Oduvik su mi punili ui priama moj faks nije najperspektivniji faks na svitu.

Puna Lijepa naa kroatista

i onih koji se tako predstavljaju i, naravno, puna burza istih. Stvarnost je, kako ree S.A.R.S., crno-bila,
a bududnost siva. Mislila san se ja da upien FESB, napravin nekog robota i mirno ivin do kraja ivota.
Mislila san se i da upien medicinu, al' tamo me ni udo ne bi uvalilo. Osim toga, umalo se onesvistin
kad ugledan krv pa to rickanje i zaivanje ljudi nije dolo u obzir. Susidi su mi uvik priali da se na
ekonomiji vrte pare, al' znala san da bi ja sve te firme za tikle prodala. Ni za to nisan bila. Pravo mi je
bilo napeto, al' fora je u tome da se u diskusijama ne branin, nego odvalin revat.
Stala san sabirat svoje sposobnosti i nesposobnosti pa je na kraju ispalo da u ivotu jedino znan lipo
pisat i dobro filozofirat o apstraktnin stvarima okolo. I da volin ljude, da elin radit s njima, uit ih i
ratovat s glupodu i nepismenodu. Dakle, FFST je bio jedini smjer u kojen san mogla pod. I pola san
ja. Ogluila na naricaljke s burze, ogluila na mater, dadu i suside. ak mi ni baba nije bila sritna. Ona
je tila da buden asna, al' to je tek promaena profesija. I tako san ja udarila put Radovanove 13.
I kajen li se? Ni jednog jedinog asa! Okruena san ruevnin zidovima faksa, porazbijanin klupama,
menzon koja na menzu ne lii, ali san okruena lipin knjigama, debelin rjenicima, pokojnin
lingvistima, dragin kolegicama i predivnin profesorima, mojon malon FFST familijon. Tamo ni jedan
dan nisan bila stranac. Dodue, samo jednon, kad san otila u dekanat umisto na faks prvi dan. I tamo
su bili razumni pa mi rekli da san se sjebala i nacrtali kako da odlepran pesto metara istono. Dakle,
okruena san svim onim ta nisan imala u mojoj perspektivnoj gimnazijici.
Sve je to super, al' sad me pokuavaju priplait burzon rada. Burza rada je postala moja moderna
babaroga. Burza rada, blablabla! Nita ih ne ujen!
Znate zato? Ne virujen je da je FFST put do omraene burze. Te prie ne puin kad vidin lica mladih
profesora, asistenata, ljudi eljni znanja, kad itan tek objavljene knjige ljudi koji su mi do juer bili
kolege, kad vidin kako pokredu asopise, piu radove. Divin im se i gledan svoje uzore. Kad narasten,
bit du ko oni, a ne broj na birou.
Dakle, na burzu rada vodi pasivnost, stanje opde intertnosti, manjak zainteresiranosti i uenje za
duju, uenje da usridi mater, dadu i babu, uenje da pokupi pare i linari do smaka svita. Na burzu
rada vodi socijalna neosjetljivost, nerazboritost i nekritika priklonjenost opdem miljenju.
Za koju godinu, ratovat demo ta burza i ja. Znam da odemo. Al' ne bojin se ni najmanje. Dod du joj sa
pesto volonterskih sati, dod du joj brdom lanaka i radova, dod du joj mudra i puna znanja, dod du joj
spremna na sve. I jo du bre otid, znan. Ae reko tae, burzo rada!