2.3.

USLOVNA VEROVATNO

CA I NEZAVISNOST DOGADJAJA 17
Klasicna denicija verovatnoce. Neka je = {
1
, ...,
n
} konacan skup elementarnih
dogadjaja i neka su svi elementarni dogadjaji jednako verovatni, odnosno
P(
1
) = P(
2
) = = P(
n
) =
1
n
.
Tada je verovatnoca dogadjaja A = {
i1
, ...,
im
} data sa:
P(A) =
m
n
,
odnosno broj povoljnih (m elemenata koji su u A) podeljen sa brojem mogucih dogadjaja (iz
).
Primer 2.3. Posmatrajmo ponovo Primer 2.1. Kod izvlacenja karata iz spila od 32 karte,
verovatnoca da izvucemo keca je
4
32
=
1
8
, dok je verovatnoca da izvucemo srce
8
32
=
1
4
. Kod
bacanja dve kocke verovatnoca da padne zbir manji od 5, s obzirom da je broj povoljnih ishoda
6 ({(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}), je
6
36
=
1
6
.
Primer 2.4. U grupi od 36 studenata ima dva puta vise momaka nego devojaka. Verovatnoca da
slucajnim izborom izaberemo devojku je
12
36
=
1
3
.
Geometrijska verovatnoca Neka je prostor elementarnih dogadjaja skup koji je podskup
prave, ravni ili prostora sa konacnom duzinom, povrsinom ili zapreminom koju cemo oznactiti sa
m(), i dogadjaj A sa svojom duzinom, povrsinom ili zapreminom, m(A). Tada verovatnoca
da slucajno izabrana tacka iz skupa pripada i skupu A je
P(A) =
m(A)
m()
.
Primer 2.5. Slucajno se bira jedna tacka na tezisnoj duzi AA
1
trougla ABC. Ako je T teziste
tog trougla, odrediti verovatnocu da izabrana tacka pripada:
a) duzi AT
1
, b) duzi TA
1
.
Odgovor: a)
2
3
, b)
1
3
.
Bernulijeva sema Neka se u svakom od n nezavisnih eksperimenata dogadjaj A realizuje sa
verovatnocom p. Tada je verovatnoca da se A realizuje tacno k puta (k n) jednaka
P(S
n
= k) =

n
k

p
k
(1 p)
nk
.
Primer 2.6. Neka se eksperiment sastoji od bacanja novcica 8 puta. Ako se zna da je novcvic
neispravan i da pismo pada sa verovatnocom
2
3
, kolika je verovatnoca
a) da je palo pismo tacno 5 puta, b) da je pala glava izmedju 3 i 7 puta.
Odgovor: a)

8
5

(
2
3
)
5
(
1
3
)
3
= 56
2
5
3
8
, b)

8
4

(
1
3
)
4
(
2
3
)
4
+

8
5

(
1
3
)
5
(
2
3
)
3
+

8
6

(
1
3
)
3
(
2
3
)
5
.
Statisticka denicija (seminarski rad)
2.3 Uslovna verovatnoca i nezavisnost dogadjaja
Primer 2.7. Kolika je verovatnoca da je prilikom bacanja kocke za igru pao broj 4, ako se zna da
je pao paran broj.
Jasno je da je trazena verovatnoca
1
3
jer je cetvorka jedan od 3 parna broja. U teoriji
verovatnoce ovakva situacija, kada se trazi verovatnoca jednog dogadjaja pod uslovom da se real-
izovao neki drugi dogadjaj naziva se uslovna verovatnoca.
18 CHAPTER 2. VEROVATNO

CA
Denicija 2.4. Neka su A i B dogadjaji. Verovatnoca dogadjaja B pod uslovom da se realizovao
dogadjaj A naziva se uslovna verovatno a i oznacava se sa P(B|A) i denise se sa
P(B|A) =
P(AB)
P(A)
. (2.1)
Pogledajmo kako radi ova denicija na gornjem primeru: oznacimo dogadjaje: A -pao je
paran broj, B -pao je broj 4. U zadatku se trazi uslovna verovatnoca P(B|A). Po deniciji
imamo:
P(B|A) =
P(AB)
P(A)
=
1
6
3
6
=
1
3
.
Denicija 2.5. Dogadjaj B ne zavisi od dogadjaja A i ako vazi
P(B|A) = P(B).
Ako P(B|A) = P(B) dogadjaj B zavisi od dogadjaja A
U gornjem primeru dogadjaj B zavisi od A jer P(B) =
1
6
=
1
3
= P(B|A), a i logicno, ako znamo
da smo izvukli paran broj onda je verovatnoca da smo izvukli cetvorku veca nego u slucaju kada
tu informaciju nemamo. Opisno, dva dogadjaja su nezavisna, ako realizacija jednog dogadjaja
ne utice na realizaciju drugog dogadjaja. Primetimo da ako je B nezavisan od A onda prema
Denicijama 2.4 i 2.5 imamo da je P(B) = P(B|A) =
P(AB)
P(A)
odnosno:
P(AB) = P(A) P(B), (2.2)
kao i:
P(A|B) =
P(AB)
P(B)
=
P(A) P(B)
P(A)
= P(A),
odnosno, dogadjaj A ne zavisi od dogadjaja B.
Primer 2.8. Pri bacanju kockice posmatramo tri dogadjaja.
A -pao je paran broj.
B -pao je neparan broj.
C -pao je broj manji od 3.
Kako je P(A) = P(B) =
1
2
, P(C) =
1
3
, P(AB) = 0, P(AC) = P(BC) =
1
6
dobijamo:
P(A)P(B) = P(AB) implicira da su dogadjaji A i B zavisni.
P(A)P(C) = P(AC) i P(B)P(C) = P(AC) sledi da su dogadjaji A i C, kao i B i C
nezavisni.
Primer 2.9. Izvlacimo jednu kartu iz spila od 52 karte. Da li su nezavisni dogadjaji:
A -izvucen je kec,
B -izvuceno je srce.
Imamo da je P(A) =
1
13
i P(B) =
1
4
. Verovatnoca dogadjaja AB - pao je kec srce je
P(AB) =
1
52
i prema tome P(A)P(B) = P(AB) i dogadjaji su nezavisni.
Primetimo i sledece: ako nam informacija o tome da se desio jedan dogadjaj ne utice na
realizaciju drugog dogadjaja to znaci da su oni nezavisni. U Primeru 2.8 vidimo da ako se realizovao
dogadjaj A i pao je paran broj, realizacija dogadjaja B je nemoguca. A i B su zavisni, desio se
A, pa znamo da nije B. Sa druge strane je realizacija dogadjaja C i dalje moguca i nezavisna od
toga da li se desio A ili ne jer P(C|A) =
1
3
= P(C).
U drugom primeru, ako znamo da je izvucen kec, nemamo nikakvu informaciju o tome da
li je to srce. Verovatnoca da je taj kec srce je
1
4
jednaka kao i da je bilo koja karta srce
13
52
, t.j.
2.4. FORMULA TOTALNE VEROVATNO

CE 19
P(B|A) = P(B).
Formulu za uslovnu verovatnocu (2.1) mozemo zapisati na sledeci nacin
P(AB) = P(A)P(B|A), (2.3)
i koristiti je za izracunavanje preseka dva dogadjaja.
Primer 2.10. Prema evidenciji, posle 5 godina prosecne upotrebe vozila Mitsubishi Lanser deo
D
1
se zamenjuje u 25% slucajeva, a ako je zamenjen deo D
1
onda se deo D
2
zamenjuje u 80%
slucajeva. Ako znamo da je na vozilu Pere Petrovica zamenjen deo D
1
kolika je verovatnoca da
su na tom vozilu zamenjena oba dela?
Prema uslovima zadatka imamo P(D
1
) =
25
100
=
1
4
= 0, 25, P(D
2
|D
1
) =
80
100
=
4
5
0.8, a trazimo
P(D
1
D
2
). Po 2.3 imamo da je
P(D
1
D
2
) = P(D
1
)P(D
2
|D
1
) =
1
4

4
5
=
1
5
.
2.4 Formula totalne verovatnoce
Denicija 2.6. Familija dogadjaja A
i
, i {1, 2, ..., n} za koje vazi
1.) medjusobno su disjunktni (t.j. A
i
A
j
= , za sve i, j A),
2.) njihova unija je siguran dogadjaj (t.j.
n
i=1
A
i
= )
cini potpun sistem dogadjaja.
Neka je D slucan dogadjaj. Tada je
P(D) = P(A
1
)P(D|A
1
) +P(A
1
)P(D|A
1
) + +P(A
n
)P(D|A
n
) (2.4)
formula totalne verovatnoce.
Ako je P(D) > 0, i A
i
, i {1, 2, ...n} cine potpun sistem dogadjaja, onda vazi Bajesova
formula:
P(A
m
|D) =
P(A
m
)P(D|A
m
)
P(D)
. (2.5)
Primer 2.11. Date su tri kutije. U prvoj se nalaze tri bele i jedna crna kuglica, u drugoj cetiri
bele i dve crne, a u trecoj dve bele i dve crne kuglce. Slucajno biramo kutiju i iz nje izvlacimo
kuglicu za koju konstatujemo da je bela. Kolika je verovatnoca da izvucena bela kuglica potice iz
prva kutije?
Oznacimo sa A
i
dogadjaj da je birana kuglica iz i-te kutije. Sa B oznacavamo dogadjaj da je
izvucena bela kuglica. Zadatak trazi da se odredi P(A
1
|B).
Prema uslovima zadatka lako se vidi da je P(A
1
) =
1
3
, P(B|A
1
) =
3
4
, a prema formuli totalne
verovatnoce imamo da je
P(B) = P(B|A
1
)P(A
1
) +P(B|A
2
)P(A
2
) +P(B|A
3
)P(A
3
) =
3
4

1
3
+
4
6

1
3
+
2
4

1
3
.
Bajesova formula daje:
P(A
1
|B) =
P(A
1
) P(B|A
1
)
P(B)
=
1
3

3
4
1
4
+
2
9
+
1
6
=
9
23
.