Odbaeni desni deo tela 2, na posmatrani levi

1, na svakoj elementarnoj povrini preseka

A, dejstvuje elementarnom unutranjom
silom
Totalni napon u taki preseka. Normalni i tangencijalni napon.
Zamislimo da je optereeno elastino telo ne-
kom proizvoljnom ravni preseeno na dva dela.
Srednji napon na toj elementarnoj
povrini je kolinik i A:
Kada elementarna povrina tei nuli srednji na-
pon tei totalnom naponu u taki Mpreseka:
.
u
F
r

u
F
r

.
A
F
p
u
sr

=
r
r
p
r
Komponenta totalnog napona u pravcu normale na
presek predstavlja normalni napon , dok
komponenta koja lei u ravni preseka predstavlja
tangencijalni napon .

r
n
r

r
. lim lim
0 0
dA
F d
A
F
p p
u u
A
sr
A
r r
r r
=

= =

Kroz svaku taku moe se povui beskonano mnogo ravni. Za svaku ravan
totalni napon, a time i normalni i tangencijalni, imae drugaije vrednosti. Skup
napona za sve preseke koji prolaze kroz taku karakterie stanje napona u taki.
Naponi u kosom preseku aksijalno optereenog tapa. Morov krug napona
za ovaj sluaj.
.
A
F
=
,
cos
=

A
A
. cos
cos
0 =

= = = + =

A
F
A
F
p A p F Z
i
Presecanjem zategnutog tapa ravni koja je upravna na
osu tapa, povrina poprenog preseka je A a napon je
Presecanjem istog tapa kosom ravni, odree-
noj uglom , povrina poprenog preseka je
a totalni napon (dobijen iz uslova ravnote):
( ) , 2 cos
2 2
2 cos 1
2
cos cos
2

= +

= = =

p
Projekcije totalnog napona daju normalni i tangencijalni
napon u kosom preseku u zavisnosti od ugla :
Dobijeni izrazi lako daju:
0 , = =

. 0 =
0 , 0 = =

.
2

=
max
=
.
4 2
2 1 2 sin

=

= =
. 2 sin
2
sin cos sin

= = =

p
za
za
za za
Odredimo sada vrednost tangencijalnog napona za ugao +/2 na osnovu
dobijenog izraza za

():
( ) ( )
( ) .
2 2
2 sin 2 cos
2 2
2
2
2
2 2
2
2
2

= +

= +

2 sin
2
, 2 cos
2 2
( ) . 2 sin
2
2 sin
2
2

+
=

= +

=
Eliminacijom ugla iz dobijenih izraza

() i

(), dobie se Morov krug napona u

koordinatnom sistemu

:
Kao to normalni naponi mogu biti, kako pozitivni
(Sl.1), tako i negatvni (Sl.2), konvencija o predzna-
ku tangencijalnih napona prikazana je na Sl.3 i Sl.4.

2 sin
2
Pojam o glavnim naponima
Povrine u kojima tangencijalnih napona nema su glavne povrine a normalni
naponi koji dejstvuju u tim povrinama su glavni naponi.
U teoriji elastinosti se dokazuje da kroz svaku taku napregnutog tela mogu da se
postave tri meusobno upravne glavne povrine. U jednoj od njih dejstvovae
maksimalni glavni napon
1
, u drugoj
2
, a u treoj minimalni glavni napon
3
.
U zavisnosti od toga da li se u taki napregnutog tela pojavljuje
jedan, dva ili sva tri glavna napona razlikujemo tri vrste
naponskog stanja tela:
-prostorno stanje napona (Sl.1), gde je
-ravno stanje napona (Sl.2), gde je
-linearno stanje napona (Sl.3), gde je
. 3 , 2 , 1 , 0 = i
i
. 0 , 0 , 0
3 2 1
=
. 0 , 0 , 0
3 2 1
= =
Prikazani pravougaoni elementarni deo je debljine b i
sile koje na njega dejstvuju dobijaju se mnoenjem
napona i odgovarajuih povrina.
Ravno stanje napona.
Teorema o uzajamnosti tangencijalnih napona.
Naponi u proizvoljnoj taki za ravan odreenu
proizvoljnim uglom (

,

).
=

0
Di
M . = = =
y x y x
0 cos sin sin cos
sin cos 0
2 2
1
=
+ + =

dA dA
dA dA dA X
y x i
, 2 sin sin cos
2 2
+ =
y x
U ravnom stanju napona se nalazi tanka ravna ploa opte-
reena po konturi optereenjem koje koje lei u istoj ravni.
0 = + dy b dx dx b dy
x y
Uslovi ravnoe za prikazan elementarni deo daju:
Momentni uslov ravnoe za prikazan elementarni deo daje:
Tangencijalni naponi u dvema, meusobno upravnim ravnima,
imaju iste vrednosti ali suprotne smerove.
Glavne napone emo dobiti traenjem minimuma i maksi-
muma funkcije
Glavni naponi pri ravnom stanju napona.
Odreivanje ravni u kojima se oni javljaju.
+

=

2 cos 2 sin
2
y x
0 sin cos cos sin
sin cos 0
2 2
1
= +
+ =

dA dA dA
dA dA Y
y
x i
( ) . 2 sin sin cos
2 2
+ =
y x
( ) , 0
2 / 1
2 / 1
=

d
d
Za traena reenja prvi izvod mora biti jednk nuli:
( )
( ) ( ) =

+ =

2 cos 2 2 sin
2 cos 2 cos sin 2 sin cos 2
y x
y x
d
d
d
d
=

2 / 1
d
d
( )
y x
y x

= =
2
2 tan 0 2 cos 2 2 sin
2 / 1 2 / 1 2 / 1
,
2
arctan 2
1

=
y x
y x

=
2
2 tan
2 / 1
,
2
2 2 2 tan 2 tan
1 2 1 2 1 2

+ = + = =
Za oadreivanje sinusa i kosinusa od 2
1/2
iskoristimo i zamiljeni pravougli
trougao sa slike:
( ) ( )
( ) ( )
.
4
2
2 sin ,
4
2 cos
,
4
2
2 sin ,
4
2 cos
2
2
2
2
2
2
2
2
1
2
2
1
+

=
+

=
+

=
+

=
y x y x
y x
y x y x
y x
( )
( )
,
4
1
2
1
2 cos 1
2
1
sin
2
2
1 1
2

+

= =
y x
y x
Dobijeni izrazi definiu ravni u kojima se javljaju
glavni naponi.
( )
( )
,
4
1
2
1
2 cos 1
2
1
sin
2
2
2 2
2

+

+ = =
y x
y x
Za odreivanje kvadrata sinusa i kosinusa preko kosinusa dvostrukog ugla isko-
ristimo matematike formule:
( )
( )
,
4
1
2
1
2 cos 1
2
1
cos
2
2
1 1
2

+

+ = + =
y x
y x
( ) ( ) ( )
2
2
2
2
2
2
1
4
2
4
1
2
4
1
2
+

+

+

+

=
y x y x
y x y
y x
y x
x
=
=

2
=
=
1
1
( )
( )
( ) . 4
2
1
2
4 2
4
2
2
2
2
2
2
2
1
+ +
+
=
+
+
+
+
=
y x
y x
y x
y x y x
( )
( )
( ) . 4
2
1
2
4 2
4
2
2
2
2
2
2
2
2
+
+
=
+
+

+
=
y x
y x
y x
y x y x
( )
( )
.
4
1
2
1
2 cos 1
2
1
cos
2
2
2 2
2

+

= + =
y x
y x
Prvi glavni napon e se dobiti uvrtavanjem
1
u izraz za
Istom procedurom, drugi glavni napon se dobija uvetavanjem
2
, u izraz
( ) :

( ) :

Dakle, glavne napone odreuju formule:

( ) . 4
2
1
2
2
2
2 / 1
+
+
=
y x
y x
Za ravnu plou izloenu, po stranama, dejstvu glavnih napona, odrediti
normalni i tangencijalni napon za ma koju ravan i nacrtati Morov krug
napona.
, 2 sin sin cos
2 2
+ =
y x
, 2 cos 2 sin
2
+

=

y x
Dobijene formule:
izvedene u optem sluaju, za
x
=
1
,
y
=
2
i = 0, daju:
, sin cos
2
2
2
1
+ =

) 1 ...( 2 sin
2
2 1


=

( ) ( )

+ +

2 cos 1
2
2 cos 1
2
2 1
) 2 ...( 2 cos
2 2
2 1 2 1

=
+


Kvadriranjem pa sabiranjem izraza (1)
i (2), dobija se Morov krug napona:

2
2 1
2
2
2 1
2 2

= +

+


2
2 1
max

=
Zapreminska dilatacija.
Veza izmeu normalnih napona i dilatacija pri ravnom stanju napona (
z
=0).
,
0
dz dy dx dV =
( ) ( ) ( ). dz dz dy dy dx dx dV + + + =
Zapremina elementarnog dela pre dejstva napona
x
,
y
i
z
je
a nakon njihovog dejstva je
Zapreminska dilatacija: .
0
0
dV
dV dV
v

=
=
0
0
0
dV
dV
dV
dV
v
1
+

+
=
dz
dz dz
dy
dy dy
dx
dx dx
v
( ) ( ) ( ) + + + = 1 1 1 1
z y x v
.
z y x z y z x y x z y x v
+ + + + + + =
.
z y x v
+ + =
Zanemarujui male veliine drugog i viih redova dobijamo

=
E E
y
x
x
Odredimo prvo dilatacije u sva tri pravca preko napona:

=
E E
x
y
y
( ),
1
y x x
E
=
( ),
1
x y y
E
=
Deformacija i naponi pri istom smicanju.
Reavanjem prve dve jednaine po
x
i
y
dobie se ti
naponi preko dilatacija. Prvo ih svedemo na oblik:

=
E E
y
x
z
Zatim na nain, nie naznaen, dobijamo traene zavisnosti:
) 2 ...(
) 1 ...(
y x y
x y x
E
E
=
=
+ ) 2 ( ) 1 (
( ),
1
2
y x x
E
+

=
+ ) 2 ( ) 1 (
( ).
1
2
x y y
E
+

=
( ).
y x z
E
+

=
Deformacije pri smicanju:
m CC = '
je apsolutno klizanje.
. tan =
h
m
Relativno klizanje je
- ugao klizanja.
Znak priblino ()
stoji zbog toga to
ugao [rad] obino
ima malu vrednost.
Kada pri ravnom stanju napona postoje ravni u kojima
se javlja isto smicanje.
Naponi pri smicanju (tangencijalni, poto lee u
smicajnoj povrini) u svakoj taki smicajne povrine
imaju konstantnu vrednost. Jednaina ravnotee,
unutranjih sila usled tangencijalnih napona i
prikazane sile koja izaziva smicanje, daje:
=

0
) (
F dA
s
A
s
A
F
=
= =

F A F dA
s
A
s
) (
Hukov zakon (to je osnovni zakon Otpornosti materijala), koji govori o propor-
cionalnosti izmeu napona i deformacija, kod tangencijalnih napona ima oblik
gde koeficijent proporcionalnosti G nosi naziv modul klizanja koji,
kao i modul elastinosti E, ima dimenziju napona [N/m
2
] = [Pa].
F
r
Intenzitet sile koja izaziva smicanje oznaavaemo i sa F
s
i nazivati smicajnom
silom a smicajnu povrinu emo oznaavati A
s
.
, = G
Ravni preseka u kojima se javlja isto smicanje su takve da
u njima ima samo tangencijalnih napona, bez normalnih.
Veza izmeu modula elastinosti i modula klizanja.
Takve ravni e postojati samo u sluaju prikazanom na
slici, kada su glavni naponi
1
pozitivni a glavni naponi

2
negativni. To znai zatezanje u pravcu napona
1
a
pritisak u pravcu napona
2
.
Iz Morovog kruga napona za
takav sluaj jasno se vidi da
taka D Morovog kruga
definie takvu ravan (odreuje
odgovarajui ugao ).
+ =

2
2
2
1
sin cos
Odgovarajui ugao bi se mogao dobiti reavanjem po jednaine
(odnosno, ), ( ) ( ) = +

2 cos 2
2 1 2 1
gde je

=0.
Za dobijanje ove veze iskoristimo injenicu to se za
1
= a
2
= - dobija
da je ravan u kojoj se ljavlja isto smicanje odreena uglom = 45
0
i to
vrednost tangencijalnog napona

= u toj ravni takoe iznosi .

. 2 sin
2
2 1


=

, sin cos
2
2
2
1
+ =

Ove injenice lako proizlaze iz poznatih formula:

Morov krug
napona, glavni
naponi i kva-
dratni element, u
ijim ravnima
imamo isto
smicanje, u opi-
sanom sluaju,
prikazani su na
slikama 1), 2) i
3).
U ovakvom sluaju, dilatacije u horizontalnom x i vertikalnom y pravcu imaju
istu brojnu vrednost ali suprotne predznake:
( ) ( ) . 1 , 1 = +

= = +

+ =

=
E E E E E E
y x
Ovo znai da e se horizontalna dijagonala duine D kvadratnog elementa (Sl.3)
izduiti za istu vrednost D za koju e se vertikalna skratiti. Ugao kod levog
temena tog kvadrata e se smanjiti u odnosu na 90
0
za ugao klizanja i iznosie
90
0
- , a njegova polovina e biti 45
0
- /2.
( ) +

= 1
E
Za prikazani pravougli trougao vai:
( )
( )

+

=

2
2
2
45 tan
0
D D
D D

+

=

D
D D
D
D D
2
45 cos
2
45 sin
0
0
D
D
D
D

1
1
2
sin 45 sin
2
cos 45 cos
2
sin 45 cos
2
cos 45 sin
0 0
0 0
( )
( ) +

=
+

1
1
2 1
2 1
. , 1
2
cos ,
2 2
sin , 45 cos 45 sin
0 0
=

=
D
D
jer je:
Iz prethodne jednaine se lako moe dobiti da je . 2 =
G G

=
Uvrtavanjem u dobijenu jednakost
i
dobija se:
( ) +

1 2
E G ( )
.
1 2 +
=
E
G
Prorauni pri smicanju
Osnovna formula za dimenzionisanje (ali i proraun nosivosti) pri smicanju je
,
d

gde
d
dozvoljeni tangencijalni napon. Podsetimo se da je
Primer 2.1 Dva elementa optereena
silom intenziteta F, kao to je na slici
prikazano povezana su sa tri istovetna
zakivka. Odrediti prenik zakivka d?
Poznate veliine su F i
d
.
,
3
4
1 3
4
,
2
2

= = =
d
F d
s n A A
A
F
s
s
gde je n=3 broj zakivaka a s=1 senost zakivka,
.
3
4

3
4

d
d
2
d

F
d
d
F
Kod smicanja je veoma est i proraun gde se trai minimalna potrebna sila F
koja obezbeuje seenje lima. Ako je debljina lima a ukupna duina reza l
onda je smicajna povrina A
s
= l. Da bi dolo do seenja mora biti
,
M M
l F
A
F
s
> >
.
s
A F =
gde je
M
vrstoa materijala lima na smicanje.
Primer 2.2 Dva elementa optere-
ena silom intenziteta F, kao to je
na slici prikazano povezana su sa
dva istovetna zakivka. Odrediti
prenik zakivka d? Poznate veliine
su F i
d
.
, 2 2
4
,
2
2
2

= =

=
= =
d
F
d
d
A
s n A A
A
F
s
s
s
gde je n=2 i s=2,
.

d
d
2
d

F
d
d
F
Primer 2.3 Uz pomo prese iz lima debljine = 2 mm iseca se krug
prenika D = 40 mm. Odrediti potrebni silu na presi F ako je
vrstoa materijala lima na smicanje
? 300
2
M
mm N =
= > > = = 40 2 300 ,
M M
D F
A
F
D l A
s
s
. 75398 N F >
. 0 =
i
M
Uvijanje: definicija, dijagram momenata uvijanja.
tap, krunog ili kruno prstenastog poprenog preseka, izloen je uvijanju,
ako na njega dejstvuju samo spregovi koji lee u ravnima, upravnim na osu
tapa (Sl.1). Radi lakeg crtanja optereeni tap na uvijanje sa slike 1 predsta-
vljaemo kao na slici 2. Za uravnoteen sistem spregova koji dejstvuje na tap
imamo jednu statiku jednainu koja se dobija iz uslova ravnotee
U konkretnom sluaju jednaina ravnotee je:
. 0
4 3 2 1
= + M M M M
Dijagram momenata uvijanja Vrednost momenta uvijanja u nekom
preseku moe se dobiti sumiranjem svih
spregova koji se nalaze levo ili desno
od tog preseka.
Mi emo ovde u mnogim primerima
momente uvijanja odreivati na osnovu
dijagrama momenta uvijanja.
Dijagram crtamo tako to nanosimo
spregove kao u ovom primeru, s leva
prema desno, nadovezujui svaki
naredni spreg. Prvi mora da krene sa
nulte linije, a poslednji, zbog uslova
ravnotee, mora da se vrati na nultu
liniju.
Spreg, koji ima smer kao M
1
i M
3
, u dijagramu momenata uvijanja crtamo
nanie, a spreg, koji ima smer kao M
2
i M
4
, u dijagramu momenata uvijanja
crtamo navie. Po anaogiji sa dijagramom aksijalnih sila moemo moment
uvijanja koji je iznad nulte linije da usvojimo da je predznaka + dok bi
moment uvijanja koji je ispod nulte linije imao predznak -.
Kod uvijanja imamo tangencijalne napone. Dokaz za to moe da bude oblik
deformisanog kvadratnog elementa sa slike 1. Poto je dolo do klizanja, jer se
kvadratni element ugaono deformisao, moraju postojati tangencijalni naponi
(Sl.2 i Sl.3). Deformacija kod uvijanja je ugao (ugao uvijanja) i on govori o
tome koliko je zakretanje desnog dela tapa B, u odnosu na levi A
Taj ugao je pozitivan ako je deformacija dela od A do B kao na slici 2, a
negativan, ako je deformacija tog dela kao na slici 3.
.
B A
=
Odreivanje tangencijalnih napona pri uvijanju tapa krunog i kruno-
prstenastog preseka.
U svakom poprenom preseku, upravnom na osu
tapa od unutranjih sila i spregova imamo
jedino jedan spreg koji lei u ravni poprenog
preseka i koji nazivamo Momentom uvijanja-
M
u
ili Momentom torzije-M
t
.
Moment uvijanja-M
u
je rezultujue
dejstvo beskonanog broja
elementarnih sila koje su
posledice tangencijalnih napona
Tangencijalni napon u svakoj taki poprenog preseka ima pravac koji je
upravan na du koja spaja tu taku sa centom O a smer koji je u skladu sa
smerom momenta uvijanja. Pomenuta ekvivalentnost daje jednakost:
dA
r
.
r

r
=

) ( A
u
dA M ) 1 ......(
) (

=
A
u
dA M
Desni kraj elementarnog dela u odnosu
na levi se zakrenuo za mali ugao d.
Nakon deformacije taka C se
pomerila po malom luku u C', i slino
tome, taka D u D'. Vlakna paralelna
sa osom C"C i D"D , koja su na
rastojanju i r od ose, prela su u
poloaj C "C' i D"D' .
Ugao klizanja na rastojanju r od ose (na
perifernim vlaknima ) je
1
, a na rastojanju je .
tap AB je izloen
uvijanju. Posmatra-
jmo deformaciju
njegovog elementa-
rnog dela duine dz.
Jednakosti iz geometrije su: ), 2 .....( dz d C C = =

). 3 .....(
1
dz d r D D = =

Neka su tangencijalni naponi u takama C i D (odnosno, na rastojanjima i r

od centra preseka O) oznaeni sa i
1
pa , prema Hukovom zakonu, imamo
U dobijenom izrazu uvedena je veliina polarni moment inercije povrine
poprenog preseka ija je definicija ) 7 ......(
) (
2
0

=
A
dA I
, ,
1
1
G G

=
to deljenjem ovih jednakosti daje
) 4 .....(
1 1

Uzimanjem u obzir jednakosti (4),

deljenje jednaina (2) i (3), daje:

1
r

1
r
) 5 .....(
1

=
r
Jednakost (5) jasno govori da se tangencijalni
naponi proporcionalno poveavaju sa
rastojanjem od centra poprenog preseka O.
,
) (

=
A
u
dA M
Uvrtavanjem (5) u (1), odnosno u
1

=
r

0
1
) (
2
1
I
r
dA
r
M
A
u
dobija se ) 6 .....(
0
1
I
M
r
u
=

Uvrtavanjem (6) u (5), izraz za tangencijalni napon postaje

) 8 .....(
0
=
I
M
u
Definicija polarnog momenta
inercije:
Polarni moment inercije krunog i kruno-prstenastog preseka. Polarni
otporni moment
.
) (
2
0

=
A
dA I
Elementarna povrina se bira
u obliku prstena poluprenika
debljine d i praktino je
jednaka povrini izduenog
pravougaonika duine 2 a
irine d, . 2 = d dA
( ) ( )
4 4 4 4
4
0
3
0
32 2 4
2 2 d D r R d I
R
r
R

= =

Uvrtavanjem dA u definiciju, za kruni i kruno prstenasti presek, dobija se:

kruni (Sl.1)
kruno prstenasti (Sl.2)
,
32 2 2 2 4
2 2
4
4
4
0
4
0
3
0
D D R
d I
R
R

= =

( ) ( ).
32 2 4
2 2
4 4 4 4
4
0
3
0
d D r R d I
R
r
R

= =

kruno prstenasti (Sl.2)

Polarni otporni moment W
0
definie formula:
. 2
0 0 max 0 0
D I R I I W = = =
Odreivanje ugla uvijanja kod tapova krunog i kruno-prstenastog
preseka.
:
1
dz d r =
G
1
1

= Uvrstimo prvo Hukov zakon u jednainu (3), iji je oblik

.
1
1 1
dz
G r
dz
r
d

=
:
0
1
I
M
r
u
=

U dobijeni izraz uvrstimo jednakost (6), iji je oblik

Integracijom poslednjeg izraza u odgovarajuim granicama za promenljivu z
dobija se ugao uvijanja, odnosno ugao zakretanja desnog kraja u odnosu na levi.
Ako bi, na primer, u optem sluaju, i M
u
i I
0
bili funkcije z koordinate a tap bio
duine l, onda bi ugao uvijanja tapa odreivala formula
( )
( )
.
1
0
0
dz
z I
z M
G
l
u

=
Ako bi tapu AB, duine l, veliine M
u
i I
0
bile konstante onda bi ugao uvijanja
iznosio

0
0
0
I G
l M
dz
I G
M
u
l
u
.
0
I G
l M
u
B A

= =

Ako bi postojao neki segment tapa, recimo CD, duine b, za koji su veliine M
u
i I
0
konstantne, onda bi ugao uvijanja tog segmenta iznosio
.
0
I G
b M
u
D C

= =

.
0
dz
GI
M
d
u
=