Industrijsko drutvo i njegova budunost

Teodor Don Kainjski

Uvod 1. Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofalne za ljudsku vrstu. Znatno su produile oekivanu duinu ivota nas koji ivimo u razvijenim zemljama, ali su destabilizovale drutvo, uinile ivot praznim, izvrgnule ljudska bia ponienjima, dovele do sveprisutne psihike patnje (a u zemljama treeg sveta i do zike) i nanele ogromnu tetu prirodi. Nastavljeni razvoj tehnologije pogorae situaciju. Sigurno e izvrgnuti ljudska bia jo veim ponienjima i naneti jo veu tetu prirodi, verovatno e voditi veem rascepu drutva i veoj psiholokoj patnji, a moe dovesti i do uveane zike patnje ak i u razvijenim zemljama. 2. Industrijsko-tehnoloki sistem moe da preivi ili da propadne. Ako preivi, moda moe da u jednom trenutku dostigne stadijum u kojem e proizvoditi nizak nivo psihike i zike patnje, ali tek nakon prolaska kroz dug i mukotrpan period adaptacije, i po cenu permanentnog pretvaranja ljudskih bia i drugih ivih organizama u vetake proizvode i tek tokie u drutvenoj maini. Pritom, ako sistem preivi, posledice e biti neizbene: nema naina reforme ili izmene sistema koji e da ga sprei da uskrati ljudima dostojanstvo i slobodu. 3. Ako se sistem raspadne, posledice e i dalje biti veoma bolne. Ali to sistem vie raste, posledice njegovog raspada e biti vee, tako da ako ve treba da se raspadne, onda bolje ranije nego kasnije. 4. Mi se, stoga, zalaemo za revoluciju protiv industrijskog sistema. Ova revolucija moe, ali i ne mora, da koristi nasilne metode: moe biti iznenadna, ili, pak, relativno postepen proces koji e trajati decenijama. Nita od toga ne moemo predvideti. Ali moemo u grubim crtama predstaviti mere koje bi oni koji mrze industrijski sistem trebalo da preduzmu da bi utrli put revoluciji protiv takvog oblika drutva. Ovo nee biti politika revolucija. Njen cilj nee biti da zbaci vlade, ve da razbije tehnoloku i ekonomsku osnovu ovog drutva. 5. U ovom emo lanku panju posvetiti samo nekim negativnim aspektima razvoja industrijsko-tehnolokog sistema. Druge negativne aspekte emo samo ovla pomenuti ili u potpunosti zaobii. Ovo ne znai da te druge aspekte smatramo nevanim. Iz praktinih razloga, moramo da ograniimo nau raspravu na oblasti koje nisu dobile dovoljnu panju javnosti, ili na one u kojima imamo neto novo da kaemo. Na primer, budui da ve postoje razvijeni pokreti za zatitu ivotne sredine i divljine, pisali smo vrlo malo o unazaivanju ivotne sredine i unitavanju neukroene prirode, iako smatramo da su ova pitanja veoma vana. Psihologija savremenih leviara 6. Skoro svako e se sloiti da ivimo u duboko izmuenom drutvu. Jedan od najrairenijih pojavnih vidova ludosti naeg sveta je leviarstvo, tako da rasprava o psihologiji savremenih leviara moe da poslui kao uvod u optu raspravu o problemima savremenog drutva. 7. ta je leviarstvo? Tokom prve polovine XX veka, levica se mogla u praksi identikovati sa socijalizmom. Danas je taj pokret rascepkan, i nije jasno koga bismo ispravno mogli nazvati leviarem. Kada u ovom lanku govorimo o leviarima, mislimo pre svega na socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste za prava homoseksualaca i invalida, aktiviste za prava ivotinja i sline. Ali nije svako od onih ko se povezuje sa ovim pokretima leviar. Ono do ega mi pokuavamo da dopremo u raspravi o leviarstvu nije konkretan pokret ili ideologija kao psiholoki
1

tip, ve pre skupina povezanih vrsta. Stoga, ono to podrazumevamo pod leviarima postae mnogo jasnije tokom nae rasprave o leviarskoj psihologiji (videti i p. 227230). 8. Kako bilo, naa koncepcija leviarstva e ostati mnogo manje jasna nego to bismo mi to eleli, ali izgleda da tome nema leka. Ono to mi pokuavamo je da na grub i priblian nain ukaemo na dve psiholoke tendencije koje smatramo pokretakom silom savremenog leviarstva. Mi svakako ne tvrdimo da emo kazati potpunu istinu o leviarskoj psihologiji. Takoe, naa se diskusija odnosi iskljuivo na savremene leviare. Ostaviemo otvorenim pitanje koliko naa rasprava moe biti primenljiva na leviare XIX i ranog XX veka. 9. Dve psiholoke tendencije koje su ugraene u savremeno leviarstvo nazvaemo: oseanjem nie vrednosti i prevelikom integrisanou u drutvo odnosno prevelikom socijalizacijom. Oseanje nie vrednosti je karakteristino za sve savremene leviare, dok je prevelika socijalizacija karakteristina samo za jedan deo savremenog leviarstva, ali taj deo ima veoma veliki uticaj. Oseanje nie vrednosti 10. Pod oseanjem nie vrednosti ne podrazumevamo samo oseaj inferiornosti, ve i ceo spektar povezanih osobina: nisko samopotovanje, oseanje nemonosti, naginjanje ka depresivnosti, defetizam, krivica, mrnja samog sebe itd. Mi tvrdimo da savremeni leviari naginju ka nekim od ovih oseanja (manje ili vie potisnutim) i da su ova oseanja kljuna u odreivanju pravca savremenog leviarstva. 11. Kada neko protumai skoro sve to je reeno o njemu (ili grupama sa kojima se identikuje) kao uvredljivo, zakljuujemo da on ima oseaj nie vrednosti ili nisko samopotovanje. Ova tendencija je naglaena meu aktivistima za prava manjinskih zajednica, bez obzira na to da li pripadaju zajednici ija prava brane. Preosetljivi su na rei koje se koriste za opisivanje manjina i na bilo ta to se u vezi sa manjinama kae. Izrazi: crnac, istonjak, invalid ili riba za osobu afrikog ili azijskog porekla, hendikepiranu osobu ili enu izvorno nisu imali uvredljivu konotaciju. enska i riba su bili prosto ekvivalenti lika, tipa ili drukana. Negativne konotacije su ovim terminima dodali sami aktivisti. Neki aktivisti za prava ivotinja su otili toliko daleko da odbacuju izraz kuni ljubimac i insistiraju na njegovoj zameni sa ivotinjskim sadrunikom. Antropolozi-leviari se silno trude da bi izbegli da o primitivnim narodima kau bilo ta to bi se moda moglo protumaiti kao negativno. Hoe ak da zamene termin primitivni sa ne-pismeni. Izgledaju skoro paranoino u vezi sa bilo im to bi moglo da sugerie da je ijedna primitivna kultura inferiorna naoj. (Ne elimo da kaemo da su primitivne kulture zaista inferiorne u odnosu na nau. Samo pokazujemo preosetljivost leviarskih antropologa.) 12. Najosetljiviji na politiku nekorektnost nisu proseni crni stanovnici geta, imigranti iz Azije, zlostavljane ene ili invalidi, ve manjina aktivista, od kojih veina i ne pripada nijednoj potlaenoj grupaciji ve dolazi iz privilegovanih slojeva drutva. Politika korektnost ima svoje uporite meu univerzitetskim profesorima koji imaju siguran posao sa prigodnom platom, i koji su mahom heteroseksualni beli mukarci iz porodica srednjeg ili vieg srednjeg stalea. 13. Veina leviara se duboko identikuje sa problemima grupa koje imaju status slabih (ene), poraenih (Indijanci), odbojnih (homoseksualci) ili na bilo koji drugi nain inferiornih. Sami leviari oseaju da su ove grupe inferiorne. Oni nikad ne bi priznali sami sebi da imaju ovakva oseanja, ali upravo zato to smatraju te grupacije inferiornim oni se sa njima identikuju. (Ovim ne elimo rei da su ene, Indijanci i drugi zaista inferiorni; samo izvodimo zakljuak o psihologiji leviara).
2

14. Feministkinje se oajniki trude da dokau da su ene podjednako snane i sposobne kao i mukarci. Oigledno pritisnute strahom da ene moda i nisu snane i sposobne kao i mukarci. 15. Leviari naginju ka tome da mrze sve to ima imid snanog, dobrog ili uspenog. Mrze Ameriku, mrze zapadnjaku civilizaciju, mrze bele mukarce, mrze racionalizam. Razlozi koje leviari pruaju za mrnju prema Zapadu itd. oigledno se ne podudaraju sa njihovim stvarnim motivima. Oni kau da mrze Zapad zato to je ratoboran, imperijalistiki, seksistiki, etnocentrian i tako dalje, ali kada se te iste mane jave i u socijalistikim zemljama i u primitivnim kulturama, leviari za njih nalaze izgovore, ili u najboljem sluaju, preko volje priznaju da oni postoje; dok e istovremeno oni poletno isticati (i obino strano preuveliavati) ove greke kada se javljaju u zapadnoj civilizaciji. Jasno je, stoga, da ove mane nisu pravi motivi leviara za mrnju prema Americi i Zapadu. Oni mrze Ameriku i Zapad zato to su uspeni. 16. Rei poput samopouzdanja, oslanjanja na samog sebe, inicijative, poduhvata, optimizma i dr. igraju malu ulogu u liberalnom i leviarskom reniku. Leviar je antiindividualistian i kolektivistiki. On eli da drutvo rei svaije probleme, zadovolji svaije potrebe, pobrine se za svakoga. On nije vrsta oveka koji ima unutranji oseaj pouzdanja u samog sebe da rei svoje probleme i zadovolji svoje potrebe. Leviar je protivan ideji konkurencije zato to se, duboko u sebi, osea kao gubitnik. 17. Umetniki oblici koji gode oku savremenih leviara se obino usredsreuju na odvratnost, poraz i oaj, ili pak imaju orgijastike tonove, odbacujui kontrolu razuma kao da nema nade da se bilo ta moe postii kroz racionalno promiljanje i da jedino preostaje utonuti u trenutna ulna zadovoljstva. 18. Savremeni leviarski lozo mahom odbacuju razum, nauku i objektivnu stvarnost i insistiraju da je sve kulturoloki relativno. Tano je da ovek moe postaviti ozbiljna pitanja o osnovama naunog znanja i o tome kako je, i da li uopte, mogue denisati koncept objektivne stvarnosti. Ali oigledno je da savremeni leviarski lozo nisu samo logiari hladnih glava koji detaljno analiziraju osnove znanja. Oni su duboko emocionalno angaovani u svom napadu na istinu i stvarnost. Oni napadaju ove koncepte zbog svojih sopstvenih psiholokih potreba. S jedne strane, njihov napad je ventil za agresivnost, i, onoliko koliko je uspean, zadovoljava njihovu potrebu za moi. Ono to je jo vanije, leviar mrzi nauku i racionalnost zato to oni odreuju neke tvrdnje kao tane (tj. uspeno, superiorno) i druge kao pogrene (tj. neuspelo, inferiorno). Leviarsko oseanje inferiornosti je toliko ukorenjeno da on ne moe da tolerie bilo kakvu klasikaciju nekih stvari kao uspenih ili superiornih a drugih kao neuspelih ili inferiornih). Ovo je takoe uzrok zbog kojeg veina leviara odbacuje koncept mentalne bolesti i korisnost testova inteligencije. Leviari su protivni genetskim objanjenjima ljudskih sposobnosti zato to ova objanjenja ine da neki izgledaju superiorniji ili inferiorniji u odnosu na druge. Leviari vie vole da hvale ili krive drutvo za sposobnosti pojedinca ili za nedostatak tih sposobnosti. Tako da, ako je neko inferioran, to nije njegova krivica, ve krivica drutva, zato to on nije bio dobro odgojen. 19. Leviar obino nije tip oveka koga bi oseanje nie vrednosti uinilo hvalisavcem, egoistom, siledijom, laktaroem ili nemilosrdnim takmiarem. Ovaj tip osobe nije sasvim izgubio veru u sebe. On ima nedostatak u oseanju svoje snage i vrednosti, ali i dalje moe da zamisli sebe kao osobu koja ima kapacitet da bude snana, i njegovi pokuaji da osnai sebe uzrok su njegovog neprijatnog ponaanja.1
1

Ne tvrdimo da svi, ili uopte veina siledija i nemilosrdnih takmiara pati od kompleksa nie vrednosti. 3

Ali leviar je za to ve otiao predaleko. Njegovo oseanje inferiornosti je toliko ukorenjeno da nije u stanju da sebe zamisli kao individualno snanog ili vrednog. Otud kolektivizam leviara. Oni se oseaju snanim samo ako su deo velike organizacije ili masovnog pokreta sa kojim se identikuju. 20. Obratite panju na mazohistike tendencije leviarske taktike. Leviari protestuju leui ispred vozila, namerno provocirajui policiju ili rasiste da ih zlostavljaju, i tako dalje. Ove taktike esto mogu biti uspene, ali mnogi leviari ih ne koriste kao sredstvo za dolazak do cilja ve zato to vie vole mazohistike taktike. Mrnja prema samom sebi je osobina leviara. 21. Leviari mogu da tvrde da su njihova dela podstaknuta saoseanjem ili moralnim principima, i zaista, moralni princip igra ulogu kod leviara koji je previe socijalizovan. Ali saoseanje i moralni principi ne mogu biti glavni motiv za leviarski aktivizam. Agresivnost je previe oigledan deo leviarskog obrasca ponaanja; kao i elja za moi. tavie, najvei deo leviarskog ponaanja nije racionalno proraunat da bude na korist narodu kojem leviari tvrde da ele da pomognu. Na primer, ako neko veruje da je armativna akcija dobra za crnce, ima li smisla zahtevati armativnu akciju neprijateljskim ili dogmatskim tonovima? Oigledno, bilo bi produktivnije prihvatiti diplomatski i pomirljiv pristup koji bi barem nainio verbalne i simboline ustupke belcima koji misle da ta armativna akcija diskriminie njih same. Ali leviarski aktivisti ne poduzimaju ovakve korake zato to to ne bi zadovoljilo njihove emocionalne potrebe. Pomaganje crncima nije njihov stvarni cilj. Umesto toga, oni rasne probleme koriste kao izgovor za izraavanje svoje agresivnosti i osujeene potrebe za moi. Na taj nain oni zapravo tete crncima, zato to neprijateljski stav aktivista prema belakoj veini samo raspiruje rasnu mrnju. 22. Da u naem drutvu nema nikakvih problema, leviari bi morali da stvore probleme da bi dali sebi izgovor za dizanje buke. 23. Naglaavamo da gorepomenuto ne pokuava da bude taan opis svih onih koji bi se mogli smatrati leviarima. Ovo je samo gruba crta nekih optih tendencija leviarstva. Prevelika socijalizacija 24. Psiholozi koriste termin socijalizacija da opiu proces kojim se deca ue da misle i delaju onako kako to drutvo od njih zahteva. Osoba je socijalizovana ako veruje u moralni kodeks svog drutva i potuje ga, i dobro se uklapa kao funkcionalan lan tog drutva. Moe izgledati besmislenim rei da su leviari previe socijalizovani, poto se leviari smatraju pobunjenicima. Svejedno, ovaj stav se moe odbraniti mnogi leviari nisu toliki pobunjenici kolikim se ine. 25. Moralni kodeks naeg drutva je toliko zahtevan da niko ne moe misliti, oseati i delati na potpuno moralan nain. Na primer, ne bi trebalo nikoga da mrzimo, ali svako u nekom trenutku nekoga mrzi, priznao to sebi ili ne. Neki ljudi su toliko socijalizovani da ih pokuaji da misle, oseaju i delaju moralno silno optereuju. Da bi izbegli oseanje krivice, oni se moraju konstantno obmanjivati u pogledu svojih motiva i pronalaziti moralna objanjenja za oseanja i dela koja u sutini nemaju moralno poreklo. Koristimo termin previe socijalizovani da opiemo takve ljude.2 26. Prevelika socijalizovanost moe dovesti do niskog samopouzdanja, oseanja nemonosti, defetizma, krivice, itd. Jedna od najvanijih mera kojom nae drutvo socijalizuje decu je da u njima budi oseanje posramljenosti na ponaanje ili govor
2

U Viktorijanskoj eri mnogi previe socijalizovani ljudi su imali ozbiljne psiholoke probleme usled potiskivanja, ili pokuaja potiskivanja svojih seksualnih nagona. Frojd je, oigledno, zasnovao svoju teoriju na ljudima ovog tipa. Danas se ia socijalizacije premestila sa seksualnosti na agresivnost. 4

koji je protivan oekivanjima drutva. Ako se sa ovim pretera, ili ako je neko dete posebno podlono ovakvim oseanjima, ovek e se na kraju e stideti samog sebe. tavie, misao i ponaanje previe socijalizovanog oveka su ogranieniji oekivanjima drutva nego to je to sluaj kod blago socijalizovanih ljudi. Veina ljudi ini puno nevaljalih stvari. Ljudi lau, kradu sitnice, prekravaju saobraajne zakone, lenare na poslu, mrze nekog, govore pakosti ili koriste neke tajne metode da nekog u neemu pobede. Previe socijalizovani ljudi ne mogu to da rade, ili, ako to rade, to u njima prouzrokuje oseanje srama i mrnje prema samom sebi. Previe socijalizovana osoba ne moe ak ni da iskusi, bez krivice, misli ili oseanja koji su suprotni prihvaenoj moralnosti; ne moe da misli neiste misli. A socijalizacija nije samo pitanje moralnosti; mi smo socijalizovani da se potinjavamo mnogim normama ponaanja koje ne potpadaju pod moral. Tako je previe socijalizovana osoba drana na psiholokom lancu i provodi ivot trei po inama koje je drutvo za njega postavilo. Kod mnogih previe socijalizovanih ljudi ovo izaziva oseanje ogranienosti i nemonosti, to moe biti veoma muno. Smatramo da prevelika socijalizacija spada meu najozbiljnije surovosti koje ljudska bia nanose jedno drugom. 27. Smatramo da je veliki i uticajan deo savremene levice previe socijalizovan i da njihova prevelika socijalizovanost ima ogromnu vanost u odreivanju pravca savremenog leviarstva. Previe socijalizovani leviari su mahom intelektualci ili lanovi vie srednje klase. Obratite panju na to da univerzitetski intelektualci3 ine najsocijalizovaniji deo nae populacije, a istovremeno i njen najleviarskiji deo. 28. Previe socijalizovani leviar pokuava da se putem pobune oslobodi svog psiholokog lanca i tako potvrdi svoju samostalnost. Ali on obino nije dovoljno jak da se pobuni protiv najosnovnijih vrednosti drutva. Uopteno govorei, ciljevi dananjih leviara nisu u sukobu sa prihvaenim moralnim vrednostima. Upravo suprotno, levica uzima prihvaeni moralni princip, uzima ga za svoj, i onda kritikuje glavne tokove drutva da kre taj princip. Primeri: rasna jednakost, polna jednakost, pomaganje siromasima, mir nasuprot ratu, nenasilje uopte, sloboda govora, dobar odnos prema ivotinjama. Sutinskije, dunost pojedinca da slui drutvu i dunost drutva da se pobrine za pojedinca. Sve ovo su bile duboko ukorenjene vrednosti naeg drutva (ili bar njegovog srednjeg i vieg stalea4) ve dugo vremena. Ove vrednosti su eksplicitno ili implicitno izloene ili podrazumevane u veini materijala koji nam serviraju mediji masovne komunikacije i obrazovni sistem. Leviari se, pogotovo oni previe socijalizovani, obino ne bune protiv ovih vrednosti, ve opravdavaju svoje neprijateljstvo prema drutvu tvrdei (sa izvesnom dozom istine) da drutvo ne potuje te principe. 29. Evo ilustracije naina na koji previe socijalizovani leviar pokazuje svoju stvarnu vezanost za konvencionalne stavove naeg drutva dok se pretvara da se protiv njega buni. Mnogi se leviari zalau za armativnu akciju, za davanje
Ovo ne ukljuuje obavezno i specijaliste u istraivakim naukama. Ima puno pojedinaca iz srednjeg i vieg stalea koji se odupiru nekim od ovih vrednosti, ali njihov otpor je obino manje ili vie prikriven. Ovaj otpor se u masovnim medijima pojavljuje samo u vrlo ogranienom obliku. Glavni pravac propagande u naem drutvu zalae se za navedene vrednosti. Osnovni razlozi to su ove vrednosti postale, uslovno reeno, zvanine vrednosti naeg drutva lee u njihovoj korisnosti za industrijski sistem. Nasilje se obeshrabruje zato to ometa funkcionisanje sistema. Rasizam se obeshrabruje zato to etniki sukobi takoe remete sistem, a diskriminacija upropaava talente pripadnika manjinskih grupa koji bi mogli biti korisni sistemu. Siromatvo mora biti pobeeno zato to neasimilovana potlaena klasa (lumpenproletarijat, pod-klasa, engleski: underclass) stvara probleme sistemu a kontakt sa njom slabi duh ostalih klasa. ene se ohrabruju da se odlue za karijeru jer su njihove sposobnosti korisne sistemu, i, to je vanije, zato to se ene kroz stalno zaposlenje bolje integriu u sistem i vezuju direktno za njega pre nego li za porodicu. Ovo pomae da se oslabi porodina solidarnost. (Voe sistema kau da ele da ojaaju porodicu, ali ono to oni zapravo hoe je da uine porodicu ekasnom mainerijom za socijalizaciju dece u skladu sa potrebama sistema. U pasusima 51 i 52 govorimo o tome da sistem ne moe da priuti da pusti porodicu ili neku drugu malu drutvenu grupu da bude snana ili autonomna.)
4 3

znaajnih, prestinih radnih mesta crncima, za unapreivanje obrazovanja u crnakim kolama i davanje veih sredstava za te kole; ivot crnake potlaene klase oni smatraju drutvenom sramotom. Oni hoe da integriu crnog oveka u sistem, da od njega naine direktora, advokata, naunika, poput belih ljudi iz vie srednje klase. Leviari e rei da je poslednje to bi oni eleli da pretvore crnog oveka u kopiju belog; umesto toga, oni ele da ouvaju afro-ameriku kulturu. Ali, u emu se sastoji to ouvanje afro-amerike kulture? Ono teko moe biti neto vie od jedenja crnake hrane, sluanja crnake muzike, noenja crnakih odela i odlaenja u crnaku crkvu ili damiju. Drugim reima, moe se ispoljiti samo u povrnim stvarima. U svim sutiskim pitanjima previe socijalizovani leviari ele da se crnac povinuje belakim idealima srednje klase. Oni hoe da on ui tehnike predmete, postane direktor ili naunik i provede svoj ivot penjui se uz drutvenu lestvicu da bi dokazao da su crnci podjednako dobri kao i belci. Oni ele da uine crnake oeve odgovornim. Oni ele da crnake bande postanu nenasilne, itd. Ali to su upravo vrednosti industrijsko-tehnolokog sistema. Sistema se ne tie kakvu neko muziku slua, kakvo odelo nosi ili u ta veruje dokle god izuava kole, ima pristojan posao, penje se uz drutvenu lestvicu, odgovoran je kao roditelj, nenasilan itd. U stvari, koliko god on to moda poricao, previe socijalizovani leviar eli da integrie crnog oveka u sistem i natera ga da prihvati njegove vrednosti (sistema). 30. Mi svakako ne tvrdimo da se leviari, ak ni oni previe socijalizovani, nikad ne bune protiv sutinskih vrednosti sistema. Jasno je da oni to ponekad i rade. Neki previe socijalizovani leviari su otili toliko daleko da se protiv sutinskih vrednosti savremenog drutva bore zikim nasiljem. Prema njihovom svedoenju, nasilje je za njih oblik osloboenja. Drugim reima, time to e poiniti nasilje oni razbijaju psiholoka ogranienja na koja su naueni. Zato to su previe socijalizovani, ove granice su kod njih snanije nego kod drugih; otud i njihova potreba da se probiju izvan njih. Ali oni obino nalaze opravdanje za svoju pobunu u okviru vrednosti glavnih tokova drutva. 31. Shvatamo da se moe pruiti puno primedbi na gorenavedenu kroki skicu leviarske psihologije. Stvarna situacija je komplikovana, i svaki kompletan opis bi zahtevao nekoliko tomova, ak i da su potrebni podaci dostupni. Mi tvrdimo da samo u grubim crtama ukazujemo na dve najvanije tendencije u psihologiji savremenih leviara. 32. Problemi leviara su dobar pokazatelj problema drutva u celini. Nisko samopouzdanje, depresivne tendencije i defetizam nisu ogranieni na levicu. Iako su posebno primetni kod leviara, oni su sveprisutni u naem drutvu. A dananje drutvo pokuava da nas socijalizuje u veoj meri nego bilo koje prethodno drutvo. Toliko da nam eksperti govore kako da jedemo, kako da vebamo, kako da vodimo ljubav, kako da podiemo svoju decu, i tako dalje. Proces moi 33. Ljudska bia imaju potrebu (verovatno bioloki zasnovanu) za neim to mi nazivamo procesom moi. On je blisko povezan sa eljom za moi (koja je opte priznata), ali nije sasvim ista stvar. Proces moi ima etiri elementa. Tri najjasnija od njih nazivamo: cilj, napor i dostizanje cilja. (Svako treba da ima ciljeve ije dostizanje zahteva napor, i mora da uspe u dostizanju bar nekih od svojih ciljeva.) etvrti element je mnogo tei za denisanje, i moda nije obavezan kod svakoga. Mi ga nazivamo autonomijom, i kasnije emo govoriti o njemu (p. 4244). 34. Uzmimo hipotetiki sluaj oveka koji moe imati sve to poeli samo kad to poeli. Ovakav ovek ima mo, ali e razviti ozbiljne psiholoke probleme. U
6

poetku e se odlino zabaviti, ali s vremenom e postati krajnje smoren i demoralisan. U nekom trenutku moe postati kliniki depresivan. Istorija nam pokazuje da su besposlene aristokrate imale tendenciju da postanu dekadentne. Ovo nije sluaj sa aristokratama koje su se morale boriti da ouvaju svoju mo. Ali sigurne i besposlene aristokrate koje nemaju potrebu da se pomue oko bilo ega obino se dosauju i postanu hedonistini i demoralisani, iako imaju mo. To pokazuje da mo nije sve. ovek mora imati ciljeve prema kojima e usmeriti svoju mo. 35. Svako ima ciljeve; ako nita drugo, da zadobije zike potreptine za ivot: hranu, vodu i odelo i sklonite kakve zahteva klima. Ali besposleni aristokrata sve te stvari dobija bez napora. Otud njegova dosada i demoralizovanost. 36. Neuspeh u ostvarivanju vanih ciljeva rezultira smru ako su ti ciljevi zike potreptine, ili osujeenou ako je neuspeh u ostvarivanju ciljeva kompatibilan sa preivljavanjem. Stalni neuspesi u ostvarivanju ciljeva tokom ivota imaju za posledicu defetizam, nisko samopouzdanje ili depresiju. 37. Dakle, da bismo izbegli ozbiljne psiholoke probleme, ljudsko bie treba da ima ciljeve ije ostvarivanje zahteva trud, i mora imati prihvatljivu stopu uspeha u ostvarivanju svojih ciljeva. Surogatne aktivnosti 38. Ali ne postane svaki od besposlenih aristokrata smoren i demoralisan. Na primer, car Hirohito se, umesto da potone u dekadentni hedonizam, posvetio biologiji mora, polju u kome se i proslavio. Kada ljudi ne moraju da se napreu da bi zadovoljili svoje zike potrebe, obino sebi postavljaju vetake ciljeve. U mnogo sluajeva oni rade na ostvarivanju ovih ciljeva sa istom energijom i emocionalnom angaovanou koju bi imali u potrazi za zikim potreptinama. Tako su aristokrate Rimskog carstva imale svoje knjievne pretenzije, mnoge evropske aristokrate su pre nekoliko vekova troile ogromne koliine vremena i energije na lov, iako im svakako nije bilo potrebno to meso; druge aristokrate su se takmiile za status kroz raskono prikazivanje bogatstva; a neke su se aristokrate, poput Hirohita, okretale nauci. 39. Mi koristimo termin surogatne aktivnosti da opiemo aktivnosti koje su usmerene ka vetakom cilju samo da bi postojao neki cilj ka kome bi se radilo, ili, recimo, samo radi oseanja ispunjenosti koje se dobija ostvarujui taj cilj. Evo jednog opteg naina za identikovanje surogatnih aktivnosti. Ako vidite neku osobu koja posveuje mnogo vremena i energije ostvarivanju cilja X, zapitajte se: ako bi morao da posveti veinu svog vremena i energije zadovoljavanju biolokih potreba, i ako bi taj trud zahtevao od njega da koristi svoje mentalne i zike sposobnosti na raznovrsne i zanimljive naine, da li bi se oseao izrazito uskraenim ako ne ostvari cilj X? Ako je odgovor ne, onda je tenja za ciljem X surogatna aktivnost. Hirohitove studije iz biologije mora oigledno konstituiu surogatnu aktivnost budui da je prilino jasno da se Hirohito, ako bi morao da radi na nezanimljivim nenaunim zadacima da bi sebi obezbedio osnovne ivotne potrebe, ne bi oseao uskraenim ako ne bi znao sve o anatomiji ili ivotnim ciklusima podvodnog sveta. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na primer) nije surogatna aktivnost, zato to bi se veina ljudi, ak i da je njihovo bivstvovanje u svakom drugom pogledu zadovoljavajue, oseala uskraenom ako bi provela ivot bez veze sa pripadnikom suprotnog pola. (Ali potraga za prekomernim koliinama seksa, veim od realnih potreba, moe biti surogatna aktivnost.) 40. U savremenom industrijskom drutvu potreban je minimum truda za zadovoljavanje sopstvenih zikih potreba. Dovoljno je proi kroz neki program obuke i nauiti neku sitnu tehniku vetinu, i onda dolaziti redovno na posao ispunjavajui
7

minimalan napor koji je potreban da se posao zadri. Jedini zahtev je umerena koliina pameti, i pre svega, jednostavna poslunost. Ako neko poseduje ove dve osobine, drutvo e se pobrinuti za njega od kolevke do groba. (Da, postoji pod-klasa koja ne moe da uzme zike potreptine zdravo za gotovo, ali mi ovde govorimo o glavnim tokovima drutva.) Stoga ne iznenauje to je savremeno drutvo puno surogatnih aktivnosti. One ukljuuju nauni rad, sportske uspehe, humanitarni rad, umetniko i knjievno stvaralatvo, penjanje uz drutvenu lestvicu, sticanje novca i materijalnih dobara do te mere kada oni prestaju da pruaju bilo kakvo dodatno zadovoljenje zikih potreba, i drutveni aktivizam kada se odnosi na pitanja koja se ne tiu lino aktiviste, kao to je sluaj sa belim aktivistima koji rade za prava manjina koje nisu bele rase. Ovo nisu uvek isto surogatne aktivnosti, zato to mnogi ljudi mogu biti pokretani i drugim potrebama, a ne samo potrebom za postojanjem cilja ka kojem e raditi. Nauni rad moe biti delom motivisan eljom za prestiom, umetniko stvaranje potrebom da se iskau oseanja, nasilni drutveni aktivizam agresivnou. Ali za veinu ljudi koji tee ovim ciljevima, ove aktivnosti su dobrim delom surogatne. Na primer, veina naunika e se moda sloiti da je ispunjenost koju dobijaju iz svog rada vanija od prestia i novca koji zarauju. 41. Za mnoge ljude, ako ne i za veinu, surogatne aktivnosti pruaju manje zadovoljstva nego tenja za stvarnim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi eleli da ostvare ak i ako bi njihova potreba za procesom moi bila ispunjena). Jedan pokazatelj ovoga je injenica da, u mnogim ili u veini sluajeva, ljudi koji se bave surogatnim aktivnostima nikad nisu zadovoljni, nikad u miru sa samim sobom. Stoga onaj ko se bogati stalno tei jo veem i veem bogatstvu. Naunik prelazi na drugi problem im zavri sa prvim. Trka na duge staze tera samog sebe da uvek tri dalje i bre. Mnogi ljudi koji se bave surogatnim aktivnostima kau da se oseaju mnogo ispunjenijim zbog ovih aktivnosti nego zbog svetovnih obaveza za zadovoljavanjem svojih biolokih potreba, ali to je tako zato to je u naem drutvu koliina napora potrebna za zadovoljavanje biolokih potreba svedena na trivijalnost. I, to je jo vanije, u naem drutvu ljudi ne zadovoljavaju svoje bioloke potrebe autonomno, ve radei kao delovi ogromne drutvene mainerije. Nasuprot tome, ljudi obino imaju veliki stepen autonomije u obavljanju surogatnih aktivnosti. Autonomija 42. Autonomija kao deo procesa moi ne mora biti obavezna kod svakog pojedinca. Ali veina ljudi zahteva odreeni stepen autonomije u radu ka svojim ciljevima. Njihovi napori moraju biti preduzeti kroz njihovu linu inicijativu, u njihovom pravcu i pod njihovom kontrolom. Pa ipak, ljudi ne moraju da preduzimaju ovu incijativu, kontrolu i pravac kao pojedinci. Obino je dovoljno raditi kao lan male grupe. Ako, dakle, 5-6 ljudi diskutuju izmeu sebe o nekom cilju, i uine uspean zajedniki napor da do tog cilja dou, njihova potreba za procesom moi se zadovoljava. Ali ako rade pod krutim nareenjima odozgo koja im ne ostavljaju prostora za autonomnu odluku i inicijativu, njihova potreba za procesom moi nee biti zadovoljena. Isto vai i kada se odluke donose kolektivno, ako je grupa koja donosi kolektivnu odluku toliko velika da je uloga svakog pojedinca beznaajna.5 43. Tano je da neki pojedinci izgleda imaju malo potrebe za autonomijom. Ili
5 Moglo bi se rei da veina ljudi ne eli da donosi sopstvene odluke, ve eli voe koji e umesto njih misliti. Ima istine u ovome. Ljudi vole da sami donose odluke u malim stvarima, ali donoenje odluka u vezi sa tekim, sutinskim pitanjima zahteva suoavanje sa psiholokim koniktom, a veina ljudi mrzi psiholoke konikte. Stoga tee da se oslanjaju na druge prilikom donoenja vanih odluka. Veina ljudi su prirodni sledbenici, ne voe, ali vole da imaju direktan, lini kontakt sa svojim voom i u odreenoj meri uestvuju u donoenju tekih odluka. Autonomija im je potrebna barem u toj meri.

je njihova potreba za moi mala, ili se zadovoljavaju identikacijom sa nekom monom organizacijom kojoj pripadaju. A postoje i ivotinjski tipovi koji ne razmiljaju i koji izgleda da su zadovoljni sa isto zikim oseanjem moi (dobar vojnik, koji svoj oseaj moi dobija razvijajui vetine za borbu koje je sasvim voljan da koristi kroz slepu poslunost nadreenima). 44. Ali za veinu ljudi, tek se kroz proces moi postojanje cilja, poduzimanje autonomnog truda i postizanje cilja zadobijaju samopotovanje, samopouzdanje i oseaj moi. Kada neko nema dovoljno prilike da prolazi kroz proces moi, posledice su (u zavisnosti od pojedinca, i od toga na koji je nain proces moi osujeen) dosada, demoralisanost, nisko samopotovanje, oseaj inferiornosti, defetizam, depresija, uznemirenost, krivica, frustracija, agresivnost, zlostavljanje dece ili suprunika, nezajaljivi hedonizam, nenormalno seksualno ponaanje, problemi sa spavanjem, problemi u ishrani itd.6

Izvori drutvenih problema 45. Svaki od gore navedenih simptoma moe da se dogodi u svakom drutvu, ali u savremenom industrijskom drutvu oni su poprimili velike razmere. Mi nismo prvi koji napominju da dananji svet izgleda da lud. Ovo nije normalno za ljudska drutva. Postoji dobar razlog da verujemo da je primitivni ovek doivljavao manje stresa i osujeenosti i da je bio zadovoljniji ivotom nego to je to dananji ovek. Istina je i da nije sve bilo med i mleko u primitivnim drutvima. Zlostavljanje ena je bilo obiaj meu australijskim Aboridinima, transseksualnost je bila prilino uobiajena stvar meu nekim indijanskim plemenima. Ali ini se, uopteno govorei, da su problemi poput onih koje smo naveli u prethodnom pasusu bili mnogo rei meu
Neki od navedenih simptoma slini su onima kod ivotinja u kavezu. Da objasnimo na koji nain ovi simptomi nastaju iz osujeenja, u skladu sa funkcionisanjem procesa moi: zdravorazumsko shvatanje ljudske prirode govori nam da nedostatak ciljeva za ije je ostvarivanje potreban trud vodi dosadi, a ta dosada, ako se dugo nastavlja, obino na kraju vodi u depresiju. Neuspeh u ostvarivanju ciljeva vodi u frustriranost i gubljenje samopotovanja. Frustracija izaziva bes, a bes agresivnost, esto u obliku zlostavljanja suprunika ili deteta. Pokazano je da dugotrajne frustracije esto vode u depresiju, a depresija izaziva krivicu, poremeaje u ishrani i poremeaje spavanja, i loe miljenje o sebi. Oni koji tee depresiji trae zadovoljstva kao protivotrov; otud nezajaljivi hedonizam ili prekomeran seks, sa perverzijama kao ciljem da se pojaa stimulacija. Dosada takoe vodi ka prekomernom traganju za uivanjima, jer u nedostatku ciljeva ljudi uzimaju uivanje za cilj. Pogledajte pratei dijagram posle pasusa 44. Gorenavedeno je samo pojednostavljenje. Stvarnost je mnogo komplikovanija, i, naravno, osujeenje procesa moi nije jedini razlog navedenih simptoma. Uzgred, kada govorimo o depresiji, ne mislimo obavezno na ozbiljnu depresiju koju treba leiti kod psihijatra. Obino su to samo blage forme depresije. A i kada govorimo o ciljevima, ne mislimo obavezno na dugorone, osmiljene ciljeve. Za mnoge ljude, ili za veinu, tokom veeg dela ljudske istorije, ciljevi prehranjivanja sebe i svoje porodice su bili sasvim dovoljni. 9
6

primitivnim narodima nego to su u savremenom drutvu. 46. Mi pripisujemo drutvene i psiholoke probleme savremenog drutva injenici da to drutvo zahteva od ljudi da ive na drastino drugaiji nain od onoga na koji je ljudska vrsta evoluirala, i da se ponaaju na naine koji su u sukobu sa obrascima ponaanja koje je ljudska vrsta stvorila dok je ivela pod ranijim okolnostima. Iz onoga to smo dosad napisali jasno je da nedostatak prilike da se pravilno iskusi proces moi smatramo najvanijim od abnormalnih uslova kojima moderno drutvo potinjava ljude. Ali on nije i jedini. Pre nego to se pozabavimo remeenjem procesa moi kao izvorom drutvenih problema, govoriemo o nekim drugim izvorima. 47. Meu abnormalnim uslovima prisutnim u savremenom industrijskom drutvu imamo prenaseljenost, izolovanost oveka od prirode, preveliku brzinu drutvenih promena kao i razbijanje prirodnih malih zajednica poput ire porodice, sela ili plemena. 48. Dobro je poznato da guva poveava stres i agresivnost. Stepen prenaseljenosti kakav postoji danas i izolovanost oveka od prirode posledica su tehnolokog napretka. Sva predindustrijska drutva su bila prevashodno ruralna. Industrijska je revolucija silno uveala gradove i proporciju stanovnitva koja u njima ivi, a savremena poljoprivredna revolucija je omoguila Zemlji da opskrbljuje mnogo veu populaciju nego ikad pre. (Takoe, tehnologija pogorava uticaj prenaseljenosti, zato to daje ljudima u ruke uveane moi ometanja drugih. Na primer, bezbroj sprava koje prave buku: elektrine kosilice, radije, motocikle, itd. Ako upotreba ovih stvari nije ograniena, ljudi koji ele mir i tiinu e biti frustrirani bukom. Ako je njihova upotreba ograniena, ljudi koji ih koriste e biti frustrirani propisima... Ali da ove sprave nisu nikad bile izmiljene ne bi bilo nikakvog sukoba niti frustracije koji one stvaraju.) 49. Za primitivna drutva je prirodni svet (koji se obino menja veoma sporo) pruao stabilan delokrug i samim tim sigurnost. U savremenom svetu ljudsko drutvo kontrolie prirodu, a ne obrnuto, i moderno se drutvo brzo menja zbog tehnolokih promena. Stoga ne postoji stabilan delokrug. 50. Konzervativci su budale: kukaju zbog propasti tradicionalnih vrednosti ali ipak s entuzijazmom podravaju tehnoloki napredak i ekonomski rast. Oigledno im nikad ne padne na pamet da se ne mogu nainiti brze, drastine promene u tehnologiji i ekonomiji jednog drutva bez izazivanja brzih promena u svim drugim aspektima drutva, i da takve brze promene neminovno razbijaju tradicionalne vrednosti. 51. Raspad tradicionalnih vrednosti na neki nain podrazumeva raspad veza koje dre na okupu tradicionalne male drutvene grupe. Dezintegracija malih drutvenih zajednica je dodatno podstaknuta injenicom da savremeni uslovi esto trae od pojedinaca da se presele u novo mesto, razdvajajui ih od njihovih zajednica. Osim toga, tehnoloko drutvo mora da oslabi porodine veze i lokalne zajednice ako eli da ekasno funkcionie. U savremenom drutvu, vernost pojedinca mora biti prvo sistemu, a tek na drugom mestu maloj zajednici, jer ako su vernosti unutar malih zajednica snanije od lojalnosti sistemu, takve e zajednice raditi ka svom napretku nautrb sistema. 52. Pretpostavimo da javni inovnik ili direktor korporacije postavi svog roaka, prijatelja ili brata po veri na poloaj umesto osobe koja je za taj poloaj najbolje kvalikovana. On je dopustio da lina odanost zameni vernost sistemu, i to je nepotizam ili diskriminacija, a oba su strani gresi u savremenom drutvu. Tobonja industrijska drutva koja su loe sprovela potinjavanje linih ili lokalnih odanosti vernosti sistema obino su vrlo nefunkcionalna. (Pogledajte Latinsku Ameriku.) Stoga napredno industrijsko drutvo moe da tolerie samo one male zajednice koje su
10

ukopljene, ukroene i pretvorene u alate sistema.7 53. Prevelika guva, brze promene i raspad zajednica su optepriznati kao izvori drutvenih problema. Ali mi ne verujemo da je to dovoljno da se objasni obim problema koji postoje danas. 54. Jedan manji broj predindustrijskih gradova jeste bio velik i prenaseljen, pa opet ini se da njihovi stanovnici nisu imali psiholokih problema u onom obimu u kom se oni javljaju kod savremenog oveka. U Americi danas jo uvek ima slabo naseljenih ruralnih podruja, i mi u njima vidimo iste probleme kao i u urbanim sredinama, mada ovi problemi obino nisu toliko akutni u seoskim oblastima. Prenaseljenost se, stoga, ne ini odluujuim faktorom. 55. Na rastuoj amerikoj granici tokom XIX veka, mobilnost stanovnitva je verovatno razbila ire porodice i male drutvene grupe, barem do istog stepena do kog su danas razbijene. Zapravo, mnoge ue porodice su po svom izboru ivele u takvoj izolovanosti, sa prvim komijama tek na nekoliko milja udaljenosti, da nisu pripadale nikakvoj zajednici uopte, i ini se da se iz toga nisu razvili nikakvi problemi. 56. Dalje, promena u amerikom pograninom drutvu je bila veoma brza i duboka. ovek je mogao biti roen u brvnari, van dodira sa redom i zakonom i hraniti se mahom divljai, da bi do starosti ve mogao biti imati redovan posao i iveti u ureenoj zajednici sa fukncionalnim snagama javnog reda i mira. Ova je promena bila dublja od one koja se tipino dogaa u ivotima savremenih pojedinaca, pa opet ne ini se da je ona dovela do psiholokih problema. tavie, ameriko drutvo XIX veka je bilo optimistino i samouvereno, za razliku od dananjeg.8 57. Razlika se, smatramo, nalazi u tome to savremeni ovek (u velikoj meri opravdano) osea da mu je promena nametnuta, dok je graniar iz XIX veka oseao (takoe u velikoj meri opravdano) da je on, svojim izborom, stvorio promenu. Tako bi se naseljenik nastanio na komadu zemlje po svom izboru i kroz svoj trud od njega stvorio farmu. Tih dana je cela ta zemlja imala moda nekoliko stotina stanovnika i bila je mnogo izolovanija i samostalnija nego to je to dananja drava. Tako je naseljenik-farmer kao deo male grupe uestvovao u stvaranju novog, ureenog drutva. ovek se moe ozbiljno zapitati da li je stvaranje takvog drutva napredak, ali to je u svakom sluaju zadovoljilo naseljenikovu potrebu za procesom moi. 58. Bilo bi mogue dati i druge primere drutava u kojima je bilo brzih promena i/ili nedostatka dobro povezane zajednice bez masovnih zastranjivanja u ponaanju kakve vidimo u savremenom industrijskom drutvu. Tvrdimo da je najvaniji uzrok drutvenih i psiholokih problema u savremenom drutvu injenica da ljudi nemaju dovoljno prilike da prou kroz proces moi na normalan nain. Ne elimo da kaemo da je savremeno drutvo jedino u kojem je proces moi poremeen. Verovatno je veina civilizovanih drutava, ako nisu i sva, u manjem ili veem obimu remetila proces moi. Ali taj je problem postao ozbiljan tek u savremenom industrijskom druDelimini izuzetak moe biti nainjen od nekolikih pasivnih, introvertnih grupacija, poput Amia, koje imaju manji uticaj na ire drutvo. Osim njih, u dananjoj Americi postoje neke autentine male grupacije. Na primer, omladinske bande i kultovi. Svi ih smatraju opasnim, to oni i jesu, zato to su lanovi ovih grupa odani prevashodno jedni drugima a ne sistemu, i stoga sistem ne moe da ih kontrolie. Ili uzmimo za primer Cigane. Cigani se obino provuku sa kraama i prevarama zato to su njihove odanosti takve da uvek mogu da nau druge Cigane koji e da posvedoe i dokau njihovu nevinost. Sistem bi oigledno imao veliki problem kada bi puno ljudi pripadalo ovakvim grupama. Neki od kineskih mislilaca ranog XX veka prepoznali su potrebu za razbijanjem malih drutvenih grupa poput porodice: [Prema Sun Jat-senu] kineskom narodu je potreban nov talas patriotizma, koji bi vodio prenosu odanosti sa porodice na dravu... [Prema Li Huangu] tradicionalna vezanost, pogotovo za porodicu, treba da bude naputena ako e se patriotizam razvijati u Kini. (ester Tan, Kineska politika misao u dvadesetom veku, str. 125, 297.) 8 Da, znamo da je Amerika XIX veka imala svojih problema, i to ozbiljnih, ali se radi kratkoe izraavamo u pojednostavljenim terminima. 11
7

tvu. Leviarstvo je, barem u svom skorijem vidu (od sredine do kraja XX veka), deo simptoma uskraivanja procesa moi. Remeenje procesa moi u savremenom drutvu 59. Ljudske nagone delimo u tri grupe: (1) one koji mogu biti zadovoljeni uz minimalan trud; (2) one koji mogu biti zadovoljeni, ali samo kroz ozbiljan trud; (3) one koji nikad ne mogu biti dovoljno zadovoljeni, bez obzira koliko se truda uloi u njih. Proces moi je proces za zadovoljavanje nagona druge grupe. to vie nagona u treoj grupi, to vie frustracije, besa i, konano, defetizma, depresije itd. 60. U savremenom industrijskom drutvu ljudski nagoni se obino guraju u prvu i treu grupu, dok se druga grupa sve vie sastoji od vetakih nagona. 61. U primitivnim drutvima, zike potrebe obino spadaju u drugu grupu: mogu biti zadobijene, ali samo uz ozbiljan napor. A savremeno drutvo obino garantuje za zike potrebe svima9 uz minimalan napor, i stoga su one odgurane u prvu grupu. (Moe biti neslaganja oko toga da li je trud potreban za obavljanje posla minimalan; ali obino, u jednostavnim i srednje tekim poslovima bilo koji trud se svodi na poslunost. Sedite ili stojite gde vam je reeno da sedite ili stojite, i radite ono to vam je reeno da radite na nain na koji vam je reeno da to radite. Retko morate da se ozbiljno napreete, i u svakom sluaju imate jedva malo autonomije u poslu, tako da proces moi nije zadovoljen kako treba.) 62. Drutveni nagoni, poput seksa, ljubavi i statusa, u savremenom drutvu obino ostaju u drugoj grupi, u zavisnosti od poloaja pojedinca.10 Ali, osim ljudi sa posebno jakim nagonom za statusom, potreba da se ostvare drutveni nagoni je nedovoljna da se zadovolji potreba za procesom moi. 63. Stoga su stvorene odreene vetake potrebe koje spadaju u drugu grupu i slue za zadovoljavanje potrebe za procesom moi. Reklamne tehnike su razvijene tako da ine da mnogi ljudi oseaju da im trebaju stvari koje njihovi dedovi nikad nisu eleli ili sanjali o njima. Sticanje dovoljno novca za zadovoljavanje ovih vetakih potreba zahteva velike napore, i stoga oni spadaju u drugu grupu. (Ali pogledajte i p. 8082.) Savremeni ovek mora da zadovolji svoju potrebu za procesom moi mahom kroz ispunjavanje vetakih potreba koje stvara marketinka industrija 11 , i kroz surogatne aktivnosti. 64. Izgleda da su za mnoge ljude, ako ne i za veinu, ovi vetaki oblici procesa moi nedovoljni. Tema koja se iznova javlja u pisanjima drutvenih kritiara druge polovine XX veka je oseanje nesvrsishodnosti koje pogaa mnoge ljude u savremenom drutvu. (Nesvrsishodnost se esto naziva i drugim imenima, poput anomije ili ispraznosti ivota srednje klase.) Na je stav da je takozvana kriza identiOstavljamo po strani potlaenu klasu, govorimo o glavnim tokovima drutva. Neki drutvenjaci, edukatori, strunjaci za mentalno zdravlje i njima slini se trude da i drutvene nagone odguraju u prvu grupu, trudei se da obezbede svima zadovoljavajui drutveni ivot. 11 Da li je poriv za neogranienim sticanjem materijalnog bogatstva stvarno vetaka tvorevina marketinke industrije? Svakako da ne postoji uroena ljudska potreba za sticanjem dobara. Bilo je puno kultura u kojima su ljudi eleli malo materijalnih dobara vie od koliine potrebne za zadovoljavanje njihovih osnovnih zikih potreba (australijski Aboridini, tradicionalna meksika seoska kultura, neke afrike kulture). Sa druge strane bilo je puno predindustrijskih drutava u kojima je sticanje materijalnih dobara igralo vanu ulogu. Stoga ne moemo tvrditi da je dananja kultura koja je okrenuta sticanju iskljuivo tvorevina marketinke industrije. Ali je takoe jasno da je ona imala veliku ulogu u stvaranju te kulture. Velike koropracije koje troe milione na marketing ne bi troile toliki novac bez konkretnog dokaza da e taj novac dobiti nazad kroz poveanu prodaju. Jedan lan Kluba slobode se pre par godina sreo sa jednim menaderom prodaje koji je bio dovoljno iskren da mu kae: Na posao je da uinimo da ljudi kupuju stvari koje ne ele i koje im ne trebaju. Onda je on opisao kako neuvebani poetnik moe da predstavi ljudima injenice o jednom proizvodu i ne proda nita, dok uveban i iskusan profesionalni prodavac moe da proda puno istim ljudima. To pokazuje da su ljudi izmanipulisani da kupuju stvari koje u stvari ne ele.
10 9

12

teta zapravo traganje za oseanjem svrhe u ivotu, a esto zapravo predstavlja traganje za odgovarajuom surogatnom aktivnou. Mogue da je egzistencijalizam dobrim delom odgovor na nesvrsishodnost savremenog ivota.12 U savremenom drutvu, vrlo je rasprostranjena potraga za ispunjenou. Mi smatramo da veini ljudi aktivnost iji je osnovni cilj oseaj ispunjenosti (to jest, surogatna aktivnost) ne donosi potpuno, zadovoljavajue ispunjenje. Drugim reima, ona ne zadovoljava u potpunosti potrebu za procesom moi. (V. p. 41.) Ova se potreba moe ispuniti samo kroz aktivnosti koje imaju neki vanjski cilj, poput zikih potreba, seksa, ljubavi, statusa, osvete itd. 65. tavie, kada se ciljevi ostvaruju kroz bogaenje, penjanje uz drutvenu lestvicu ili funkcionisanje u okviru sistema na neki drugi nain, veina ljudi nije u poloaju da autonomno ispunjava svoje ciljeve. Veina radnika su neiji zaposleni i, kao to smo ukazali u 61. pasusu, moraju da provode svoje dane radei ono to im je reeno onako kako im je reeno. ak i veina ljudi koji su privatnici imaju samo ogranienu autonomiju. Stalna je prituba malih biznismena i preduzimaa da su im ruke vezane preteranim dravnim propisima. Neki od ovih propisa su bez sumnje nepotrebni, ali u veini sluajeva dravni propisi su sutinski i neizbeni delovi naeg izrazito sloenog drutva. Veliki broj dananjih malih preduzetnika radi po sistemu franiza. Wall Street Journal je pre par godina izvestio da mnoge od kompanija koje ustupaju franize zahtevaju od kandidata za franizu da prou kroz test linosti koji je osmiljen da odstrani one koji poseduju kreativnost i inicijativu, zato to takve osobe nisu dovoljno pitome da posluno prate sistem franiza. Ovo iskljuuje iz malog biznisa mnoge ljude kojima je najvie potrebna autonomija. 66. Danas ljudi mahom ive na osnovu toga ta sistem moe da uradi za njih, a ne na osnovu toga ta oni mogu sami da urade. A i ono to oni ine sami za sebe sve se vie i vie radi onako kako je sistem odredio. Prilike su mahom one koje prua sistem, i one moraju biti iskoriene u skladu sa pravilima i propisima,13 a pritom, da bi bilo neke anse za uspeh, za to moraju biti korieni naini koje propisuju eksperti. 67. Tako je proces moi u naem drutvu poremeen kroz nedostatak pravih ciljeva i nedostatak autonomije u njihovom ispunjavanju. Ali je takoe poremeen zbog onih ljudskih nagona koji spadaju u treu kategoriju: nagona koji ne mogu biti adekvatno zadovoljeni bez obzira na uloeni trud. Meu njima je i potreba za sigurnou. Nai ivoti zavise od odluka koje donose drugi ljudi; mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim odlukama i obino ni ne znamo ljude koji ih donose. (ivimo u svetu u kome relativno malo ljudi moda 500 ili 1000 donose vane odluke. Filip B. Hejman sa Harvardske kole prava, citat Entonija Luisa, New York Times, 21. april 1995.) Nai ivoti zavise od toga da li su standardi bezbednosti u nuklearkama praProblem nepostojanja svrhe u ivotu izgleda da je postao manje ozbiljan tokom poslednjih petnaestak godina, zato to se ljudi danas manje oseaju ziki i ekonomski bezbednim nego to je ranije bio sluaj, i potreba za sigurnou im prua cilj. Ali nesvrhovitost je zamenjena frustracijom zbog tekoe za zadobijanjem bezbednosti. Naglaavamo problem nesvrhovitosti zato to liberali i leviari ele da ree nae drutvene probleme tako to e uiniti da drava svima garantuje bezbednost; ali ako bi to i bilo mogue uiniti, to bi samo vratilo nazad problem nesvrhovitosti. Pravi problem nije u tome da li se drutvo dobro ili loe brine za bezbednost ljudi; problem je to su ljudi zavisni od sistema za svoju bezbednost, umesto da je dre u svojim rukama. Ovo je, uzgred, jedan od razloga to se ljudi uzbuuju oko prava da se nosi oruje; posedovanje pitolja stavlja taj aspekt bezbednosti u ruke pojedinaca. 13 Napori konzervativaca da smanje koliinu dravne regulacije od male su koristi prosenom oveku. S jedne strane, samo deli propisa moe da bude uklonjen jer je veina potrebna. S druge strane, veina ukidanja ogranienja utie na biznis pre nego na prosenog pojedinca, tako da je njen glavni efekat oduzimanje moi od drave i njen prelazak u ruke privatnih korporacija. Za prosenog oveka, to znai da je uplitanje vlasti u njegov ivot zamenjeno sa uplitanjem od strane velikih koropracija, koje mogu da dopuste, na primer, da se ispusti vie hemikalija u njegove zalihe vode i da on dobije rak. Konzervativci smatraju prosenog oveka naivinom, eksploatiui njegovu ozlojeenost velikom dravom da bi potpomogli mo velikog biznisa. 13
12

vilno odravani; koliko pesticida moe ui u nau hranu i koliko zagaenja u na vazduh; od toga koliko je (ne)vet na doktor; moemo dobiti ili izgubiti posao na osnovu odluka dravnih ekonomista ili direktora korporacija, i tako dalje. Veina pojedinaca nije u poloaju da se osigura protiv ovih pretnji, osim u vrlo maloj meri. Potraga pojedinca za bezbednou je stoga osujeena, to dovodi do oseaja nesvrsishodnosti. 68. Moe se primetiti da je primitivni ovek ziki bio mnogo manje bezbedan nego savremeni ovek, to se vidi i po oekivanoj duini ivota; stoga bi trebalo da se savremeni ovek suoava sa manje patnje, i sa koliinom nesigurnosti koja je normalna za ljudska bia. Ali psiholoka sigurnost nije sasvim isto to i zika bezbednost. Ono to ini da se mi oseamo sigurnim nije naa objektivna bezbednost ve oseaj sigurnosti u nau sposobnost da se brinemo sami za sebe. Primitivni ovek, u opasnosti od divljih ivotinja ili od gladi moe da se bori u samoodbrani ili da putuje u potrazi za hranom. On nema sigurnost uspeha u ovim naporima, ali ni u kom sluaju nije bespomoan protiv onoga to mu preti. S druge strane, savremenom oveku prete mnoge stvari protiv koji on ne moe nita: nuklearne nesree, karcinogeni u hrani, zagaenje ivotne sredine, rat, rastui porezi, zadiranja u privatnost od strane velikih organizacija, drutvene ili ekonomske pojave na dravnom nivou koje mogu da poremete njegov nain ivota. 69. Tano je da je primitivni ovek nemoan protiv nekih stvari koje mu prete: bolesti, na primer. Ali on moe stoiki da prihvati rizik od bolesti. To je deo prirode stvari, nije niija krivica, osim ako je krivica nekog zamiljenog, bezlinog demona. Dok su pretnje savremenom pojedincu mahom stvorili sami ljudi. Oni nisu posledice sluaja ve su mu ih nametnuli drugi ljudi na ije odluke on, kao pojedinac, ne moe da utie. On se stalno osea frustriranim, ponienim i besnim. 70. Tako primitivni ovek u veini sluajeva dri svoju bezbednost u svojim rukama (bilo kao individua, bilo kao lan male grupe) dok je sigurnost savremenog oveka u rukama ljudi ili organizacija koje su previe udaljene od njega ili prevelike da bi on mogao lino da utie na njih. Zato nagon za sigurnou savremenog oveka obino odlazi u prvu i treu grupu; u nekim je aspektima (hrana, sklonite, itd.) njegova sigurnost zagarantovana uz trivijalan napor, dok u drugim aspektima on ne moe zadobiti sigurnost. (Gore navedeno u mnogome pojednostavljuje realnu situaciju, ali u grubim crtama ukazuje na to kako se poloaj savremenog oveka razlikuje od poloaja primitivnog oveka.) 71. Ljudi mogu imati i prelazne nagone ili impulse koji u savremenom ivotu sigurno budu osujeeni, i zato oni dolaze u treu grupu. ovek moe postati i agresivan ali savremeno drutvo ne moe da dozvoli tuu. U mnogim situacijama ne doputa ak ni verbalnu agresivnost. Kada negde putuje, ovek moe biti u urbi, ili raspoloen da putuje lagano, ali obino nema mnogo izbora osim da se kree u skladu sa tokom saobraaja i potuje saobraajnu signalizaciju. Neko bi eleo da radi svoj posao na drugaiji nain, ali obino moe da radi samo u skladu sa pravilima koje mu je postavio poslodavac. Savremeni ovek je na mnogo drugih naina, takoe, ogranien mreom pravila i propisa (eksplicitnih i implicitnih) koji osujeuju mnoge od njegovih nagona i tako se meaju u proces moi. Veina ovih pravila ne moe biti odbaena zato to su ona potrebna za funkcionisanje industrijskog drutva. 72. Savremeno je drutvo u nekim aspektima krajnje popustljivo. U stvarima koje se ne tiu funkcionisanja sistema mi obino moemo da radimo ta nam je volja. Moemo da verujemo u bilo koju religiju (dogod ona ne ohrabruje poaanje koje je opasno po sistem). Moemo da idemo u krevet sa kim god elimo (dogod smo za bezbedan seks). Moemo da radimo ta nam je volja dogod je to beznaajno. Ali u
14

svim znaajnim pitanjima, sistem je sklon poveanom regulisanju naeg ponaanja. 73. Ponaanje se ne regulie iskljuivo kroz eksplicitna pravila i ne samo od strane vlasti. Kontrola se obino vri kroz indirektnu prinudu ili kroz psiholoki pritisak ili manipulacije, od strane organizacija koje nisu deo vlasti ili sistema u celini. Veina velikih organizacija koristi neki vid propagande14 da manipulie stavovima ili ponaanjem javnog mnjenja. Propaganda nije ograniena na reklame i oglase, a ponekad ak nije namerno osmiljana kao propaganda od strane ljudi koji je stvaraju. Na primer, sadraj zabavnih programa je moan oblik propagande. Primer indirektne prisile: ne postoji zakon koji kae da moramo svaki dan da idemo na posao i sluamo naredbe poslodavca. Zakonski ne postoji nita to nas spreava da odemo da ivimo u divljini poput primitivnih ljudi, ili da zaponemo svoj biznis. Ali u praksi postoji jako malo divljine u koju bi se moglo otii, a u ekonomiji ima prostora za ogranien broj malih preduzetnika. Stoga veina nas moe da preivi samo kao neiji radnik. 74. Pretpostavljamo da je opsednutost savremenog oveka dugovenou, i ouvanjem zike snage i seksualne privlanosti i u starijem dobu simptom neispunjenosti koji je posledica uskraenosti u procesu moi. Kriza srednjih godina je takoe takav simptom. Tako je i sa ljudima koji nisu zainteresovani da imaju decu pojava relativno esta u savremenom drutvu ali skoro sasvim nezamisliva u primitivnim drutvima. 75. U primitivnom drutvu, ivot je neprekidni niz stadijuma. Kada su potrebe i svrhe jednog stadijuma ispunjene, nema neke posebne nevoljnosti da se pree u sledei stadijum. Mladi prolazi kroz proces moi tako to postaje lovac, lovei ne radi razonode ili ispunjenja ve da bi dobio meso koje je potrebno za ishranu. (Kod devojaka je proces sloeniji, sa veim naglaskom na moi unutar zajednice; neemo govoriti o tome ovde.) Kada je ova faza uspeno zavrena, mladi se ne protivi da preuzme odgovornosti podizanja porodice. (Nasuprot tome, ima savremenih ljudi koji ele da to kasnije dobiju decu, i to odlau na neodreeno vreme, zato to su previe zauzeti traganjem za nekakvim ispunjenjem. Pretpostavljamo da je ispunjenje koje im je potrebno zadovoljavajue iskustvo procesa moi sa pravim ciljevima umesto surogatnih aktivnosti.) Onda, kada je uspeno odgajio svoju decu, prolazei kroz proces moi tako to e im obezbediti zike potrebe, primitivni ovek osea da je zavrio svoj posao i spreman je da prihvati starost (ako preivi toliko dugo) i smrt. Mnogi savremeni ljudi su, sa druge strane, uznemireni smru, to se vidi kroz koliinu truda koju ulau u pokuaje da ouvaju svoju ziku snagu, izgled i zdravlje. Smatramo da je to tako zbog neispunjenja koje nastaje zbog injenice da oni nikad nisu imali neku primenu za svoje zike snage, nikad nisu proli kroz proces moi koristei svoja tela na ozbiljan nain. Nije primitivni ovek koji svakodnevno koristi svoje telo za praktine svrhe taj koji strahuje od slabljenja koje ide s godinama, ve je to savremeni ovek koji nikad nije imao praktinu upotrebu za svoje telo osim hodanja od kola do kue. ovek ija je potreba za procesom moi za ivota zadovoljena najspremniji je da prihvati kraj tog ivota. 76. Neko moe da kao odgovor na argumente iz ovog odeljka kae: Drutvo mora nai naina da d ljudima priliku da prou kroz proces moi. U tom sluaju, vrednost prilike je unitena samom injenicom da je prua drutvo. Ono to ljudima treba je da sami pronau ili stvore svoje prilike. Dogod im sistem prua prilike, on ih i dalje dri na lancu. Da bi zadobili autonomiju, oni moraju da zbace okove.

14

Kada neko opravdava svrhu za koju je propaganda u datom sluaju koriena, on to onda obino naziva edukacijom ili koristi neki slian eufemizam. Ali propaganda je propaganda bez obzira na svrhu u koju se koristi. 15

Kako se neki ljudi prilagoavaju 77. Ne pate svi u industrijsko-tehnolokm drutvu od psiholokih problema. Neki ljudi ak priznaju da su sasvim zadovoljni drutvom kao takvim. Sada emo posmatrati neke od razloga zato se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na savremeno drutvo. 78. Prvo, nesumnjivo postoje razlike u snazi nagona za moi. Pojedinci sa slabim nagonom za moi imaju relativno malo potrebe da prolaze kroz proces moi, ili barem relativno malo potrebe za autonomijom u procesu moi. To su oni posluni tipovi koji bi bili sreni na poloaju crnaca sa plantaa Starog Juga. (Ne elimo da se izrugujemo crncima sa plantaa Starog Juga. Njima na ast, veina robova nije bila zadovoljna svojim ropstvom. Mi se izrugujemo ljudima koji su zadovoljni ropstvom.) 79. Neki ljudi mogu imati posebno snane nagone ijim ispunjavanjem zadovoljavaju svoju potrebu za procesom moi. Na primer, oni koji imaju izuzetno jak nagon za penjanjem uz drutvenu lestvicu mogu da provedu ceo ivot penjui se uz nju a da im ta igra nikad ne dosadi. 80. Ljudi se razlikuju u svojoj podlonosti reklamama i marketinkim trikovima. Neki ljudi su im toliko podloni da nee zadovoljiti svoje nagone za sjajnim novim igrakama kojima marketinka industrija mae ispred njihovih noseva ak i ako im za to bude trebalo veoma mnogo novca. Stoga oni uvek oseaju da imaju nedovoljno novca ak i ako su im prihodi veliki, i njihove udnje ostaju osujeene. 81. Neki ljudi su slabo podloni reklamama i marketinkim trikovima. To su ljudi koje ne interesuje novac. Sticanje materijalnih dobara ne zadovoljava njihovu potrebu za procesom moi. 82. Ljudi koji imaju srednju podlonost reklamama i marketinkim trikovima obino su u stanju da zarade dovoljno novca da zadovolje svoje udnje za stvarima i uslugama, ali samo uz ozbiljan napor (dodatne radne sate, uzimanje drugog posla, zaraivanje poviica itd.) Stoga sticanje materijalnih dobara zadovoljava njihovu potrebu za procesom moi. Ali to ne znai da je njihova potreba obavezno u potpunosti zadovoljena. Oni mogu imati manjak autonomije u procesu moi (njihov rad se moe sastojati samo od sluanja nareenja) i neki od njihovih nagona i dalje mogu biti osujeeni (npr. sigurnost, agresivnost.) (Krivi smo za pojednostavljivanje u p. 8082 zato to smo poli od pretpostavke da je elja za sticanjem materijalnih dobara u potpunosti tvorevina marketinke industrije. Naravno da nije tako jednostavno.) 83. Neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju potrebu za moi kroz identikaciju sa nekom monom organizacijom ili masovnim pokretom. Pojedinac bez ciljeva ili moi se pridruuje pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve za svoje i radi na ostvarenju tih ciljeva. Kada su neki od tih ciljeva ispunjeni, pojedinac, iako je njegov lini trud igrao samo beznaajnu ulogu u dostizanju ciljeva, osea (kroz identikaciju sa pokretom ili organizacijom) da je proao kroz proces moi. Ovaj fenomen su iskoristili faisti, nacisti i komunisti. Nae drutvo ga takoe koristi, ali bolje preraenog. Na primer, Manuel Norijega je bio trn u oku SAD. (Cilj: kazniti Norijegu.) SAD su napale Panamu (trud) i kaznile Norijegu (dostizanje cilja). SAD su prole kroz proces moi, i mnogi su Amerikanci, zato to se identikuju sa SAD, kroz tu zamenu osetili proces moi. Otud iroka javna podrka invaziji na Panamu; dala je ljudima oseaj moi.15 Isti fenomen nalazimo u vojskama, korporacijama, politikim partijama, humanitarnim organizacijama, i religijskim ili ideolokim pokretima. Leviarski pokreti posebno privlae ljude kojima je potrebno da zadovolje svoju potrebu za moi. Ali, za veinu ljudi identikacija sa velikom organizacijom ili masovnim pokretom ne za15

Ne iskazujemo slaganje ili neslaganje sa invazijom na Panamu. Koristimo je samo kao ilustraciju primera. 16

dovoljava u potpunosti potrebu za moi. 84. Drugi nain na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za procesom moi je kroz surogatne aktivnosti. Kao to smo objasnili u pasusima 3840, surogatna aktivnost je ona koja je usmerena ka vetakom cilju kojeg pojedinac eli da ostvari zarad ispunjenja koje dobija radei na ostvarenju cilja, a ne zbog toga to mu je potrebno da ostvari sm cilj. Na primer, ne postoji nijedan praktian motiv za nabacivanje ogromnih miia, ubacivanje male loptice u rupu ili nabavljanje kompletne serije potanskih markica. Pa ipak mnogi se ljudi u naem drutvu sa strau posveuju bodi bildingu, golfu ili sakupljanju markica. Neki ljudi su vie orijentisani na druge, i stoga e spremnije pripisati vanost surogatnoj aktivnosti samo zato to je ljudi oko njih smatraju vanom ili zato to im drutvo kae da je vana. Zato su neki ljudi veoma ozbiljni oko sutinski trivijalnih stvari poput sporta, brida, aha ili misterioznih uenjakih istraivanja, dok drugi, koji jasnije vide, shvataju da ove stvari nisu nita vie od surogatnih aktivnosti i stoga im nikad ne pridaju dovoljno znaaja da bi kroz njih zadovoljili svoju potrebu za procesom moi. Ostaje samo da se ukae na to da je u mnogo sluajeva i nain zaraivanja za ivot surogatna aktivnost. Ne ista surogatna aktivnost, budui da je deo motiva za tu aktivnost zadovoljavanje zikih potreba, drutvenog poloaja (za neke) i luksuznim dobrima koja ljudi ele zbog uticaja marketinga. Ovaj dodatni napor, zajedno sa emocionalnom angaovanou koji ga prati, jedna je od najjaih snaga koje potpomau razvoj i usavravanje sistema, sa negativnim posledicama po slobodu pojedinca (videti p. 131). Posebno je za veinu kreativnih naunika i inenjera posao mahom surogatna aktivnost. Ova stavka je tako vana da zasluuje posebnu panju, koju emo joj uskoro dati (p. 8792). 85. U ovom smo delu objasnili kako mnogi ljudi u savremenom drutvu u manjoj ili veoj meri zadovoljavaju svoje potrebe za procesom moi. Ali mi mislimo da za veinu ljudi potreba za procesom moi nije potpuno zadovoljena. Pre svega, oni koji imaju nezajaljivu elju za statusom, ili oni koji se svim silama uhvate za neku surogatnu aktivnost ili se snano identikuju sa pokretom ili organizacijom da bi na taj nain zadovoljili svoju potrebu za moi, su posebne linosti. Drugi nisu u potpunosti zadovoljni surogatnim aktivnostima ili identikacijom sa organizacijom (videti p. 41, 64). Na drugom mestu, sistem namee preveliku kontrolu preko eksplicitnih propisa ili socijalizacije, koji za posledicu imaju manjak autonomije, i preko frustracije usled nemogunosti da se odreeni ciljevi ostvare i potrebe da se toliki impulsi obuzdaju. 86. Ali ak i da je veina ljudi u industrijsko-tehnolokom drutvu zadovoljena, mi (Klub slobode) bismo i dalje bili protiv takvog drutva, zato to (izmeu ostalog) smatramo ponienjem da se neija potreba za procesom moi ispunjava kroz surogatne aktivnosti ili kroz identikaciju sa organizacijom radije nego kroz stvarne ciljeve. Motivi naunika 87. Nauka i tehnologija daju najbolji primer surogatne aktivnosti. Neki naunici tvrde da su motivisani radoznalou, ali ta je tvrdnja naprosto apsurdna. Veina naunika radi na usko specijalizovanim problemima koji nisu predmet bilo koje normalne radoznalosti. Na primer, da li su astronom, matematiar ili entomolog zainteresovani za osobine izopropiltrimetilmetana? Naravno da nisu. Samo hemiara zanima tako neto, i on je radoznao jer je hemija njegova surogatna aktivnost. Da li je hemiar zainteresovan za pravilnu klasikaciju nove vrste buba? Ne. To je pitanje koje interesuje samo entomologa, a on je zainteresovan samo zato to je entomologija njegova surogatna aktivnost. Ako bi se hemiar i entomolog morali ozbiljno potruditi da se obezbede za ivot, i ako bi taj trud iskoriavao njihove sposobnosti na zanimljiv
17

ali nenauan nain, ne bi ih se uopte ticali izopropiltrimetilmetan i klasikacija buba. Pretpostavimo da je nedostatak novca za postdiplomske studije odveo hemiara da postane broker na tritu osiguranja a ne hemiar. U tom sluaju, on bi bio veoma zainteresovan za pitanja osiguranja ali bi ga bolelo oe za izopropiltrimetilmetan. U svakom sluaju, nije normalno na koliinu vremena i truda koju naunici ulau u svoj rad staviti etiketu radoznalosti. Objanjenje motiva naunika preko radoznalosti prosto ne stoji. 88. Objanjenje da je to za dobrobit oveanstva nije nita bolje. Neki nauni radovi nemaju nikakav zamisliv odnos sa dobrobiti za ljudsku vrstu veina arheologije ili komparativne lingvistike, na primer. Neke druge naune oblasti pruaju oigledno opasne mogunosti. Pa ipak naunici u tim oblastima su podjednako zagrejani za svoj posao koliko i oni koji prave vakcine ili istrauju zagaenje vazduha. Uzmite u obzir sluaj dr Edvarda Telera, koji je oigledno bio emocionalno angaovan na promovisanju nuklearnih elektrana. Da li je ova upletenost potekla iz elje da se pomogne ljudskom rodu? Ako je tako, zato onda dr Teler nije postao emocionalan oko drugih humanitarnih ciljeva? Ako je bio toliki humanitarac, zato je pomogao u stvaranju hidrogenske bombe? Kao i sa mnogim drugim naunim dostignuima, ostaje otvoreno pitanje da li nuklearne elektrane zaista koriste oveanstvu. Da li je jeftina struja vrednija od nagomilavanja otpada i rizika od nesree? Dr Teler je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegova emocionalna anganovanost nije nastala iz elje da se pomogne oveanstvu ve iz linog oseanja ispunjenosti koje je on dobijao iz svog posla i to je mogao da vidi da se ono primenjuje u praksi. 89. Isto vai i za naunike uopte. Uz mogue retke izuzetke, njihov motiv nije radoznalost niti elja da se pomogne oveanstvu ve potreba da se proe kroz proces moi: imati cilj (nauni problem za reavanje), uiniti napor (istraivanje) i ostvariti cilj (reenje problema). Nauka je surogatna aktivnost zato to se ljudi njome mahom bave radi ispunjenja koje dobijaju od samog posla. 90. Naravno, to nije tako jednostavno. Drugi motivi igraju vanu ulogu kod mnogih naunika. Neki naunici mogu biti od one vrste koja ima nezajaljivu potrebu za statusom (videti p. 79) i to moe da prui dobar deo motivacije za njihov posao. Bez sumnje je veina naunika, kao i veina stanovnitva, manje ili vie podlona reklamama i marketinkim trikovima i eli novac da zadovolji svoje potrebe za dobrima i uslugama. Stoga ni nauka nije isto surogatna aktivnost. Ali velikim delom jeste. 91. Takoe, nauka i tehnologija ine masovni pokret za zadobijanje moi, i mnogi naunici zadovoljavaju potrebu za moi kroz identikaciju sa ovim masovnim pokretom (videti p. 83). 92. Tako nauka slepo marira unapred, bez obraanja panje na stvarnu dobrobit ljudske vrste ili bilo koje drugo merilo, posluna jedino psiholokim potrebama naunika, i dravnih slubenika i direktora korporacija koji daju sredstva za istraivanja. Priroda slobode 93. Raspravljaemo o tome da industrijsko-tehnoloko drutvo ne moe biti reformisano na takav nain koji e ga spreiti da progresivno suava podruje ljudske slobode. Ali, budui da je sloboda re koja se moe tumaiti na mnogo naina, moramo prvo da razjasnimo o kojoj slobodi je re. 94. Pod slobodom mislimo na mogunost da se proe kroz proces moi, sa pravim ciljevima, a ne vetakim ciljevima ili surogatnim aktivnostima, i bez uplitanja, manipulacije ili nadgledanja od strane bilo koga, pogotovo neke velike organizacije. Sloboda podrazumeva vlast (bilo kao pojedinac bilo kao lan male grupe) nad kljunim pitanjima sopstvene egzistencije: hranom, odeom, sklonitem i odbranom protiv
18

bilo koje pretnje koja moe postojati u ivotnoj sredini. Sloboda znai imati mo; ne mo da se kontroliu drugi ljudi, ve mo da se kontroliu okolnosti sopstvenog ivota. ovek nema slobodu ako neko drugi (pogotovo velika organizacija) ima vlast nad njim, bez obzira kako tolerantno, milosrdno i popustljivo ta mo bila sprovoena. Vano je da se sloboda ne mea sa popustljivou (v. pasus 72). 95. Smatra se da ivimo u slobodnom drutvu zato to imamo odreeni broj ustavno zagarantovanih prava. Ali ovo nije tako vano kao to se ini. Stepen line slobode koji postoji u drutvu odreen je pre ekonomskom i tehnolokom strukturom drutva nego njegovim zakonima i vlasti.16 Veina indijanskih nacija Nove Engleske bile su monarhije, a veinu gradova italijanske renesanse kontrolisali su diktatori. Ali kada itamo o ovim drutvima, stiemo utisak da su one doputale daleko vie linih sloboda nego to to ini nae drutvo. Delom i zbog toga to oni nisu imali ekasne mehanizme za sprovoenje vladareve volje: nije bilo moderne, organizovane policije, brze komunikacije na velike udaljenosti, kamera za prismotru, ni dosijea sa podacima o ivotu prosenih graana. Stoga je bilo relativno lako izbei kontrolu. 96. to se tie naih ustavnih prava, uzmite u obzir slobodu tampe. Mi sigurno ne elimo da kritikujemo to pravo: ono je vrlo vaan alat za ograniavanje koncentracije politike moi i za obuzdavanje ljudi koji imaju politiku mo obelodanjivanjem bilo kakvog ravog ponaanja sa njihove strane. Ali sloboda tampe je od veoma male koristi prosenom graaninu kao pojedincu. Masovni mediji su obino pod kontrolom velikih organizacija koje su integrisane u sistem. Svako ko ima neto novaca moe da odtampa bilo ta, ili da ga distribuira preko interneta ili na neki slian nain, ali ono to on ima da kae bie preplavljeno ogromnom koliinom materijala koji postavljaju mediji i nee imati praktinog efekta. Reima zadiviti drutvo je stoga skoro nemogue za veinu pojedinaca i malih grupa. Uzmite nas (Klub slobode) za primer. Da nismo nikada uinili nita nasilno i samo predali ovaj tekst izdavau, on bi verovatno bio odbijen. Da su ga prihvatili i odtampali, on verovatno ne bi privukao puno italaca zato to je zabavnije odgledati zabavni program koji pruaju mediji nego proitati trezven esej. ak i ako bi ovaj tekst imao puno italaca, veina italaca bi uskoro zaboravila ta je proitala zato to su njihovi umovi preplavljeni masom
Kada su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje zakonskih garancija slobode, i one su bile manje ekasne, nego nakon usvajanja amerikog ustava, ali opet je u predindustrijskoj Americi bilo vie linih sloboda, i pre i posle ratova za nezavisnost, nego nakon to je industrijska revolucija zahvatila ovu zemlju. Citiramo iz: Nasilje u Americi, istorijska i komparativna perspektiva, ur. Hju Dejvis i Ted Robert Gur, poglavlje 12, autor Roder Lejn, strane 476-478: Progresivno poveanje imovinskih standarda i poveano oslanjanje na zvanine organe reda i zakona (u Americi XIX veka) [...] bilo je uobiajeno u celom drutvu [...] Promena u drutvenom ponaanju je toliko dugorona i rairena to sugerie povezanost sa najsutinskijim od savremenih drutvenih procesa samom industrijskom urbanizacijom. [...] Masausets je 1835. godine imao oko 660,940 stanovnika, od kojih je 81% ivelo na selu, preteno predindustrijski, i svi su bili roeni u Masausetsu. Tamonji graani su bili naviknuti na zavidan nivo linih sloboda. Bilo da su koijai, farmeri ili umetnici, bili su naviknuti da sami odreuju svoj raspored, i priroda njihovog posla ih je uinila prirodno ziki meuzavisnim [...] a individualni problemi, gresi pa ak i zloini, obino nisu bili razlog za iru drutvenu zabrinutost [...] Ali uticaj dvostrukog pokreta stanovnitva ka gradu i ka fabrici, koji su 1835. upravo uzimali maha, imali su sve vei uticaj na ponaanje pojedinaca kroz ceo XIX vek i tokom XX veka. Fabrika je zahtevala ureenost ponaanja, ivot kojim upravlja potovanje ritma asovnika i kalendara, i koji zahteva nadzornika i poslovoe. U gradu ili u palanki, zahtev za ivotom u gusto naseljenim etvrtima spreio je mnoge radnje na koje do tada niko nije imao primedbi. I radnici i inovnici u velikim ustanovama bili su zavisni od svojih drugova. Kako se posao jednog radnika uklapao u posao drugog, tako i njegov posao vie nije bio samo njegov. Posledice nove organizacije ivota i rada bile su oigledne do 1900. godine, kada je nekih 76% od 2,805,346 stanovnika Masausetsa bilo klasikovano kao graani. Mnogo nasilnog ili nepravilnog ponaanja koje je bilo tolerisano u oputenom, nezavisnom drutvu vie nije bilo prihvatljivo u formalizovanijoj, kooperativnoj atmosferi kasnijeg perioda [...] Pokret ka gradovima je, ukratko, stvorio pokorniju, socijalizovaniju, civilizovaniju generaciju od njenih prethodnika. 19
16

materijala kojom ih zasipaju mediji. Da bismo izneli nau poruku javnosti sa nekom ansom da ostavimo trajan utisak, morali smo da ubijamo ljude. (*) 97. Ustavna prava su korisna do odreene take, ali ne slue ni za ta mnogo vie nego da garantuju neto to bismo mogli nazvati buroaskim konceptom slobode. Prema buroaskom konceptu, slobodan ovek je u sutini element drutvene mainerije i ima samo jedan deo propisanih i ogranienih sloboda, sloboda koje su napravljene da slue potrebama drutvene mainerije a ne potrebama pojedinca. Buroaski slobodan ovek ima ekonomsku slobodu zato to to potpomae rast i napredak; ima slobodu tampe zato to javna kritika ograniava ravo ponaanje politikih voa; ima pravo na poteno suenje zato to bi utamnienje zbog hira nekog monika bilo loe po sistem. Ovo je oigledno bio stav Simona Bolivara. Po njemu, ljudi su zasluivali slobodu samo ako su je koristili za potpomaganje napretka (napretka kako ga vide buruji). Drugi burujski mislioci su imali slino vienje line slobode kao sredstva za kolektivni cilj. ester Tan u Kineskoj politikoj misli dvadesetog veka, str. 202, objanjava lozoju nacionalistikog voe Hu Han-mina: Pojedincu je dozvoljena sloboda zato to je lan drutva i njegov drutveni ivot zahteva takva prava. A pod drutvom je Hu podrazumevao celo drutvo u dravi. A na str. 259. Tan kae da je, prema Karsunu Dangu (Dang in-mai, voa Dravne socijalistike partije u Kini), sloboda morala biti upotrebljena u korist drave i naroda u celini. Ali kakvu vrstu slobode neko ima ako je moe koristiti samo onako kako ju je neko drugi propisao? Koncept slobode Kluba slobode nije poput Bolivarovog, Huovog, Dangovog ili drugih burujskih teoretiara. Problem kod takvih teoretiara je to su oni od razvijanja i primene drutvenih teorija nainili svoju surogatnu aktivnost. Sledstveno tome, te teorije su osmiljene da slue potrebama teoretiara pre nego li potrebama naroda koji moe imati tu nesreu da ivi u drutvu u kome se te teorije nameu. 98. Jo jedno moramo da naglasimo u ovom odeljku: ne treba pretpostaviti da ovek ima dovoljno slobode samo zato to on kae da mu je dovoljno. Sloboda je sa jedne strane ograniena i psiholokom kontrolom koje su ljudi nesvesni, i tavie, mnoge od ideja o tome ta ini slobodu su pre voene drutvenim konvencijama nego stvarnim potrebama. Na primer, verovatno je da e mnogi previe socijalizovani leviari rei da je veina ljudi, ukljuujui njih same, premalo a ne previe socijalizovana, pa opet previe socijalizovani leviari plaaju veliku psiholoku cenu za svoj visok nivo socijalizovanosti. Neki principi istorije 99. Posmatrajte istoriju kao zbir dva inioca: nestalnog inioca koji se sastoji od neoekivanih dogaaja koji ne prate nikakav primetan obrazac, i stabilnog inioca koji se sastoji od dugoronih istorijskih kretanja. Mi smo zainteresovani samo za dugorona istorijska kretanja. Prvi princip 100. Ako mala promena utie na dugorono kretanje istorije, onda je efekat te promene skoro uvek kratkorajan kretanje e se ubrzo vratiti u svoje prvobitno stanje. (Primer: reformski pokret sa ciljem da se iskoreni politika korupcija u drutvu retko ima vie od kratkoronog efekta; pre ili kasnije reformatori se opuste i korupcija se uvue nazad. Nivo politike korupcije u zemlji ima tendenciju da ostane konstantan, ili da se sporo menja tokom evolucije drutva. Naravno, politika istka e biti trajna samo ako je praena dubokim drutvenim promenama; mala promena u drutvu nee biti dovoljna.) Ako se mala promena u istorijskom kretanju pokae trajnom, to je samo zato to se promena izvrila u pravcu u kom je kretanje ve bilo usmereno, tako
20

da smo kretanje nije izmenjeno ve je samo pogurano napred. 101. Prvi princip je skoro uvek tautologija. Ako neko kretanje nije otporno na male promene, ono e nasumino lutati umesto da prati odreeni smer; drugim reima, ono uopte i nije bilo dugorono kretanje. Drugi princip 102. Ako je uinjena promena dovoljno velika da trajno promeni dugorono istorijsko kretanje, onda e ona izmeniti drutvo u celini. Drugim reima, drutvo je sistem u kom su svi delovi povezani, i ne moete trajno promeniti bilo koji njegov vaan deo a da ne promenite i druge. Trei princip 103. Ako je uinjena dovoljno velika promena da se trajno izmeni dugorono kretanje, onda posledice po celo drutvo ne mogu biti unapred predviene. (Osim ako razliita druga drutva nisu ve prola kroz istu promenu i sva iskusila iste posledice, u kom sluaju moemo na empirijskoj osnovi pretpostaviti da e drutvo koje prolazi kroz takve promene vrlo verovatno iskusiti sline posledice.) etvrti princip 104. Novo drutvo ne moe biti osmiljeno na papiru. To jest, ne moete planirati novo drutvo unapred, a onda ga uspostaviti i oekivati da e funkcionisati onako kako ste zamislili. 105. Trei i etvrti princip slede iz sloenosti ljudskog drutva. Promena u ljudskom ponaanju e uticati na ekonomiju drutva i njegovo ziko okruenje; ekonomija e uticati na okruenje i obrnuto, a promene u ekonomiji i okruenju e uticati na ljudsko drutvo na sloen, neoekivan nain; i tako dalje. Mrea uzroka i posledica je previe sloena da bi se mogla razmrsiti i razumeti. Peti princip 106. Ljudi ne biraju oblik svog drutva racionalno i svesno. Drutva se razvijaju kroz procese drutvene evolucije koji nisu pod racionalnom ljudskom kontrolom. 107. Peti princip je posledica prethodna etiri. 108. Da ilustrujemo: u skladu sa prvim principom, uopteno govorei, pokuaj drutvene reforme ili radi u pravcu u kom se drutvo ve razvija (tako da samo ubrzava promenu koja bi se u svakom sluaju dogodila) ili ima samo kratkoroni uticaj, tako da se drutvo ubrzo vrati nazad na svoj stari kolosek. Da bi se uinila trajna promena u razvoju bilo kojeg vanog aspekta drutva, reforma je nedovoljna potrebna je revolucija. (Revolucija ne podrazumeva obavezno oruani ustanak ili zbacivanje vlade.) U skladu sa drugim principom, revolucija nikad ne menja samo jedan aspekt drutva; a zbog treeg principa, promene koje se dogode nikad nisu one koje revolucionari oekuju ili ele. I, u skladu sa etvrtim principom, kada revolucionari ili utopisti uspostave novu vrstu drutva, ono nikad ne funkcionie kako je planirano. 109. Amerika revolucija nije suprotan primer. Amerika revolucija nije bila revolucija u dananjem smislu rei, ve rat za nezavisnost praen dosta dalekosenim politikim reformama. Osnivai nacije nisu promenili pravac razvoja amerikog drutva, niti su to eleli da urade. Oni su samo oslobodili razvoj amerikog drutva od usporavajueg uticaja britanske vlasti. Njihova politika reforma nije promenila nijedan sutinski smer kretanja, ve je samo gurnula ameriku politiku kulturu napred u prirodnom pravcu njegovog razvoja. Britansko drutvo, iji je izdanak bilo ameriko
21

drutvo, se ve dugo vremena kretalo u pravcu zastupnike demokratije. I pre Rata za nezavisnost Amerikanci su ve dugo vremena uveliko primenjivali zastupniku demokratiju na kolonijalnim skuptinama. Politiki sistem koji je uspostavio Ustav modeliran je na britanskom sistemu i kolonijalnim skuptinama. Sa velikom izmenom, svakako nema sumnje da su Osnivai nacije preduzeli veoma vaan korak. Ali to je bio korak dalje na putu kojim je narod engleskog govornog podruja ve iao. Dokaz tome je da su Britanija i sve njene kolonije sa stanovnitvom preteno engleskog porekla zavrile sa sistemom zastupnike demokratije sutinski slinim onom u Sjedinjenim Dravama. Da su se Osnivai nacije iznervirali i odbili da potpiu Deklaraciju nezavisnosti, na nain ivota danas ne bi se mnogo razlikovao. Moda bismo imali tenje veze sa Britanijom, i parlament i premijera umesto kongresa i predsednika. Nita strano. Stoga Amerika revolucija ne daje suprotan primer naih principa ve ih dobro ilustruje. 110. Pa ipak, treba koristiti zdrav razum u primeni ovih principa. Oni su izneti nepreciznim jezikom koji dozvoljavaju irinu interpretacije, i za njih se mogu pronai izuzeci. Stoga mi pruamo ove principe ne kao neprikosnovene zakone ve kao opta pravila, ili smernice za razmiljanje, koji mogu pruiti delimian protivotrov za naivne ideje o budunosti drutva. Ove principe bi trebalo stalno imati na umu, i kada god neko doe do zakljuka koji je u sukobu sa nekim od njih, neka paljivo preispita svoje razmiljanje i zadri svoj zakljuak samo ako za to ima dobre, solidne razloge. Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati 111. Gorenavedeni principi slue da pokau koliko bi bilo beznadeno teko reformisati industrijski sistem da bi ga se spreilo da postupno suava naa podruja slobode. Postojala je stalna tendencija, barem jo od vremena industrijske revolucije, da tehnologija osnauje sistem po cenu individualnih sloboda i lokalne autonomije. Stoga bi svaka promena sa ciljem da se sloboda zatiti od tehnologije bila suprotna osnovnim pravcima razvoja naeg drutva. Sledstveno tome, takva bi promena bila ili kratkorona i brzo preplavljena plimom istorije ili bi, ako je dovoljno velika, promenila prirodu naeg celog drutva. Ovo je u skladu sa prvim i drugim principom. tavie, poto bi drutvo bilo promenjeno na nain koji ne bi mogao unapred biti predvien (trei princip) dolo bi do velike opasnosti. Promene dovoljno velike da uine trajnu razliku u korist slobode ne bi ni bile pokrenute, zato to bi se shvatilo da one mogu ozbiljno poremetiti sistem. Stoga bi svaki pokuaj reforme bio previe bojaljiv da bi bio uspean. ak i ako bi bile zapoete promene dovoljno velike da uine trajnu razliku, one bi bile povuene kada bi njihovi ruilaki efekti postali oigledni. Stoga, trajne razlike u korist slobode bi mogli da donesu samo ljudi spremni da prihvate korenite, opasne i nepredvidljive promene celog sistema. Drugim reima, revolucinoari, ne reformisti. 112. Ljudi koji su eljni da spasavaju slobodu bez rtvovanja pretpostavljenih dobrobiti tehnologije predloie neki naivan plan za neko novo drutvo koje bi pomirilo slobodu sa naukom. Osim injenice da ljudi koji predlau teorije retko predlau neka praktina sredstva putem kojih bi novo drutvo uopte bilo uspostavljeno, iz etvrtog principa sledi da ak i da novi oblik drutva bude uspostavljen, ono bi se ili raspalo ili dalo rezultate veoma razliite od oekivanih. 113. Tako da ak i u najoptijim crtama izgleda malo verovatno da bi bilo koji nain promene drutva mogao da pomiri slobodu sa savremenom tehnologijom. U sledeih nekoliko odeljaka daemo konkretnije razloge za zakljuak da su sloboda i tehnoloki progres nekompatibilni.

22

Ogranienje slobode je neizbeno u industrijskom drutvu 114. Kao to je objanjeno u pasusima 6567 i 7073 savremeni ovek je ogranien mreom pravila i propisa, i njegova sudbina zavisi od ljudi koji su od njega udaljeni i na ije odluke on ne moe da utie. Ovo nije sluajno, niti je proizvod arbitrarnosti arogantnih birokrata. To je potrebno i neizbeno u bilo kom tehnoloki naprednom drutvu. Sistem mora da paljivo regulie ljudsko ponaanje da bi funkcionisao. Na poslu, ljudi moraju da rade ono to im je reeno da rade, jer e se u suprotnom proizvodnja pretvoriti u haos. Birokratija mora da bude voena krutim pravilima. Dozvoljavanje zavidne line diskrecije birokratama na niem nivou bi ometalo sistem i vodilo optubama za nepravinost zbog razlika na koje individualne birokrate koriste svoju diskreciju. Istina je da neka ogranienja naoj slobodi mogu da budu uklonjena, ali uopteno govorei za funkcionisanje industrijsko-tehnolokog drutva je potrebno da velike organizacije ureuju nae ivote. Posledica je oseaj nemonosti prosenog oveka. Moe biti, meutim, da e formalni propisi u budunosti sve vie biti zamenjivani psiholokim metodama koje nas teraju da radimo ono to sistem od nas zahteva. (Propaganda, obrazovne metode, programi mentalnog zdravlja itd.) 115. Sistem mora da natera ljude da se ponaaju na naine koji su sve udaljeniji od prirodnih obrazaca ljudskog ponaanja. Na primer, sistemu su potrebni naunici, matematiari i inenjeri. Ne moe da funkcionie bez njih. Zato se vri veliki pritisak na decu da briljiraju u tim poljima. Nije prirodno za mladu osobu da provede najvei deo svog vremena sedei za stolom i uei. Normalna mlada osoba eli da provede svoje vreme u aktivnom kontaktu sa stvarnim svetom. Meu primitivnim narodima stvari koje ue decu su u prirodnoj harmoniji sa prirodnim ljudskim impulsima. Meu amerikim Indijancima, na primer, deaci su uvebavani za aktivnu potragu na otvorenom upravo ono to deaci vole. Ali u naem su drutvu deca naterana da ue tehnike predmete, to veina radi preko volje. 116. Zbog stalnog pritiska to ga sistem vri da bi promenio ljudsko ponaanje postoji postepeno poveanje broja ljudi koji ne ele ili ne mogu da se uklope u zahteve drutva: ljudi koji ive na raun socijalne pomoi, lanovi omladinskih bandi, sektai, anti-dravni pobunjenici, radikalni enviromentalisti saboteri, ljudi koji napuste kolovanje i kontrai raznih vrsta. 117. U svakom tehnoloki naprednom drutvu sudbina pojedinca mora da zavisi od odluka na koje on ne moe u veoj meri uticati. Tehnoloko drutvo ne moe biti razbijeno u male, autonomne zajednice, zato to proizvodnja zavisi od saradnje velikog broja ljudi i maina. Takvo drutvo mora biti visoko organizovano i moraju se donositi odluke koje utiu na veliki broj ljudi. Kada odluka utie na, recimo, milion ljudi, svaki od pojedinaca na koga se ona odnosi u proseku ima milioniti deo udela u donoenju odluke. U praksi se obino deava da odluku donose javni inovnici ili direktori korporacija, ili tehniki specijalisti, ali ak i kada je glasanje za odluku javno, broj glasaa je obino preveliki da bi pojedinani glas bio vaan.17 Stoga veina pojedinaca nije u mogunosti da znaajno utie na velike odluke koje se tiu njihovih ivote. Nema nijednog zamislivog naina da se to popravi u tehnoloki naprednom drutvu. Sistem pokuava da rei problem preko propagande koja ini da ljudi ele odluke koje su za njih donete, ali ak i da je ovo reenje u potpunosti delotvorno i ini da se ljudi oseaju bolje, bilo bi poniavajue. 118. Konzervativci i neki drugi se zalau za vie lokalne autonomije. Lokalne zajednice su nekada imale autonomiju, ali takva je autonomija sve manje i manje mogua poto se male zajednice sve vie meaju sa velikim sistemima poput javnih
17

Apologete sistema vole da daju primere sluajeva u kojima je na izborima odluivao jedan ili dva glasa, ali takvi sluajevi su retki. 23

komunalnih usluga, kompjuterskih mrea, sistema auto-puteva, medija masovne komunikacije, savremenog sistema medicinske zatite, i postaju zavisniji od njih. Protiv autonomije je i injenica da tehnologija primenjena na jednom mestu esto utie na ljude na udaljenim mestima. Tako pesticidi i hemikalije upotrebljeni pored potoka mogu da zagade vodu stotinama milja nizvodno, a efekat staklene bate utie na ceo svet. 119. Sistem ne zadovoljava sve ljudske potrebe, niti je u stanju to da ini. Umesto toga, ljudsko ponaanje mora biti izmenjeno da pae potrebama sistema. Ali to nema nikakve veze sa politikom ili drutvenom ideologijom koja se moe pretvarati da vodi tehnoloki sistem. Krivica je tehnologije, zato to sistem nije rukovoen ideologijom ve tehnikom potrebom.18 Sistem, naravno, zadovoljava mnoge ljudske potrebe, ali on to, uopteno gledano, radi samo u granicama u kojima je to dobro za njega samog. Najvanije su potrebe sistema, a ne potrebe ljudskog bia. Na primer, sistem prua ljudima hranu zato to ne bi funkcionisao da svi gladuju; ugaa ljudskim psiholokim potrebama kad god to moe da uradi povoljno, zato to ne bi funkcionisao ako bi previe ljudi bilo depresivno ili pobunjeniki raspoloeno. Ali sistem, zbog dobrih, vrstih, praktinih razloga mora stalno da vri pritisak na ljude da bi oblikovao njihovo ponaanje u skladu sa svojim potrebama. Previe otpada se nakupilo? Vlada, mediji, obrazovni sistem, enviromentalisti, svi e nas bombardovati gomilom propagande o recikliranju. Potrebno je vie tehnikog osoblja? Hor glasova nagovara decu da ue prirodne nauke. Niko se ne pita da li je moda nehumano terati mlade ljude da troe najvei deo svog vremena na uenje predmeta koje veinom mrze. Kada napredak tehnologije izazove gubitak posla kvalikovanih radnika, oni moraju da prou kroz ponovnu obuku a da se niko ne zapita da li je takvo deraniranje za njih poniavajue. Prosto se uzima zdravo za gotovo da svi moraju da se povinuju tehnikoj potrebi, i to iz dobrog razloga: kad bi se ljudske potrebe stavile ispred tehnike potrebe, nastali bi ekonomski problemi, nezaposlenost, nestaice ili neto jo gore. Koncept mentalnog zdravlja u naem drutvu se denie uglavnom preko opsega u kom se pojedinac ponaa u skladu sa potrebama sistema i to ini bez pokazivanja znakova stresa. 120. Napori da se oseaju svrhe i autonomiji ostavi prostora unutar sistema nisu nita bolji od vica. Na primer, jedna kompanija je, umesto da trai da svaki od njenih zaposlenih sastavlja samo jedan deo iz kataloga, zahtevala od svakog da sastavlja ceo katalog, to je trebalo da im prui oseaj svrhe i postignua. Neke su kompanije pokuavale da daju svojim zaposlenima vie autonomije, ali to iz praktinih razloga moe biti uinjeno samo do odreene granice, i zaposleni u svakom sluaju nikad nemaju autonomiju konanog cilja njihovi autonomni napori nikad ne mogu biti upravljeni prema ciljevima koje su sami izabrali, ve iskljuivo prema ciljevima njihovih poslodavaca, kao to su opstanak i rast kompanije. Svaka kompanija bi brzo propala kada bi dopustila zaposlenima da se ponaaju drugaije. Slino tome, u bilo kom preduzeu iz socijalistikog sistema, radnici moraju da usmere svoje napore ka ciljevima preduzea, jer preduzee u suprotnom nee sluiti svrsi kao deo sistema. Opet, iz isto tehnikih razloga, za veinu pojedinaca i malih grupa nije mogue da imaju veliku autonomiju u industrijskom drutvu. ak i mali preduzetnik obino ima samo ogranienu autonomiju. Osim potrebe za regulacijom od strane vlasti, on je
Danas, u tehnoloki naprednim zemljama, ljudi ive veoma slinim ivotima bez obzira na geografske, verske ili politike razlike. Svakodnevni ivot hrianskog bankarskog inovnika u ikagu, budistikog bankarskog inovnika u Tokiju i komunistikog bankarskog inovnika u Moskvi mnogo su sliniji nego to bi ivot bilo koga od njih podseao na ivot bilo kojeg oveka od pre hiljadu godina. Ove su slinosti rezultat zajednike tehnologije. (Lion Sprag DeKamp, Drevni inenjeri, izdanje Balantajna, str. 17.) ivoti trojice bankarskih inovnika nisu identini. Ideologija ima nekakvog uticaja. Ali sva tehnoloka drutva, da bi preivela, moraju da evoluiraju po priblino istoj putanji. 24
18

ogranien injenicom da mora da se uklopi u ekonomski sistem i prilagodi njegovim zahtevima. Na primer, kada neko razvije novu tehnologiju, mali preduzetnik, hteo ne hteo, mora da koristi tu tehnologiju da bi ostao konkurentan. Loe strane tehnologije se ne mogu odvojiti od njenih dobrih strana 121. Sledei razlog to industrijsko drutvo ne moe biti reformisano u korist slobode lei u tome to je savremena tehnologija jedinstveni sistem u kome su svi delovi zavisni jedan od drugoga. Ne moete se otarasiti loih delova tehnologije a zadrati samo dobre. Uzmite za primer savremenu medicinu. Napredak u medicinskoj nauci zavisi od napretka hemije, zike, biologije, kompjuterske tehnologije i drugih oblasti. Napredna leenja zahtevaju visoko-tehnoloku opremu koja moe biti dostupna samo zahvaljujui tehnoloki naprednom, ekonomski bogatom drutvu. Jasno je da ne moe biti mnogo napretka u medicini bez celog tehnolokog sistema i svega to uz njega ide. 122. ak i da se medicinski napredak moe odrati bez ostatka tehnolokog sistema, on bi sam po sebi ve doneo odreena zla. Pretpostavimo da se otkrije lek za dijabetes. Ljudi sa genetskom tendencijom ka dijabetesu e biti u stanju da preive i da imaju decu kao i svi drugi. Prirodna selekcija protiv gena dijabetesa e prestati, i takvi geni e se iriti meu stanovnitvom. (Ovo se moda ve u izvesnoj meri i deava, poto dijabetes, mada nije izleiv, moe da se kontrolie insulinom.) Ovo e se dogoditi i sa osetljivou na mnoge druge bolesti, na ta e uticati genetska degradacija stanovnitva. Jedino reenje bi bio neki vid programa eugenije ili obimnog genetskog inenjeringa ljudskih bia, tako da ovek u budunosti ne bude tvorevina prirode, ili Boga (u zavisnosti od vaih religijskih ili lozofskih pogleda), ve izraen proizvod. 123. Ako mislite da se velika vlada sada previe mea u va ivot, samo saekajte dok vlada pone da regulie genetski sastav vae dece. Ovakva regulacija e neizbeno pratiti uvoenje genetskog inenjeringa ljudskih bia zato to bi posledice neregulisanog genetskog inenjeringa bile katastrofalne.19 124. Uobiajeni odgovor na ovakve brige je govor o medicinskoj etici. Ali etiki kodeks u sukobu sa medicinskim napretkom ne bi sluio zatiti slobode; samo bi pogorao stvari. Etiki kodeks koji bi bio primenljiv na genetski inenjering u praksi bi bio sredstvo za regulisanje genetskog sastava ljudskih bia. Neko e (najverovatnije mahom via srednja klasa) odluiti da je takva i takva primena primena genetskog inenjeringa etika a da druge nisu, i na taj e nain nametnuti svoje vrednosti na genetski sastav veine stanovnitva.20 ak i kada bi etiki kodeks bio donet na isto demokratskoj osnovi, veina bi nametala svoje vrednosti bilo kojoj manjini koja bi mogla imati drugaiji miljenje o tome ta ini etiku upotrebu genetskog inenjeringa. Jedini etiki kodeks koji bi istinski zatitio slobodu, bio bi onaj koji zabranjuje bilo koji vid genetskog inenjeringa ljudskih bia, a moete biti sigurni da nijedan takav kodeks nee biti donet u tehnolokom drutvu. Nijedan kodeks koji bi smanjio vanost genetskog inenjeringa do nivoa sporedne uloge ne bi dugo trajao, zato to bi iskuenje koje predstavlja neizmerna mo biotehnologije bilo neodoljivo, pogotovo zato to e za mnoge ljude veina njenih primena izgledati oigledno i nedvosmisleno dobrom (uklanjanje zikih i psihikih bolesti, pruanje ljudima onih sposobnosti koje su im potrebne da se snau u dananjem svetu). Neizbeno je da e genetski inenjering biti u irokoj upotrebi, ali samo na naine koji su usklaeni sa
Pomislite samo neodgovoran genetiar bi mogao da stvori puno terorista. Kao dalji primer nepoeljnih posledica medicinskog napretka, pretpostavimo da bude otkriven pouzdan lek za rak. ak i da tretman bude toliko skup da bude dostupan samo eliti, to e u velikoj meri umanjiti njihovu podrku za zaustavljanje isputanja karcinogenih supstanci u ivotnu sredinu.
20 19

25

potrebama sistema. Tehnologija je mnogo snanija pokretaka sila drutva nego to je to tenja za slobodom 125. Nije mogue napraviti trajan kompromis izmeu tehnologije i slobode, zato to je tehnologija daleko snanija pokretaka sila drutva koja stalno nasre na slobodu kroz ponovljene kompromise. Zamislite sluaj dvojice komija, svaki od kojih u poetku poseduje istu koliinu zemlje, ali je jedan od njih moniji. Moni zahteva deo zemlje onog drugog. Slabi odbija. Moni kae: OK, hajde da napravimo kompromis. Daj mi polovinu od onoga to sam traio. Slabi ima malo mogunosti osim da popusti. Malo kasnije, moni sused ponovo zahteva jedan deo zemlje, ponovo dolazi do kompromisa, i tako dalje. Nameui niz kompromisa na slabijeg, moni u jednom trenutku zadobije svu zemlju. Isto vai i za sukob tehnologije i slobode. 126. Hajde da objasnimo zato je tehnologija snanija pokretaka sila drutva od tenje za slobodom. 127. Tehnoloki napredak koji na prvi pogled ne ugroava slobodu esto e je kasnije ozbiljno ugroziti. Na primer, uzmite u obzir motorizovani transport. Peak je nekada mogao ii kuda je hteo, svojom brzinom, i bez obraanja panje na bilo kakve saobraajne propise, i bio je nezavisan od tehnolokih sistema podrke. Kada su se pojavila motorna vozila, izgledalo je da poveavaju ovekovu slobodu. Nisu oduzimala nikakve slobode od peaka, niko nije morao da ima automobil ako to nije eleo, a svako ko bi se odluio da kupi automobil mogao je putovati znatno bre od peaka. Ali pojava motorizovanog transporta je ubrzo promenila drutvo na takav nain da je umnogome ograniila ovekovu slobodu kretanja. Kada su se automobili namnoili, postalo je neophodno da se detaljno regulie njihova upotreba. U kolima, pogotovo u gusto naseljenim podrujima, ovek ne moe da ide kuda eli svojom brzinom njegovim kretanjem upravljaju tok saobraaja i raznovrsni saobraajni zakoni. ovek je pritegnut raznim obavezama: zahtevima za vozakom dozvolom, testovima vonje, obnavljanjem registracije, osiguranjem, odravanjem koje je obavezno bezbednosti radi, te mesenim ratama za otplatu ili nabavnom cenom. Pritom, upotreba motornih prevoznih sredstava vie nije izborna. Ureenje naih gradova se tako promenilo od uvoenja motorizovanog transporta da veina ljudi vie ne moe da peke stigne do svog radnog mesta, prodavnica i mogunosti za razonodu, tako da mora da zavisi od automobila za prevoz. Ili ljudi moraju da koriste javni prevoz, u kom sluaju imaju jo manje kontrole nad svojim kretanjima nego kad voze kola. ak je i sloboda kretanja peaka sada umnogome ograniena. On u gradu stalno mora da se zaustavlja i eka na semaforima koji su obino napravljeni tako da slue automobilskom saobraaju. Na selu, motorizovani saobraaj ini kretanje du auto-puta opasnim i neprijatnim. (Primetite vanu stavku koju smo ilustrovali sluajem sa motorizovanim transportom: kada je novi proizvod tehnologije uveden kao mogunost koju pojedinac moe i ne mora da koristi, on nee obavezno ostati izbornim. U mnogo sluajeva nova tehnologija e izmeniti drutvo na taj nain da e ljudi u jednom trenutku postati primorani da je koriste.) 128. Dok tehnoloki napredak u celini nastavlja da suava nae podruje slobode, svaki se novi napredak tehnologije, posmatran zasebno, ini poeljnim. Struja, vodovod i kanalizacija, brza komunikacija na velike udaljenosti... kako bi neko mogao da govori protiv bilo koje od ovih stvari, ili protiv bilo kog drugog od bezbroj tehnolokih napredaka koji su stvorili savremeno drutvo? Bilo bi apsurdno odupirati se uvoenju telefona, na primer. On je doneo mnogo prednosti i nijednu smetnju. Ali kao to smo objasnili u pasusima 5967, svi ovi tehnoloki pomaci zajedno su stvorili svet
26

u kome sudbina pojedinanog oveka vie nije u njegovim rukama ili u rukama njegovih komija i prijatelja, ve politiara, direktora korporacija i udaljenih, nepoznatih tehniara i birokrata na koje on kao pojedinac nema mo da utie.21 Isti proces e se nastaviti u budunosti. Uzmite za primer genetski inenjering. Malo e se ljudi odupreti uvoenju genetskog inenjeringa koji uklanja nasledne bolesti. Ne ini nikakvu oiglednu tetu i spreava mnogo patnje. Ali veliki broj genetskih poboljanja zajedno e pretvoriti ljudsko bie u vetaki proizvod umesto da ono bude slobodna tvorevina sluajnosti (ili Boga, ili bilo ega drugog, u zavisnosti od vaih verskih uverenja). 129. Drugi razlog zbog kojeg je tehnologija toliko snana pokretaka sila drutva lei u tome da, u kontekstu datog drutva, tehnoloki napredak ide u samo jednom smeru; ne moe biti preokrenut. Kada je tehnoloka novina uvedena, ljudi obino postanu zavisni od nje, ali, nakon toga, sistem u celini postaje zavisan od nje. (Zamislite ta bi se dogodilo sistemu danas da kompjuteri, na primer, budu uklonjeni.) Stoga sistem moe da se kree samo u jednom pravcu, ka veoj tehnologizaciji. Tehnologija stalno tera slobodu da se povlai za korak nazad, osim u sluaju zbacivanja celog tehnolokog sistema. 130. Tehnologija napreduje velikom brzinom i ugroava slobodu na vie strana istovremeno (prenaseljenost, pravila i propisi, poveana zavisnost pojedinaca od velikih organizacija, propagande i drugih psiholokih tehnika, genetski inenjering, zadiranje u privatnost putem ureaja za prismotru i kompjutera, itd.) Zauzdati bilo koju od pretnji slobodi zahtevalo bi dugu i teku drutvenu borbu. Ljudi koji ele da zatite slobodu budu pregaeni samim mnotvom novih napada i brzinom kojom se oni razvijaju, tako da oni postaju patetini i prestaju da se bune. Boriti se sa bilo kojom od ovih pretnji pojedinano bilo bi uzaludno. Uspehu se moemo nadati samo borei se protiv tehnolokog sistema u celini; ali to je revolucija, ne reforma. 131. Tehniari (koristimo ovaj termin u irem smislu da opiemo sve one koji obavljaju specijalizovane zadatke koji iziskuju obuku) tee ka tome da se toliko angauju u svoj posao (svoju surogatnu aktivnost) da e se, kada se pojavi konikt izmeu njihovog tehnikog posla i slobode, oni skoro uvek odluiti u korist svog posla. Ovo je oigledno u sluaju naunika, ali se pojavljuje i drugde: edukatori, humanitarne organizacije, organizacije za ouvanje neega se ne libe da koriste propagandu ili druge psiholoke tehnike koje e im pomoi da ostvare svoje hvale vredne ciljeve. Korporacije i dravne agencije nee, kada je to za njih korisno, oklevati da sakupljaju podatke o pojedincima bez obzira prema njihovoj privatnosti. Slube javnog reda i mira su esto u nezgodnom poloaju zbog ustavnih prava osumnjienih i esto potpuno nevinih osoba da e uiniti ta god mogu da bi legalno (ili ponekad ilegalno) ograniili ili zaobili ta prava. Veina ovih edukatora, dravnih inovnika ili organa vlasti veruju u slobodu, privatnost ili ustavna prava, ali kada se to sukobljava sa njihovim poslom oni obino oseaju da je njihov posao vaniji. 132. Dobro je poznato da ljudi obino rade bolje i upornije kada se bore za nagradu nego kad pokuavaju da izbegnu kaznu ili lo ishod. Naunici i drugi tehniari su obino motivisani nagradom koju dobijaju kroz svoj rad. Ali oni koji se protive tehnolokom naruavanju slobode rade da bi izbegli lo ishod, i, prirodno, malo je
Poto veina ljudi moe smatrati paradoksalnom ideju da velika koliina dobrih stvari zajedno moe da ini jednu lou, ilustrujmo to analogijom. Pretpostavimo da g. A igra ah sa g. B. G. C, velemajstor, gleda preko ramena g. A. G. A svakako eli da pobedi, tako da e mu g. C, ako ukae na dobar potez, uiniti uslugu. Ali pretpostavite da g. C govori g. A kako da naini sve svoje poteze. U svakom pojedinanom trenutku, on ini g. A uslugu pokazujui mu najbolji potez, ali vukui umesto njega sve poteze, on upropatava igru, jer nema nikakve svrhe da g. A uopte igra ako e neko drugi vui poteze. Poloaj savremenog oveka je analogan poloaju g. A. Sistem olakava ivot pojedincu na nebrojeno mnogo naina, ali mu, inei to, oduzima kontrolu nad sopstvenim ivotom. 27
21

onih koji vredno i dobro rade na ovom obeshrabrujuem zadatku. Ako bi reformisti ikad postigli neku primetnu pobedu koja bi izgledala kao da postavlja izdrljivu prepreku protiv daljeg osipanja slobode kroz sito tehnolokog napretka, veina njih bi se opustila i posvetila panju tenjama koje su prijatnije. Ali naunici bi ostali zaokupljeni u svojim laboratorijama, i tehnologija bi tokom svog napretka, uprkos svim preprekama, pronala nain da sve vie i vie preuzima kontrolu nad pojedincima i ini ih sve zavisnijim o sistemu. 133. Nijedan drutveni ugovor, bilo da su to zakoni, institucije, obiaji ili etiki kodeks, ne moe da prui trajnu zatitu protiv tehnologije. Istorija pokazuje da su svi drutveni ugovori prolazni; svi se menjaju ili u jednom trenutku propadaju. Ali tehnoloki napredak je trajan u kontekstu date civilizacije. Pretpostavimo, na primer, da je mogue da se doe do nekog drutvenog ugovora koji bi spreio da se genetski inenjering primenjuje na ljude, ili bi ga spreio da se primenjuje na bilo koji nain koji bi ugroavao slobodu i dostojanstvo. Pa opet, tehnologija bi ekala. Pre ili kasnije, drutveni ugovor bi propao. Verovatno pre, uzev u obzir brzinu promena u naem drutvu. Onda bi genetski inenjering poeo da zalazi u naa podruja slobode, i ovo zadiranje u slobodu bi bilo neopozivo (osim u sluaju sloma tehnoloke civilizacije kao takve). Sve iluzije o postizanju bilo ega trajnog kroz drutvene ugovore trebalo bi da budu rasprene onim to se danas dogaa sa zakonima na polju ouvanja ivotne sredine. Pre nekoliko godina, izgledalo je da postoje sigurne zakonske barijere koje spreavaju bar neke od najgorih oblika unitavanja ivotne sredine. Bila je dovoljna samo promena pravca politikog vetra, i ove su se barijere poele uruavati. 134. Zbog svih gorenavedenih razloga, tehnologija je mnogo snanija pokretaka sila drutva nego tenja za slobodom. Ali ova izjava zahteva jedno vano ogranienje. ini se da e tokom sledeih nekoliko decenija industrijsko-tehnoloki sistem podnositi ozbiljne potrese zbog problema ekonomije i ivotne sredine, a pogotovo usled problema ljudskog ponaanja (otuenje, pobuna, agresivnost, razne vrste drutvenih i psiholokih potekoa). Nadamo se da e potresi kroz koje e sistem najverovatnije prolaziti uticati na njegov raspad, ili ga barem dovoljno oslabiti da omogue da se dogodi revolucija i da bude uspena, i onda e se u tom konkretnom trenutku tenja za slobodom pokazati jaom od tehnologije. 135. U pasusu 125 koristili smo analogiju slabog komije koji ostaje u bedi zbog snanog komije koji mu otima zemlju terajui ga da naini niz kompromisa. Ali pretpostavimo sada da se moni komija razboli, i zbog toga nije u stanju da se brani. Slabi komija ga moe naterati da mu vrati zemlju, ili ga moe ubiti. Ako pusti snanog da preivi i samo ga natera da mu vrati zemlju, lud je, jer kada se snani oporavi on e opet uzeti svu zemlju za sebe. Jedina razumna mogunost je da slabiji ubije jaeg kada za to ima priliku. Na isti nain, moramo unititi industrijski sistem dok je bolestan. Ako mu napravimo ustupak i pustimo ga da se oporavi, u jednom trenutku e zbrisati sve nae slobode. Manji drutveni problemi su se pokazali tvrdoglavim 136. Ako neko jo zamilja da bi bilo mogue reformisati sistem tako da se sloboda zatiti od tehnologije, neka razmisli o tome kako se nespretno, i obino neuspeno, nae drutvo nosilo sa drugim drutvenim problemima koji su mnogo jednostavniji i jasniji. Izmeu ostalog, sistem nije uspeo da zaustavi propadanje ivotne sredine, politiku korupciju, krijumarenje droge ili nasilje u kui. 137. Uzmimo za primer pitanja ivotne sredine. Ovde je sukob vrednosti jasan: ekonomska korist sada protiv ouvanja jednog dela nae ivotne sredine za nae unu-

28

ke.22 Ali na ovu temu od ljudi koji imaju mo ujemo samo blebetanje i mistikaciju, a nita poput jasnog, doslednog pravca delanja, te samo nastavljamo sa nagomilavanjem problema sa kojima e nai unuci morati da ive. Pokuaji da se razree problemi ivotne sredine sastoje se od sukoba i ustupaka izmeu razlitih grupacija, od kojih su jednom jedne uspene, a drugi put neke druge. Pravac borbe se menja sa promenom miljenja javnog mnjenja. Ovo nije racionalan proces, niti je to proces koji e po svoj prilici da dovede do trajnog i uspenog reenja problema. Veliki drutveni problemi, ako uopte i budu reeni, retko ili nikad ne budu reeni putem racionalnog, sveobuhvatnog plana. Oni se obino sami ree kroz proces u kome razliite suprotstavljene grupe koje se bore za dostizanje svojih (obino jednoronih) linih interesa23 (obino sreom) dou do nekog manje ili vie stabilnog naina ivljenja. Zapravo, principi formulisani u pasusima 100106 dovode u sumnju pitanje da li racionalno, dugorono drutveno planiranje ikada moe da uspe. 138. Stoga je jasno da ljudska vrsta u najboljem sluaju ima vrlo ogranienu mogunost da rei ak i relativno jednostavne drutvene probleme. Kako e onda reiti znatno tei i suptilniji problem pomirenja slobode i tehnologije? Tehnologija prua oigledne materijalne prednosti, dok je sloboda apstraktan pojam koji znai razliite stvari razliitim ljudima, i iji gubitak lako bude zamotan u oblande i zamaskiran propagandom. 139. Obratite panju i na ovu vanu razliku: zamislivo je da (na primer) problemi ivotne sredine mogu jednog dana biti reeni putem racionalnog, sveobuhvatnog plana, ali ako se ovo desi, bie tako samo zato to je dugoroni interes sistema da te probleme rei. Ali u interesu sistema nije da ouva slobodu ili autonomiju malih grupa. Nasuprot tome, u interesu sistema je da u najveoj moguoj meri kontrolie ljudsko ponaanje.24 Stoga, mada praktina razmatranja mogu u jednom trenutku naterati sistem da primeni racionalan, smotren pristup problemima ivotne sredine, podjednako praktina razmatranja e naterati sistem da jo vre regulie ljudsko ponaanje (po mogustvu indirektnim merama koje e zamaskirati zadiranje u slobodu.) Ovo nije samo nae miljenje. Priznati drutveni naunici (poput Dejmsa K. Vilsona) naglaavaju vanost uspenijeg socijalizovanja ljudi. Revolucija je laka od reforme 140. Nadamo se da smo ubedili itaoca da sistem ne moe biti reformisan na takav nain da pomiri slobodu i tehnologiju. Jedini je nain otarasiti se industrijsko-tehnolokog sistema u celini. Ovo podrazumeva revoluciju, ne obavezno oruani ustanak, ve svakako sutinsku promenu u prirodi drutva. 141. Ljudi tee pretpostavci da je revoluciju tee izvesti zato to ona iziskuje vie promena nego reforma. Zapravo, pod odreenim okolostima, revolucija je jednostavnija od reforme. Razlog je u tome to revolucija, za razliku od reforme, moe da inspirie snanu predanost. Reformski pokret samo nudi pokuaj reenja odreenog drutvenog problema. Revolucionarni pokret nudi da rei sve probleme jednim udarcem i stvori potpuno novi svet; on prua onu vrstu ideala za koji e ljudi preduzeti velike rizike i podneti velike rtve. Iz ovog razloga bilo bi mnogo lake zbaciti ceo
Ovde govorimo samo o sukobu vrednosti u glavnim tokovima drutva. Zarad jednostavnosti izostavljamo iz slike vrednosti autsajdera, poput ideje da je priroda vanija od ekonomskog blagostanja. 23 Lini interes nije obavezno materijalni lini interes. Moe se sastojati od ispunjenja neke psiholoke potrebe, poput potpomaganja svoje ideologije ili religije, na primer. 24 Jedno ogranienje: u interesu je sistema da dozvoli odreenu propisanu koliinu slobode u nekim oblastima. Na primer, ekonomska sloboda (sa odgovarajuim ogranienjima i zabranama) se pokazala uspenom u pokretanju ekonomskog rasta. Ali samo planirana, prepisana, ograniena sloboda je u interesu sistema. Pojedinac uvek mora biti na lancu, ak i ako je taj lanac ponekad dugaak (v. p. 94, 97). 29
22

tehnoloki sistem nego postaviti delotvorna, trajna ogranienja na razvoj ili primenu bilo kog aspekta tehnologije, poput genetskog inenjeringa, na primer. Nee se mnogo ljudi snano posvetiti iskljuivo postavljanju i odravanju ogranienja genetskom inenjeringu, ali, pod odgovarajuim okolnostima, veliki broj ljudi bi se mogao strastveno posvetiti revoluciji protiv industrijsko-tehnolokog sistema. Kao to smo naveli u pasusu 132, tenja reformista za ogranienjem odreenih aspekta tehnologije bio bi trud da se izbegne lo ishod. Ali revolucionari rade na zadobijanju mone nagrade ispunjenja njihove revolucionarne vizije i stoga rade vrednije i upornije nego reformisti. 142. Reforma je uvek ograniena strahom od bolnih posledica koje bi usledile ako promene odu predaleko. Ali kada revolucionarna groznica zahvati drutvo, ljudi su voljni da istrpe neograniene muke zarad svoje revolucije. Ovo je jasno pokazano tokom Francuske i Oktobarske revolucije. Moe biti da je u tim sluajevima samo manjina stanovnitva zaista posveena revoluciji, ali ova je manjina bila dovoljno velika i aktivna da je mogla postati nadmona sila u drutvu. Vie emo rei o revoluciji u pasusima 180205. Kontrolisanje ljudskog ponaanja 143. Od poetka civilizacije, organizovana drutva su morala da vre pritisak na ljudska bia zarad funkcionisanja drutvenog organizma. Vrste pritisaka se znatno razlikuju u razliitim drutvima. Neki od pritisaka su ziki (slaba ishrana, preteran ziki rad, zagaenje vazduha), a neki psiholoki (buka, prenaseljenost, oblikovanje ljudskog ponaanja prema kalupima koje drutvo zahteva). U prolosti, ljudska priroda je bila priblino konstantna, ili je barem varirala samo unutar odreenih granica. Stoga su drutva mogla da idu samo do odreene granice. Kada bi bila preena granica izdrljivosti, nastajali bi problemi: pobune, zloini, korupcija, izbegavanje rada, depresija i drugi psihiki problemi, poveana smrtnost, smanjena stopa raanja ili neto drugo, tako da se drutvo raspadne ili njegovo funkcionisanje postane previe neekasno tako da ono bude (brzo ili postepeno, kroz osvajanje, slabljenje ili evoluciju) zamenjeno nekim delotvornijim oblikom drutva.25 144. Tako je u prolosti ljudska priroda postavljala odreena ogranienja razvoju drutava. Ljudima se moglo upravljati do odreene granice i ni korak dalje. Ali to se danas moda menja, zato to savremena tehnologija razvija naine da izmeni ljudska bia. 145. Zamislite drutvo koje potini ljude okolnostima koji ih ine strano nesrenim, a onda im d lekove kojima e otkloniti njihovu nesrenost. Nauna fantastika? To se u odreenoj meri ve deava u naem drutvu. Dobro je poznato da se stopa klinike depresije brzo poveavala tokom prethodnih decenija. Verujemo da je to tako usled poremeaja u procesu moi, kao to smo objasnili u pasusima 5976. Ali ak i da nismo u pravu, poveana stopa depresije je sigurno posledica nekih okolnosti koje postoje u dananjem drutvu. Umesto otklanjanja okolnosti koje ine ljude depresivnim, savremeno drutvo im daje antidepresive. Antidepresivi su, u praksi, nain da se izmeni unutranje stanje pojedinca na takav nain koji e im omoguiti da istrpe drutvene okolnosti koje bi u suprotnom smatrali neizdrivim. (Da, znamo da depresija esto ima isto genetsko poreklo. Ovde govorimo o sluajevima u kojima okrue25

Ne elimo da nagovestimo da je ekasnost drutva ili njegov potencijal za preivljavanje uvek bio obrnuto proporcionalan koliini pritisaka ili neudobnosti kojima drutvo izlae ljude. To sigurno nije sluaj. Postoji dobar razlog da se veruje da su mnoga primitivna drutva vrila manji pritisak na pojedince nego to je to inilo evropsko drutvo, ali se evropsko drutvo pokazalo znatno delotvornijim od bilo kojeg primitivnog drutva i uvek pobeivalo u sukobima sa bilo kojim od njih zbog prednosti koje prua tehnologija. 30

nje igra glavnu ulogu.) 146. Lekovi koji utiu na mozak su samo jedan od primera kontrolisanja ljudskog ponaanja koje savremeno drutvo razvija. Pogledajmo neke druge metode. 147. Za poetak, tu su metode prismotre. Skrivene video kamere se danas koriste u veini radnji i na mnogim drugim mestima, a kompjuteri se koriste da sakupljaju i obrauju ogromne koliine podataka o pojedincima. Tako prikupljeni podaci znatno poveavaju delotvornost zike prisile (organa javnog reda i mira, na primer).26 Onda su tu i metode propagande, kojima masovni mediji pruaju delotvorne naine irenja. Delotvorne tehnike su razvijene za dobijanje izbora, prodaju proizvoda, uticanje na javno mnjenje. Zabavna industrija je vaan psihloki alat sistema, moda i onda kada izbacuje velike koliine seksa i nasilja. Zabava savremenom oveku prua sutinski nain beanja od stvarnosti. Kada je uvuen u televiziju, video i druge stvari on moe da zaboravi na stres, uznemirenost, osujeenost, nezadovoljstvo. Mnogi primitivni narodi su, kada nemaju ta da rade, sasvim zadovoljni da sede satima ne radei nita, zato to su u miru sami sa sobom i sa svojim svetom. Ali veina savremenih ljudi mora stalno da budu zabavljena ili zauzeta, jer e ljudima u suprotnom biti dosadno tj. bie nervozni, nemirni, razdraljivi. 148. Druge tehnike napadaju dublje nego prethodne. Obrazovanje vie nije jednostavno udaranje deteta po zadnjici kada ne zna lekciju ili tapanje po glavi kada je zna. Kontrolisanje deijeg razvoja je postala nauna metoda. Silvan centri za uenje su, na primer, imali veliki uspeh u motivisanju dece za uenje, a psiholoke metode se takoe sa manjim ili veim uspehom koriste u mnogim konvencionalnim kolama. Vetine roditeljstva koje roditelji ue imaju za cilj da uine da deca prihvate sutinske vrednosti drutva i ponaaju se na naine koje drutvo smatra prihvatljivim. Programi mentalnog zdravlja, tehnike intervencije, psihoterapija, i tako dalje, su navodno napravljene da koriste pojedincima, ali u praksi oni su samo metode za uvoenje pojedinaca u ponaanje i razmiljanje koje odgovara sistemu. (Ovde nema kontradikcije: pojedinac koga stavovi ili ponaanje dovode u sukob sa sistemom, je u sukobu sa silom previe monom da bi joj se mogao odupreti ili pobei od nje, i stoga e on verovatno patiti od stresa, osujeenosti, poraenosti. Njegov e put biti mnogo laki ako razmilja i dela onako kako sistem zahteva. U tom smislu sistem radi u korist pojedinca kada mu ispre mozak da bi ga uskladio sa pravilima.) Nasilje nad decom u svom prostom i oiglednom obliku se obeshrabruje u veini kultura, ako ne i u svim. Muenje dece zbog sitnice ili bez razloga je neto nad im se svi zgraavaju. Ali mnogi psiholozi znatno ire tumae koncept zlostavljanja. Da li je ziko kanjavanje, kada se koristi kao deo racionalnog i doslednog sistema disciplinovanja, vid zlostavljanja? To pitanje e biti odlueno time da li ziko kanjavanje stvara ponaanje koje ini da se ljudi dobro uklope u postojei drutveni sistem ili ne. U praksi, termin zlostavljanje se esto tumai tako da obuhvata sve metode podizanja dece koje stvaraju ponaanje koje ne odgovara sistemu. Stoga, kada idu dalje od spreavanja oigledne, nerazumne surovosti, programi za spreavanje zlostavljanja dece su usmereni ka kontrolisanju ljudskog ponaanja od strane sistema.
26 Ako mislite da su delotvorniji organi javnog reda i mira nedvosmisleni dobra zato to suzbijaju zloin, onda se setite da zloin kako ga denie sistem nije obavezno ono to biste vi smatrali zloinom. Danas je puenje marihuane zloin, a u nekim mestima u SAD posedovanje bilo kakvog vatrenog oruja, registrovanog ili ne, se moe smatrati zloinom; isto se moe desiti sa neodobrenim metodama uzgajanja dece, poput zikog kanjavanja. U nekim zemljama, izraavanje disidentskih politikih stavova je zloin, a nema nikakve sigurnosti da to nee biti sluaj i u SAD, budui da nijedan ustav ili politiki sistem ne traje veno. Ako je drutvu potrebna velika i mona ustanova za javni red i mir onda to drutvo ima neki ozbiljan problem; sigurno vri ozbiljne pritiske na ljude to ini da mnogi odbijaju da potuju pravila, ili ih potuju samo zato to su naterani. Mnoga drutva u prolosti su uspevala da prou sa malo zvaninih organa javnog reda i mira ili uopte bez njih.

31

149. Istraivanja e, verovatno, nastaviti da poveavaju delotvornost psiholokih metoda za kontrolisanje ljudskog ponaanja. Ali mi mislimo da je malo verovatno da e samo psiholoke metode biti dovoljne da prilagode ljudsko ponaanje na vrstu drutva koje stvara tehnologija. Verovatno e morati da se koriste i bioloke metode. Ve smo spomenuli upotrebu lekova u te svrhe. Neurologija moe pruiti druge puteve za izmenu ljudskog uma. Genetski inenjering ljudskih bia ve poinje da se javlja u obliku genske terapije, i nema razloga da pretpostavimo da takve metode u jednom trenutku nee biti koriene da se izmene oni aspekti tela koji utiu na psihike funkcije. 150. Kao to smo spomenuli u pasusu 139, industrijsko drutvo e verovatno ui u period ozbiljnih potresa, delom zbog problema ljudskog ponaanja, delom zbog problema ekonomije i ivotne sredine. A znatan deo problema ekonomije i ivotne sredine je posledica naina na koji se ljudi ponaaju. Otuenje, nisko samopotovanje, depresija, agresivnost, pobune; deca koja ne ele da ue, omladinske bande, ilegalna upotreba lekova, silovanje, zlostavljanje dece, drugi zloini, nebezbedan seks, maloletnika trudnoa, rast stanovnitva, politika korupcija, rasna mrnja, meurasno i nacionalno nadmetanje, otri ideoloki sukobi (npr. za abortus ili protiv njega), politiki ekstremizam, terorizam, sabotae, grupacije koje se bore protiv establimenta, grupe koje promoviu mrnju. Sve ovo preti opstanku sistema. Sistem e biti primoran da koristi sve mogue mere za kontrolu ljudskog ponaanja. 151. Drutveni poremeaji koje danas vidimo svakako nisu posledica sluajnosti. Oni mogu biti samo posledica okolnosti koje sistem namee ljudima. (Izjasnili smo se da poremeaj u procesu moi smatramo najveim od tih problema.) Ako sistem uspe u nametanju dovoljne kontrole nad ljudskim ponaanjem da bi obezbedio svoj opstanak, bie preena nova granica u ljudskoj istoriji. Nekad su granice ljudske izdrljivosti nametale granice razvoju drutava (kao to smo objasnili u pasusima 143, 144), a industrijsko-tehnoloko drutvo e moi da pree te granice menjanjem ljudskih bia, bilo psiholokim bilo biolokim metodama, ili obema metodama zajedno. U budunosti, drutveni sistemi nee biti prilagoeni potrebama ljudskih bia. Naprotiv, ljudska e bia biti prilagoena potrebama sistema.27 152. Uopteno govorei, tehnoloka kontrola ljudskog ponaanja verovatno nee biti uvedena sa totalitaristikim namerama ili uopte kroz svesnu elju da se ogranii ljudska sloboda.28 Svaki novi korak u dokazivanju kontrole nad ljudskim umom e biti prihvaen kao racionalan odgovor za problem sa kojim se drutvo suoava, poput leenja alkoholizma, smanjivanja stope zloina ili podisticanja mladih ljudi da izuavaju prirodne nauke ili graevinu. U mnogo sluajeva, postojae humanitarno opravdanje. Na primer, kada psihijatar prepie antidepresive depresivnom pacijentu, on to jasno ini kao uslugu pojedincu. Bilo bi nehumano uskratiti lek nekom kome je potreban. Kada roditelji poalju decu u Silvan centre za uenje da bi ih izmanipulisali i zainteresovali za uenje, oni to ine iz brige za dobrobit deteta. Moe biti da neki roditelji ne bi eleli da njihovo dete mora da proe kroz specijalizovanu obuku da bi se kasnije moglo imati posao, ili da njihovom detetu ne bude ispran mozak da postane zaluenik za kompjutere. Ali ta oni tu mogu? Ne mogu da izmene drutvo, a njihovo dete moe da bude nepogodno za zapoljavanje ako ne poseduje odreene vetine. I stoga ga alju u Silvan.
Nesumnjivo, prola drutva su imala svoje metode za uticanje na ponaanje, ali su one bile primitivne i slabo delotvorne kada se uporede sa tehnolokim metodama koje se sada razvijaju. 28 Meutim, neki su psiholozi javno izrazili stavove koji naglaavaju njihov prezir prema ljudskoj slobodi. A u Omniju (avgust 1984) je citirana izjava matematiara Kloda enona: Zamiljam vreme kada emo mi biti robotima ono to su psi ljudima, i ja navijam za maine. 32
27

153. Tako se kontrola ljudskog ponaanja ne uvodi kroz promiljenu odluku vlasti, ve kroz proces drutvene evolucije (brze evolucije, dodue). Procesu e se biti nemogue odupreti zato to e se svaki napredak, posmatran zasebno, initi korisnim, ili e barem zlo koje usledi kao deo napretka izgledati manje od zla koje bi se dogodilo da da se taj napredak ne postigne (v. p. 127). Propaganda se, na primer, koristi u mnoge dobre svrhe, poput spreavanja zlostavljanja dece ili rasne mrnje. Seksualno vaspitanje je oigledno korisno, pa opet je njegova svrha (u onoj meri u kojoj je uspeno) da oblikovanje seksualnog ponaanja izvede van uticaja porodice i stavi u ruke drave koju predstavlja sistem obaveznog kolovanja. 154. Pretpostavimo da se otkrije neka bioloka karakteristika koja poveava verovatnou da e dete izrasti u kriminalca, i pretpostavimo da se nae neka genska terapija koja moe da odstrani tu karakteristiku.29 Naravno da e veina roditelja ija deca imaju tu crtu sigurno dati decu da prou kroz ovu terapiju. Bilo bi nehumano od njih da to ne uine, zato to bi dete verovatno imalo bedan ivot ako bi izraslo u kriminalca. Ali mnoga primitivna drutva, ili veina njih, imaju vrlo nisku stopu zloina u poreenju sa naim drutvom, iako nemaju ni visokotehnoloke metode gajenja dece ni strog sistem kanjavanja. Poto nema razloga da pretpostavimo da savremeni ovek ima vie uroenih predatorskih sklonosti nego primitivni ovek, visoka stopa zloina u naem drutvu mora da potie iz pritisaka koje moderne okolnosti vre na ljude, i na koje veina ne moe ili nee da se prilagodi. Stoga je leenje koje je osmiljeno da ukloni mogue zloinake sklonosti barem delimino nain ponovnog oblikovanja ljudi tako da odgovaraju potrebama sistema. 155. Nae drutvo esto svaki nain razmiljanja ili ponaanja koji ne odgovara sistemu smatra boleu, i to je verodostojno zato to neprilagoenost sistemu ozleuje pojedinca i stvara problem sistemu. Stoga se manipulacija koja e pojedinca prilagoditi sistemu smatra lekom za bolest i samim tim je dobra. 156. U pasusu 127 naglasili smo da ako je upotreba nove tehnologije u poetku izborna, ona nee obavezno ostati izborna, zato to nove tehnologije obino menjaju drutvo na takav nain da postaje teko ili nemogue za pojedinca da funkcionie bez korienja te tehnologije. Ovo vai i za tehnologiju koja ima veze sa ljudskim ponaanjem. U svetu u kome veina dece prolazi kroz program koji e ih zainteresovati za uenje, roditelji e praktino biti primorani da svoje dete propuste kroz takav program, zato to e, ako to ne uine, ono odrasti da bude, u poreenju s drugima, neznalica i stoga osoba nepodobna za posao. Ili pretpostavimo da se otkrije bioloki tretman koji e, bez neeljenih nuspojava, umnogome umanjiti psiholoki stres od kojeg toliki ljudi u naem drutvu pate. Ako veliki broj ljudi odlui da proe kroz taj tretman, onda e opti nivo stresa u drutvu biti umanjen, tako da e sistem moi da povea koliinu pritisaka koji izazivaju stres. Zapravo, ini se da se ovako neto ve dogodilo sa jednim od najvanijih psiholokih alata naeg drutva koji omoguuje ljudima da umanje stres (ili barem privremeno pobegnu od njega), naime, sa masovnom zabavom (v. p. 147). Konzumiranje masovne zabave je izborno: nijedan nas zakon ne primorava da gledamo televiziju, sluamo radio, itamo asopise. Pa opet masovna zabava je nain izbegavanja i umanjivanja stresa, a od toga smo postali zavisni. Svako se ali
29

Ovo nije nauna fantastika! Posle pisanja pasusa 154, videli smo lanak u Scientic Americanu u kome pie da naunici aktivno razvijaju metode za prepoznavanje moguih buduih kriminalaca i metode za njihovo leenje kombinacijom biolokih i psiholokih mera. Neki naunici zagovaraju obaveznu primenu ovog leenja, koje u bliskoj budunosti moe biti dostupno. (Videti Potraga za zloinakim elementom, od V. Vajta Gibsa, Scientic American, mart 1995.) Moda mislite da je ovo OK zato to bi leenje moglo biti primenjeno na one koji bi mogli postati pijani vozai (jer i oni su opasnost po ljudski ivot), moda i na ljude koji e tui decu, zatim na aktiviste za ivotnu sredinu koji sabotiraju opremu za seenje uma, i u nekom trenutku na sve one ije ponaanje ne odgovara sistemu. 33

na nizak kvalitet televizijskih programa, ali ih opet skoro svako gleda. Neki su se odvikli od televizije, ali retke su osobe koje bi mogle da funkcioniu bez nekog oblika masovne zabave. (Ali do nedavno u ljudskoj istoriji ljudi su se sasvim dobro snalazili samo sa zabavom koju je lokalna zajednica stvarala sama za sebe.) Bez zabavne industrije sistem verovatno ne bi mogao da se izvue sa proizvoenjem tolikog stresa u onoj meri u kojoj ga danas proizvodi. 157. Pretpostavljajui da e industrijsko drutvo preiveti, verovatno je da e tehnologija eventualno razviti neto to bi se pribliilo potpunoj kontroli ljudskog ponaanja. Ustanovljeno je van svake razumne sumnje da ljudsko ponaanje i miljenje ima uglavnom bioloku osnovu. Kao to su eksperimentatori pokazali, oseanja poput gladi, zadovoljstva, besa i straha se mogu ukljuiti i iskljuiti elektrinom simulacijom odgovarajuih delova mozga. Seanja mogu biti unitena oteivanjem delova mozga ili se mogu vratiti na povrinu elektrinom stimulacijom. Halucinacije mogu biti izazvane a raspoloenja izmenjena lekovima. Nematerijalna ljudska dua moda postoji a moda i ne, ali ako je ima, ona je oigledno slabija od biolokih mehanizama ljudskog ponaanja. Jer da to nije sluaj istraivai ne bi bili u stanju da tako lako upravljaju ljudskim oseanjima i ponaanjem pomou lekova i elektrine struje. 158. Verovatno bi bilo nepraktino da se svim ljudima prikae elektrode na glave da bi vlasti mogle da ih kontroliu. Ali injenica da su ljudske misli i oseanja otvorene za bioloku intervenciju pokazuje da je problem kontrole ljudskog ponaanja prevashodno tehniki problem; problem neurona, hormona i sloenih molekula; vrsta problema koja je osetljiva na nauni napad. Uzev u obzir izuzetan rezultat koji nae drutvo ima u reavanju tehnikih problema, vrlo je verovatno da e veliki napredak biti uinjen u kontroli ljudskog ponaanja. 159. Da li e javni otpor spreiti uvoenje tehnoloke kontrole ljudskog ponaanja? Sigurno, ako bi se pokualo da se ta kontrola u potpunosti uvede odjednom. Ali poto e tehnoloka kontrola biti uvedena kroz dugi niz malih napredaka, nee biti nikakvog racionalnog i uspenog javnog otpora. (V. p. 127, 132 i 153.) 160. Onima koji misle da sve ovo lii na naunu fantastiku naglaavamo da je jueranja nauna fantastika dananja injenica. Industrijska revolucija je iz osnova izmenila ovekovo okruenje i nain ivota, i moe se samo oekivati da e, poto se tehnologija u sve veoj meri primenjuje na ljudski um i telo, sm ovek biti iz osnova izmenjen kao to su i njegovo okruenje i nain ivota izmenjeni. Ljudska vrsta na raskru 161. Ali otili smo predaleko u naoj prii. Jedno je razviti u laboratoriji niz psiholokih i biolokih metoda za upravljanje ljudskim ponaanjem a sasvim drugo ove metode integrisati u funkcionalan drutveni sistem. Drugi problem je mnogo tei. Na primer, dok metode obrazovne psihologije bez sumnje sasvim dobro rade u eksperimentalnim kolama gde su i razvijene, nije podjednako lako u stvarnosti ih primeniti kroz ceo obrazovni sistem. Svi dobro znamo na ta lii veina naih kola. Uitelji su previe zauzeti oduzimanjem noeva i pitolja od dece da bi mogli da ih podvrgnu najnovijim metodama koje e ih pretvoriti u zaluenike za kompjutere. Stoga, nasuprot svim svojim tehnikim uspesima u pogledu kontrolisanja ljudskih bia, sistem do danas nije bio zadivljujue uspean u kontrolisanju ljudskih bia. Ljudi ije je ponaanje prilino dobro pod kontrolom sistema pripadaju onom tipu koji bismo nazvali burujskim. Ali sve je vei broj ljudi koji se na ovaj ili onaj nain bune protiv sistema: ljudi koji ive na raun socijalne pomoi, omladinske bande, sektai, nacisti, satanisti, radikalni aktivisti za ivotnu sredinu, narodne vojske, i drugi. 162. Sistem je trenutno zauzet oajnikom borbom da prevazie odreene pro34

bleme koji prete njegovom opstanku, od kojih je problem ljudskog ponaanja najvaniji. Ako sistem uspe da dovoljno brzo zadobije dovoljnu kontrolu nad ljudskim ponaanjem, verovatno e preiveti. U suprotnom e se raspasti. Mislimo da e se ovaj problem verovatno reiti tokom nekoliko sledeih decenija, recimo etrdeset do sto godina. 163. Pretpostavimo da sistem preivi krizu narednih decenija. Do tog trenutka bi trebalo da je ve reio, ili barem stavio pod kontrolu, kljuni problem sa kojim se suoava, konkretno problem socijalizacije ljudskih bia; tj. uinio ljude dovoljno poslunim da njihovo ponaanje vie ne preti sistemu. Kada to bude postignuto, ini se da nee biti nikakve druge prepreke razvoju tehnologije, i to bi verovatno vodilo ka svom logikom zakljuku, a to je potpuna kontrola nad svim stvarima na Zemlji, ukljuujui ljudska bia i druge vane organizme. Sistem moe postati jedinstvena, monolitna organizacija, ili moe biti manje ili vie fragmentaran i sastojati se od organizacija koje istovremeno postoje u odnosu koji ukljuuje elemente saradnje i meusobnog takmienja, kao to danas vlade, korporacije i druge velike organizacije istovremeno i sarauju i takmie se jedna s drugom. Ljudska e sloboda veinom nestati zato to e pojedinci i male grupe biti nemone naspram velikih organizacija naoruanih vrhunskom tehnologijom i arsenalom naprednih psiholokih i biolokih metoda za manipulaciju nad ljudskim biima, uz ureaje za prismotru i ziku prisilu. Samo mali broj ljudi e imati ikakvu stvarnu mo, a ak e i oni verovatno imati samo vrlo ogranienu slobodu, zato to e njihovo ponaanje biti previe regulisano; kao to i danas politiari i direktori korporacija mogu da zadre svoje pozicije na vlasti samo ako njihovo ponaanje ostane unutar odreenih prilino uskih granica. 164. Nemojte misliti da e sistem prestati sa razvijanjem daljih tehnika za kontrolu nad ljudskim biima i prirodom kada kriza tokom sledeih nekoliko decenija proe i poveana kontrola nad ljudima vie ne bude neophodna za opstanak sistema. Upravo suprotno, kada prou crni dani, sistem e jo bre poveati kontrolu nad ljudima i prirodom zato to vie nee biti optereen tekoama s kakvim je trenutno suoen. Opstanak nije glavni motiv za proirivanje kontrole. Kao to smo objasnili u pasusima 8790, tehniari i naunici se bave svojim poslom prevashodno kao surogatnom aktivnou; to jest, oni zadovoljavaju svoju potrebu za moi reavanjem tehnikih problema. Oni e to nastaviti da ine sa nesmanjenim entuzijazmom, a meu najzanimljivijim i najizazovnijim problemima e im biti pitanja razumevanja ljudskog uma i tela i uticaja na njihov razvoj. Za dobro oveanstva, naravno. 165. Ali pretpostavimo sa druge strane da e potresi dolazeih decenija biti previe za sistem. Ako se sistem raspadne, moe uslediti period haosa, tekih vremena poput onih koje je istorija u prolosti zabeleila u raznim epohama. Nemogue je predvideti ta e se izroditi iz takvih tekih vremena, ali u svakom sluaju, oveanstvu e biti pruena nova ansa. Najvea je opasnost da e industrijsko drutvo moda poeti da se ponovo izgrauje unutar prvih nekoliko godina posle sloma. Sigurno e biti mnogo ljudi (pogotovo onih koji su eljni moi) kojima e se uriti da ponovo pokrenu fabrike. 166. Postoje dakle dva zadatka sa kojima e biti suoeni oni koji mrze ropstvo na koje industrijski sistem svodi ljudski rod. Prvo, moramo raditi na tome da se drutveni potresi unutar sistema poveaju, da bi smo poveali verovatnou da e se raspasti ili dovolno oslabiti da bi revolucija protiv njega postala mogua. Drugo, potrebno je razviti i promovisati ideologiju koja se protivi tehnologiji i industrijskom drutvu ako i kada sistem postane dovoljno oslabljen. A takva ideologija e pomoi da se osigura da e, ako i kada se industrijski sistem raspadne, njegovi ostaci biti do kraja razbijeni i sistem nee moi ponovo da se izgradi. Fabrike treba da budu unitene,
35

tehnike knjige spaljene, itd. Ljudska patnja 167. Industrijski sistem se nee raspasti samo usled revolucionarne akcije. Bie otporan na revolucionarne napade osim ako ga njegovi unutranji problemi razvoja ne dovedu u vrlo ozbiljne potekoe. Tako da, ako se sistem raspadne, to e biti ili spontano, ili kroz proces koji je delimino spontan, ali mu pomau revolucionari. Ako prekid bude iznenadan, mnogo ljudi e umreti, budui da je stanovnitvo sveta toliko prekomerno uveano da vie ne moe ni da se prehranjuje bez napredne tehnologije. ak i da slom bude postepen tako da se smanjenje populacije moe smanjiti kroz niu stopu raanja a ne viu stopu umiranja, proces deindustrijalizacije e verovatno biti haotian i ukljuivati mnogo patnje. Naivno je misliti da tehnologija moe biti postepeno ugaena na lagan i uredan nain, pogotovo to e tehnoli na svakom koraku tvrdoglavo pruati otpor. Da li je stoga surovo boriti se protiv sistema? Moda, a moda i ne. Na prvom mestu, revolucionari nee moi da slome sistem ako on ve nije u dubokim problemima, a tada bi postojala dobra verovatnoa da bi se on i sam eventualno slomio; a to je sistem vei, razornije e biti posledice njegovog raspada; tako da moe isto tako biti i da e revolucionari, ubrzavajui nastup sloma, umanjiti obim katastrofe. 168. S druge strane, treba paljivo odmeriti izmeu borbe i smrti i gubitka slobode i dostojanstva. Za mnoge od nas, sloboda i dostojanstvo su mnogo vaniji od dugog ivota ili izbegavanja zikog bola. Osim toga, svi emo jednom umreti, a moda je bolje umreti u borbi za opstanak, ili cilj, nego iveti dug ali prazan i besmislen ivot. 169. S tree strane, nije uopte sigurno da e opstanak sistema izazvati manje patnje nego to bi proizveo njegov krah. Sistem je ve izazvao, i nastavlja da izaziva, ogromnu patnju irom sveta. Drevne kulture, koje su stotinama godina pruale ljudima zadovoljavajui odnos meu sobom i sa prirodom, unitene su u kontaktu sa industrijskim drutvom, a rezultat je dugaak spisak ekonomskih, drutvenih i psiholokih problema, i problema ivotne sredine. Jedna od posledica uplitanja industrijskog drutva je to to je irom sveta tradicionalna kontrola rasta stanovnitva izbaena iz ravnotee. Otud nagli porast stanovnitva, sa svim svojim posledicama. Zatim tu je i psiholoka patnja koja je sveprisutna u svim navodno srenim zemljama Zapada (v. p. 44, 45). Niko ne zna ta e se desiti usled nestajanja ozona, efekta staklene bate i drugih problema ivotne sredine koji jo uvek ne mogu biti predvieni. A kao to je rastue posedovanje nuklearnog naoruanja pokazalo, nova tehnologija ne moe ostati van domaaja diktatora i neodgovornih nacija Treeg sveta. Da li biste voleli da razmislite ta bi Irak i Severna Koreja uinili sa genetskim inenjeringom? (*) 170. O! kau tehnoli, Nauka e sve to popraviti! Savladaemo glad, ukloniti psiholoku patnju i uiniti da svi budu zdravi i sreni! Da, ba. To su rekli i pre dvesta godina. Industrijska revolucija je trebalo da iskoreni siromatvo, uini sve ljude srenim, itd. Stvarni rezultat je bio dosta drugaiji. Tehnoli su beznadeno naivni (ili se samoobmanjuju) u svom razumevanju drutvenih problema. Nisu svesni (ili namerno previaju) injenicu da kada se velike promene, ak i one koje su na prvi pogled korisne, uvedu u drutvo, one vode ka dugom nizu drugih promena, od kojih je veinu nemogue predvideti (pasus 103). Posledica je poremeaj u drutvu. Stoga je vrlo verovatno da e tehnoli, u svom pokuaju da iskorene siromatvo i bolesti i da stvore poslune, srene linosti i slino, stvoriti drutvene sisteme sa tekim problemima, ak i veim od onih u kojim se sadanji sistem nalazi. Na primer, naunici se hvale da e iskoreniti glad stvaranjem novih, genetski stvorenih jestivih biljaka. Ali ovo e
36

dozvoliti da se stanovnitvo neogranieno uveava, a dobro je poznato da prenaseljenost vodi poveanom stresu i agresivnosti. To je samo jedan primer predvidljivih problema koji e se pojaviti. Stoga e biti potreban dug i muan period probi i greaka dok tehnoli isprave kvarove svog vrlog novog sveta (ako to ikad uspeju). U meuvremenu, bie velike patnje. Stoga uopte nije jasno da li e opstanak industrijskog sistema proizvesti manje patnje nego njegov slom. Tehnologija je saterala oveanstvo u oak iz kog teko da e biti mogue pobei. Budunost 171. Ali pretpostavimo sada da industrijsko drutvo preivi narednih nekoliko decenija i kvarovi se u jednom trenutku otklone iz sistema tako da on moe glatko da funkcionie. Kakav bi to sistem bio? Razmotriemo nekoliko mogunosti. 172. Pretpostavimo prvo da kompjuterski strunjaci uspeju da stvore inteligentne maine koje sve mogu da rade bolje od ljudi. U tom e sluaju, verovatno, sav rad vriti ogroman, visoko organizovan sistem maina i nikakav ljudski trud nee biti neophodan. Neto od ova dva bi se desilo: mainama bi bilo dozvoljeno da donose svoje odluke bez ljudskog nadzora, ili bi ljudska kontrola nad mainama bila zadrana. 173. Ako se mainama dozvoli da same donose svoje odluke, ne moemo dati nikakvu prognozu posledica, zato to je nemogue predvideti kako e se neke maine ponaati. Samo ukazujemo na to da bi ljudski rod bio na milost i nemilost maina. Mogli bismo rei da ljudski rod nikad ne bi bio toliko glup da preda svu mo u ruke maina. Ali mi ne elimo da kaemo da e ljudi voljno predati mo mainama, niti da e maine svojevoljno preoteti mo. Kaemo da bi ljudsko drutvo lako moglo sebi dopustiti da se dovede u stanje tolike zavisnosti od maina, da praktino i nema drugog izbora do da prihvati sve odluke main. Kako drutvo i problemi sa kojima se ono suoava budu postajali sloeniji a maine sve inteligentnije, ljudi e putati maine da donose odluke umesto njih iz prostog razloga to e odluke maina donositi bolje rezultate nego ljudske odluke. U jednom trenutku moe biti dostignut nivo na kojem e odluke neophodne za funkcionisanje sistema biti toliko sloene da ljudska bia nee biti u stanju da ih razumski donose. Od tog e trenutka maine praktino biti na vlasti. Ljudi nee moi da prosto iskljue maine, zato to e toliko zavisiti od njih da bi njihovo iskljuivanje bilo ravno samoubistvu. 174. S druge strane, mogue je da ljudska kontrola nad mainama bude zadrana. U tom sluaju, proseni ovek e moda imati nekoliko svojih linih maina, poput svojih kola ili kompjutera, ali e kontrola nad velikim sistemom maina biti u rukama male elite kao to je i danas sluaj, ali sa dve razlike. Usled poboljanja tehnike, elita e imati bolju kontrolu nad masama; a zato to ljudski rad vie nee biti potreban, mase e biti suvini, beskorisni teret sistemu. Ako elita bude nemilosrdna, moe prosto odluiti da pobije veinu oveanstva. Ako budu humani, mogu koristiti propagandu ili druge psiholoke ili bioloke metode da smanje stopu raanja dok veina oveanstva ne izumre, ostavljajui svet eliti. Ili, ako se elita bude sastojala od saoseajnih liberala, mogu odluiti da igraju ulogu dobrog pastira celom ljudskom rodu. Potrudie se da svaije zike potrebe budu zadovoljene, da sva budu deca gajena pod psiholoki higijenskim okolnostima, da svako ima bezopasan i koristan hobi koji e ga zaokupiti, i da svako ko postane nezadovoljan moe da proe kroz leenje koje e da izlei njegov problem. Naravno, ivot e biti toliko besmislen da e ljudi morati da budu bioloki ili psiholoki izmenjeni da bi se uklonila njihova potreba za procesom moi ili da bi sublimirali svoju elju za moi u neki bezopasan hobi. Ova modikovana ljudska bia mogu biti srena u takvom drutvu, ali sasvim sigurno nee biti slobodna. Bie svedena na poloaj kunih ljubimaca.
37

175. Ali pretpostavimo sad da kompjuterski strunjaci ne uspeju da razviju vetaku inteligenciju, tako da ljudski rad ostane neophodan. ak i u tom sluaju, maine e se starati za sve vie i vie jednostavnih zadataka, tako da e doi do rastueg vika ljudske radne snage za poslove niske strune spreme. (Vidimo da se ovo ve sad dogaa. Ima puno ljudi kojima je teko ili nemogue da nau posao, poto zbog intelektualnih ili psiholokih razloga ne mogu da dostignu nivo obuenosti neophodan da bi oni bili korisni sadanjem sistemu.) Sve vei zahtevi e biti postavljani zaposlenima; bie im potrebno sve vie i vie obuke, vie i vie sposobnosti, i morae da budu jo pouzdaniji, prilagodljiviji i posluniji, zato to e sve vie biti nalik elijama ogromnog organizma. Njihovi zadaci e biti sve ue specijalizovaniji tako da e njihov posao biti na neki nain bez dodira sa stvarnim svetom, usredsreen samo na jedan deli stvarnosti. Sistem e morati da koristi sve mogue mere, bilo psiholoke bilo bioloke, da uini da ljudi budu posluni, da poseduju sposobnosti koje sistem zahteva i da sublimiraju svoj nagon za moi u neki uskospecijalizovani zadatak. Dodue stav da e ljudi u takvom drutvu morati da budu posluni moe da zahteva ogranienje. Drutvo moe smatrati konkurenciju korisnom, ako se nae nain da se takmiarski duh usmeri u pravcu koji slui potrebama sistema. Moemo zamisliti budue drutvo u kome postoji neograniena trka za poloajima prestia i moi. Ali ne vie od aice ljudi ikada dostie vrh gde je jedina prava mo (v. kraj pasusa 163). Drutvo u kome ovek moe da zadovolji svoj potrebu za moi samo kroz odgurivanje velikog broja ljudi u stranu, i uskraivanje njihove prilike za ostvarivanje moi je zaista odvratno. 176. Moemo zamisliti scenarije u kojima je kombinovano vie mogunosti. Na primer, moe se desiti da maine preuzmu najvei deo poslova stvarne, praktine vrednosti, a da ljudska bia budu zaokupljena nekim relativno nevanim poslovima. Nagovetava se, na primer, da veliki razvoj sektora usluga moe pruiti posao ljudskim biima. Tako e ljudi troiti svoje vreme glancajui jedni drugima cipele, vozei jedni druge u taksijima, pravei rukotvorine jedni za druge, usluujui jedni druge za stolovima, itd. Ovo nama izgleda kao krajnje odvratan izlaz za ljudski rod, i sumnjamo da e ljudi pronai ispunjenje u ovakvom besmislenom zaokupljanju. Ljudi mogu potraiti druge, opasnije oduke (drogu, kriminal, sekte, grupe koje promoviu mrnju prema drugim ljudima ili zajednicama) osim ako ne budu bioloki ili psiholoki prilagoeni da prihvate ovakav nain ivota. 177. Nepotrebno je rei da opisani scenariji ne iscrpljuju sve mogunosti. Oni samo ukazuju na ishode koji su najverovatniji. Mi ne moemo da zamislimo nijedan drugi verodostojan scenario koji bi bio neto taniji od onih koje smo upravo opisali. Ogromna je verovatnoa da e industrijsko-tehnoloki sistem, ako preivi narednih etrdeset do sto godina, do tog vremena razviti odreene opte crte: pojedinci (barem oni buroaskog tipa, koji su integrisani u sistem i pokreu ga, i koji stoga dre svu mo u svojim rukama) e biti sve zavisniji od velikih organizacija, bie socijalizovaniji nego ikad a njihove psihike i zike osobine e u znatnoj meri (moda ak u izrazito velikoj meri) biti one koje su u njih ugraene a ne one koje su posledica sluajnosti (ili boanske promisli, ili ega god); a ta god preostane od divljine bie svedeno na rezervate za nauna istraivanja i drano pod nadzorom i upravom naunika (i stoga nee zaista biti divljina). Na duge staze, (recimo, nekoliko vekova od danas) verovatno je da ni ljudska rasa ni drugi vani organizmi nee postojati u onom obliku u kom ih danas poznajemo, jer kad jednom ponete da menjate organizme putem genetskog inenjeringa, nema razloga da u odreenom trenutku stanete, tako da e se promene nastaviti verovatno dok ovek i drugi organizmi ne budu skroz izmenjeni.
38

178. ta god bude po sredi, jasno je da tehnologija stvara ljudskim biima novu ziku i drutvenu sredinu sutinski razliitu od izbora okruenja na koje je evolucija ziki i psiholoki prilagodila ljudsku vrstu. Ako se ovek ne prilagodi novom okruenju putem vetakog preoblikovanja, onda e na to biti naviknut kroz dug i bolan proces prirodne selekcije. A prvo reenje je mnogo verovatnije od drugog. 179. Bolje bi bilo otarasiti se celog smrdljivog sistema i suoiti se sa posledicama. Strategija 180. Tehnoli nas vode na potpuno neopreznu vonju u nepoznato. Mnogi ljudi razumeju poneto od onoga to nam tehnoloki napredak ini ali zauzimaju pasivan stav prema tome zato to misle da je to neizbeno. Ali mi, Klub slobode, ne mislimo da je to neizbeno. Mi mislimo da to moe biti zaustavljeno, i ovde emo dati neke predloge ta raditi da bi se to zaustavilo. 181. Kao to smo rekli u pasusu 166, dva glavna zadatka za sadanjost su potpomaganje drutvenih problema i nestabilnosti u industrijskom drutvu, i razvoj i propagiranje ideologije koja se protivi tehnologiji i industrijskom sistemu. Kada sistem postane dovoljno napregnut i nestabilan, revolucija protiv tehnologije moe biti izvodljiva. Ova ema bi bila slina Francuskoj ili Oktobarskoj revoluciji. Francusko i rusko drutvo je, nekoliko decenija pre svojih revolucija, pokazivalo poveane znake napregnutosti i slabosti. U meuvremenu su razvijane ideologije koje su nudile novi pogled na svet koji je bio veoma razliit od starog. U ruskom sluaju, revolucionari su aktivno radili na podrivanju starog poretka. I onda, kada je stari sistem bio pod dovoljnim dodatnim pritiskom (zbog nansijske krize u Francuskoj odnosno vojnog poraza u Rusiji) bio je poien revolucijom. Mi preporuujemo neto u ovom stilu. 182. Moe se dati primedba da su Francuska i Oktobarska revolucija propale. Ali veina revolucija ima dva cilja. Jedan je da se uniti stari oblik drutva, a drugi je da se postavi novi oblik drutva koji su zamislili revolucionari. Francuska i Oktobarska revolucija nisu (sreom!*) uspele da stvore novu vrstu drutva o kojoj su sanjale, ali su bile vrlo uspene u unitavanju postojeeg oblika drutva. 183. Ideologija, da bi zadobila snanu podrku, mora da ima i pozitivan i negativan ideal: ona mora biti za neto, a i protiv neega. Pozitivni ideal za koji se mi zalaemo je Priroda. To jest divlja priroda, oni aspekti funkcionisanja Zemlje i ivih bia koji su nezavisni od ljudskog upravljanja i slobodni od ljudskog uplitanja i kontrolisanja. U divlju prirodu ukljuujemo i ljudsku prirodu, pod kojom podrazumevamo one aspekte funkcionisanja ljudskih jedinki koji nisu potinjeni pravilima organizovanog drutva, ve su proizvod sluajnosti, slobodne volje, ili Boga (u zavisnosti od vaih religijskih ili lozofskih stavova). 184. Priroda ini savrenu protivteu tehnologiji iz vie razloga. Priroda (koja je izvan moi sistema) je suprotna tehnologiji (koja tei da neogranieno proiri mo sistema). Veina ljudi e se sloiti da je priroda prelepa; i svakako je za mnoge veoma privlana. Radikalni enviromentalisti ve podravaju ideologiju koja uzvisuje prirodu i protivi se tehnologiji.30 Nije potrebno zarad prirode stvoriti neku vetaku utopiju ili
Sledea prednost prirode kao protivtee tehnologiji lei u tome to, za veinu ljudi, priroda podstie onu vrstu potovanja koja se povezuje sa religijom, tako da priroda moda moe biti idealizovana na religijskoj osnovi. Istina je da je u mnogim drutvima religija sluila kao podrka i opravdanje za uspostavljeni poredak, ali je takoe istina da je religija esto pruala osnov za pobunu. Stoga moe biti korisno da se unese element religije u pobunu protiv tehnologije, jo i vie zbog toga to dananje zapadno drutvo nema jaku religijsku osnovu. Religija je danas koriena ili kao jeftina i providna podrka za uskogrudu, kratkovidu sebinost (kako je neki konzervativci koriste), ili ak ciniki iskoriavana za lako dolaenje do novca (od strane mnogih evangelista), ili se izrodila u primitivni iracionalizam (fundamentalistike protestantske crkve, sekte), ili naprosto stagnira 39
30

neki novi vid drutvenog ureenja. Priroda se sama stara za sebe: to je samosvojna tvorevina koja je postojala dugo pre bilo kojeg ljudskog drutva, i stoleima su mnoge razliite vrste ljudskih drutava postojale zajedno sa prirodom ne nanosei joj preveliku tetu. Tek je sa industrijskom revolucijom uticaj ljudskog drutva na prirodu postao razoran. Da bi se uklonio pritisak sa prirode, nije potrebno stvoriti neku posebnu vrstu drutvenog sistema, potrebno je samo otarasiti se industrijskog drutva. Naravno, ovo nee reiti sve probleme. Industrijsko drutvo je ve nanelo ogromnu tetu prirodi, i bie potrebno veoma dugo vreme da ti oiljci zarastu. Osim toga, ak i predindustrijska drutva mogu da nanesu znatnu tetu prirodi. Bez obzira na to, najvie e se postii ako se ukloni industrijski sistem. To e otkloniti najgori deo pritiska sa prirode tako da oiljci mogu da ponu da zarastaju. To e ukloniti sposobnost organizovanog drutva da i dalje poveava kontrolu nad prirodom (ukljuujui i ljudsku prirodu). Kakvo god drutvo bude nastalo nakon propasti industrijskog sistema, jasno je da e veina ljudi iveti u bliskoj vezi prirodom, zato to, u nedostatku tehnologije, nee biti drugog naina na koji e moi da ive. Da bi se prehranili, morae da budu zemljoradnici, stoari, ribolovci, lovci itd. I, uopteno govorei, lokalna autonomija e se poveati zato to e nedostatak napredne tehnologije i metoda brze komunikacije ograniiti sposobnost vlada i drugih velikih organizacija da kontroliu lokalne zajednice. 185. to se tie negativnih posledica ruenja industrijskog sistema pa, ne moete imati i jare i pare. Da biste zadobili jednu stvar, morate da rtvujete drugu. 186. Veina ljudi mrzi psiholoki sukob. Iz ovog razloga, oni izbegavaju da na bilo koji nain ozbiljno misle o tekim drutvenim pitanjima, i vole da im se takva pitanja predstavljaju na jednostavan, crno-beli nain: ovo je dobro a ono je loe. Revolucionarna ideologija stoga mora da se razvija na dva nivoa. 187. Na pronjenijem nivou, ideologija mora da se obraa inteligentnim, misaonim i racionalnim ljudima. Cilj bi bio da se stvori jezgro ljudi koji e se na razuman, dobro osmiljen nain protiviti industrijskom sistemu, sa punim uvidom u probleme i nejasnoe koji su u pitanju, i cenu koja mora biti plaena da bi sistem bio uklonjen. Posebno je vano privui ovakve ljude zato to su sposobni i to e imati kljunu ulogu u uticaju na druge ljude. Ovim ljudima se treba obraati na najracionalniji mogui nain. injenice ne smeju namerno biti iskrivljene a neodmeren govor bi trebalo da bude izbegnut. Ovo ne znai da se ne moe pozivati i na emocije, ali u tom sluaju treba paziti da se istina ne protumai pogreno ili da se uini neto to bi unitilo intelektualni ugled ideologije. 188. Na drugom nivou, ideologija mora biti promovisana na pojednostavljen nain koji e omoguiti veini, koja ne razmilja, da u nedvosmislenim terminima vidi sukob prirode i tehnologije. Ali ak i na ovom drugom nivou ideologija ne sme biti saoptena jeftinim, neodmerenim i iracionalnim renikom koji otuuje racionalne i misaone ljude. Jeftina, neodmerena propaganda ponekad postie impresivne kratkorone uspehe, ali na duge staze je mnogo korisnije ouvati vernost male grupe inteligentnih, posveenih ljudi nego podstrekivati strasti hirovite rulje koja ne razmilja i
(katolianstvo, glavne protestantske crkve). Najblie snanoj, rasprostranjenoj, dinaminoj religiji to je Zapad video u poslednje vreme je kvazi-ideologija leviarstva, ali leviarstvo je danas izdeljeno i nema jasan, ujedinjujui i nadahnjujui cilj. Otud u naem drutvu postoji religijski vakuum koji bi se moda mogao ispuniti religijom koja se usredsreuje na prirodu nasuprot tehnologiji. Ali bila bi greka vetaki sklepati religiju koja e igrati ovu ulogu. Takva izmiljena religija bi verovatno bila propast. Uzmite nove paganske religije kao primer. Da li njihovi sledbenici zaista veruju u to ili samo igraju uloge? Ako samo igraju uloge, njihova religija e na kraju biti neuspena. Moda je najbolje ne uvoditi religiju u sukob prirode i tehnologije osim ako zaista i sami ne verujete u tu religiju i nalazite da ona izaziva duboka, snana i iskrena oseanja u drugim ljudima. 40

koja e promeniti stranu im neko naie sa boljom propagandnom smicalicom. Kako god, propaganda i podizanje praine mogu biti neophodni kada se sistem blii taki uruavanja, i kada je u toku zavrna borba sukobljenih ideologija da se odlui koja e postati dominantna kada stari pogled na svet nestane s lica zemlje. 189. Pre zavrne borbe, revolucionari ne mogu oekivati da imaju veinu ljudi na svojoj strani. Istoriju stvara aktivna, odluna manjina, a ne veina, koja retko ima jasnu i doslednu viziju o tome ta zaista eli. Dok ne doe vreme da se pokrene revolucija31, zadatak revolucionara nije toliko da pridobiju plitku podrku veine, ve da izgrade malo jezgro duboko posveenih ljudi. to se veine tie, bie dovoljno da ih se uini svesnim nove ideologije, i da ih se esto podsea na nju; s tim to bi, naravno, bilo poeljno zadobiti veinsku podrku u onoj meri u kojoj je to mogue bez osipanja jezgra ozbiljno posveenih ljudi. 190. Bilo koja vrsta drutvenog sukoba pomae da se sistem destabilizuje, ali treba biti ozbiljan glede sukoba koji se ohrabruju. Linija sukoba mora biti povuena izmeu narodnih masa i elite na vlasti u industrijskom drutvu (politiari, naunici, direktori korporacija, dravni inovnici i drugi). Ne sme biti povuena izmeu revolucionara i narodnih masa. Na primer, bila bi loa strategija za revolucionare da osude Amerikance zbog njihovih potroakih navika. Umesto toga, proseni bi Amerikanac trebalo da bude predstavljen kao rtva marketinke industrije, koja ga je obmanula da kupuje gomilu smea koje mu ne treba i da je to vrlo slaba nadoknada za njegovu izgubljenu slobodu. Oba pristupa su u skladu sa injenicama. Samo je pitanje stava da li ete kriviti marketinku industriju to manipulie ljudima ili ete kriviti ljude to doputaju da budu izmanipulisani. to se strategije tie, trebalo bi izbei bacanje krivice na ljude. 191. Treba dvaput razmisliti pre ohrabrivanja nekog drutvenog sukoba izmeu elite na vlasti (koja ima tehnologiju) i obinog sveta (nad kojim tehnologija primenjuje svoju mo). S jedne strane, drugi sukobi obino skreu panju sa vanih sukoba (izmeu elite na vlasti i obinog sveta, izmeu prirode i tehnologije); s druge strane, drugi sukobi mogu ohrabriti dalju tehnologizaciju, zato to svaka strana u takvom sukobu eli da koristi tehnoloku silu da stekne prednost nad svojim protivnikom. Ovo se jasno vidi iz sukoba meu narodima. Na primer, mnoge crne voe u Americi ude da zadobiju mo za Afro-amerikance tako to e postavljati crnce unutar tehnoloke elite koja je na vlasti. Oni ele da vide puno crnih dravnih inovnika, naunika, direktora korporacija, i tako dalje, ali oni na ovaj nain pomau da tehnoloki sistem upije u sebe afro-ameriku supkulturu. Uopteno govorei, trebalo bi podsticati samo one drutvene sukobe koji se mogu uklopiti u okvir sukoba elite na vlasti i obinog oveka, tehnologije i prirode. 192. Ali nain da se umanje etniki sukobi nije zalaganje za manjinska prava nasilnim putem (v. p. 21, 29). Umesto toga, revolucionari bi trebalo da naglase da, iako su manjine u manje ili vie nepogodnom poloaju, ta nepogodnost nije od sutinske vanosti. Na pravi neprijatelj je industrijsko-tehnoloki sistem, a u borbi protiv sistema etnike razlike ne igraju nikakvu ulogu. 193. Vrsta revolucije koju imamo na umu ne podrazumeva obavezno oruani ustanak protiv bilo koje vlade. On moe i ne mora obuhvatati ziko nasilje, ali nee biti politika revolucija. Njeno arite e biti tehnologija i ekonomija, ne politika.32
31 Pod pretpostavkom da do konanog obrauna doe. Zamislivo je i da se industrijski sistem ukloni na postepen i fragmentaran nain (v. p. 4, 167, i napomenu 4). 32 ak je, izdaleka, zamislivo i da bi se revolucija mogla sastojati samo od ogromne promene u stavu prema tehnologiji, to bi za posledicu imalo relativno postepeno i bezbolno razgraivanje industrijskog sistema. Ali ako se ovo desi, zaista emo imati sree. Mnogo je verovatnije da e prelaz u netehnoloko drutvo biti veoma teak, i pun sukoba i nesrea.

41

194. Verovatno bi revolucionari ak trebalo da izbegavaju preuzimanje politike moi, zakonitim ili nezakonitim putem, dok industrijski sistem ne bude ozbiljno poremeen, i dokae se kao greka u oima veine. Pretpostavimo, na primer, da neka zelena partija na izborima dobije kontrolu nad Kongresom SAD. Da bi izbegli izdaju i razvodnjavanje svoje ideologije, morali bi da preuzmu ozbiljne mere da ekonomski rast pretvore u ekonomsko opadanje. Prosenom bi oveku ovi rezultati izgledali uasno: svuda bi bilo nezaposlenosti, nedostatka robe itd. ak i ako bi se oigledne loe posledice kroz nadljudski veto upravljanje mogle izbei, ljudi bi i dalje morali da ponu da se odriu luksuza od kojeg su postali zavisni. Nezadovoljstvo bi raslo, zelena partija bi izgubila izbore i revolucionari bi doiveli ozbiljan nazadak. Iz ovog razloga, revolucionari ne bi trebalo da pokuavaju da zadobiju politiku mo dok sistem ne doe u stanje takvog haosa da se sve tegobe zaista vide kao greke samog sistema a ne kao posledica revolucionarne politike. Revolucija protiv tehnologije e verovatno morati da bude revolucija autsajdera, revolucija odozdo a ne odozgo. 195. Revolucija mora biti meunarodna i svetskih razmera. Ne moe biti sprovedena pojedinano od drave do drave. Kad god se predloi da bi SAD, na primer, trebalo da uspore sa tehnolokim napretkom ili ekonomskim rastom, ljudi ponu da histeriu i da vrite da e nas Japanci pretei ako zaostanemo u razvoju tehnologije. Aman zaman! Svet e se sruiti ako Japanci ikad prodaju vie kola nego mi! (Nacionalizam je odlian pokreta razvoja tehnologije.) Razumnije posmatrano, smatra se da ako relativno demokratske drave zaostanu u tehnologiji, a zloudne, diktatorske zemlje poput Kine, Vijetnama ili Severne Koreje nastave da se razvijaju, diktatori mogu da zavladaju svetom. Zato industrijski sistem mora istovremeno biti napadnut u svim dravama istovremeno, u onoj meri u kojoj je to mogue. Istina, nema garancija da industrijski sistem moe u priblino isto vreme biti uniten irom sveta, a zamislivo je i da bi pokuaj zbacivanja sistema umesto toga vodio prevlasti diktatora. To je rizik sa kojim se mora raunati. I vredi ga preduzeti, zato to je razlika izmeu demokratskog industrijskog sistema i sistema kojeg kontroliu diktatori mala kad se uporedi sa razlikom izmeu industrijskog i neindustrijskog sistema.33 Moglo bi se ak rei da bi industrijski sistem koji kontroliu diktatori bio poeljan, zato to su takvi sistemi obino bivali nedelotvorni, i stoga je vea verovatnoa da e se slomiti. 196. Revolucionari bi mogli razmisle i daju prednost merama koje tee da poveu svetsku ekonomiju u jedinstvenu celinu. Sporazumi o slobodnoj trgovini poput NAFTA-e (Severnoamerike zone slobodne trgovine) i GATT-a (Opteg dogovora o carinama i trgovini) su, na kratke staze, verovatno tetni po prirodu, ali se na duge staze moda mogu pokazati kao prednost zato to podstiu ekonomsku meuzavisnost drava. Bie lake unititi industrijski sistem na meunarodnom nivou ako je svetska ekonomija dovoljno ujedinjena da e slom jedne velike drave voditi slomu svih industrijskih drava. 197. Neki ljudi zauzimaju stav da savremeni ovek ima previe moi, previe kontrole nad prirodom; oni se zauzimaju za pasivnije ponaanje ljudi. Ovi se ljudi u najboljem sluaju nejasno izraavaju, zato to ne uspevaju da naprave razliku izmeu moi velikih organizacija i moi pojedinaca i malih grupa. Pogreno je zalagati se za nemonost i pasivnost, zato to ljudima treba mo. Savremeni ovek kao kolektivno bie to jest, industrijski sistem ima ogromnu mo nad prirodom, i mi, Klub slobode, to smatramo zlom. Ali savremeni pojedinci i male grupe pojedinaca imaju mnogo manje moi nego to je primitivni ovek ikada imao. Uopteno govorei, ogromna mo savremenog oveka nad prirodom nije u rukama pojedinca ili malih
33 Po pitanju kvaliteta ivota prosenog oveka, ekonomska i tehnoloka struktura drutva je mnogo vanija od politike (v. p. 95, 119 i napomene 16 i 18).

42

grupa, ve je pod kontrolom velikih organizacija. U tolikoj meri da ako pojedinac i moe da rukuje nekom tehnolokom moi, to mu je dozvoljeno samo unutar suenih granica i samo pod nadzorom i kontrolom sistema. (Za sve vam je potrebna dozvola, a sa dozvolom dolaze pravila i propisi.) Pojedinac ima samo one tehnoloke moi koje sistem odluuje da mu prui. Njegova lina mo nad prirodom je neznatna. 198. Primitivni pojedinci i male grupe su zapravo imali znatnu mo nad prirodom; ili bi moda bilo bolje rei, mo unutar prirode. Kada je primitivnom oveku bila potrebna hrana, znao je kako da pronae i spremi jestivo korenje, kako da prati divlja i uhvati je orujem koje je sam napravio. Znao je kako da se zatiti od vruine, hladnoe, kie, opasnih ivotinja, itd. Ali primitivni ovek je nanosio relativno malo tete prirodi budui da je kolektivna mo primitivnog drutva bila zanemarljiva kada se uporedi sa kolektivnom moi industrijskog drutva. 199. Umesto zalaganja za nemonost i pasivnost, trebalo bi se zalagati za slamanje moi industrijskog sistema, to bi znatno uvealo mo i slobodu pojedinaca i malih grupa. 200. Dok se industrijski sistem dubinski ne razori, unitenje tog sistema mora biti jedini cilj revolucionara. Drugi bi ciljevi skrenuli panju i energiju sa glavnog cilja. Ono to je jo vanije, ako revolucionari dozvole sebi da imaju bilo koji drugi cilj osim unitenja tehnologije, bie u iskuenju da koriste tehnologiju kao nain za dostizanje tog drugog cilja. Ako ne odole tom iskuenju, pae nazad u tehnoloku zamku, zato to je savremena tehnologija jedinstven, vrsto organizovan sistem, tako da bi se neko, da bi ouvao neto tehnologije, naao prinuenim da zadri veinu tehnologije, te bi na kraju rtvovao samo simbolinu koliinu tehnologije. 201. Pretpostavimo na primer da revolucionari za cilj uzmu socijalnu pravdu. Budui da su ljudi takvi kakvi su, socijalna pravda nee doi sama od sebe; morala bi biti nametnuta. Da bi bila uvedena, revolucionari bi morali da zadre odreenu organizaciju i kontrolu. Za to bi im bio potreban brz transport na velike udaljenosti i komunikacija a samim tim i tehnologija potrebna za odravanje transportnog i komunikacionog sistema. Da bi prehranili i obukli sirotinju, morali bi da koriste poljoprivredne i proizvodne tehnologije. I tako dalje. Tako bi ih pokuaj za obezbeivanje socijalne pravde naterao da zadre najvei deo tehnolokog sistema. Ne da mi imamo neto protiv socijalne pravde, ali ne sme se dozvoliti da se ona umea u napore za uklanjanje tehnolokog sistema. 202. Bilo bi beznadeno da revolucionari pokuaju da napadnu sistem bez korienja odreene koliine savremene tehnologije. Ako nita drugo, moraju da koriste medije za komunikaciju da bi rairili svoju poruku. Ali oni moraju koristiti savremenu tehnologiju sa samo jednim ciljem: da napadnu tehnoloki sistem. 203. Zamislite alkoholiara koji sedi sa buretom vina ispred sebe. Pretpostavite da e poeti da govori samom sebi: Vino nije loe ako se koristi umereno. Eto, kau da su male koliine vina i dobre za oveka! Nee da mi kodi ako samo malo gucnem... Dobro znate ta e se dogoditi. Ne zaboravite da je tehnologija ljudskoj vrsti isto to i bure vina alkoholiaru. 204. Revolucionari bi trebalo da imaju to vie dece. Postoje jasni nauni dokazi da se stavovi o drutvu u velikoj meri nasleuju. Niko ne eli da kae da je stav prema drutvu direktni ishod genetskog sklopa pojedinca, ali ini se da crte linosti, unutar konteksta naeg drutva, obino stvaraju veu verovatnou da e osoba imati ovakav ili onakav stav prema drutvu. Davane su primedbe na ove zakljuke, ali one su slabe i, izgleda, ideoloki motivisane. U svakom sluaju, niko ne porie da su deiji stavovi prema drutvu obino slini stavovima njihovih roditelja. S nae take gledita nije uopte toliko bitno da li se stavovi prenose genetski ili putem kunog vaspi43

tanja. U svakom sluaju, prenose se. 205. Problem je u tome to je veina ljudi koji bi se bunili protiv industrijskog sistema takoe zabrinuta za probleme stanovnitva, i stoga su skloni da imaju malo dece ili da ih uopte nemaju. Na ovaj nain moe ispasti da predajemo svet vrsti ljudi koja podrava ili bar prihvata industrijski sistem. Da bismo osigurali snagu sledeeg pokoljenja revolucionara, sadanja generacija mora imati puno potomaka. Oni e na taj nain samo neznatno pogorati problem stanovnitva. A najvaniji problem je otarasiti se industrijskog sistema, zato to se e se stanovnitvo sveta obavezno smanjiti kada nestane industrijskog sistema (v. p. 167); dok e industrijski sistem, u sluaju da preivi, nastaviti sa razvijanjem novih metoda proizvodnje hrane koja e omoguiti da se svetsko stanovnitvo skoro neogranieno uveava. 206. to se tie revolucionarne strategije, jedina stavka na kojoj moramo bezuslovno da insistiramo je da jedini, vrhovni cilj mora biti uklanjanje savremene tehnologije, i nijednom cilju ne sme biti dozvoljeno da se nadmee sa ovim. Za sve ostalo, revolucionari bi trebalo da primene empirijski pristup. Ako iskustvo pokae da neke od preporuka datih u prethodnim pasusima nee dati dobre rezultate, onda te preporuke treba odbaciti. Dve vrste tehnologije 207. Argument koji se moe suprotstaviti naoj predloenoj revoluciji je da je ona osuena na propast, zato to je (tvrde oni) tehnologija uvek napredovala, a nikad nazadovala, i stoga je njeno nazadovanje nemogue. Ali ova tvrdnja je netana. 208. Mi pravimo razliku izmeu dveju vrsta tehnologije: one koju zovemo tehnologijom malih razmera, i tehnologije koja zavisi od organizacije. Tehnologija malih razmera je ona tehnologija koju male zajednice mogu koristiti bez pomoi spolja. Tehnologija koja zavisi od organizacije je ona koja zavisi od velikih drutvenih organizacija. Nije nam poznat nijedan znaajan primer nazadovanja u tehnologiji malih razmera. Ali tehnologija koja zavisi od organizacije nazaduje kada se drutvena organizacija od koje ona zavisi raspadne. Na primer: kad se Rimsko carstvo raspalo, rimska tehnologija malih razmera je preivela zato to je svaki pametan seoski zanatlija mogao da izgradi, na primer, vodeniko kolo, bilo koji vet kova da kuje elik na rimski nain, i tako dalje. Ali rimska tehnologija koja zavisi od organizacije je zaista nazadovala. Njihovi akvadukti su zaputeni i nikad nisu ponovo izgraeni. Tehnika izgradnje puteva je izgubljena. Rimski sistem gradskog vodovoda je zaboravljen, i tek se u relativno skorije vreme higijena evropskih gradova izjednaila sa onom u drevnom Rimu. 209. Razlog zbog kojeg se inilo da tehnologija uvek napreduje je u tome to je, do vek ili dva pre industrijske revolucije, veinska tehnologija bila tehnologija malih razmera. Ali veina tehnologije koja se razvila nakon industrijske revolucije je tehnologija koja zavisi od organizacije. Uzmite za primer friider. Bez fabrikih delova ili ureaja postindustrijske radionice bilo bi praktino nemogue za aicu lokalnih majstora da sagrade friider. Ako bi nekim udom i uspeli da ga naprave, bio bi im beskoristan bez pouzdanog izvora elektrine struje. Onda bi morali da pregrade potok i naprave generator. Generatori zahtevaju veliku koliinu bakrene ice. Zamislite pokuaj proizvodnje ice bez savremene mainerije. A gde bi nali gas koji je pogodan za zamrzavanje? Bilo bi mnogo lake sazidati ledaru, ili uvati hranu suenjem ili kiseljenjem, kao to je raeno pre pojave friidera. 210. Jasno je stoga da bi, ako industrijski sistem jednom bude potpuno slomljen, tehnika zamrzavanja brzo bila izgubljena. Isto vai i za druge tehnologije koje zavise od organizacije. A kad ova tehnologija jednom bude izgubljena za pokoljenje
44

ili dva, bili bi potrebni vekovi da se ponovo stvori, kao to je za to i prvi put bilo potrebno nekoliko vekova. Preostale tehnike knjige bi bile retke i ratrkane po svetu. Industrijsko drutvo, ako se gradi od nule, mora da se gradi kroz niz stadijuma: trebaju vam alati da napravite alate kojima ete napraviti alate za pravljenje alata... Potreban je dugaak proces ekonomskog razvoja i napretka u drutvenoj organizaciji. A ak i u nedostatku ideologije protivne tehnologiji, nema razloga da verujemo da bi iko bio zainteresovan da ponovo gradi industrijsko drutvo. Entuzijazam za napretkom je fenomen specian za savremeno drutvo, i ini se da nije postojao pre XVII veka ili ve tu negde. 211. U kasnom srednjem veku, postojale su etiri glavne civilizacije koje su bile na priblino istom nivou napretka: Evropa, islamski svet, Indija i Daleki istok (Kina, Koreja, Japan). Tri civilizacije su ostale manje ili vie stabilne, a samo je Evropa postala dinamina. Niko ne zna zato je Evropa u tom periodu postala dinamina; istoriari imaju svoje teorije, ali one su samo pretpostavke. U svakom sluaju, jasno je da se brz razvoj prema tehnolokom obliku drutva javlja samo pod posebnim okolnostima. Stoga nema razloga da pretpostavimo da dugorono nazadovanje tehnologije ne moe biti izazvano. 212. Da li e drutvo u jednom trenutku ponovo poeti da se razvija ka nekom industrijsko-tehnolokom obliku? Moda, ali o tome se ne treba brinuti, zato to ne moemo da predvidimo ili kontroliemo dogaaje koji bi se desili za petsto ili hiljadu godina. Ove probleme e morati da reavaju ljudi koji u to vreme budu iveli. Opasnost od leviara 213. Zbog svoje potrebe za pobunom i lanstvom u pokretu, leviari ili ljudi slinog psiholokog tipa esto budu privueni ka pobunjenikim ili aktivistikim pokretima iji ciljevi i lanstvo u poetku nisu leviarski. Rezultat upliva leviara lako moe preokrenuti ne-leviarski pokret u leviarski, tako da leviarski ciljevi zamene ili iskrive prvobitne ciljeve pokreta. 214. Da bismo ovo izbegli, pokret koji uzvisuje prirodu a protivi se tehnologiji mora da zauzme otar anti-leviarski stav i mora da izbegne svu saradnju sa leviarima. Leviarstvo je na duge staze nespojivo sa neukroenom prirodom, ljudskom slobodom i uklanjanjem savremene tehnologije. Leviarstvo je kolektivistiko; ono eli da povee ceo svet (i prirodu i ljude) u jedinstvenu celinu. Ali ovo podrazumeva upravljanje nad prirodom i nad ljudskim ivotom putem organizovanog drutva, a to zahteva naprednu tehnologiju. Ne moete imati jedinstven svet bez brzog transporta i komunikacija, ne moete uiniti da svi ljudi vole jedni druge bez prenjenih psiholokih metoda, ne moete imati planirano drutvo bez obavezne tehnoloke osnove. Iznad svega, leviarstvom upravlja elja za moi, a leviar trai mo na kolektivnoj osnovi, kroz izjednaavanje sa masovnim pokretom ili organizacijom. Leviarstvo se verovatno nikad nee odrei tehnologije, zato to je tehnika previe vredna kao izvor kolektivne moi. 215. Anarhista34 takoe trai mo, ali on je trai za pojedinca ili male grupe; on eli da pojedinci i male grupe budu u stanju da kontroliu okolnosti pod kojima ive. On se protivi tehnologiji zato to ona ini male grupe zavisnim od velikih organizacija. 216. I neki se leviari na prvi pogled protive tehnologiji, ali oni joj se protive
34

Ova se stavka odnosi na nau posebnu vrstu anarhizma. irok spektar drutvenih pokreta je nazivan anarhistikim, i moe biti da se veina ljudi koji se smatraju anarhistima ne bi sloila sa naim stavom u pasusu 215. Uzgred, treba primetiti da postoje nenasilni anarhistiki pokreti iji lanovi verovatno ne bi prihvatili da je Klub slobode anarhistiki, i sigurno ne bi odobravali nasilne metode Kluba slobode. 45

dokle god su oni sami autsajderi a tehnoloki sistem kontroliu ne-leviari. Ako leviarstvo ikad postane dominantno u drutvu, tako da tehnoloki sistem postane alat u rukama leviara, oni e ga s elanom koristiti i potpomagati njegov razvoj. Na taj e nain oni ponavljati obrazac koji je leviarstvo stalno ispoljavalo u prolosti. Kada su boljevici u Rusiji bili autsajderi, ustro su se protivili cenzuri i tajnoj policiji, zalagali su se za pravo samoopredeljenja nacionalnih manjina, i tako dalje; ali im su oni sami doli na vlast, nametnuli su jo strou cenzuru, stvorili su jo suroviju tajnu policiju nego to je ikad postojala u vreme careva, i tlaili su nacionalne manjine barem isto onoliko koliko su to inili carevi. U Sjedinjenim Dravama, kada su pre par decenija leviari bili manjina na naim univerzitetima, leviarski profesori su se snano zalagali za vie akademskih sloboda, a danas, na univerzitetima na kojima su leviari postali dominantni, oni su pokazali spremnost da oduzmu akademsku slobodu svim drugima. (To vam je politika korektnost.) Isto e se desiti sa leviarima i tehnologijom: ako je se ikad dokopaju koristie je da tlae sve ostale. 217. U ranijim revolucijama, leviari koji su bili najeljniji moi su, u vie navrata, prvo saraivali sa ne-leviarskim revolucionarima, kao i sa leviarima liberalnije orijentacije, koje su kasnije prevarili da bi ugrabili mo za sebe. Robespjer je to uradio u Francuskoj revoluciji, boljevici u Oktobarskoj revoluciji, komunisti u paniji 1938. godine i Kastro i njegovi sledbenici na Kubi. Uzev u obzir prethodnu istoriju leviarstva, bilo bi krajnje glupo da dananji ne-leviarski revolucionari sarauju sa leviarima. 218. Razliiti mislioci su isticali da je leviarstvo vrsta religije. Leviarstvo nije religija u strogom smislu, zato to leviarska doktrina ne pretpostavlja postojanje bilo kakvog natprirodnog bia. Ali za leviara, leviarstvo igra psiholoku ulogu slinu onoj koju religija igra drugim ljudima. Leviar mora da veruje u levicu; to igra kljunu ulogu u njegovoj psiholokoj ekonomiji. Njegova se verovanja ne menjaju lako logikom ili injenicama. On je duboko ubeen da je leviarstvo moralno Ispravno, sa velikim I, i da on ima ne samo pravo nego i dunost da namee leviarski moral svima ostalima. (Meutim, mnogi od ljudi koje nazivamo leviarima ne misle o sebi kao leviarima i o svom sistemu verovanja kao leviarskom. Koristimo termin leviarstvo zato to nemamo bolju re da obuhvatimo spektar povezanih verovanja koje ukljuuje pokrete feminista, za prava homoseksualaca, politiku korektnost, itd; a i zato to ovi pokreti imaju jak anitet prema staroj levici. Videti pasuse 227230.) 219. Leviarstvo je totalitarna sila. Kada god je leviarstvo na vlasti, ono obino zadire u svaki lini kutak i tera svaku misao u leviarski kalup. Delimino i zbog kvazi-religijskog karaktera leviarstva; sve suprotno leviarskim verovanjima predstavlja greh. to je jo vanije, leviarstvo je totalitarna sila zbog leviarske elje za moi. Leviar trai da zadovolji svoju potrebu za moi kroz identikaciju sa drutvenim pokretom i pokuava da proe kroz proces moi pomaui u ostvarivanju ciljeva pokreta (v. p. 83). Ali bez obzira koliko je daleko pokret odmakao u dostizanju svojih ciljeva, leviar nikada nije zadovoljan, zato to je njegov aktivizam surogatna aktivnost (v. p. 41). To jest, pravi motivi leviara ne lee u dostizanju tobonjih ciljeva leviarstva; njega u stvarnosti pokree oseaj moi koji dobija kroz borbu i dostizanje cilja.35 Zbog toga leviar nikad nije zadovoljan ciljevima koje je ve dostigao; njegova potreba za procesom moi ga uvek vodi ka potrazi za nekim novim ciljem. Leviar eli jednaka prava manjina. Kada su ona dostignuta, on insistira na statistikoj jednakosti njihovih ostvarenja. I dokle god bilo ko u nekom delu mozga gaji negativan stav prema nekoj manjini, leviar mora da ga prevaspita. A nacionalne manjine
35 Mnoge leviare takoe pokree agresivnost, ali ova agresivnost verovatno delimino potie od osujeene potrebe za moi.

46

nisu dovoljne; nikome ne sme biti dozvoljeno da ima negativan stav prema homoseksualcima, invalidima, debelima, starima, runima i tako dalje i tako dalje. Nije dovoljno da javnost bude obavetena o opasnostima puenja, upozorenje mora da bude odtampano na svakoj pakli cigara. Onda reklamiranje cigara mora biti ogranieno ili zabranjeno. Aktivisti nikad nee biti zadovoljni dok se duvan ne stavi van zakona; onda e to biti alkohol, pa brza hrana, itd. Aktivisti su se borili protiv grubog zlostavljanja dece, to je razumljivo. Ali sada ele da zaustave sve ziko kanjavanje. Kada uine to ele, poelee da zabrane neto drugo to im se ini odvratnim, zatim neto drugo, pa neto tree. Nikad nee biti zadovoljni dok ne ostvare potpunu kontrolu nad svim metodama gajenja dece. A onda e prei na sledei cilj. 220. Pretpostavimo da zatraite od leviara da naprave spisak svih stvari koje su pogrene u drutvu, a zatim sprovedete sve drutvene promene koje su zahtevali. Bezbedno je rei da e za par godina veina leviara nai neto novo na ta mogu da se ale, neko novo drutveno zlo za ispravljanje, zato to leviarstvo ne pokree toliko zabrinutost nad bolestima drutva koliko elja da se zadovolji sopstveni nagon za moi tako to e nametnuti drutvu svoja reenja. 221. Zbog ogranienja koje njihovim mislima i delima namee njihov visok nivo socijalizacije, mnogi previe socijalizovani leviari ne mogu da ostvaruju mo onako kako to drugi ine. Njihov nagon za moi ima samo jedan moralno prihvatljiv ventil, a to je borba da se njihov moral nametne svima drugima. 222. Leviari, posebno oni previe socijalizovani, su pravi vernici, u kontekstu knjige Erika Hofera, Pravi vernik. Ali nisu svi pravi vernici istog tipa kojeg su leviari. Moe se pretpostaviti da je pravi verujui nacista, na primer, psiholoki vrlo razliit od pravog verujueg leviara. Zbog svoje sposobnosti za bezuslovnu posveenost cilju, pravi vernici su koristan, moda ak i obavezan sastojak svakog revolucionarog sistema. Ovo predstavlja problem sa kojim, priznajemo, ne znamo kako se treba suoiti. Nismo sigurni kako da se energija pravog vernika ukroti i usmeri u pravcu revolucije protiv tehnologije. Trenutno moemo samo rei da nijedan pravi vernik nee biti pouzdan regrut revolucije, osim ako njegova posveenost nije iskljuivo ka unitenju tehnologije. Ako je istovremeno posveen jo nekom idealu, mogao bi poeleti da koristi tehnologiju kao alat za dostizanje tog drugog ideala (v. p. 220, 221). 223. Neki itaoci bi mogli da kau: Ovo o leviarima je gomila gluposti. Znam Jovana i Jovanu koji su leviari i nemaju te totalitaristike tendencije. Sasvim je tano da su mnogi leviari, moda ak i znaajna veina, poteni ljudi koji iskreno veruju u tolerisanje vrednosti drugih ljudi (do odreene granice) i ne bi koristili bahate metode za dostizanje svojih ciljeva. Nae primedbe o leviarstvu nisu namenjene da ukau na svakog pojedinanog leviara ve da opiu optu crtu leviarstva kao pokreta. A opta crta pokreta nije obavezno odreena brojanom proporcijom razliitih vrsta ljudi ukljuenih u pokret. 224. Ljudi koji se uzdignu do vlasti u leviarskim pokretima su obino leviari sa najveom eljom za moi, zato to su ljudi eljni moi upravo oni koji se najvie bore da dou na vlast. Kada ljudi eljni moi preuzmu kontrolu nad pokretom, bude puno umerenijih leviara koji se u sebi ne slau sa mnogim postupcima svojih voa ali ne mogu da se nateraju da im se suprotstave. Njima je potrebna vera u pokret, i zato to ne mogu da odustanu od te vere oni nastavljaju da prate voe. Istina, neki leviari imaju hrabrosti da se suprotstave totalitaristikim tendencijama koje se pojave, ali oni obino gube zato to su ljudi eljni moi bolje organizovani, mnogo okrutniji i beskrupulozniji, i pobrinuli su se da iza sebe imaju snanu bazu moi. 225. Ovi fenomeni su se jasno pokazali u Rusiji i drugim zemljama koje su
47

preuzeli leviari. Slino tome, pre propasti komunizma u SSSR-u, leviari na Zapadu su retko kritikovali tu zemlju. Ako bi i bili naterani, priznali bi da je SSSR uinio mnogo pogrenih stvari, ali bi onda poeli da pronalaze izgovore za komuniste, i ponu da govore o grekama Zapada. Uvek su se bunili protiv zapadnjakog vojnog odgovora na komunistiku agresiju. Leviari irom sveta su se ustro bunili protiv vojne akcije SAD u Vijetnamu, ali nita nisu uinili kada je SSSR upao u Avganistan. Nije da su se oni slagali sa sovjetskim potezima, nego zbog svoje leviarske vere prosto nisu mogli da podnesu da budu protiv komunista. Danas, na onim naim univerzitetima na kojima je prevladala politika korektnost, sigurno ima puno leviara koji se u sebi ne slau sa potiskivanjem akademskih sloboda, ali ipak ne ine nita povodom toga. 226. Stoga injenica da su mnogi leviari lino blagi, umereni, i prilino tolerantni ljudi ni na koji nain ne spreava leviarstvo u celini da ima totalitaristike tendencije. 227. Naa rasprava o leviarstvu ima jednu ozbiljnu slabost. Jo uvek je daleko od jasnog ta mi podrazumevamo pod leviarskim. Izgleda da ne moemo puno da uradimo po tom pitanju. Danas je leviarstvo izdeljeno na ceo dijapazon aktivistikih pokreta. Pa opet, nisu svi aktivistiki pokreti leviarski, a neki aktivistiki pokreti (poput radikalnih enviromentalista) izgleda da ukljuuju i linosti leviarskog i linosti izrazito ne-leviarskog tipa, koji ne bi trebalo da budu toliko glupi da sarauju sa leviarima. Mnogi leviari postepeno prelaze u ne-leviare, i mi sami bismo esto bili u velikoj dilemi da odluimo da li je odreeni pojedinac leviar ili ne. Ako leviarstvo uopte i moe da se denie, naa koncepcija je data kroz raspravu u ovom lanku, i moemo samo da savetujemo itaocima da koriste svoj sud da bi odluili ko jeste leviar. 228. Ali bie korisno ako se daju neki kriterijumi za dijagnozu leviarstva. Ovi kriterijumi ne mogu biti primenjeni bez rezervi. Neki pojedinci mogu odgovarati odreenim kriterijumima a da nisu leviari, a neki leviari moda ne odgovaraju nijednom kriterijumu. Opet, morate sami doneti svoj sud. 229. Leviar je usmeren ka kolektivizmu velikih razmera. On naglaava dunost pojedinca da slui drutvu i dunost drutva da se pobrine za pojedinca. Ima negativan stav prema individualizmu. esto govori moralizatorskim tonom. Obino se zalae za kontrolu linog naoruanja, seksualno vaspitanje i druge psiholoki prosvetljene obrazovne metode, za planiranje, za armativnu akciju, za multikulturalizam. Obino se identikuje sa rtvama. Obino je protiv nadmetanja i protiv nasilja, ali esto nalazi izgovore za one leviare koji vre nasilje. Voli da koristi uobiajene uzreice kao to su rasizam, seksizam, homofobija, kapitalizam, imperijalizam, neokolonijalizam, genocid, socijalne promene. Moda je najbolja crta za dijagnozu leviara tendencija da saoseaju sa sledeim pokretima: feminizmom, pravima homoseksualaca, pravima nacionalnih manjina, pravima ljudi sa invaliditetom, pravima ivotinja, politikom korektnou. A svako ko se snano saosea sa svim od ovih pokreta je skoro sigurno leviar.36 230. Opasniji leviari, to jest oni najvie eljni moi, su obino nadmeni i imaju dogmatski pristup ideologiji. Pa ipak, najopasniji od svih leviara su oni previe socijalizovani pojedinci koji izbegavaju iritantno ispoljavanje agresivnosti i uzdra36

Vano je razumeti da mi mislimo na ljude koji saoseaju sa ovim pokretima u njihovom dananjem obliku. Onaj ko veruje da ene, homoseksualci i drugi treba da imaju ista prava nije obavezno leviar. Feministiki pokreti, pokreti za prava homoseksualaca i drugi pokreti koji postoje u naem drutvu imaju taj poseban ideoloki ton koji je karakteristian za leviarstvo, a ako neko veruje, na primer, da ene treba da imaju jednaka prava, to ne znai obavezno da se mora saoseati sa feministikim pokretom koji danas postoji. 48

vaju se od javnog prikazivanja svog leviarstva, ali tiho i neupadljivo rade na promovisanju kolektivistikih vrednosti, prosveenih psiholokih metoda za socijalizovanje dece, zavisnosti pojedinca od sistema, i tako dalje. Ovi kripto-leviari (kako ih mi zovemo) su bliski odreenim burujskim tipovima to se tie naina praktinog delanja, ali se od njih razlikuju po psihologiji, ideologiji i motivaciji. Obini buruj pokuava da dovede ljude pod kontrolu sistema da bi zatitio svoj nain ivota, ili to prosto ini zato to su njegovi stavovi konvencionalni. Kripto-leviar pokuava da podvede ljude pod kontrolu sistema zato to je pravi vernik kolektivistike ideologije. Kripto-leviar se razlikuje od prosenog previe socijalizovanog leviara po tome to je njegov pobunjeniki nagon slabiji i to je on bezbednije socijalizovan. On se razlikuje od obinog dobro-socijalizovanog buruja injenicom da u njemu postoji neki dubok nedostatak koji ga tera da se posveti nekom cilju i utone u kolektivizam. A moda je njegov (dobro sublimirani) nagon za moi jai od nagona prosenog buruja. Zavrna napomena 231. Mi smo kroz ovaj lanak davali neprecizne izjave i izjave kojima bi trebalo dodati razne vrste ogranienja i uslovljavanja; a neki od naih stavova mogu biti prosto netani. Nedostatak dovoljne koliine podataka i potreba za kratkoom uinili su nemoguim da se nai dokazi preciznije formuliu ili da im se daju sva potrebna ogranienja. I, naravno, u raspravi ove vrste ovek se mora snano oslanjati na intuitivan sud, koji ponekad moe da pogrei. Mi ne tvrdimo da ovaj lanak sadri neto vie od grube aproksimacije istine. 233. Kako bilo, mi smo prilino sigurni da su opte crte slike koju smo naslikali priblino tane. Opisali smo leviarstvo u njegovom savremenom obliku, kao fenomen koji je poseban za nae vreme usled poremeaja u procesu moi. Ali moda i greimo u tome. Previe socijalizovani ljudi koji pokuavaju da zadovolje svoj nagon za moi nametanjem svog morala svima drugima su svakako ve dugo vremena tu oko nas. Ali mi mislimo da je odluujua uloga koju igraju oseanja nie vrednosti, niskog samopouzdanja, nemonosti, identikovanja sa rtvama od strane ljudi koji sami nisu rtve, specinost savremenog leviarstva. Identikacija sa rtvama od strane onih koji sami nisu rtve se donekle moe prepoznati i u devetnaestovekovnom leviarskom pokretu a i ranom hrianstvu, ali prema onome to mi vidimo, simptomi niskog samopouzdanja i drugi nisu oigledni u ovim pokretima, ili bilo kojim drugim pokretima, kao to su u leviarstvu. Ali mi nismo u poloaju da sa sigurnou tvrdimo da takvi pokreti nisu postojali pre savremenog leviarstva. Ovo je vano pitanje na koje bi istoriari trebalo da obrate panju.

Prevod: Anarkoala, 2009.

49