Naziv predmeta:

MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU
Broj dok.: 2.14.
Datum: maj, 2004.
Autor:
Mirjana Smiljani, dipl. Ing.
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Revizija: 1
Septembar, 2004.

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno














PROGRAM



Mehanizam otpornosti na puzanje, ispitivanje otpornosti na puzanje, predvianje preostalog veka,
otpornost na oksidaciju, pregled vrsta elika otpornih na puzanje i visoke temperature, primenjivi
postupci zavarivanja, dodatni materijali, problemi zavarivanja i mere predostronosti, kontrola
kvaliteta zavarenih spojeva, krtost na 475 C, standardi.














Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 1 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

UVOD
Puzanje
Puzanjem se naziva proces plastine deformacije elika na povienim temperaturama u uslovima
vremenskog optereenja, ija je krajnja posledica lom usled termikog zamora.
Pri ispitivanju elika na zatezanje na okolnoj temperaturi odreuju se nazivne vrednosti za ocenu
konstrukcionog elika. Proraun konstrukcije se zasniva uglavnom na osnovu napona teenja
(Re). Poveanjem temperature ispitivanja nastaju promene mehanikih osobina na zatezanje, koje
se pri viim temperaturama manifestuju opadanjem vrednosti vrstoe i napona teenja, i
porastom karakteristika deformabilnosti (sl. 1). Ako je radna temperatura iznad okolne temperature
u proraun se uvodi granica teenja na toj temperaturi, pri emu se mora uzeti u obzir da se pod
optereenjem elik vremenski plastino deformie, odnosno da nastaje proces puzanja.


Slika 1. Promene zateznih karakteristika u zavisnosti od temperature
Za ocenu konstrukcionih karakteristika elika za rad na povienim temperaturama primenjuje se
ispitivanje u vremenu trajanja optereenja, npr. 10.000 asova na odreenoj temperaturi, pri emu
se odreuju dve vrednosti: vremenska vrstoa (R
m/10.000
), tj. optereenje pri kome kod date
temperature npr.posle 10.000h nastaje lom, i vremenski napon teenja (R
p0,2/10.000
), tj. ono
optereenje koje kod ispitne temperature posle 10.000h ne prelazi jednu odreenu vrednost. Tako,
ako vremenska vrstoa R
m/10.000
pri 550 C iznosi 150N/mm
2
, to znai da za taj elik moe da se
rauna na optereenje od150N/mm
2
u vremenu od 10.000 asova rada. Ako R
p0,2/10.000
na 520 C
iznosi 100N/mm
2
to znai da taj elik pri optereenju od 100N/mm
2
posle 10.000 h pokazuje
izduenje od 0,2%.
Vremenski tok istezanja na odreenoj povienoj temperaturi pod odreenim optereenjem
karakterie krivu puzanja za ispitivani elik, koja ematski izgleda kao na slici 2.
Kriva puzanja ima karakteristina tri podruja. U podruju I brzina puzanja je velika, u podruju II je
priblino konstantna, dok u podruju III ponovo dolazi do brzog porasta i loma. Veliina pojedinih
podruja puzanja zavisi od vrste elika i uslova ispitivanja (optereenje, temperatura).

Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 2 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno


Slika 2. ematski prikaz krive puzanja
Odreivanjem dijagrama vreme - izduenje za razliita optereenja moe se odrediti vreme ii
ukupno izduenje za nastanak loma. Tako se odreuje granica vremenskog napona teenja i
kidanja, odnosno vremenska vrstoa. Sa porastom temperature granica vremenskog napona
teenja i vrstoa opadaju razliitom brzinom, da bi se kod jedne granine temperature njihove
krive presecale u jednoj taki. Taka preseka krivih vremenskog napona teenja i vrstoe kod
toplopostojanih niskolegiranih elika je izmeu 350 i 550 C.
Otpornost na puzanje
Otpornost na puzanje, odnosno toplotna postojanost niskolegiranih C-Mn elika se zasniva na
vrstom rastvoru legirajuih elemenata u metalnoj matrici ime se postie njeno ojaavanje i
oteavanje difuzionih procesa pri povienim temperaturama.
Legiranjem sa hromom, i posebno sa molibdenom i vanadijumom, obrazuju se specijalni i
kompleksni karbidi tih elemenata koji imaju povienu postojanost na izluivanje i koagulaciju pri
zagrevanju. Oni koe kretanje dislokacija i time smanjuju proces puzanja metalne matrice. Dalje
poveanje otpornosti na puzanje se postie disperznom raspodelom ovih karbida u metalnoj
matrici, a koja se obezbeuje termikom obradom poboljanja (Q). Iz tog razloga legiranjem sa
karbidoobrazujuim elementima (Cr, Mo, V, W)) i termikom obradom poboljanjem toplotna
postojanost elika se pomera ka viim temperaturama.
Dugotrajnom upotrebom na povienim temperaturama dolazi do koagulacije i izluivanja karbida
po granicama zrna, smanjenje otpornosti na puzanje metalne matrice i smanjenje deformabilnosti
granica zrna, a manifestuje se ubrzanjem procesa puzanja, nastankom prslina i loma usled
termikog zamora.
Na radnim temperaturama oko 600 C nastaje proces pojaane termike oksidacije, te je osim
toplotne postojanosti neophodna i postojanost na termiku oksidaciju. Iz tih razloga i iz razloga
poveanja mehanikih osobina (smanjenje dimenzija odnosno poveanja radnih karakteristika
energetskih postrojenja) koriste se visokolegirani martenzitni i austenitni elici dodatno legirani sa
karbidoobrazujuim elementima Mo, V, W.
Predvianje preostalog veka energetske opreme u eksploataciji
Ubrzan proces puzanja oekuje se posebno na zavarenim spojevima, u metalu ava i zoni uticaja
toplote (ZUT) izloenoj visokim temperaturama u procesu zavarivanja, i naruenom polaznom
strukturnom stanju osnovnog materijala. Iz tih razloga zavareni spojevi su posebno pod kontrolom,
u procesu izrade kao i pod periodinom kontrolom u eksploataciji energetske opreme.

Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 3 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Za utvrivanje stepena oteenja usled puzanja na zavarenim spojevima opreme u eksploataciji
obino se preporuuje primena sledeih metoda ispitivanja:
- vizuelna kontrola;
- merenje deformacije (promena prenika ili debljine zida);
- ispitivanje bez razaranja metodama ultrazvuka, magneta ili penetrantskih tenosti;
- odreivanje kavitacijskih oteenja povrinskih slojeva i mikrostrukturna analiza optikim ili
skanirajuim elektronskim mikroskopom.
Za uoavanje brzine promena nastalih u vremenu izmeu periodinih kontrola bitno je poreenje
rezultata ispitivanja sa poetnim, odnosno prethodnim stanjem.
Za procenu preostalog veka opreme u eksploataciji koriste se rezultati ispitivanja trenutnog stanja i
ponovljeni proraun veka korienjem realno utvrenih stvarnih podataka o radnim uslovima
(temperatura i pritisak) i vremenu njihovog uticaja.
Za dijagnostiku i predvianje preostalog veka zavarenih spojeva danas dominiraju metode
zasnovane na analizama akustine emisije koja se javlja u materijalima u procesu njihove
deformacije.
Vrste elika otpornih na puzanje
Podela elika za rad na povienim temperaturama je prema osnovnim legirajuim elementima,
stepenu legiranosti, i time nameni za rad u odreenom temperaturnom podruju:
- nelegirani C-Mn, sitnozrni normalizaciono areni (N) i sitnozrni mikrolegirani poboljani (Q)
elici za radne temperature do 400 (350) C;
- niskolegirani Mn, Mo, Cr-Mo normalizaciono areni (N) elici za radne temperature do 450
(500) C;
- niskolegirani Cr-Mo i CrMo-V poboljani (Q) elici za radne temperature do 550 C;
- visokolegirani martenzitni 9-12%Cr - Mo -V za radne temperature do 600 C;
- visokolegirani austenitni Cr-Ni, Cr-Ni-Mo elici, nestabilizovani za radne temperature do 700 C
i stabilizovani za radne temperature do 750 C.
Proizvode se kao toplovaljani proizvodi (limovi i cevi), kao otkovci i odlivci. Primenjuju se u izradi
posuda i cevovoda pod pritiskom (procesna oprema) i energetskih postrojenja (kotlovska
postrojenja i parovodi).
NISKOLEGIRANI TOPLOPOSTOJANI ELICI
Standardizovani kvaliteti niskolegiranih toplopostojanih elika za limove obuhvaeni su u JUS EN
100282:2004 (tab.1), dok su za beavne cevi (tab.2) jo u upotrebi nacionalni standardi za
kotlovska postrojenja (JUS C.B4.014; DIN 17 175 koji obuhvata i visokolegirani, martenzitni elik
X20CrMoV12 1), a u pripremi je pr.EN10 216.
Tabela 1. Vrste niskolegiranih toplopostojanih elika za ravne proizvode (JUS EN 100 28-2)
Oznaka
Termiko
stanje
Glavni legirajui elementi (%)
R
m
(N/mm
2
)
min (+20C)
R
p0,2
(N/mm
2
)
min(+20C)
16Mo3
(.7100)
N C-0,12-0,20; Mo-0,25-0,35 460-430 275-220
13 CrMo4-5
(.7400)
N+T,
QA, QL
C-0,08-0,18; Cr-07-1,15; Mo-0,4-0,6
450-600
430-580
300-255
10CrMo9-10
(.7401)
N+T,
QA, QL
C-0,08-0,14; Cr-2-2,5; Mo-0,9-1,1
480-630
470-620
310-250
11CrMo9-10
N+T,
QA, QL
C-0,08-0,15; Cr-2-2,5; Mo-0,9-1,1 520-670 310
N-normalizaciono areni; T-otputeni;QA-kaljeni na vazduhu, otputeni; QL-kaljeni u ulju, otputeni

Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 4 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Tabela 2. Vrste niskolegiranih toplopostojanih elika za beavne cevi (DIN 17 175))
Oznaka Termiko stanje R
m
(N/mm
2
)min(+20C) R
p0,2
(N/mm
2
) min(+20C)
15Mo3 N 450 275-260
13CrMo4-4 Q 440 290-280
10CrMo9-10 Q 450 280-270
14MoV6-3* Q 460 320-310
*Hemiski sastav 14MoV63:0,10-0,18%C; 0,3-0,6%Cr; 0,5-0,7%Mo; 0,22-0,32%V
elici otporni na vodonik pod pritiskom
Posebnu grupu toplopostojanih elika ine elici otporni na prsline u uslovima poviene
temperature i pritiska u atmosferi vodonika (vodonina korozija), koji se sreu u postrojenjima za
procese kao to su za hidriranje naftnih derivata, za sintezu amonijaka, metilalkohola i sl. Radi se o
pritiscima preko 100 bara i temperaturama do 600 C.
Kod povienog pritiska, zbog male veliine atoma vodonik difunduje u elik gde reaguje sa
prisutnim ugljenikom i stvara metan (CH
4
). Veliina molekula metana veoma smanjuje njegovu
sposobnost difuzije te ostaje u eliku akumuliran po granicama zrna i na mestima praznina,
blokirajui kretanje dislokacija. Nastali visoki naponi uzrokuju nastanak plikova, mikroprslina i
konano interkristalnih prslina. Ova opasnost se spreava dodatkom u eliku elemenata koji vezuju
slobodan C u stabilne karbide kao to je Cr, koji u koliini do 6% u prisustvu C od 0,1 do 0,3%
gradi veoma stabilne karbide. Poseban uticaj sadraja Cr proizilazi iz Nelsonovog dijagrama (sl.3).

Slika 3. Granini uslovi upotrebljivosti tipa elika zavisno od parcijalnog pritiska vodonika
Da bi se zadrala i neophodna toplotna postojanost ovim Cr elicima dodaju se jo i do 1,1%Mo ili
W i 0,1-0,85%V. Na dobru otpornost prema vodoninoj koroziji moe se raunati ako su karbidi
ravnomerno rasporeeni u metalnoj matrici to je sluaj kod visokootputenog termikog stanja.
Ouvanje prisustva karbida, spreavanje njihovog rastvaranja, je neophodno ne samo pri termikoj
obradi materijala (Q) ve i kod termike obrade posle zavarivanja primenom visokog otputanja.
Uobiajeno stanje isporuke je poboljano. Kod sadraja Cr>6% zakaljivanje nije mogue jer je
posle austenitizacije izoterma u stepenu perlitne transformacije. Zato ovi elici imaju niu R
eh
i R
m
i
posle zavarivanja se samo otputaju.

Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 5 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Za visoke temperature i pritiske nalaze primenu austenitni toplopostojani elici iji visok sadraj Cr
obezbeuje dobru otpornost na interkristalnu koroziju izazvanu vodonikom pod pritiskom.Tipini
elici su dati u tabeli 3.
Tabela 3.elici otporni na vodonik pod pritiskom
elik Termiko stanje R
e
(N/mmm
2
) cca R
m
(N/mm
2
) cca
25CrMo4
24CrMo10
10CrMo11
20CrMoV 13 5
12CrMo 19 5
12CrMo 19 5
X12CrMo 7
X12 CrMo 9 1
Q
Q
Q
Q
Q
J
J
J
350
450
220
600
180
400
220
250
550-700
650-800
450-550
750-900
420-600
600-700
450
450
Q-poboljano; J-izotermalna transformacija
SPOSOBNOST ZAVARIVANJA NISKOLEGIRANIH TOPLOPOSTOJANIH ELIKA
Visok stepen istoe i dezoksidacije (potpuno umireni elici), nizak procenat ugljenika i legirajuih
elemenata obezbeuju dobru sposobnost zavarivanja ovih elika. Uticaj hemijskog sastava na
ocenu sposobnosti zavarivanja i primenu predgrevanja pri zavarivanju ocenjuje se veliinom
ugljeninog ekvivalenta izraunatom preko IIW formule:
15 5 6
Cu Ni V Mo Cr Mn
C CEV
+
+
+ +
+ + =
Primenjuju se elektroluni postupci zavarivanja: TIG (za tanke avove i zavare korena), E, MAG-M.
Najea je upotreba E postupka uz primenu bazinih suenih elektroda. Kod elika 13CrMo44 i
10CrMo9-10 preporuke su da se koreni zavar izvodi TIG postupkom. Za tanje debljine elika
15Mo3 mogua je primena i gasnog postupka zavarivanja.
Kriterijumi za izbor dodatnog materijala za zavarivanje su mehanike osobine istog metala ava i
vrsta i stepen legiranosti usaglaeni sa osnovnim materijalom. Kod avova veih debljina za
zavare korena povoljna je upotreba dodatnog materijala neto nie legiranosti. Kod upotrebe E
postupka primena je bazinih suenih elektroda.
Smatra se da je primena predgrevanja neophodna u koliko je vrednost CEV>0,48. Predgrevanje je
obavezno ako se zavarivanje izvodi na okolnoj temperaturi nioj od +5 C i kod upotrebe rutilnih
elektroda za korene zavare.
Temperature predgrevanja i meuslojna temperatura zavise od vrste elika (stepena legiranosti ) i
debljina (tab.4).
Obavezno se zahteva termika obrada zavarenih spojeva posle zavarivanja (TOPZ) u cilju
otputanja struktura kaljenja i /ili smanjenja napona usled zavarivanja. Brzina zagrevanja i hlaenja
kod termike obrade posle zavarivanja zavisi od vrste elika i debljine (toplotna provodljivost), a
kod elika sklonih prslinama usled ponovnog zagrevanja posebno se regulie u odreenom
intervalu temperatura krtosti otputanja. Temperatura i vreme otputanja/arenja su ogranieni
zbog spreavanja preteranog otputanja kod Q termikog stanja i spreavanja procesa koagulacije
i izluivanja karbida legirajuih elemenata. Temperatura arenja/otputanja je obino u podruju
donje granice temperature otputanja osnovnog materijala. Vreme zagrevanja na temperaturi
arenja/otputanja je obino 2min/mm debljine. Minimalno vreme (male debljine) za dovoljno
otputanje napona, i maksimalno vreme arenja, za spreavanje pada vrstoe i izluivanja
karbida, je ogranieno i zavisi od tipa elika i debljine. Blie odredbe za termiki ciklus zavarivanja i
termiku obradu posle zavarivanja za izradu kotlovskih postrojenja date su u EN12952-5:2001


Broj dok.: 2.14


Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici otporni
na puzanje
Strana 6 od 6

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Tabela 4.Opte preporuke za predgrevanje i termiku obradu posle zavarivanja
Vrsta elika
Debljina-
d (mm)
Predgrevanje
Tp i Tm(C) min.
TOPZ (C),
16Mo3; 15Mo3
15<d30
d>30
100
150
600-650
13CrMo4-4; 13CrMo4-5
8<d30
>30
150
200
680-720
10CrMo9-10; 11CrMo9-10
8<d30
>30
200
250
730-780
14MoV63
15
>15
150
200
690-720
elici otporni na vodonik pod pritiskom imaju sposobnost zavarivanja kao odgovarajui CrMo
toplopostojani elici. Pri veem sadraju C odgovarajue je i vei sadraj Cr te je sposobnost
zavarivanja loija. Uopteno, predgrevaju se na temperaturi 200-350 C. Posle zavarivanja
primenjuje se otputanje na temperaturi 600-750 C zavisno od sadraja Cr.
Zavarivanje spojeva razliitih tipova niskolegiranih toplopostojanih elika
U principu spojevi razliitih niskolegiranih toplopostojanih elika izvode se sa dodatnim materijalom
za osnovni materijal nie legiranosti, a na temperaturi predgrevanja za vie legiran elik.
Temperatura arenja/otputanja je na gornjoj granici temperatura nielegiranog elika. Tvrdoa na
strani vielegiranog elika treba da se dogovori.
Prsline usled ponovnog zagrevanja
Prsline usled ponovnog zagrevanja, ponekad pod nazivom krtost otputanja, javljaju se usled
smanjenja ilavosti u ZUT Cr-Mo elika. Osnovni razlog nastanka ovih prslina kod elika sa niim
sadrajem Mo i viim sadrajem Cr su segregacije fosfora (P) po granicama austenitnog zrna.
Ovoj grupi pripadaju elici sa 1,25Cr-0,5Mo i 2,25Cr-1Mo. Rezultati istraivanja ukazuju da do
segregacija fosfora dolazi jo u zavarenom stanju, pre TOPZ, i da je izazvana / transformacijom
do koje dolazi u toku termikog ciklusa pri zavarivanju (transformacijom indukovana
segregacija). Uticaj obogaenja granica zrna segregacijama fosfora na nastanak krtosti je
neminovna pojava te su pravci istraivanja usmereni na poveanje istoe, kako osnovnog tako i
dodatnog materijala, i optimizaciju sadraja Cr i Mo i prateih elemenata.
Sklonost pojavi RC prslina je i kod elika 14MoV63, posebno kod debelozidnih cevi, usled
taloenja karbida V po granicama zrna. Iz tog razloga poveanjem brzine zagrevanja vreme
zagrevanja treba da je to krae u podruju 550-650 C, kao i uvoenje meuarenja ispod
kritinog podruja, na temperaturi 480-500 C.
Literatura:
[1] Becket:Kompedijum der Schweisstechnik, Band 3: Eignung metalischer Werkstoffe zum
Schweissen; DVS 1997.
[2] Dr.G.Gnirs: Zavarivanje modernih kotlovskih elika; IIW doc.XI-725/00; Prevod na srpski jezik,
asopis Zavarivanje i zavarene konstrukcije, br.2/2002; DUZS, Beograd
[3] ..: a U; , 1979,
[4] SLV skripta Munchen, 1999.
[5] Koreaki Tamaki i drugi: Mehanizam segregacije fosfora u ZUT Cr-Mo elika i njen uticaj na
pojavu prslina usled ponovnog zagrevanja: Zavarivanje i zavarene konstrukcije, br.3/2003; DUZS,
Beograd