Prof. dr Dragia Tolma Prof.

dr Slavica Prvulovi

TRANSPORTNI SISTEMI

Univerzitet u Novom Sadu Tehniki Fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2012.

1

Univerzitet u Novom Sadu Tehniki Fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin

Prof. dr Dragia Tolma Prof. dr Slavica Prvulovi

TRANSPORTNI SISTEMI

Zrenjanin, 2012.

Prof. dr Dragia Tolma Prof. dr Slavica Prvulovi TRANSPORTNI SISTEMI

Recenzenti: Prof. dr Miroslav Lambi, dipl. in. Prof. dr ivoslav Adamovi, dipl. In.

Izdava: Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin

Za izdavaa: Prof. dr Milan Pavlovi, dekan

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Dragia Tolma

Obrada teksta na raunaru: Nedin Aleksandra Kipi Luka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

ISBN

Tira:

tampa:

SADRAJ
1. OPREMA KOD MEHANIKIH I HIDRO OPERACIJA TRANSPORTA 6
VRSTE OPREME KOD MEHANIKIH OPERACIJA TRANSPORTA__ 6
TRAKASTI TRANSPORTERI _________________________________________ 7 REDLERI _________________________________________________________ 15 ELEVATORI ______________________________________________________ 18 KONVEJERI_______________________________________________________ 22 ZAVOJNI TRANSPORTERI __________________________________________ 25 INERCIJALNI TRANSPORTERI ______________________________________ 30 VALJKASTI TRANSPORTERI________________________________________ 33

HIDRAULINI TRANSPORT ___________________________________ 36 UREAJI HIDRAULINOG TRANSPORTA ______________________ 36

PUMPE ZA MEAVINU _____________________________________________ 36 PNEUMOHIDRAULINI LIFT _______________________________________ 38 EJEKTORI ________________________________________________________ 39

2. MAINE I UREAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA _______ 41

PNEUMATSKI TRANSPORTERI _____________________________________ 42 VRSTE SISTEMA __________________________________________________ 43 CIKLONSKI SEPARATORI __________________________________________ 48 GEOMETRIJSKE MERE CIKLONSKIH SEPARATORA___________________ 52 VREASTI FILTERI ________________________________________________ 55 CIKLON FILTER ___________________________________________________ 58 TOTALNI ODVAJA _______________________________________________ 59 ROTACIONI IZUZIMA ____________________________________________ 60 PRORAUN PNEUMATSKOG TRANSPORTA__________________________ 61 TEHNIKI KAPACITET POSTROJENJA _______________________________ 62 RAUNSKA DUINA CEVOVODA ___________________________________ 62 KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEE _____________________________ 63 GUBICI PRITISKA PRI STRUJANJU SMEE VAZDUHA I MATERIJALA ___ 64 PRORAUN POTISNIH I USISNIH SISTEMA PNEUMATSKOG TRANSPORTA66

3. PUMPE, KOMPRESORI, VENTILATORI ____________________ 69

3.1 PUMPE ____________________________________________________ 69
TEORIJSKA VISINA PUMPANJA _____________________________________ STEPEN ISKORIENJA PUMPE _____________________________________ POGONSKA KARAKTERISTIKA PUMPNOG POSTROJENJA _____________ PARALELNI POGON PUMPI_________________________________________ USISNA VISINA PUMPE ____________________________________________ TURBO KOMPRESORI______________________________________________ SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ SPECIFINI BROJ OBRTAJA ________________________________________ RADNE KRIVE ____________________________________________________ KLIPNI KOMPRESORI ______________________________________________ SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ DIJAGRAM RADA _________________________________________________ SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA _________________________________ 73 76 77 80 81 88 88 89 89 90 91 93 93

3.2 KOMPRESORI _____________________________________________ 88

3.3 VENTILATORI _____________________________________________ 97

CENTRIFUGALNI VENTILATORI ____________________________________ 97 AKSIJALNI VENTILATORI__________________________________________ 98 RADNA TAKA VENTILATORA U NEKOM SISTEMU __________________ 98 STATIKI, DINAMIKI I UKUPNI NAPOR VENTILATORA _____________ 101 PRIMERI MERENJA UKUPNOG NAPORA VENTILATORA _____________ 102 SPREZANJE VENTILATORA _______________________________________ 106 IZBOR VENTILATORA ____________________________________________ 107

4. VODOVODI _____________________________________________ 109

HIDRAULIKI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODA ______ 111 HIDRAULINI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODNIH MREA _____________________________________________________________ 112 ZATITA CEVI OD HIDRAULINOG UDARA---------------------------------114

5. NAFTOVODI ____________________________________________ 117

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA SIROVE NAFTE NAFTOVODIMA_ 118 HIDRAULINI PRORAUN NAFTOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU _____________________________________________________________ 121

6. GASOVODI _____________________________________________ 122

VRSTE I PROIZVODNJA GASA ________________________________ 122 KLASIFIKACIJA I ELEMENTI GASOVODA_____________________ 123 IZGRADNJA GASOVODA-------------------------------------------------------------124 HIDRAULINI PRORAUN GASOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU _____________________________________________________________ 125

7. PAROVODI _____________________________________________ 127

HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT PREGREJANE VODENE PARE_______________________________________________ 127 HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT SUVOZASIENE I VLANE PARE______________________________________________ 129

LITERATURA _____________________________________________ 130

1. OPREMA KOD MEHANIKIH I HIDRO OPERACIJA TRANSPORTA1)

VRSTE OPREME KOD MEHANIKIH OPERACIJA TRANSPORTA
U procesnoj industriji transport vrstog materijala se ostvaruje ureajima koji se prema nainu rada dele u tri grupe: transportni ureaji neprekidnog transporta; transportni ureaji prekidnog transporta (dizalice); transporteri podnog i vazdunog transporta. Za potrebe procesne industrije od velikog znaaja je prva grupa transportnih ureaja, jer se esto javlja potreba za premetanjem velikih koliina sitnozrnastog i komadastog materijala u neprekidnom toku. Operacija neprekidnog transporta je zastupljena u gotovo svim industrijskim procesima: transport sirovina, otprema finalnog proizvoda itd. Faktori koji utiu na vrstu transporta se klasifikuju kao: koliina materijala, veliina i oblik materijala i naravno pravac prenosa materijala (horizontalan, vertikalan ili kos). Ukoliko je materijal koji se transportuje sitniji, sam transport se lake ostvaruje, maine (ureaji) su jednostavnije, a sam postupak jeftiniji. Sam postupak izbora transportnog srestva pa i sam proraun i projektovanje instalacija za transport materijala, jo uvek se bazira na steenim iskustvima projektanata u ovoj oblasti. Podela ureaja za transport materijala prikazana je u sledeem pregledu

1)

Dedijer, S. : Osnovi transportnih ureaja, 1978. S. Konar-urevi., Grbavi.: Hemijsko inenjerstvo, 1987. R.H. Peryy., C.H. Chilton.: Chem. Eng. Handbook, 1984. ai, M.: Transport fluida i vrstih materijala cevima, 1990.

Transportni ureaji neprekidnog transporta: Ureaji sa vunim elementom: Trakasti transporteri, Redleri, Elevatori, Konvejeri. Ureaji bez vunog elementa: Zavojni transporteri, Vibracioni i inercioni transporteri, Valjkasti transporteri, Pneumatski transporteri, Hidraulini transport, Gravitacioni transporteri. Navedeni redosled, iskorien je u izlaganju pojedinih tipova transporta koji e biti obraen u ovoj knjizi. Transporteri prekidnog transporta su izostavljeni, iz razloga to je ova tematika vezana za poseban predmet prouavanja.

TRAKASTI TRANSPORTERI Trakasti transporteri su rasprostranjene maine neprekidnog transporta. Oni mogu transportovati rasipne materijale i komadaste terete po horizontalnoj i po nagnutoj (kosoj) povrini. Veoma velika primena trakastih transportera omoguena je nizom njihovih eksploatacionih prednosti: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet, miran i beuman rad. Jedan trakasti transporter ini dva bubnja (1) i (2), od kojih je jedan pogonski a jedan zatezni, i jedna beskrajna traka (3), koja prelazi preko njih. Pogonski bubanj dobija kretanje od elektromotora (7) preko reduktora (8). Traka nalee svojom duinom na male valjke (4) i (5), ime se spreava ugib same trake (sl.1.1). Za poveanje ugla obuhvata trake oko pogonskog bubnja slui valjak za upravljanje (6). Iz razloga to se traka istee u toku eksploatacije (uticaj vlanosti, temperature i starenja u toku rada), a da bi se spreilo eventualno proklizavanje preko pogonskog bubnja, vri se eono zatezanje trake.

Za sipanje rasipnog materijala na nosei deo trake slui levak 9. Greba (11) slui da se traka oisti od nalepljenog materijala.

Sl. 1.1 Trakasti transporter

Traka se zatee na taj nain, to se osovina bubnja posebnim zavrtnjima moe pomerati prema potrebi ili je pak potrebno opteretiti tegovima odreene mase koji omoguavaju zatezanje. U praksi postoje mnogi tipovi trakastih transportera, pa ih moemo klasifikovati na nekoliko naina: a). b). c). d). e). po obliku trake: ravna ili oluasta; po tipu trake: sa gumiranom, metalnom i armiranom trakom (sa ianom mreom, metalnim ipkama ili drvenim letvama); po vrsti pogona: pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem i priteznim valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom; po nainu sipanja materijala na transportnu traku : sa sipanjem materijala na krajnjem bubnju i na rasponu izmeu dva bubnja; po nainu skidanja materijala sa transportne trake: sa plunim skidaima materijala, sa specijalnim kolicima za skidanje materijala.

Na sl. 1.2 prikazani su ematski neki od karakteristinih tipova trakastih transportera. Slika 1.2a prikazuje konstruktivnu emu normalnog horizontalnog trakastog transportera. Na sl. 1.2b prikazana je transportna traka podeljena na dva dela, jedan deo je horizontalan a drugi je kos, dok je na sl. 1.2c prikazana ema specijalnog tipa trakastog transportera ugraenog na jednom krutom ramu sa tokovima. Ovakav transporter se moe pomerati po inama na odreenom putu. Traka na ovakvim transporterima se moe kretati u oba pravca, pri emu se materijal moe istovarivati na jednom ili drugom kraju. Ovim se dobija mogunost rasporeivanja 8

materijala po celoj povrini ija je duina jednaka priblino dvema duinama transportera. a)

b)

c)

Sl. 1.2. Konstruktivne eme trakastih transportera

Za pravilan rad trakastog transportera bitna je ravnomerna optereenost transportne trake. Ugao nagiba trake treba da bude za 10o manji od ugla klizanja materijala koji se transportuje po traci, kada se ona ne kree: Ugao nagiba trake moe se usvojiti iz tabele 1.

Tabela 1 - Dozvoljeni najvei nagib glatke trake oluastog oblika Vrsta materijala Ugao nagiba u stepenima Vrsta materijala Ugao nagiba u stepenima

Ugalj oraast, antracit Koks drobljeni i prosejani Ugalj sortirani, drobljeni kamen, sortirani koks Ruda u krupnim komadima Zrno (penica, kukuruz itd) Cement Sitan sortirani ugalj

17

Vlana ljaka kamenog uglja

22

17 18

Suvi pesak Drobljena ruda

24 25

18 20 20 20-22

Vlaan pesak Ugljena praina Komadni teret Briketi

27 28 20 12

Pri ravnomernom napajanju trake sa materijalom ugao nagiba transportera moe biti blizu ugla trenja materijala o traku. Poveanje ugla nagiba transportne trake povlai za sobom izradu specijalne vrste traka sa poprenim rebrima. Ugao nagiba transportera sa ovakvim trakama se penje i do 60o. Kapaciteti trakastih transportera koji transportuju rasipne materijale dostiu vrednosti i nekoliko stotina tona na as, a u specijalnim sluajevima i do 1000t/h. Treba imati u vidu da duina transportera moe biti i vie od 500m, a sama duina transportera, obino se ograniava jainom transportne trake. Profil transportne trake zavisi od konstrukcije (profila) noseih valjaka. Da bi se spreilo rasipanje sitnozrnastog materijala traka se obino izvodi kao oluasta. Ovo se postie na taj nain to se valjci postave pod nagibom (koso).Bez obzira na sloenost konstrukcije, oluast profil trake obezbeuje vei kapacitet transporta materijala i to pri jednakoj irini sa ravnom trakom. Transportna traka treba da je dovoljno elastina i otporna na habanje i udare koji nastaju u transportu. Kao takva se izrauje iz nekoliko slojeva tekstilnih vlakna sjedinjenih meusobno vulkanizovanom gumom. Traka je, sa obe strane, pokrivena slojevima gume u svrhu zatite od habanja i raznih mehanikih oteenja.

10

Broj slojeva trake je odreen optereenjem trake u procesu transporta, odnosno kapacitetom i irinom trake, pa prema tome trake mogu biti jednoslojne ili vieslojne. Doziranje materijala na transportnu traku i njegovo skidanje se moe obavljati runo i automatski (sluaj sa sitnozrnastim materijalima). Doziranje se obino izvodi pomou punih transportera, rotacionih dodavaa ili preko oluka i levkova po kojima se sputaju komadasti ili sitnozrnasti materijali. Zadatak oluka je da se usmerava materijal na traku i da uz to spreava udare. Pri tome se oluk postavlja po takvim uglom da se brzina materijala koji klizi ka traci priblii brzini trake, u cilju smanjenja njenog habanja. Skidanje materijala sa trake vri se na nekoliko naina: pomou ploaskidaa, pomou bonih valjaka i pomou istovarnih kolica. Da bi se trakasti transporter proraunao, potrebni su nam sledei parametri: potreban kapacitet transporta, Q (t/h); nasipna gustina materijala, m (t/m3); najvee dimenzije komada, dmax (mm); karakteristike samog transportera - rastojanje izmeu centara doboa, duine horizontalnih delova trake, ugao nagiba itd.

Kapacitet trakastog transportera pri transportu rasipnih materijala dat je sledeom formulom: Q = 3600 A v [t/h] gde su: A - povrina poprenog preseka nasutog materijala u m2; v - brzina kretanja trake u m/s. Prilikom prorauna moe se aproksimirati, da se materijal na ravnoj traci kree u obliku trougla, pri emu je irina sloja, radi spreavanja prosipanja materijala: b = 0.8 B [m] gde je : B - irina trake u (m).

11

Najvea visina materijala na traci se definie kao:

h = b tg 2

gde je: - ugao osnove trougla. Povrina preseka materijala na traci je, za ovaj najjednostavniji sluaj:
A = bh = 0 .16 B 2 tg 2 2

[m ]
2

Svaki naredni sloeniji profil preseka povrine treba razloiti na elementarne geometrijske oblike, a zatim sve povrine pojedinano raunati i na kraju izraunati ukupnu povrinu koja figurie u jednaini (1).

Tabela 2. - Kapaciteti trakastih transportera: Vrsta materijala Ugao sopstvenog pada pri kretanju u stepenima 30 Kapacitet ravne trake (t/h) Q=155 B2 v Q=180 B2 v Q=128 B2 v Kapacitet oluaste trake (t/h) Q=310 B2 v Q=338 B2 v Q=284 B2 v

Ugalj, koks i dr. Ruda, ljunak i dr. Zrno

35

25

Problemi vezani za praksu upravo obrnuto zadaju problem, kapacitet je poznat, potrebno je dimenzionisati transportnu traku. Kombinacijom jednaina (1, 2 i 3) dobija se potrebna irina trake:

12

B =

Q v tg 576

[m]

Iz obrasca se moe videti da poveanjem brzine trake moe se skratiti irina trake i broj njenih slojeva; dalje dobija se i potrebni reduktor sa manjim prenosnim odnosom pa i laki i jeftiniji pogon. Pri dimenzionisanju trake treba voditi rauna da irina trake odgovara krupnoi materijala koji se transportuje, odnosno irina trake treba da je 2 2.4 puta vea od gabarita najveeg granulata i da je 45 puta vea od srednje dimenzije komada. Za transport komadastog materijala, kapacitet se rauna po formuli:
Q = 3 .6 gde je: G - masa pojedinanog komada koji se transportuje; L - rastojanje izmeu dva uzastopna komada materijala. U sluajevima poveanja ugla nagiba bonih valjaka - koji daju oluast profil traci - poveava se kapacitet trake i do 25%, ali dolazi do pojave optereenja trake na mestima pregiba, pa se reenje trai u ugraivanju elastinije trake. Obino je brzina transportera izmeu 1 2 m/s, dok je kod nekih transportera brzina i 5m/s, pri irini trake 1600 2000mm. Treba napomenuti da se brzina traka ispod 0.75m/s ne preporuuju, izuzev u specijalnim sluajevima kada se transporterom prenose komadni materijali. Gornju granicu brzine trake ograniava nekoliko faktora: krtost materijala, to je vano pri sipanju i skidanju materijala sa trake; porast dinamikih optereenja na leajevima oslonaca noseih valjaka, kao i usled statike neuravnoteenosti valjaka; poveanje habanja na mestima gde materijal pada na traku, kao i na mestima gde se traka isti. Gv L [t/h]

13

U tabeli 3, dati su podaci za uobiajene prosene i maksimalne brzine trake pri transportu raznih vrsta materijala. Tabela 3 - prosene i maksimalne brzine trake pri transportu Brzina trake (m/s) pri razliitoj irini trake u mm 400 Nerasipni (ugalj) i rasipni (pesak) sitnozrnasti materijal Rasipni sitno i srednje komadasti materijal (ljunak, pepeo) Rasipni krupnokomadasti materijal (kamen, ruda) Prainasti materijal 500 650 8001000 2.0/3.0 12001600 2.25/3.0

Vrsta materijala

1.0/1.5

1.5/2.0

1.75/2.5

1.0/1.25

1.25/1.5

1.5/2.0

1.75/2.5

2.0/2.5

1.0/1.5

1.25/1.75 1.15/1.75

1.5/1.75

1.5/1.75

0.8/1.0

0.8/1.0

0.8/1.0

0.8/1.0

0.8/1.0

Snaga utroena na prenoenje materijala data je sledeom relacijom:

Q L2 N = k c L 1 v + 0 .00015 Q L 1 367

[kW]

gde je: k - koeficijent u funkciji duine transportera L, tabela 4; c - koeficijent u funkciji irine trake; kod transportera kod kojih su valjci oslonjeni u kuglinim leajevima c se uzima iz tabele 5; Q - kapacitet transporta, t/h; v - brzina transportera, m/s; L1 - horizontalna duina transportera, m; L2 - vertikalna duina transportera, m.

14

Tabela 4 - Koeficijent k u funkciji L L k < 15m 1.25 16 30m 1.10 30 45m 1.05 > 45m 1.00

Tabela 5 - Koeficijent c irina trake, mm Koeficijent c 500 0.018 650 0.023 800 0.028 1000 0.038 1200 0.04 8

REDLERI Redler ili grabuljasti transporter je prikazan na sl. 1.3. Sastoji se iz nepokretnog korita (oluka) (1) koje je uvreno na noseoj konstrukciji (2) transportera i vunih lanaca sa tokovima (3) koji nose izmeu sebe grabulje ili lopatice za potiskivanje materijala u lebu. Lopatice (4) potiskuju a (4') se vraaju.

Sl. 1.3 Redler transporter

15

Radna strana transportera moe da bude gornja ili donja, meutim treba imati u vidu da je sipanje materijala iz transportera znatno lake ako je radna strana donja. Pri kretanju uzdu leba, grabulje ne bi trebalo da menjaju svoj poloaj usled delovanja sila otpora pri guranju materijala. Iz tog razloga bira se odreena veliina koraka i veliina grabulja, kako se materijal ne bi gomilao izmeu njih. Pored radnih lebova pravougaonog oblika postoje i sa kosim stranama, koji imaju prednost u tome to se stvaraju mnogo manji otpori pri kretanju materijala (i do 20%). Poto se kod ovih transportera materijal prenosi klizanjem po nepokretnom koritu, to su potronja energije i habanje lebova vei nego kod trakastih transportera. Osnovne mane redlera u odnosu na trakaste i ploaste transportere su: vea potronja energije, mogunost drobljenja transportovanog materijala i habanje lebova. Meutim redleri imaju i svoje prednosti koje se ogledaju u: mogunosti istovara materijala na eljenom mestu, manja im je teina i cena nego ploastih transportera, i mogu zahvatati materijal iz gomile to je u nekim sluajevima veoma vano. Kapacitet redlera se kree od 100150t/h a duina na koju se materijal transportuje ne prelazi 5060m. Kapacitet redlera se rauna po sledeem obrascu:
Q = 3600 B h v

[t/h ]

gde je: B - irina korita (m); h - visina korita (m); - koeficijent koji vodi rauna o srednjoj efektivnoj povrini preseka materijala (tabela 6); - koeficijent punjenja (0.5 0.6) . Q - kapacitet transporta, t/h; v - brzina transportera, m/s

16

Tabela 6 - Koeficijent Karakteristika transportovanog materijala Lako rasipni materijali Teko rasipni materijali Koeficijent pri nagibu transportera 10o 20o 30o 35o 40o 0
o

0.85

0.65

0.5

----

---

0.85

0.75

0.6

0.5

Za orijentaciono odreivanje snage elektromotora za pogon redlera koristi se sledei obrazac:

N = Q L1 367

[kW]

gde je: Q - kapacitet transporta u t/h; L1 - duina transportera izmerena po horizontali u m; - koeficijent ija se veliina bira iz tabele 7, u zavisnosti od tipa lanca i kapaciteta transportera; - stepen korisnosti (0.8 - 0.85). Tabela 7 - Koeficijent Koeficijent pri kapacitetu transportera (t/h) 4.5 9 18 27 36 45 2.25 1.7 1.3 1.1 1.05 0.7

Tip transportera

Sa lancima sa tokiima Sa lancima bez tokia

4.2

3.0

2.25

1.9

1.7

1.6

17

ELEVATORI Elevatori su maine neprekidnog transporta koji slue za prenos sitnozrnastog i komadastog materijala, i to kako u vertikalnom pravcu tako i u kosom prema horizontali. U ovom drugom sluaju ugao varira u intervalu od 60o do 75o. Na sl.1.4 dat je jedan elevator kofiar koji se sastoji iz vunog organa-trake (1) na koju se privruju kofice (2), gornje remenice (3), donje remenice (4). Radni organ elevatora je obloen oklopom od lima, koji se sastoji iz gornjeg dela glave (5), srednjeg dela-elevatorskih cevi (6) i donjeg dela-noge (7). Za pogon radnog organa slui mehanizam koji se sastoji iz motoreduktora (8) i spojnice (9) koja povezuje motoreduktor sa vratilom gornje remenice. Vratilo je snabdeveno konicom (10) radi obezbeenja optereenog kraka radnog organa od vraanja pri zaustavljanju motora, ukoliko nije predvien samokoei motoreduktor. Tehnoloki proces transportovanja elevatorima, sastoji se u sledeem: Materijal se na donjem delu optereenog kraka transportne trake izruuje preko levkastog otvora A u kofice, ili kofice zahvataju ve nasuti materijal preko otvora B, iz donjeg dela oklopa. Posle zahvatanja, materijal se die zajedno sa koficama vertikalno, te prelazei preko gornje remenice kofice se izvru i istresaju materijal kroz levak C. Pranjenje se vri pomou centrifugalne sile, koja dolazi do izraaja usled breg okretanja kofice oko gornje remenice. Materijal tako ispada iz kofice, u obliku kosog hica, kada kofica pree gornju ivicu gornje remenice i pada u izlazni levak C. Da bi povraaj materijala, a time i lom zrna sveo na najmanju moguu meru, ugraen je pomini uber D. Zbog dejstva centrifugalne sile i uestalih udara zrnaste mase, u stranicu E, i ona je izvedena kao dvostruka, tako da se unutranja stranica moe povremeno zameniti. Elevatori su snabdeveni dubokim koficama kao radnim organima, kada se koriste za transport zrnastih materijala, a poludubokim koficama kada se koriste za transport branastih materijala. Elevatori se dele na nekoliko grupa: po vrsti konstrukcije na vertikalne i kose; po vrsti vunog elementa na trakaste i lanaste; po brzini kretanja kofica na brzohodne i sporohodne; po rasporedu kofica. Zajedno sa trakastim transporterima, elevatori su najee primenjivani ureaji neprekidnog transporta. U poreenju sa drugim ureajima elevatori zauzimaju manji prostor.

18

Kapacitet kofiastog elevatora dat je jednainom:

Q = 3 .6 Vk v a

[t/h]

gde je: Vk - zapremina kofice u litrima; a - rastojanje izmeu kofica u (m); - koeficijent punjenja kofice; v - brzina kretanja elevatora u (m/s). Poslednju jednainu moemo iskoristiti za izraunavanje potrebne zapremine kofice za dati materijal i eljeni kapacitet:
Vk Q = a 3 .6 v

Same kofice za rasuti materijal imaju zapreminu od 1-3 litara, a za krupan materijal od 15-100 litara. Na traci ili lananiku se postavljaju tako da ne smetaju jedna drugoj pri punjenju i pranjenju. Brzina kretanja trake iznosi od 0.75 do 1.25m/s, dok je visina dizanja do 50m, a u izuzetnim sluajevima i vie. Koeficijent korisnog dejstva je =0.40.75.

19

Sl. 1.4. Elevator kofiar

20

U tabeli 8, date su brzine kretanja elevatora u funkciji nekoliko parametara.

Tabela 8 - Brzine kretanja elevatora Pri brzini v Primeri Tip kofice Koeficijent m/s tipinog traka lanci materijala Ugljena praina duboka 0.85 ----0.6-0.8 Prainasti Cement duboka 0.75 1.25-1.8 ---materijal Kameni ugalj duboka 0.7-0.8 1.25-2 1.25-1.6 Sitnokomad ljunak preklapajua 0.7-0.85 0.8-1 0.8-1 a-sti i zrnasti Ruda materijal Pesak suvi duboka 0.7-0.8 1.6-1.8 ---Pesak vlani plitka 0.4-0.6 1.25-1.8 1.25-1.6 Materijal Kameni ugalj preklapajua 0.6-0.8 ---0.6-0.8 srednje Tucanik ruda preklapajua 0.6-0.8 ---0.5-0.8 krupnoe Priroda rasipnog materijala

Snaga motora za pogon moe se orijentaciono izraunati po obrascu: N= gde je: Q - kapacitet, t/h; H - visina dizanja materijala, m; - koeficijent iz tabele 9; v - brzina elevatora, m/s; - stepen iskorienja prenosnika. QH (1.15 + v ) 367

[kW ]

21

Tabela 9 - Koeficijent Trakasti elevatori Elevatori sa jednim lancem Elevatori sa dva lanca

Prekl Duboke i Duboke i Duboke apaju Kapacitet PreklapaPreklapaplitke plitke i plitke e elevatora Q jue kofice jue kofice kofice kofice kofice kofic u t/h e < 100 100 - 250 250 -500 500 -1000 0.95 0.8 0.7 0.6 --------0.65 0.6 1.4 1.05 0.8 0.65 ----0.9 0.7 0.65 ----1.7 1.3 1.05 ------------0.9

Neke od vanijih karakteristika ovog tipa transportera su: mogunost mnogostruke primene, mogunost kosog i vertikalnog transporta, veliki kapacitet i siguran rad. Meutim, ovaj tip transportera ima i svoje mane koje se ogledaju u: mogunosti zaepljivanja i zalepljivanja ukoliko se prenosi lepljiv materijal, mogunost sudara kofica usled slabog zatezanja trake i udaranje u zidove oklopa, usled ega nastaje oteenje i buka.

KONVEJERI Konvejeri slue za transport materijala u vertikalnom i horizontalnom pravcu, pri emu je kretanje omogueno tokiima na vunim lancima. Konvejeri se mogu podeliti na one koji prenose sitnozrnaste materijale i na visee konvejere koji su sastavni deo nekog proizvodnog procesa i koji ine odvojenu grupu, mada i oni slue za transport materijala. Prilikom transporta sitnozrnastog (rasipnog) materijala u upotrebi su kofiasti konvejeri sa okretnim koficama, i kofiasti konvejeri sa neokretnim koficama. Glavna prednost kofiastih konvejera je u tome to mogu da prenose sitnozrnasti materijal u vie pravaca bez pretovarivanja. Okretne kofice imaju 22

prednost to je potrebna manja snaga za utovar i istovar i za transport, i to manje drobe materijal. Na slici 1.5, dat je jedan kofiasti konvejer sa okretnim koficama. Materijal se prenosi u koficama kako na vertikalnom tako i na horizontalnom putu, pri emu se kretanje omoguuje tokiima ugraenim na vunim lancima. Kofice su zglobno vezane obinim lancima, tako da se kreu paralelno same sebi u svim delovima konvejera. Kofice sa materijalom se obino prazne u gornjem horizontalnom delu staze i to okretanjem pomou posebnih, za tu svrhu odreenih savijenih ina.

Sl. 1.5. Kofiasti konvejer sa okretnim koficama

Prema uzajamnom poloaju kofica na vunom elementu ovi konvejeri se dele na; konvejere sa zbijenim koficama - vezanim neposredno jedna uz drugu, tako da ne postoji razmak izmeu kofica, i konvejere kod kojih postoji odreeno rastojanje izmeu kofica. Ovi tipovi transportera se meusobno razlikuju po nainu utovara materijala. Prvi tip zahteva padanje materijala i zasipanje kofica neprekidnim tokom, dok drugi zahteva doziranje materijala i njegovo sipanje u koficama u odreenim koliinama. to se tie pogona konvejera, on se postavlja u njegovom gornjem delu, na jednom od graninih mesta; zatezni ureaj se ugrauje na jednom od donjih vorova konvejera. Glavna prednost kofiastih konvejera je to mogu da prenose rasipne materijale u vie pravaca bez pretovarivanja. Kao jedna od prednosti nad konvejerima sa neokretnim koficama je i ta da troe manje snage za transport usled manjih otpora, i to manje drobe materijal. Meutim, mana im je u teem i komplikovanijem punjenju kofica materijalom.

23

Pri proraunu ovih konvejera otpori na horizontalnim delovima se raunaju kao i za grabuljaste transportere, dok na vertikalnim delovima kao za elevatore. Kapacitet kofiastih konvejera se izraunava kao i za elevatore po obrascu:
Q = 3 .6 Vk v a

[t/h]

gde je: Vk - zapremina kofice u litrima; a - rastojanje izmeu kofica u (m); - koeficijent punjenja kofice; za konvejere sa okretnim koficama uzima se od 0.65-0.8, a sa neokretnim koficama 0.8; v - brzina kretanja kofice (m/s); za konvejere sa okretnim koficama uzima se od v 0.15-0.30m/s, a sa neokretnim koficama v0.400.50m/s. Visei konvejeri nalaze svoju najveu primenu u fabrikama gde se proizvode delovi u serijskoj proizvodnji, odnosno pomou ovih konvejera prenose se komadni tereti koji su postavljeni na nosae. NJihova prednost je u tome to se mogu primeniti za najrazliitiju putanju kretanja materijala. Ovom vrsto konvejera esto se povezuju i po nekoliko odelenja jedne fabrike, prelazei i spratove ponekad. Visei konvejeri se sastoje iz nosee ine, koja je obino I profil, pri emu se po donjem pojasu profila kreu pomou dva tokia nosee povrine. Kada je u pitanju duina ovih konvejera, ona moe biti razliitih duina a sve u zavisnosti od mesnih uslova pa i dostie duinu od nekoliko stotina metara. Snaga motora potrebna za pogon moe se odrediti iz sledee jednaine:
N =

(FN

Fs ) v

[kW]

gde je: FN - sila u delu vunog lanca koji nailazi na pogonski lananik u kN; FS - sila u delu koji silazi sa lananika u kN; - 1.02 1.04, koeficijent otpora vunog lananika (ili kotura); - stepen korisnosti pogonskog mehanizma. v - brzina transporta u m/s.

24

ZAVOJNI TRANSPORTERI Zavojni transporteri (puni transporteri) (sl. 1.6) se primenjuju za transport rasutog materijala na manja odstojanja, a najvie do 30m. Transportna linija je veinom horizontalna, ali je mogue racionalno ostvariti i kosi transport ovim transporterima. Domen primene ovih transportera, s obzirom na osobine tereta je dosta ogranien. Nisu pogodni za grube materijale krupnih komada, kao ni za one koji se lako drobe, niti za lepljive ili za materijale koji se grudvaju. Najpogodniji za transport su sitnozrnasti i branasti materijali. Transport pomou puastih transportera predstavlja ravnomeran priliv materijala, a to znai ravnomeran tok transporta du cele transportne linije. Ovaj transporter ne podnosi preoptereenje jer nastaje zaguivanje na pojedinim mestima unutar transportne cevi, a posebno na mestima gde se nalaze srednji leajevi. To su maine sa velikim mogunostima primene a sve u zavisnosti od vrste materijala koji se transportuje. Zavojni transporter se sastoji iz polukrune cevi (1), spirale pua (2) i pogonskog dela (3). U cevi se nalaze srednji leaji (4) koji nose osovinu pua. Jedan od krajnjih leaja (5) je eoni, koji preuzima na sebe aksijalnu silu pua. Zavisno od smera transporta kretanje materijala u polukrunoj cevi ostvaruje se okretanjem spirale pua, koja je pogonjena od motora preko zupastog, punog, lananog ili remenskog prenosa. Remenski prenos se primenjuje kod kraih transportera i sa prenikom pua do 300mm. Kod veih transportera primenjuju se zupasti prenosi. Transportovani materijal vri translatorno kretanje kliui unutar polukrune cevi transportera pogonjen od spirale pua. Teina materijala i malo trenje izmeu zidova cevi i materijala, spreava okretanje materijala zajedno sa spiralom pua. Dobre osobine ovih transportera su u: jednostavnoj konstrukciji, lakom odravanju i relativno malim dimenzijama, to znai da ne zahtevaju puno prostora. S obzirom da se polukruna cev moe dobro zaptiti, ovi transporteri su pogodni za transport branastog materijala kao i materijala sa visokim temperaturama, ili sa neprijatnim i kodljivim mirisom. Sem napred iznetog, dobra osobina ovih transportera je i u tome to se dovoenje kao i odvoenje materijala moe vriti na vie mesta du itave transportne linije uz primenu odgovarajuih otvora i zatvaraa Kao nedostaci ovih transportera mogu se uzeti veliko tranje izmeu materijala i spirale pua kao i zidova polukrune cevi, znatna potronja energije, brzo habanje spirale pua i polukrune cevi iz napred navedenih razloga, kao i drobljenje materijala. Iz ovih razloga se puni transporteri primenjuju za kratka transportovanja kao hranitelji drugih pretovarno-transportnih maina bilo na poetku ili u meutransportu. Materijal izrade zavojnog transportera je elini lim i elini profil a manjim delom elini liv. Zavojnica pua se izrauje iz elinog lima izvlaenjem kao spirala ili kao segment. Pogon transportera moe biti direktan ili pod uglom u zavisnosti mogunosti postavljanja transportera.

25

Kapacitet zavojnih transportera iznosi od 2040 m3/h, dok se pri veim dimenzijama same zavojnice dostie i 100 m3/h. Po nainu konstrukcije zavojnice transporteri mogu biti : sa punom zavojnicom , sa trakastom zavojnicom, sa profilisanom zavojnicom i, sa lopatastom zavojnicom . Transportna zavojnica se sastoji iz osovine na koju su privareni elini zavojci koji su izraeni od odvojenih, presovanih delova debljine 3 - 6mm. Za grube materijale, koji habaju delove transportera, zavojnice se izrauju iz odvojenih sekcija od livenog gvoa.

Sl. 1.6. Zavojni transporter

26

Korak zavojnice se moe raunati po sledeem obrascu:

S = D tg = D

[m]

gde je: D - spoljni prenik zavojnice u m; - ugao nagiba 14 - 18o; - 0.8 - 1.0. U tabeli 10, date su karakteristike materijala u zavisnosti od naina transporta zavojnim transporterima.

Tabela 10 - Karakteristike materijala i zavojnog transporetra Materijal Tip zavojnice Koeficijent punjenja leba 0.30 - 0.45 0.25 - 0.40 Broj obrtaja zavojnice n [o/min] 50 - 120 40 -100

Vrlo rasipni materijal Komadasti materijal Testasti i mokri materijali

Pune zavojnice Trakaste ili loptaste zavojnice Loptaste ili profilisane zavojnice

0.15 - 0.30

30 - 60

Samo vratilo zavojnice je na svakih 2.5 do 3.0m oslonjeno na leita koja se vezuju za gornji deo leba ili za njegovu bonu stranu, suprotnu od one kojom se kree materijal pod uticajem okretanja zavojnice. Pored ovoga, vratilo ima i aksijalno leite koje prima podunu silu zavojnice. Pogon zavojnice se izvodi preko reduktora. Vratila zavojnice i reduktora se meusobno vezuju spojnicom koja moe da radi i pri malim odstupanjima pravaca ovih osa, dok se vratila elektromotora i reduktora vezuju elastinom spojnicom.

27

Kapacitet zavojnog transportera se odreuje na sledei nain:

Q = 3600 A v

[t/h ]

gde je: A - povrina poprenog preseka sloja materijala u lebu

A =

(D

d2 ; 4

D - prenik zavojnice, m; d - prenik osovine, m; - koeficijent punjenja leba, 0.15 - 0.45; - koeficijent koji uzima u obzir nagib transportera; pri uglovima nagiba od =15 - 18o, moe se uzeti 0.02; v - brzina kretanja materijala
v = S n 60

S - korak zavojnice; n - broj obrtaja zavojnice. Kombinacijom gornjih jednaina moe se izraziti prenik zavojnice, a on se nadalje usvaja prema standardnim veliinama prenika zavojnih transportera: 150, 200, 250, 300, 400, 500, 600mm. U zavisnosti od veliine prenika zavojnice i od osobina transportovanog materijala, usvaja se broj obrtaja zavojnice ovih transportera.

Tabela 11 - Brojevi obrtaja zavojnice Broj obrtaja u minuti Prenik najmanji najvei zavojnice u mm 150 24.0 150 200 24.0 150 250 24.0 118 300 19.0 118 400 19.0 95 500 19.0 95 600 15.0 75

28

Snaga motora zavojnog transportera troi se na savlaivanje otpora koji nastaju pri procesu transporta. Ti otpori su uglavnom; otpori pri dizanju materijala, trenje materijala o leb, trenje o zavojnicu, trenje u leitima, otpor od meanja i drobljenja materijala, otpor trenja u prenosnom mehanizmu. Snaga na vratilu zavojnice se rauna kao:
N vz = kQ (L H ) 367

[kW]

gde je: Q - kapacitet transportera u [t/h]; L - duina horizontalne projekcije transportera u m; - koeficijent otpora kretanja materijala koji se moe uzeti: za teke habajue materijale (cement, gips, pesak ...) =4, a za ugalj =2.5; H - visina dizanja materijala u m; k - 1.151.25 - stepen sigurnosti. Snaga motora za okretanje zavojnice se rauna kao:
Nm = N vz

[kW]

gde je: - stepen korisnosti transportera (0.8-0.85) Na sl.1.7. prikazani su razni tipovi punih transportera sa osnovnim karakteristikama.

Sl.1.7. Puni transportera sa osnovnim karakteristikama (nevedeni kapacitet u tabeli odnosi se na itarice =760 kg/m3)

29

Na sl.1.8. prikazan je puni transporter sa prikljucima za punjenje.

Sl.1.8. Puni transporter sa prikljucima za punjenje

INERCIJALNI TRANSPORTERI Za transport rasipnih materijala i dodavanje materijala drugim transportnim aparatima, koriste se inercijalni transpotreri. Ukoliko prenose materijal ukoso navie, kapacitet im jako opada. Kod ovih transportera usled pojave oscilacija, udara i trenja materijala koji se prenosi, dolazi do izraaja inercija to vodi kretanju materijala unapred. Osnovni deo je leb (sl. 1.9), koji se kree oscilatorno. Pri kretanju leba unapred, usled pojave athezione sile i materijal se kree zajedno sa njim, dok u povratku leba nastaje klizanje materijala jer je tada atheziona sila mala............ Transporteri sa oscilatornim kretanjem leba se dele u dve grupe: 1. sa stalnom silom trenja (1.9a); 2. sa promenljivom silom trenja (1.9b). 30

b)

Sl. 1.9. Inercijalni transporteri

leb transportera sa stalnom silom trenja se kree oscilatorno, pri emu gradi nesimetrian dijagram brzina. Pri kretanju leba unapred usled pojave sile trenja i materijal se kree unapred pri emu se brzina poveava ravnomerno i blago. Na kraju hoda leba, brzina leba se smanjuje, a materijal zbog inercije nastavlja svoje kretanje. Kada se leb kree unazad njegova brzina naglo raste, i materijal po inerciji nastavlja da se klie kao i na kraju prethodnog perioda, sve dok pri kraju povratnog hoda brzina leba ne opadne, i materijal ne pone da se kree opet sa lebom. Ovakav nain kretanja se postie primenom krivajnog mehanizma. Kod drugog tipa transportera, sa promenljivom silom trenja, leb je postavljen na nosae nagnute pod izvesnim uglom prema vertikali (), to je zbog toga i pravac oscilovanja pod izvesnim uglom prema lebu (strelice na slici). Pri kretanju leba napred sa ubrzanjem, vertikalna komponenta sile inercije poveava pritisak tereta na leb, dok je pri hodu nazad smanjuje, ime se, znai, postie promenljivi pritisak na leb, pa i promenljiva sila trenja.

Ako je: masin < mg - teret se premeta po lebu klizanjem; masin > mg - teret se odvaja sa leba i kree se poskakivanjem. Prema amplitudi i frekvenciji oscilovanja leba, ove transportere delimo na tri grupe, kao u tabeli 12.

31

Tabela 12 - Podela inercijalnih transportera Naziv LJuljajui transporteri Tresui transporteri Vibracioni transporteri Broj oscilacija u minuti 50 - 100 300 - 500 1000 - 3000 Amplituda [mm] 100 - 300 10 - 20 1.5 - 5

Kada su u pitanju mane inercijalnih transportera, moemo izdvojiti sledee: pojava dinamike sile pri radu; relativno mali kapacitet; smanjanje kapaciteta pri transportu pod nagibom prema horizontali; vei utroak energije nego kod trakastih i lanastih transportera.

Prednosti inercijalnih transportera nad trakastim i lanastim su: jednostavna konstrukcija; manje kotaju; niska osetljivost prema neravnomernom proticanju materijala. Kapacitet inercijalnih transportera izraunava se kao:
Q = 3 .6 B h v sr

[t/h ]

gde su: B - irina leba u m; h - visina sloja materijala u m; - gustina materijala u t/m3. Preporuena visina materijala se uzima iz tabele 13 kao:

32

Tabela 13 - Visina sloja materijala Vrsta materijala prainasti materijali zrnasti materijali komadasti materijali h (m) 0.02 - 0.03 0.04 - 0.06 0.07

U zavisnosti od koeficijenta trenja , u tabeli 14 date su srednje brzine kretanja materijala pri horizontalnom transportovanju materijala. Tabela 14 - Srednje brzine kretanja materijala 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

vsr 0.13-0.14 0.2-0.25 0.27-0.32 0.33-0.38 0.35-0.4 0.38-0.42 0.4-0.45 Srednja brzina kretanja materijala kod transportera iji se leb kree pravolinijski moe se orijentaciono odrediti po obrascu:
v sr r 40

gde je r poluprenik krivaje u mm. Snaga za pogon transportera sa pravolinijskim kretanjem leba moe se orijentaciono odrediti po jednaini:
N = 0 .0025 G

[kW]

gde je G masa leba i materijala koji se nalaze u njemu izraena u kg.

VALJKASTI TRANSPORTERI Za prenoenje tekih komadnih tereta na horizontalnim ili blago nagnutim deonicama, koriste se valjkasti transporteri. Valjkasti transporteri mogu biti sa sopstvenim pogonom ili bez njega. U prvom sluaju valjci dobijaju okretanje od motora i trenjem saoptavaju translatorno kretanje materijalu koji se nalazi na transporteru, kao na sl.1.10.

33

a)

b)

Sl.1.10. Valjkasti transporter Kod valjkastih transportera koji nemaju sopstveni pogon, teret se kree ili pomou vunog lanca, ili runo, ali i pod uticajem sopstvene teine. Mogunost samostalnog kretanja materijala zahteva nagnutost transportera za vie od 1.53%. Teret treba da se oslanja na najmanje dva valjka pri emu korak treba da bude 1/3 do 1/4 duine tereta. Na sl.1.11 prikazane su mogue izrade valjkastih transportera, a prikazane su i eme ugradnje valjaka u noseu konstrukciju izraenu od valjanih profila.

Sl.1.11. Valjkasti transporter u zavisnosti od mesnih uslova

Kapacitet valjkastih transportera se izraunava po sledeem obrascu:

34

Q = 3 .6

Q1 v a

[t/h ]

gde su: Q1 - masa jedininog tereta koji lei na valjcima u kg, v - brzina kretanja u m/s, a - rastojanje izmeu tereta u m. Snaga motora pri ustaljenom kretanju se rauna kao:
F v N =

[kW]

gde su: F - otpor kretanju tereta, kN, - stepen korisnosti (0.8 - 0.85).

35

HIDRAULINI TRANSPORT
Pod hidraulinim transportom se podrazumeva transport usitnjenog materijala tenim fluidom (voda ili sl.). Danas se hidraulino transportuje uglavnom pesak, ljunak, krenjak, pepeo, ljaka, ugalj i sve vrste ruda, njihovih jalovina i drugo. Kao poetak ozbiljnijeg korienja hidraulinog transporta uzima se 1900. godina u SAD za transport fosfatne rude na Floridi. Tek posle 1950. godine, kada su stvorene i strujne maine visokog pritiska, mogao je i hidraulini transport bre da se razvija i da u pogledu duine cevovoda praktino bude neogranien. Pun razvoj hidraulinog transporta uglavnom se vezuje za 1957.-u godinu kada je u SAD puten u pogon cevovod za transport mlevenog uglja od rudnika u Kadizu (Cadis) do termoelektrane u Klivelendu (Cleveland). Ovaj cevovod je duine 172km, prenika 254mm i ima ukupno tri pumpne stanice.

UREAJI HIDRAULINOG TRANSPORTA

Pored cevovoda u ureaje hidraulinog transporta spada i oprema za pravljenje meavine estica materijala i vode, uvodnici usitnjenog materijala u vodenu struju, oprema za odvajanje materijala od vode na kraju transporta i strujne maine koje odavajui vid energije pretvaraju u strujnu energiju transportovane meavine.

PUMPE ZA MEAVINU Hidraulini transport usitnjenih materijala vri se centrifugalnim i klipnim pumpama. Klipne pumpe se koriste za hidraulini transport suspenzija i sitnih materijala u vidu nehomogene meavine. Koriste se za transport na vea rastojanja, jer se njima moe ostvariti vei pritisak koji je potreban za savlaivanje otpora strujanja za vrme transporta. Dobra strana klipnih pumpi je i ta to one daju konstantan protok bez obzira na promenu pritiska u cevovodu, ukoliko je instalisana snaga dovoljna. One imaju vei stepen korisnosti od centrifugalnih pumpi. Mane koje imaju klipne pumpe su pojava habanja klipa, cilindra i ventila, osetljivost na hidraulini udar i najzad njihova cena i vei pogonski trokovi kod kraih cevovoda. Centrifugalne pumpe se primenjuju za transport krupnijih materijala u veim koliinama i za manja rastojanja. Projektuju i izrauju se kao pumpe za meavinu i kao pumpe za istu vodu. U prvom sluaju, one iz rezervoara usisavaju pripremljenu meavinu koju, zatim, potiskuju kroz cevovod do odredita (sl. 1.12).

36

m1

m2

L,

mm

Sl. 1.12. Sistem sa pumpom za meavinu Oigledno u ovom sluaju meavina usitnjenog materijala i vode prolazi kroz pumpu, haba njene okvaene povrine i oteava zaptivanje prostora izmeu pokretnih delova. Samo habanje se donekle smanjuje izradom odgovarajuih delova od vrlo tvrdog materijala ili se potpuno izbegava oblaganjem tvrdom gumom svih okvaenih povrina pumpe. Zaptivanje se obavlja ubacivanjem iste vode posebnom pumpom u zaptivna mesta. Ovakav nain reavanja problema je prema tome mogu, ali se uvek postavlja pitanje ekonomske raunice. Iz tog razloga sve se vie ide na reenje transporta pumpama za istu vodu, uvoenjem usitnjenog materijala u cevovod iza pumpe (sl. 1.13). U ovom sluaju uvoenje usitnjenog materijal u cevovod iza pumpe nije uvek lako, naroito kada u njemu vlada visok pritisak diktiran samim transportom. Uvoenje usitnjenog materijala u cevovod pod pritiskom obavlja se pomou sektorskih i komornih dozatora i pomou ejektora.

ms

mt

L,D

mm

Sl. 1.13. Sistem sa pumpom za vodu

37

Da bi se izbeglo habanje i smanjili problemi oko zaptivanja kod pumpi za meavine i iskoristile dobre strane kod pumpi za vodu ( vei stepen korisnosti i lake zaptivanje) u poslednje vreme se sve vie koriste kombinovani sistemi transporta koristei osobine obe pumpe. U ovom sluaju pumpa za meavinu ubacuje meavinu u cevovod, koju potom pumpa za istu vodu potiskuje u potisni cevovod radi transporta. Ovo reenje se veoma esto koristi za hidraulini transport pepela i ljake jer su ovi materijali poznati kao veoma abrazivni.

PNEUMOHIDRAULINI LIFT Pneumohidraulini lift predstavlja jedna cev konstanstnog preseka, koja je uronjena u rezervoar sa tenou ili sa meavinom tenosti i usitnjenog materijala i u koju se na odreenoj dubini ubrizgava gas pod pritiskom p1 u to veem broju mehuria (sl. 1.14).

Sl. 1.14. Pneumohidraulini lift

Mehurii gasa kreu se vertikalno navie, odnosno izronjavaju, pod dejstvom Arhimedove sile, povlaei za sobom tenost silom trenja, a ova, opet silom trenja, estice usitnjenog materijala ka izlaznom preseku 2-2. Prema tome gas je ovom prilikom obavio vertikalni transport tenosti ili meavine tenosti i usitnjenog materijala. Pneumohidraulini lift ima primenu u crpljenju vode iz bunara i sirove nafte iz buotinskih leita sa nedovoljnim pritiskom, za transport 38

pepela i ljake od kotlova do deponije, za podizanje peska i ljunka sa dna reka prilikom bagerisanja, za transport eerne repe u fabrikama eera za vreme pranja itd. Iako mu je stepen korisnosti relativno nizak (0.15-0.45) pneumohidraulini lift se esto upotrebljava jer je proste izrade, nema pokretnih delova, nije osetljiv na habanje, jeftin je itd. Najvie se upotrebljava za podizanje meavine pepela, ljake i vode do ulaza i kosi cevovod radi transportovanja do deponije.

EJEKTORI Ejektori su ureaji koji slue za stvaranje strujne energije radi transporta neke tenosti ili meavine tenosti i usitnjenog materijala. Nemaju pokretnih delova i prave se od krunih i konusnih cevi spojenih po odreenom redosledu. Na sl.1.15 prikazana su dva tipa ejektora sa potrebnim oznakama.

a)

b)

Sl. 1.15. Ejektori Kroz mlaznik M istie radni fluid velikom brzinom, koji silom trenja na graninoj povrini mlaza povlai za sobom usisavani fluid ili meavinu usitnjenog materijala i fluida, da bi se u komori za meanje KM izvrila potpuna homogenizacija. U difuzoru se ova meavina usporava da bi se na kraju difuzora ostvario onaj pritisak koji je potreban za transport meavine kroz cevovod na koji je ejektor prikljuen.

39

Razlika ova dva tipa ejektora je u kolinearnosti brzina radnog fluida i usisavanog fluida. Oigledno je ejektor tipa A bolji u hidraulinom smislu jer je njegov stepen sigurnosti vei. Prilikom odreivanja pogonskih karakteristika ejektora, polazi se od toga da je pritisak mlaza radnog fluida jednak pritisku usisavanog fluida u usisniku ejektora, tj. p1=p2. Ova predpostavka je opravdana jer je u pitanju nestiljivo strujanje. Mlaz radnog fluida posle izlaska iz mlaznika se iri pod uglom 2=20o. Instalisana snaga pumpe, koja potiskuje radni fluid kroz mlaznik ejektora je:
N = p1 q1 1000 p

[kW]

gde je:
p 1 = 1 2 (1 + m ) + p c1 1 gH + (p1 p a ) 1 v1 2

[Pa]

napor te pumpe, pri emu se znak "+" uzima kad je nivo radnog fluida u rezervoaru ispod ose ejektora, odnosno znah "-" kad je nivo radnog fluida u rezervoaru iznad ose ejektora. pc1- gubici strujne energije u dovodnom cevovodu za radni fluid, raunati od nivoa rezervoara do poetka mlaznika u Pa. H - razmak izmeu nivoa radnog fluida u rezervoaru i ose ejektora u m. 1 - gustina radnog fluida, kg/m3. v1 - brzina radnog fluida, m/s. m - koeficijent lokalnog otpora mlaznika. pa - atmosferski pritisak, 10.1325 Pa. g - ubrzanje Zemljine tee 9.81m/s2.

40

2. MAINE I UREAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA1)

Uvoenjem savremenih sredstava transporta u svim granama privrede, a naroito, u onim gde transport znatno uestvuje u procesu proizvodnje, reava se jedan od vanih uslova unapreenja procesa proizvodnje. U nameri da se kompletiraju saznanja i koriste najvia dostignua tehnike u program ove knjige uvrtene su i osnovne maine i ureaji za pneumatski transport rasutog materijala. Primena ureaja za pneumatski transport je vrlo iroka. Primenjuje se u svim sluajevima transportovanja branastog, zrnastog ili materijala u rasutom stanju. Transport se moe obaviti horizontalno, vertikalno ili kombinovano. Veliina maina i ureaja za pneumatski transport zavisi od kapaciteta transporta i vrste materijala. Osnovne prednosti pneumatskog transportovanja materijala u poreenju sa drugim vrstama transporta su: 1. Manja investiciona ulaganja nego za mehaniki ureaj transporta. 2. Siguran rad i mogunost ostvarenja visokog stepena automatizacije procesa. 3. Potreban je mali prostor za smetaj i ugradnju, jer se materijal prenosi cevovodom malog prenika. 4. Obezbeuje iste i higijenske uslove rada, ne zagauje okolinu. Zbog hermetinosti cevnih vodova neznatno je stvaranje praine i mali gubici materijala pri transportovanju. 5. Lako rukovanje i jednostavno odravanje. 6. Mogunost uzimanja materijala na nekoliko mesta utovara, kao i mogunost istovara materijala na raznim mestima. 7. Mogunost postizanja velikog kapaciteta, i do 300t/h. 8. Mogunost obavljanja nekih tehnolokih procesa sa transportovanjem, kao na primer, usisavanje sitnih frakcija iz mlinova. 9. Dodatne funkcije kao to su: hlaenje, grejanje i suenje. Nedostaci pneumatskog transporta: 1. Visoka potronja energije, koja je oko 10 puta vea u odnosu na potronju mehanikih transportera. 2. Poveano habanje delova instalacije (kolena i sl.).

1)

Tolma, D. : Pneumatski transport, 1991.

41

3. Neophodnost efikasnog ienja vazduha, u cilju spreavanja zagaenja okoline. 4. Kod poviene vlanosti materijala izaziva njegovo slepljivanje na kritinim mestima (kolena) i naruava optimalan rad ureaja. Navedene prednosti u odnosu na nedostatke, stavljaju pneumatski transport na prioritetno mesto primene u transportu materijala.

PNEUMATSKI TRANSPORTERI Jedno od najprimenjenijih tehnika u manipulaciji materijalima u industriji je transport materijala suspendovanog u vazdunoj struji u horizontalnim i vertikalnim cevovodima, rastojanja od nekoliko metara do nekoliko desetina metara. Mogu se transportovati materijali od fino prakastih, preko paleta od 6mm, do nasipne gustine vie od 1500 kg/m3. Kapacitet sistema pneumatskog transporta zavisi od: 1. zapreminske mase proizvoda i veliine estica i oblika u izvesnoj meri, 2. sadraja energije transportovanog vazduha u celokupnom sistemu, 3. prenika transportne linije i 4. ekvivalentne duine transportne linije. Minimalni kapacitet postie se kad je pritisak transportovanog vazduha taman dovoljan da prenese proizvod kroz liniju bez zaustavljanja. Da bi se spreilo takvo zaustavljanje, potrebno je obezbediti dodatno poveanje pritiska vazduha, tako da postoji faktor sigurnosti. Optimalni sistem pneumatskog transporta je onaj, koji kroz operativnu primenu otplati sve projektovane parametre iznad potrebnog minimuma u okviru kriterijuma za povraaj investicije, utvrenim od strane investitora. Kompletna tehnika pomo koju nude isporuioci maina i oprema dovela je do trenda rasta nabavke kompletnih sistema pneumatskog transporta i primene u industriji. Ovde je dato nekoliko tipinih sistema pneumatskog transporta u funkciji ekonominog iznalaenja reenja (slika 2.1 i 2.2).

42

VRSTE SISTEMA Uopteno pneumatski transporteri se klasifikuju u etiri osnovna tipa: Pod pritiskom, Vakuum, Kombinacija pritiska i vakuuma i Fluidni sistemi. U sistemu pod pritiskom (sl. 2.1), materijal se uvodi - isputa u struju vazduha posrestvom rotacionog dodavaa. Brzina toka vazduha odrava materijal u suspenziji sve dok materijal ne stigne do sabirnog bunkera, gde se razdvaja od vazduha vazdunim filterom ili ciklonskim separatorom. Sistemi pod pritiskom koriste se za materijale u slobodnom toku skoro svih veliina estica do 6mm paleta, sa potrebnim kapacitetom preko 10000 kg/h i gde je gubitak pritiska kroz sistem oko 0.4 bar. Ovakvi sistemi efikasno se koriste tamo gde se iz jednog izvora napaja nekoliko prijemnih mesta - potroaa. Vazduh za transport se obezbeuje duvaljkama.

Sl. 2.1. Sistem pneumatskog transporta pod pritiskom

Vakuum sistemi (sl. 2.2a i 2.2b) karakteristini su po kretanju materijala u vazdunom toku pritiska koji je nii od atmosferskog. Prednosti ovog sistema su da se sva energija pumpanja koristi za pokretanje materijala, a materijal se moe usisati u transportni cevovod bez pomoi rotacionog dodavaa ili slinog elementa za zaptivanje izmeu silosa za skladitenje i transportnog cevovoda.

43

Materijal se transportuje suspendovan u vazdunom toku dok ne stigne do prijemnika. Tada ciklonski separator ili filter razdvaja materijal od vazduha, koji prolazi kroz separator i filter na usisnoj strani te nakon toga vri potisno dejstvo. Vakuum sistemi se koriste na mestima gde kapacitet ne prelazi priblino 7000kg/h a ekvivalentna duina cevovoda je manja od 300m. Od posebnog znaaja su vakuum sistemi projektovani za kapacitete ispod 450kg/h i koriste se za materijale na kratkim rastojanjima od bunkera za skladitenje do procesnih ureaja hemijske pripreme. Ova vrsta transporta nalazi sve veu primenu u radu sa branastim i prakastim materijalima u prehrambenoj industriji.

Sl. 2.2a. Vakum sistem pneumatskog transporta

44

Sl. 2.2b. Vakum sistem pneumatskog transporta Sistem pritisak - vakuum (sl. 2.3) predstavlja kombinaciju obe metode. Vakuum se koristi za povlaenje materijala u transporter, pomeranjem na kratkom rastojanju od ciklon separatora, izdvojeni vazduh iz ciklona separatora filtrira se, a nakon toga uz pomo duvaljke vri se potisno dejstvo materijala kroz cevovod. Preporuene vrednosti brzina transporta date su u tabeli 1.

Sl. 2.3. Transportni sistem: vakuum-pritisak

45

Fluidni sistemi Uopteno transportuju prethodno fluidizovane, fino razdvojene materijale na kratkim rastojanjima. Posebna prednost fluidnog sistema je u primeni na silosima sa skoro horizontalnim dnom. Fluidizovanje se postie putem komore u kojoj vazduh prolazi kroz poroznu plou - pregradu koja formira dno transportera na koju se dovodi materijal za transport. Kako vazduh prolazi kroz poroznu plou, svaka estica je okruena slojem vazduha (sl.2.4).

Sl. 2.4. Sistem transporta u fluidizovanom sloju U momentu izvoenja fluidizacije materijal dobije osobine fluidnog toka i poinje da slobodno tee u pravcu pada korita transportera. Pravac korita transportera postavlja se sa padom 2o -5o, u smeru transportera. Za transport cementa primenjuje se nagib od 4%, a potronja vazduha iznosi do 1.5m3/min po kvadratnom metru porozne ploe, nadpritisak vazduha iznosi do 0.04 bar, irina kliznog kanala izvodi se u granicama od 125-500 mm a pri tome se postie protok od 20-120 m3/h. Na duini kanala od 10-40 m snaga elektomotora na ventilatoru iznosi 0.75-4.0 kW.

46

Tabela 1. Preporuene vrednosti brzine kod pneumatskog transporta Nasipna gustina materijala u kg/m3 160 240 320 400 480 560 640 720 800 880 960 1040 Brzina u m/s 14.7 18.2 20.9 23.3 26.6 27.9 29.6 31.3 32.9 34.5 36.3 37.8 Nasipna gustina materijala u kg/m3 1120 1200 1280 1360 1440 1520 1600 1680 1760 1840 1920 Brzina u m/s 39.0 40.6 41.8 43.1 44.1 45.6 46.7 47.9 49.2 50.2 53.3

47

CIKLONSKI SEPARATORI Za separaciju materijala iz suspenzije sa vazduhom najee koriena oprema su ciklonski separatori. Gas ulazi u cilindrinu ili konusnu komoru tangencijalno, a izlazi kroz cenrtalni otvor (sl. 2.5).

Sl. 2.5. Proporcije mera ciklona Prema tome, ciklon je komora u kojoj se vri taloenje usled delovanja centrifugalnih sila. Pri normalnim uslovima rada ciklona, centrifugalna sila odvajanja ili ubrzanja moe imati veliinu i do pet puta veu od gravitacionog ubrzanja. Prema svojoj efikasnosti i nainu dejstva ciklonski separatori nude jedno od najjeftinijih naina sabiranja materijala; praine sa gledita eksploatacije i ulaganja. Cikloni se primenjuju za razdvajanje vrstih materijala i tenosti od gasova i vrstih materijala od tenosti. Za razdvajanje vrstih materijala od gasova, primenjuju se cikloni kod estica preko 5m prenika. Za estice krupnoe preko 200m mogu se koristiti cikloni ili gravitacione komore za taloenje, koje su manje podlone abraziji. U sluajevima kad materijal - praina pokazuje visok stepen aglomeracije, odnosno kada postoji velika koncentracija praine (preko 3.5kg/m3) ciklonom se moe ukloniti praina koja ima i manje estice. U nekim sluajevima mogue je

48

ostvariti efikasnost od 98% na praini sa veliinom estice od 1 do 2 m, zbog preovaujueg efekta aglomeracije. Kada gas ue u ciklon, brzina gasa se redistribuira tako da se tangente komponente brzina poveavaju sa smanjenjem poluprenika r, tj:
v ct = r n

Spiralna brzina u ciklonu moe dostii vrednost nekoliko puta veu od prosene brzine ulaznog gasa. U idealnom sluaju bez trenja estice o zidove ciklona je n=11.5. Na osnovu rezultata merenja (Shepherd and Lapple Eng. Chem. 1940) pokazano je da n moe imati raspon od 0.50.7 u velikom delu prenika ciklona. Mada brzina dostie nulu kod zida, merenje brzine u tankom graninom sloju pomou Pitoove cevi pokazuje relativno velike tangencijalne brzine (kako je prikazano na sl. 2.6 i 2.7).

Sl.2.6

Sl. 2.7

Sl. 2.6. Promena tangencijalne i radijalne brzine na razliitim presecima ciklona Sl. 2.7. Tipski ciklon sa dodatnim sabirkom praine

Pad pritiska u ciklonu kao i gubitak usled trenja najprikladnije se izraava kao funkcija ulazne brzine gasa u ciklon:

49

p c = c

v2 c 2

Na sl. 2.8 prikazana je efikasnost odvajanja koja se oekuje za datu veliinu estica, a za ciklone slinih geometrijskih karakteristika (kao na sl. 2.5).

Sl. 2.8. Efikasnost odvajanja za ciklone Pri razdvajanju estica praine u ciklonu, pod predpostavkom da su estice kuglastog oblika, i da je koeficijent otpora = 3/rc, moe se izraunati najmanji prenik estice koju e ciklon efikasno odvojiti.
do = 3 v (r r1 ) n v g s

gde je: v r r1 n vg s - viskozitet gasa - vazduha u Ns/m2, - poluprenik ciklona u m, - poluprenik izlazne cevi ciklona u m, - broj obrtaja gasne struje u ciklonu, - obimna brzina gasa u ciklonu u m/s, - gustina mase estica u kg/m3.

50

Obimna brzina gasa u ciklonu se kree u granicama 0.7vc vg 0.75vc, gde je vc=16-20m/s - ulazna brzina gasa u ciklon. Projektovanje ciklona izvodi se tako da se zadovolje odreene granice pada pritiska. Za instalacije pneumatskog transporta i rad ciklona pri priblino atmosferskom pritisku, maksimalni dozvoljeni pad pritiska odgovara ulaznoj brzini u rasponu od vc=15-20m/s. Efikasnost odvajanja ciklona direktno zavisi od prenika ciklona. Pri projektovanju ciklona primarni faktor je odreivanje njegovog prenika, a ostale geometrijske mere proporcinalno zavise od prenika. Ciklon sa manjim prenikom ima veu efikasnost odvajanja od ciklona sa veim prenikom, a pri konstantnom padu pritiska. Meutim, cikloni sa manjim prenikom zahtevaju konstrukciona reenja paralelnog povezivanja u jednu celinu, za dati kapacitet. Konano reenje projekta obuhvata kompromis izmeu efikasnosti odvajanja ciklona - dva ili vie ciklona u bateriji i kompleksnosti opreme - jednostruki ciklon za dati kapacitet. Uobiajeno je projektovati jednostruki ciklon za dati kapacitet. Projektovanje ciklona u redovima odnosno u parovima 2, 4 do 6, opravdano je u sluajevima gde je efikasnost odvajanja ciklona neadekvatna za jednostruki ciklon. Smanjenjem prenika cevi za izlaz gasa iz ciklona poveava se efikasnost odvajanja i pad pritiska. Odnosno, gubitak pritiska u ciklonu ima direktno dejstvo na potrebni statiki pritisak i snagu koju ventilator mora razviti da bi savladao izmeu ostalog i otpor ciklona. Poveavanjem duine ciklona poveava se i efikasnost odvajanja. Ne postoje strogo odreene proporcije geometrijskih mera ciklona. Neophodno je da ulazni prelaz u ciklon bude postepen da bi se izbegao veliki pad pritiska zbog ubrzavanja gasa u njegovoj komori. Veina ciklona sa velikom efikasnou imaju duinu konusa u rasponu od (1.63.0) d. Cikloni su jednako efikasni ukoliko rade na potisnoj ili usisnoj strani ventilatora, ukoliko je prijemnik praine nepropustan za vazduh. Najvei uzrok slabog rada ciklona je proputanje vazduha i izlaz praine. Proputanje vazduha na ciklonu ima za rezultat pad efikasnosti odvajanja, posebno fine praine. Za ciklon pod pritiskom, nedopustivo je proputanje vazduha, pre svega zbog stvaranja lokalne praine.

51

GEOMETRIJSKE MERE CIKLONSKIH SEPARATORA

Efikasnost ciklona direktno zavisi od njegovog prenika. Ne postoje tano utvrene metode prorauna prenika ciklona u zavisnosti od koliine gasa koju odvaja ciklon. Kada je poznata koliina gasa koju ciklon treba da izdvoji od materijala i praine, ipak se moe priblino izraunati njegov prenik. Za praktinu upotrebu, prenik ciklona moe se odrediti na osnovu podataka proizvoaa za ovu vrstu opreme. Na osnovu konstatacije da efikasnost ciklona direktno zavisi od prenika moe se izvriti dimenzionisanje ciklona koristei podatak za faktor k=1.72.1m3/m2s, faktor efikasnog odvajanja za ciklon. U tabeli 2, date su dimenzije visoko efikasnog ciklona (sl. 10) proizvoaa opreme. Za poznatu koliinu gasa koju treba da izdvoji ciklon, moe se izraunati njegov prenik pomou formule:
d= 4 Fc

[m]

gde je: Fc - povrina poprenog preseka ciklona u m. Ostale geometrijske mere ciklona proporcionalno zavise od prenika ciklona (sl. 2.9).

52

D L R

Sl. 2.9. Osnovne mere ciklona

Sl. 2.10. Visokoefikasni ciklon

53

Tabela 2. Dimenzije visoko efikasnog ciklona pri otporu izmeu 18002000 N/m2 A [mm] B [mm] D [mm] L [mm] R [mm] Q [m3/h ] 50 130 240 370 540 770 960 1270 1500 2150 2950 3850 4300 4900 5400 6000

20 30 40 50 61 73 81 93 102 122 142 162 172 183 193 203

45 68 92 115 137 164 183 211 228 274 320 366 389 411 434 457

100 150 200 250 300 360 400 460 500 600 700 800 850 900 950 1000

390 586 781 967 1171 1407 1562 1797 1953 2342 2734 3124 3317 3515 3709 3950

40 60 80 100 120 144 160 184 200 240 280 320 340 360 380 400

Izdvajanje praine iz struje vazduha vri se iz dva osnovna razloga: da bi se zadrala korisna supstanca i da bi se spreilo zagaivanje vazduha - okoline. Efikasnost odvajaa izraava se stepenom odvajanja. Prema propisima efikasnost odvajaa odreuje se na osnovu graninih vrednosti emisije (GVE) praha. Prema postojeim pravilnicima o zatiti vazduha od zagaivanja propisane su sledee GVE: 150 mg/m3 za netoksini prah za protok od 10000 m3/h i vei, a 500 mg/m3, za protok od 3000 m3/h i manji, 100 mg/m3 od transportnih ureaja, a pri protoku preko 3000m3/h.

54

VREASTI FILTERI Na sl.2.11, data je silosna izvedba vreastog filtra sa dobrim iskorienjem i filtracijom, kao i sa stalno visokim stepenom izdvajanja pri konstantnom otporu filtera. Ovi filteri koriste se u sistemu pneumatskog transporta sa nadpritiskom ili sa vakuumom. Filtracione vree su u obliku xepova i zauzimaju mali prostor.

VENTILATOR

Model

motor kW

Dimenzije

Teina

Sl. 2.11. Vreasti filter

Inspekcioni pregled i upravljanje izvode se na strani istog gasa. Elektronski regulacioni ureaj za protiv-strujno ienje vrea izveden je u kompaktnoj izradi. U tabeli 3, data je zavisnost izmeu povrine filtera i koliine izdvojenog vazduha.

55

Tabela 3. Odnos povrine filtera i koliine vazduha Ukupna filtraciona povrina [m2] F-4 F-6 F-7 F - 10 F - 12 F - 14 F - 20 Filterski elementi broj i veliina 6 - KRATKI 6 - DUGI 10 - KRATKI 10 - DUGI 12 - DUGI 20 - KRATKI 20 - DUGI Koliina vazduha [m3/h] 700 1000 1250 1750 2000 2500 3500

Faktor optereenja ovih filtera priblino iznosi 175 m3/m2h. Na sl. 2.12, dat je dijagram zavisnosti koliine vazduha i otpora filtera.

Sl. 2.12. Zavisnost otpora filtera i koliine vazduha

56

Na sl. 2.13 prikazan je vreasti filter sa filterskim maramama cilindrinog oblika. Koristi se za otkanjanje estica praine iz meavine praina-gas.

Sl. 2.13. Vreasti filter sa filterskim maramama cilin. Oblika

Okruglo filtarsko kuite omoguava prvu separaciju putem centrifugalnih sila. Naknadna filtracija kroz filter maramu isti vazduh u velikoj meri zadovoljavajui sve propise za ouvanje okoline. Osobine ovakvih filtera: Pad pritiska: -vakuum do 0.25bar -nadpritisak do 0.05bar. Sistem za ienje - otresanje vrea sa visokoefikasnim ienjem troi: 0.035 0.04 [m3/vrei] x (broj otresanja).

57

Ovi filteri rade efikasno ak i pri velikim optereenjima, omoguavaju maksimalno ienje filtarskih vrea i daju visok stepen istoe vazduha. Faktori koji odreuju optereenje filtera: Maksimalno optereenje je 9m3/m2min sa duinom vree od 2.4m. Faktori koji utiu na optereenje filtera: -veliina estica, -pneumatski sistem aspiracije, -fiziko svojstvo praine, -koncentracija praine u netretiranom vazduhu, -elektrostatiko pranjenje.

CIKLON FILTER Objedinjavanjem funkcije ciklonskog odvajanja i filtriranja vazduha dobijen je ureaj koji istovremeno obavlja dve funkcije: odvajanje materijala od vazdune struje i preiavanje vazduha. Telo ciklon-filtera je cilindrinog oblika (sl. 2.14). Na glavi ima grupu elektromagnetskih ventila za regulaciju dotoka komprimovanog vazduha kroz dizne za uduvavanje (kroz venturijeve cevi) u kojima se struja vazduha priblino podeava na brzinu zvuka. Na venturi cevi su privrene filterske vree sa zatitnom korpom. ienje poliestarskih filter vrea obavlja se pritisnim vazduhom, u intervalima od 1 do 30 sekundi, a u zavisnosti od koliine praine. Pomou elektronskog ureaja regulie se interval protivstrujnog otresanja vrea, tako to se otvara elektromagnetski ventil u glavi odvajaa ciklon-filtera. U srednjem delu ugraen je izmenljivi deo i u nekim sluajevima je snabdeven zatitnom reetkom, na kojoj se privruje pokaziva nivoa. Ovakvi ciklon-filteri mogu da podnesu veliko preoptereenje u radu, jer imaju sopstveni sistem ienja.

58

Sl. 2.14. Ciklon filter

TOTALNI ODVAJA Jedna od moguih primena ciklon-filtera u sistemu pneumatskog transporta prikazana je na sl. 2.15. Dobre osobine ovakvog sistema su: Nema gubitaka materijala, jer ima potpuno odvajanje praine. Potpuno se preiava izlazni vazduh, a time se uva klipni sistem duvaa. Mali su trokovi odravanja, jer je mali broj delova izloen zapuavanju. Mali je gubitak pritiska i zbog toga poveani kapacitet transporta. Mala potreba za smetajnim prostorom, laka i kompaktna konstrukcija.

59

Sl. 2.15. Totalni odvaja

ROTACIONI IZUZIMA U sistemu pneumatskog transporta rotacioni izuzima slui za zatvaranje strane koja je pod pritiskom i atmosfere kod istovremenog iznoenja materijala. Ima robusnu livenu konstrukciju od SL i jednostavne je izrade. Zazor izmeu rotora i statora ima direktnog uticaja na ispravan rad izuzimaa, a odreuje se uzimajui u obzir i vrstu materijala koja se transportuje. Tako na primer zazor izmeu rotora i statora na izuzimau kree se u granicama od 0.200.50mm zavisno od vrste materijala. S obzirom na primenu i zaptivajue dejstvo upotreba rotacionog izuzimaa ograniena je na nadpritiske od 0.8bar. Specijalne izvedbe rotacionih izuzimaa su rotacioni fluidlift dozatori prilagoeni za ugradnju na cevovode za pneumatski transport. Na sl. 2.16 dat je izgled rotacionog izuzimaa.

60

Sl. 2.16. Rotacioni izuzima

PRORAUN PNEUMATSKOG TRANSPORTA Pri projektovanju pneumatskog transporta za industrijske svrhe neophodno je prvenstveno odrediti parametre: tehniki kapacitet, G [kg/h] raunsku duinu transportnog cevovoda, Lra [m] koeficijent koncentracije smee, Ck [kg/kg] transportnu brzinu vazduha, vv [m/s] Na osnovu ovako definisanih veliina pristupa se dimenzionisanju prenika cevovoda i izraunavanju koliine vazduha i pada pritiska.

61

TEHNIKI KAPACITET POSTROJENJA Tehniki kapacitet definie se pomou izraza:

G= Gsr k1 k 2 t

gde je: Gsr - dnevna proizvodnja pogona, k1 - koeficijent neravnomernog dodavanja materijala u pneumatsku liniju, (11.5) k2 - koeficijent poveanja kapaciteta i pogona, t - vreme rada u toku dana.

RAUNSKA DUINA CEVOVODA Raunska duina cevovoda dobija se sabiranjem duine horizontalnih i vertikalnih deonica cevi i ekvivalentnih duina koje proizilaze iz postojeih krivina, skretnica i dr. Ova se mesta zamenjuju duinama jednakih otpora.
L ra ~ = L h + L v + L ek

[m]

gde je: Lh - duina horizontalnog cevovoda u (m), Lv - duina vertikalnog cevovoda, izraunava se od mesta napajanja do mesta prikljuenja, u (m), Lek - ekvivalentne duine krivina, u (m), Ekvivalentne duine krivina date su u tabeli 4. "Ekvivalentna duina" leptirzatvaraa, prekretaa uzima se; Lek=8m, a za ibere Lek=4m. Tabela 4. Ekvivalentna duina krivina (L=90o) Duine krive Lek (m) pri R/d Vrsta materijala Prainasti Zrnasti, jednolian Sitan, nejednolian Krupan, nejednolian 4 4-8 6 5 - 10 8 - 10 10 6 - 10 12 - 16 28 - 35 60 - 80 20 8 - 10 16 - 20 38 - 45 70 - 90

62

KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEE Osnovni pokazatelji koji karakteriu reim rada postrojenja pneumatskog transporta su zasienost struje vazduha esticama materijala koji se transportuje tj. koncentracija smee. Postoji masena koncentracija i zapreminska koncentracija. Pod tim se podrazumeva odnos masa ili zapremine transportovanog materijala i vazduha za transport. Masena koncentracija:
Ck = Gm Gv

gde je: Gm - masa transportovanog materijala, Gv - masa vazduha za transport. Zapreminska koncentracija:
Cv = G m v = Ck v G v m m

gde je: v - gustina vazduha, m - srednja gustina materijala. Kod usisnih postrojenja koeficijent koncentracije ogranien je veliinom vakuuma i kree se u granicama: 0.525. Kod potisnih postrojenja koeficijent koncentracije smee je teorijski neogranien i kree se od: 10150. Pri projektovanju postrojenja pneumatskog transporta neophodno je odabrati optimalne vrednosti koncentracije smee. Stepen koncentracije utie na snagu postrojenja i njegove gabarite. Pri malim vrednostima Ck, raste snaga postrojenja na osnovu poveanja koliine vazduha. Zbog toga male koncentracije su nepogodne za pneumatska postrojenja. Pri veim vrednostima Ck, smanjuje se potronja vazduha, pa je prema tome potronja energije manja. Kod suvie velikih stepena koncentracije, postrojenje pneumatskog transporta radi na povienom nadpritisku te se javlja potreba za kompresorskim postrojenjem sa ureajem za preiavanje vazduha (uljni odvajai i dr). Kod

63

visokih stepena koncentracije dolazi do zaepljavanja cevovoda na kolenima i skretnicama. Optimalne vrednosti stepena koncentracije smee dobijaju se na osnovu eksperimentalnih ispitivanja pneumatskih postrojenja u radu. Za proraune mogu se korisititi podaci za Ck, dati u tabeli 5. Tabela 5. Preporuene vrednosti za koeficijent koncentracije Osnovna grupa Brzina vazduha m/s 25 - 35 16 - 25 20 - 30 16 - 22 15 - 18 Koncentracija Ck kg/kg 3-5 3-8 15 - 25 1-4 0.1 - 0.6 Koeficije nt otpora K 0.5 - 1.0 0.5 - 0.7 0.3 - 0.5 0.5 - 1.5 1.0 - 2.0

Sitan materijal Zrnast materijal

Prakasti materijal Vlaknasti materijal

GUBICI PRITISKA PRI STRUJANJU SMEE VAZDUHA I MATERIJALA Ispitivanjem pneumatskog transporta i merenjem pokazalo se da promena pada pritiska ima linearnu zavisnost:
p sm = (1 + Ck K ) p v

gde je: psm- pad pritiska pri kretanju meavine, pv - pad pritiska pri kretanju istog vazduha, Ck - srednja masena koncentracija, K - koeficijent kojim se uveava pad pritiska pri kretanju meavine u odnosu na strujanje istog vazduha.

Data zavisnost izraena prethodnom jednainom, dokazana je ispitivanjem pneumatskih transporta pri koncentraciji smee od 0.05 25 kg/kg. Koeficijent K dobija se eksperimentalnim putem i u velikoj meri zavisi od brzine vazduha vv. Ako je brzina vea, koeficijent K je manji i obrnuto. Pri veim brzinama vazduha, estice materijala manje padaju na zidove cevovoda, a to smanjuje gubitke pritiska 64

na trenje. Pri manjim brzinama estice materijala se vie dodiruju sa zidovima cevovoda, a time se otpori poveavaju. Na veliinu koeficijenta K, utiu fizika svojstva transportovanog materijala: oblik, dimenzije, specifina masa, prenik cevovoda (K, se poveava sa poveanjem prenika cevi). vrednosti koeficijenta K, za razliite grupe materijala, dobijene eksperimentalnim putem, date su u tabeli 4-5. Pad pritiska usled lokalnih otpora pri transportu smee vazduha i materijala moe se odrediti po formuli:
p lok = (1 + K Ck ) v v v2 v 2

gde je: v - koeficijent lokalnih otpora pri kretanju istog vazduha. Pri transportu u vertikalnim deonicama cevovoda, treba obezbediti dodatnu energiju, koja je potrebna za savlaivanje geodetske visine, tako nastaje pad pritiska, koji zavisi od koncentracije smee Ck i visine dizanja H.
p h = H v C k vv vm

Stvarna brzina u vertikalnom cevovodu pri kretanju na gore znatno je manja od brzine vazduha, vm = vv - vleb na osnovu toga se dobija:
p h = H v C k vv v v v leb

Na deonicama, gde je cevovod vie optereen materijalom, a brzina materijala smanjena i na mestima skretanja cevovoda gde se troi energija vazdune struje na savlaivanje inercije materijala, javlja se dodatni otpor, a moe se izraunati kao:
p r = K r C k v vv 2

gde je: Kr - (1 - 2.1), koeficijent otpora na savlaivanje inercijalnih, dobijen eksperimentalnim putem. Koeficijent Kr , zavisi od fizikih osobina materijala, brzine vazduha i drugih parametara, pri emu manje vrednosti odgovaraju materijalima sa manjom specifinom masom.

65

PRORAUN POTISNIH TRANSPORTA

USISNIH

SISTEMA

PNEUMATSKOG

Veina niskopritisnih sistema pneumatskog transporta rade sa naporom do 10000 (Pa) = 0.1 (bar), a pri tom specifina gustina vazduha moe da odstupa 10%. Takva odstupanja mogu se zanemariti pa se za pojednostavljenje prorauna uzima da je v=1.2kg/m3=const. Pri proraunu pneumatskog transporta zadatak je odrediti prenik cevovoda d, kapacitet vazduha Qv, ukupne padove pritisaka pi, kao i izvriti izbor instalacije (tip ventilatora, veliinu i povrinu filtera, dimenzionisanje ciklona, veliinu fluid lift dozatora i rotacionih izuzimaa). Na osnovu poznate koncentracije smee Ck, i proraunskog kapaciteta G, odreuje se protok vazduha;
Qv = G v Ck

[m3/s]

Na osnovu Qv i zadate brzine vazduha vv izraunava se prenik cevovoda;

d= 4Qv v v

[m]

Na osnovu prorauna prenika cevi d, usvaja se standardni prenik cevovoda i izraunava tana vrednost Qv (i preraunava se Ck);
Ck = G v Qv

Za konanu vrednost Qv izraunava se prenik ciklona;

D = 4 Fc Qv k

[m] [m2]

Fc =

k = 1.72.1 [m3/m2s] - konstanta za visokoefikasan ciklon.

66

Otpor ciklona nalazi se pomou;

p cik = m Q2 v

m=0.150.20 - koeficijent za ciklon Qv [m3/min] Otpor za bateriju ciklona odreuje se;

p cik = v2 c v 2

gde je: - koeficijent otpora ciklonskih baterija, vc - ulazna brzina vazduha u ciklon (uzima se oko 1520m/s). Takoe, potrebno je izvriti proraun ventilacionog dela mree, uzimajui u tom delu brzinu vazduha 1015m/s. Odreivanje veliine ukupnih otpora u mrei: p (N/m2)
v2 L i p = + i v v (1 + K Ck ) + p h + p r + p ost 2 d

gde je: - koeficijent trenja istog vazzduha o zidove cevi 0.020, Li - suma svih duina cevovoda, horizontalih, vertikalnih i ekvivalentnih duina prema tabeli 4, i - suma lokalnih otpora, K - korekcioni faktor prema tabeli 5, ph - dodatna energija za savlaivanje geodetske visine, pr - gubici na savlaivanje inercijalnih sila, i post- ostali gubici u sistemu pneumatskog transporta.

67

Posle izraunavanja ukupnog pada pritiska u mrei i potrebe za vazduhom proraunava se naga motora radne maine:
N = k1 Q v k 2 p 1000 v

[kW]

gde je: k1=1.15 - koeficijent koji uzima gubitke usled prosisavanja u mrei, k2=1.10 - koeficijent koji uzima u obzir nepredviene otpore u cevovodima, v=0.50.8 - koeficijent korisnosti ventilatora duvaljke. U usisnim postrojenjima, koja rade pri vakuumu preko 0.1bar, uz poveanje razreenosti po duini transportnog cevovoda poveava se zapreminski protok vazduha, uz smanjenje njegove specifine mase. U vezi sa tim, pri konstantnom preniku cevovoda poveava se brzina vazduha. Poto bi se ta veliina menjala vie od 10%, potrebno je dugake trase cevovoda "razbijati" na deonice sa postepenim porastom prenika. U tom sluaju duina tih deonica se odreuje raunski iz jednaine, koja uzima u obzir termodinamiku promenu sastava vazduha pri konstantnoj temperaturi vazduha:

2 p1 p2 v2 2 = L v2 v2 d 2 2p2 2

gde je: p1 p2 v2 vv2 - pritisak na poetku proraunske deonice, - pritisak na kraju proraunske deonice, - gustina vazduha na kraju proraunske deonice, - brzina vazduha na kraju deonice.

Ukoliko sistem radi na vie paralelnih linija, i na razliitim optereenjima, za proraun se uzima linija sa najviim optereenjem.

68

3. PUMPE1), KOMPRESORI, VENTILATORI

3.1 PUMPE
U okviru ovog poglavlja e se razmatrati pumpe koje su najvie u upotrebi u procesnoj industriji, kao to su centrifugalne pumpe, propelerne pumpe, klipne pumpe, membranske pumpe, zupaste pumpe, pune pumpe i dr. Centrifugalna pumpa sastoji se iz dva osnovna dela: rotora sa lopaticama i kuita (statora) kojim se tenost dovodi u rotor i uz povieni pritisak iz njega odvodi (sl. 3.1.1). Rotor je privren na osovinu, pogonjenu nejee elektromotorom, a ponekad parnom turbinom, vodnom turbinom ili motorom s unutranjim sagorevanjem. Kuite ima usisni i potisni nastavak, nosi leajeve i zaptivae, i okruuje rotor.

Spisak glavnih delova pumpe:

111 Spiralno kuite 112 Poklopac spirale 113 Prsten 114 Pritisna aura 115 H-prsten 121 Zaptivna pletenica 122 Zaptiva poklopca spirale 211 Kolo rotora 212 Vratilo 215 Matica kola rotora 216 Osigura matice 217 Osigura matice 218 Valjkasti leaj 219 Tuljak vratila 311 Nosa leaja 312 Poklopac leaja 315 Vijak za odzraivanje 316 Pokaziva nivoa ulja 317 Zaptiva poklopca leaja 318 Zaptivni prsten

Sl.3.1.1. Jednostepena pumpa

1)

Poar, H.: Osnove energetike II, 1978. Risti, B.: Centrifugalne pumpe u hemijskoj industriji, 1975. R. H. Perry.: Chem. Eng. Handbook, 1984.

69

Zaptivni prsten (sl. 3.1.2) ograniava na najmanju moguu meru strujanje tenosti iz potisnog u usisni deo. Usisnim nastavkom dovodi se tenosti u rotor. Tu lopatice sa eonim vencima (prednji i zadnji venac, sl. 3.1.2) formiraju kanale, u kojima se tenost ubrzava, pa mu je na izlazu apsolutna brzina vea nego na ulazu. Kinetika energija tenosti delimino se pretvara u energiju pritiska u potisnom delu kuita. To pretvaranje se odvija ili u spiralnom delu kuita i u potisnom nastavku (sl. 3.1.3a) ili meu statorskim lopaticama (sl 3.1.3b). Ako nema statorskih lopatica, najvei deo kinetike energije transformie se u koninom nastavku, a inae se sva transformacija obavlja meu njima. Danas se najvie horizontalnih jednostepenih pumpi izvodi bez statorskih lopatica.

prednji zid

zadnji zid zaptivni prsten kompenzaciona komora

Sl. 3.1.2. Jednostrujna pumpa sa zaptivnim prstenom i kompezacionom komorom

difuzor stator
rotor spirala Sl. 3.1.3. Spiralno kuite i statorske lopatice pumpe Oblik i duina lopatica (sl. 3.1.4) zavise od specifinog broja obrtaja, koji je definisan kao i za turbine. Tipovi pumpi su okarakterisani smerom strujanja tenosti u rotoru. Oni ogovaraju Francisovim i propelernim turbinama.

70

radijalna dvostrujna pumpa

nq= 25 min

-1

poluaksijalna dvostrujna pumpa

poluaksijalna propelerna pumpa

aksijalna propelerna pumpa

1

nq = 44 min

-1

nq = 130 min
1

nq = 270 min-

Sl. 3.1.4.Oblik pumpi razliitog broja obrtaja Tabela 1, sadri karakteristike etiri tipova pumpi za protok od 0.15 m3/s. Rotori se izvode i kao dvostrujni, kojima tenost dotie sa obe strane (sl. 3.1.4a, b). Kad je re o velikim visinama pumpanja i kad se potrebni pritisak ne moe dovoljno ekonomino ostvariti jednim rotorom, prave se viestepene pumpe, s vie rotora spojenih u seriju (sl. 3.1.5). Tabela 1: Primer karakteristika za tipove pumpi razliitih Specifinih brojeva obrtaja I 25 0.150 21 870 0.480 0.5 II 44 0.150 15 1160 0.305 0.7 III 130 0.150 10 1750 0.255 0.9 IV 270 0.150 6 2600 0.180 1.00

Specifini broj obrtaja nQ, min Protok Q, m3/s Visina pumpanja H, m Broj obrtaja n, min-1 Spoljanji prenik D2, m Odnos unutranjeg i spo-ljanjeg prenika D1/D2 gde je: III III IV

-1

Radijalna dvostrujna pumpa - Poluaksijalna dvostrujna pumpa - Poluaksijalna propelerna pumpa - Aksijalna propelerna pumpa

71

Sl. 3.1.5. Primer izvoenja visokopritisne pumpe Kod centrifugalnih pumpi osovina moe biti horizontalna ili vertikalna, ve prema pogonskoj maini ili prema pogonskim uslovima.

72

TEORIJSKA VISINA PUMPANJA Energetski odnosi u pumpi mogu se posmatrati kao na nain kod vodenih turbina. Polazei od brzina na ulazu i na izlazu iz kanala meu lopaticama rotora (sl. 3.1.6), odreuju se ulazni i izlazni trouglovi brzina (sl. 3.1.7).

a)

b)

Sl.3.1.6. Brzine u rotoru pumpe a) ulaz u rotor; b) izlaz iz rotora

Sl. 3.1.7. Trouglovi brzina:

Izraz za snagu koju rotor predaje tenosti za protok 1 kg/s, iznosi:

Wi =

p dV

[W]

gde je: c - apsolutna brzina strujanja , u - obimna brzina strujanja , nj - relativna brzina strujanja. Pomou kosinusne teoreme iz izraza , se dobija:
N = u 2 c 2 cos
2

u 1 c1 cos

= u 2 c 2u u 1 c1u

Obe relacije vae za pumpu kroz koju protie 1 kg/s tenosti. Uzevi da je N=gHp, gde je Hp teorijska visina pumpanja, dobija se: 73

Hp =

2 2 2 u2 c2u u1 c1u c2 c1 u2 u1 w 2 w1 = 2 + 2 + 2 g 2g 2g 2g

Pri ovome treba napomenuti da su c1 i c2 stvarne brzine estica, a 1 i 2 uglovi kojima je odreen njihov smer, pa je Hp i stvarna teorijska visina pumpanja. Meutim, nisu poznate ni stvarne brzine i njihovi stvarni smerovi, pa se teorijski prorauni esto sprovode uz predpostavku da uglovi strujanja tano odgovaraju uglovima lopatica. Zbog toga se dobija vea teorijska visina pumpanja, koja se naziva Ojlerova (Eulerova) visina pumpanja (Ee). Ona ima veu vrednost od Hp. Ta razlika, meutim, ne znai gubitak energije, ve samo manju teorijsku visinu pumpanja jer Hp odgovara stvarnim odnosima u pumpi. Ojlerova visina pumpanja mogla bi se ostvariti samo ako bi pumpa imala beskonano mnogo lopatica, pa bi strujanje sledilo njihov oblik. Zbog konanog broja lopatica poveava se ugao 2 na izlazu iz rotora, pa se zato smanjuje komponenta c2u, a to je glavni razlog za razliku izmeu He i Hp. U daljem razmatranju raunae se sa stvarnim brzinama i stvarnim smerovima tih brzina uz napomenu da se dijagrami na sl. 3.1.7 odnose na te brzine i smerove. Prema sl. 3.1.7 dobija se:
c2 u = u2 w 2 u = u2 c2 m ctg2 c1 u = u1 w1 u = u1 c1m ctg1

Ako se vrednost za c1u i c2u uvrste u izraz (3), te se uzme da je protok kroz pumpu:
Q = A1 c1m = A 2 c2m

teorijska visina pumpanja Hp moe se prikazati izrazom:

u2 Q u2 u2 Q u1 Hp = 2 ctg 2 1 ctg 1 g g A2 g A1 g

U relaciji su A1 i A2 povrine preseka kanala meu lopaticama rotora normalne na komponente c1m i c2m. Kada se posmatra izvedena pumpa koja rotira sa konstantnim brojem obrtaja, teorijska visina pumpanja zavisi samo od protoka Q jer brzine u1 i u2, povrine A1 i A2 i uglovi 1 i 2 imaju konstantne vrednosti. 74

Ulazni ugao 1 ima vrednosti od 15 do 50o , a izlazni ugao 2 se kree u granicama 15 do 35o (najee 20 - 25o). Zavisnost Hp od Q se vidi na (sl. 3.1.8). Za vrednost uglova 1 i 2, koji se normalno u praksi pojavljuju, teorijska visina pumpanja opada sa protokom.

Hp
2 ug g

1. lan (1 7)

Hp = f (Q)

u g

2 g

2 ug g

2. lan (1 7) 0

Sl. 3.1.8. Teorijska visina pumpanja Hp u zavisnosti od protoka Q

U pumpi bez gubitaka korisna snaga je jednaka upotrebljenoj,a odreuje se iz relacije:

Np = g Q H p

[W]

gde su: g Q HP - specifina masa fluida u [kg/m3], - gravitacija, - protok fluida u [m3/s], - teorijska visina pumpanja u [m].

75

STEPEN ISKORIENJA PUMPE jednak je proizvodu hidraulukog, Stepen iskorienja pumpe p zapreminskog i mehanikog stepena korisnosti, pa je:
p = h v m

U relaciju nisu ukljueni gubici zbog povratnog strujanja jer se posmatraju sluajevi za optimalni protok. Stepen korisnosti pumpe zavisi od tipa pumpe i od specifinog broja obrtaja. Kad je specifini broj obrtaja velik, povoljnije su vertikalne pumpe poluaksijalne i aksijalne, jer se postie vei stepen iskorienja (sl.3.1.9).

Sl. 3.1.9. Stepen iskorienja razliitih tipova pumpi u zavisnosti od broja obrtaja

76

POGONSKA KARAKTERISTIKA PUMPNOG POSTROJENJA Pumpno postrojenje sastoji se iz usisnog cevovoda, kojim se tenost dovodi iz donjeg rezervoara, pumpe i potisnog cevovoda, kroz koji tenost struji u gornji rezervoar (sl. 3.1.10). Razlika izmeu nivoa tenosti u gornjem i donjem rezerovaru naziva se geodetska visina pumpanja (Hg na sl. 10) , a to je stvarna visina pumpanja koja se postie delovanjem pumpe. Da se dostigne ta visina dizanja, potrebno je savladati razliku pritisaka koji deluju na povrine gornjeg i donjeg rezervoara, otpore strujanja u usisnom i potisnom cevovodu.Ako se postavi Bernulijeva jednaina za stanja na ulazu u usisni cevovod i na izzlazu iz potisnog cevovoda, dobija se:
pu c2 p c2 + gH + u = t + gH g + t + w R 2 2

U izrazu je gH energija koju masi od 1kg/s tenosti predaje pumpa, a njR su gubici energije zbog trenja u usisnom i potisnom cevovodu, ne raunajui gibitke u pumpi. Potrebna visina pumpanja moe se odrediti iz prethodnog izraza kao:
H = pt pu c2 c 2 w u + Hg + t + R g 2g g

Kad su rezervoari otvoreni, pritisci pt i pu jednaki su atmosferskom koji vlada na mestima gde su oni postavljeni. Ako je visina pumpanja mala, prvi se lan moe zanemariti, a za vee visine pumpanja on ima negativnu vrednost. Brzine u usisnom i potisnom cevovodu praktino su jednake jer se ni dimenzije usisnog i potisnog cevovoda, normalno, ne razlikuju. Gubici u cevovodu proporcionalni su kvadratu protoka.

77

Sl. 3.1.10. ema pumpnog postrojenja Visina pumpanja za neku pumpu zavisi, dakle, od protoka Q, a ona je zapravo visina pumpanja koju mora obezbediti pumpa da bi se tenost podigla na visinu Hg iznad nivoa u donjem rezervoaru. Potrebna visina dizanja naziva se i pogonska karakteristika pumpnog postrojenja, a ona je, kao i karakteristika pumpe, funkcija protoka. Ako se u isti dijagram nacrtaju pogonske karakteristike pumpe i pumpnog postrojenja (sl. 3.1.11), u preseku te dve karakteristike odreena je radna (pogonska) taka cevovoda (B na sl. 3.1.11). Uz konstantni broj obrtaja protok se kroz pumpu menja uz pomo promene pogonske karakteristike pumpnog postrojenja, napr. pritvaranjem ventila ugraenog u cevovod. Tada e se pogonska karakteristika postrojenja bre poveavati sa porastom protoka, pa e protok kroz pumpu postati manji. Sa druge strane, kada nivo u gornjem rezervoaru raste sa trajanjem pogona pumpe, poveava

78

se statika visina pumpanja (sl. 3.1.11), stoga e se pogonska karakteristika postrojenja paralelno pomai (A' B' na sl. 3.1.11) uz smanjeni protok.

H
pogonska karakteristika

B B

pogonska karakteristika pumpnog postrojenja dinamika visina pumpanja

A '

HB
statika visina pumpanja

QB

Sl. 3.1.11. Odreivanje pogonske take V pumpnog postrojenja

79

PARALELNI POGON PUMPI Ako vie pumpi prenosi tenost kroz zajedniki cevovod, govori se o tome da pumpe rade paralelno. Zajednika pogonska karakteristika u paralelnom pogonu dobija se tako to se sabiraju protoci pojedinih pumpi uz jednaku visinu pumpanja (sl. 3.1.12).
pogonska karakteristika postrojenja

zajednika karakteristika

pumpe

pumpa 2 pumpa 1

Sl. 3.1.12. Paralelni rad pumpi Pogonska taka postrojenja odreena je presekom B pogonske karakteristike postrojenja i zajednikih karakteristika pumpi, a protoci Q1 i Q2 kroz pumpu 1 i 2 odgovaraju takama B1 i B2 na karakteristikama pumpi, ali za visinu pumpanja koja je jednaka onoj za taku B. Pri tome vai relacija:
Q1 + Q2 = Q B

jer je za taj uslov i nacrtana zajednika karakteristika. Protok QB u paralelnom pogonu uvek je manji od zbira protoka Q'1 i Q'2 koji bi se ostvarili kad bi svaka pumpa zasebno radila. Osim toga, ako su pumpe odabrane tako da postiu maksimalni stepen korisnosti uz Q'1 i Q'2 , u paralelnom e pogonu pumpno postrojenje imati nii stepen korisnosti. Razlika izmeu protoka QB i protoka Q'B = Q'1 + Q'2 bie manja to je manji otpor cevovoda, a to se postie poveavajui prenik cevovoda.

80

USISNA VISINA PUMPE Usisna visina horizontalne pumpe je visinska razlika izmeu sredine njene osovine i nivoa tenosti u donjem rezervoaru, to odgovara zbiru Hu i Ha na sl. 110. Kad je osa pumpe vertikalna, usisna visina je razlika izmeu najvie ulazne take rotorske lopatice prvog stepena pumpe i nivoa u donjem rezervoaru. Usisna visina ne sme prei neku maksimalnu vrednost jer bi tenost tada poela da isparava i nastala bi kavitacija sa prateim negativnim pojavama. Za odreivanje maksimalne usisne visine vai sledea relacija:
H s max = pu ps H g g

Treba spomenuti da je pS pritisak isparavanja tenosti, koji je funkcija od temperature, koeficijent kavitacije, a H visina pumpanja postignuta jednim stepenom pumpe. Za praktine proraune koeficijent kavitacije izraunava se iz relacije:
= 0 .0014
3

n4 q

Maksimalna usisna visina prema izrazu moe imati i negativnu vrednost ako tenost ima visoku temperaturu i ako su visina pumpanja i specifini broj obrtaja pumpe veliki. Tada se pumpno postrojenje mora izvesti tako da donji rezervoar bude iznad pumpe, pa tenost gravitaciono dotie. Broj obrtaja radnog kola pumpe, pri kome ono troi snagu od 0.736 kNJ ostvaruje pritisak-napor od 1.0 m, naziva se specifini broj obrtaja. Izmeu specifinog broja obrtaja nQ, protoka Q (m3/s) i napora H (m) i oroja obrtaja radnog kola n (min-1) postoji sledea zavisnost:
n q = 3 .65 nQ1 / H3 /
2 4

Ovaj izraz pokazuje da e pri veem protoku i broja obrtaja i manjem naporu biti vei specifini broj obrtaja.

81

U narednom tekstu bie prikazano nekoliko tipova pumpi korienih u procesnoj industriji.

Na sl. 3.1.13, prikazana je vertikalna proces pumpa.

Sl. 3.1.13. Vertikalna proces pumpa

Na sl. 3.1.14, prikazana je viestepena (sedmostepena) pumpa.

82

Sl. 3.1.14. viestepena pumpa.

Na sl. 3.1.15, prikazana je aksijalna propelerna pumpa sa kolenom.

Sl. 3.1.15. Propelerna pumpa

Na sl. 3.1.16, prikazana je dvostruka klipna pumpa prostog dejstva.

83

Sl. 3.1.16. Klipna pumpa

Na sl. 3.1.17, prikazana je pneumatska pumpa pokretana membranom.

84

Sl. 3.17. Pneumatska pumpa Na sl. 3.1.18, prikazana je zupasta pumpa sa spoljnim ozubljenjem.

Sl. 3.1.18. Zupasta pumpa Na sl. 3.1.19, prikazana je zavojna pumpa sa dva zupasta vratila.

85

Sl. 3.1.19 Zavojna pumpa Na sl. 3.1.20, prikazana je zavojna pumpa sa jednim vratilom i elastinom oblogom.

Sl. 3.1.20. Zavojna pumpa

Na sl. 3.1.21, prikazana je pulzometar pumpa.

Sl. 3.1.21. Pulzometar pumpa

86

Na sl. 3.1.22, prikazana je ejektor pumpa.

Sl. 3.1.22. Ejektor pumpa Na sl. 3.1.23, prikazana je hemijska centrifugalna pumpa.

Sl. 3.1.23 Hemijska centrifugalna pumpa

87

3.2 KOMPRESORI1)
Kompresori su maine koje energiju dobijenu od motora predaju gasu. U kompresorima se sabijaju razni gasovi kao: vazduh, vodonik, gas iz visokih pei, ugljendioksid, zemni gas i dr. Prema konstrukciji i nainu sabijanja gasa kompresori se dele u dve osnovne grupe: turbo i klipne kompresore.

TURBO KOMPRESORI Gas neprekidno prolazi kroz kompresor pri emu se energija predaje gasnoj struji. Rad je ravnomeran i nema pulzacije pritiska. Turbo kompresori najee se izrauju kao viestupni. Glavni delovi jednog stupnja su: predkolo, radno kolo, zakolo, vratilo i kuite. Ovi kompresori se mogu podeliti prema pravcu strujanja na: radijalne i aksijalne. Radijalni su podesniji za potrebe vieg stepena sabijanja gasa i za manje protoke, dok su aksijalni za vee protoke i manje stepene sabijanja. Turbo kompresori se grade za stepen sabijanja po jednom stupnju od 1.151.85, a ukupan pritisak do 10bar. Rade tiho, bez potresa jer nemaju oscilatornih masa. Kod ovih kompresora ne dolazi do meanja ulja za podmazivanje sa gasom. SNAGA I STEPEN KORISNOSTI Gasna struja prima snagu:
NK = QH 1000

[kW]

gde su: Q H - protok gasa u [m3/h], - napor kompresora u [Pa].

Vratilu kompresora mora se dovesti vea snaga od NK, zbog gubitaka mehanike i aerodinamike prirode i ta snaga iznosi:
N= Nk

[kW]

gde je: - ukupni stepen korisnosti. Motor kompresora mora posedovati energiju:

1)

Dr Tolma, D.: Pneumatski transport, 1991.

88

N m = (1 .1 1 .2 ) N

[kW]

SPECIFINI BROJ OBRTAJA Veliina koja odreuje i karakterie kompresor, a ne sadri lan koji predstavlja konstruktivnu veliinu kompresora je specifini broj obrtaja i prikazan je izrazom:
ns = n Q1
4

H3

gde su: n - broj obrtaja u minuti, Q1 - usisna zapremina gasa u [m3/s], H - napor kompresora u [Pa]. Kompresori se mogu razvrstati prema veliini specifinog broja obrtaja, sraunatog za jedan stupanj, na: radijalne za nS=11 - 48, aksijalne za nS=80 - 400.

RADNE KRIVE Zavisnost izmeu protoka i napora za izvedeni kompresor odreuje se ogledima i prikazuje dijagramom Q-H, sl. 3.2.1. Korisno je poznavati Q-H krivu za svaki kompresor, jer za protoke manje od QA rad kompresora je nestabilan. U tom podruju jednom naporu odgovaraju dve veliine protoka, a kompresor e naizmenino prekidati usisavanje gasa. Ovo moe dovesti do vibracija kompresora, i rad u tom podruju se ne dozvoljava.

89

Sl. 3.2.1. Zavisnost protoka od napora

Sl. 3.2.2. Zavisnost snage od protoka radijalnog kompresora

Snaga kompresora se menja sa promenom protoka i to zavisno od vrste kompresora. Kod radijalnog kompresora snaga raste sa porastom protoka, sl. 3.2.1, a kod aksijalnog opada, sl. 3.2.3. N

Sl. 3.2.3. Zavisnost snage od protoka aksijalnog kompresora

KLIPNI KOMPRESORI Kod klipnih kompresora sabijanje se vri pravolinijskim kretanjem klipova u zavisnosti od otvaranja i zatvaranja ventila (sl. 4). Karakteristina veliina je geometrijska radna zapremina:
Vh = z d 2 s n 60 4 gde je: z - broj cilindara,

[m3/h]

90

d - unutranji prenik cilindara u [m], s - hod klipa u [m], n - broj obrtaja u minuti. Za razliku od turbo kompresora, klipni kompresori sabijaju gas neravnomerno - sa pulzacijom pritiska. Izvode se kao jednostepeni i viestepeni. Glavni delovi klipnih kompresora su: cilindar sa klipom, klipnjaa, kolenasto vratilo, usisni i potisni ventil i kuite. Klipni kompresori se grade za stepen sabijanja u jednom strupnju do maksimum 7 bar, a obino 3 bar.

SNAGA I STEPEN KORISNOSTI Snaga koju kompresor daje gasu iznosi: za kompresor sa jednostranim radom:
NK = A pi s n 1000

[kW]

za kompresor sa obostranim radom:

NK = 2A pi s n 1000

[kW]

gde su: A pi s n - povrina klipa u [m2], - srednji indikatorski pritisak u [N/m2], - hod klipa u [m], - broj obrtaja u [s-1].

Snaga koju kompresor dobije na vratilu N, vea je zbog gubitaka, pa je koeficijent korisnosti:
= Nk <1 N

91

ventil

klip

pc

po
Efektivna radna zapremina Veff Geometrijska radna zapremina V [tetni prostor Zapremina cilindra
h

Sl.3.2.4.p-V dijagram kompresora

92

DIJAGRAM RADA Zavisnost pritiska od hoda klipa odnosno zapremine cilindra prikazana je na dijagramu rada kompresora. Ovaj dijagram se snima za izvedeni kompresor pomou indikatora, stoga se zove i indikatorski dijagram. Stvarni ili indikatorski dijagram za jednostepeni kompresor prikazan je na sl. 3.2.5. p p
2

p
1

1 4 V0 V1 V

Sl. 3.2.5. Dijagram jednostepenog klipnog kompresora Na sl. 3.2.5, linija 4-1 predstavlja punjenje cilindra gasom, 1-2 sabijanje gasa, 2-3 potiskivanje gasa iz cilindra i 3-4 irenje zaostalog gasa u tentnom prostoru cilindra. Linija 4-1 je neto ispod atmosferskog pritiska, a linija 2-3 iznad potrebnog krajnjeg pritiska. To je posledica gubitka energije usled trenja i oscilovanja ventila. Talasasti delovi na ovim linijama ukazuju na vibriranje ventila pri radu. Radna zapremina V1 zavisi od veliine tetnog prostora V0. Pri konstrukciji kompresora mora se voditi rauna da odnos V0/ V1 bude to manji.

SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA A. Smanjenje protoka - mogui su sledei uzroci: proputanje ventila, suvie jaka opruga na usisnom ventilu, regulator pritiska nije podeen, opruga naprave za pritiskanje oslabljena ili slomljena, pa viljuka ne otvara ventil.

93

B. Neobian um pri radu - mogui su sledei uzroci: olabavljena leita, neispravna pumpa za ulje ili je prestala da radi, ventili nisu ispravni. C. Lupa u kompresoru - mogui su sledei uzroci: lupanje u leitu; rukavac vratila ili posteljica su istroeni, istroeni klipni prstenovi, zaribavanje klipa i klipnih prstenova zbog stvaranja gara, opruga ventila olabavljena, ventil slomljen.

D. Preterano zagrevanje cilindra - mogui su sledei uzroci: nedovoljna koliina vode za hlaenje ili je voda suvie topla, prekinut dovod maziva. E. F. Preterano zagrevanje leita - mogui su sledei uzroci: ulje neisto ili ga je nedovoljno, ne okreu se prstenovi za podmazivanje, leite se ukosilo, pogonski kai suvie zategnut. Porast krajnjeg pritiska - mogui su sledei uzroci:

prejake opruge potisnih ventila, neispravan regulator pritiska, nedovoljno otvoren zasun na potisnom cevovodu.

U daljem izlaganju bie prikazano nekoliko tipova kompresora.

94

Na sl. 3.2.6, prikazan je petostepeni centrifugalni kompresor.

Sl. 3.2.6. Centrifugalni kompresor Na sl. 3.2.7, prikazan je kompresor sa profilnim obrtnim rotorom.

Sl. 3.2.7. Kompresor sa profilnim obrtnim rotorom Rutsova duvaljka

Na sl. 3.2.8, prikazan je zavojni (vijani) kompresor.

95

Sl. 3.2.8. Zavojni (vijani) kompresor

Na sl. 3.2.9, prikazan je jednostepeni vodom hlaeni klipni kompresor.

Sl.3.2.9. Klipni kompresor

96

3.3 VENTILATORI1)
Ventilatori slue za potiskivanje ili usisavanje vazduha i drugih gasova. Stepen korisnosti ventilatora iznosi (oko 0.65). Meutim ventilatori veeg kapaciteta imaju visok stepen korisnosti od 0.80 - 0.85. Prema obliku radnog kola i principu rada ventilatori se dele na centrifugalne (radijalne) i aksijalne (osne). Veliku primenu u pneumatskom transportu imaju centrifugalni ventilatori.

CENTRIFUGALNI VENTILATORI Centrifugalni ventilatori pokrivaju oblast malih, srednjih i velikih napora prema sledeim grupama: niskog pritiska, do 1500 N/m2, srednjeg pritiska, 1500 - 4000 N/m2, visokog pritiska, od 4000 - 11500 N/m2. Veliki deo napora ovih ventilatora potie od centrifugalne sile koja dejstvuje na gas od ulaza do izlaza iz obrtnog kola ventilatora. Razlikuju se centrifugalni ventilatori sa unapred zakrivljenim lopaticama (2>90o), sa radijalnim (2=90o) i unazad zakrivljenim lopaticama (2<90o). Sa porastom lopatinog ugla na izlasku iz obrtnog kola 2, smanjuje se stepen reakcije ventilatora pa je sve manji udeo pritisne energije u ukupnom naporu to znai da se time i mogunost postizanja visokih stepena korisnosti ventilatora sa smanjenjem stepena reakcije smanjuje. Vana odlika centrifugalnih ventilatora je da po pravilu imaju vrlo stabilne karakteristike u irokom domenu promene protoka. Centrifugalni ventilator, sl. 3.3.1, sastoji se iz sledeih osnovnih delova: usisnog grla, glavine, zadnjeg i prednjeg diska kola, lopatica, vratila, spirala i difuzora. Po nainu gradnje obino su jednostepeni. Pogon je elektromotorom neposredno preko vratila ili pomou kainog prenosa. Kod centrifugalnog ventilatora pravac struje vazduha ili gasa prelazi od aksijalnog u radijalni pravac.

1)

Tolma, D.: Pneumatski transport, 1991.

97

AKSIJALNI VENTILATORI Kod aksijalnih ventilatora pravac struje vazduha ili gasa ostaje nepromenjen. Primenjuje se za savlaivanje gubitaka pritiska u cevovodu do 800 N/m2. Aksijalni ventilatori sastoje se iz sledeih delova: kuita, ulaznog levka, glavine kola, lopatica, usmernog kola i difuzora. Lopatice ventilatora su izraene od tankog lima, a mogu biti i profilisane. Lopatice mogu biti izraene zajedno sa glavinom, livene ili odvojene. Konstrukcija lopatica je takva da po celoj duini zahvataju iste koliine vazduha, nezavisno od periferne brzine pojedinih taaka.

RADNA TAKA VENTILATORA U NEKOM SISTEMU Stvarna karakteristika ventilatora odreuje se iskljuivo eksperimentalno, sl. 3.3.2. Radna taka ventilatora, bez obzira u kom sistemu ventilator radi, nalazi se na karakteristici ventilatora. Isto tako, svaki sistem ima svoju karakteristiku. Radna taka ventilatora dobija se u preseku karakteristike ventilatora i karakteristike sistema u kome ventilator radi (sl. 3.3.3).

98

Sl. 3.3.1. Centrifugalni ventilator (karakteristike su na sl.3.3. 2.)

99

Sl. 3.3.2. Karakteristike centrifugalnog ventilatora pri =1.2 kg/m3 i n=2900 min-1

Sl.3.3. 3. Radna taka ventilatora

100

Na ovaj nain se dobijaju stvarni protok Q i napor p. Ako se otpor sistemu promeni, na primer, promenom poloaja regulacionog zatvaraa pri nepromenjenom broju obrtaja ventilatora, dobija se nova radna taka P2 umesto prethodne P1 (sl. 3.3.4).

Sl. 3.3.4. Radna taka ventilatora u funkciji karakteristike sistema Karakteristika sistema zavisi od otpora koji sistem prua pri strujanju gasa i od drugog stepena srednje brzine gasa, odnosno protoka, tako da moe da se napie da je:
Q1 p1 = Q p 2 2
2

STATIKI, DINAMIKI I UKUPNI NAPOR VENTILATORA Statiki napor je deo ukupnog napora ventilatora u obliku pritisne energije gasa. Dinamiki napor je deo napora ventilatora u obliku kinetike energije gasa na izlazu iz ventilatora. Ukupan napor ventilatora je zbir statikog i dinamikog napora ventilatora. Oba ova napora se izraavaju u J/kg, odnosno Pa.

101

PRIMERI MERENJA UKUPNOG NAPORA VENTILATORA 1. Najoptiji sluaj: Ventilator usisava i potiskuje gas kroz kanale znatne duine tako da otpori strujanja u njima ne mogu da se zanemare (sl. 3.3.5).

Sl. 3.3.5. Merenje napora ventilatora za sluaj dugakog usisnog kanala

Ukupni napor iznosi:

p = p stI + p stII + 2 (cII c2 I ) 2

2. Ventilator usisava vazduh neposredno iz atmosfere i potiskuje dugakim cevovodom (sl. 3.3.6).

Ukupni napor iznosi:

p = p stII + 2 cII 2

3. Ventilator usisava vazduh dugakim cevovodom i izbacuje u atmosferu kroz difuzor postavljen neposredno na izlazu iz ventilatora (sl. 3.3.7). Ukupni napor iznosi:
p = p stI + 2 (cI c2 II ) 2

102

4. Ventilator usisava vazduh neposredno iz atmosfere i potiskuje neposredno u atmosferu kroz difuzor (sl. 3.3.8). Ukupni napor iznosi:
p = 2 cII 2

gde je: p - ukupni napor u [Pa], pstI- potpritisak na ulazu u ventilator u [Pa], pstII- nadpritisak na izlazu iz ventilatora u [Pa], - gustina vazduha u [kg/m3], cI - srednja brzina vazduha na ulazu u ventilator u [m/s], cII - srednja brzina vazduha na izlazu iz ventilatora u [m/s].

Sl. 3.3.6. Merenje napora ventilatora za sluaj neposrednog usisavanja vazduha iz okoline

103

Sl. 3.3.7. Merenje napora ventilatora za sluaj prema slici 3-5 i izduvavanje kroz difuzor

Sl. 3.3.8. Merenje napora ventilatora za sluaj na slici 3.3.6 i izduvavanje kroz difuzor Neki odnosi meu vanim parametrima ventilatora koji proistiu iz zakona slinog strujanja (sl. 3.3.9).

N
Q Sl.3.3.9. Odnos parametara ventilatora 104

Q N

Pri promeni broja obrtaja: Zapreminski protok se menja sa promenom broja obrtaja ventilatora linearno:
Q1 n = 1 Q2 n2

Napor (statiki, dinamiki i ukupni) menja se proporcionalno kvadratu promene broja obrtaja:
n1 p1 = n p 2 2
2

Potrebna pogonska snaga dovedena vratilu ventilatora menja se proporcionalno treem stepenu promene broja obrtaja:
n1 N1 = n N2 2
3

Pri promeni prenika obrtnog kola pri stalnom broju obrtaja (n=const): Protok se menja proporcionalno promeni prenika obrtnog kola ventilatora:
Q1 D = 21 Q2 D 22

Napor (statiki, dinamiki i ukupni) menja se proporcionalno kvadratu promene prenika obrtnog kola:
D12 p1 = D p 2 22
2

Potrebna pogonska snaga dovedena vratilu ventilatora menja se proporcionalno treem stepenu promene prenika obrtnog kola:
D12 N1 = D N2 22
3

3. Pri promeni temperature vazduha: Napor se menja obrnuto proporcionalno promeni temperature vazduha linearno:
p1 T = 2 p 2 T1

105

Potrebna pogonska snaga dovedena vretilu ventilatora menja se obrnuto proporcionalno promeni temperatura vazduha linearno:
N1 T = 2 N2 T1

SPREZANJE VENTILATORA Sprezanje ventilatora se primenjuje kada jedan ventilator ne zadovoljava, a zamena veim nije mogua, ili ako protok ili pritisak postojeeg ventilatora treba poveati. Sprezanje ventilatora moe biti paralelno i redno. Paralelno vezivanje ventilatora primenjuje se kada je potrebno poveati protok, a cevi su dovoljno velikog preseka (kriva gubitaka je poloena). Na sl. 3.3.10, prikazan je paralelan rad dva jednaka ventilatora. Taka A1 je radna taka ventilatora, a taka A predstavlja radnu taku paralelno vezanih ventilatora.

Sl. 3.3.10. Karakteristike paralelne sprege dva jednaka ventilatora

Ukoliko je cevovod manjeg preseka paralelna sprega ne bi davala povean protok (kriva b), a u sluaju krivih c i d, protok bi bio isti i ak neto manji, nego ako radi samo jedan ventilator. Pri paralelnom radu dva jednaka ventilatora protok se udvostruuje, a pritisak ostaje isti, ili se neto poveava. Redno vezivanje ventilatora primenjuje se kada se eli poveati pritisak ventilatora, a cevi su manjeg preseka. Pri radu, na red vezana dva ista ventilatora, ukupan pritisak je dva puta vei, a protok ostaje nepromenjen ili se vrlo malo poveava (sl. 3.3.11).

106

Sl.3.3. 11. Karakteristike redne sprege dva jednaka ventilatora

IZBOR VENTILATORA Centrifugalni ventilatori se primenjuju kada su potrebni vii pritisci, a aksijalni pri relativno velikom protoku, a malim pritiscima. Orijentaciono granicu izmeu oblasti primene centrifugalnih i aksijalnih ventilatora odreuje kriterijum brzohodnosti. Kriterijum brzohodnosti za optimalan reim rada ventilatora je:
ns = n Q1 / p 3 /
2

za nS < 100 usvaja se centrifugalni ventilator, a za nS > 100 usvaja se aksijalni ventilator. Snaga na vratilu elektromotora je:
N= Q p 1000

[kW]

= v l p

107

gde je: Q p V l P - kapacitet ventilatora u [m3/s], - ukupan napor ventilatora u [Pa], - (0.5 - 0.8) koeficijent korisnosti ventilatora, - (0.95 - 0.98) koeficijent korisnosti leajeva, - (0.85 - 0.95) koeficijent korisnosti prenosa.

Na slikama 3.3.12, 3.3.13, 3.3.14, prikazano je radno kolo centrifugalnih ventilatora: niskog pritiska, srednjeg pritiska i visokog pritiska.

Z=7

Z=12

Z=12

Sl. 3.3.12.

Sl. 3.3.13.

Sl. 3.3.14.

108

4. VODOVODI
Pod vodovodima se ne podrazumevaju samo cevovodi za transport i distribuciju vode potroaima ve i ureaji za zahvatanje vode na izvoritima, njeno preiavanje i pripremu za upotrebu, pumpne stanice i ureaje za zatitu od hidraulinog udara, rezervoari, vodotornjevi itd. Vodovodne instalacije se obino grade od cevi krunog preseka i u njima se voda nalazi pod pritiskom da bi se obezbedila planirana raspodela potroaima koji se nalaze na raznim geodezijskim visinama i zahtevaju razliite koloine vode. Vodovodne cevi se izrauju od livenog gvoa, elika, meavine azbesta i cementa, armiranog betona i plastiih masa (polietilen i polivinilhorid). Izbor vrste cevi vri se na osnovu hidraulikog i mehanikog prorauna, ekonomske raunice i sanitarnih uslova, korozione agresivnosti terena i transportovane vode, uslova za eksploataciju vodovoda itd. Cevi od livenog gvoa koriste se za vodovode u kojima pritisak ne prelazi deset bara. Zbog slabe elastinosti osetljive su na promenljive pritiske i esto pucaju za vreme hidraulinih udara. Veoma su dugovene i lako se zaptivaju na mestima spajanja. Podlone su koroziji ako nisu dobro zatiene odgovarajuim premazima koji se nanose na njihove povrine jo za vreme izrade u fabrikama. eline cevi imaju veliku mehaniku vrstou i elastinost i zbog toga se koriste za magistralne vodovode i uopte za vodovode visokog pritiska. eline cevi se koriste i onda kad vodovod mora da proe ispod eleznike pruge ili puta, ili kad se polae u poroznom terenu i seizmoloki osetljivim podrujima. Veliki nedostatak elinih je njihova osetljivost na koroziju. Obino se zatiuju premazima na bazi bitumena i to za vreme polaganja u zemlju. Danas se mnogo radi na usavravanju raznih postupaka za oblaganje elinih cevi plastinim masama spolja i iznutra, ime se spajaju dobre strane elinih i plastinih cevi a odstranjuju njihove loe strane. Postoje i propisi o zatiti metalnih vodovoda koji se polau u odnosu na posledice koje bi nastupile oteenjem cevovoda. Za vreme pucanja vodovodnih cevi dolazo do velikih gubitaka vode uz osetno smanjenje pritiska u mrezi. U poslednje vreme se duz magistralnih vodovoda postavlja i katodna zatita. Vodovodi koji se pruaju du tramvajskih linija zatiuju se i od lutajuih struja. Vrlo esto se metalni cevovodi uopte, koji bi bili ugroeni jakom korozijom, zatiuju i na taj nain to se oni postavljaju u posebne cevi od nemetala i tako polau u zemlju. Za transport vode sa niskom vrednou pH faktora, kao i vode sa velikim sadrajem kiseonika, ugljen-dioksida sulfata i hlorida, koriste se cevi ija je unutranjost obloena cementnom kouljicom debljine 3-6 mm. Plastine cevi su mnogo lake od metalnih, slabije provode toplotu, ne korodiraju i neosetljive su na lutajue struje, otporne su na kiseline i baze, vrlo su glatke i imaju mali koeficijent trenja tako da se ova vrsta otpora moe skoro zanemariti za vreme hidraulinog prorauna. Nedostatak im je to imaju vei koeficijent linearnog irenja i malu otpornost na kidanje. Zato se cevi koriste za vodovode na seoskim terenima u kojima pritisak ne prelazi 5 bara. Izrauju se sa prenicima do 300 mm. 109

Armirano betonske cevi praktino ne korodiraju i zbog toga se koriste za transport agresivne vode. Nedostatak im je to imaju veliku masu zbog debelih zidova. Polau se i na dubinama do 4 m. Zavisno od naina i kvaliteta izrade mogu da izdre pritiske i do osamnaest bara. Tee se transportuju jer su osetljive na potrese i mehanike udare. Azbestno-cementne cevi takoe ne korodiraju, imaju glatke povrine i tanke zidove, slabo provode toplotu. Osetljive su na mehanike udare i zbog toga zahtevaju posebno rukovanje za vreme transporta i uvanja u skladitima. Izrauju se u duinama od 3-4 m od mase koju ini 75-80% portland-cement i 25-20% azbestno vlakno. Spajaju se pomou mufova napravljenih od iste mase kao i cev, ili od livenog gvoa.

Slika 4.1 ema klasinog vodovoda U literaturi o vodovodima mogu se sresti razne njihove podele. Jedna od njih je, na primer, da se vodovodi prema nameni dele na gradske i industrijske, u odnosu na veliinu protoka i duinu cevovoda na magistralne i distribucione itd. Kad je visinska razlika izmeu potroaa velika i kad su velike razlike u zahtevanim pritiscima, tada se vodovod deli na zone ili sekcije. Na taj nain se izbegava preterano visok pritisak u celoj mrei i energija za dizanje vode na velike visine. Svaka sekcija ima svoju nezavisnu mreu, magistralni vodovod za napajanje mree, pumpnu stanicu i rezervoare. Na slici 4.1, prikazan je klasian gradski vodovod sa tri razliita izvorita sirove vode. Na toj slici brojevi oznaavaju: 1-ureaje za uzimanje sirove vode iz reke; 2pomonu pumpnu stanicu; 3-ureaje za preiavanje i obradu sirove vode; 4rezervoare za istu vodu; 5-glavne pumpne stanice; 6-rezervoare za odravanje stalnog pritiska u mrei i za obezbeenje ravnomerne potronje vode; 7-ureaje za

110

uzimanje sirove vode iz jezera; 8-bunare sa pumpnom stanicom; 9-magistralne vodovode za napajanje mree; 10-magistralnu vodovodnu mreu.

HIDRAULINI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODA Savremena postrojenja za snabdevanje raznih potroaa vodom predstavljaju u hidraulinom smislu veoma sloene sisteme i za projektovanje i za eksploataciju. Osoblje koje se bavi projektovanjem vodovodnih instalacija mora dobro da poznaje ne samo tehnologiju i ureaje za obradu sirove vode, zakone hidraulike sloenih sistema ve i sanitarno-tehnike propise za sve kategorije potroaa. Veliki gradski vodovodi se prilikom projektovanja dele na sekcije iji se kapaciteti odreuju prema normama pojedinih potroaa. Tako se, na primer, po glavi stanovnika u gradovima predvia najmanje 150 litara vode na dan, za hidrante od 600 do 800 litara na minut itd. Ova specifina potronja vode zavisi od veliine naselja ivotnog standarda ljudi u njima, klimatskih uslova, komunalne opremljenosti itd. Voda se u sekcije doprema magistralnim cevovodima. Treba teiti da magistrala svake sekcije doe do njenog teita koje je odreeno rasporedom i kapacitetom potroaa. Hidraulini proraun magistralnih vodovoda ne zadaje naroite tekoe. Na vee tekoe se nailazi prilikom njihovog putanja u pogon i zatite od hidraulinog udara, jer su vodovodi idealna postrojenja za njihov nastanak, poto se potroai nalaze na veoma razliitim geodezijskim visinama i troe vodu vrlo neravnomerno. Inae, hidraulini proraun magistralnih vodovoda svodi se na odreivanje prenika cevovoda iz jednaine protoka. D 2 q = vA = v , 4 (1)

Za usvojenu vrednost brzine v (m/s) izmeu 0,75 i 2 m/s, i gubitka energije usled trenja za vreme strujanja pomou obrasca
p = L1 2 8L v = Sq 2 , S = 5 2 , D2 D (2)

U kome S oznaava hidraulini otpor cevovoda. Lokalni otpori u magistralnim vodovodima zanemaruju se u odnosu na otpore usled trenja, jer ne iznose vie od 3% od ukupnog otpora.

111

HIDRAULINI PRORAIN MAGISTRALNIH VODOVODNIH MREA Postoje dva tipa magistralnih vodovodnih mrea: Razgranate i prstenaste. Mesta spajanja i graenja cevi u mrei nazivaju se vorovima. Razgranata vodovodna mrea (slika 4.2) sastoji se iz magistrala, grana i ogranaka. Magistrala 1-2-3-4 je zajednika sa obe grane mree, dok je 2-5 magistrala gornje, a 3-8 donje grane. Razgranata mrea koristi se za snabdevanje manjeg broja meusobno udaljenih potroaa koji dozvoljavaju i kratkotrajne prekide u snabdevanju, koji mogu nastati zbog pucanja cevovoda ili nekog drugog kvara. Prstenasta mrea (slika 4.3) sastoji se iz niza zatvorenih kola-prstenova koji opasuju potroae snabdevajui ih vodom preko grana i ogranaka. Gradske vodovodne mree se danas izvode, uglavnom kao prstenaste jer obezbeuju dvosmerno snabdevanje potroaa vodom i ne zahtevaju prekida rada cele mree za vreme iskljuivanja njenih pojedinih delova. Vodovodne mree protivpoarne zatite izvode se sa iskljuivo kao prstenaste. Napajanje prstenastih mrea vodom obavlja se na jednom ili na vie mesta preko magistralnih vodovoda to zavisi od veliine mree,

Slika 4.2 Razgranata vodovodna mrea

112

Slika 4.3 Prstenasta vodovodna mrea rasporeda potroaa i njihove potronje. Razume se, ovde se pod potronjom podrazumeva srednja vrednost u toku jednog dueg vremenskog perioda. Hidraulini proraun magistralnih vodovodnih mrea svodi se najee na odreivanja prenika cevi u deonicama i pritiska na mestima napajanja mree iz uslova da kroz njene deonice protiu odreene koliine vode potrebnog pritiska. Ovaj sluaj se obino javlja prilikom projektovanja novih vodovodnih mrea. Moe da se naie i na drugu vrstu zadatka. Na primer, da se odrede prenici cevi u deonicama i protoci vode u njima prema raspoloivom pritisku na mestima napajanja mree. Kod magistralnih vodovodnih mrea lokalni otpori iznose 5-10% od otpora usled trenja i moraju da se uzmu u obzir prilikom tanijih prorauna. Bez obzira na to koja se vrsta zadatka pojavila za vreme reavanja problema u vodovodnim mreama, bile one razgranate ili prstenaste, moraju da budu zadovoljena sledea dva zakona hidraulike:
-

prvi, koji zahteva da algebarski zbir protoka u voru mora da bude jednak nuli (protoci koji dolaze u vor pozitivni su, a oni koji odlaze iz njega negativni su) drugi, koji pokazuje da se pri ustaljenom strujanju razlika pritiska izmeu bilo koja dva protona preseka u mrei troi na savladavanje otpora i visinske razlike izmeu ta dva preseka. Visinska razlika ne mora da postoji, a moe da bude pozitivna i negativna ve prema toma da li se posmatrani protoni procesi nalaze iznad ili ispod uporedne ravni.

Primena ovih zakona pokazana je na magistralnim vodovodnim mreama nacrtanim na slikama 4.2 i 4.3.

113

ZATITA CEVI OD HIDRAULINOG UDARA Havarije koje nastaju za vreme hidraulinog udara mogu da budu veoma velike. Nisu retki sluajevi razaranja itavih hidropostrojenja usled preterano visokog pritiska do koga dolazi prilikom hidraulinog udara. Sve to pokazuje da se zatiti cevovoda i ostalih ureaja u hidroenergetskim postrojenjima mora posvetiti izuzetna panja. Pored osnovne mere, koja se sastoji u tome da se spreava sve ono to dovodi do hidraulinog udara, moraju se predvideti i zatitni ureaji, jer do nepoeljnog brzog zaustavljanja strujnog toka esto mora da doe iz razloga koji su ranije navedeni. Svakako da vrsta zatitnog ureaja kao i mesto njegovog postavljanja u instalaciji zavise od vrste i reima rada hidropostrojenja. Zato se ovde i prilo nabrajanju i obradi zatitnih ureaja u odnosu na vrstu hidropostrojenja i ulogu koju ovi ureaji imaju u priguivanju hidraulinog udara. Pri tome se pretpostavlja da su projektom ispravno usvojevi i proraunati svi zatvarai, regulacioni organi i ostala armatura, od kojih zavisi karakter hidraulinog udara i tok njegovog razvoja. a) Vodostan Vodostanom se naziva jedna vrsta rezervoara u obliku bunara koji se postavlja u hidroelektranama izmeu akumulacionog jezera i turbina, i to na mestu gde se dovodni tunel za vodu prelama" u cevovod za transport vode do turbina. Ovaj cevovod je pod velikim nagibom i u njemu vlada visok pritisak (slika 4.4). Za vreme ustaljenog reima rada hidropostrojenja vodostan u hidrodinamikom smislu ne predstavlja nita drugo nego jedan pijezometar u kome nivo vode odgovara pijezometarskoj liniji na mestu gde je vodostan postavljen. Meutim, kad doe do poremeaja u radu postrojenja (na primer, zbog promene protoka vode kroz turbine) funkcija vodostana se menja i on dobija onu ulogu zbog koje je i postavljen izmeu akumulacionog jezera i turbina. Pre svega, vodostan spreava prenoenje poremeajnog talasa u dovodni tunel, jer se o slobodnu povrinu vode u njemu talas odbija, i oslabljen vraa uglavnom u cevovod. Istovremeno dok se ova pojava odigrava

114

Slika 4.4 Skica vodostana vodostan prima deo vode koja po inerciji pristie tunelom iz akumulacionog jezera i zbog porasta nivoa vode u njemu, stvara se vei protivpritisak koji priguujue deluje na ponovljeni poremeajni talas. Moe se slobodno rei da se postavljanjem vodostana skrauje" ukupna duina visokopritisnog dovodnog sistema za snabdevanje hidroturbina vodom i da se na taj nain smanjuje vreme putovanja" poremeajnog talasa od turbina do slobodne povrine vode u vodostanu umesto do slobodne povrine vode u akumulacionom jezeru i nazad do turbina, i na taj nain indirektno osigurava dovoljno dugo vreme tz>2L/a. b) Vetrenik Za razliku od vodostana, vetrenik je zatvoren i u njegovom gornjem delu nalazi se vazduh pod pritiskom p>pa (pa je atmosferski pritisak) koji poput opruge regulie punjenje i pranjenje vetrenika vodom za vreme hidraulinog udara. Vetrenik se ugrauje kod pumpnih postrojenja, i to na poetku potisnog cevovoda koji je pod povienim pritiskom. On prvenstveno titi cevovod od hidraulinog udara, jer su pumpe zatiene ugradnjom povratne klapne. itav sistem se zbog vee sigurnosti zatiuje jo i obilaznim cevovodom (by-pass) kroz koji voda pretie iz potisnog u usisni cevovod za vreme hidraulinog udara. Ispravno dimenzionisan vetrenik mora takoe da zadovolji i sledee granine uslove: qv dt = Av dz E = gz + p pa + v q v qv (3) (4)

115

Slika 4.5 Skica veternika

Napominje se da u jednaini (3), V predstavlja zapreminu vazduha u vetreniku iznad tenosti, a ne ukupnu zapreminu vetrenika. Obino se za koeficijent politrope uzima vrednost n=1,2. Dakle, u ovom sluaju, pored funkcija E, z, qv treba da se odredi jo i pritisak p vazduha i njegova zapremina V u vetreniku.

116

5. NAFTOVODI
PROIZVODNJA I PRERADA SIROVE NAFTE Sirovu naftu ini jedna viefazno-viekomponentna meavina razliitih ugljovodonika, vode, gasa i vrstih estica raznih materijala kao mehanikih primesa. Ne mora svaka sirova nafta da ima sve ove faze i komponente. Zavisno od masenog uea pojedinih faza i komponenata u meavini, sirova nafta ima i odgovarajua svojstva. Iz vie buotina na naftonosnom polju sirova nafta se transportuje cevovodima do sabirnih stavica iji broj zavisi od rasporeda i izdanosti buotina. Buotine mogu da budu fontanske gas liftne i pumpne. U fontanske buotine spadaju one kod kojih je pritisak u leitu dovoljan da izbaci sirovu naftu na povrinu zemlje, i da obavi njen transport do prihvatnih rezervoara koji se nalaze u sastavu sabirnih stanica. Kod gas liftnih buotina pritisak u leitu nije dovoljan da izbaci naftu na povrinu zemlje, pa se za to na odreenoj dubini buotinskog cevovoda ubrizgava gas pod pritiskom, koji strujanjem vertikalno navie povlai sirovu naftu i izvlai je na povrpnu zemlje. Ako pored nedovoljnog pritiska u leitu buotina ima i malu izdanost, onda se za crpenje sirove nafte iz takvih buotina koriste specijalne poluno-klipne pumpe sa tegovima. Razume se, fontanske buotine vremenom postaju gas-liftne i pumpne, jer crpenjem sirove nafte pritisak u njenom leitu opada a izdanost se smanjuje. Preiavanje sirove nafte obavlja se u sabirnim stanicama. Gas je redovan pratilac sirove nafte, i zato svaka sabirna stanica ima ureaje za odvajanje gasa. Nekad izdvajanje gasa iz sirove nafte poinje u sabirnim cevovodima kad to pritisak i temperatura meavine dozvoljavaju. Posle izdvajanja gasa, iz tene mase se odstranjuju voda i mehanike primese, to moe da se ubrza zagrevanjem tene mase i dodavanjem kalcijum-hlorida. Posle nekoliko asova mirovanja, voda i mehanike primese padaju na dno rezervoara u vidu mulja odakle se, posle prethodnog prepumpavanja preiene nafte u iste rezervoare, isputaju u odvodne kanale radi transporta do deponije. Preiena sirova nafta se iz vie sabirnih stanica transportuje cevovodima do otpremne stanice, a odavde magistralnim naftovodom do rafinerije ili do utovarne stanice ako se transport do rafinerije obavlja pokretnim prevoznim sredstvima (vagon-cisternama, auto-cisternama, tankerima). Iz dobijenog gasa se u sabirnim stanicama odvajaju butan i propan, kao i ugljen-dioksid i sumpor ako su prisutni u gasu. Preiena sirova nafta se, takoe, pre transporta do otpremne stanice izlae postupku odvajanja sumpora, ako je to potrebno. Naftini derivati se iz rafinerija do potroakih centara takoe transportuju cevovodima ili pokretnim prevoznim sredstvima, ije je punjenje mehanizovano i obavlja se cevovodima koji imaju svoju pumpnu stanicu i ostale ureaje. U tabeli 5.1 i 5.2, date su osnovne karakteristike magistralnih naftovoda i podaci.

117

Tabela 5.1 Karakteristike naftovoda Magistralni naftovodi u Zapadnoj Evropi [24] Naftovod NWO (Nord West Oelleitung) RRP (RotterdamRhein Pipeline) RDO (RheinDonau Oelleitung) SEPL (LaveraKarlsruhe) CEL (Geno vaNeustadt) TAL (TrstNeustadt) Duina (km) 384 479 287 782 668 460 Prenik (mm) 710 610 660 860 660 - 450 615 Kapacitet (mil. t/god.) 25 20 15 35 11 25

Tabela 5.2 Podaci o naftovodima Podaci o jugoslovenskom naftovodu Duina Deonica (km) Omialj-Sisak 168 Sisak-Bosanski Brod 141 Bos. Brod-Opatovac 106 Opatovac-Novi Sad 77 Novi Sad-Panevo 95 Sisak-Botovo 100 Botovo-Lendava 38 Botovo-BudimpetaBratislava II grana I grana

Prenik (mm) 710 560 400 400 350 -

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA SIROVE NAFTE NAFTOVODIMA U magistralne naftovode ubrajaju se cevovodi kroz koje se transportuje preiena sirova nafta od otpremnih stanica na naftonosnim poljima do rafinerija ili do utovarnih stanica radi punjenja pokretnih prevoznih sredstava, ili od istovarnih stanica u renim i morskim pristanitima do rafinerija kada se sirova nafta doprema tankerima. Ovde spadaju i cevovodi kroz koje se transportuju derivati sirove nafte od rafinerija do velikih potroaa ili do utovarnih stanica kada se njihov transport predvia pokretnim prevoznim sredstvima. Prenik magistralnih naftovoda je obino iznad 500 mm, duina preko 50 km, a pritisak transportovane sirovine na poetku cevovoda 50-65 bara i vie. Sabirni cevovodi na naftonosnim 118

poljima imaju znatno manji prenik i njegova veliina zavisi od izdanosti buotine. Najee su od 100-150 mm, ali mogu da budu i vei. Elementi jednog magistralnog naftovoda dati su sa oznakama na slici 3.1. Radi obezbeenja neprekidnog prijema sirove nafte iz sabirnih stanica sa naftonosnih polja i optimalnog reima rada magistralnog naftovoda otpremna pumpna stanica, koja se esto naziva i glavnom pumpnom stanicom, u svom sastavu ima veliki rezervoarski prostor. Na glavnoj pumpnoj stanici obavlja se prvo uvoenje transportovane sirovine u cevovod, kao i kontrola fizikih svojstava, ako to nije ranije uinjeno.

Slika 5.1 Elementi magistralnih naftovoda: 1-buotine, 2-sabirna stanica sa rezervoarima, 3-pomona pumpna stanica, 4-filteri, 5-merni ureaji. 6-glavna pumpna stanica, 7-ureaj za uvoenje i izvlaenje istaa cevovoda, 8-regulatori pritiska, 9-ureaji za ublaavanje hidraulinih udara, 10 - prijemna stanica sa rezervoarima i 11 - rafinerija. Zbog pada pritiska za vreme transporta, postavljaju se du naftovoda pomone pumpne stanice u kojima se poviavanjem pritiska sirovoj nafti nadoknauje izgubljena energija u prethodnoj deonici i obavlja zagrevanje sirove nafte ako je to potrebno. Tada su i pomone pumpne stanice snabdevene veim rezervoarskim prostorom i ureajima za zagrevanje sirove nafte. Pomone pumpne stanice se obino grade du trase magistralnog naftovoda u blizini naseljenih mesta, prikljuaka za elektroenergiju, vodovod i kanalizaciju. Rastojanje izmeu glavne pumpne stanice i prve pomone pumpne stanice iznosi od 100-150 km, a rastojanje izmeu pomonih pumpnih stanica od 50-80 km. Ako naftovod mora da bude poloen daleko od naseljenih mesta i ako bi zbog toga bilo oteano odravanje pumpnih stanica i uopte eksploatacija naftovoda, tada se ta rastojanja poveavaju i na 200 km izmeu glavne i prve pomone pumpne stanice, odnosno do 100 km izmeu sledeih pumpnih stanica. Najzad, u sastavu rafinerija, kada se kroz naftovod transdortuje sirova nafta, ili u krugu potroakih centara, ako se kroz naftovod transportuju produkti sirove nafte, nalaze se prihvatne stanice sa dovoljnim rezervoarskim prostorom. Kada se jednim naftovodom predvia snabdevanje vie ili snabdevanje veeg broja potroaa produktima sirove nafte, 119

onda je takav naftovod opremljen odvodnim cevovodima i ureajima za merenje isporuenih koliina i urerajima za daljinsko upravljanje. To isto vai i kada se na nekom mestu naftovoda odvodi sirova nafta za utovarnu stanicu radi punjenja vagon-cisterni, auto-cisterni ili tankera. Zato i utovarne stanice moraju da imaju dovoljan skladini prostor kako bi se iskljuio uticaj neravnomernog rada utovarne stanice na optimalni reim rada magistralnog naftovoda za koji je on projektovan. Magistralni naftovodi se najee ukopavaju u zemlju na dubini od 0,8-1,10 m mereno od povrine zemlje do gornje ivice cevovoda. Dubina ukopavanja zavisi od kategorije naftovoda i irine zatitnih pojaseva naseljenih mesta, objekata u blizini cevovoda itd. Ova dubina ukopavanja se poveava na 1,01,35 m kada se pri polaganju naftovoda moraju da savladaju razne prepreke: vodeni tokovi, putevi, eleznike pruge i sl. Dubina se u ovom sluaju meri od dna vodenog toka, odnosno od gornje ivice puta, pruge itd. Ponekad se magistralni naftovodi polau iznad zemlje na betonskim stubovima visine 0,50-0,75 m. Popreni presek tih stubova je pravougaon sa polukrunim gornjim delom radi to boljeg oslanjanja cevovoda. Cevovod je metalnim opasaima" privren za stubove. Ima i drugih naina polaganja magistralnih naftovoda: na primer, ispod mora i jezera na raznim dubinama, iznad movarnih terena itd. Na svakih 10-15 km du trase naftovoda postavljaju se ventili radi spreavanja veih gubitaka nafte, ako iz bilo kojih razloga doe do pucanja cevovoda. Oteeno mesto se blokira" ventilima izmeu kojih se ono nadazi. Na 15-20 km gradi se i kua pazitelja naftovoda, u kojoj se nalazi i priruna radionica sa najnunijim alatom za otklanjanje manjih kvarova na cevovodu ili na linijama veze. Sirove nafte koje su vrlo viskozne (teke sirove nafte) moraju da se zagrevaju pre uvoenja u cevovod. To se obavlja u glavnim i pomonim pumpnim stanicama koje su tada opremljene i kotlarnicama. Kotlovi se obino loe samom naftom koja se transportuje, a kao grejni fluid slui vrela voda ili pregrejana vodena para pritiska 10-15 bara. Vie e o tome biti rei kada se bude govorilo o sistemima zagrevanja sirove nafte i njenih teih frakcija. Napomenimo ovde jo i to da naftovodi kao i ostali cevovodi kroz koje se transportuju energetski fluidi moraju da budu opremljeni protivpoarnim ureajima. Pogonski motori moraju da budu zatieni od eksplozije i smeteni u posebnim odeljenjima, naroito kad su u pitanju benzinski ili dizel-motori, ili kad se za pogon koriste motori koji troe gas kao gorivo. Analiza ekonominosti transporta sirove nafte i njenih produkata raznim nainima transporta pokazuje da je transport tih sirovina cevovodima najekonominiji im je godinji kapacitet transporta iznad pet miliona tona. To je naroito uoljivo kada se analizira snabdevanje kontinentalnih rafinerija sirovom naftom. Cevovodi se mogu smatrati nepokretnim prevoznim sredstvima kroz koje se kree samo sirovina i za koje, prema tome, nije potreban poseban put niti energija za sopstveno kretanje. Bezbednost transporta je maksimalna, naroito kad je cevovod ukopan u zemlju na propisanoj dubini. Transport cevovodima moe da se automatizuje i uloga radnog osoblja tada svede na kontrolu instrumenata, 120

registraciju isporuevih koliina i odravanje ureaja i objekata u okviru naftovoda. S obzirom na dananja sredstva zatite od korozije, vek ovih cevovoda je relativno dug i iznosi u proseku 2530 godina.

HIDRAULINI PRORAUN NAFTOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU Kad je temperatura transportovane sirovine konstantna za vreme strujanja kae se da je strujanje izotermno. esto se pretpostavlja da je strujanje izotermno i onda kad se temmperatura transportovane sirovine menja nizvodno, ali ta promena mora da bude neznatna. Tanije reeno, promena temperature du cevovoda je tada zanemarena. Ovo moe da se uini samo kad su u pitanju kratki i dobro izolovani cevovodi bez obzira na to da li je temperatura transportovane sirovine via ili nia od temperature okoline. Za sluaj laminarnog strujanja pad pritiska usled trenja jednoznano je odreen i za cevi krunog preseka iznosi:
p = 128 vql D 4 (1)

Vrednostima 2320<Re<4000 odgovara prelazni nestabilni reim strujanja koji po pravilu treba izbegavati. Pad pritiska usled trenja jednozvano je odreen i kad se radi o strujanju u hidrauliki glatkim cevima. Tada se koeficijent trenja menja po zakonu =0,3164/ Re0,25. Ovo treba naglasiti jer nije dovoljno da se konstatuje da je 4000< Re < 100 000, pa da se koristi Blazijusov (Blasius) obrazac za pad pritiska:

p = 0,241

v 0, 25q1,75l
D 4, 75

(2)

121

6. GASOVODI
VRSTE I PROIZVODNJA GASA Gasovi se obino dele na prirodne i vetake. Prirodni gasovi dobijaju se na jedan od sledea tri naina: - iz buotina gasnih leita; gas se sastoji, uglavnom, od metana (82-98%) i manjeg dela teih ugljovodonika, - iz buotina kondenzatnih leita; gas se, takoe, sastoji od metana (80-95%) i kondenzata benzina i kerozina, - iz buotina leita sirove nafte; gas se javlja u vidu meavine metana (8070%), propana i butana. U vetake gasove ubrajaju se gasovi koji se dobijaju gasifikacijom vrstih goriva i gasovi koji nastaju kao usputni proizvod odreenih tehnolokih procesa. Gasifikacija vrstih goriva je interesantna i za nau zemlju jer mi, preteno, raspolaemo lignitima i mrkim ugljem. Kad se tome doda da je kalorina vrednost tog uglja relativno niska i da imaju veliki procenat pepela, tada se moe sagledati opravdanost njihove gasifikacije i sa gledita transportnih trokova. Glavni potroai prirodnog i vetakog gasa su industrijske kotlarnice, gradske toplane, metalurka i cementna industrija, domainstva itd. Gasovi se nalaze u gasovitom ili tenom stanju. Metan, etan etilen su u gasovitom stanju na obinim temperaturama (20 do 30)C i na atmosferskom pritisku. Propan, propilen, butan i butilen u vidu pare na obinim temperaturama i atmosferskom pritisku, odnosno u tenom stanju na povienim pritiscima. Ugljovodonici od izopentana, pa nadalje nalaze se u tenom stanju i spadaju u grupu benzinskih frakcija. Prema nekim izvorima, svetske geoloke rezerve prirodnog gasa iznosile su 3 . Od toga je bilo ekonomino za proizvodnju 5401012 1966. godine 8601012 mn
3 3 3 mn , industrijske rezerve oko 4001012 mn , a proizvedeno je svega 0,61012 mn . Najvee rezerve prirodnog gasa nalaze se u SSSR-u i cene se na oko 60 triliona 3 mn . Ova zemlja se po proizvodnji prirodnog gasa nalazi na drugom mestu u svetu. Radi uporeenja, navode se geoloke rezerve prirodnog gasa u SR Nemakoj 3 3 3 (251012 mn ), Italiji (1301012 mn ) i u Republikama - Jugoslavije (41,7109 mn ). 3 Proizvodnja prirodnog gasa stalno raste. Ona je 1960. godine iznosila 460109 mn , 3 da bi 1970. godine dostigla 1000109 mn . Tabela 6.1, prikazuje proizvodnju 3 prirodnog gasa u milijardama mn , u SSSR-u i Republikama - Jugoslavije.

122

Tabela 6.1 Proizvodnja prirodnog gasa Godina 1955. I960. 1965. SSSR SFRJ 10 0,02 26 0,065 129 0,33

1970. 200 0,977

1975. 289 1,44

KLASIFIKACIJA I ELEMENTI GASOVODA Gasovodi se dele na magistralne, sabirne i razvodne. Sabirni gasovodi grade se na gasnim poljima i slue za transport gasa buotina do sabirnih stanica u kojima se vri obrada i priprema gasa za transport do potroakih centara. Ovi gasovodi su manjeg prenika i duine i premetaju se im se izdanost buotine smanji do one vrednosti pri kojoj eksploatacija gasa nije vie ekonomina. Pod magistralnim gasovodima podrazumevaju se cevovodi kroz koje se transportuje pripremljeni gas od sabirnih stanica, ili gasogeneratora, ako je u pitanju vetaki gas, do velikih potroakih centara. Zavisno od vrednosti radnog pritiska gasa magistralni gasovodi dele se na: - gasovode visokog pritiska (radni pritisak gasa u njima je iznad 2,5 MPa), - gasovode srednjeg pritiska (radni pritisak gasa u njima je od 1,2 do 2,5 MPa) i - gasovode niskog pritiska (radni pritisak gasa u njima je do 1,2 MPa). Duina magistralnih gasovoda kree se od desetak kilometara, pa do nekoliko hiljada kilometara. Prenik im je od 150 do 1420 mm i vie. Godinji 3 . kapacitet im je obino od deset do trideset milijardi mn Razvodni gasovodi slue za distribuciju gasa direktnim potroaima. To su, u stvari, sloene mree cevovoda sa izrazito neustaljenim reimom rada jer je potronja gasa od strane potroaa veoma neravnomerna. I razvodni gasovodi se u odnosu na radni dritisak dele na: - gasovode visokog pritiska (sa radnim pritiskom gasa od 36 bara), - gasovode srednjeg pritiska (sa radnim pritiskom gasa od 0,056 bara), - gasovode niskog dritiska (sa radnim pritiskom gasa do 0,05 bara). U razvodne gasovode visokog pritiska spadaju i cevovodi za transport gasa od magistralnih gasovoda do prve stanice za redukciju pritiska. U ovim gasovodima pritisak obino iznosi od 612 bara. Elementi jednog kompletnog magistralnog gasovoda prikazani su na slici 6.1. Du trase magistralnog gasovoda postavljaju se na svakih 2025 km, stanice za odravanje i remont objekata koji se nalaze u sastavu gasovoda. Radi zatite od korozije i gasovodi se premazuju sredstvima koja zavise od geolokog sastava terena u koje je cevovod poloen. Sve ono to je reeno o zatiti od korozije u odeljku o naftovodima vai i za cevovode kroz koje se transportuje prirodni ili vetaki gas.

123

Slika 6.1 ema magistralnog gasovoda: 1-gasno polje sa sabirnim cevovodima, 2sabirna stanica, 3- glavna kompresorska stanica, 4-pomona kompresorska stanica, 5-stanica za distribuciju gasa, 6-cevovod sa armaturom, 7-prelaz preko reke, 8rezervoare za gas, 9-odvodni cevovodi

IZGRADNJA GASOVODA Prirodni gas se prvi put transportovao cevovodom u Kini pre hiljadu godina. Cevovod je bio izgraen od bambusove trske. Prvi metalni cevovod (od olova) za transport gasa izgraen je u Severnoj Americi 1825. godine. Tek 1891. godine poloen je prvi magistralni gasovod od elinih cevi, prenika 200 mm i duine 195 km, kroz koji se transportovao prirodni gas sa gasnih polja u Indijani do potroaa u ikagu. U SSSR-u je prvi gasovod izgraen 1880. godine i sluio je za transport prirodnog gasa u Bakuu posle njegovog izdvajanja iz sirove nafte. Gas je korien za loenje kotlovskih postrojenja. U periodu od 1928-1935. godine izgraena su u Severnoj Americi jo dva magistralna gasovoda: jedan od Panhendla do ikaga, duine 1570 km, i drugi od Panhendla do Detroita, duine 1.375 km. Neposredno posle ova dva gasovoda izgraen je i trei od Tenesija do Zapadne Virdinije, duine 2.000 km. Prema nekim izvorima, danas SAD raspolau sa oko 1.000.000 km magistralnih i razvodnih gasovoda. U SSSR-u je prvi magistralni gasovod u dananjem smislu rei izgraen 19401941. godine, prenika 300 mm i duine 69 km (gasovod Daava-Ljvov). Zatim je 1946. godine izgraen gasovod Buguruslan-Kujbiev, prenika 350 mm i duine 160 km, i 1947. godine gasovod Saratov-Moskva, prenika 320 mm i duine 843 km. Kojom je brzinom rasla izgradnja magistralnih gasovoda u SSSR-u moe da se oceni i po tome to je njihova duina u ovoj zemlji ve 1960. godine 3 gasa, iznosila oko 21.000 km, sa godinjim kapacitetom od 26 milijardi mn
3 odnosno 1970. godine 67.000 km i godinjim kapacitetom 170 milijardi mn gasa. Prema nekim izvorima, u SSSR-u je do 1975. godine izgraeno oko 110.000 km magistralnih gasovoda. Krajem 1974. godine puten je u pogon dinovski gasovod Sibir-Moskva (Medveje-Punga- Kazan-Gorki-Moskva) duine 3.000 km sa 3 godinjim kapacitetom od 15 milijardi mn gasa. Rauna se da je ukupna duina

124

magistralnih gasovoda u SSSR-u bila oko 145 000 km 1980. godine. Navedimo jo i to da se ukupna duina magistralnih gasovoda u svetu danas ceni na 1.200.000 km. U poslednje vreme grade se tri veoma velika i vana magistralna gasovoda. Jedan grade zemlje SEV-a i njegova duina treba da bude oko 10.000 km, prenika 1420 mm. Prua se od Orenburga pa do svake zemlje SEV-a. Pored toga grana se prema SR Nemakoj, Austriji i Italiji. Njime treba da se isporui za 20 godina oko 3 120 milijardi mn gasa samo SR Nemakoj. Drugi gasovod povezuje Srednji istok i Zapadnu Evropu. Ve je gotova deonica duine 1.900 km od Kangana u Iranu do Iskederuna na obalama Sredozemnog mora u Turskoj. Ukupna duina ovog 3 gasovoda bie 4400 km, a godinji kapacitet 20 milijardi mn gasa. Prenik mu je 1020 mm. Trei gasovod povezuje Alir i Italiju. Duina ovog gasovoda je 2600 km (600 km na teritoriji Alira, 300 km na teritoriji Tunisa, 180 km ispod Sredozemnog mora, 1.515 km na teritoriji Italije). Za njegovu izgradnju bie utroeno preko milion tona elinih cevi. U Siclijanskom kanalu bie poloen na dubini od 500 m, a u Mesinskom zalivu na dubini od 350 m. U Jugoslaviji se izgradnjom gasovoda, kao i sa eksploatacijom gasa uopte, poelo relativno kasno. Do sada je izgraeno oko 1.000 km magistralnih gasovoda i preko 600 km sabirnih gasovoda. Evo podataka samo za neke od njih. Gasovod Janja Lipa-Zagreb-Sisak dug je 125 km i prenik mu je150 mm; gasovod MokrinKikinda-Panevo-Smederevo dug je 208,6 km, a prenik mu iznosi 250 mm i 300 mm; gasovod Obili-Skoplje duine 85 km, kroz koji se transportuje gas dobijen gasifikacijom uglja u Obiliu. Sada se u istonom delu nae zemlje gradi oko 1700 km magistralnih gasovoda. Glavna magistrala prua se od Horgoa pa preko Novog Sada, Beograda i Nia sve do Obilia, gde e se spojiti sa postojeim gasovodom Obili-Skoplje. Uz put e se od ove magistrale odvajati gasovodi za Sombor, Loznicu, Zvornik, Sarajevo, Kraljevo i Negotin. Do danas su zavrene sve deonice kroz Vojvodinu do Batajnice i gasovod Batajnica-Loznica-Zvornik Sarajevo, koja je duga oko 300 km i putena u pogon krajem 1979. godine.

HIDRAULINI PRORAUN GASOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU

Svaka podela gasovoda za vreme hidraulinog prorauna moe se smatrati uslovnom. Moe se doi od podele na gasovode sa ustaljenim i neustaljenim strujanjem gasa u njima, od veliine radnog pritiska gasa (gasovodi visokog, srednjeg i niskog pritiska) ili na primer, od veliine protoka gasa (gasovodi sa konstantnim protokom gasa i gasovodi sa usputnom potronjom gasa). Ovde je ta podela napravljena u odnosu na temperaturu gasa za vreme strujanja: na gasovode sa izotermnim i neizotermnim strujanjem gasa. Bie prouavana samo ustaljena strujanja gasa. Izotermno strujanje gasa moe da se ostvari u uslovima kada je 125

koliina toplote koju gas prima od okoline za vreme strujanja dovoljna da nadoknadi pad njegove temperature usled ekspanzije Dul-Tomsonovog (JouleThomson) efekta, ako se javlja, i zbog promene geodezijske visine protonih preseka cevovoda. Uspon cevovoda u smeru strujanja gasa smanjuje njegovu temperaturu. Hidrauline jednaine koje opisuju ustaljeno turbulentno izotermno strujanje gasa pri konstantnom protoku kroz cevovod sa nagibom glase:

dp

= vdv +

v 2
2D

+ gdH

(1)
(2)

= vA , m

p = Z ( p ) RT

U ovim jednainama je p-pritisak gasa, q-njegova gustina, v-brzina strujanja, Akoeficijent trenja, D-unutranji prenik cevovoda, dH-geodezijska visina izmeu posmatranih protonih preseka cevovoda (dH<0 odgovara usponu, dH>0 padu -maseni protok gasa i Z-koeficijent gasovoda), A-protoni presek cevovoda, m stiljivosti koji ovom prilikom zavisi samo od pritiska jer je temperatura gasa konstantna. Prva jednaina sistema (1) predstavlja dinamiku jednainu, u kojoj lan na levoj strani oznaava potencijalni rad koji se troi na ubrzavanje gasa du cevovoda, na savlaivanje trenja za vreme strujanja i geodezijske visine izmeu posmatranih protonih preseka cevovoda.

126

7. PAROVODI
Pod parovodima se obino podrazumevaju cevovodi kroz koje se transportuje vodena para. Meutim, cevovodima se transportuju i pare drugih tenosti. Hidraulini proraun je isti s napomenom da razne pare imaju razliita svojstva koja posredstvsom odreenih parametara ulaze u jednaine strujanja. Ovde e biti govora samo o hidraulinom proraunu cevovoda za transport vodene pare. Hidraulini proraun tih cevovoda zavisi od toga da li se kroz njih transportuje pregrejana, suvozasiena ili vlana para, da li je njena temperatura konstantna ili opada nizvodno i najzad, da li se u cevovodu za vreme strujanja pojavljuje kondenzacija pare ili ne. U raznim prirunicima daju se nomogrami za proraun parovoda, koji su napravljevi za izotermno strujanje i za odreene vrednosti koeficijenata trenja i apsolutne hrapavssti cevovoda. esto se to gubi iz vida i nomogrami koriste i kad za njihovu upotrebu nisu ispunjeni odgovarajui uslovi. Zato je sigurvije ksristiti odgovarajue obrasce, ije e se izvoenje dati i u ovoj knjizi za one sluajeve strujanja vodene pare koji se pojavljuju u praksi. HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT PREGREJANE VODENE PARE Pregrejana vodena para ima iroku primenu u industriji. Najvei potroai ove pare su prehrambera, hemijska, procesna i farmaceutska industrija. Prethodno i usputno zagrevanje sirove nafte i njenih teih frakcija za vreme transporta obavlja se najee pregrejanom vodenom parom. Pregrejana vodena para ponaa se kao idealan gas i sve mu je po svojstvima blia to joj je temperatura via a pritisak nii. Zato se za pregrejanu vodenu paru uzima J p = R = 461,1 kgK = const. T (1)

Kod dobro izolovanih i kraih cevovoda temperatura pregrejane vodene pare je priblino konstantna pa su pritisci na poetku i na kraju cevovoda povezani jednainama;

1 p1 1 2 2 = 2 p1 p12 p 2 D + 2 ln p 2 1v1 2 1 p1 1 2 2 p12 p 2 = 2 p2 D + 2 ln p 2 1 v 2 2

(2) (3)

Da bi se izbegli vei toplotni gubici i kod duih parovoda, uzimaju se vee 127

brzine strujanja pare (izmeu 30 i 60 m/s). Osim toga, vee brzine pare zahtevaju manje prenike cevovoda, jeftiniju izolaciju i manje investicione_trokove uopte. Prenik cevovoda je ispod 200 mm, izuzev kad su u pitanju izuzetno veliki protoci pare. U primeni, temperatura pregrejane vodene pare obino ne prelazi 450 C i pritisak od 35 bara. Pad pritiska u cevovodu iznosi do 3 bara. Kod dugih parovoda i kod cevovoda sa slabijom izolacijom dolazi do osetnijeg pada temperature pare i taj se uticaj na pad pritiska usled trenja u cevovodu mora uzeti u obzir. Para za vreme strujanja odaje toplotu okolini i njena temperatura na rastojanju x(m) od poetka cevovoda iznosi:
T = Ta + (T1 Ta )e ax gde je:

(4) (5)

a=

kDm cp m

Ovde ie k(J/m2sK) koeficijent prolaza toplote kroz parovod, Dm(m) srednji drenik cevovoda sa izolaiijom, m(kg/s) maseni protok i cp(J/kgK) specifina toplota pare. Koeficijent prolaza toplote kroz parovod nalazis e izmeu 0,6 i 4,2 (J/m2sK). Nie vrednosti odgovaraju dobro izolovanim, a vie vrednosti slabije izolovanim i neizolovanim parovodima. Za vremestrujanja pregrejane vodene pare maseni protok je konstantan jer se du strujnog toka kondenzacija pare ne pojavljuje. U tabeli 7.1, date su vrednosti specifine toplote vodene pare za odreene pritiske i temperature.

Tabela 7.1 (10 -3 Cp(J/kgK) za vodenu paru) p(bar) t(C) 1 6 10 15 200 2,01 2,26 2,47 2,85 250 1,97 2,18 2,34 2,60 300 1,97 2,14 2,26 2,43 350 1,97 2,09 2,22 2,34 400 1,97 2,09 2,18 2,30 450 1,97 2,09 2,14 2,26

20 2,80 2,60 2,43 2,34 2,30

25 3,10 2,76 2,60 2,47 2,39

128

HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT SUVOZASIENE I VLANE PARE

Veliine stanja suvozasiene vodene pare odreene su gornjom graninom krivom Molijerovom (Mollier) dijagramu. Ako se za vreme strujanja suvozasiene vodene pare njene veliine stanja menjaju tako da su u protonim presecima~cevovoda nizvodno odreene gornjom graninom krivom, tada e suvozasiena vodena patra strujati bez kondenzacije. U stvari, pad pritiska du strujnog toka odlae" kondenzaciju, a pad temperature zbog odavanja toplote okolini zahteva" kondenzaciju, pa se ova dva suprotna dejstva uravnoteavaju i suvozaeisna vodena para struji sa konstantnim masenim protokom. Kad je cevovod kratak i dobro izolovan, tada se veliine stanja suvozasiene vodene pare neznatno menjaju du strujnog toka, pa se pad pritiska usled trenja moe izraunavati iz obrasca koji vai za nestiljivo izotermno strujanje:
2 l 1 2 lm p = , v = 0,8105 D2 D 5

(6)

ili, kad se promena gustine i koeficijenta stiljivosti mora uzeti u obzir

P12 P22 = 2 p1

Z l 1 1v12 m D2 Z1

(7)

gde je Zm srednja vrednost koeficijenta stiljivosti. Ako je pad temperature suvozasiene vodene pare du strujnog toka osetniji, tada treba da se koristi jednaina;

P12 P22 = 2 p1

Z T l 1 1v12 m m D2 Z 1 T1

(8)

Po ovim obrascima moe da se odreuje i pad pritiska usled trenja pri strujanju vlane pare konstantnog stepena suvoe.

129

LITERATURA
[1] Zrni, .: Projektovanje fabrika, Mainski fakultet, Beograd, 1993. [2] Tolma, D.: Uvod u teoriju suenja sa primerima iz prakse, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2007. [3] Zrni, ., Savi, D.: Simulacija procesa unutranjeg transporta, Mainski fakultet, 1990. [4] Tolma, D.: Pneumatski transport, primena oprema i primeri, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1991. [5] Lambi, M., Tolma, D.: Tehnika termodinamika, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1997. [6] Lambi, M.: Termotehnika sa energetikom, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1998. [7] Bogner, M.: Projektovanje termotehnikih i procesnih sistema, SMEITS, Beograd, 1998. [8] Milai, V.: Teorija projektovanja tehnolokih sistema, Mainski fakultet, Beograd, 1987. [9] Zelenovi, D.: Projektovanje proizvodnih sistema, Nauna knjiga, Beograd, 1987. [10] Adamovi, .: Tehnika dijagnostika, Preving, Beograd, 1997. [11] Tolma, D., Lambi, M.: Projektovanje pouzdanosti sistema i odravanja, 10. Meunarodna konferencija Industrijski sistemi, Zbornik radova III, str.(147-149), Institut za industrijske sisteme, FTN Novi Sad, 1996. [12] Kuburovi, M., Stanojevi, M.: Biotehnologija, SMEITS, Beograd, 1997. [13] Tolma, D., Turinski, J., Vujovi, S.: Glavni tehnoloko mainski projekat toione ulja kapaciteta 20000 lit./h, SM Servo Mihalj Ininjering, Zrenjanin, 1996, (uraen za DD Industrija ulja Dijamant, Zrenjanin.) [14] Tolma, D., Bulik, D.: Mainsko-tehnoloki projekat skladitenja i transporta granulata PET, SM- Inenjering, Zrenjanin, 1997, (uraen za DD Industrija ulja Dijamant, Zrenjanin.) [15] Marjanovi, P.: Odreivanje pogonskih karakteristika pneumatskog transporta, Struni skup o opremi u procesnoj insustriji, Zbornik radova, SMEITS, Beograd, 1998. [16] Bogner, M., Petrovi, A.: Konstrukcije i prorauni procesnih aparata, Mainski fakultet, Beograd, 1991. [17] Dedijer, S.: Osnovi transportnih ureaja, Graevinska knjiga, Beograd, 1983. [18] Toi, S.: Transportni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 1990. [19] Tolma, D.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat pogona za proizvodnju dekstroze kapaciteta 50 t/dan, SM Inenjering, Zrenjanin, 1987, (uraen za DD IPOK - Industrija preraevina od kukuruza, Zrenjanin.) [20] Tolma, D., Lambi, M.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat silosa za skrob kapaciteta 3x150 t, DD invoz, Zrenjanin, 1985, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin.) 130

[21] Bogner, M., Vukovi, D.: Problemi iz mehanikih i hidromehanikih operacija, Mainski fakultet, Beograd, 1991. [22] Tolma, D.: Maine i Aparati, Tehniki fakultet, Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2009. [23] Tolma, D., Lerinc, F.: Glavni tehnoloko-mainski projekat postrojenja za dobijanje sumpor-dioksida, sagorevanjem sumpora, SM Inenjering, Zrenjanin, 1994, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin.) [24] Tolma, D., Sandi, L.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat skladitenja masti i ulja, SM Inenjering, Zrenjanin 1994, (uraen za DD Sojaprotein, Zrenjanin). [25] Tolma, D.: Projekat transporta i skladitenja dekstroze, SM Inenjering, Zrenjanin, 1987, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin). [26] Tolma, D.: Mainsko-tehnoloki projekat skladita kiseline i luine, SM Inenjering, Zrenjanin, 1995, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin). [27] Tolma, D.: Mainsko-tehnoloki projekat snabdevanja vodom fabrike piva, SM Inenjering, Zrenjanin, 1995, (uraen za DD Industrija piva, Zrenjanin). [28] Jevtovi, V., Mikainovi, M.: Prirunik o transportu fluida sa katalogom, Privredni pregled, Beograd, 1971. [29] Alan, T. Bull, i dr. : Biotechnology, OECD, Paris, 1982. [30] Tolma, D., Lambi, M.: Heat transfer through rotating roll of contact dryer, Int. J. Heat and Mass Transfer, p.p.(569-573), 4/97. [31] ai, M.: Transport fluida i vrstih materijala cevima, Nauna knjiga, Beograd, 1990. [32] Popovi, G., orevi, B., Valent, V., i dr.: Hemijsko inenjerstvo, Rad, Beograd, 1987. [33] Adamovi, .: Tehnologija odravanja, Tehniki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 1996. [34] Baldin, A., i dr.: Odravanje industrijskih postrojenja, OMO, Beograd, 1979. [35] Jaimovi, B., Geni, S., Na, J.: Problemi iz toplotnih operacija i aparata, SMEITS i Mainski fakultet, Beograd, 1996. [36] Vasiljevi, N. : Parne turbine, Mainski fakultet, Beograd, 1984. [37] Veljkovi, V., Dini, P.: Parne turbine, Centar elektro-privrednih sistema NR Srbije, 1954. [38] Pio-Uljski G. N.: Parne turbine, Udruenje studenata mainske i elektrotehnike, Beograd, 1934. [39] Topi, R.: Osnove projektovanja prorauna i konstruisanja suara, Nauna knjiga, Beograd, 1989. [40] Reknagel, Sprenger, Henman. : Grejanje i klimatizacija, Graevinska knjiga, Beograd, 1987. [41] Katalozi Jugoslovenskih proizvoaa procesne i termoenergetske opreme: Prva Iskra - Bari, MINEL Kotlogradnja - Beograd, Jastrebac Ni, 14 Decembar Beograd, MIP - uprija, FENIKS Ni i dr. 131

[42] ai, M.: Proraun transporta fluida i vrstih materijala cevima, Nauna knjiga, Beograd, 1976. [43] Pavlov, Romankov, Noskov.: Hemijsko inenjerstvo, 1963. [44] Tolma, D.: Projektovanje Tehnolokih Sistema, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2008. [45] Krsmanovi, LJ., Saljnikov, V., ai, M. i dr.: Zbirka zadataka iz mehanike fluida, Nauna knjiga, Beograd, 1973. [46] Obradovi, B.: Osnovi hidraulike zbirka reenih zadataka, Nauna knjiga, Beograd, 1981. [47] ai, M. : Proracun transporta fluida i cvrstih materijala cevima, Naucna knjiga, Beograd, 1976. [48] Tolma, D. : Maine i Aparati Sistemi Hidraulike i Pneumatike, Tehniki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2001.

132