Naziv predmeta:

MATERIJALI I NJIHOVO
PONAANJE PRI ZAVARIVANJU

Broj dok.: 2.11.
Datum:oktobar, 2004.
Autor:

Pojava prslina u elicima
Revizija: 0






PROGRAM

Hladne prsline: Mehanizam nastajanja prslina u metalu ava i ZUT, Uticaj vodonika,
mikrostrukture i napona .
Izvori i difuzija vodonika, Kontrola vodonika u metalu ava, Osetljive mikrostrukture i njihova
kontrola, Uticaj elemenata na osetljivost. Ispitivanje osetljivosti. Efekat predgrevanja.
Vrue prsline: Mehanizam nastanka prslina,posebno u metalu ava , Uticaj elemenata, unete
toplote, oblika zavara(ava), Kontrola vruih prslina , Ispitivanje osetljivosti
Prsline usled ponovnog zagrevanja : Mehanizmi nastajanja prslina u metalu ava i ZUT,Tipovi
elika osetljivih na prsline usled ponovnog zagrevanja , Efekti elemenata, termikih ciklusa,
napona, Prsline koje nastaju tokom termike obrade i vieslojnog zavarivanja , Kontrola prslina
usled ponovnog zagrevanja ,Ispitivanje osetljivosti
Lamelarno cepanje : Mehanizam nastajanja prslina , Efekti ukljuaka, konfiguracije spoja,
napona i zamora ,Kontrola lamelarnog cepanja preko kontrole materijala i konfiguracije spoja,
Ispitivanje osetljivosti, preko osobina po debljini










Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 1 od 9.



Prsline nastaju kao posledica toplotnih i metalur{kih procesa i najopasnije su gre{ke u zavarenim
spojevima. Prsline u zavarenim spojevima ~elika se po pravilu razvrstavaju na tople (vru}e), hladne, lamelarne
i prsline od `arenja.
Tople prsline Tople prsline Tople prsline Tople prsline
Tople prsline nastaju tokom primarne kristalizacije {ava ili pri hla|enju, ali po pravilu iznad 0,5T
t
, gde je
T
t
(K) temperatura topljenja. Tople prsline su me|ukristalnog tipa, u odnosu na {av mogu da budu popre~ne
ili podu`ne, a osim u metalu {ava mogu da nastanu i u ZUT, sl. 1. Podu`ne prsline prate pravac ose {ava,
prostiru}i se uglavnom izme|u stubi~astih kristala. Mehanizam nastanka toplih prslina uklju~uje dejstvo
zateznih napona, nastalih usled neravnomernog skupljanja i {irenja u podru~ju metala {ava ili ZUT, kod kojih
je napon te~enja skoro jednak nuli zbog visoke temperature. Stoga i pri relativno malom zateznom naponu
nastaju plasti~ne deformacije, usled kojih mo`e da do|e do lokalnog loma, tj. toplih prslina, jer ~elik u nekim
intervalima povi{ene temperature ima smanjenu sposobnost deformacije, posebno izme|u solidus i likvidus
linije, gde postoji tzv. temperaturni interval krtosti (TIK), sl. 2.


Slika 1. Topografija toplih prslina u zavarenom spoju: 1 - po-
du`ne u {avu i ZUT zoni; 2 - popre~ne prsline u {avu i ZUT
zoni; 3 - popre~ne prsline po debljini osnovnog materijala

T
l
T
1
T
s

T (C)
Slika 2. Temperaturni interval krtosti (TIK)
Dijagram na sl. 2 pokazuje zavisnost plasti~nosti (P) od temperature u intervalu oko likvidus i solidus
linije (T
l
i T
s
). Linija A defini{e granicu ispod koje je plasti~nost nedovoljna, a ta~ke preseka sa krivom P
odre|uju temperaturni interval u kome nastaju tople prsline. Prave B
1
i B
2
povu~ene iz neke vrednosti
temperature u ~vrsto-te~nom stanju (izme|u T
l
i T
s
) defini{u brzinu deformacije, tako {to u prvom slu~aju
tople prsline mogu da nastanu jer prava B
1
preseca TIK, a u drugom slu~aju ne (prava B
2
).
Tople prsline se dele u dve grupe: kristalizacione i podsolidusne (likvacione). Kristalizacione tople
prsline, sl. 3, nastaju u temperaturnom intervalu izme|u likvidus i solidus linija, kada u materijalu postoje i
~vrsta i te~na faza (TIK oblast). Ovaj tip prslina se posebno javlja kod legura sa velikim intervalom o~vr{}a-
vanja, a kod legura sa malim intervalom o~vr{}avanja i ~istih metala mogu da nastanu samo likvacione prsline.
Tople kristalizacione prsline nastaju kada je zatezanje upravno na granice zrna dovoljno veliko da
napravi diskontinuitet du` granica zrna u oblasti delimi~ne kristalizacije, sl. 3b, ili u podru~ju te~nog filma, sl.
3c. Uticaj zateznog napona je pokazan na primeru ugaonog {ava, sl. 4, gde se vidi da kod {ava koji je prvo
ra|en (desni) nema prslina, dok je kod {ava koji je ra|en posle njega (levi) nastala topla prslina. Likvacione
prsline, sl. 5, nastaju prvenstveno usled prisustva niskotopljivih segregacija po granicama zrna.
Tople prsline u metalu {ava. Tople prsline u metalu {ava su obi~no relativno duga~ke, ne tako razgranate
i dosta otvorene. Naj~e{}i uzrok njihovog nastajanja je pove}ana koncentracija sumpora i nizak sadr`aj Mn u
metalu {ava, kada se po granicama rastu}ih kristalnih zrna izdvaja jedinjenje FeS, umesto uobi~ajenog
jedinjenja MnS tipa. Jedna od bitnih razlika ova dva sulfidna jedinjenja je {to MnS ima relativno visoku tem-
peraturu topljenja (o~vr{}avanja) - 1610
o
C, dok je temperaturu topljenja FeS ni`a od solidus temperature ~eli-
ka. Kako i posle o~vr{}avanja metalne osnove - ~elika ostaje izvesna koli~ina rastopa u vidu FeS jedinjenja po
granicama kristalnih zrna, mo`e da se smatra da su se stvorili preduslovi za nastajanje toplih prslina.
Tople prsline u ZUT. Tople prsline u ZUT se javljaju u vidu mre`e po granicama zrna, sl. 5, neposredno
uz granicu stapanja, a uzroci nastajanja mogu da budu vezani za tehnologiju i parametre zavarivanja ili
metalur{ke proces u te~nom i ~vrstom stanju.


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 2 od 9.



Slika 3. Mehanizmi nastajanja toplih kristalizacionih prslina

Slika 4. Topla kristalizaciona prslina

Slika 5. Tople likvacione prsline u ZUT


a)
b)

c)
Slika 6. Razli~iti uticaji na sklonost ~elika ka nastanku toplih prslina
a) sastav ~elika; b) oblik {ava i sadr`aj C; c) predgrevanje i sadr`aj C


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 3 od 9.



Najve}i uticaj na nastanak toplih prslina ima hemijski sastav ~elika (C, S i Mn, i u manjoj meri Si), oblik
{ava i predgrevanje. Na sl. 6a je prikazan uticaj sadr`aja C, S i Mn, na sl. 6b uticaj sadr`aja C i koeficijenta
oblika {ava, a na sl. 6c uticaj predgrevanja, u zavisnosti od sadr`aja C. Kao {to se sa ovih slika vidi, navedeni
uticaji su me|usobno zavisni, ali op{ta je pravilo da su ~elici sa ve}im sadr`ajem C i S, a manjim sadr`ajem
Mn, skloniji nastanku toplih prslina, kao i zavareni spojevi sa malim koeficijentom oblika, ili sa izrazito
velikim koeficijentom oblika (kod ~elika sa ve}im sadr`ajem C), dok predgrevanje zna~ajno smanjuje
opasnost od nastanka toplih prslina. Uticaj navedenih hemijskih elemenata se ogleda prvenstveno u delova-
nju eutektikuma Fe-FeS, ~ija je ta~ka topljenja 985C, koji se talo`i na granicama zrna i znatno pove}ava
sklonost ~elika ka stvaranju toplih prslina. S druge strane, Mn, koji ima ve}i afinitet ka S od Fe, obrazuje MnS
(uklju~ci globularnog oblika), ~ime spre~ava obrazovanje {tetnog eutektikuma i smanjuje sklonost ~elika ka
toplim prslinama. Pove}ani sadr`aj C je nepovoljan zbog smanjenja plasti~nosti ~elika.
Ocena sklonosti zavarenog spoja ka pojavi toplih prslina mo`e da bude i kvalitativna, u kom slu~aju se
ispitivanje svodi na konstataciju da li su prsline prisutne ili nisu, i kvantitativna. Od velikog broja proba
zavarljivosti za odre|ivanje sklonosti ka toplim prslinama, koje su do danas razvijene, samo su neke od njih
na{le {iru primenu.
Proba zavarljivosti po Mreksu Proba zavarljivosti po Mreksu Proba zavarljivosti po Mreksu Proba zavarljivosti po Mreksu. Na osnovu ovoga ispitivanja dobija se podatak o sklonosti
dodatnih materijala ka pojavi kristalizacionih prslina. Su{tina ispitivanja se sastoji u iniciranju prslina
po centralnoj liniji {ava pod dejstvom spolja{njeg optere}enja, sl. 7. Dve uklje{tene plo~e od ~elika
(75x50x12) se zavaruju sa obrazovanjem ugaonog spoja. Pet sekundi posle odstranjivanja el. luka jedna od
plo~a se savija do ugla od 30
o
. Pri ispitivanju se primenjuju razli~ite brzine zavarivanja, zavisno od pre~nika
upotrebljene elektrode i strogosti ispitivanja. Pri nekoj odre|enoj brzini inicira se prslina, s tim {to se ocena
otpornosti na tople prsline izra`ava indeksom prsline (IP,%) kao {to je prikazano na sl. 8, gde je: L
s
-
izmerena du`ina {ava u mm; C - du`ina kratera u mm; LC - du`ina prsline u mm. Pore|enjem indeksa
prslina ispitivanih elektroda, odre|uje se njihova relativna sklonost ka pojavi toplih prslina.


Slika 7. Ispitivanje po Mreksu Slika 8. Odre|ivanje indeksa prsline pri ispitivanju po Mreksu

Foke Foke Foke Foke- -- -Vulfova proba zavarljivosti Vulfova proba zavarljivosti Vulfova proba zavarljivosti Vulfova proba zavarljivosti. Ispitivanje se izvodi na tankoj ravnoj plo~i, debljine do 2mm, tako
{to se gasnim plamenom vr{i lokalno rastapanje materijala na na~in kao {to je prikazano na sl. 9. Materijal
nije sklon pojavi toplih prslina, ukoliko se na suprotnoj strani, po o~vr{}avanju, ne pojave prsline.
VR (Variable Restraint, Varestraint) proba zavarljivosti VR (Variable Restraint, Varestraint) proba zavarljivosti VR (Variable Restraint, Varestraint) proba zavarljivosti VR (Variable Restraint, Varestraint) proba zavarljivosti. Ova proba slu`i za odre|ivanje sklonosti
osnovnog i dodatnog materijala na pojavu toplih popre~nih prslina, sl. 10. Ispitivanje se izvodi u toku
procesa zavarivanja, sa dodatnim materijalom i bez njega, uzorka koji je na jednom kraju slobodan, a na
drugom uklje{ten. Kada luk do|e u poziciju A, slobodan kraj uzorka se optereti, preko valjka radijusa R,
odre|enom silom ~iji se uticaj superponira sa uticajem koji je posledica primenjenih parametara
zavarivanja - kao rezultat zajedni~kog delovanja mogu da se jave prsline. Eksperiment se ponavlja vi{e
puta na jednoj istoj vrsti materijala i sa istim parametrima zavarivanja, ali sa razli~itim radijusom zaobljenja
R preko koga se previja materijal pod dejstvom optere}enja. Najmanji napon, potreban da, uz date
parametre zavarivanja, izazove pojavu toplih prslina naziva se prag prslina. Prisustvo prslina se otkriva
metalografskom analizom, pri ~emu se odre|uje du`ina svake prsline, ukupna du`ina prslina, najdu`a
prslina, polo`aj prsline, broj prslina, a na osnovu tih pokazatelja sklonost ~elika ka pojavi toplih prslina.


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 4 od 9.




Slika 9. Foke-Vulf proba Slika 10. Varestraint proba
Hladne prsline Hladne prsline Hladne prsline Hladne prsline
Hladne prsline nastaju u metalu {ava ili ZUT, naj~e{}e pri kraju hla|enja zavarenog spoja, ispod 300C.
Prema pravcu u odnosu na osu {ava hladne prsline se dele na popre~ne i podu`ne, po pravilu su unutarkris-
talne, iako njihov rast ~esto po~inje po granicama zrna. [ematski prikaz naj~e{}ih hladnih prslina u ugaonim i
su~eonim spojevima je dat na sl. 11, a makrografski prikaz hladne prsline u ugaonom spoju na sl. 12. Ove prs-
line su najopasnije za sigurnost zavarenih konstrukcija jer ih je te{ko otkriti.




Slika 11. [ematski prikaz hladnih prslina
u ugaonim i su~eonim spojevima

Slika 12. Makrografski prikaz
hladne prsline u ugaonom spoju

Postoje tri neophodna uslova za nastanak hladnih prslina: prisustvo vodonika, dejstvo zateznih napona i
sklonost ~elika ka martenzitnoj transformaciji. Vodonik dospeva u metal {ava usled prisustva vlage u
okolnom vazduhu tokom zavarivanja, a u ZUT mehanizmom obja{njenim u #2.7. Prelazak vodonika iz
atomarnog u molekularno stanje stvara veliki lokalni pritisak, usled ~ega na okolni materijal deluje napon koji
mo`e da budu ve}i od njegove ~vrsto}e, pa tako nastaje lokalni lom, odnosno mikroprslina. Takva mikroprs-
lina mo`e da raste zbog delovanja zateznog napona, nastalog neravnote`nim skupljanjem pojedinih oblasti
metala {ava i ZUT. Pri tome na nastanak mikroprsline i njen dalji rast bitno uti~e plasti~nost materijala, koja
je tim manja, {to je sklonost martenzitnoj transformaciji ve}a.
Brzina hla|enja je jedan od klju~nih parametara na koji mo`e da se uti~e da bi se izbegao nastanak
hladnih prslina. Naime, ako je brzina hla|enja manja od kriti~ne, ~ime se izbegava martenzitna trans-
formacija, dobija se materijal koji ima dovoljnu otpornost na nastanak i rast prslina. Drugi su{tinski va`an
parametar je koli~ina difundovanog vodonika, jer ako vodonika nema u dovoljnoj koli~ini onda hladne
prsline ne mogu da nastanu. Stoga se kao osnovne mere spre~avanja pojave hladnih prslina primenjuju pred-
grevanje (ili neki drugi na~in smanjenja brzine hla|enja) i su{enje elektroda, tj. otklanjanje vlage iz dodatnog
materijala. Predgrevanjem se tako|e uti~e na smanjenje zaostalih napona, naro~ito maksimalnog zateznog na-
pona, jer se smanjuje neravnomernost skupljanja pri hla|enju (manja je razlika u temperaturi osnovnog me-


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 5 od 9.


tala i metala {ava). Uticaj predgrevanja na brzinu hla|enja se vidi posredno na sl. 13, gde je prikazana pro-
mena tvrdo}e u ZUT, i na sl. 14, gde je uticaj prikazan parametarski, preko krivih zavisnosti brzine hla|enja
od linijske energije zavarivanja (krive 1 i 1' se odnose na zavarivanje bez predgrevanja, a krive 2 i 2' na
zavarivanje sa predgevanjem). Osim toga, na sl. 14 je parametarski prikazan i uticaj debljine osnovnog metala
na brzinu hla|enja (krive 1 i 2 se odnose na manju, a krive 1' i 2' na ve}u debljinu).

Slika 13. Promena tvrdo}e po debljini spoja
1 - bez predgrevanja, 2 - sa predgrevanjem
Slika 14. Uticaj predgrevanja, linijske
energije i debljine na brzinu hla|enja

Metode ispitivanja sklonosti ka pojavi hladnih prslina su mnogobrojne, uklju~uju}i i ispitivanje zaka-
ljivosti, metalografska ispitivanja, ispitivanje tvrdo}e i probe zavarljivosti
CTS (Controlled CTS (Controlled CTS (Controlled CTS (Controlled- -- -Termal Termal Termal Termal- -- -Severity) proba zavarljivosti Severity) proba zavarljivosti Severity) proba zavarljivosti Severity) proba zavarljivosti. Na osnovu ovog ispitivanja dobija se podatak
o sklonosti ka obrazovanju prslina ili u samom ugaonom spoju ili u zoni uticaja toplote. CTS proba
zavarljivosti je prikazana na sl. 15, a sastoji se od dve plo~e koje se zavaruju ugaonim {avom u jednom
(dvotermijski), odnosno u dva (tritermijski) prolaza. Prsline se javljaju pri hla|enju ispod 300
o
C i to onda
kada do|e do prekora~enja kriti~ne brzine hla|enja. U cilju otkrivanja prslina zavareni element se,
najranije 48h posle zavarivanja, raseca, polira i nagriza da bi se izvr{ilo posmatranje pomo}u opti~kog
mikroskopa, ili se primenjuje neka od metoda magnetne defektoskopije.

Slika 15. CTS proba zavarljivosti Slika 16. TRC proba zavarljivosti
a - Uzorak za ispitivanje; b - Tipi~na kriva ispitivanja
TRC (Tensile Restraint Cracki TRC (Tensile Restraint Cracki TRC (Tensile Restraint Cracki TRC (Tensile Restraint Cracking) proba zavarljivosti ng) proba zavarljivosti ng) proba zavarljivosti ng) proba zavarljivosti. Ispitivanje se izvodi u cilju utvr|ivanja sklo-
nosti ka pojavi hladnih prslina u zavarenim spojevima ~elika visoke ~vrsto}e. Dve plo~e koje treba da se
zavare postavljaju se u odgovaraju}i polo`aj, pri ~emu je jedna plo~a slobodna dok je druga potpuno u~vr{-
}ena, sl. 16. Zatim se pristupa zavarivanju, koje mo`e da se izvodi u jednom prolazu ili u vi{e prolaza u za-
visnosti od debljine plo~a. Po zavr{enom zavarivanju, zavareni uzorak se ispituje zatezanjem konstantnom
silom sve do po~etka obrazovanja prsline ~ijim se {irenjem sila smanjuje, sl. 16b. Vreme pojave prsline je
merodavna veli~ina za procenu sklonosti zavarenog spoja ka hladnim prslinama.
Krstasta proba zavarljivosti Krstasta proba zavarljivosti Krstasta proba zavarljivosti Krstasta proba zavarljivosti. Ova proba zavarljivosti je jedna od najstarijih proba sa izuzetno {irokom
primenom. Namenjena je za proveru pojave hladnih prslina ispod zavara, u zoni uticaja toplote neposreno
uz zonu stapanja, kao i za proveru osobina dodatnog materijala. Izgled uzorka i redosled zavarivanja dat je
na sl. 16. Zavarivanje se izvodi E postupkom sa optimalnim parametrima zavarivanje za dati ~elik i bez


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 6 od 9.


prethodnog predgrevanja. Po zavr{enom zavarivanju, ali tek po isteku 24 ~asa, isecaju se uzorci za meta-
lografsku analizu u cilju posmatranje eventualne pojave prslina.

Slika 17. Krstasta proba zavarljivosti: redosled zavarivanja i na~in uzimanja uzoraka
Lamelarne prsline Lamelarne prsline Lamelarne prsline Lamelarne prsline
Lamelarne prsline su posledica dejstva zateznih napona u pravcu debljine zavarenog spoja, nastalih pri
termi~kom ciklusu zavarivanja, i po pravilu su paralelne povr{ini osnovnog metala. Lamelarne prsline se
naj~e{}e javljaju u ugaonim, T i krstastim spojevima ve}e debljine, blizu zone stapanja, sl. 18. Ove prsline nas-
taju na relativno niskim temperaturama, a na njihovu pojavu bitno uti~u uklju~ci tipa MnS, silikata i druge ne-
~isto}e koje smanjuju plasti~nost materijala u pravcu debljine, kao i lo{e konstruktivno re{enje zavarenog
spoja, sl. 18. Shodno tome, lamelarne prsline mogu da se izbegnu dobrim konstruktivnim re{enjem spoja, sl.
19, uklju~uju}i puterovanje, sl. 19c. Osim toga, treba koristiti osnovni materijal sa malim udelom ne~isto}a i
visokom plasti~no{}u u pravcu debljine (npr. ~elika sa manje od 0,007% S i sa procentualnim izdu`enjem A
5

bar 25%), kao i predgrevanje. Iako su lamelarne prsline tipi~ne za spojeve koji su po prirodi stvari ukru}eniji
od drugih (ugaoni, T i krstasti), one se ipak javljaju i u su~eonim spojevima velike debljine, kod npr. C-Mn
~elika zavarenih EPP postupkom, prvenstveno zbog trakaste strukture debelih valjanih limova sa visokom
koncentracijom MnS uklju~aka u pojedinim ravnima.
a) b) c) d)
Slika 18. Primeri lamelarnih prslina nastalih usled lo{ih konstruktivnih re{enja
a) b) c) d)
Slika 19. Primeri spre~avanja pojave lamelarnih prslina dobrim konstruktivnim re{enjima

Metode za ispitivanje sklonosti materijala ka pojavi lamelarnih prslina su grupisane u dve osnovne
kategorije, u zavisnosti od toga da li se materijal koji se ispituje prethodno zavaruje ili ne zavaruje. Uzorci
za ispitivanje za prvu kategoriju se isecaju iz prethodno zavarene probe, dok se za ispitivanje iz druge
kategorije isecaju neposredno iz osnovnog materijala.
Metoda po Cranfieldu. Metoda po Cranfieldu. Metoda po Cranfieldu. Metoda po Cranfieldu. Prema ovoj metodi odre|uje se sklonost ~elika ka lamelarnim prslinama, koje
nastaju pri vi{eslojnom zavarivanju ispitivanog i pomo}nog lima, zako{enog pod uglom od 45
0
, sl. 20.
Izme|u limova nanosi se {av u 7-12 slojeva u horizontalnom polo`aju, pri ~emu se izme|u svakog
nano{enja narednog sloja vr{i hla|enje prethodnog sloja do 50
0
C i njegova vizuelna i ultrazvu~na kontrola.
Naponi za iniciranje prsline u ispitivanom limu se stvaraju zbog promenljive slobodne rotacije pomo}nog
lima, koja je rezultanta skupljanja usled svakog novog prolaza i krutosti prethodnih. Kvantitativno


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 7 od 9.


odre|ivanje sklonosti metala ka lamelarnim prslinama se vr{i na osnovu metalografskih ispitivanja
najmanje pet uzoraka, pri ~emu se registruje du`ina prsline na svakom posmatranom uzorku.

Slika 20. Proba zavarljivosti po Cranfieldu

Window metoda Window metoda Window metoda Window metoda. Ukoliko je materijal sklon pojavi lamelarnih prslina, onda }e po zavarivanju uzorka,
prema sl. 21, pod dejstvom napona koji deluju u pravcu Z-ose da do|e do iniciranja prslina. Po zavr{enom
zavarivanju, iz zavarenog spoja, se isecaju uzorci i pripremaju za posmatranje pod opti~kim mikroskopom.
Mera sklonosti ka pojavi lamelarnih prslina je izra`ena koeficijentom koji se dobija kao procentualni odnos
izme|u ukupne du`ine svih prslina i ukupne du`ine {avova ispitivanih uzoraka.

Slika 21. Proba zavarljivosti po Window metodi
Z proba zavarljivosti. Z proba zavarljivosti. Z proba zavarljivosti. Z proba zavarljivosti. Prema Z probi zavarljivosti (MIZ Doc. 455-74, 642-80 i 810-85) kao kriteri-
jum sklonosti materijala ka pojavi lamelarnih prslina slu`i veli~ina su`enja u pravcu Z-ose. Preporu~uje se
primena dve vrste ispitivanja, zavisno od debljine materijala. Kod materijala ~ija je debljina ve}a od 25 mm
izvodi se ispitivanje kidanjem epruveta kru`nog popre~nog preseka, sl. 22, dok se za tanje materijale
epruveta za ispitivanje iseca iz prethodno zavarene probe, sl. 23.

Slika 22. Z proba zavarljivosti. Izgled i dimenzije epruvete za kidanje od materijala ~ija je debljina > 25mm


Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 8 od 9.



Slika 23. Z proba zavarljivosti. Postupak uzorkovanja epruvete za ispitivanje materijala d < 25mm
Prsline usled ponovnog zagrevanja (`arenja)
Prsline usled ponovnog zagrevanja nastaju u ZUT ili metalu {ava tokom termi~ke obrade posle zava-
rivanja, po pravilu, legiranih ~elika. Iako su, kao i kod ostalih vrsta prslina, neravnote`ni termi~ki naponi
osnovni uzrok nastanka prslina `arenja, za razliku od njih, ove prsline nastaju pri zagrevanju. Osim zateznih
termi~kih napona, za nastanak ovih prslina veoma je bitna razlika u ~vrsto}i granica i unutra{njosti metalnih
zrna, tipi~na za legirane ~elike koji oja~avaju mehanizmom disperzionog talo`enja, usled koje se deformacija
pri dejstvu termi~kih napona koncentri{e po granicama zrna. Kako su granice zrna mesta manje ~vrsto}e, du`
njih lako dolazi do lokalnog loma, odnosno nastanka prslina, koje su stoga me|ukristalnog karaktera, sl. 24 i
25. Kona~no, na pojavu prslina usled ponovnog zagrevanja uti~u i zaostali naponi, koji se superponiraju sa
termi~kim naponima pri zagrevanju i na pojedinim mestima mogu da daju zatezne napone nivoa napona
te~enja. Preporuke za spre~avanja nastanka prslina `arenja su:
- izbegavati ~elike legirane vanadijumom, a imati u vidu i nepovoljan uticaj Nb, Ti, Mo, Cr i Cu,
- smanjiti ukru}enja zavarene konstrukcije ili primeniti termi~ku obradu pojedinih zavarenih spojeva pre
izrade ostalih spojeva,
- kontrolisati brzinu zagrevanja pri `arenju i/ili po~eti zagrevanje pre zavr{etka hla|enja zavarenog spoja, sa
tzv. prelazne (interpass) temperature.

Slika 24. Prslina usled ponovnog zagrevanja -
niskolegirani CrMoV ~elik sa grubozrnim ZUT
Slika 25. Prslina usled ponovnog
zagrevanja - visokolegirani CrNi ~elik
Sklonost materijala ka pojavi prslina `arenja odre|uje se na zavarenim epruvetama koje su posle
zavarivanja podvrgnute termi~koj obradi, na zavarenim epruvetama ili epruvetama na kojima je simulirano
zavarivanja, i na epruvetama na kojima se posle simulacije zavarivanja izvodi termi~ka obrada.
BWRA proba zavarljivosti BWRA proba zavarljivosti BWRA proba zavarljivosti BWRA proba zavarljivosti. Uzorak se sastoji od plo~e i cevi, sl. 26, izra|enih od istog materijala.
Zavaruje se 7 prolaza E postupkom, posle ~ega se izvodi termi~ka obrada. Eventualno prisustvo prslina
konstatuje se metalografskim posmatranjem ise~enih i pripremljenih uzoraka.










Naziv dokumenta:
Pojava prslina u elicima
Broj dok.: 2.11.
Strana 9 od 9.


Vinckierova proba zavarljivosti Vinckierova proba zavarljivosti Vinckierova proba zavarljivosti Vinckierova proba zavarljivosti. Ovom probom zavarljivosti odre|uje se sklonost ka pojavi prslina `arenja
dva strukturno razli~ita ~elika (feritnog i austenitnog), koji stoga imaju razli~itu toplotnu provodljivost,
odnosno razli~ite koeficijente termi~kog {irenja. Po{to austenitni ~elik ima ve}i koeficijent termi~kog
{irenja od feritnog ~elika, u ZUT-u feritnog ~elika mo`e da do|e do pojave prslina. Posle termi~ke obrade,
zavarene epruvete od feritnog ~elika, se odvajaju od podloge austenitnog ~elika i posmatraju metalografski
ili ispituju zatezanjem, pa se zatim posmatra prelomna povr{ina.


Slika 26. BWRA proba zavarljivosti Slika 27. Vinckierova proba zavarljivosti