Naziv predmeta:

MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU
Broj dok.: 2.18.
Datum: februar, 2004.
Autor:
Mirjana Smiljani, dipl. Ing.
Zatitni slojevi
Revizija: 1
Septembar 2004.

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno














PROGRAM


Vrste zatitnih slojeva, prevlake, plakirani slojevi, navareni slojevi, obloge; prevlake - elici sa
povrinski nanetim prevlakama, galvanizovani elici, bojenje, problemi zavarivanja; plakiranje,
razlozi za plakiranje, postupci plakiranja, spajanje plakiranog elika, oblikovanje spoja i tehnologije
zavarivanja u smislu pristupa spoju, standardi; navarivanje: navari otporni na koroziju, navari
otporni na habanje; obloge: zavarivanje obloga, oblikovanje spoja i tehnologija zavarivanja.















Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 1 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

UVOD
Kod stanja isporuke metalurkih valjanih proizvoda znaajno je zastupljena zatita povrine raznim
vrstama zatitnih slojeva. Takoe, kod gotovih metalurkih proizvoda (otkovci, odlivci) i proizvoda
prerade metala, zavrna obrada proizvoda ili odreenih funkcionalnih povrina, moe da bude
povrinska zatita sa razliitim ciljem: zatite od atmosferske korozije, zatite od hemijske korozije
u odreenom agresivnom radnom okruenju, zatite od odreenih vrsta habanja.
U preradi zatienih metalurkih proizvoda primenom zavarivanja prisustvo zatitnog sloja zahteva
odreene tehnoloke mere ili tehnoloka reenja koja zavise od vrste i debljine zatitnog sloja. S
druge strane, u izradi gotovih proizvoda za nosee zatitne slojeve koristi se navarivanje, a u
funkciji samo zatite (bez nosivosti) koristi se oblaganje.
Osnovne vrste zatitnih slojeva su:
prevlake;
plakirani slojevi;
navareni slojevi, i
obloge
PREVLAKE
Shodno JUS EN 10079/2003, prema izgledu i stanju povrine elini limovi i trake mogu da budu:
bez prevlake;
sa trajnom metalnom prevlakom, sa obe ili samo sa jedne strane;
sa organskim prevlakama ili meavinom organskih prevlaka i metalnog praha na osnovnoj
povrini ili na metalnoj prevlaci (npr. Zn prevlaci);
sa neorganskim prevlakama (npr. glazura staklastih materijala).
Metalne prevlake i zavarivanje
Metalne prevlake mogu da budu nanete potapanjem u rastopu ili elektrolitiki. Metalne prevlake
nanete potapanjem karakteriu se ukupnom masom prevuenog metala, merenom u g/m
2
. To su
prevlake metala / legura: Pb-Sn; Zn; Al; i Al-Si; Al-Zn. Metalne prevlake nanete elektrolitiki
karakteriu se debljinom prevlake, merenom u mKm. To su prevlake metala / legura: Pb; Zn; Zn-Ni.
Sve standardne metalne prevlake su od metala / legura niske take topljenja i njihovo isparavanje
je zdravstveno nepovoljno za zavarivae i za kvalitet zavarenog spoja (poroznost i prsline u zoni
stapanja metala ava). Za rad zavarivaa posebno su nepovoljna isparavanja Pb i Zn.
Merilo sposobnosti zavarivanja materijala sa prevlakom nanetom potapanjem (npr. prevlaka Zn) je
debljina prevlake. to je debljina prevlake vea sposobnost zavarivanja materijala sa prevlakom je
manja.
Kod svih galvanski zatienih delova zatitni sloj je jako tanak da bi imao izrazito negativan uticaj
pri zavarivanju.
Kod zavarivanja toplo pocinkovanog elika, koji je esto u upotrebi za nosee konstrukcije, osim
poroznosti mogua je i pojava prslina usled lemljenja cinkom, to ga ini nepodobnim za
zavarivanje. Zbog toga, kod elektrolunog zavarivanja iz podruja zavarivanja prevlaka cinka se
mora otkloniti. Za neodgovorne konstrukcije, posebno sa tanjim prevlakama cinka, bolje je koristiti
rutilne elektrode. Pri tome, mora se obratiti panja na zdravstvene opasnosti po zavarivaa od
nastajanja cinkovih para.
Kod takastog elektrootporskog zavarivanja odstranjenje prevlake je mogue i sa dvostepenim
reimom zavarivanja, pri emu, pri prvom reimu sa niim parametrima zavarivanja prevlaka ispari,
ili pritiskom elektrode biva istisnuta (teno stanje).

Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 2 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Organske i neorganske prevlake i zavarivanje
Pri zavarivanju materijala zatienih organskim i neorganskim prevlakama - sa premazima
antikorozivnom bojom sa PVB (polivinil butiralom) ili epoksi osnovnim premazom, veoma je bitno
odstranjenje prevlake iz podruja zavarivanja, jer njihovo odgorevanje ugroava radnu sposobnost
zavarivaa i zagauje metalnu kupku, to uzrokuje poroznost i ukljuke u metalu ava. Sklonost
porama je posebno velika kod dvostranih ugaonih avova i postupaka zavarivanja sa velikom
zavarivakom kupkom. Poroznost se minimalizuje odabirom tipa i debljine osnovnog premaza, i
primenom odgovarajuih parametara za zavarivanje.
Danas se primenjuju zatite (t.zv. voprajmeri) preko kojih je mogue zavarivanje. Zavarivanjem
preko zatitnog premaza u zatiti Ar luk je stabilan, ali je visoka poroznost metala ava.
Zavarivanjem u zatiti CO
2
poroznost u metalu ava je mala, ali luk nije stabilan i dolazi do znatnog
rasprskavanja dodatnog materijala, a time i do zaepljenja mlaznice. Zavarivanje u zatiti meanog
gasa Ar/CO
2
predstavlja kompromis. Preporueni postupci i tehnika izvoenja zavarivanja limova
zatienih premazom sa malim sadrajem cink silikata data je na slici 1.
Postupak Punjenom icom MAG E
topitelj
zatitni gas
nagib elektrode
pozicija zavarivanja
pravac zavarivanja
bazina
75%Ar / 25%CO
2

75
1F, PA
u levo
-
75%Ar / 25%CO
2
75
1F, PA
u levo
bazina
-
60-90
1F, PA
u desno
Slika 1. Preporuke za zavarivanje limova zatienih premazom sa malim sadrajem cink silikata
PLAKIRANI SLOJEVI
Posebna vrsta proizvoda sa zatitom su kompozitni metalurki proizvodi (ploa, lim, traka)
plakirani elikom, odnosno legurama otpornim na hemijsku koroziju ili habanje. Plakirani materijali
se sastoje od noseeg materijala koji preuzima funkciju noenja, na koji je plakirani zatitni
materijal nanet valjanjem, eksplozijom (spajanje zavarivanjem pritiskom) ili navarivanjem EPP
postupkom, obino sa dodatnim materijalom u obliku trake. Plakirani materijal je po pravilu izabran
na osnovu zahteva korozione otpornosti (npr. visokolegirani Cr elik) i preteno je nanet na
nelegirani ili niskolegirani elik. Debljina plakirajueg sloja je obino 10% od ukupne debljine
plakiranog proizvoda.
Zavarivanje plakiranih materijala
Kod spajanja zavarivanjem plakiranih materijala izmeu noseeg elika i plakirajueg materijala
nastaje meanje, iz ega mogu da nastanu sledei problemi:
pojava krtosti i nastanak prslina u avu (zakaljivanje, krte faze);
u ZUT (sklonost prslinama lemljenja);
umanjenje hemijske otpornosti metala ava.
Za spreavanje nastajanja navedenih problema primenjuju se principi zavarivanja razliitih
materijala, srodnih i nesrodnih, zavisno od kombinacije osnovnog i plakirajueg materijala. U tom
smislu za spreavanje nepovoljnog meanja reenja izbora dodatnog materijala na sastavu dva
nesrodna materijala su razliita, esto i sa potrebom korienja tamponskog meusloja (pufer
sloja). Materijal tamponskog sloja mora da ima sposobnost legiranja sa oba nesrodna materijala i
izvodi se u tankom sloju (prelegiranje). Za smanjenje meanja nesrodnih materijala povoljnost je
primena MIG/MAG postupka sa tankim icama, ili E sa niom pogonskom energijom zavarivanja.
U koliko je mogue, mesto zavarivanja treba da bude obostrano pristupano. Ako je pristupanost
samo sa jedne strane, problem je manji kada je pristupana plakirana strana.

Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 3 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Opti tehnoloki principi zavarivanja
Obostrano pristupani spoj:
Priprema ljeba treba da se izvodi glodanjem ili bruenjem. Centriranje ljeba i podeavanje
stranica, bez smaknua stranica ljeba, je sa plakirane strane. Vrsta ljeba je asimetrini X
ljeb (kod tankih plakiranih slojeva V ljeb).
Hemijski sastav metala ava na strani plakiranog sloja mora da bude u saglasnosti sa
materijalom plakiranog sloja, odnosno metal ava sa plakirane strane mora da bude iste
korozione otpornosti kao plakirani sloj, a debljina dela ava otpornog na koroziju ne sme da
bude manja od plakiranog sloja (uslovi za odgovorne konstrukcije i u pravilima registra
brodova).
Kod izvoenja zavarivanja prvo se zavaruje nosei, osnovni materijal (niskougljenini elik), a
zatim strana plakiranog sloja. Koreni zavar noseeg dela ava se izvodi sa dodatnim
materijalom za plakirani sloj ili tamponski (pufer) sloj. Ostali zavari se izvode sa dodatnim
materijalom koji odgovara mehanikim osobinama osnovnog, noseeg, materijala. ienje
korenog zavara noseeg dela ava se izvodi mehanikim ljebljenjem, a zatim se sa plakirane
strane zavaruje plakirani sloj.
Zavarivanje se izvodi tankim icama sa to niom jainom struje, da ne bi dolo do meanja i
pomeranja legiranog i nelegiranog materijala, naroito kod manjih debljina ava. Sa strane
plakiranog sloja nanose se najmanje dva sloja zavara, pravim polaganjem, bez njihanja. Ako je
irina otvora ljeba sa plakirane strane vea pa je potrebno nanoenje vie zavara, poslednji
zavar treba da bude nanet na sredini lica ava.
Jednostrano pristupani spoj:
Ako je spoj pristupaan sa plakirane strane itav spoj se izvodi sa dodatnim materijalom za
plakirani sloj, sa ili bez upotrebe tamponskog sloja na stranicama ljeba noseeg dela. ljeb se
priprema u zavisnosti od debljine. Takoe, tanki limovi (do 3mm debljine) plakiranog elika
zavaruju se sa dodatnim materijalom za plakirani sloj.
Ako je nepristupana plakirana strana pripremom se oblikuje ljeb tako da plakirani sloj bude neto
iznad noseeg materijala da bi plakirani sloj mogao da se zavari srodnim materijalom, bez
pretapanja noseeg materijala na mestu sastava. Stranice ljeba noseeg materijala i mesto
sastava se obloe tampon slojem, a zatim se zavaruje sa srodnim dodatnim materialom.
Zavarivanje razliitih plakiranih elika
elik plakiran sa Cr-Ni elikom, obostrano pristupaan ili sa plakirane strane pristupaan
spoj
Nosei materijal se zavaruje (jednostrano ili obostrano) sa srodnim materijalom tako da se
plakirani sloj ne pretopi. U podruju gde se nosei i plakirani materijal zajedniki pretapaju
(spajanje razliitih materijala) primenjuje se tampon sloj. Plakirani sloj se zavaruje sa srodnim
materijalom.
elik plakiran sa Ni
Kao kod plakiranog Cr -Ni elika; kod plakiranog sloja od Ni legura kao meusloj (na sastavu
noseeg-plakiranog) u smislu tampon sloja moe da se koristi ist Ni. Kod plakiranog sloja od
istog Ni treba voditi rauna da meanje u ovom podruju ne bude veliko. To je posebno vano
kod tankih plakiranih slojeva, jer u prvom i drugom sloju meanje nije ujednaeno. Ako se zavaruje
sa strane noseeg materijala, za postizanje vrstoe za nosei materijal moe biti neophodan
tampon sloj od Ni legure npr. NiCr15Fe.
elik plakiran sa Cu
Kao u prethodnom sluaju; mogu je problem pojave u eliku prslina lemljenja usled meanja sa
Cu. Zato se kao meusloj nanosi ist Ni.


Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 4 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

elik plakiran sa Al ili Ti
Potpuno spajanje nije mogue bez povoljnog materijala za meusloj. Pri zavarivanju nastaje
razdvajanje noseeg i plakiranog materijala. Za smanjenje otapanja postavlja se meupodloka.
Ukoliko ozraivanje tehniki nije mogue, zadran vazduni prostor kod odgrevanja moe dovesti
do razaranja plakiranog sloja.
Primeri izvoenja plakiranih spojeva prema DIN 8558
Za vrstu pripreme ava i redosled zavarivanja, pored debljine lima, presudni su sledei faktori:
- pristupanost spoju: jednostrana / obostrana;
- sposobnost zavarivanja izmeu noseeg i plakiranog materijala postoji;
- sposobnost zavarivanja izmeu noseeg i pakiranog materijala je mogua u sluaju primene
tampon meusloja;
- sposobnost zavarivanja izmeu noseeg i plakiranog materijala ni u kom sluaju nije mogua
(intermetalne faze).
Sluaj 1: Sposobnost zavarivanja izmeu i noseeg i plakiranog materijala postoji, npr. nelegirani
elik / Cr-Ni elik; nelegirani elik / Ni
1. a) Pristupanost jednostrana (obino sa strane noseeg materijala)



- Plakirani sloj zavariti sa srodnim dodatnim
materijalom;
- Za ostatak plakiranog materijala primeniti
tampon Ni sloj;
- Zavarivati nosei sloj sa njemu srodnim
materijalom.

1.b) Pristupanost obostrana

- Nosei materijal zavariti srodnim
dodatnim materijalom;
- Koren ava izljebiti sa plakirane strane;
- Potkoreni zavar izvesti sa suprotne strane
(dodatni materijal korenog zavara -srodan
noseem materijalu);
- Naneti tampon sloj sa plakirane strane;
- Plakirani sloj zavariti sa srodnim dodatnim
materijalom.


Sluaj 2. Sposobnost zavarivanja izmeu noseeg i plakiranog materijala je mogua preko tampon
sloja (npr. elik / bakar)



Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 5 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno


2.a) Pristupanost jednostrana (obino sa strane noseeg materijala)


- Zavarivanje plakiranog sloja sa
srodnim materijalom;
- Naneti tampon sloj (Ni);
- Nosei materijal zavariti preko tampon
sloja.


2.b) Pristupanost obostrana


- Nosei materijal srodno zavariti;
- Koren ava sa plakirane strane bruenjem
izljebiti;
- Zavarivati slojeve sa suprotne strane
(srodan noseem materijalu);
- Naneti tampon sloj (Ni);
- Zavarivati plakirani sloj srodnim
materijalom.

Sluaj 3. Sposobnost zavarivanja izmeu noseeg i plakiranog materijala nije mogua
(intermetalne faze) npr. elik / Ti; elik / Al
3.a) Pristupanost jednostrana (obino sa strane noseeg materijala)



- Plakirani sloj srodno zavariti;
- Postaviti limenu traku (nosei materijal);
- Nosei materijal srodno zavariti.







Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 6 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

3.b) Pristupanost obostrana


- Nosei materijal srodno zavariti;
- Sa suprotne strane posle ljebljenja
zavariti potkoreni zavar;
- Postaviti naleuu traku (podloku);
- Traku srodno zavariti (plakirani materijal).

Slika 2. Primeri naina zavarivanja plakiranih slojeva
NAVARENI SLOJEVI
Navarivanje je proces nanoenja sloja metala na radnu povrinu dela postupcima zavarivanja. Cilj
je dobijanje povrine sa specifinim osobinama, koje se u principu razlikuju od osobina osnovnog
metala, kao to su:
- otpornost na habanje, odnosno na razliite vrste habanja;
- otpornost na koroziju i vatrootpornost.
Osnovni materijal je najee nisko i srednjeugljenini elik.
Klasifikacija dodatnog materijala za navarivanje (JUS C.H3.019) je prema tvrdoi i prema
hemijskom sastavu metala navara.
Slojevi otporni na habanje
Za navarivanje slojeva otpornih na habanje, legure za navarivanje su najee na bazi eleza sa
0,7-2,5%C (ree 0,3-3,5%C), a legirajui elementi su:Cr, Mn, V, W,B, Ni, ree Ti, Mo, Si, Co.
Mikrostruktura metala navara moe da bude:
- martenzitno- karbidna;
- nestabilni austenit sa karbidima;
- nadeutektika, ledeburitno- karbidna;
- podeutektika, ledeburitno -martenzitna i ledeburitno -austenitna i
- austenitno - martenzitna sa karbidima.
Ovi tipovi nanetog metala imaju razliite osobine, pre svega u odnosu na otpornost na troenje i
ilavost, i razliito se ponaaju u odnosu na udarna optereenja i vrste habanja, to ih opredeljuje
za radnu sposobnost u razliitim uslovima.
Jedan od pokazatelja osobina nanetog metala je tvrdoa, sa kojom se, do izvesnog stepena,
poistoveuje otpornost na habanje. U razmatranju korelacije izmeu otpornosti na habanje i i
tvrdoe treba razlikovati dva tipa habanja. Kod habanja trenjem odnos tvrdoe i otpornosti na
habanje je primetno izraen, sa izvesnim odstupanjima, uslovljenim veom otpornou na habanje
karbida u odnosu na martenzit. Pri udarno abrazivnom troenju, legure sa najveom tvrdoom
(ledeburit i karbidi) su najmanje radne sposobnosti.
Strukturno stanje nanetog metala zavisi od hemijskog sastava dodatnog materijala. Na strukturno
stanje moe da ima uticaj i tehnologija navarivanja - toplotni reim procesa, kojim se regulie


Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 7 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

stepen meanja osnovnog i dodatnog materijala i brzina hlaenja, i unekoliko termika obrada
posle navarivanja.
Navareni slojevi otporni na habanje trenjem
Kod habanja trenjem veu radnu sposobnost imaju legure sa veim ueem karbidne faze u
osnovnoj matrici. U tom smislu u zoni stapanja procesi difuzije ugljenika iz osnovnog materijala su
usmereni u navareni sloj legiran karbidoobrazujuim elementima (npr. Cr, V, W) poveavajui
koliinu karbida, pa i otpornost na habanje. Poveanje pogonske energije pri navarivanju,
poveanje struje navarivanja i umanjenje brzine navarivanja, dovodi do dueg odravanja
teljivosti metalne kupke i smanjenja brzine hlaenja navara. Takvi uslovi dovode do uveanja
dimenzija kristaliuih faza, npr. primarnih karbida u nadeutektoidnim legurama, povoljnih za
otpornost na habanje trenjem.
Navareni slojevi otporni na udarno abrazivno habanje
Kod habanja pri udarnim optereenjima za otpornost na udar vana je ilavost matrice, pa
poveanje koliine i veliine karbida smanjuje radnu sposobnost navarenog sloja. Zato, izborom
dodatnog materijala, parametara zavarivanja i termike obrade (ili predgrevanja) treba da se
obezbedi ilava matrica sa manjom koliinom i veliinom karbidne faze. Povoljnosti za dobijanje
ilavih navara je korienje dodatnih materijala koji daju mikrostrukturu sa veim ueem
nestabilnog austenita dobre ilavosti, koji se u radu, unoenjem energije, transformie u martenzit.
Izvestan uticaj na grau i osobine nanetog metala moe da ima i termika obrada posle
navarivanja, uticajem na izvesno poveanje ilavosti matrice (otputanje martenzita martenzitno
karbidnih struktura navara).
Kod nanoenja slojeva od Mn visokolegiranog austenitnog elika potrebno je voditi rauna o
specifinostima ovoga elika. Austenitni Mn elik sadri 1,2%C i 12% Mn (Hadfildov elik). Brzim
hlaenjem (gaenjem) dobija austenitnu strukturu, vrstoe 800-1000Mpa, izuzetno visoke
plastinosti i ilavosti. Odlikuje se jako izraenom sposobnou ojaavanja hladnom deformacijom
sa izrazitim poveanjem tvrdoe i otpornosti na habanje. Zato se primenjuje u zahtevima otpornosti
na udar. Austenitna struktura ovog elika je stabilna pri temperaturama koje mnogo ne odstupaju
od sobne temperature; pri znaajno niim ili viim temperaturama je nepostojana. Raspad
austenita poinje izdvajanjem karbida, a osiromaeni austenit se transformie u martenzit. Iz tih
razloga pri navarivanju je neophodno to bre odvoenje toplote estim prekidima i kaljenjem
kratkih i tankih zavara. Dodatni materijal za navarivanje na bazi ovog elika mora da ima sastav
C:Mn=1:10 (npr.Citomangan-Erlikon).
Primenjeni postupci i navarivanje slojeva otpornih na habanje
Za nanoenje navarenih slojeva visoke otpornosti na habanje trenjem, zbog uea karbine
komponente (karbidi W, Co, V, Cr), u upotrebi su gasni i plazma postupak sa dodatnim materijalom
u obliku praka ili ice i praka (plazma postupak), a za ostale tipove slojeva: plazma sa dodatnim
materijalom icom; MIG/MAG sa punjenom icom; E- sa obloenom ili punjenom elektrodom
(punjena karbidnim prakom); EPP sa nelegiranom icom i legiranim prakom, za navarivanje
veih povrina sa trakom i legiranim prakom ili punjenom trakom (sendvi traka punjena
prakom).
Kod veoma tvrdih navara otpornih na habanje trenjem zavari su skloni pojavi poprenih prslina,
koje (zbog radnih uslova) nemaju negativan uticaj na radnu sposobnost spoja. Zbog smanjenja
naponskih stanja navarivanje treba izvoditi u horizontalnom poloaju, pravim polaganjem zavara
bez njihanja, u jednom sloju, bez preklapanja navara.
Kod tvrdih navara sa dodatnim materijalom u obliku pune ice ili obloene elektrode, zbog meanja
osnovnog i dodatnog materijala zahtevana tvrdoa se ne postie u prvom sloju i obino je potrebno
naneti 2-3 sloja. Za dobro slaganje navara, bez preklapanja, povoljno je navarivanje u zidnom
poloaju (horizontalno vertikalnom), pravim voenjem. Kod ukljetenih povrina koje se navaruju,


Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 8 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

zbog ponitenja naponskih stanja usled skupljanja, povoljno je da se naredni sloj nanosi popreno
na prethodni sloj ili nanoenje navara upravno na pravac zateuih napona.
Slojevi otporni na koroziju
U zahtevima za otpornou na koroziju legure za navarivanje su Cr-Ni elici austenitnog, feritnog i
poluferitnog tipa. U nanoenju ovih slojeva, naroito jednoslojnih navara, za postizanje zahtevanih
osobina znaajna je graa i osobine zone pretapanja dva raznorodna materijala (nelegirani
osnovni i visokolegirani dodatni materijal), koja je zavisna od stepena meanja, karaktera
meulegura i difuzije ugljenika u graninoj zoni u procesu navarivanja, ili u uslovima termike
obrade i eksploatacije. U tom smislu, problemi su kao kod zavarivanja raznorodnih elika. Za
smanjenje meanja osnovnog i dodatnog materijala navarivanje se izvodi sa to manjim unosom
toplote. Zavisno od vrste osnovnog i dodatnog materijala, mogua je i potreba za nanoenje
tampon sloja od materijala koji ima sposobnost meanja sa oba (osnovnim i dodatnim) materijala.
U primeni su postupci E, TIG, MIG, Plazma.
OBLOGE
Terminoloki, pod oblogom kao zatitnim slojem, u okviru zadate teme, mogue je obuhvatiti
oblaganje noseeg materijala sa drugim metalnim materijalom, bez meusobnih hemijskih i
metalurkih veza izmeu ovih materijala. U tom sluaju na raspolaganju su obloge kod kojih se
veza sa osnovom ostvaruje mehaniki, nanoenjem metalne prevlake nabrizgavanjem ili
oblaganjem noseeg materijala sa mekim i plastinim materijalom, kao to je olovo.
Oblaganje nabrizgavanjem (metalizacija)
Kod postupka nabrizgavanjem nanose se potpuno ili delimino rastopljene estice metala koje
udaraju o povrinu radnog dela stvarajui sloj koji dobro prijanja. Veza se, kasnije, uvruje
difuzijom. Primenjuje se na delovima razliitih materijala najee radi poveanja kliznih osobina i
otpornosti na habanje, i zatite od korozije. Najee se primenjuje postupak sa dodatnim
materijalom u obliku ice ili kalibrisanog metalnog praha.

Slika 3. ema nastajanja prevlake pri metalizaciji: a) kapljica obloena slojem oksida, b) kapljica rasprsnuta
pri udaru o povrinu, c) oksidni ukljuak zarobljen u prevlaci, d) metalna estica ovrsla pre udara o
povrinu, e) gasni mehur, f) hrapava povrina radnog komada
Istopljene kapljice prenika 2 200 m tokom leta se hlade, prelaze u testasto stanje i obavijaju se
oksidnom opnom. Udarom o zagrejanu povrinu radnog komada kapljice prodiru u udubljenja
hrapave povrine i ostvaruju mehaniku vezu, a oksidni film se razbija (sl. 3). Deo oksida biva
istisnut udarima kapljica, ali znatan deo ostaje zarobljen u nanetom sloju, ime se smanjuju

Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 9 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

mehanike osobine prevlake. Veza izmeu nanete prevlake i osnovnog materijala je mehanika,
poto se povrina komada ne topi.
Olovne obloge
Olovne obloge se koriste kod opreme za uskladitenje i rad sa hemijski agresivnim tenostima
(80% sumporna kiselina na temperaturi do 100 C, fosforna kiselina, sona kiselina). U tu svrhu
koristi se isto olovo (99,9%Pb) i olovo legirano sa Cu ( Pb99,9Cu) u obliku traka i cevi. Posude
koje se oblau su od elinog lima, a postavljanje obloge je sa trajnim draima (sl.4) ili bez
draa, zavisno od veliine i konstrukcije posude. Obloga dna (patosa) posude se formira iz tabli
olova, koje se meusobno zavaruju preklopnim spojem (za debljine <7mm) i sueonim spojem (za
debljine >7mm) (sl. 5 i 6).


Slika 4. Posuda obloena olovom sa trajnim draima koji nose oblogu

Spojevi tabli bonih stranica posude i spajanja bonih stranica i dna je preklopnim spojevima.


Slika 5. Priprema sueonog spoja pri formiranju dna olovne obloge


Naziv dokumenta:
Zatitni slojevi
Broj dok. : 2.18
Strana 10 od 10

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno



Slika 6. Priprema preklopnog spoja pri formiranju dna olovne obloge
Zavarivanje olovih obloga
Zavarivanje olovne obloge treba da izvode zavarivai koji su dobro uvebani u zavarivanju olova
odgovarajue debljine i u odgovarajuim poloajima zavarivanja. Zavarivanje olova prate odreene
specifinosti vezane za nisku taku topljenja i visoku specifinu teinu, posebno u nepovoljnim
poloajima zavarivanja.
Neposredno pre zavarivanja povrine ivica spoja i ipki dodatnog materijala moraju dobro da se
strugaem oiste od povrinskog olovo oksida, sve do metalnog sjaja. Zavarivanje se izvodi
gasnim gorionicima za gorivi gas butan-kiseonik ili gorionicima za acetilen. Kao dodatni materijal
koriste se ipke seene od osnovnog materijala.
Ispitivanje olovnih obloga se izvodi testom na propustljivost vakuumiranjem zavarenih spojeva.
Podpritisak pri ispitivanju ne sme da bude vei od 0,5 bara.
Pri zavarivanju olova neophodno je pridravati se optih principa zatite na radu sa rastopom
olova, pre svega odravanjem line higijene zavarivaa (istoa ruku, odee) ventilacijom prostora,
a kod radova veeg obima i korienjem aspiratora.

LITERATURA :
[1] JUS EN100079
[2] Skripta SLV, Mnchen, 1999, Nemaka
[3] Pravila Registra brodova
[4] M.Boovi: Smanjenje habanja primenom metalizacije; Zavarivanje i zavarene konstrukcije,
br.2/2002; DUZS, Beograd
[5] A. ivkovi: Weldoks i Hardoks elici; Zavarivanje i zavarene konstrukcije, br.1/2004, DUZS,
Beograd