Naziv predmeta:

MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU

Broj dok.: 2.16.
Datum:oktobar, 2004.
Autor:

Visokokolegirani (nerajui)
elici
Revizija: 0









PROGRAM


Uticaj legirajuih elemenata, Sistemi Fe-Cr, Fe- Ni, Fe- Cr- Ni, Gamageni i alfageni
elementi, Uticaj azota, Cr i Ni ekvivalent, eflerov i Delongov dijagram, Merenje sadraja ferita,
Pregled nerajuih elika (potpuno austenitni, feritno- austenitni, feritni, martenzitni, dupleks,
hemisjki otporni, otproni na puzanje, vatrootporni), Tvrdoa na 475
0
C,Primenljivi postupci
zavarivanja, Vrste dodatnih materijala, Zatitni gasovi, Zavarivanje nerajuih elika, Detalji
oblika spoja, Termika obrada, Termika obrada posle zavarivanja, Standardi.


















Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 1 od 23


Visokolegiranim ~elicima Visokolegiranim ~elicima Visokolegiranim ~elicima Visokolegiranim ~elicima smatraju se oni koji sadr`e vi{e od 45% Fe, s tim da zbir svih legiraju}ih
elemenata nije manji od 10% i da sadr`aj jednog od legiraju}ih elemenata nije manji od 8%.
Osnovni legiraju}i element u ner|aju}im ~elicima je hrom (Cr). On ~elicima daje otpornost prema
koroziji i oksidaciji na povi{enim temperaturama. Za{titnu ulogu hroma u ~eliku posti`e se stvaranjem
tanke opne oksida hroma, kada sadr`aj hroma pre|e 12%. Ovaj sloj oksida hroma deluje tako da pasivizira
povr{inu i spre~ava dalje koroziono delovanje.
^elik sa sadr`ajem hroma preko 12% ima dobru otpornost prema sredinama koje deluju oskidiraju}e
(npr. azotna kiselina). U redukuju}im sredinama otpornost ovog ~elika je lo{a zbog redukcije oksida hroma.
Dodavanjem legiraju}ih elemenata (npr. Ni, Mo) pove}ava se otpornost prema redukuju}im sredinama.
KLASIFIKACIJA NER\AJU]IH ^ELIKA
Ner|aju}i ~elici mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: ner|aju}e ~elike na bazi hroma i ner|aju}e
~elike na bazi hroma i nikla. Na sl. 1 i 2 prikazan je okvirni sadr`aj legiraju}ih elemenata u ove dve gupe
~elika i njihove najva`nije osobine. U zavisnosti od osnovnih svojstava i namene, ner|aju}i ~elici se dele u
tri grupe:
a aa a) Grupa ~elika otpornih prema koroziji ) Grupa ~elika otpornih prema koroziji ) Grupa ~elika otpornih prema koroziji ) Grupa ~elika otpornih prema koroziji
U ovu grupu spadaju ~elici otporni prema elektrohemijskoj koroziji. Otporni su prema pojavi korozije
pod optere}enjem, kao i prema pojavi ta~kaste korozije. Namenjeni su za ugradnju u konstrukcije koje
rade u vla`noj atmosferi, morskoj vodi, slanim rastvorima, kiselinama i sli~nim sredinama.
b) Grupa vatrootpornih ~elika za rad bez spoljnih optere}enja b) Grupa vatrootpornih ~elika za rad bez spoljnih optere}enja b) Grupa vatrootpornih ~elika za rad bez spoljnih optere}enja b) Grupa vatrootpornih ~elika za rad bez spoljnih optere}enja
U ovu grupu spadaju ~elici otporni prema stvaranju kovarine i korozije u suvoj atmosferi pri tempe-
raturama iznad 550
o
C, bez optere}enja ili sa neznatnim optere}enjem.
c) Grupa vatrootpornih ~elika za rad pod optere}enjem c) Grupa vatrootpornih ~elika za rad pod optere}enjem c) Grupa vatrootpornih ~elika za rad pod optere}enjem c) Grupa vatrootpornih ~elika za rad pod optere}enjem
U ovu grupu spadaju ~elici koji pod optere}enjem na visokim temperaturama imaju zadovoljavaju}u ot-
pornost u garantovanom vremenu eksploatacije, uklju~uju}i dobru otpornost na koroziju.
U posebnu grupu spadaju ner|aju}i ~elici namenjeni za rad na niskim temepraturama pod optere-
}enjem. Namenjeni su za izradu posuda za te~ne gasove ~ije temperature dosti`u i do -269
o
C. ^ak i na tako
niskim temperaturama ovi ~elici zadr`avaju plasti~nost i `ilavost.
Druga podela ner|aju}ih ~elika mo`e se bude prema strukturi. Naime pri zagrevanju ovih ~elika u
temperaturnom intervalu od 600-1150
o
C i hla|enju na vazduhu, zavisno od hemijskog sastava dobijaju se
strukture prema kojima se ovi ~elici dela na feritne, martenzitne i austenitne. Kod pojedinih ~elika postoji
me{avina struktura, pa je podela slede}a:
1. Martenzitni ~elici, kod kojih je struktura martenzit (sl. 3a)
2. Martenzitno-feritni ~elici, kod kojih je osnovna struktura martenzit uz prisustvo ferita >5% (sl. 3b)
3. Feritni ~elici, kod kojih je osnovna struktura ferit (sl. 3c) i nema transformacije ferita u austenit.
4. Austenitno-martenzitni ~elici, kod kojih je me{ana struktura austenita i martenzita (sl. 3d).
5. Austenitno-feritni ~elici, kod kojih je me{ana struktura austenita i ferita (sl. 3e), sa >10% ferita.
6. Austenitni ~elici kod kojih je ~ista austenitna struktura (sl 3f).
U tab. 1 prikazan je okvirni hemijski sastav ner|aju}ih ~elika prema ovoj klasifikaciji i njihove me-
hani~ke osobine.
Tabela 1. Klasifikacija ner|aju}ih ~elika prema strukturi, sadr`aj legiraju}ih elemenata i okvirne mehani~ke osobine
Hemijski sastav (%) Mehani~ke osobine
C Cr Ni Mo Struktura Vrsta ~elika R
p02
(N/mm
2
)
Rm (N/mm
2
) A
5
(%)
0.2-1.0 12-17 0-4 0-2 Martenzitna Hromni 800 1000 15
01.-0.2 12-17 0-4 0-2 Martenzitno-feritna ~elici 600 800 20
0.05-0.25 14-30 - 0-2 Feritna Hrom- nikal 350 600 25
0.02-0.1 18-30 4-10 0-2 Feritno-austenitna ~elici 500 700 30
0.02-0.12 12-30 8-25 0-5 Austenitna 250 600 60
Za procenu strukture ner|aju}ih ~elika koristi se [eflerov dijagram, sl. 4, koji relativizira uticaj
pojedinih legiraju}ih elemenata i primesa na strukturu ner|aju}ih ~elika preko tzv. Cr
eq
i Ni
eq
.




Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 2 od 23










Slika 1. Feritni i martenzitni ~elici Slika 2. Austenitni ~elici





















Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 3 od 23







a) b) c)
d)
e)
f)
Slika 3. Primeri tipi~nih struktura ner|aju}ih ~elika: martenzitna (a), martenzitno-feritna (b), feritna (c),
austenitno-feritna (d), austenitno-martenzitna, ostvarena hladnom deformacijom (e) i austenitna (f)




Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 4 od 23



Slika 4. [eflrov dijagram
UTICAJ LEGIRAJU]IH E UTICAJ LEGIRAJU]IH E UTICAJ LEGIRAJU]IH E UTICAJ LEGIRAJU]IH ELEMEN LEMEN LEMEN LEMENATA I PRIMESA ATA I PRIMESA ATA I PRIMESA ATA I PRIMESA
Elementi koji pored `eleza i ugljenika ulaze u sastav ~elika mogu da se podele u ~etiri grupe:
A - Legiraju}i elementi Legiraju}i elementi Legiraju}i elementi Legiraju}i elementi (Ni, Mo, V i dr.) koji se namerno uvode u ~elik u odre|enim koli~inama radi pro-
mene strukture i osobina ~elika;
B - Uobi~ Uobi~ Uobi~ Uobi~ajene primese ajene primese ajene primese ajene primese, hemijske elemente koji se dodaju radi dezoksidacije ~elika (Mn, Si, Al) ili
elemente kojih se nije mogu}e osloboditi pri masovnoj proizvodnji ~elika (P, S);
C - Skrivene primese Skrivene primese Skrivene primese Skrivene primese (O, N, H), koje se nalaze u ~eliku u manjim koli~inama;
D - Slu Slu Slu Slu~ajne primese ~ajne primese ~ajne primese ~ajne primese (Pb, Zn, Sn i dr.), unete u ~elik u toku tehnolo{kog procesa proizvodnje ~elika.
Prema delovanju na {irinu oblasti -~vrstog rastvora legiraju}i elementi se dele na dve grupe:
Prvu grupu obrazuju elementi koi pro{iruju pro{iruju pro{iruju pro{iruju oblast -~vstog rastvora. To su tzv. gamageni gamageni gamageni gamageni elementi ili
austenizatori austenizatori austenizatori austenizatori. Ovu grupu obrazuju elementi koji sa `elezom obrazuju neograni~eno ~vrste rastvore (Ni,
Mn, Co) i oni koji su ograni~eno rastvorljivi u `elezu (C, N, Cu, Zn).
Drugu grupu ~ine elementi koji su`avaju oblast -~vrstog rastvora uz jednovremeno {irenje oblasti -
~vrstog rastvora. To su alfageni alfageni alfageni alfageni elementi ili feritizatori feritizatori feritizatori feritizatori. U ovoj grupi su Si, Ti, V, Cr, Mo, W.
Dodavanjem legiraju}ih elemenata posti`e se promena svojstava austenitna i ferita, razvijanje nove
faze, promena mo}i difuzije, razvijanje nove faze, pomeranje granica alotropskih i drugih modifikacija (u
pogledu temperature i koncentracije), promena prokaljivosti i fizi~kih svojstava ~elika.
Hrom Hrom Hrom Hrom (Cr) ima, od ta~ke topljenja, 1849
o
C, do sobne temperature, kubnu prostornu centriranu re{etku,
koja je izomorfna sa re{etkom -`eleza. Zbog toga se legiranjem `eleza hromom su`ava oblast -~vrstih
rastvora, koja se prostire od 1400 do 900
o
C, sl. 5. Hrom je, bez prisustva ugljenika, neograni~eno rastvorljiv
u feritu i delimi~no u austenitu.
U odnosu na kiseonik hrom ima ne{to ve}i afinitet nego `elezo i obrazuje oksid Cr
2
O
3
sa visokom tem-
peraturom topljenja. Hrom ima ve}i afinitet prema ugljeniku od `eleza i pojavljuje se kao element sklon
obrazovanju karbida (vidi "obrazovanje karbida"). Karbidi hroma su termi~ki postojaniji od karbida
`eleza, a rastvaraju se usporenije i pri vi{im temperaturama. Zbog toga je za homogenizaciju ~vrstih
rastvora Fe-Cr-C potrebna vi{a temperatura i du`e zadr`avanje.
Prisustvo hroma pobolj{ava vatrootpornost legura. Ovo se manifestuje kako pobolj{anjem ~vrsto}e i ot-
pornosti prema puzanju tako i pove}anjem otpornosti prema oksidaciji na povi{enim temperaturama, kao
{to je na sl. 6 prikazano u slu~aju legure `elezo-hrom sa 0,7 do 1,0% Si i 0,15%C, `arene 120 h.



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 5 od 23


Sadr`aj hroma uti~e na mehani~ke osobine legura na slede}i na~in:



Slika 5. Dijagram stanja sistema `elezo-hrom Slika 6. Uticaj hroma na otpornost prema oksidaciji

- sa sadr`ajem do 5% Cr pove}ava se zatezna ~vrsto}a i ~vrsto}a popu{tanja (napon na granici te~enja), a
iznad tog sadr`aja ove karakteristi~ne veli~ine se smenjuju;
- sa sadr`ajem od 6% Cr pove}ava se sposobnost deformisanja, daljim pove}anjem do 12% Cr se smanjuje,
a iznad tog sadr`aja uticaj na izdu`enje je neznatan;
- sadr`aj Cr iznad 1% smanjuje udarnu `ilavost.
Obrazovanje sigma Obrazovanje sigma Obrazovanje sigma Obrazovanje sigma- -- -faze faze faze faze
Sigma (-faza je naziv za tvrdo i krto intermetalno jedinjenje, koje se formira u ner|aju}im ~elicima na-
kon du`eg ili kra}eg zadr`avanja na temperaturama ispod 900
o
C i izdvaja po granicama zrna (sl. 7). Izdva-
janje -faze smanjuje `ilavost i pove}ava krtost ~elika, {to prikazuje sl. 8 za ~elike hemijskog sastava iz tab.
1.
Tabela 1. Hemijski sastav ~elika sa sl. 8.
^elik C Si Mn Cr Ni Mo Nb/Ta N
A
B
C
D
0.07
0.09
0.10
0.12
0.49
0.64
0.50
0.78
1.61
0.61
0.41
1.41
13.98
16.08
17.84
18.46
9.53
11.95
9.50
12.13
0.05
0.05
0.05
0.17
1.06
1.12
1.22
1.33
0.044
0.060
0.038
0.053



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 6 od 23


a)
b)
Slika 7. Izdvajanje -faze po granicama austenitnog zrna pri `arenju 100 ~asova na temperaturi 850
o
C ~elika:
a) 18Cr-13Ni-3Mo-0,02C b) 18-Cr-13Ni-3Mo-0,01C-0,1N

Slika 8. Udarna `ilavost austenitnih CrNi ~elika stabilizo-
vanih Nb nakon `arenja na 650
o
C


Slika 9. Dijagram stanja sistema `elezo-hrom u oblasti -faze

Na proces obrazovanja faze najvi{e uti~u:
- sadr`aj alfagenih elemenata (Si, Sl, Ti, Mo, Nb), koji doprinose obrazovanju -faze oboga}ene hromom, i
olak{avaju transformaciju -faze usled prisustva ferita;
- sadr`aj elemenata koji obrazuju karbide (Ti, Nb, Zr) zbog pomeranja ta~ke na dijagramu ka strani sa
pove}anom koncentracijom hroma, {to olak{ava obrazovanje -faze;
- zagrevanje u oblasti kriti~nih temepratura;
- intenzivna hladna deformacija metala (olak{ava izlu~ivanje -faze).
Najpouzdanije sredstvo za spre~avanje obrazovanja -faze je pove}anje koncentracije nikla (npr.
kori{}enje ~elika tipa 23Cr-28Ni umesto ~elika 25Cr-20Ni).
Uticaj ugljenika Uticaj ugljenika Uticaj ugljenika Uticaj ugljenika
Ugljenik Ugljenik Ugljenik Ugljenik (C) je gamageni element jer {iri -oblast (sl. 10). Ugljenik sa ostalim sastojcima legure Fe-Cr
stvara vi{e slo`enih karbida (vidi "obrazovanje karbida). Od posebnog zna~aja je me|usobno dejstvo
ugljenika i hroma. Dijagram na sl. 11 omogu}ava pra}enje izmena linije transformacije dijagrama stanja
sistema `elezo-ugljenik u zavisnosti od sadr`aja hroma. Ta~ke G i N se pribli`avaju, zatvaraju}i -oblasti i



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 7 od 23


{ire}i oblasti i +. Iznad sadr`aja 6% Cr pojavljuje se trofazna oblast ++karbidi, koja se {iri sa
pove}anjem sadr`aja hroma.

Slika 10. Uticaj ugljenika na {irenje -petlje

Slika 11. Uticaj hroma na pomeranje linija dijagrama stanja sistema `elezo-ugljenik (Cm-karbid)
Izlu~ivanje karbida Izlu~ivanje karbida Izlu~ivanje karbida Izlu~ivanje karbida
Ugljenik se u austenitnim i feritno-austenitnim ~elicima, na temperaturi iznad SE linije, nalazi u
~vrstom rastvoru. Lagano hla|enje ~elika dovodi do izlu~ivaja ugljenika u obliku karbida hroma, koji se
razme{ta po granicama zrna. Shematski prikaz izlu~ivanja karbida hroma dat je na sl. 12. Rentgenskom
analizom izlu~enih karbida u ~eliku tipa 18Cr-10Ni utvr|eno je da oni odgovaraju obliku Cr
23
C
6
. Na sl. 13
prikazan je snimak, granice zrna i okoline dobijen elektronskom mikroskopijom.




Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 8 od 23



a) 18Cr-8Ni ~elik ga{en sa
1150
o
C

b) karbidi hroma du` grani-
ce zrna nakon zagrevanja u
intervalu 500-900
o
C
c) detalj: izlu~eni karbidi hroma i hromom osiroma{ena zona
Slika 12. Shematski prikaz izlu~ivanja krbida hroma


a) uve}anje x1200 b) x40000 tamna mesta: karbidi Cr; svetla mesta: oblast osiroma{ena Cr
Slika 13. Struktura austenitnog ~elika sa 0,09%C `arenog 1 ~as na temperaturi 680
o
C
Pri brzom hla|enju (ga{enju) austenitnih ~elika raspadanje ~vrstog rastvora ne uspeva da se potpuno
zavr{i, pa se austenit fiksira u prezasi}enom i nestabilnom stanju. Koli~ina izdvojenih karbida zavisi, pored
brzine hla|enja, i od sadr`aja ugljenika u ~eliku. Pri sadr`aju ispod 0,03% (granica rastvorljivost ugljenika
u austenitu) sav ugljenik ostaje u ~vrstom rastvoru.
Ako se ~elik u kome nije do{lo do izdvajanja karbida zagreva, pokretljivost i difuziona sposobnost ato-
ma se pove}ava, a time i sposobnost ponovnog uspostavljanja ravnote`e u ~vrstom rastvoru, u kome je aus-
tenit fiksiran u prezasi}enom i nestabilnom stanju. To dovodi do obrazovanja i izdvajanja karbida iz preza-
si}enog ~vrstog rastvora. Taj proces po~inje na temperaturama 400-500
o
C, ali se, usled male brzine difuzije,
proces obrazovanja karbida odvija lagano.
S obzirom da je brzina difuzije hroma manja od brzine difuzije ugljenika, hrom koji se vezuje u karbid,
izvla~i se iz najbli`ih oblasti do granice zrna, {to dovodi do lokalnog osiroma{enja rastvora hromom (sl. 14).
Debljina osiroma{enog sloja je nekoliko stotina m, a sadr`aj hroma mo`e da opadne i do 7 do 8%, {to
bitno smanjuje otpornost ~elika prema koroziji. U kontaktu sa korozionim mediumom dolazi do pojave
me|ukristalne korozije i razaranja po granicama zrna (sl. 15).
Sa porastom temperatura (600-700
o
C) brzina difuzije je ve}a pa je i obrazovanja karbida br`e a karbidi
su krupniji. Na temperaturama 800-900
o
C karbidi se veoma brzo obrazuju i koaguliraju. Zahvaljuju}i
velikoj brzini difuzije, hrom koji se vezuje u karbide, izvla~i se iz dubljih oblasti zrna, pa je i lokalno osiro-
ma{enje hromom ne{to manje.
Osim karbida hroma Cr
23
C
6
, koji je karakteristi~an za austenitne i austenitno-feritne ~elike, u ner|aju-
}im ~elicima mogu da se obrazuju i karbidi hroma tipa Cr
7
C
3
, Cr
3
C
2
. Koji }e se tip karbida hroma
obrazovati, odnosno koji }e tip karbida preovla|ivati zavisi prvenstveno od sadr`aja hroma i ugljenika.



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 9 od 23



Slika 14. Shematski prikaz promene sadr`aja hroma pri
izlu~ivanju karbida Cr
23
C
6


Slika 15. Primer me|ukristalne korozije
~elika 18Cr-10Ni

Izlu~ivanje karbida hroma iz ~vrstog rastvora zavisi od hemijskog sastava, vremena zadr`avanja u
oblasti kriti~nih temperatura, prisustva stabiliziraju}ih elemenata i strukture.
Uticaj hemij Uticaj hemij Uticaj hemij Uticaj hemijskog sastava skog sastava skog sastava skog sastava
Ugljenik ima dominantan uticaj na obrzovanje karbida, pa se zato te`i da se njegov sadr`aj odr`i ispod
granice rastvorljivosti. Za ~elike tipa 18Cr-8Ni sadr`aj C treba da bude ispod 0,02%. Za procese prerade
~elika koji se odlikuju velikim brzinama (npr. zavarivanje) maksimalna koncentracija mo`e da bude do
0,05% (sl. 16).
Sadr`aj hroma mora biti uskla|en sa sadr`ajem ugljenika. Za austentine ~elike sa pribli`no 10% Ni
odnos izme|u najvi{e koncentracije hroma i ugljenika dat je izrazom Cr80C+16,8. To zna~i da kod ~elika
sa 18%Cr koncentracija ugljenika mo`e da bude najvi{e 0,015%. Dodavanjem molibdena usporava se
proces obrazovanja karbida hroma. Ukoliko se u ~elik tipa 18Cr-10Ni uvede 3%Mo mo`e da se dopusti i
sadr`aj ugljenika do 0,036%. Nikal pospe{uje obrazovanje karbida hroma pa sa pove}anjem njegove
koncentracije treba smanjivati sadr`aj ugljenika (npr. najvi{i sadr`aj od 0,05%C je u ~eliku 18Cr-8Ni a u
~eliku 18Cr-12Ni mora se smanjiti na najvi{e 0,021%.
Sa pove}anjem vremena zadr`avanja ~elika u kriti~nom temperaturnom intervalu ova oblast se neznat-
no pomera ka strani ni`ih temperatura (vidi sl. 16). Za prakti~nu primenu neophodno je poznavanje brzine
obrazovanja karbida hroma u intervalu kriti~nih temperatura.

Slika 16. Shematski prikaz oblasti obrazovanja karbida i pojave me|ukristalne korozije kod ~elika tipa 19Cr-10Ni



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 10 od 23


Uvo|enjem u austenitne ner|aju}e ~elike stabiliziraju}ih elemenata (npr. Ti, Nb), koji imaju ve}i
afinitet prema ugljeniku od hroma, dovodi do izlu~ivanja njihovih karbida (TiC, NbC) i zaustavljanje
procesa obrazovanja karbida hroma i osiroma{enja hromom ~vrstog rastvora na granicama zrna. Za sadr`aj
stabiliziraju}ih lemenata va`e odnosi: Ti/C=4; Nb/C=8.
Prisustvo -ferita sni`ava kriti~nu temperaturu. Tako npr. kod ~elika sa 0,05%C, koji ima kriti~nu tem-
peraturu 750
o
C, pri pove}avanju koli~ine ferita u njegovoj strukturi do 25%, kriti~na temperatura se sni`ava
na 500
o
C.
Uticaj ostalih legiraju}ih elemenata i primesa Uticaj ostalih legiraju}ih elemenata i primesa Uticaj ostalih legiraju}ih elemenata i primesa Uticaj ostalih legiraju}ih elemenata i primesa
Nikal Nikal Nikal Nikal je gamageni element, tj. stabilizator faze, delimi~no rastvorljiv u feritu i neograni~eno u austenitu,
ne gradi karbide i naglo spu{ta ta~ke A
1
i A
3
i delimi~no M
s
i M
f
. Uvo|enjem nikla u sistem `elezo-hrom pri
18%Cr {iri se -oblast i nestaje oblast i +karbidi, pomeraju}i eutektoidnu ta~ku nani`e (sl. 17).

Slika 17. Uticaj nikla na {irenje -oblasti kod ~elika sa 18% Cr

^elici sa 18%Cr i 2%Ni osetljivi su prema kaljenju. Pripadaju ~elicima martenzitnog tipa, isto kao ~elici
koji sadr`e 13%Cr, ali bez nikla. ^elici sa 4%Ni posle kaljenja sa 900
o
C imaju martenzitnu strukturu.
Ukoliko temperatura kaljenja nije manja od 1100
o
C ovi ~elici imaju austenitnu strukturu, koja je
nestabilna i razla`e se pri otpu{tanju. Po~ev od koncentracije nikla iznad 5% oblasti i +karbidi nestaju,
a pri sadr`aju 8% Ni prakti~no se zapa`a samo struktura austenita i +karbidi.
^elici sa 18%Cr i 8%Ni, koji su najrasprostranjeniji, pri niskim sadr`ajima ugljenika imaju stabilnu jedno-
faznu austenitnu strukturu. Austenitna oblast se {iri sa povi{enjem sadr`aja nikla, naro~ito na temperaturama
iznad 1000
o
C, {to svedo~i o pove}anju rastvorljivosti ugljenika sa povi{enjem koncentracije nikla (npr. iznad
temperature do 1200
o
C rastorljivost ugljenika je 0,4% za ~elike 18Cr-8Ni a 0,6% za ~elike 18Cr-12Ni).
Nikal pobolj{ava osobine ~elika na niskim temperaturama. Ova osobina se povezuje s ~injenicom da
kriti~na ta~ka martenzitne transformacije opada sa pove}anjem sadr`aja nikla. Nikal do sadr`aja od 10%
povi{uje napon te~enja i zateznu ~vrsto}u. Nikal se koristi u koli~inama 0,3 do 30%.
Molibden Molibden Molibden Molibden (Mo) je alfageni element, stabilizuje -fazu i znatno su`ava austenitno podru~je. Molibden
podi`e granice A
1
, A
3
i A
cm
i solidus liniju, a spu{ta M
s
. Rastvorljiv je delimi~no u feritu i neznatno u austenitu.
Gradi karbide i rastvorljiv je u mnogim karbidima. Pove}ava postojanost karbida. Molibden uti~e ne samo
kao legiraju}i element koji odre|uje strukturno stanje ~elika, ve} i kao element koji doprinosti hemijskoj pos-
tojanosti ~elika u nekim korozionim sredinama (npr. u nekim kiselinama ili sredinama zasi}enim jonima Cl
+
),
prema kojima je postojanost hroma nedovoljna.
Mangan Mangan Mangan Mangan (Mn) je gamageni element, pove}ava stabilnost austenita u austenitnim CrNi ~elicima. Naglo
spu{ta A
1
i A
3
, a i M
s
i M
f
. Mangan je ograni~eno rastvorljiv u feritu i neograni~eno u austenitu (dok je mali
sadr`aj ugljenika). Pri vi{im sadr`ajima ugljenika gradi karbide. Vezuje sumpor (S) u MnS i na taj na~in
neutrali{e negativno dejstvo sumpora. Mangan mo`e delimi~no ili potpuno da zameni nikal. Postoje hrom-



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 11 od 23


manganski i hrom-nikal-manganski ~elici, koji u najve}em broju slu~ajeva imaju dvofaznu strukturu. Iznad
sadr`aja od 11% Mangana daje tzv. manganski ~elik koji se odlikuje dobrom otporno{}u na udar, koja poti~e
od austenita. Sa povi{enjem sadr`aja mangana pove}ava se i zatezna ~vrsto}a (do 3% Mn raste propor-
cionalno 100 N/mm
2
za svaki 1% Mn) i ~vrsto}a popu{tanja, a smanjuje se udarna `ilavost.
Silicijum Silicijum Silicijum Silicijum (Si) je alfageni element. Neznatno podi`e A
1
, A
3
i A
cm
. Ne uti~e na M
s
i M
f
. Sa pove}anjem
sadr`aja siliciuma povi{uje se zatezna ~vrsto}a (oko 100N/mm
2
po 1% Si) i napon te~enja, a smanjuje udarna
`ilavost i sposobnost deformisanja. Silicijum deluje dezoksidiraju}e. Silicium povi{ava postojanost prema
oksidaciji austenitnih CrNi ~elika pri delovanju agresivnih gasova u uslovima povi{enih temperatura.
Otpornost prema oksidaciji posti`e se stvaranjem SiO
2
.
Aluminijum Aluminijum Aluminijum Aluminijum (Al) je alfageni element. Podi`e A
1
, A
3
, A
cm
, a i M
s
granicu. Delimi~no je rastvorljiv u feritu i
neznatno u austenitu. Ne stvara karbide, niti je rastvorljiv u njima. Aluminijum ima jako dezoksidiraju}e
dejstvo. Stvaranjem Al
2
O
3
usporava oksidaciju na visokim temperaturama.
Titan Titan Titan Titan (Ti) je alfageni element, ~iji se sadr`aj u ner|aju}im ~elicima kre}e u granicama 0,4 do 0,5%, tj, ~etiri
puta vi{e od sadr`aja ugljenika. Titan se uvodi u ~elik da bi suzbio {tetan uticaj ugljenika. Ima ve}i afinitet
prema ugljeniku od hroma i obrazuje karbide titana koji prethode obrazovanju karbida hroma pri
zadr`avanju ~elika na temperaturama oko 700
o
C. Titan gradi TiO
2
koji spre~ava rast zrna. Ubraja se me|u
elemente koji najefikasnije usitnjavaju zrno. Ova osobina, koja je jako izra`ena kod niskolegiranih ~elika, kod
austenitnih ~elika je slabije izra`ena.
Niobijum Niobijum Niobijum Niobijum (Nb) je alfageni element. Pokazuje pozitivan uticaj na osobine vatrostalnih legura sa visokim
sadr`ajem hroma i nikla (npr.: legure 25Cr-20Ni, 25Cr-12Ni), poma`u}i {irenje oblasti feritne faze. Kao ititan i
niobium ima ve}i afinitet prema ugljeniku od hroma i gradi br`e karbide od hroma. Dopu{teni sadr`aj nio-
biuma u ner|aju}im ~elicima je deset puta ve}i od sadr`aja ugljenika, me|utim u austenitnim ~elicima tipa
18Cr-8Ni se ne preporu~uje ve}a koncentracija niobiuma od 1%.
Volfram Volfram Volfram Volfram (W) je alfageni element. Znatno su`ava podru~je austenita i podi`e granice A
1
, A
2
, A
cm
i solidus
liniju. Rastvorljiv je delimi~no u feritu i veoma malo u austenitu. Rastvorljiv je u mnogim karbidima i
pove}ava postojanost. Pri vi{im sadr`ajima volframa gradi veoma tvrde karbide i pove}ava tvrdo}u ~elika
koja se zadr`ava i pri vi{im temperaturama. Pri pove}anju sadr`aja volframa pove}ava se zatezna ~vrsto}a,
~vrsto}a popu{tanja i tvrdo}a na sobnoj i povi{enim temperaturama.
Vanadijum Vanadijum Vanadijum Vanadijum (V) je alfageni element pa su`ava austenitno podru~je. Neograni~eno je rasvorljiv u feritu i
neznatno u austenitu. Stvara veoma tvrde karbide ~ime se zapre~ava rast zrna, te se ubraja u elemente koji
efikasno usitnjavaju zrno. Sa povi{enjem sadr`aja vanadiuma iznad 0,05% pove}ava se otpornost prema
starenju. Sa povi{enjem sadr`aja vanadiuma pove}ava se otpornost prema oksidaciji na povi{enim tem-
peraturama.
Azot Azot Azot Azot (N) je sna`an gamageni element koji {iri -petlju. Azot obrazuje tvrde i krte nitride. Kao primesa
azot izaziva starenje ~elika, a time smanjuje udarnu `ilavost i pove}ava krtost i tvrdo}u. Azot u prisustvu Al,
Nb i V pozitivno deluje na usitnjavanje zrna ~elika.
Bakar Bakar Bakar Bakar (Cu) je gamageni element koji lagano spu{ta A
1
, A
3
, M
s
granice. Iako je gamageni element bakar ne
pokazuje primetan uticaj na strukturu ner|aju}eg ~elika, kome se dodaje prvenstveno radi pobolj{anja
hemijske postojanosti u nekim agresivnim sredinama.











Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 12 od 23



Hemijski sastav ner|aj Hemijski sastav ner|aj Hemijski sastav ner|aj Hemijski sastav ner|aju}ih ~elika u}ih ~elika u}ih ~elika u}ih ~elika
Kod standardizovanih ~elika utvr|ene su granice sadr`aja legiraju}ih elemenata i primesa, odnosno
gornja ili donja granica sadr`aja, tab. 5.
Tabela 5. Vrste ner|aju}ih ~elika i njihov hemijski sastav




HROMNI NER HROMNI NER HROMNI NER HROMNI NER\ \\ \AJU]I ^ELICI AJU]I ^ELICI AJU]I ^ELICI AJU]I ^ELICI



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 13 od 23


Prema uticaju hroma na polo`aj -oblasti u legurama Fe-Cr a tako|e i u hromnim ~elicima, koji
sadr`e ugljenik, uslovno se mogu izdvojiti u tri oblasti: legure sa transformacijom, legure bez
transformacije i legure sa delimi~nom transformacijom.
Temperaturna oblast postojanja ~vrstih rastvora u hromnim ~elicima znatno se menja u zavisnosti
od sadr`aja hroma i ugljenika u njima, mada ona zavisi, u manjem obimu, i do sadr`aja drugih legiraju}ih
elemenata (Ni, Mo). Prisustvo hroma u ~elicima znatno sni`ava kriti~ne brzine hla|enja, {to je povezano sa
usporavanjem procesa transformacije . Zbog toga se u hromnim ~elicima martenzit, kao posledica
bezdifuzionog preobra`aja austenita, mo`e dobiti pri znatno manjim sadr`ajima ugljenika i manjim
brzinama hla|enja nego kod ugljeni~nih kostrukcionih ~elika (sl. 18).
Pri vi{im sadr`ajima hroma (sl. 18c), postojanost austenita je toliko velika da, ~ak pri temperaturi
najmanje postojanosti (~700
o
C) za njegovo raspadanje je potrebno oko 300 sek. Pri neprekidnom hla|enju
(npr. kao kod zavarivanja), brzina hla|enja u oblasti temperatura 800 do 650
o
C od ~0,2
o
C/sek. dovodi do
dobijanja potpune martenzitne strukture.

Slika 18. Dijagram izotermi~kog preobra`aja hromnih ~elika sa razli~itm sadr`ajima hroma
(a) 0,4%C i 0%Cr; (b) 0,4% C i ~3,5%Cr; (c) 0,11% C i 12,2%Cr.
Prema sadr`aju hroma i ugljenika, pri uobi~ajenom sadr`aju primesa, i njihovom uticaju na
kristalnu re{etku, odnosno prema strukturi na sobnoj temperaturi hromni ~elici mogu da se podele na
martenzitne, martenzitno-feritne i feritne.
Martenzitni ~elici Martenzitni ~elici Martenzitni ~elici Martenzitni ~elici
Kod ~elika sa visokim sadr`ajem hroma uvo|enje gamagenih elemenata kao {to su ugljenik, azot i
nikal, dovodi do {irenja austenitne oblasti. Ovi ~elici imaju oblast austenita pri visokim temperaturama, a
posle hla|enja, ~ak i sa umerenim brzinama, na sobnoj temperaturi dobijaju martenzitnu strukturu. Fizi~ke
karakteristike ovih ~elika prikazne su u tab. 7.

Tabela 7. Fizi~ke osobine martenzitnih ~elika
~elika Gustina
(g/cm
3
)
E-modul na
20
o
C
Koeficijent toplotnog {irenja (10
-6
m/m
o
C)
izme|u 20
o
C
Koef. topl.
prov. na 20
o
C
(W/mK)
Spec. topl.
na 20
o
C
(KJ/kgK)
Specifi~na
otpornost
(mm
2
/m)
^ 41701 0.60
^ 4171 216 11.5 30
^ 4172 10.5 11 12 12
^ 4173 7.7 220 11 29 0.46 0.55
^ 4175 11.5 30
^ 4570 216 10 10.5 11 11 25 0.70
^ 4790 10.5

Ukoliko ne do|e do potpune transformacije pri zagrevanju, pri hla|enju }e se dobiti me{ana martenzitno-
feritna struktura, pri ~emu povi{enje sadr`aja hroma, uz konstantan sadr`aj ugljenika, pogoduje pove}anju
feritne faze u strukturi. Potpuna transformacija posti`e se visokim sadr`ajem ugljenika i/ili nikla.



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 14 od 23


Martenzitni ~elici se razlikuju od drugih ner|aju}ih ~elika po visokoj tvrdo}i i zateznoj ~vrsto}i. . . . Opti-
malne mehani~ke osobine (velika ~vrsto}a uz dovoljno veliku plasti~nost) posti`e se posle dvostruke ter-
mi~ke obrade (kaljenje i visoko otpu{tanje). Zavisno od primenjene termi~ke obrade dobija se struktura
otpu{tenog martenzita i izlu~enih karbida.
Termi~ka obrada martenzitnih ner|aju}ih ~elika sastoji se od kaljenja sa temperaturama od 980 do 1100

o
C (zavisno od sadr`aja ugljenika u ~eliku) u ulju ili vazduhu, i visokog otpu{tanja sa temperaturama iznad
600
o
C. Brzina hla|enja kod kaljenja se bira tako da se postigne potpuna transformacija u martenzit. U
pore|enju sa niskolegiranim ~elicima za pobolj{anje kod hromnih martenzitnih ~elika transformacija je
direktno u martenzit, odnosno pri usporenom hla|enju u perlit (sl. 19).
Pri opu{tanju martentiznih hromnih ~elika sa temperaturama iznad 500
o
C smanjuju se zatezna ~vrsto}a
i ~vrsto}a popu{tanja, a raste plasti~nost. Otpu{tanje sa temperatura izme|u 500 i 600
o
C se ne preporu~uje
zbog pada korozione otpornosti usled izlu~ivanja karbida.

a) ^ 4170 - temperatura austenitnizacije: 1010
o
C; b) ^ 4570 - temperatura austenitizacije: 1020
o
C
Slika 19. CCT dijagram razli~itih ner|aju}ih martenzitnih ~elika pri kontinualnom hla|enju

Negativan uticaj otpu{tanja na temperaturama ispod 600
o
C usled izlu~ivanja karbida ne ose}a se kod
nikal-martenzitnih ~elika, kod kojih je ulogu ugljenika preuzeo nikal. Osobine ovih ~elika se pobolj{avaju
analogno hromnim martenzitnim ~elicima. "Kaljenje" se obavlja sa temperature razloganja izme|u 950 i
1050
o
C. Pri temperaturi otpu{tanja izme|u 500-600
o
C smanjuje se ~vrsto}a usled izlu~ivanja stabilnog aus-
tenita u fino dispergovanim ~isticama. Pri vi{im temperaturama otpu{tanja opada stabilnost novostvorenog
austenita i on se transformi{e pri hla|enju u martenzit. Mehani~ke karakteristike standardizovanih marten-
zitnih ~elika prikazne su u tab. 8.













Tabela 8. Mehani~ka svojstva martenzitnih ~elika na sobnoj temperaturi



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 15 od 23




FERITNI ^ELICI FERITNI ^ELICI FERITNI ^ELICI FERITNI ^ELICI
Ner|aju}i hromni ~elici sa visokim sadr`ajem Cr i niskim sadr`ajem C zadr`avaju feritnu strukturu na
bilo kojoj temperaturi. Visok sadr`aj Cr i prisustvo drugih alfagenih elemenata (Ti, Si, Al, Nb) tako su`ava
austenitno podru~je da prakti~no nema nikakve transformacije. Fizi~ke osobine ovih ~elika prikazane su u
tab. 9. Nakon zavr{ne termi~ke obrade, namenjenoj rekristalizaciji strukture kao i rastvarnju ili stabilizaciji
izlu~enih faza, ovi ~elici dobijaju mehani~ke osobine prikazane u tab. 10.

Tabela 9. Fizi~ke osobine feritnih ~elika
Vrsta ~elika
po JUS
C.BO.600
Gustina
(g/cm
3
)
E-modul na
20
o
C
(10
3
N/mm
2
)
Koeficijent toplotnog {irenja
(10
-6
m/m
o
C) izme|u 20
o
C i
Koef. toplotne
prov. na 20
o
C
(W/mK)
Specifi~na
toplota na 20
o
C
(KJ/kgK)
Specifi~na
otpornost
(mm
2
/m)
100
o
C 200
o
C 300
o
C 400
o
C 500
o
C
^ 4170 216 11.5 12 12 0.60
^ 49762 10.5 11 30
^ 4174 7.7 210 11 11.5 0.46 0.55
^ 49701 220 10 10 10.5 10.5 11 25 0.70
^ 47701






Tabela 10. Mehani~ka svojstva i otpornost prema me|ukristalnoj koroziji feritnih ~elika



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 16 od 23




Temperatura `arenja se prilago|ava vrsti rastvorenih izlu~enih faza. Po{to je difuzija rastvorenih legira-
ju}ih elemenata i primesa pri bilo kojoj temperaturi 100 do 1000 puta ve}a u prostorno centriranoj kubnoj
re{etki -`eleza (ferita) nego kod povr{inski centrirane kubne re{etke -`eleza (austenita), i kako su
termi~ki aktivni procesi (rast zrna, izlu~ivanje faza) mnogo br`i u feritnim nego u austenitnim ~elicima,
mora se obazrivo pristupiti termi~koj obradi feritnih ~elika.
Kod ~elika sa 13 do 18% Cr uobi~ajena zavr{na termi~ka obrada obavlja se u temperaturnom podru~ju
750-850
o
C. Struktura u takvom stanju sastoji se iz globularno formiranih zrna srednje veli~ine sa ve}im ili
manjim udelom izlu~enih karbida i/ili nitrida. Izborom temperature i vremena trajanja zavr{ne termi~ke
obrade mo`e se upravljati procesom rekristalizacije tako da se ostvare potrebne mehani~ke osobine feritnih
~elika.
Hromni feritni ~elici na temperaturama iznad 900
o
C pokazuju sklonost prema brzom rastu zrna (sl. 20).
Ova pojava je posebno ubrzna na temperaturama iznad 1050
o
C. Pove}anje zrna umanjuje ~vrsto}u ovih
~elika ali jo{ vi{e udarnu `ilavost na vi{im i ni`im temperaturama. (sl. 21). Legiranje hromom i drugim
alfagenim elementima (npr. Mo) uti~e da se kod feritnih javlja 475
o
C krtost. Dodaci titana i niobiuma
ubrzavaju proces prelaza u krto stanje.
Pove}anje sadr`aja hroma u feritnim ~elicima pove}ava sklonost ka obrazovanju -faze. . . . Pove}anje
sadr`aja elemenata koji pove}avaju otpornost prema oksidaciji (Al i Si) povi{ava temperaturu i skra}uje
inkubaciono vreme za po~etak obrazovanja -faze.
Pove}anje sadr`aja ugljenika i uvo|enje azota (pribli`no 1/100 od sadr`aja hroma) sni`ava temperaturni
interval prelaza u krto stanje. Takvi dodaci umanjuju sklonost prema brzom rastu zrna na visokim tem-
peraturama. Da bi se feritni ~elik mogao koristiti u toplotnim preradama, npr. zavarivanju, potrebno je
ograni~iti sadr`aj ugljenika i azota na najvi{e 0,03% i dodatno ga stabilizovati niobiumom, titanom i/ili
cirkoniumom. Ograni~enje sadr`aja ugljenika u feritnim ~elicima potrebno je i kada se od ~elika zahteva
garantovana udarna `ilavost na niskim temperaturama. Smanjenjem sadr`aja ugljenika na vrednost od
0,002% osigurava se nepromenjena `ilavost u {irokom rasponu temperatura.



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 17 od 23



Slika 20. Rast zrna kod feritnih i austenitnih ~elika
Slika 21. Uticaj veli~ine zrna na prelaznu temperaturu feritnog ~elika
HROM HROM HROM HROM- -- -NIKAL NER NIKAL NER NIKAL NER NIKAL NER\ \\ \AJU AJU AJU AJU]I ^ELICI ]I ^ELICI ]I ^ELICI ]I ^ELICI
Nikal bitno pro{iruje oblast austenita (sl. 22). Austenizatorsko delovanje nikla u hromnim ~elicima je
sna`nije no u ~istom `elezu tako da je u ~eliku sa vi{e od 15%Cr i 8%Ni austenitna oblast pro{irena do
sobne temperature. Ovi ~elici imaju specifi~nu austenitnu strukturu i nemagneti~ni su. Fizi~ke osobine su
prikazane u tab. 11.

Slika 22. Dijagram stanja legure sistema `elezo-nikal
Delovanje hroma u prisustvu nikla je druga~ije. Hrom su`ava -oblast, ali u prisustvu nikla istovremeno
pove}ava stabilnost austenita. Hrom, pri odre|enom sadr`aju, zadr`ava raspadanje austenita pri hla|enju,
su`avaju}i temperaturu martnezitne transfiormacije i pomeraju}i udesno perlitnu oblast raspadanja austenita.
Stepen delovanja svakog od ovih elemenata na polo`aj granica -oblasti kod austenitnih CrNi ~elika je
razli~it. Ako se uticaj hroma i nikla uzme za jedinicu, tada se uticaj ostalih legiraju}ih elemenata i primesa
mo`e izraziti preko odgovaraju}ih koeficijenata ekvivalentnosti u odnosu na hrom, odnosno nikal, [efler.
Pri sadr`aju nikla ispod 1,5% legura se pona{a kao potpuno feritni ~elik u toku hla|enja sa visokih
temperatura. Iznad ovog sadr`aja nikla javlja se temperaturni opseg sa dve faze (+) koji se {iri sa pove}a-
njem sadr`aja nikla. Legura se pona{a kao poluferitni ~elik. Iznad koncentracije 3,5%Ni javlja se odre|eni
temperaturni opseg u koje je legura ~isto austenitna. Taj temperaturni opseg se {iri sa daljim povi{enjem
sadr`aja nikla. Sve do sadr`aja od 10%Ni legura o~vr{}ava u ferit ili sa vrlo velikim sadr`ajem ove faze. Iznad
ovog sadr`aja nikla pojavljuje se peritekti~ka reakcija i dolazi do o~vr{}avanja -ferita i austenita.
Tabela 11. Fizi~ke osobine austenitnih ~elika
~elik Gustina
(g/cm
3
)
E modul (10
3
N/mm
2
) na Koeficijent toplotnog {irenja
(10
-6
m/m
o
C) izme|u 20
o
C i
Koef. topl.
prov. na 20

Spec. top.
na 20
o
C
Specifi~na
otpornost



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 18 od 23


o
C (W/mK) (KJ/kgK) (mm
2
/m)
20
o
C 100
o
C 200
o
C 300
o
C 400
o
C 500
o
C 100
o
C 200
o
C 300
o
C 400
o
C 500
o
C
^ 45701 7.90 16 17 17 18 18
^ 45702
^ 45703 7.95 18.5 0.85
^ 45704
^ 45705 8.0 16.5 17.5 17.5 18.5 19
^ 45706 7.95 18.5 0.75
^ 45707 7.90 16 17 17 18 18 0.73
^ 45708 7.95 200 194 186 179 172 165 16.5 17.5 17.5 18.5 18.5 15 0.50 0.75
^ 45709
^ 4572 7.90 16 17 17 18 18 0.73
^ 4573 7.95 16.5 17.5 17.5 18.5 18.5 0.75
^ 4574 18.5
^ 4580 7.90 16 17 17 18 19 0.73
^ 4582 18
^ 4583 7.95 16.5 17.5 18.5 18.5 19 0.75
^ 4590 16 17 17 18 18 0.73

Sadr`aj ugljenika u austenitnim CrNi ~elicima se kre}e oko 0,15%. Pri tom sadr`aju ugljenik je potpuno
rastvorljiv u ~eliku kada je temperatura iznad 1000
o
C. Me|utim pri sporom hla|enju ili kratkotrajnom
zadr`avanju izme|u 500 i 900
o
C mogu da se obrazuju karbidi hroma iz ~vrstog rastvora, {to smanjuje
plasti~nost i otpornost prema me|ukristalnoj koroziji. Zato se austenitni CrNi ~elici kale u vodi ili
vazduhu, sa visokih temperatura (1100 do 1150
o
C). Ovaj postupak je poznat kao ga{enje. Dr`anje na tako
visokoj temperaturi omogu}ava rekristalizaciju metala posle operacije plasti~nog oblikovanja i rastvaranje
ugljeneika, a brzo hla|enje spre~va izdvajanje karbida. Time se obezbe|uju austenitna struktura za koju su
vezane njegove optimalne osobine plasti~nosti i otpornosti prema koroziji. Do obrazovanja krabida mo`e
do}i pri ponovnom zagrevanju ~elika do odgovaraju}ih temperatura.
Austenitni CrNi ~elici imaju manje vrednosti ~vrsto}e od feritnih, martenzitnih i nikl-martenzitnih
~elika. ^vrsto}a popu{tanja (Rr
0,2
) na sobnoj temperaturi kod ovih ~elika se kre}e u granicama 200-250
N/mm
2
dok zatezna ~vrsto}a (Rm) dosti`e i 600 N/mm
2
. Istezanje kod ovih ~elika dosti`e ~ak 40-50%, {to je
skoro dvostruka vrednost od one koja se posti`e kod feritnih, martenzitnih ili feritno-austenitnih ~elika.
Mehani~ke osobine standardnih austenitnih ~elika prikazane su u tab. 12.
Pri ni`im sadr`ajima Cr i Ni ner|aju}i austenitni ~elici se nalaze blizu granice martenztino-austenitne
oblasti, to zna~i da je austent trermodinami~ki nestabilan i da se mo`e hla|enjem na ni`e temperature ili
hladnim deformisanjem na sobnoj temperaturi delimi~no ili potpuno preobraziti u tzv. '-martenzit.
Nasuprot nemagneti~nom austenitu '-martenzit je magneti~an kao ferit. Za martenzitni preobra`aj
izazvan hladnim oblikovanjem karakteristi~na je temperatura oblikovanja Md
30
. To je temperatura pri
kojoj hladno oblikovanje od 30% izaziva pojavu 50% martenzita. [to je vi{a M
s
i Md
30
to je manja
stabilnost austenita i ve}e oja~anje hladnim oblikovanjem usled obrazovanja martenzita.
U mnogim slu~ajevima potrebno je da ner|aju}i austenitni ~elik ima bolje mehani~ke osobine, pre
svega ~vrsto}u popu{tanja, no {to su izlazne karakteristike tih ~elika. Oja~anje hladnim oblikovanjem je
jedan od ~estih na~ina postizanja ovog cilja. Dalja mogu}nost za povi{enje ~vrsto}e austenitnih ~elika je
oja~anje me{anih kristala austenitna legiranjem. To se posti`e supstitucijskim ali i intersticijskim
ugra|ivanjem atoma legiraju}ih elemenata.
Najja~i uticaj pokazuju ugljenik i azot. Povi{enje ~vrsto}e dodavanjem ugljenika u austenitne ~elike
ograni~eno je padom korozione otpornosti. Azot ima ina~e ograni~enu rastvorljivost u austenitu. Pri
hla|enju ili izotermi~kom dr`anju on obrazuje samostalne nitride ili ulazi u sastav izdvojenih karbida, pri
~emu zamenjuje ugljenik. Sadr`aj azota u standardnim ~elicima ne prelazi stoga granicu 0,05%. Dopunsko
dodavanje iznad 0,2% pobolj{ava ~vrsto}u popu{tanja i zateznu ~vrsto}u. Dodavanjem 0,4% N
austenitnom CrNi ~eliku mo`e se povisiti ~vrsto}a popu{tanja i do 600 N/mm
2
. Pored navedenog na~ina
oja~anja me{anih kristala vi{i sadr`aj ugljenika i azota pove}ava ~vsto}u i kroz izlu~ivanje karbida i/ili
nitrida.
Tabela 12. Mehani~ke osobine austenitnih ~elika na sobnoj temperaturi i njihova otpornost prema redukcionoj koroziji



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 19 od 23



Naknadnim toplotnim procesima, npr, zavarivanjem, pri zadr`avanju austenitnih ~elika na temperaturama
iznad 500
o
C, odnosno ispod 900
o
C do}i }e do izlu~ivanja karbida odnosno obrazovanja -faze Legiranje
molibdenom pospe{uje obrazovanje -faze, skra}uju}i inkubacioni period i pomeraju}i oblast nastajanja -
faze ka vi{im temperaturama (sl. 23). Kod austenitnih CrNi ~elika sa sadr`ajem vi{e od 2,5% Mo pojavi}e se i
druga intermetalna jedinjenja, posebno -faza koja kao i -faza smanjuje plasti~nost.
Uvo|enje azota u ner|aju}e ~elike legirane sa molibdenom smanjuje sklonost ka stvaranju izlu~enih
faza i brzinu njihovog izlu~ivanja. Ovi ~elici tako|e poseduju bolju otpornost prema rupi~astoj koroziji,
kod delovanja agresivnog medijuma koji sadr`i hloride.

Feritno Feritno Feritno Feritno- -- -austenitni ~elici austenitni ~elici austenitni ~elici austenitni ~elici



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 20 od 23


Osnova za nastajanje feritno-austenitne strukture kao i mogu}nost za promenu odnosa izme|u ova dva
strukturna udela prikazan je na sl. 24, koja predstavlja pseudobinarni dijagram legura sistema Fe-Cr-Ni sa
75%Fe. O~igledno je da legure bogate niklom (desna strana dijagrama sa sl. 24) o~vr{}avaju direktno u
austenit. Legura bogate hromom (leva strana dijagarama) o~vr{}avaju u ferit, koji je stabilan do sobne
temperature. Kod srednjih sastava oko linije L
1
(~elici 18Cr-10Ni) o~vr{}avanje }e biti feritno ali sa
sni`avanjem temperature do}i }e u ~vrstom stanju do transformacije u austenit.

Slika 23. Obrazovanje -faze kod 18Cr-10Ni ~elika i
i/ili -faze kod 18Cr-13Ni-3Mo i 17Cr-14Ni-4Mo ~elika

Slika 24. Presek pseudobinarnog dijagrama
* legura sistema Fe-Cr-Ni sa 75%Fe
^elici sa sadr`ajem hroma 22 do 28% i nikla 4 do 8% le`e pri niskim temperaturama u heterogenoj
faznoj oblasti: austenit+ferit. Termi~kom obradom sa temperatura ispod 1000
o
C nije mogu}e ili nije
mogu}e znatnije promeniti strukturni odnos u~e{}a ferita i austenita.
Za razliku od ~isto feritnih odnosno ~isto austenitnih ~elika termi~ka obrada ne slu`i kod feritno-
austenitnih ~elika samo za rastvaranje izlu~enih faza ve} i za preraspodelu u~e{}a strukturnih komponenata.
Osobine feritno-austenitnih ~elika zavise prevashodno od raspodele u~e{}a obe strukturne komponenta kao i
od hemijskog sastava. Termi~kom obradom se rekristalizuje struktura i izlu~ene faze rastvaraju. Termi~kom
obradom se smanjuje zatezna ~vrsto}a a raste `ilavost. @arenjem na temperaturama iznad 1000 do 1050
o
C
menja se odnos strukturnih komponenata u korist feritna i zatezna ~vrsto}a raste. Zatezna ~vrsto}a i ~vrsto}a
popu{tanja feritno-austenitnih ~elika je vi{a no kod austenitnih odnosno feritnih ~elika. ^vrsto}a popu{tanja
dosti`e vrednost od oko 500 N/mm
2
. Ova prednost u odnosu na austenitne i feritne ~elike ostaje i pri visokim
temperaturama. @ilavost feritno-austenitnih ~elika sli~na je kao kod feritnih ~elika, to zna~i da postoji nagli
pad udarne `ilavosti sa promenom temperaturnog opsega ispitivanja od visokih do niskih temperatura.
Ovakva `ilavost posleda je sklonosti ovih ~elika ka krtosti, koja je vezana za brzinu hla|enja nakon zavr{ne
termi~ke obrade. Kod feritno-austenitnih ~elika susre}emo se sa svim oblastima obrazovanja izlu~enih faza, o
~emu se mora voditi ra~una pri preradi ovih ~elika (sl. 25).





Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 21 od 23


Slika 25. TT dijagram ~elika tipa x2CrNiMoN 22 5 3 (Rastvaraju}e `arenje: 1050
o
C/30min/voda)

ZAVARIVANJE MARTENZITNIH NER ZAVARIVANJE MARTENZITNIH NER ZAVARIVANJE MARTENZITNIH NER ZAVARIVANJE MARTENZITNIH NER\ \\ \AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA

^elici martenzitnog tipa u uslovima termi~kog ciklusa zavarivanja kale se do martenzita. Visoka tvrdo}a i
niska plasti~nost ~elika sa martenzitnom strukturom, uzi ve}u krutost konstrukcije pri zavarivanju dovode do
obrazovanja hladnih prslina. Prsline se naj~e{}e javljaju na temperaturi hla|enja ispod 120
0
C. Ova pojava je posebno
izra`ena pri pove}anom sadr`aju vodonika.
Pri zavarivanju martenzitnih ~elika osnovni materijal se predgreva, kako bi se spre~ilo nastajanje hladnih prslina u
{avu i ZUT. U zavisnosri od sadr`aja hroma i ugljenika u osnovnom materijalu, za ru~no elektrolu~no zavarivanje
oblo`enim elektrodama primenjuju se temperature predgrevanja od 250 do 450
o
C.
Za vreme zavarivanja, temperatura predgrevanja osnovnog metala pri lokalnom zagrevanju u zoni {ava, ne sme da
se spusti ispod temperature po~etka martenzitnog preobra`aja, karakteristi~ne za svaki ~elik. Za vreme predgrevanja i
zavarivanja moraju da se osiguraju uslovi za spre~avanje naglog hla|enja (npr. usled promaje), jer se na taj na~in
pove}ava mogu}nost nastajanja prslina.
Potrebno je da metal {ava ima pribli`no iste osobine kao osnovni metal. Stoga se koriste elektrode sa metalnim
jezgrom pribli`no istog hemijskog sastava sa osnovnim metalom. Metal {ava se preko elektrode legira neznatnim
koli~inama titana (Ti), radi dobijanja sitnozrnije strukture i spre~avanja stubi~aste usmerenosti kristala u {avu.
Nakon zavarivanja treba sprovesti naknadnu termi~ku obradu (otpu{tanje), ali `arenje neposredno nakon
zavarivanja nije dozvoljeno jer se dobija krupnozrnasta struktura. Naknadna termi~ka obrada mo`e da se izbegne ako se
za zavarivanje koristi elektroda ~ijom se upotebom dobija austenitni {av. Zona oko linije topljenja ima ve}u tvrdo}u od
tvrdo}e {ava i osnovnog materijala zbog pove}anog sadr`aja ugljenika i hroma. Ovako zavareni spojevi ne smeju da se
koriste za odgovorne konstrukcije. Ovakav na~in rada najve}u primenu nalazi u reparaturnim radovima ili slu~ajevima
kada nakon zavarivanja ne mo`e da se izvede termi~ku obrada.
ZAVARIVANJE FERITNIH NER ZAVARIVANJE FERITNIH NER ZAVARIVANJE FERITNIH NER ZAVARIVANJE FERITNIH NER\ \\ \AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA AJU]IH ^ELIKA
Najve}i nedostatak ove grupe ~elika je njihova sklonost prema rastu zrna pri visokotemperaturnoj obradi, {to je
upravo slu~aj pri zavarivanju. Kod zavarivanja pojava rasta zrna uo~ava se u ZUT i metalu {ava, usled ~ega se
plasti~nosti i `ilavost pri sobnim i sni`enim temperaturama smanjuju.
Zagrevanjem feritnih ~elika iznad 950
0
C i brzim hla|enjem, posebno pri malom sadr`aju Ti, pogor{ava se njihova
koroziona otpornost i javlja sklonost prema me|ukristalnoj koroziji. Uno{enje elemenata koji spre~avaju stvaranje
karbida (Ti i Nb) u metal {ava, npr. elektrodom, smanjuje se opasnost od nastajanja me|ukristalne korozije.
Smanjenje sadr`aja ugljenika i otpu{tanje na tamperaturama 760 do 780
0
C pove}ava se plasti~nost i otpornost prema
koroziji osnovnog materijala i zavarenih spojeva.
Zavarivanje mo`e da se izvede takvim elektrodama da metal {ava dobije strukturu:
- feritnu sli~no osnovnom metalu. U ovim slu~ajevima neophodno je predgrevanje osnovnog materijala i naknadna
termi~ka obrada.
- feritno-austenitnu, upotrebom hrom-nikl ili hrom-nikl-manganskih elektroda. Primenom ovog na~ina zavarivanja
smanjuje se sklonost prema porastu zrna.
- austenitnu, primenom elektroda koje daju metal {ava tipa 25-20 (25%Cr-20%Ni). Primenom ovog na~ina zava-
rivanja izbegava se naknadna termi~ka obrada, mada ostaje ukrupljeno zrno u ZUT.
Poslednja dva na~ina zavarivanja imaju svojih nedostataka. U uslovima eksploatacije sa naizmeni~nim
zagrevanjem i hla|enjem ovi spojevi pokazuju lo{ija svojstva, usled znatne razlike u toplotnom {irenju feritnog
osnovnog metala i metala sava.
ZAVARIVANJE AUSTENITNIH NER ZAVARIVANJE AUSTENITNIH NER ZAVARIVANJE AUSTENITNIH NER ZAVARIVANJE AUSTENITNIH NER\ \\ \AJU]IH ^ AJU]IH ^ AJU]IH ^ AJU]IH ^ELIKA ELIKA ELIKA ELIKA
Ovi ~elici imaju veliki koeficijent termi~kog {irenja (1,5 put ve}i od niskougljeni~nog ~elika) i malu toplotnu
provodnost. Ove osobine prouzrokuju neke te{ko}e, jer uslovljavaju ve}e deformacije pri zavarivanju.
Kod nekih austenitnih ner|aju}ih ~elika stvaraju se karbidi pri zagrevanju u temperaturnom intervalu od 450 do
850
0
C. Ovi karbidi se izdvajaju po granicama zrna. Po{to karbidi hroma sadr`e 90%Cr, to zna~i da i mali sadr`aj
ugljenika mo`e znatno da smanji sadr`aj hroma na granicama zrna. Posledica ove pojave je slabljenje korozlone
otpornosti ~elika. Pri zavarivanju uvek postoji zona materijala u neposrednoj blizini {ava, koja je izlo`ena
temperaturi 450 do 850
0
C i na tim mestima }e se pojaviti me|ukristalna korozija.
Izlu~ivanje karbida zavisi od sadr`aja ugljenika u ~eliku, temperature i vremena izlaganja kriti~noj temperaturi.
Postoji izvesno vreme pre po~etka izlu~ivanja karbida, tzv. vreme inkubacije. Ni`i sadr`aj ugljenika u ~eliku daje
du`e inkubaciono vreme, a time i manju opasnost od nastajanja me|ukristalne korozije.
Na temperaturi iznad 900
0
C ugljenik se osloba|a iz karbida, a naglo hla|enje mo`e da spre~i naknadno stvaranje
karbida hroma. Opasnost od nastajanja me|ukristalne korozije mo`e da se smanji na vi{e na~ina:



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 22 od 23


- Upotrebom ~elika sa niskim sadr`ajem ugljenika (ispod 0,03%), ~ime se smanjuje koli~ina izdvojenih karbida
hroma i neznatno pove}ava opasnost od me|ukristalne korozije.
- Upotrebom stabiliziraju}ih elemenata (Ti, Nb, Ta) koji sa ugljenikom stvaraju svoje karbide tako|e mo`e da smanji
opasnost od me|ukristalne korozije. Ovi elementi se dobijaju u odre|enim koli~inama zavisno od sadr`aja
ugljenika (Ti=5x%C, Nb=10x%C).
Pri du`em zadr`avanju austenitnih ner|aju}ih ~elika u eksploataciji na temperaturi u granicama od 550 do 875
0
C
smanjuje se `ilavost {ava usled izdvajanja -faze. Zagrevanjem zavarenog spoja na temperaturi 1000 do 1050
0
C u
toku jednog ~asa i naglim hla|enjem (ga{enjem) elimini{e se ova pojava.
Sadr`aj fosfora, sumpora, silicijuma ili niubijuma iznad dozvoljene granice kod austentnih ner|aju}ih ~elika
uslovljava pojavu njihovih segregacija u {avu. Ove segregacije, koje karakteri{e i niska temperatura topljenja,
raspore|uje se u otvaranju {ava izme|u kristala. Usled ve}ih sila zatezanja pri o~vr{}avanju {ava mogu da nastanu
prsline u zadnjem stadijumu o~vr{}avanja. Prisustvo manjeg sadr`aja -ferita u metalu {ava, smanjuje sklonost
prema stvaranju kristalizacionih prslina.
Elektrolu~nim postupkom zavarivanja oblo`enom elektrodom mogu da se zavaruju ner|aju}i austentni ~elici bilo
kojih debljina. Neke specifi~nosti zavarivanja ovih materijala su:
- koristi se mala pogonska energija;
- primenjuju se kad god je to mogu}e elektrode sa bazi~nom oblogom;
- koristi se jednosmerna struja sa +polom na elektrodi;
- koristi se kratki luk bez njhianja elektrode;
- zavaruje se velikim brzinama.
ZAVARIVANJE RAZNOVRSNIH ^ELIKA ZAVARIVANJE RAZNOVRSNIH ^ELIKA ZAVARIVANJE RAZNOVRSNIH ^ELIKA ZAVARIVANJE RAZNOVRSNIH ^ELIKA
Zavarivanje ~elika iste strukture obi~no ne predstavlja ve}i problem i nema posebnih zahteva kod odre|ivanja
re`ima zavarivanja. Osobine {ava se obi~no ne razlikuju bitnije od istopljenog metala. Nasuprot tome zavarivanje ~elika
razli~itih struktura zahteva takav izbor re`ima zavarivanja, kojim se ostvaruje najmanje me{anje itopljenog i osnovnog
materijala. Bitan element zavarivanja raznovrsnih ~elika predstavlja izbor elektroda. Sa stanovita ~vrsto}e, {av treba
da odgovara ~eliku manje ~vrsto}e, pa se dodatni materijal odabira po sastavu bli`e onm koji je manje legiranom. Ovaj
princip se naj~e{}e po{tuje pri zavarivanju perlitnih ~elika sa ~elicima sa visokim sadr`ajem hroma. Nasuprot tome pri
zavarivanju prelitnih ~elika sa austentnim ~elicima upotrebljava se visokolegirani dodatni materijal.
[eflerov ima veoma veliki zna~aj pri zavarivanju hrom-nikl ~elika po{to omogu}ava da se razgrani~e uslovi za
zavarivanje raznovrsnih i istovrsnih {avova elektrodama koje daju austentni {av. Ovim dijagramom mogu da se
predvide strukture za poznat hemijski sastav osnovnog materijala i elektroda. Odre|ivanjem ekvivalentnog nikla i
hroma za osnovni materijal (npr. Ni
ek
=9 i Cr
ek
=5) i elektrodu (npr. Ni
ek
=13,5 i Cr
ek
=24,5) odre|uju se ta~e X i Y koje
ozna~avaju strukturne stanje osnovnog materijala odnosno ~istog metala {ava. Brojevi na liniji X-Y ozna~avaju
u~e{}e (%) osnovnog materijala u metalu {ava, koje se reguli{e re`imom zavarivanja.

Sl. 64 Schaeffler-ov dijagram
Kod zavarivanja raznovrsnih ~elika koje se mo`e re{iti jednostavnim izborom dodatnog materijala i re`ima
zavarivanja (npr. nestabilizirani perlitni ~elik zavaren za austentni ~elik)) primenjuju se dopunske mere kao {to je
prethodno oblaganje u jednom ili vi{e me|uslojeva (sl. 65 a) ili oblaganjem u toku zavarivanja (sl. 65 b) i upotreba
me|uelementa.



Naziv dokumenta:
Visokokolegirani (nerajui)
elici
Broj dok.: 2.16.

Strana 23 od 23



Sl. 65 Oblaganje ivica: a-prethodno; b-u toku zavarivanja