ATB:

Naziv predmeta:
MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU
Broj dok.: 2.13.
Datum:februar,2003.

Autori: N.Radovi, V. Grabulov
M. Smiljani, M. Anti
Niskolegirani elici za
niske temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Revizija: 1
Septembar, 2004.

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno









PROGRAM



Pregled vrsta kriogenih elika; primenjivi postupci zavarivanja; dodatni materijali; problemi
zavarivanja i mere predostronosti; kontrola kvaliteta zavarenog spoja; standardi o elicima i
potronom materijalu za niske temperature.



















Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 1 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

1. UVOD
Ne postoji jasna i usvojena definicija uslova koji se uopteno nazivaju "sniene temperature" ili
kriogene temperature. Uobiajeno je da se ovi pojmovi vezuju za temperature koje su nie od 273
K (0 C).
Razvoj kvalitetnih elika za rad na niskim temperaturama je iniciran potrebama sve vee
proizvodnje tenih gasova. Prelaskom gasova u teno stanje znatno se olakava njihov transport i
skladitenje. Tako su zavarene konstrukcije za rad na niskim temperaturama u najveem broju
cevni sistemi i rezervoari. Veoma niske temperature kljuanja najee primenjivanih gasova kao
metana, kiseonika, azota i vodonika, kod prevoenja u teno stanje i kod transporta, diktiraju
uslove za primenu materijala za rad na niskim temperaturama. Sa druge strane, veina rezervoara
koji se koriste za skladitenje tenih gasova eksploatiu se na atmosferskim ili na niskim
temperaturama. U novije vreme upotreba elika za niske temperature je proirena i na opremu za
superprovodnike, kao i na medicinsku opremu.
1.1. Ponaanje elika na niskim temperaturama
Kod elika sa snienjem temperature dolazi do porasta napona teenja i posebno zatezne
vrstoe, naizmenine vrstoe i modula elastinosti. Time jednovremeno raste otpornost na
napone na koje se rauna u eksploataciji. Nasuprot, sa snienjem temperature opada izduenje pri
zatezanju, kontrakcija i ilavost. U tome je najistaknutija razlika izmeu feritnih elika sa kubnom
prostorno centriranom reetkom i austenitnih elika sa kubnom povrinski centriranom reetkom.
Kod prvih, pre svega kod nelegiranih bez posebnog postupka topljenja, odreenom snienju
temperature odgovara veinom strmo opadanje izduenja i udarne ilavosti. Prelaz ka strmom
opadanju ilavosti je kod viih temperatura nego za izduenje i kontrakciju. Temperature prelaza
ka strmom opadanju ilavosti su kod elika veoma razliite, zavisno od hemijskog sastava, vrste
postupka topljenja, kao i od prerade i termike obrade. U tom smislu za primenu na niim
temperaturama odabire se elik u zavisnosti od njegove temperature prelaza ka strmom opadanju
ilavosti (prelazna temperatura krtosti).
Ipak, elici ilavi na niskim temperaturama esto jasno ne pokazuju strmi prelaz pa je veinom stav
da se odreen elik sme upotrebiti iznad temperature na kojoj on jo pokazuje jednu odreenu
vrednost ilavosti (prema Direktivi za opremu pod pritiskom 97/23/EC primena elika koji ima min.
27J na temperaturi za 20 C nioj od radne temperature). Pri tome, u izradi delova mora se uzeti u
obzir da elici takoe moraju i da zadre ilavost na koju se rauna preko zadate odreene
vrednosti udarne ilavosti.
Metali koji kristaliu kao kubna povrinski centrirana kristalna reetka, kao npr. Al, Cu bronze, nikal
i austenitni elici, sa opadanjem temperature ne pokazuju izraeno opadanje ilavosti. Poto
temperaturna zavisnost nastajanja krtosti pri kritinom ukupnom naponu naroito proistie usled
blokiranja premetanja atoma koji se nalaze u kubnoj prostorno centriranoj kristalnoj reetci (npr. C
u feritu), u supstitucijski meanim kristalima sa kubnom povrinski centriranom reetkom (npr.
austenit) ne sree se krti lom. Zato se Mn Cr austenitni elici , kao i 9%Ni elik, upotrebljavaju za
radne temperature do oko -200 C.
Najvei broj inenjerskih materijala za radna niskim temperaturama razvijen je odskoro. Tokom
prologa veka najvie je korien bakar. Danas se za razliite temperaturne opsege i razliite
primene koriste nelegirani i niskolegirani elici, elici legirani sa Ni, visokolegirani austenitni elici,
aluminijum i Al-Cu legure.
Najira primena je elika legiranih sa niklom koje karakterie povoljan odnos vrstoe i ilavosti na
niskim temperaturama, nia proizvodna cena i sposobnost zavarivanja, zbog ega su u znaajnom
temperaturnom opsegu potisnuli primenu skupih visokolegiranih nerajuih elika. Na slici 1 dat je

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 2 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

pregled grupa materijala za upotrebu na niskim temperaturama, u odnosu na pritiske uskladitenja
i temperature kljuanja najee korienih gasova.

Slika 1. Materijali koji se koriste za rad na niskim temperaturama, u zavisnosti od pritisaka uskladitenja i
temperatura kljuanja pojedinih gasova
2. ZAHTEVI ZA OSOBINE ELIKA ZA NISKE TEMPERATURE
elici koji se koriste za rad na niskim temperaturama moraju ispuniti veoma otre zahteve u
pogledu mehanikih (vrstoa, ilavost, plastinost), fizikih (koeficijent termikog irenja,
koroziona postojanost), i tehnolokih osobina (zavarivost).
2.1.vrstoa
vrstoa ovih elika je zasnovana na poznatim mehanizmima ojaavanja, i to pre svega na
rastvarajuem i talonom ojaavanju. Odnos vrstoe i teine je esto odluujui faktor kada je
teina konstrukcije najvanija. Tako je npr. nerajui elik klase 304 esto u podreenom poloaju,
zbog relativno niske granice teenja na sobnoj temperaturi, iako vrstoa elika moe biti znatno
vea na temperaturi eksploatacije. U sluaju primene za radne reime sa estim promenama
optereenja ili radne temperature, zamorna vrstoa je takoe od velike vanosti.
2.2. ilavost
ilavost elika za rad na niskim temperaturama se najee definie zahtevima za odreenu
prelaznu temperaturu. Eksperimentalno je utvreno da se neki metali lome duktilnim mehanizmom
na viim, a krtim mehanizmom na niim temperaturama. Prelazak od duktilnog ka krtom ponaanju
se odvija u odreenom temperaturnom intervalu, ali je uobiajeno da se definie prelazna
temperatura, odnosno temperatura na kojoj materijal menja mehanizam loma, iz duktilnog prelazi u
krti, ili obratno. Za odreivanje uticaja temperature na ilavost loma najee se koriste epruvete
sa V zarezom, koje se ispituju na arpijevom klatnu primenom udarnih optereenja. Na taj nain
se obezbeuje maksimalna sklonost ka krtom lomu, poto je favorizovana prisustvom zareza,
zateznim naprezanjem i velikom brzinom deformacije. U testu se meri direktno apsorbovana
energija (koja se za finiju analizu na instrumentiranom klatnu moe podeliti na energije stvaranja i
rasta prsline), dok se posle loma na povrini uzorka odreuje udeo krtog i duktilnog preloma u
strukturi, kao i kontrakcija. Poznato je da se sa snienjem temperature smanjuje apsorbovana
energija, udeo duktilnog loma u strukturi i stepen plastine deformacije koji prati lom. Ovo

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 3 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

smanjenje nije naglo, na jednoj temperaturi, ve se odvija unutar temperaturnog intervala. Zato su
uvedeni dodatni kriterijumi, na bazi apsorbovane energije, izgleda povrine preloma ili neke
zahtevane vrednosti ilavosti.
Prema osetljivosti na snienje ilavosti materijali se mogu podeliti u tri grupe:
1. Grupa u kojoj su pov-c-k i najvei broj g-s-h metala i legura male i srednje vrstoe, koji
pokazuju veliku apsorbovanu energiju, tj. veliku ilavost na svim temperaturama;
2. elici i legure Al visoke vrstoe, kod kojih je karakteristian duktilni mehanizam loma, ali uz
veoma nisku ilavost, tako da je po nivou energije lom krt, a po mehanizmu zapravo duktilan.
Ova pojava se jo naziva i kvazikrti lom;
3. Metali prost-c-k i neki g-s-h metali i legure male i srednje vrstoe (niskougljenini elik, Be,
Mg) za koje je karakteristino da im je granica teenja veoma osetljiva na snienje temperature,
te da se usled njenog porasta oteavaju uslovi za poetak deformacije koja vodi ka lomu.
Uopteno uzevi, pokazalo se da izrada elika ima veoma vanu ulogu u obezbeenju dobre
ilavosti loma na niskim temperaturama. Za snienje prelaznih temperatura krtosti posebno su
korisne sledee mere:
minimalni sadraj ugljenika;
istoa elika;
sitnozrna struktura;
mikrostruktura dobijena termikom obradom normalizacijom ili kaljenjem i otputanjem, i
legiranje (Mn, Ni).
2.2.1. Sadraj ugljenika
Prelazna temperatura se sniava sa smanjenjem koliine i veliine karbidnih estica i/ili perlitnih
lamela. Sa snienjem sadraja ugljenika smanjuje se koliina perlita, odnosno cementita.
2.2.2. istoa elika
Izrada to je mogue istijeg elika obezbeuje znaajno smanjenu koliinu nemetalnih ukljuaka
(pre svega sulfida) koji se ponaaju kao koncentratori naprezanja, tj. utiu na fazu nastanka
prsline. Trend sniavanja koliine sumpora i fosfora u elicima je stalna i kontinuirana aktivnost. U
poslednje vreme uobiajen je i postupak kontrole oblika nemetalnih ukljuaka. U elik se dodaje
mala koliina Ca (cca 40ppm) koji ima ulogu modifikatora, tako da estica MnS raste kao globula
te vie nije deformabilna u izduen oblik, tj. ne predststavlja koncentrator naprezanja.
2.2.3. Smanjenje veliine zrna
Smanjenje veliine zrna postojeim industrijskim postupcima (kontrolisano valjanje) moe da
obezbedi veoma sitno zrno (i do 13 po ASTM skali), to omoguava korienje nekih klasa
mikrolegiranih elika do temperature i do 60 C. Za upotrebu na jo niim temperaturama
potrebno je i dodatno legiranje elika.
2.2.4. Termika obrada
Termikom obradom normalizacijom, kao i kaljenjem i otputanjem (poboljanjem) elika
obezbeuje se veoma fina disperzija karbidnih estica u metalnoj osnovi. Takva mikrostruktura ima
najbolju kombinaciju ilavosti i vrstoe. Veliki broj finih estica se nalazi na malom rastojanju, tako
da je putanja kretanja dislokacija veoma kratka (poveanje vrstoe), a prslina nailazi na veliki broj
estica koje zaustavljaju njen dalji rast (poveanje ilavosti).
2.2.5. Legiranje
Legiranje manganom je poznati postupak za snienje prelazne temperature. Generalno se smatra
da je korisno dejstvo Mn ogranieno na niskougljenine elike, jer u nekim srednjeugljeninim

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 4 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

kaljenim i otputenim elicima (dodatno legiranim sa Cr, Ni i Mo) poveanje koliine Mn dovodi do
promena kritinih temperatura u toku hlaenja, tako da se u strukturi dobija i gornji beinit, koji
znaajno smanjuje ilavost, tj. poviava prelaznu temperaturu. Sa druge strane, dodatak Mn od
preko 1,5% poveava verovatnou za izdvajanje proeutektoidnog ferita to dovodi do nehomogene
strukture, te ovaj mehanizam snienja prelazne temperature nema veliki praktiki znaaj.
Legiranje niklom je osnovni mehanizam snienja prelazne temperature. Uobiajeni sadraj nikla u
ovakvim poboljanim elicima je izmeu 2,25 i 9%. Na slici 2. je prikazan uticaj sadraja nikla u
eliku na prelaznu temperaturu.

Slika 2. Uticaj sadraja Ni na prelaznu temperaturu
Uoava se da se sa poveanjem sadraja Ni u eliku prelazna temperatura sniava do veoma
niskih temperatura. Takoe, sa poveanjem koliine Ni gornji nivo ilavosti ovih elika se smanjuje,
ali zadrava dovoljno visok nivo, to omoguava njihovu upotrebu sve do 196 C (temperatura
tenog azota). Za rad na niim temperaturama koriste se elici sa 12%Ni, austenitni elici ili Al
legure.
Poto je ilavost kritini faktor koji odreuje primenu elika za rad na niskim temperaturama, ostale
mehanike i fizike osobine moraju biti razmatrane u funkciji ilavosti.
2.2.5.1. Fizike osobine
Iako su fizike karakteristike, kao toplotna provodljivost i koeficijent linearnog irenja, bitne, njihov
uticaj je mali u odnosu na razlike koje se javljaju kada se uporeuju sa promenljivim
karakteristikama, kada je u pitanju lepeza ugljeninih i legiranih elika. Za zavarene konstrukcije za
rad na niskim temperaturama zahtevi za korozionu postojanost materijala i konstrukcija su manji,
zbog znatnog smanjenja brzine hemijskih reakcija na niskim temperaturama.
2.2.5.2. Sposobnost i zahtevi zavarivanja
Generalno, elici namenjeni za rad na niskim temperaturama odlikuju se dobrom zavarivou.
Zahtevi za kvalitet zavarenih spojeva konstrukcija za rad na niskim temperaturama proizilaze iz
osnovnog zahteva otpornosti ka lomu na niskim temperaturama, kao posledice snienja
plastinosti. Zbog toga, prelazna temperatura je veoma znaajan pokazatelj zavarivosti ovih
materijala. Na poloaj prelazne temperature, pored hemijskog sastava, najvaniji uticaj ima

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 5 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

mikrostruktura, termika obrada i naponsko stanje, a sa tog aspekta najkritiniji je zavareni spoj, i
blie, metal ava, u kojem esto deluju svi uticajni faktori.
Zbog opasnosti od krtog loma pri niskim temperaturama, u konstruisanju i izradi zavarenih spojeva
mora da se obezbedi vea sigurnost i integritet konstrukcije, uvaavajui i geometrijski i metalurki
aspekt. Tako su prevashodno opredeljenja za primenu sueonih avova sa potpunim provarom, i
bez greaka koje mogu da deluju kao koncentratori napona, i primena dodatnog materijala iji ist
metal ava ima vrednost ilavosti usaglaenu sa zahtevima za osnovni materijal u odnosu na
radnu temperaturu.
3. VRSTE ELIKA ZA RAD NA NISKIM TEMPERATURAMA
U odnosu na uobiajene donje temperature primene za zavarene konstrukcije razlikuju se tri grupe
elika:
Nelegirani, odnosno niskolegirani elici i sitnozrni konstrukcioni elici za temperature do oko
50 C u normalizaciono arenom i do oko 80 C u poboljanom stanju;
Niklom legirani poboljani elici sa 3,5 do 9% Ni, za temperature od 80 C do oko 200 C;
Austenitni Cr-Ni elici za temperature primene do blizu take apsolutne nule.
Tabela 1. Klase i primeri vrsta elika za temperaturna podruja primene.
Klasa elika Vrsta elika
Normalizovani ugljenini
elici za niske temperature

Finozrni elici
Finozrni elici
Poboljani elici za niske
temperature

elici sa 3,5% Ni 10 Ni 14; 16 Ni 14;
12 Ni 14
elici sa 5% Ni 12 Ni 19
X 8 Ni 9
X 40 MnCr 22
X 40 MnCrN 18

elici sa 9 % Ni i
austenitni Mn-Cr elici
X 12 MnCr 18 11
X 12 CrNi 18 9
X 10 CrNiTi 18 10


CrNi elici
X 10 CrNiNb 18 10

3.1. Nelegirani sitnozrni i mikrolegirani elici
Nelegirani elici ove namene obuhvataju elike prema standardima JUS EN 100 025 za sniene
temperature, mikrolegirane Mn/Ni finozrne elike za posude pod pritiskom, normalizirajue valjane,
normalizaciono arene do -50 C, i poboljane za radne temperature do -80 C, obuhvaene
standardom EN 10028-4/97, sa maksimalnim sadrajem Ni do 1,7% (15 MnNi6 elik).
3.2.Niklom legirani elici
Legiranje niklom je osnovni mehanizam postizanja zahtevane ilavosti u elicima za rad na niskim
temperaturama. Nakon termike obrade normalizacije, odnosno kaljenja i otputanja, ovi elici
imaju najbolju kombinaciju vrstoe i ilavosti.
Legirajui element Ni se dodaje eliku iz mnogo razloga, ali pre svega zbog uticaja na martenzitnu
transformaciju. Poveana prokaljivost elika legiranih Ni ima za posledicu smanjenje prslina
kaljenja, zato to je manje drastina kritina brzina hlaenja. Takoe, snienjem Ms temperature
smanjuje se i samootputanje. Vei sadraj Ni u eliku dovodi do martenzitne strukture. Zbog

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 6 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

nieg sadraja ugljenika otputena martenzitna (niskougljenina) matrica obezbeuje visoku
udarnu ilavost i vrstou pri vrlo niskim temperaturama.
elici legirani sa Ni za rad na niskim temperaturama se karakteriu niskim sadrajem neistoa,
kao to su P i S, paljivo kontrolisanim sadrajem intersticijski legirajuih elemenata (C i N),
dodatkom Al ili drugih elemenata za vezivanje intersticijskih atoma ukljuujui i kiseonik, i razliitim
kombinacijama glavnih legirajuih elemenata, Mn i Mo, radi postizanja eljenog balansa vrstoe,
ilavosti i trokova proizvodnje[6]. Standardizovani kvaliteti su utvreni u EN 10028-4/97.
U zavisnosti od koliine Ni, glavne grupe standardizovanih elika su:
elici sa sadrajem Ni 3,5% (elik 12Ni14 prema EN 10028-4).
elici sa sadrajem Ni 5% (elik 12Ni19 prema EN 10028-4).
elici sa sadrajem Ni 9% (elik X8Ni9, X8Ni9 prema EN 10028-4)
3.2.1. elici sa sadrajem 3.5% Ni
Ovi elici su razvijeni za izradu rezervoara za etilen i tene naftne gasove, kao i za sve namene
kada se zahteva visoka vrstoa i dobra plastinost. Upotrebljavaju se u normalizovano
otputenom ili kaljenom i otputenom stanju. Uobiajeno sadre do 0,15%C, do 0,8%Mn, a mogu
da sadre i Mo ili Cr, maksimalno 0,5%. Koriste se za temperature do 100 C.
3.2.2. elici sa sadrajem 5% Ni
Ovi elici su razvijeni zato to su jeftiniji od elika sa 9%Ni, ali dobru otpornost prema udaru
ponekad zadravaju uz niu vrednost vrstoe. elik je u osnovi niskougljenini (max.0,10%C), sa
oko 0,10% Mo. Mn i Si su u normalnom sadraju za legirane elike, ali su P i S na vrlo niskom
nivou, kako bi se obezbedila maksimalna udarna ilavost.
Upotreba 5% Ni elika je razvijena optimizacijom sastava i kontrolom mikrostrukture kroz odreene
termike obrade. Preporuena termika obrada obuhvata konvencionalno kaljenje, otputanje i
povratno arenje. Ova poslednja dva tretmana ukljuuju zagrevanje od specifinih temperaturnih
opsega u dvofaznom (+) podruju i hlaenje specifinim brzinama. Mikrostruktura je rafinisana
kontrolisanjem udela stabilnog austenita, ferita i niskougljeninog otputenog martenzita. Meutim,
esto komplikovanije termike obrade imaju negativan uticaj na zavarivost materijala, zbog
naruavanja ovako obezbeene mikrtostrukture u ZUT usled zavarivanja.
Koriste se za temperature 120 do 160 C. Nemaju znaajnu upotrebu poto se za poveanje
cene ne postiu osobine koje opravdavaju porast cene u odnosu na prethodnu grupu elika. Pri
tome je uzeto u obzir da se kriva promene arpi V energije (sl. 2.) bitno ne razlikuje od iste krive za
elik sa 3,5% Ni.
3.2.3. elici sa sadrajem 9% Ni
elike sa 9%Ni karakterie veoma dobra ilavost na niskim temperaturama. Ona se zasniva na
strukturi koju ine feritna osnova legirana sa Ni, disperzno rasporeeni cementit i manja koliina
zaostalog stabilnog austenita, koja omoguava rastvaranje vika ugljenika. Struktura ovakvog tipa
se postie kaljenjem i otputanjem. U zavisnosti od sadraja ugljenika, u ovim elicima martenzit
se moe stvoriti i pri normalizaciji, tako da kaljenje nekada i nije neophodno (sl.3.a i b).
Uobiajeno preporuiv reim termike obrade 9% Ni elika za postizanje visoke vrednosti ilavosti
je:
- dvostruka normalizacija sa 900 odnosno 790 C sa hlaenjem na vazduhu, zatim otputanje na
oko 570 C sa hlaenjem na vazduhu, ili
- kaljenje sa 800 C u vodi ili ulju, i otputanje na 570 C, sa hlaenjem na vazduhu.

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 7 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Kao to je ve reeno, usitnjenjem zrna normalizacijom sniava se prelazna temperatura. Kaljenje i
otputanje je efikasnije za snienje prelazne temperature, jer se pored usitnjavanja zrna postie i
pogodniji raspored estica karbida u matrici.
Posle potpune termike obrade mikrostruktura se sastoji od visoko otputenog martenzita sa oko
5% austenita. Ova struktura se karakterie kao poliedarski feritna sa globularnim karbidima i malim
disperznim ostacima stabilnog austenita. Na ovaj nain je mogue dobiti elik koji ima povoljne
osobine sve do 196 C.
Iako nema korozionu postojanost kao nerajui elik, ima iroku upotrebu i u zahtevima korozione
otpornosti, zbog injenice da je znatno jeftiniji, kako za proizvodnju, tako i za zavarivanje.
Uobiajeno sadre do 0,1%C, do 1,0%Mn, a mogu da sadre i Mo ili Cr.

Slika 3. KH dijagram elika sa 9% Ni: a) 0,025%C; b) 0,095%C
4. ZAVARIVANJE NELEGIRANIH I SITNOZRNIH ELIKA ZA NISKE
TEMPERATURE
Najvie je zastupljeno runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom. Kod zavarivanja
nelegiranih elika panja mora da bude usmerena na potpunu kontrolu temperature i kontrolisani
unos toplote da bi se ZUT odravao to ui, sa to niim picom tvrdoe. Kod runog elektrolunog
zavarivanja koriste se elektrode koje daju metal ava sa 0,06 do 0,08%C, Mn od 1,0 do1,4% i
sadraj Mo od 0,4 do 0,6%. Za obezbeenje veoma niskog sadraja vodonika u metalu ava treba
koristiti elektrode sa posebno niskim sadrajem vlage. Kod zavarivanja sa bazinim i rutilnim
elektrodama mora se imati u vidu da je mogu nastanak prslina u metalu ava i ZUT, pre svega
kod velikih debljina zida i jako prenapregnutih konstrukcija. Ovo je esto odmah nakon nekoliko
sati posle hlaenja metala ava, kada su nastale prsline posledica povienog sadraja vodonika.
Specijalne elektrode sa kontrolisanim vodonikom (niskovodonine elektrode) daju metal ava
dobre ilavosti do minimum 80 C. Ispod ove temperature mora se raunati na otri pad vrednosti
ilavosti. Uobiajena elektrodna pakovanja u plastine kutije ne daju punu sigurnost zatite od
vlage. Zbog toga se moraju neposredno pre upotrebe suiti prema uputstvu proizvoaa (min. 2
asa na 200 do 250 C) i tople koristiti (dranje u tobolcu).
Tipovi sitnozrnih elika Mn/Ni odnosno Ni/Mn (tab.1) nisu skloni zakaljivanju, a sitnozrna struktura
je male sklonosti ka porastu zrna. Ipak u zoni uticaja toplote (ZUT) neposredno uz liniju pretapanja
mogu je porast zrna i snienje ilavosti. Iz tog razloga, pri zavarivanju je neophodan kontrolisan

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 8 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

unos toplote. Dodatni materijal je iste ili sline koncepcije legiranosti, uz dodatak elemenata za
usitnjenje zrna i stabilizaciju azota. U primeni obloenih elektroda prednost imaju niskovodonine
bazine elektrode. Zavarivanje ovih elika retko se obavlja na temperaturi okoline, ee sa
predgrevanjem na temperaturi od 100 125 C. Predgrevanje od minimum 150 C se zahteva kod
jako ukljetenih spojeva. arenje za smanjenje napona se izvodi na oko 650 C, i esto se
primenjuje na bazi pravila za izradu posuda pod pritiskom ili cevovoda za rad na niskim
temperaturama. Testovi na spojevima od limova debljine 25 mm izvedenih ovim elektrodama
pokazali su da je prelazna temperatura, po kriterijumu 20 J, oko 90 C i za sluaj kada je zarez na
liniji spajanja ili u razliitim delovima metala ava.
5. ZAVARIVANJE POBOLJANIH ELIKA LEGIRANIH SA Ni
Zajedniko za sve grupe ovih elika je da se mogu zavarivati elektrolunim postupcima
zavarivanja: runim elektrolunim obloenom elektrodom, TIG i MIG postupkom i ree EPP
postupkom. Najvie je zastupljeno runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom.
Za obezbeenje zahtevane prelazne temperature ilavosti metala ava posebno je znaajan
koncept izbora dodatnog materijala.
5.1. Dodatni materijali
Za zavarivanje elika sa sadrajem Ni do 3,5% razvijene su srodne odnosno istorodne elektrode
sa 2 do 3,5% Ni , iji metal ava kod 100 C jo ima ilavost od 60 do 80 J. Dodatak vee koliine
nikla, u nameni za elike sa veim ueem Ni, nije poeljan zbog opasnosti od pojave toplih
prslina u metalu ava. Kada je o toplim prslinama re, kod zavarivanja ovih elika treba voditi
rauna da su u metalu ava tetne i niske koliine S, koji treba da bude do 0,02%. Za smanjenje
opasnosti od stvaranja toplih prslina je neophodan dovoljno visok odnos Mn/S. Sadraj fosfora
treba da bude maksimalno nizak, jer njegovo prisustvo, kao i prisustvo arsena, kalaja i antimona,
makar i u tragovima, utie na snienje ilavosti. Na osnovu ispitivanja, za zavarivanje elika sa
3,5%Ni preporuuje se sledea analiza metala ava: 0,02 do 0,06%C; 0,1 do 0,3% Si; 0,7 do1,0%
Mn; 3,0 do 4,0% Ni; 0,1% Mo; 0,04 do 0,08% Al; 0,02% S; 0,005% P. ilavost metala ava na
niskim temperaturama se moe poboljati dobijanjem istog materijala za jezgro elektrode/icu
topljenjem u vakuumu.
Kod primene istorodnog dodatnog materijala termika obrada posle zavarivanja, kod tano
odabrane temperature arenja (oko 650 C) i vremena trajanja, od koristi je za osobine ilavosti
zavarenog spoja. Primena ponovnog poboljanja u veini sluajeva nije povoljna.
Za zavarivanje elika sa 5% i 9% nikla koriste se austenitne elektrode tipa legiranosti 19% Cr / 9%
Ni (nestabilizovan), 18% Cr / 8% Ni / 6% Mn i 25%Cr / 20% Ni. U tom sluaju termika obrada
zavarenog spoja mora se izostaviti, jer kod temperatutura iznad 600 C nastaje jaka difuzija C koja
smanjuje ilavost metala ava.
Da bi se dobio metal ava sa povienim naponom teenja (a time i mogunosti primene arenja za
smanjenje napona) razvijena je austenitna elektroda sa dodatkom W (X15CrNiMnW1613). Kod
hemijskog sastava metala ava sa 0,18%C, 0,62%Si, 0,59%Mn, 15,8%Cr, 12,6%Ni i 3,61%W
dobija se Rp0,2 granica od 500 N/mm
2
. Ispitivanja razliitim metodama ne pokazuju sklonost ka
nastanku toplih prslina. Udarna ilavost metala ava (ISO V) kod 196 C je izmeu 40 i 60 J.
Takoe se koriste i elektrode visokolegirane niklom, tipa legure NiCr15Fe10Nb (Inkoweld A;
Inkonel 182), koje, nasuprot austenitnim elektrodama tipa 25% Cr / 20% Ni, imaju visok napon
teenja, te je mogua primena termike obrade posle zavarivanja (arenje za smanjenje napona).
Ove visokoniklove elektrode mogu takoe da se koriste i za elike sa niim sadrajem nikla. Metal
ava, nastao meanjem sa osnovnim materijalom, nije osetljiv na nastanak prslina.


Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 9 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Tabela 2. Osobine zavarenih spojeva tipinih elika kod primenjenih dodatnih mateijala
elik
Dodatni
materijal
Termika obrada
zavarenog spoja
Rm
(N/mm
2)

Najnia
temperatura C
Sa 2,5-3% Ni
arenje za
smanjenje
napona
450 -100
X12CrNi 25 20 neareno 350 -100

12 Ni14


Ni Cr15Fe10Nb areno;neareno 380 -100
X15CrNiMn18 8 neareno 350 -120
X12CrNi2520 neareno 350 -120 12Ni19
NiCr15Fe 10Nb areno;neareno 380 -120
X12CrNi 25 20 neareno 350 -195
X8Ni9
NiCr15 Fe10Nb areno;neareno 380 -195
Pored preporuka za dodatne materijale, za zavarivanje elika za rad na niskim temperaturama
svaka klasa elika sa niklom ima neke svoje specifinosti.
5.2. Zavarivanje elika sa 3,5% nikla
Za zavarivanje ovih elika najee se koristi E postupak zavarivanja sa obloenim, pre svega,
bazinim niskovodoninim elektrodama. Kod primene istorodnog, odnosno srodnog dodatnog
materijala obavezna je termika obrada arenja /otputanja posle zavarivanja, na tano odabranoj
temperaturi (650 C) i vremenu trajanja. Primena ponovnog poboljanja uglavnom je nepovoljna.
Kod zavarivanja elika sa 3,5% Ni mogu da budu prisutni probemi pojave toplih i hladnih prslina.
Tople prsline su likvacijskog tipa. elici sa 3,5% Ni kristaliu prema desnoj strani peritektike
reakcije u kvazi-binarnom Fe-C dijagramu. Ovo znai da su prvi vrsti kristali austenit, a ne ferit.
Rastvorljivost neistoa, kao sumpora i fosfora, u austenitu je znaajno manja nego u feritu. Na taj
nain se stvaraju uslovi za pojavu sulfida ili karbosulfida sa niskom takom topljenja po granicama
zrna, kao posledica migracije neistoa ka granici zrna. Sulfidi i karbosulfidi (napr.Ti
4
C
2
S
2
) poinju
da se rastvaraju u zoni pod zavarom, to rezultuje pojavom toplih prslina. Kao mera za smanjenje
opasnosti od pojave toplih prslina zahteva se visok stepen istoe elika i dodatnog materijala.
Tako, prisustvo S treba da bude <0,02%, a P<0,005%.
Hladne prsline kod spojeva od elika sa 3,5%Ni se zapaaju u ZUT ili metalu ava zbog visoke
sklonosti ka zakaljivanju Ni legiranih elika. Radi odreivanja sklonosti ka zakaljivanju koristi se
CEV (IIW) formula:
15 5 6
Cu Ni V Mo Cr Mn
C CEV
+
+
+ +
+ + =
ili mnogo pogodnija formula Pcm za parametar sklonosti ka nastanku prslina po Ito-Bessyo:
B
V Mo Cr Ni Cu Mn Si
C Pcm 5
10 15 20 60 20 20 30
+ + + + + + + + =
Ozbiljan nedostatak zavarivanja pod prakom elika sa 3,5% Ni jeste nepostojanje pogodnih
elektrodnih ica. Od skora, na tritu se mogu nai i ice od legiranih elika, ali i kombinacije
niskougljenine ice i legiranog praka, koje se mogu koristiti i za zavarivanje elika sa 2,25% Ni.
Ovi dodatni materijali su projektovani da metal ava sadri oko 3% Ni. U nekim sluajevima, da bi
se smnjila sklonost ka nastanku prslina, u metalu ava se poveava Mn u koliini oko 1%. Neke
ice, zbog dezoksidacije, sadre oko 1% Mo i oko 0,15% Al. Da bi se EPP zavarivanjem
obezbedila dobra udarna ilavost na niskim temperaturama potrebno je primeniti zavarivanje u vie
prolaza.

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 10 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

TIG i MIG zavarivanje elika sa 3,5% Ni postaje sve popularnije pojavom nekoliko razliitih ica i
elektrodnih ica. Hemijski sastav ovih ica je veoma blizak 3,5% Ni 1,0%Mn 0,25 Mo icama,
koje se koriste za zavarivanje pod prakom. U cilju izbegavanja sklonosti ka stvaranju prslina,
zahteva se sadraj Al oko 0,5% i veoma nizak sadraj fosfora i sumpora.
Ako se prsline pojavljuju u ZUT, vrlo je znaajno da li su one likvacijske ili su izazvane vodonikom.
U sluaju likvacijskih prslina povoljno je predgrevanje (100 -200 C) za snienje temperaturnog
gradijenta, smanjenje koliine unete toplote pri zavarivanju ili korienje pulzirajue struje
zavarivanja.
Za spreavanje nastanka hladnih prslina izazvanih vodonikom neophodna je upotreba
niskovodoninih elektroda, primena predgrevanja u opsegu 150-250 C, precizna kontrola
termikog reima zavarivanja, kao i primena termike obrade posle zavarivanja.
Kod zavarivanja elika sa 3,5%Ni krtost usled transformacije u ZUT nije opasna pojava. ak i
udarna ilavost Ni martenzita moe biti dovoljna. Razlog za smanjenje vrednosti udarne ilavosti u
ZUT je intenzivan rast zrna u zoni pod zavarom. U tom sluaju je potrebno smanjiti unetu koliinu
toplote ili koristiti finozrni elik koji nije osetljiv na rast zrna.
5.3. Zavarivanje elika sa 5 % nikla
Za zavarivanje elika sa 5% Ni jo uvek se prevashodno koriste austenitne elektrode, bez primene
termike obrade zavarenog spoja posle zavarivanja. Mali stepen meanja i razlika u koeficijentu
toplotnog irenja austenitnog dodatnog materijala i osnovnog materijala povoljniji je u uslovima
primene elika za rad na niskim temperaturama, nego to je to sluaj u gradnji parnih kotlova i
zagrevnih posuda.
Osnovni problem kod zavarivanja ovih elika je naruavanje u ZUT mikrostrukture dobijene
termikom obradom osnovnog materijala. Brzina zagrevanja i ciklusi hlaenja, zavisno od unete
toplote pri zavarivanju, dovode do vee ili manje degradacije ZUT, sa mikrostrukturnim i
mehanikim osobinama koje mogu da budu potpuno razliite od optimizirane mikrostrukture
osnovnog materijala.


Slika 4. Dijagram prelazne temperature dobijen simulacijom zone ispod zavara za 5% Ni elik za razliite
brzine hlaenja

Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 11 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Na slici 4. prikazan je uticaj brzine hlaenja t
8/5
(5,10,30 s) na prelaznu krivu ilavosti ZUT, u
poreenju sa osnovnim materijalom. Uticaj maksimalne temperature na termiki ciklus je sledei:
do temperatura 800-850C udarna vrstoa raste i iznad vrednosti osnovnog materijala; cikliranje
do maksimalnih temperatura uzrokuje znaajno smanjenje udarne vrstoe. Ove promene su u
direktnoj vezi sa mikrostrukturom. Finozrni martenzit se menja u stubiasti martenzit i veliina
prethodnog zrna austenita znaajno raste.
5.4. Zavarivanje elika sa 9% Ni
Za zavarivanje martenzitnog elika sa 9% Ni koriste se elektrode visoko legirane sa Ni, tipa legure
NiCr15Fe10Nb (Inkonel 182) koja ima prednost u odnosu na austenitnu elektrodu tipa
25%Cr/20%Ni, jer ima visoku vrednost napona teenja i doputa primenu termike obrade arenja
za smanjenje napona. Elektrode sa visokim sadrajem Ni mogu da se koriste i za elike sa niim
sadrajem Ni. Nizak sadraj ugljenika i dobra ilavost elika sa 9% Ni smanjuju potrebu za
predgrevanjem i termikom obradom posle zavarivanja. Uobiajeno, zavarivanje ploa debljine do
50mm izvodi se bez predgrevanja. Poveanjem debljine i ukljutenja spoja, predgrevanje na 100-
200 C je nain da se izbegne pojava prslina. Predgrevanjem se poboljava i ilavost spoja.
Poto je kritina brzina hlaenja ovih elika veoma mala, deo ZUT najee prelazi u martenzit.
Kako je tvrdoa otputenog osnovnog materijala u opsegu 22-26 HRc, na rastojanju od linije
stapanja od 0,8 mm tvrdoa raste na 38-40 HRc. Ovo je gotovo maksimalna vrednost tvrdoe za
elik sa oko 0,1% C, koji je karakteristian za elike sa 9% Ni. To je jedan od razloga zato se
esto maksimalni sadraj ugljenika u ovim elicima ograniava na 0,08%.
5. 4.1.Preporuke za zavarivanje elika sa 9% Ni:
Posle gasnog rezanja obavezno primeniti mainsku obradu ljeba;
Do debljine od 25mm i temperatura okoline iznad + 5 C zavarivati bez predgrevanja. Pri niim
temperaturama i veim debljinama treba primeniti predgrevanje do 80 C, maksimalno 250 C;
Zavarivati sa malim koliinama unete energije.
Vreme t
8/5
treba da je oko 10 sec, ne preko 15 sec.;
Niska meuslojna temperatura - oko 50 C;
Po mogunosti zavarivanje izvoditi u povoljnim poloajima, zbog smanjenja verovatnoe
nastanka greaka i napona usled zavarivanja;
Bruenje posle svakog prolaza izvoditi paljivo da ne doe do pregrevanja materijala.

6. STANDARDIZOVANI ELICI LEGIRANI SA Ni SA GARANTOVANIM
OSOBINAMA PRI NISKIM TEMPERATURAMA (EN 10028-4)

Tabela 3. Hemijski sastav u masenim %
Oznaka elika
Brojana.
oznaka
C
max
Si
max
Mn
P
max
S
max
Al
Min
Mo
max
Nb
max
Ni
V
max
11MnNi5-3 1.6212 0,14 0,50 0,70-1,50 0,025 0,015 0,020 - 0,05 0,30-0,80 0,05
13MnNi6-3 1.6217 0,16 0,50 0,85-2,70 0,025 0,015 0,020 - 0,05 0,30-0,85 0,05
15MnNi6 1.6228 0,18 0,35 0,80-1,50 0,025 0,015 - - - 1,30-1,70 0,05
12Ni14 1.5637 0,15 0.35 0,30-0,80 0,020 0,010 - - - 3,25-3,75 0,05
12Ni19 1.5680 0,15 0,35 0,30-0,80 0,020 0,010 - - - 4,75-5,25 0,05
X8Ni9 1.5662 0,10 0,35 0,30-0,80 0,020 0,010 - 0,10 - 8,50-10,0 0,05
X7Ni9 1.5663 0,10 0,35 0,30-0,80 0,015 0,005 - 0,10 - 8,50-10,0 0,01
Napomene: Uee Cr,Cu i Mo moe da bude max. 0,50%


Broj dok.: 2.13
ATB:

Naziv dokumenta:
Niskolegirani elici za niske
temperature
( ukljuujui 9% Ni elik)
Strana 12 od 12

Neovlaeno umnoavanje nije dozvoljeno

Tabela 4. Mehanike osobine na normalnoj temperaturi
Za debljine
(mm) Oznaka
elika

Termiko stanje
obrade iznad do
R eH
(N/mm
2
)
min.
Rm
N/mm
2

Izduenje
(L0=5,65S0)
% min
30 285
11MnNi5-3

N (+T)
30
50 275

420-530

24
30 355
13MnNi6-3

N (+T)
30
50 345

490-610

22
30 355
15NiMn6
N
ili N+T
ili Q+T
30
50 345

490-640

22
30 355
12Ni14
N
ili N+T
ili Q+T
30
50 345

490-640

22
30 390
12Ni19
N
ili N+T
ili Q+T
30
50 380

530-710

20
30 490
HT640



N+N+T
Ili
Q+T
30
50 480

640-840

18
30 585
585



X8Ni9

HT680

Q+T 30
50
575

680-820

18
30 585
X7Ni9

Q+T
30
50 575

680-820

18
N =normalizaciono areno; Q=kaljeno; T=otputeno;
HT640/680=termiki obraeno na min. vrstou 640 ili 680 N/mm
2


Tabela 5. Minimalne vrednosti udarne ilavosti
Minimalne vrednosti rada udara u J epruveta KV
na temperaturama ispitivanja u C Oznaka
elika

Termi.
stanje

d
mm

Smer
Ispitiv
20 0 -20 -40 -50 -60 -80 -100 -120 -150 -170 -196
11MnNi5-3
du 70 60 55 50 45 40 - - - - - -
13MnNi6-3

N(+T)
popr. 45 40 35 35 30 27 - - - - -
du 65 65 60 60 50 50 40 - - - - -
15NiMn6

N
ili N+T
ili Q+T
popr. 45 45 40 40 35 35 27 - - - - -
du. 65 60 55 55 50 50 45 40 - - - -
12Ni14
N
ili N+T
ili Q+T
popr. 45 40 35 35 35 35 30 27 - - - -
du 70 70 65 65 65 65 60 50 40 - - -
12Ni19
N
ili N+T
ili Q+T
popr. 50 50 45 45 45 45 40 30 27 - - -
du 70 70 70 70 70 70 70 60 50 50 45 40
HT640
popr. 50 50 50 50 50 50 50 40 35 35 30 27
du 120 120 120 120 120 120 120 110 100 90 80 70



X8Ni9
HT680
popr. 100 100 100 100 100 100 100 90 80 70 60 50
du. 120 120 120 120 120 120 120 120 120 120 110 100
X7Ni9

Q+T






5 do
50


popr. 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 90 80

LITERATURA:
[1] N. Radovi, V.Grabulov, M.Smiljani, M. Anti:elici legirani niklom za rad na niskim temperaturama;
Zavarivanje i zavarene konstrukcije No1/2003; DUZS, Beograd, 2003.