Naziv predmeta:

MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU

Broj dok.: 2.12.
Datum:oktobar, 2004.
Autor:

Primena konstrukcionih elika i elika
visoke vrstoe
Revizija: 0







PROGRAM


Mostovi, Kranovi, Posude pod pritiskom, Pokretna oprema, Niskotemperaturne primene.

























Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 1 od 11





eliici za posude i cevovode pod pritiskom se mogu uzeti kao tipian primer razvoja zavarljivih
elika prema jednom od osnovnih zahteva savremenog projektovanja, poveanju vrstoe i duktilnosti.
Nije preterano ako se kae da veliki deo savremene tehnologije zavisi od mogunosti da se tenosti i
gasovi, odnosno njihove meavine, uskladite u posude pod pritiskom. Prirodni gas i nafta se danas
transportuju gasovodima i naftovodima pod pritiskom, dugakim hiljadama kilometara. Uvoenje
procesa zavarivanja, i ako na prvi pogled ne tako vano, u stvari je dogaaj od velikog znaaja za
savremenu civilizaciju, jer je omoguilo bitan napredak u proizvodnji i ostvarenje mnogih prednosti
dananjeg ivota, kao to su proizvodnja nuklearne energije, razvoj proizvoda procesne industrije i
prerada gasa i nafte, proizvodnja automobila i transportnih sredstava, graevinskih i poljoprivrednih
maina, zgrada, mostova i kranova.
Za svu navedenu opremu se gotovo iskljuivo koristi elik. Ne samo to razliite vrste elika
nude niz osobina znaajnih za primenu, ve je i njegova cena mnogo nia od cene alternativnih
materijala. Zavarivanje elika omoguava izradu sigurnih i ekonominih konstrukcije.
Izbor elika pri projektovanju odreuje i konstrukcijsko reenje u naelu, pa i reenje posude pod
pritiskom, kao i postupak izrade. Finkcionalnost i sigurnost u eksploataciji su dva bitna zahteva za
uspenu konstrukciju, pa se danas uz zahtev vrstoe pri projektovanju mora razmotriti i opasnost od
loma, koja je u velikoj meri zavisna od osobina zavarenih spojeva. Meutim, standardizovana pravila
projektovanja prikrivaju potrebu da se to posebno uzme u razmatranje, jer se materijali uglavnom
biraju na osnovu njihove vrstoe, sa osnovnom pretpostavkom u projektovanju da e u sistemu doi
samo do elastinih deformacija. U stvari, u zavarenim spojevima dolazi do koncentracije napona, koja
se lokalno iskazuje prisustvom sluajnih greaka, uslovljenih procesom zavarivanja. Na taj nain
stvarna opasnost od loma konstrukcije zavisi od materijala u okolini podruja koncentracije naprezanja,
bilo da je u pitanju prekomerna deformacija, lom od zamora, krti lom ili oteenje puzanjem. S
obzirom na takvu situaciju jasno je da lokalne osobine zavarenih spojeva i opasnost od postojeih
greaka predstavljaju dva osnovna faktora za sigurnost konstrukcije. Bitno je zbog toga da bude dobra
zavarljivost izabranog materijala za izradu konstrukcije, kako bi se dobili spojevi pogodnih osobina, sa
malim izgledima za pojavu greaka. Sve to upuuje na potrebu da se poznaju svojstva razliitih vrsta
elika koji se koriste za izradu i osobenosti njihovog zavarivanja, kao i svojstva zavarenih spojeva.
Treba upoznati razliite okolnosti u kojima mogu nastati greke metalurkog porekla i nain da se
takve greke izbegnu, kontrolom sastava elika i postupka zavarivanja. Pri tom treba razmotriti i
mogue probleme u eksploataciji, kao to su prekomerna deformacija, krti lom, zamor, puzanje i
korozija. Radi toga treba osvetliti neke vane uticaje, koji pri izboru elika moraju biti analizirani i
ukazati na razliite probleme koji se pri tom mogu sresti, kako bi bili sagledani jo u fazi konstruisanja.









Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 2 od 11

2.12.1. Svojstva elika za izradu posuda pod pritiskom
Iako su elici u osnovi legure gvoa i ugljenika, komercijalni elici uvek sadre i druge
elemente, bilo u vidu namerno dodatih elemenata radi legiranja i postizanja eljenih svojstava ili u vidu
neizbenih neistoa. Pri tom sa za razliite specifine primene zahtevaju razliite kombinacije
svojstava. Na primer, stubovi u konstrukcijama zgrada moraju imati vrstou i krutost, ali im ilavost i
plastinost ne moraju biti izraeni, jer su izloeni samo naponu pritiska. Sa druge strane, kotao u
termoelektrani mora imati visoku vrstou, ne samo na sobnoj, ve i na radnoj temperaturi, ali mora
posedovati i dobra svojstva plastinosti i ilavosti da bi bio u stanju da se suprotstavi neizbenim
deformacijama pri radu i udarima bez pojave prslina. elici za posude pod pritiskom moraju imati
odgovarajuu vrstou, duktilnost, udarnu ilavost u svim okolnostim ilavost loma, a sem toga za
specijalne primene otpornost prema koroziji i oksidaciji i otpornost prema deformaciji puzanjem pri
radnoj temperaturi. Razliiti legirajui elementi se dodaju da se ostvare razliita zahtevana svojstva.
Situacija je kompleksna, jer legirajui element moe, poboljavajui jedno, da pogora drugo svojstvo.
Zbog toga je za rad u sloenim uslovima idealno da se izabere sastav koji daje optimalnu kombinaciju
svojstava za odreenu namenu. Pri tom mora biti uzeta u obzir cena, a izbor elika treba usmeriti na
najjeftinije reenje sa odgovarajuim svojstvima.
Faktori koji utiu na vrstou elika
isto gvoe je relativno mek materijal, ali je interesantno njegovo svojstvo da na razliitim
temperaturama ima razliite kristalografske oblike. Kako je ve reeno u prethodnim glavama, istopljeno
gvoe ovrava u vidu prostorno centrirane kubne reetke ( - gvoe), a na oko 1.400C se
transformie u povrinski centriranu kubnu reetku (austenit ili - gvoe), dok se ispod 910C pretvara u
prostorno centriranu kubnu reetku ( - gvoe). Dodatkom ugljenika gvou se dobija elik, ija je
vrstoa u odnosu na gvoe poveena na nekoliko naina. Ugljenik ima ogranienu rastvorljivost u -
gvou, gradei pri tom vrsti rastvor (ferit), koji ima veu vrstou od istog gvoa, ali ugljenik moe
sa gvoem da gradi i jedinjenje poznato kao cementit, koji ima veliku tvrdou. Ugljenik je, u stvari, u
austenitu rastvorljiv do 1,7%, ali se taj rastvor transformie pri hlaenju u meavinu ferita i cementita
eutektoidnom transformacijom. elik koji sadri manje od 0,8% ugljenika, ako se hladi sporo,
transformie se u meavinu ferita i perlita, koja predstavlja eutektoidnu meavinu ferita i cementita. Slika
2.12.1. pokazuje fazni dijagram gvoe - ugljenik za sadraj ugljenika do 5%. Slika 2.12.1. vai samo za
elik dobijen sporim hlaenjem. Poveavajui brzinu hlaenja mogue je ostvariti drugaije oblike pri
transformaciji austenita i proizvesti strukture sa irokim spektrom svojstava. Pogodno je pokazati ta se
pri tom deava, koristei dijagram transformacija pri kontinualnom hlaenju, koji je prikazan na sl. 2.12.2.
Kako raste brzina hlaenja, zrna ferita i perlita postaju sve manja. To je povoljan uticaj na svojstva, jer
doprinosi i poveanju vrstoe i poboljanju ilavosti. Ovde treba ukazati da veliina feritnog zrna zavisi
od veliine prethodnog austenitnog zrna, kao i od brzine hlaenja. Kao to se moe oekivati, to je manje
austenitno zrno to e biti manje i feritno zrno u koje se transformie u delujuim uslovima.
Slika 2.12.3. pokazuje pogodnu mikrostrukturu elika sa 0,12% C, sa feritnim zrnima i perlitom.
Perlit ine lamelarni ferit i cementit.



Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 3 od 11






Slika 2.12.1. Dijagram stanja gvoe ugljenik Slika 2.12.2. Dijagram transformacija pri kontinualnom
hlaenju razliitim brzinama (CCT dijagram)
Sa poveanjem brzine hlaenja dolazi do promena u transformaciji, tako da se dobija struktura
nazvana beinitnom. U stvari postoje dva oblika beinita:
1. Gornji beinit, koji ima veu vrstou od feritno-perlitne strukture, ali relativno nisku ilavost.
2. Donji beinit, koji ima jo uvek veliku vrstou, ali znatno bolju ilavost.
Strukture dva oblika beinita su prikazane na sl. 2.12.4. i 2.12.5. Sa daljim poveavanjem brzine
hlaenja proizvodi transformacije postaju vrlo tvrdi i dobijaju igliasti oblik i nazivaju se martenzitom.
Plastinost i ilavost neotputenog martenzita su relativno niski, ali ponovnim zagrevanjem ili otputa-
njem vrstoa se brzo smanjuje sa porastom temperature otputanja, dok se plastinost i ilavost
poboljavaju, tako da je mogue dobiti itav niz razliitih kombinacija svojstava izborom odgovarajue
temperature otputanja. Kao ilustracija, na sl. 2.12.6. prikazana struktura nisko ugljeninog martenzita
a na sl. 2.12.7. visoko ugljeninog, dvojnikovanog martenzita, koji je tvri i manje duktilan. Meutim,
elici ovog hemijskog sastava zbog visokog sadraja ugljenika nisu tipine za zavarene konstrukcije.



Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 4 od 11














Slika 2.12.3. Mikrostruktura normalizovanog elika sa
0,12% C. Svetlo nagriena su zrna ferita, a tamno
nagrien je perlit. 300 X
Fertino-perlitni, beinitni i poboljani (kaljeni i otputeni) elici se koriste u proizvodnji posuda pod
pritiskom. Izneta analiza se odnosi uglavnom na ugljenine elike, ali se takve strukture sreu i u legira-
nim elicima. Zbog treba klasirati elike i razjasniti ulogu razliitih legirajuih elemenata u elicima.
Ugljenino-manganski elici
Mangan se dodaje eliku zbog vie pozitivnih uticaja (sl. 2.12.8):
1. U kombinaciji sa sumporom stvara mangansulfid u vidu ukljuaka. Sumpor je obino prisutan
u gvou u vidu sulfida gvoa, koji na visokim temperaturama obrazuje sa gvoem teni eutektikum
niske take topljenja. Ovaj se rasprostire po granicama metalnih zrna dok je jo tean, i tokom hlaenja
ovrava u krti film. Zato ne iznenauje to elik sa tenim filmom na granicama zrna ne moe biti
preraen na visokim temperaturama, jer postaju krt kada se ohladi. Mangan se lake jedini sa sumpo-
rom, stvarajui sulfid sa visokom takom topljenja, koji nije tean pri toploj preradi elika i zbog toga
ima neznatan uticaj na ilavost konanog proizvoda, jer je ravnomernije rasporeen u eliku.
2. Mangan poveava vrstou elika, stvarajui vrsti rastvor sa gvoem.
3. Mangan usporava transformaciju austenita u ferit i perlit. To znai da u debelim ploama i pre-
secima, koji se hlade bre na povrini nego u unutranjosti, mogu da se postignu bolje i ujednaenije
osobine po debljini, a da za datu brzinu moe da se postigne vea vrstoa.
Svojstva ugljenino - manganskih elika se mogu poboljati na vie naina:
1. Usitnjavanjem zrna
Dodatkom aluminijuma umirenim elicima se usitnjava zrno i poveava ilavost.
2. Normalizacijom
elik se zagreva do dovoljno visoke temperature da se obrazuje austenit, a zatim se hladi na
mirnom vazduhu. Efekt zagrevanja do austenitne faze i ponovne transformacije se ogleda u obrazovanju
sitnijih zrna i u poveanju i vrstoe i ilavosti. esto se ugljenino-manganskom eliku za normalizaciju
dodaju male koliine niobijuma ili vanadijuma i azota da bi se osigurala poboljana svojstva.
3. Kontrolisanim valjanjem (termomehanikom obradom)
elici se proizvode livenjem u ingote, koji se zatim progresivno valjaju do zahtevanog konanog
oblika, tj. ploa ili profila. Valjanje se izvodi na temperaturi austenitnog podruja, na kojoj je elik mek, a
metalna zrna se rekristaliu i rastu. Ako se valja na nioj temperaturi elik se konano transformie u
sitnozrni ferit i perlit. Posledica je relativno velika vrstoa i ilavost. Kontrolisano valjanim elicima se
dodaju male koliine elemenata kao to su vanadijum, niobijum i titan, pojedinano ili zajedno. Poviena
vrstoa moe biti praena boljom zavarljivou i ilavou nego kod normalizovanih elika.




Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 5 od 11





4. Poboljanjem
Poveanjem brzine hlaenja iz austenitnog podruja poveava se vrstoa transformisane strukture.
Kaljenjem ugljenino-manganskih elika moe se dobiti dobra kombinacija vrstoe i ilavosti. Kaljenje
se obino izvodi na ploi koja se zagreva posle valjanja uz tuaranje vode pod pritiskom. Ako je potrebno,
posle kaljenja se elik otputa, ime se unekoliko smanjuje vrstoa, ali se poveava ilavost.
Niska cena i mogunost masovne proizvodnje su prednost ugljenino-manganskih elika. U ovu
grupu spadaju tzv. meki elici napona teenja od 230 MPa i zatezne vrstoe od 400 MPa. Koriste se za
izradu opreme za visoki pritisak za temperature do 350C. Iznad ove temperature njihova vrstoa se
smanjuje. vrstoa se moe poveati normalizacijom, kontrolisanim valjanjem i poboljanjem.
Kontrolisano valjani elici dostu napon teenja preko 400 MPa (pa i preko 500 MPa), a poboljani elici
su jo vee vrstoe. Treba napomenuti da se sa poveanjem preseka vrstoa smanjuje, naroito kod
kontrolisano valjanih elika.



























Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 6 od 11


Slika 2.12.4. Mikrostruktura gornjeg beinita elika
0,96%C - 1%Cr - Mo - B, koja se sastoji od traka ferita
visoke gustine dislokacija sa karbidom, austenitom i
njihovom meavinom. Tanka folija, 80 000 X
Slika 2.12.5. Mikrostruktura donjeg beinita elika
0,96%C - 1%Cr - Mo - B, koja se sastoji od izduenih
(acikularnih) zrna sa talozima karbida na
kristalografskim fazama. Tanka folija,40 000 X

Slika 2.12.6. Martenzitna mikrostruktura elika
0,96%C - 1%Cr - Mo - B sa malim udelom ravni
karbida martenzitnih traka. Tanka folija, 40 000 X
Slika 2.12.7. Martenzitna mikrostruktura elika
0,96%C - 1%Cr - Mo -B sa velikim dvojnicima
martenzita. Tanka folija, 50 000 X
Na sl. 2.12.9. su data mehanika svojstva koja se mogu postii kod ugljenino-manganskih
elika.




Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 7 od 11









Slika 2.12. 8. Udeo pojedinih uticaja na vrstou ugljenino-manganskih elika


Slika 2.12.9. Mehanika svojstva niskougljeninih
elika
Slika 2.12.10. Uticaj legirajuih elemenata na vrstou

0,1/1000

na 425

C







Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 8 od 11

Molibdenom, hromom i molibdenom, i hromom, molibdenom i vanadijumom legirani elici
Dodatak molibdena ugljenino-manganskom eliku neznatno poveava vrstou na sobnoj tem-
peraturi, ali znatno utie na vrstou na viim temperaturama. Relativni uticaj molibdena i drugih ele-
menata na ponaanje pri puzanju je prikazan na sl. 2.12.10. Ugljenino-manganski elik sa 0,5%Mo se
esto koristi za posude pod pritiskom. Meutim, njegova plastinost pri puzanju je ograniena, pa se
zbog toga i radi poveanja otpornosti prema koroziji i oksidaciji uvode hrom-molibdenski elici. Oni
mogu sadrati do 9%Cr i do 1%Mo. Za izradu danaca i cevi esto se koristi elik sa 1%Cr i 0,5%Mo.
Za upotrebu na viim temperaturama svojstva elika se mogu poboljati veim dodatkom hroma i
molibdena. elik sa 2,25%Cr i 1%Mo se esto koristi zbog vee vrstoe na viim temperaturama.
elici tipa 5%Cr-Mo i 9%Cr-Mo se koriste u petrohemijskoj industriji zbog vee otpornosti prema
koroziji i oksidaciji. Optimalna svojstva u pogledu puzanja kod hrom-molibdenskih elika se postiu
otputanjem posle normalizacije ili kaljenja. Kod visoko legiranih elika otputanjem se dobijaju fine
estice karbida u talogu, to obezbeuje dobru vrstou puzanja, ali je to praeno smanjenjem ilavosti
loma. Strukturu hrom-molibdenskog elika obino ini meavina ferita i beinita, to se vidi na sl. 2.12.11.
Dalje poveanje vrstoe puzanja se postie dodatkom vanadijuma. Takvi su elici nazivnog
sastava 1%Cr - 0,5%Mo - 0,25%V i 0,5%Cr - 0,5%Mo - 0,25%V. Pri hlaenju na vazduhu ili kaljenju
u ulju ovi elici imaju martenzitnu strukturu, ali se pogodna kambinacija svojstava dobija otputanjem.
Jedan od osnovih faktora za postizanje velike vrstoe puzanja je prisustvo malih estica vanadijum
karbida u strukturi, kao to se vidi na sl. 3.12.

Slika 2.12.11. Mikrostruktura normalizovanog i otpute-
nog elika 2,25%Cr - 1%Mo sa podrujima ferita i beinita
i finim talogom molibdenkarbida u feritu. Replika 10 000
X
Slika 2.12.12. elik sa vanadijumom u poboljanom
stanju sa finim talogom estica vanadijum karbida.
Replika, 80 000 X







Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 9 od 11

Kompleksni beintni elici
Dodatak elemenata kao to su mangan, hrom, molibden i vanadijum u malim koliinama i u
pogodnom odnosu usmerava transformaciju ka lakem stvaranju beinita nego martenzita ili ferita i
perlita. Uticaj legirajuih elemenata je u usporavanju transformacije iz austenita, ime se dijagram na
sl. 2.12.3. pomera u desno. Dobijena beinitna struktura je relativno visoke vrstoe na sobnoj tempera-
turi, ali zadrava visoku vrstou i na viim temperaturama. elik se koristi u normalizovanom i otpu-
tenom stanju, a pogodnom temperaturom otputanja se dobija visoka ilavost loma. Pri niskoj tempera-
turi otputanja niska je i ilavost loma, to znai da tana temperatura otputanja mora biti potovana.
Legirajui elementi u ovim elicima se dodaju da bi se dobile strukture visoke vrstoe transformaci-
jom pri normalnim brzinama hlaenja i zbog ojaavanja ferita njihovim prisustvom u vrstom rastvoru.
Ovi su elici pogodni ako radna temperatura nije previe visoka, a zahteva se vea vrstoa nego kod
ugljenino-manganskih elika, uz poveanu ilavost loma i bolju zavarljivost.
Poboljani elici
Kombinacijom legirajuih elemenata se moe usporiti kinetika transformacije u eliku. To omo-
guava da se dobiju tvre strukture pri manjim brzinama hlaenja. Znaajna je grupa elika kod kojih
se zakaljivost poveava dodavanjem legirajuih elemenata da bi se dobio martenzit po debljini ploe
kada se elik kali ili ak hladi na vazduhu iz austenitnog podruja. Ukupan sadraj legirajuih eleme-
nata moe biti visok, ali se dobija prihvatljiv odnos vrstoe i ilavosti. Oni su zavarljivi, jer je za
zahtevanu vrstou mogao da se zadri nisak sadraj ugljenika.
Termin "kaljen i otputen" nije potpuno opravdan, jer on ne moe uvek da se koristi za marten-
zitne elike. Neki "normalizovani i otputeni" elici moraju biti kaljeni i otputeni ako su debelog pre-
seka da bi se dobila eljena brzina hlaenja i zahtevana svojstva. Efekti kaljenja i optutanja razliitih
elika su prikazani na sl. 2.12.13.






Slika 2.12.13. Uticaj poboljanja na razliite tipove elika u limovima





Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 10 od 11

Za izradu elinih konstrukcija se takoe koriste navedene etiri klase elika, u vrue valjanom
stanju, normalizovani, termomehaniki obraeni i poboljani. Time je omoguen veliki dijapazon
vrstoe, iskazan preko napona teenja od 235 MPa do 960 MPa. Razvoj ovih elika je prikazan na sl.
2.12.14. Poseban znaaj za izradu elinih konstrukcija imaju sitnozrni elici.

Slika 2.12.14. Razvoj zavarljivih elika visoke vrstoe. Gornje su stare oznake prema DIN. Donje su vaee
oznake prema EN standardima: S elik za eline konstrukcije; cifra oznaava napon teenja; JR udarna
ilavost, N normalizovan; QL poboljan (vazduh); M- termomehaniki obraen)
Poboljani elici visoke vrstoe (kaljeni i otputeni) se koriste za vrlo optereene zavarene
konstrukcije, a proizvode se sa naponom teenja 400 460 MPa (S460), 440 500 MPa (S500), 490
550 MPa (S550), 560 620 (S620), 630 690 (S690 jedan od prvih elika ove klase je H A XTRA
70), 830 890 (S890) i 960 (S960). Oznaka S se odnosi na zavarene eline konstrukcije, a oznaka Q
na postupak poboljavanja kaljenje i otputanje. Ovi elici imaju garantovanu udarnu ilavost od 0 do
60C. Zavarivanje ovih elika zahteva stroge mere prdostronosti i naroito discipline tokom izrade, pre
svega zbog opasnosti od pojave hladnih prslina. Kada je u pitanju napon teenja iznad 690 MPa, po pravilu
se uslovljava izbor elektrodnog materijala neto nieg napona teenja u poreenju sa osnovnim
materijalom, tzv. andermeing efekt, uz obavezno predgrevanje.
Mnogo iru primenu imaju normalizovani elici napona teenja 275 MPa (S275N); 355 (S355N);
420 MPa (S420N) i 460 MPa (S460), sa garantovanom udarnom ilavou do -20C (odnosno do -50C sa
dodatnom oznakom L iza oznake N). U istim klasama vrstoe i sa istim vrednostima udarne ilavosti na
niskim temperaturama se proizvode i termomehaniki obraeni elici (oznake M i ML).
Prednost korienja elika visoke vrstoe se moe pratiti u tab. 2.12.1, gde je dato poreenje cene
zavarenih spojeva (u nemakim markama DM) za neke klase vrstoe vrue valjanih i poboljanih elika.
Normalizovani i termomehaniki elici se svrstavaju izmeu datih elika, u skladu sa naponom teenja.
Poreenje je dato za MAG postupak zavarivanja, za potronju 3 kg ice na sat, za stepen sigurnosti u
odnosu na napon teenja 1,5, a svedena cena ava je cena materijala za zavarivanje i cena zavarivanja.






Naziv dokumenta:
Primena konstrukcionih elika i
elika visoke vrstoe
Broj dok.: 2.12.

Strana 11 od 11







Tabela 2.12.1. Poreenje cena zavarenih spojeva i napona teenja elika za eline konstrukcije
Vrsta elika S23JR S355N S690QL S890QL S960QL Odnos
Napon teenja MPa 215 345 690 885 960 1:5
Debljina lima mm 50 31 14.4 11 10 5:1
Oblik ava X 60 X 60 X 60 X 60 X 60
Uneta toplota pri zavarivanju kJ/cm 15 15 15 15 15
Popreni presek ava mm
2
870 370 100 60 50 17:1
Masa ava g/m 6838 2908 786 472 393 17:1
ica prenika 1,2 mm mm SG2 SG3 NiMoCr X90 X96
Cena ice DM/kg 4,75 4.75 11,50 15,00 15,50 1:3,3
Cena elika DM/kg 0,90 1,00 1,80 2,10 2,1o 1:2,3
Cena metala ava DM(m 32,48 13,81 9,04 7,08 6,09 5,3:1
Svedena cena ava DM/m 170 72 25 16,5 14 12:1