moze izizvati
gubitke
zrna sa slrane, ili napred na prednjem
trapu kombajna. Zbog
toga treba svakodnevno pre podetka
rada prokontrolisati
stanje bodnih i
prednje
zaptivke lade.
53
Lada
je
ove5ena na ve5alicama u kojima su
gumene 6aure. U toku
Zetve treba
prokontrolisati
i
po potrebi
zateci vijke koji
povezuju
metalne
polutke koie obuhvatalu
gumu (sl.
14,
poz.'l
),
tako da
pri
okretanju vesa-
lice
(sl.
14,
poz.
2) dolazi do deformacije
gume, a ne da se ve3alica u
gumi obr6e. Tako 6e se
produ2iti vek trajanja
gumenih le2aja u veSali-
cama.
U toku rada
potrebno
je
redovno kontrolisati sita i
po potrebi ih 6i-
stiti. Ce5ce se zaguSuju sita kada
ie
slama lomljiva, ili se kosionim ureda-
jem
zahvata strnjika
prethodnog prohoda, pa.se kratka slama ili strnjika
iabadaju u otvore sita. Cest uzrok zagu5enja sita
je
i suvi5e velik broj obr-
tala Ou-Onia, ili mali zazor bubnja i
podbubnja, pa se slama lako lom.i i od-
laii na siti, a mala kolidina ide
preko slamotresa. Uzrok zagu5enja sita
mogu biti i suvise zatvorena sila, ili mala i nepravilno usmerena vazdusna
struja ventilatora. sita se
podesavaju tako Sto se od maksimalno otvore-
nog'polo2aja
postepeno zatvaraju, a kontroli5u u bunkeru, opaZanjem da
li
je
zrno diato i da li ima
gubitaka u
plevi koja ude
preko sita, kao i mnogo
zrna u elevatoru
povralne mase. sto su sita otvorenija i vazdusna struia
veca, manji su
gubici i distije zrno u bunkeru. Kontrolu
podesenosti sita,
jadine
i usmerenosti
vazdusne stru,e moguce
je praktidno proveriti., tako
sto se kombajnom normalno
podne ubiranje useva i kada se svi radni or-
gani napune masom, naglo se stane i iskljudi vr5alica. Kada se masa
pfa-
Sine i pieve slegne, treba
pogledati sita. Prva trecina
gornjeg sita.trebata
je
disia, bez zrna,
pleve,
slame i drugih
primesa. Na drugoj tre6ini treba
-da
bude
pleve, slame, neovr6enih klasova i
pokoje zrno, dok na
posled-
njoj trecini ne sme biti nijednog zrna,vet samo masa
pleve,
slame, neovr-
Senih klasova i oklasaka.
Najveci
problem u
podeSavanju sita i vazduSne struje nastaje kada
su sita deformlsana
ili su savijeni dvrsti usmerivadi struje, ukruciva|i lade
Zato
posebno treba
paziti da se
preko sita ulazi u vrsalicu
pomo6u
daske. a nikako se ne sme stati nogom na njih. Ako su sita izvadena, staje
se nogom na krute usmerivade
koji su
postavljeno/okao ukrucivadi
lade, a
i za raipored vazdusne struje na sita. Deformisana sita na tim mestima de
dozvoljavaju
prolaz vazdusnoj.struji i tu se talozi
pleva i sitne
primese, pa
se sito brzo zagu5i.
Deformisini usmerivadi vazdu5ne struje ne rasporeduju
je
dobro
na
porvrsinu sita. U takvim sludajevima
nemoguce
ie
podesiti sita i vaz-
duSnu struju.
U seioni Zetve mo2e se ukazati
potreba za
promenu
jadine
i usme-
renosti vazdusne struje, uglavnom
pri prelasku s vrSidbe
psenice s nalive-
nim u usev sa Sturim irnom. Jadina vazduSne strujekod kombajna -zmai-
141" menja se
pomo6u priguSivada na obe bodne strane ventilatora, koji
se
pomeraju pomocu rudice
(sl. 14,
poz.3.) Kod drugih tipova kombajna:
"zmai-131.,
i 132,
"zmaj-161"
i 125,
jadina
vazdusne struje menja se
pro-
54
menom broja obrtaja ventilatora
pomo6u mehanidkog varijatora. Vaz-
duSna struja takode se usmerava zavisno od uslova rada. Ako
je
zrno do-
bro naliveno, vazdu5nu struju treba usmeriti na
podetak gornjeg
sita, dok
kod Sturog zrna na sredinu gornjeg sila. Za usmeravanje vazdu5ne struje
sluie dva
pomerljiva
usmerivada
(sl.
14,
poz,4.\
sl.
d-4
(sL.
14)
Svakih 10 dasova rada, odnosno
jednom
dnevno, treba
podmazati
mazalice na varijatoru
pogona ventilatora i to na obe remenice i navojno
vreteno ma5cu KLM-3r.ako kombajn ima ugraden varijatorski pogon.
Zat-
vorene le2aje osovine ventilatora treba
jednom
u sezoni skinuti, isprati
staru i staviti novu mast.
Ako
je
ugraden varijatorski
pogon
ventilatora, vaZno
je
kontrolisati
zategnutost varijatorskog remena. To se
proverava
tako da
pri munimal-
nom ili maksimalnom varijatoru ren'len ne sme izae,i van oboda remenice,
tj. mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra.
;r
55
odrrrvenlc
I kontrora radr crcvetor! zr zmo r creydort za neoyrlcne
kluovc (powatnu
maru)
,. ..
Rqd elevarora povrarne
mase ielevatora
zazrno treba kontrolisati
i
crsilrr od namotane mase na donjoj glavi, jer
mo2e izazvali zagusenje,
du2e zastoje, ili pucanje
lanca elevaiola. Ta'zagusenja
narodito-Ju
e""t"
ne elevatoru povratne
mase i to u usrovima kada dolta srame roe
jreto
sita u
povratnu
masu.
i:ti;iii;:lt.lrii: i::
(sL
lq
Da lanci ne bi bili suviSe zategnuti, ili suvise otpusteni,
pa
lomilo
zrno, potrebno
ih
je
svakodnevno
kontrolisati.
Zategnuiost tantf ooi ete-
vatora treba kontrolisati na donjoj glavi,
tako da se oslobodi
donji poklo-
pac
irukom
uhvari za element lanca na donjem landaniku.
Lanac'ne sme
da ima pomeranja
nadole ili ne velika, ali ne sme biti ni suvise zategnut, te
da se.ne moZe popre-dno
pomeriti.
Ako se ukaze potreb",
="1"=a1i
r"n""
tako da s^e
popustaju
6etiri nosada vijka i
pomo6u
dva zarezaiuea
uUr.a
tsr.
16, poz.
2) s obe strane okvira elevaiora ravnomerno
zalezali
elevatorski
lanac. oba elevatora osigurana.
su sigurnosnim spojnicama
u
"lue"j,
preopterecenja.
Te spojnice treba podmazivati
sva'tin 100 dasova racla,
56
odnosno osam do 10 dana, pri
demu vodili raduna o tome da mast ne pro-
dre izmedu zuba spojnice, da spojnica ne bi proklizavala pri
normalnom
opteredenju. Kod kombajna starije
proizvodnje
te spojnice treba kontroli-
sati da nisu suvise zategnute. Pri zatezanju opruga tih spojnica, koje su
sme5lene na donjim spiralama, ukupan zazor izmedu navblaka ofruga
mora biti veci od visine zuba spojnice, da bi zub
preko
zuba mogao pres-
koditi. Kod novijih kombajna ogranidena
je
mogu6nost zatezanla
'spoi-
nice, time sto
je
narezan navoj samo dokle
je
dozvoljeno zategnuti
spoj-
nicu, tako da ne postoji
opasnost od suviSnog zatezania opruga spojnice.
F
(st.
16)
U samom bunkeru potrebno je povremeno pogledati poloZai
kro_
vica, iznad donje spirale za pra2nienje
bunkera. Kr6vid rreoa
'oiziriZto
je
praznjenje
bunkera sporo. Ako 6esto strada remen za pogon
spirale za
.rl::L'rift}'
fl+sfr
t','','";i
tr'r.li
41tifr.-"ft
57
praznjenje,
sigurno
je
krovi6 iznad spirale
jako podignut, pa
su spirala i
pogonski
remen (sl.
17, poz.5.) preoptereceni. U tom sludaju krovic
treba spustati ka bodnim stranicama bunkera.
Svakih detiri-pet dana rada potrebno
je podmazati le2aje donje isto-
varne spirale bunkera, kao i mazalicu na ukljudno-iskljudnoj spojnici
po-
gona spirale s desne strane kombajna, ma5cu KLM-3.
Kontrola I odrlavanle uredala za kretanle kombalna
Pogon voinje kod kombajna ide direktno do motora
preko varija-
tora na spojni6ko vratilo menjada. Odatle,
preko
diferencijala,
poluoso-
vina i
portalnih reduktora, na prednje pogonske todkove.
U sistemu
pogona
voznje najvaZnije
je
kontrolisati zategnustost i
pravilno podesiti hod varijatorskog sklopa, da bi se varijatorski remen i
ceo sklop saduvali od lomova.
Zategnutost oba varijatorska remena moguce
je proveriti tako Sto
se varijator,
pomocu
rudice hidraulika u kabini, postavi da se srednji Seta-
juci
disk (sl. 18,
poz.
D) dovede tadno u sredinu izmedu krajnja dva diska.
U tom
polo2aju
udaljenost izmedu sredine
gornje remenice na motoru i
sredine varijatorskog sklopa mora biti
jednaka
udaljenosti donle reme-
58
\r
\
I
_i
(sr. 17)
{
(}/
t\.
nice na spjnidkom vratilu menjada i sredine varijatorskog sklopa. Ako te
udaljenosti nisu
jednake,
treba zategnuti remen
popu5tanjem vijaka 1 i 2
(sl.
18) s obe strane nose6e viljuSke varijatorskog sklopa i pomocu vijka 3
(sl.
17) zategnuti oba remena.
\r
\
i\
\ '\
.\\
r'\
'.
\\
.'
'\\
\\
!\
\-\
(sr. 18)
59
Posle
svakoo zatezanja-treba
proveriti
hod varijatorskog
sklopa
po gona
vozn
j
e, da-bi se izmi:du
u n urrEsn
j
e'
6oJiEIn"'
E"iliIbit"i&"''i,
n -
y:i:511:..1_?yr!1e
sogtrljr
diskova
u rratnie'nr
sornjem
iri aoniem poro_
zaju osrvano
zazor od 1,5 milimetara.
Unutrasnji disk D ne sms dodirnuti
nijedan
od spoljnih diskova, jer
bi u tom sludaju
veoma or.o pro!"ri
."-
meni, a mogao
bi se razrupati
i varijatorski
skrop. Za regurisanje'noia
vari-
jatorskog
sklopa potrebno je
prvehstveno
regulisati ndo nao6ie,
i"ro sto
se
,startuje
motor i pomocu
rudice
u kabini varijator voZnje OoveJe na
i?fi11l.?ll_r."i
obrtaja,
kao.na slj 18, tj da unuira5nji
s"tljueioi"r.
tot
proe
unutrasnjem
krajnjem
disku K (sr.1g)
Motor zatimireba
ugasiti i pro-
veriti
da li zazot izmedu
unutrasnjih povrsina
diskova D i K iznJsi r,s miri-
me.tara.
Ako nije toliki, treba ga podesiti
pomocu podeSavaju6"g
uUt" S,
kojim
se_produ-zuje
ili skraiuje navojno
vreteno,
a zalim udvrstiti kontra-
navrtku 7 (sl.
1g)
Ponovo treba starlovati
motor i pomocu
rudice iz kabine podi6i
vari-
jatorski.sklop
do kraja.
U tom polo2aju
ugasiti motor i proveriii
zazor iz-
medu
donje povr5ine
unurraSnjeg
Seiaju6eg
diska D i ipof;not
Oii[a S,
koji tatode
treba da iznosi 1,5 mirimetara.
Ako se ustanovi
da lai zazor
nije 1,5 mitimerara,
rreba ga podesiti
pomocu
niui*Jo'isi
i'8), k;;i;gr"_
ni6ava
ulaz klipa u cirindar,
odnosno'hod
varijatorskog'skropa
n"'goi".
u
pode5enom
poloiaju
osigurati granidnik
6 s kbntranavltkom
g
(stltA).
L- 10
(sr.
1s)
Nepode5eno varijatorsko remenje
pogona
voinje izaziva snaine
vibracije celog varijatorskog sklopa. Tada se duje lupa varijatorskog
sklopa i varijalorsko remenje
propada
u vrlo kratkom roku. Ako mora da
se menja
jedan
od dva
pomenuta remena
(sl.
18, poz.4l,
tada treba zame-
niti oba, tj. nikada ne upariti stari s novim remenom. U
protivnom
se ne bi
mogla oba remena ravnomerno zategnuti, zbog malih razlika u duzini
istegnulog i novog remena.
Blok varijatora voinje treba
podmazivati jednom
dnevno, a spoj-
nidko vratilo menja6a svakih detiri-pet dana. Na menjadkoj kutiji treba
podmazati
vrat zvona menjada i osovinicu spojnice, sve ma56u KLM
-3
Ulje u menjadu i
portalnim
reduktorima treba
proveriti jedanput
u sezoni.
Povremeno u toku rada, zbog lak5eg upravljanja i vodenja kom-
bajna, treba
prekontrolisati i po potrebi podesiti
ukosenost zadnjih to6-
kova, merenjem udaljenosti na
prednjoj i zadnjoj strani
(sl. 19).
Kao Sto se na slici 19 vidi, todkovi na
prednjoj
strani treba da su za
10 milimetaaa bliii
jedan
drugom u odnosu na zadnju stranu. To se mo2e
regulisati produ2avanjem ili skra6ivanjem
poluge
1
(sl.
19), koja
povezuje
rukavce todkova.
Pored svega,
potrebno
je
svakodnevno
podmazivati
sve zalezne
poluge
za zatezanje lanaca i remena u
prenosu pogona i istovremeno kon-
trolisati zalegnulost svih lanaca i remena.
Ako se na remenu primeti pukotina dublja od
polovine
debljine re-
mena. tekav remen lreba odmah zameniti.
Kontroh I odrlrvanle hldraulldnc lnrtalaclfe kombalna
Za normalno funkcionisanje, du2i vek i pouzdano kori56enje hidrau-
lidne instalacije kombajna, potrebno
je
detaljnije upoznati elemente i nji-
hovu pojedinadnu funkciju u celom hidrauli6nom sistemu.
Elementi hidrauli6ne instalacije su:
Rezervoar
(sl.
19), najdeS6e sme5ten blizu motora, zato 5to
pumpa
dobija
pogon
direktno od molora. U reze,rvoarsvih
.Zmajevih.
kombajna
novije proizvodnje sipa se EHTRA HD SAE-30 motorno ulje, dok su za
"univerzal"
i kombajn
"zmaj
-780"
potrebna
specijalna hidraulidna ulja,
kao Sto su
"trans
hidrol
-85",
"hidraol
70",
"hidraulik
HD
-70", "hidrokip
M
-50..
S bodne strane rezervoara svih kombajna
postavljena je prozirna
cev s oznakama
"min.
i
"mah",
koja sluii kao pokazivad
nivoa ulja u rezer-
voaru
(sl.
19).
U
grlu
za punjenje
rezervoara sme5teno
je
sito, koje zadrlava ne6i-
sto6e prlpunjenju
iezervoara uljem. Na dnu r6zervoara'nalazi
se 6ep za
ispu5tanje
ulja, a u
poklopcu je pridvr5cen
drZad
predista6,a,
za koji
je
ve-
zan
povratni
vod, dok
je
usisni vod smeiten nize na bodnoj strani rezer-
61
llvr^lNA cEv
PntruucAr
PnrruSNA PTOCA
POKTO?AC
GII.A ZA
ruNJEN.lT
TEZETYOATA
lntv^c
ffw^c
.!iA
lln
ttsr^c
ct? lA snrrer*,C
ugn
(Sl. 19a)
voara
(sl.
l9). Kapacitet rezervoara svih novijih instalacija kombajna iznosi
13 litara, a kapacitet cele instalacije 16 litara.
Svakodnevno treba kontrolisati nivo ulja u rezervoaru, koji mora da
se nalazi izmedu oznaka
"min"
i
.mah".
Ulie iz rezervoara ispu5tati kada
su svi radni klipovi uvudeni u cilindre, a zameniti nakon 20 do 30 dasova
rada kod novog kombajna u razradivanju, a
posle
toga
jednom
u sezoni.
Pri zameni ulja obavezno dobro isprati rezervoar i sito, a
papirnati
ulo2ak
predistada
ispod
poklopca rezervoata
(sl.
19) zameniti. Pri zameni ulja ne
treba menjati sve ulje. Posle ispu5tanja i taloZenja, oko 80 odsto ulja
62
vtj^x sA uouEtrtt{il Gur}v(x
lUl.AINl
Pllr[!tX;,ri)
EIA5ItCNr
?OOMIIAC
,o.
-
?rsrcN
. utrN^ ulLt)
\
vtlttr.^
I
)"*
^"'.^
|
its-*.,
,*bat
PO(TOPAC
--\--\
llf,GnrDnn ncoea
.-f,
EIASIICNI toDMtI^(
vl.t^K sA
uDuErrENoM
ouvorr
(lzt^zNr ?rlrtJuc^(l
sFclreilrtll
rtfi
?rstcil
tll
!tASllcM
osrGu!rc
t
NAVrirxA
toct Eol-A NA ?UMPU 5A SKlNUllM POKI'OPCtM
srGrrrr.OgNl POOr+tHlAC
'.
POi.IQPAC
rur^lt l--
\?
vlr^( POn OPCA
t t A5! rcNt
POOMEIAC
-
/
.o.
-
PrsrEN
GON'TNI .2UPCANI(
-}
PUMPI
NAIPISNA
'TOCICA
63
gdo3go mo2e se
procedeno
ponovo
koristiti, dok 20 odsto na dnu lreba
baciti u staro ulje.
.
Hidra.ulidna pumpa (sr.
20) najdesie dobija pogon
direktno od kore-
nastog
vraila morora kod svih
"perkinsovih"
niotbra-,
dok
je
kod
.Merce-
desovih" pogon preko
remena.
pumpa
je
zup6asta, t<apaclieta
so iii"r" u
minutu, s maksimarnim radnim pritiskoni
oo igo daN/cmr, sto se toezoe-
duje sigurnosnim
ventilom instalacije.
. ,
Za pumpe
nema naroditih pravila
o odrZavanju,
niti mogu6nosfi
da
dode do ve6ih kvarova. Ako
je pogon preko
remena, treba re-dovno
kon-
trolisati
zategnutost remena i po potrebi ga
zategnuti
da ne proklizava.
. ...
SlOylnosni ventil cele instalacije (s|.21)
regulisan
ie
na
pritisak
130
daN/cmt i duva insralaciju
od preopier'e6en1a.
a[o
1e
z6iioJo-siguinosni
ventil, ili
je
opruga sigurnosnog
ventila pukla,
ne mo:-e se ostvariti-odgova-
rajudi pritisak
u instalaciji, odnosno ne mogu se obavljati radnje: di'zanje
hedera, dizanje villa, promene
na varijatoru voznje itd. sigurnosni ventil
mora kontrolisati i regulisati
strudno lice i to upotrebom
-manometra
za
kontrolu pritiska
u instalaciji, pri
demu treba da se otvara sigurnosni ven-
til. cesto se prave greske, pa
se sigurnosni ventil prite2e
b6z kontrole, a
posledica
mo:e biti na nekom drugbm radnom elementu instalacije. Ako
se redovno menja ulje, kako
je
ve6 opisano, du2e ce trajati i manje ce biti
gre5aka
na sigurnosnom ventilu.
dt^at tA
El|AVf,r
tlosrol.ql ilrra
64
(sr.
21)
Ventil konstantnog protoka (sl.22l
ima zadatak da raspodeli ulje u
dve grane.
Oko detiri
petine
ulja odlazi na radne elemente: ridne ciliridre
hedera, vitla varijatora, voinje itd, a
jedna
petina
na upravljadki mehani-
zam. Po5to
je
to samo
protodni
ventil, najde56e se na njemu ne deSavaju
greSke
u radu, izuzev 5lr postoji
mogu6nost da ulje
procuri
na zaptiv-
kama, u tom sludaju zaptivke treba zameniti.
IEIO VTNIILA
ZAPIIVKA
,.2Nt
Pnr(tJUCA(
PRTI.IVNI PRIKLJUCA(
zA?lrv(A
IZI.A2NI PRIKTJUCAK
GI.AVA VENIII.A
(sr.
zl)
. .
Sigurnosni ventil na grani
upravljadkog mehanizma
slidno
ie izve-
den kao i sigurnosni ventil-cele lristalabile,
Samo
je
regulisan na'inatno
ni2i radni pritisak,
na 70 daN/cmr.
Orbitrol ili danfost
je
najosetljiviji element cele instalacije. Ugraden
je
u lelu upravljada (volana),
a predstavlja
kruZni razvodnik koji od-reduje
65
smer i kolieinu dotoka ulia na radni cilindar upravljaekog mehanizma. To
je jedini
uvozni element cele instalacije i veoma
je
skup, zbog 6ega
ga
treba saeuvati od brzog
propadanja. Da bismo
ga
saduvali
potrebno je
da
se ul.le u celo.l instalaciji odrZava distim, tako 51o ce se pri svakom rastav-
ljanlu brzorastavljajucih hidraulidnih spojnica i rada na bilo kojem delu in-
stalacije obavezno
postaviti zastitni 6epovi i sprediti ulazak
prljavstine u
ulje. Osim toga, treba redovno menjati ulje i
predistade, kako
je
vec re-
deno. Orbitrol se
podmazuje uljem u instalaciji, zbog dega
prisustvo vaz-
duha mo2e biti Stetno, te treba redovno kontrolisati i odstraniti
ga, jer
upravljad zbog
prisustva vazduha desto ne izvr5ava komande vozada. U
takvom sludaju obavezno ispu5tati vazduh iz sistema i to popu5tanjem vi-
jaka
na
prikljudcima
na radnom cilindru upravljada, uz njegovo istovre-
meno pokretanie.
Uvek
popustati onaj vijak na koju se stranu tera klip
upravljada. Radnie ponavljati sve dotle dok s uliem izlaze mehurici vaz-
duha. Nikada se
pri voznji ne sme drZati upravljad u krajnjem
polozaju,
levo ili desno,
jer
kada klip izade do kraja tada reaguje sigurnosni ventil,
6uje se blago Sistanje. U tom
poloZaju cela instalacija upravljada
ie
pod
maksimalnim opterecenjem, Sto moZe dovesti do br2eg
propadanja kruZ-
nog razvodnika, odnosno orbitrola. Uvek iz tog krajnjeg
polo2aja
uprav-
llad vratiti malo nazad, dok ne
prestane Sistanje sigurnosnog ventila. Na
taj nadin saduvace se i orbitrol i spojna mesta instalacije od visokog
pri-
tiska i curenja ulja.
Trojni razvodnik
(sl.
23) ima zadalak da usmeri tok ulja ka izvrSnim
organima
pojedinih
radnih kola. To su, u stvari, tri nepovratna ventila
(sl.
23) sme5tena u
jednom
zajednidkom kuciStu, ili kod nekih kombajna
svaki posebno.
Svaki od tih ventila povezan
je
s rudicama, koje su nadoh-
vat ruke kombajnera. Pomocu tih rudica savlada se opruga i otvori ventil,
tako da se ulje
propusta na radni cilindar, zavisno od toga u kojem
je
ulj-
nom kolu sme5ten ventil na koji se deluje. Ako se koristi rulica za dizanje
i spu$tanje hedera, tada ulje ide ka radnim cilindrima za dizanie i spu5ta-
nje hedera. Ako,
pak, rutica za dizanje i spu5tanje vitla, tada se ulje usme-
rava na radne cilindre za dizanje i spu5tanje vitla itd. Pomeranjem rudice
u suprotnom smeru deluje se na odgovarajuci ventil koji odrZava instala-
ciju
pod pritiskom, odnosno
podignut heder. vitlo i dr. Na taj nadin otvara
se ventil
(sl.
23) i ulje vraca u rezervoar. odnosno spusta se heder, vitlo ili
drugi radni organi diJi
je
ventil aktiviran.
Ako nijedna rudica trojnog razvodnika nije aktivirana,. ulje
prolazi
kroz kuci5te irojnog razvodnika i-vraca se u rezeivoar, sve dok se ne akti-
vira
jedan
od ventila trojnog razvodnika. Aktiviranjem bilo kojeg ventila
troinog razvodnika
prekida se tok ulja ka rezervoaru, a ulje usmerava na
radne elemente one instalacije diji
je
ventil aktiviran.
Odr2avanie ili bilo kakva
pode5avanja na ventilima trojnog razvod-
nika nisu
polrebna,
ako se vodi raduna o distoci i redovnoj zameni ulja.
66
|(APTCA
O?rUGt STGURNOSNOG VENITA
/ : --
te
lrcA zA osrGutANjE
PODMTT^CI
ZA PODESAVANJE
OPRUGA
srGriRNOSNoG vNIlt,A
tAMt
PT CUR(A
SIGURNOSNOG VTNIII.A
PRIKIJUCAK O
OO VENTIIA
XONST^NINOG
PROTOKA
sEDtsrE stGutNoNSoo
vNTil.A
PRIXt.iUCAK A
oovoo oo HToRAUUCNE
PUMPE
vl]AX zA oslc(,lAN.n
Kr.Ac(At'cA
VREIfNO
06 do 1.7 ma
xtlt NftovlAlNoG
vf'lltl
ooPUNs(l
NC?ovtAtNl
vlNtll'
VODIC^ SIGURNOSNOG VINTITA
,/
,/
z^PllvNl POOMITAC
,/
POVRATNA OPRUGA
/
:IGURNOSNOG VTNTITA CtP NAVRIKA
O|SIANrNT
pOOMEIAC
(sr.
23)
67
Ako bilo koji od ventila ne obavlja svoju funkciju,
gre5ke mogu biti u sa-
mim ventilima, sigurnosnom
ventilu ili
pumpi, koia ne daje dovoljan
priti-
sak u instelaciji. Pumpe ne6e dati dovoljan
pritisak
iedino
ako broj obrtaja
nije dovoljan
(iznad
2.000 u minutu), ili
je
nakon duge eksploatacije
pove-
6anzazor izmedu zupdanika iku6i5ta
pumpe, Sto
je
rede sludaj' ili
ie
su-
vi6e nizak nivo ulja u rezervoaru,
pa
se smanjuje
protok pumpe.
Radne eiemente hidrauli6ne instalacije 6ine sklopovi cilindra i kli-
pova (sl.
24). Odr2avanje ovih elemenata u toku eksploatacije kombajna
svodi se na duvanje
povr5ine
klipova od korozije. Naime, uvek treba na-
stojati da klipovi, kada kombajn stoji, budu maksimalno uvudeni u ci-
lindre.
c, t^'nrl|illrr
m-It3
orAlrtol
lttltl
o. ur-.!rr.
rElt
i..orre
(s1.2{)
Na slici 25 prikazana je
tehnolo5ka Sema rasporeda elemenata hi-
draulidne instalacije na kombajnu, kao iuloga
pojedinih
elemenata u insta-
laciji. Tehnologija rada hidraulidne instalacije
je
ovakva:
Pumpa
(s1.25, poz.2l, koja dobija
pogon
od motora
(E),
crpi ulje iz
rezervoara i potiskuje ga do ventila konstantnog
protoka (sl.
25,
poz.
41.
Ventil konstantnog
protoka
deli ulje u dve
grane. Jedna
petina ulja ide ka
upravljadkom mehanizmu, a detiri
petine na radne elemente hidraulidne
instalacije kombajna. Jedna
petina
ulja, koja ide ka upravljadkom meha-
nizmu, dolazi do kru2nog razvodnika
-
orbitrola idanfosta 6
(s|.25),
koji
je
smeSten u kuci$tu upravljada. Ako se
pokrece upravlja6, ulje se usme-
rava na radni cilindar upravljada
(sl.25, poz.7l. Ako se ne pokre6e uprav-
ljad, ulje se vra6a u rezervoar. Cela instalacija upravljadkog mehanizma
68
osigurene je
zasebnim sigurnosnim ventilom, koji se otvara na
pritisak
70
daN/cmr Cetiri petine
ulja, koje odlazi od ventila konstantnog protoka 4
(sl.
25) na radne elemente instalacije, dolazi do trojnog razvodnika 5
(sl.
25). U trojnom razvodniku su
postavljena
tri ventila:prvi
(l) je
za usmera-
vanje ulja na radni cilindar 9 varijatora vo2nje. Drugi ventil (ll) je
za usmera-
vanje ulja na radne cilindre 8, za dizanje i spu5tanje vitla, dok
je
tre6i ven-
til
(lll)
za usmeravanje ulja na radne cilindre 10, za dizanje i spu5tanje he-
dera.
Ako nije aktiviran
jedan
ventil u trojnom razvodniku, ulje
prolazi
kroz
telo trojnog razvodnika i vra6a se u rezervoare
(prikazana
dupla linija na
s|.25).
(st.25)
Cela instalacija osigurana
je pomo6u
sigurnosnog ventila 3
(sl.
25),
koji se otvara ako
pritisak
u instalaciji naraste iznad 130 atmosfera.
Za regulisanje brzine
padanja
hedera, u instalaciii za dizanje i spusta-
nje hedera postavljen je prigu5ni
ventil (sl.
25, poz.
12), koji treba reguli-
sati tako da heder iz maksimalno
podignutog
u najniZi poloZaj prede
za
pet
do Sest sekundi.
ODRZAVANJE KoMBAJNA PosLE ZeTve
Posle zavrSene Zetve kombajn treba dobro oprati spolja, a iznulra
izduvati kompresorom i strugadima sastrugati pra5inu
i nalbpljenu zemlju.
Posle toga pu5tati
kombajn u rad, s otvorenim donjim poklopcima
eleva-
tota za zrno i neovr5ene klasove. Posle detaljnog pranja
i discenja, kom-
69
ft;ri#ii#.*#
it,,,,'-
iE
Posle letve treba delalrno pregledati
kombajn i zameniti dotrajale delove
ba,in
prebaciti
na meslo
gde
6e biti smesten, najbolje u zalvorenu
prosto-
riju, nadstre5nicu ili, ako
je
napolju, treba
ga pokriti
ciradom.
Odmah
po
smestanju kombajna na m6sto boravka uraditi defektaZu,
zameniti dotrajgle delove, a ako njih nema,
popisati ih za narudZbu. Sve
mazalice na kombajnu
podmazati,
opruge otpustiti, kosu skinuti i prema-
zati zastitnim uljem od korozije, kao i
prste i kontranozeve, a zalim kosu
slaviti u drveni driad, ili
je
obesili da visi, da se ne iskrivi prut kose.
Ako
je
kombajn u zatvorenoj
prostoriji, obavezno sve zatezade reme-
nja
popustiti,
a ako
le
napolju, remenje treba
poskidati i ostaviti u suvu
prostoriiu.
Sve lance s. kombajna
poskidati i staviti u
posude
s uljem, za
svaki kombajn posebno
obeleZene. U motor dosuti
pun rezervoar goriva,
a u motoru dosuti ulje do oznake
.max"
na meradu. Jednom mesedno
obavezno
paliti
motor. Ako se skida akumulator, treba
ga
isprazniti i u
njega nasuti destilovanu vodu ili ki5nicu, da se
plode u celijama ne iskrive.
Svi hidrauli6ni klipovi instalacije moraju biti maksimalno uvudeni u ci-
lindre, da ne korodiraju. Gume kombajna ispustiti na
jednu
trecinu pri-
tiska i kombajn
podici
na podmetade.
Ako
ie
boja o5tecena, sva takva mesla obavezno odistiti i prefarbati.
Za zastitu metalnih delova nikada ne treba koristiti
preradeno motorno
ulje,
jer
ono
joS
intenzivira koroziju, vei odgovarajuca zaititna ulja.
70