Pojedini pojmovi u ovom Pravilniku imaju sljedee znaenje: 1.

Izvanredni popravak je skup radova na eljeznikom vozilu koji se obavlja na pojedinom podsustavu, dijelu ili sklopu eljeznikog vozila na kojem je tijekom koritenja vozila dolo do oteenja ili kvara ili je u takvom tehnikom stanju da bi do narednog kontrolnog pregleda moglo doi do oteenja ili kvara na eljeznikom vozilu. 2. Izvanredno odravanje eljeznikog vozila je skup radova na eljeznikom vozilu koji se obavljaju na podsustavima, dijelovima i sklopovima na kojima je tijekom koritenja vozila dolo do oteenja ili kvara kako bi se eljezniko vozilo dovelo u ispravno stanje. Radovi izvanrednog odravanja mogu se obavljati zasebno ili u sklopu redovitog odravanja. 3. Jednostavna tlana posuda je svaka zavarena posuda izvrgnuta unutarnjem predtlaku veem od 0,5 bara, a koja je namijenjena za zrak. 4. Kontrolni pregled je skup periodikih radova na eljeznikom vozilu koji se obavljaju nakon odreenog broja prevaljenih kilometara ili proteka odreenog vremenskog perioda koritenja eljeznikog vozila prema utvrenom opisu radova i odgovarajuem tehnolokom postupku radi provjere opeg stanja vozila, provjere stanja podsustava, dijelova i sklopova, izmjene ili dopune maziva, zamjene ili dopune drugog potronog materijala te otklanjanja nedostataka na eljeznikom vozilu. 5. Modifikacija eljeznikog vozila je zahvat kojim se obavlja pojedinana izmjena ili poboljavanje konstrukcije ili ureaja na vozilu, a kojim se ne mijenjaju osnovne konstrukcijske, tehnike i eksploatacijske znaajke. Ako se na eljeznikom vozilu po unaprijed izraenoj tehnikoj dokumentaciji obavlja vie modifikacija u smislu poveanja pouzdanosti vozila u pogonu i vee uinkovitosti tada se to u smislu odredbi ovoga Pravilnika zove modernizacija eljeznikog vozila. 6. Odravanje eljeznikog vozila je skup unaprijed planiranih radova u sklopu redovitog odravanja kao i neplaniranih radova u sklopu izvanrednog odravanja vozila, koji se obavljaju na vozilu, njegovim podsustavima, sklopovima i dijelovima sa svrhom da tijekom koritenja eljezniko vozilo udovoljava tehnikim uvjetima za sigurnost eljeznikog prometa. 7. Odravatelj je pravna ili fizika osoba koja posjeduje propisano ovlatenje za obavljanje djelatnosti odravanja eljeznikih vozila. 8. Oteenje vozila je oteenje pojedinanog ili vie razliitih dijelova, sklopova i ureaja ugraenih na eljezniko vozilo nastalo zbog deformacija izazvanih sudarom, iskliznuem, nepravilnim manevriranjem, utovarom, istovarom ili zbog vandalizma i njemu slinih radnji. 9. Posjednik je vlasnik, pravna ili fizika osoba koja ima pravo raspolaganja vozilom i koristi vozilo kao sredstvo prijevoza u gospodarske svrhe. 10. Redoviti popravak je skup unaprijed planiranih radova na eljeznikom vozilu kojim se prema utvrenom opisu radova i odgovarajuem tehnolokom postupku obavlja pregled i popravak dijelova i sklopova na vozilu ili u specijaliziranoj radionici, popravlja ili zamjenjuje elektrina, zrana i instalacija za protok fluida nakon ega se eljezniko vozilo kompletira, zavrno ispituje na mjestu, a po potrebi i na probnoj vonji prije ponovnog putanja u eljezniki promet. 11. Redovito odravanje eljeznikog vozila je skup unaprijed planiranih radova na eljeznikom vozilu kojim se prema utvrenom opisu radova i odgovarajuem tehnolokom postupku utvruje ope stanje vozila, obavlja pregled podsustava, dijelova i sklopova te otklanjaju nedostaci na eljeznikom vozilu nakon ega se provjerava ispravnost eljeznikog vozila. 12. Rekonstrukcija eljeznikog vozila je izvoenje radova na eljeznikom vozilu kojim se mijenjaju njegova bitna konstrukcijska, tehnika ili uporabna svojstva vozila. 13. Servisni pregled vunog vozila je pregled radi provjere tehnike ispravnosti sklopova i ureaja na vozilu te otklanjanje neispravnosti sukladno uputama o odravanju odnosnog

vozila za ovu vrstu pregleda, a koji se obavlja tijekom iskoritavanja vozila izmeu dviju vonji vlaka ili manevarskih vonji. (1) Odravanje eljeznikih vozila je stalan proces preventivnog karaktera kojem je svrha sigurno, pouzdano, ekonomino i ekoloki prihvatljivo koritenje eljeznikih vozila u javnom eljeznikom prometu. (2) Odravanje eljeznikih vozila moe biti redovito i izvanredno. (3) U redovito odravanje spada: 1. pranje, ienje i dezodoracija, 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija putnikih vagona i motornih vlakova, 3. servisni pregledi vunih vozila, 4. kontrolni pregledi, 5. redoviti popravci. (4) U izvanredno odravanje spada: 1. pranje i ienje teretnih vagona, 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija putnikih vagona i motornih vlakova, 3. izvanredni popravci zbog kvarova, istroenosti i nasilnih oteenja, 4. izvanredni popravci nakon izvanrednog dogaaja (Prilog 6). Tijekom odravanja eljeznikog vozila mogu se obavljati modifikacije i rekonstrukcije vozila. (2) Modifikacije i rekonstrukcije vozila obavljaju se u skladu s tehnikom dokumentacijom odobrenom od strane posjednika vozila. (3) Modifikacije i rekonstrukcije vozila mogu se obavljati tijekom redovitog odravanja eljeznikog vozila, a mogu biti obavljene po posebnom programu koji utvruje posjednik vozila.

Savremeni kombinovani transport

Predstavlja posledicu standardizacije kontenera, paleta, viljukara, kao i uvoenje automatizacije. To je transport koji se obavlja istim transportnim sudom, a pri tom se koristi najmanje dva vida transporta. Ako se roba usput pretovara onda se radi o lomljnjom (odvojenom) transportu, a to nije kombinovani. Ako se transport vri samo jednim vidom i to od vrata do vrata re je o direktnom transportu. Korienjem kombinovanog transporta stvara se transportni lanac iji je cilj skraenje vremena prevoza i smanjenje trokova. Da bi se to ostvarilo neophodna je saradnja svih uesnika u transportnom lancu.

Kooperacija eleznikog i drumskog transporta

eleznica je pogodna za transport na duge relacije dok je drumski transport pogodniji za kratke. Kod eleznice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog varijabilni trokovi. Kooperacijom se eliminie konkurencija eleznice i drumskog transporta. Ali tu konkurenciju treba unapreivati u obimu koji daje pozitivne rezultate i spreiti je kad se javi monopol na nekim relacijama u odnosu na ostale transporte. 1. Koperacija u klasinoj tehnologijiprikljuni transport-prelazak sa jednog na drugo prevozno sredstvo vri se promenom transpportnog suda. Bre izvrenje transportnog zadatka se vri zajednikim planiranjem termina prevoza (vremensko planiranje). Vremenskom koncepcijom se skrauje vreme ekanja saobraajnih sredstava. To se ogleda u smanjenju cene prevoza (smanjenjem trokova) i kraem vremenu vezanosti saobraajnih sredstava. Drugi vid kooperacije je organizovanje sabirnog vida transporta (denana roba), gde organizaciju i manipulisanje

robom obavljaju pedicije. 2. Kooperacija u tehnologiji integralnog transporta-prevoz robe bez promene transportnog suda. Ostvaruje se samo ako su trokovi dopreme i otpreme robe kamionom do i od stanice zajedno sa trokovima prevoza robe eleznicom manji od trokova prevoza robe direktno kamionom. Ovakav vid kooperacije je HUCKE-PACK (hak-pak) saobraaj. Zahteva pararelan razvoj oba vida transporta. Problem je prilagoenje kamiona profilima eleznice to dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. Drugi vid kooperacije je prevoz kontenera, pri emu se pravi razlika u prevozu malih, srednjih i velikih kontenera. TEHNOLOGIJE VOZILO-VOZILO Sutina i problemi tehnologije integralnog drumsko-eleznikog sistema transporta Osnovni cilj je ostvarenje jedinstvenog procesa transporta kombinovanjem transportnih sredstava razliitih vidova transporta, ime se postiu utede u trokovima transporta i vei kvalitet transportnih usluga. Pod pojmom hucke-pack sistem podrazumeva se kombinovani drumsko-elezniki prevoz gde se drumska vozila (kamioni, autovozovi, sedlasti autovozovi) ili delovi vozila (prikolice, sedlaste prikolice, izmenjivi transportni sudovi) na jednom delu puta prevoza transportnim sredstvima eleznikog saobraaja. Za pretovar kamiona, autovozova i sedlastih autovozova primenjuju se postrojenja za horizontalni pretovar, a za pretovar izmenjivih transportnih sudova i sedlastih prikolica koriste se pretovarna postrojenja vertikalnog pretovara. Najvei deo pretovara obezbeuje elezniki transport uz sledee prednosti: 1. Masovni prevoz robe 2. Snienje trokova transporta 3. Rastereenje glavnih putnih saobraajnica 4. Poveanje stepena bezbednosti u drumskom saobraaju 5. Snienje trokova za izgradnju i odravanje puteva 6. Poboljanje uslova zatite ivotne sredine Drumski transport obavlja pre svega sledee operacije: 1. Nakupljanje i distribuciju robe 2. Individualno i kvalitetno opsluivanje korisnika transporta 3. Upoznavanje zahteva i potreba korisnika transportnih usluga 4. Uspostavljanje to vrih poslovnih veza sa korisnicima transportnih usluga Primenu hucke-pack tehnologije u zapadnoj evropi karakterie: 1. Prosean prevozni put iznosi preko 500km, a kod klasinih kolskih poiljki svega 200km 2. Proseno vreme obrta eleznikih kola-nosaa iznosi dva dana, u odnosu na klasine tehnologije gde je oko est dana 3. Drutvima za eksploataciju hucke-pack saobraaja eleznica najee stavlja na raspolaganje samo homogene (blok) vozove, kod kojih su trokovi ranirnog rada i obim teta mali 4. eleznica nema nikakvih posebnih trokova vezanih za akvizaciju transporta 5. Trokovi otpremno-dopremnog transporta snose transportne organizacije drumskog teretnog saobraaja Hucke-pack tehnologija se isplati tek na relacijama duim od 300km pod sledeim uslovima: 1. Dovoljna koliina robe u oba pravca 2. Na oba kraja realizacije eleznikog prevoza uesnici u ovoj tehnologiji moraju obezbediti obavljanje terminalnih operacija (pretovara i otpremno-dopremnog transporta) Na intezivan razvoj hucke-pack transporta uticali su: 1. Zakrenost drumskih saobraajnica 2. Stalan porast trokova 3. elja za priivlaenjem prevoza eleznicom 4. Duga vremena zadravanja drumskih i eleznikih transportnih sredstava u pretovarnim i distribucionim

centrima 5. Slabo korienje marutnih eleznikih prevoza 6. Nelojalna konkurencija izmeu druma i eleznice Osnovne prednosti i nedostaci hucke-pack sistema Sa stanovita drumskog transporta: Prednosti: 1. Uteda u asovima vonje (rada vozaa) 2. Uteda u nadoknadama za vonju i odmor vozaa (25-30% trokova) 3. Uteda pogonskog goriva 4. Poveanje produktivnosti 5. Uteda u varijabilnim trokovima (gorivo, gume, amortizacija) Nedostaci: 1. Produenje relacije prevoza u odnosu na direktan prevoz (dopunske vonje do i od terminala) dolazi do izraaja samo kod nedovoljne komercijalne brzine vozova 2. Dopunski trokovi dva pretovara u terminaima i trokovi za dopremno-otpremnog transporta 3. trokovi za prilagoenje postojeeg voznog parka potrebama hucke-pack saobraaja Sa stanovite eleznice: Prednosti: 1. Poveanje obima prevoza eleznicom-vraanjem prevoza koji je eleznici ranije oduzeo drumski transport, naroito na duim rastojanjima i kod prevoza visokotarifirajue robe 2. Krae vreme obrta kola u hucke-pack tehnologiji (1-2 dana), to se ostvaruje smanjenjem zadravanja kola u ranirnim stanicama 3. Znatno smanjenje transportnih teta Nedostaci: 1. Najvei nedostatak ove tehnologije predstavlja evropski elezniki tovarni profil. Neophodno je da imamo na raspolaganju specijalna teretna kola za huck-pack saobraaj (osim za prevoz izmenjivih transportnih sudova) 2. Mogunosti da se sistem huckepack saobraaja pretvori u konkurenta konvencionalnom eleznikom transportu kolskih poiljki (naroito visokotarifirajue robe) Sa stanovita korisnika: Korisnik transportnih usluga je u principu spreman da uestvuje u huck-pack saobraaju ako mu on omoguava utedu u transportnim trokovima ili neke druge znaajne prednosti (proirenje kapaciteta, reavanje problema vozaa itd). Nekada poiljalac ne zna da li se koristi hucke-pack sistem. Korisnik moe zahtevati primenu hucke-pack transporta ako mu je bitno sledee: 1. Da se transport vri po svakom vremenu 2. Da nema zastoja 3. Da se obezbedi bezbednost i redovitost (tanost) prevoza Moe se rei da hucke-pack sistem u odnosu na korisnike prevoza u pogledu nosivosti i veliine prevoza nema posebne prednosti i nedostatke. Tehnika baza sistema vozilo-vozilo Tehniku bazu ovog sistema ine: 1. Specijalizovana drumska vozila (ili delovi vozila) 2. Specijalna eleznika kola i druga oprema 3. Terminali integralnog transporta sa postrojenjima i opremom za horizontalni i vertikalni pretovar drumskih vozila Tovarne jedinice integralnog drumsko-eleznikog transporta moraju ispunjavati uslove, zahteve i propise i u drumskom i u eleznikom saobraaju. Glavni problem predstavljaju elezniki svetlosni profil koji odreuje tovarni profil transportnih sredstava. Za prevoz tovarnih jedinica hucke-pack saobraaja (osim izmenjivih transportnih sudova) koriste se specijalna eleznika teretna kola sa ravnom tovarnom povrinom (plato kola) i kola kod kojih se delovi tovarne povrine mogu spustiti ili su ve konstruisani sputeno (u obliku depa). Takoe je izraen problem neusklaenost hucke-pack transportnih jedinica to

oteava saradnju u meunarodnom saobraaju. Kao tovarne jedinice se najee primenjuju: 1. Izmenjivi transportni sudovi 2. Sedlaste prikolice 3. Kompletna vozila drumskog saobraaja (auto-vozovi, sedlasta drumska vozila) Izmenjivi transportni sudovi su standardizovane tovarne jedinice integralnog transporta opremljeni ureajima za privrivanje i osiguranje za vreme transporta i mogu se prevoziti na eleznikim teretnim kolima-nosaima i na odgovarajuim vozilima drumskog saobraaja. Sedlaste prikolice mogu biti opremljene ISO nauglicama za vertikalni pretovar i tada se prevoze na specijalnim eleznikim kolima-nosaima sa depom za prihvat osovinskog agregata prikolice. Ako se primenjuje horizontalni pretovar preko rampe onda se prikolice prevoze na kolima-nosaima sa klackalicom. Hucke-pack oznake sadre sledee podatke, odnosno informacije: 1. Da tovarna jedinic aispunjava minimalne tehnike uslove za huckepack saobraaj 2. Na koju vrstu konstrukcije se tovarna jedinica moe utovariti 3. Kakav e tovarni profil tovarna jedinica zauzimati na eleznikim teretnim kolima 4. Kojoj zemlji pripada tovarna jedinica 5. Kojem preduzeu pripada tovarna jedinica 6. Koji interni redni broj firme tovarna jedinica ima Osnovne tehnologije drumsko-eleznikog transporta U svetu se koriste tri tehnologije: 1. Piggy-back u SAD i Kanadi za prevoz svih vrsta drumskih transportnih sredstava 2. Kengourou u Francuskoj za prevoz drumskih prikolica 3. Hucke-pack u Srednjoj Evropi Hucke-pack sistem sainjavaju sledee tehnologije: 1. Tehnologije transporta izmenjivih transportnih sudova na eleznkim kolima 2. Tehnologija transporta sedlastih prikolica 3. Tehnologija transporta kompletnih vozila drumskog saobraaja na eleznikim teretnim kolima Specifinosti tehnologije transporta kompletnih drumskih vozila (pokretna auto-strada) Kod ove tehnologije kompletan auto-voz prevozi se transportnim sredstvima eleznikog saobraaja. Prednosti: 1. Rastereenje drumskih saobraajnica 2. Zatita prirodne ivotne sredine smanjenjem emisije gasova i buke 3. Drumska transportna preduzea mogu uestvovati u ovom sistemu bez zamene postojeeg voznog parka 4. Vreme ekanja na pretovar je znatno krae u odnosu na druge tehnologije 5. Nisu potrebna nikakva posebna pretovarna postrojenja ili oprema jer se auto-vozovi i sedlasta vozila preko eone rampe sama utovaraju i istovaraju sa tovarne povrine 6. Kod prevoza kompletnim vozovima mogu se ostvariti znatno povoljnija vremena prevoza Nedostatak je vei procenat mrtve teine nego kod istog drumskog ili eleznikog transporta, kao i mogue ogranienje tovarnog prostora drumskih transportnih sredstava zbog svetlosnog profila eleznikog saobraaja. Osnovne karakteristike tehnologije transporta eleznikih teretnih kola specijalnim vozilima drumskog transporta Ostvaruje se primenom specijalnih drumskih prikolica namenjenih za prevoz eleznikih teretnih kola koje imaju sputen pod i vei broj osovina. Utovar eleznikih teretnih kola na prikolice vri se pomou fiksnog ili prenosnog vrtla drumskog vozila. Spajanjem veeg broja prikolica drumskog saobraaja i eventualnom primenom obrtnih postolja i posebnih

transportnih sudova mogu se prevoziti naroito veliki i teki tereti. Kod primene ove tehnologije eleznika kola se pojavljuju kao transportno sredstvo, a kad su utovarena na sredstvo drumskog transporta predstavljaju transportnu jedinicu. U tehnolokom pogledu pogodnije je prvo reenje jer je njime omoguen bri obrt prikolice. Pretovar kola na prikolicu se obavlja na vie naina: 1. Pretovar pomou mobilne rampe 2. Pretovar kola direktno sa ina koloseka na ine prikolice 3. Pretovar pomou lift-platforme Osnovni nedostaci ove tehnologije su: 1. Veliki nekoristan teret 2. Mala eksploataciona brzina u drumskom transportu 3. Zauzimanje velikog prostora za vreme prevoza 4. Dimenzije i teina jednih potpuno natovarenih eleznikih kola koja se prevoze na vieosovinskom transporteru nisu koncipirane za eksploataciju u drumskom saobraaju 5. Tekoe i ogranienja pri organizaciji ove vrste transporta

KONTENERSKI SISTEM TRANSPORTA Konteneri su transportna sredstva (sudovi, nepokretne cisterne ili druga sredstva) koja su: a) trajnog karaktera i mogu se ponovo koristiti b) specijalno konstruisana da se roba prevozi bez pretovara saobraajnim sredstvima jednog ili vie vidova saobraaja c) opremljana ureajima koji olakavaju njihovu manipulaciju naroito kod pretovara sa jednog saobraajnog sredstva na drugo d) konstruisana tako da je olakan njihov utovar i istovar e) unutranje zapremine od najmanje 1m3 Konteneri se mogu podeliti prema: 1. nameni (univerzalni i specijalni) 2. vrsti robe koja se u njima prevozi (komadna, rifuzna, tena) 3. nosivosti (mali, srednji, veliki) 4. vrsti materijala od kojeg su izgraeni (drveni, metalni, plastini itd) 5. vrsti konstrukcije (klasini, sklapajui, samoistovarajui) 6. mestu korienja (nacionalni, meunarodni, interkontinentalni) 7. nainu prevoza (direktni i kombinovani) 8. vrsti ureaja kojim su opremljeni (izotermiki, rashladni itd) 9. pogodnostima i mogunostima pretovara Mali konteneri, podela i namena: Mali konteneri se dele na obine i specijalne. Specijalni konteneri graeni su kao otvoreni ili zatvoreni i primenjuju se samo za prevoz odreene vrste robe. Obini konteneri upotrebljavaju se uglavnom za transport lomljive robe koja je osetljiva na vlagu. Dele se na: 1. Kategorija A unutranje zapremine od 1-1,2m3 2. Kategorija B unutranje zapremine od 1,2-2m3 3. Kategorija C unutranje zapremine od 2-3m3 Srednji konteneri, podela i namena: Srednjim kontenerima se smatraju konteneri korisne zapremine od 3-10 m3 i duine manje od 6m. U ovu grupu ubrajaju se i tzv PA-konteneri. Pod pojmom PA-konteneri podrazumevaju se konteneri koji su opremljeni ureajima za manipulisanje i koji se prevoze na specijalnim eleznikim kolima opremljenim ureajima za privrivanje ove vrste kontenera. Kod transporta srednjih kontenera se uglavnom primenjuju sledee dve tehnologije: 1. Tehnologija transporta srednjih kontenera bruto teine 2,5-5t 2. Tehnologija transporta PA-kontenera Veliki konteneri, podela i namena: To su konteneri sa korisnom zapreminom veom od 10 m3 i spoljanom duinom veom od 6m. esto se nazvaju i transkonteneri. Ova vrsta kontenera naroito je pogodna za kombinovane i prevoze od vrata do vrata. Za meukontinentalni

transport upotrebljavaju se sledei konteneri: 1. Univerzalni konteneri za univerzalu upotrebu, zatvoreni konteneri sa jednim ili vie otvora 2. Specijalizovani konteneri 3. Konteneri cisterne 4. Konteneri za prevoz vrstih materijala u prahu 5. Plato konteneri bez nadgradnje 6. Plato konteneri sa ogranienom nadgradnjom 7. Konteneri za prevoz robe u vazdunom saobraaju Uslovi koje moraju da ispune konteneri: 1. otpornost od udara za vreme transporta 2. otpornost kontenera kod slaganja 3. oprema za manipulisanje i privrivanje kontenera na transportnim sredstvima 4. otpornost kontenera protiv naprezanja kod manipulisanja 5. unutranja nepropustljivost kontenera Tehnologije kopnenog transporta kontenera Osnovne tehnologije podrazumevaju transport robe u kontenerima izmeu mesta otpreme i mesta dopreme korienjem kopnenih vidova transporta. Elemente prevoznog procesa ovih tehnologija obavljaju sredstva drumskog i eleznikog transporta. Postoje horizontalni i vertikalni pretovar kontenera. Tehnologije definisane za ove grupe su tehnologija transporta malih, velikih i srednjih kontenera. Tehnologije transporta malih kontenera: Mali konteneri se koriste u javnom i industrijskom transportu. Rrednosti: 1. nisu potrebna velika ulaganja u infrastrukturu i specijalizovanu opremu 2. omoguava se prevoz denanih poiljki po sistemu od vrata do vrata 3. ostvaruje se uteda u ambalai u odnosu na prevoz nekonterizovane robe 4. postoji mogunost da mali konteneri budu u potpunosti prilagoeni zahevima robe koja se u njima prevozi 5. uteda u manipulaciji u odnosu na komadnu robu Nedostaci: 1. ne postoji standardizacija grupe malih kontenera 2. zahtevi za pretovarnim radom su vei u odnosu na druge kontenerske tehnologije Tehnologije transporta srednjih kontenera: Srednji konteneri su najveu primenu nali u kombinovanom drumsko-eleznikom i eleznikom transportu. Transport srednjih kontenera se obavlja primenom sledeih tehnologija kopnenog transporta: 1. direktan prevoz drumom 2. direktan prevoz eleznicom izmeu industrijskih koloseka 3. otprema drumom, prevoz i dostava na industrijski kolosek eleznicom 4. otprema i prevoz eleznicom, doprema drumom 5. otprema i doprema drumom, prevoz eleznicom Tehnologija transporta velikih kontenera: Ova tehnologija se najee realizuje prevozom kontenera eleznicom izmeu kontenerskih terminala i njihovom dostavom do korisnika drumom. Prevoz kontenera eleznicom izmeu elezniko-drumskih terminala se organizuje: 1. zatvorenim blok-vozovima 2. grupama kola koja se uvruju u teretne vozove 3. pojedinanim kolima koja se uvruju u teretne vozove Drugi nain dostave je pomou sedlastih poluprikolica, a za pretovar se najee koriste portalne i druge vrste dizalica. Tehnologija kopnenog-renog transporta kontenera Kod ove tehnologije mesto otpreme i dopreme robe se nalazi na kopnu. Brodovi mogu da budu specijalizovani i u tom sluaju obino se koriste samohodni brodovi razliitog kapaciteta, a takoe i tegljanice i potiskivane bare. Prednosti: 1. uteda u energiji 2. nii trokovi transporta 3. mogunost korienja ve postojee infrastrukture i sredstava 4. bolja

zatita ovekove okoline Slabosti se ogledaju u maloj frekvenciji otpreme kontenera i maloj komercijalnoj brzini prevoza. Tehnologija kopneno-pomorskog transporta kontenera Brodovi specijalizovani za prevoz kontenera: 1. potpuno kontenerski brodovi 2. delimino kontenerski brodovi 3. izmenjivi kontenerski brodovi 4. kontenerski brod prevozilac paleta 5. polukontenerski brodovi U ovoj tehnologiji najvaniju kariku transportnog lanca ine luki kontenerski terminali gde se obavlja nakupljanje, pretovar i priprema kontenera. Infrastruktura lukih terminala: 1. saobraajnice i prostor za manipulaciju 2. otvorene skladine povrine 3. prostor za parkiranje drumskih vozila sa odgovarajuom opremom 4. obalska pretovarna mehanizacija velike nosivosti i kapaciteta 5. ostala mehanizacija za rad u terminalu 6. vozila odvozno-dovoznog saobraaja Kod realizacije ove tehnologije u pomorskom transportu esto se koriste i brodovi opremljani za samostalnu manipulaciju kontenera. Tehnologija kopneno-vazdunog transporta kontenera Kod ove tehnologije na najduem delu puta konteneri se prevoze sredstvima vazdunog saobraaja. Najee se realizuje u kombinaciji sa drumskim transportom. Pretovarne operacije sa kontenerima na aerodromu su utovar i istovar iz aviona i manipulisanje sa kontenerom u avionu i manipulacije sa kontenerom od izlaska iz aviona. U ovoj tehnologiji je procenat direktnih pretovara mnogo vei nego kod ostalih. Tehnologija kopnenih kontenerskih mostova Organizovanjem kopnenog mosta za prevoz kontenera omoguava se ne samo skraenje vremena transporta, ve su mogue i utede u trokovima transporta. Kopneni most se formira organizovanjem kopnenih vidova transporta tako da je omoguen prihvat kontenera na jednom kraju, njihov brz prevoz i predaja, odnosno utovar na brod u luci koja predstavlja drugi kraj kopnenog mosta. Osnovne karakteristike ove tehnologije su efikasnost i sinhronizacija aktivnosti. Posledice koje izaziva ovakva koncepcija: 1. smanjenje znaaja nekih pomorskih puteva 2. promene u znaaju postojeih i razvoj novih pomorskih luka 3. poveanje ulaganja u modernizaciju kopnene saobraajne infrastrukture 4. smanjenje obima skladitenja robe u toku transporta 5. opte unapreenje tehnologija transporta kontenera Tipine tehnologije pripreme, punjenja i pranjenja kontenera (A) Izbor tehnologije zavisi od: 1. vrste i pojavnog oblika robe 2. veliine pretovarnog fronta 3. obima rada 4. vrste kontenera 5. vrste mehanizacije itd. Za punjenje, odnosno pranjenje kontenera danas se najee koriste: 1. pretovarni mostovi (prenosni i stabilni) 2. pokretna kosa rampa 3. konzolni koloseni most 4. sto za podizanje tereta 5. viljukar 6. kontenerska dizalica 7. kolica za podizanje tereta 8. trakasti transporter 9. automatska tovarna sredstva Tipine tehnologije obezbeenja robe u kontenerima (B)

Prilikom obezbeenja robe u konteneru mora se poi od karakteristika robe, veliine i teine utovarne jedinice, sastava i obima poiljke Vezivanje i uvrivanje obavlja se u cilju spreavanja: 1. uzdunog pomeranja tereta 2. poprenog pomeranja tereta 3. oteenja robe 4. kvantitativnih i kvalitativnih promena robe Konteneri mogu imati ugraenu opremu za obezbeenje robe, kao to su : 1. tapacirani zatitnici 2. zatitne ploe (mree) 3. ureaji za veanje tereta 4. elementi poda za drugi i trei nivo u konteneru 5. elementi za pojaanje zadnjeg zida Za popunjavanje praznina u konteneru se primenjuju: 1. oteene palete 2. vazduni jastuci 3. podupirai 4. oslonci i podmetai 5. drugi jeftiniji materijali (talasasti karton idr.) Za privrivanje utovarene robe se koriste: 1. drveni podupirai, podmetai i klipovi 2. elastine trake, ice, uad, konopci, pojasevi sa zateznim bravama 3. limovi za zaustavljanje 4. podloci koji poveavaju trenje Tipine tehnologije privrivanja kontenera na transportnom sredstvu (C) Velike kontenere karakterie postojanje nauglica koje omoguavaju: 1. pretovar kontenera 2. stabilizaciju na svim vidovima transportnih sredstava 3. uzajamno uvrivanje kontenera Ranije su se za fiksiranje kontenera na platformi vozila koristile krute spojnice, koje su zbog boljih karakteristika zamenile promenljive spojnice. Specijalizovana transportna sredstva za prevoz kontenera su opremljena specijalnim ureajima za smetaj, uvrivanje i kaenje kontenera, koji obezbeuju ublaavanje udara u toku prevoza. Tipine tehnologije manipulisanja kontenera (D) Operacije pretovara se najee obavljaju u kontenerskim terminalima koji su opremljeni specijalnom standardizovanom mehanizaciom sa velikom brzinom i efikasnou rada. Prisutne su dve tehnologije: 1. tehnologija horizontalnog pretovara 2. tehnologija vertikalnog pretovara Kod horizontalnog pretovara tovarna jedinica ne gubi kontakt sa podlogom. Ovom tehnologijom se pretovaraju tovarne jedinice koje imaju tokove a potrebna je pretovarna rampa, kao i vuno vozilo. Pogodnost ove tehnologije je u jednostavnom manipulisanju tovarnim jedinicama, nisu potrebna skupa pretovarna sredstva i mehanizacija. Nedostatak ove tehnologije je nepostojanje jedinstvenog standardizovanog sistema pretovarnih sistema i opreme, kao i to su vozila eleznikog ili drumskog saobraaja skuplja i tea zbog toga to su ureaji za horizontalni pretovar ugraeni u njih. Vertikalni pretovar karakterie isok nivo tehniko-tehnolokog jedinstva i usklaenosti tokova kontenera i pretovarnih postrojenja i opreme. Opremu ine razliita sredstva za manipulisanje i pretovar (dizalice, manipulatori, viljukari) koja se mogu koristiti i za pretovar drugih tovarnih jedinica integralnog transporta. Tehnologija vertikalnog pretovara zahteva velika ulaganja u pretovarna postrojenja, pa je za racionalno iskorienje opreme potrebno obezbediti veliki obim pretovara. Izbor tehnologije se vri na osnovu: 1. vrsta i tipa kontenera 2. obima rada 3. mehanizacije 4. naina dopreme i otpreme 5. manipulativne operacije 6. direktan (indirektan) pretovar 7. manipulativne povrine (lokalni uslovi) i dr. Za zahvatanje kontenera se koriste: 1. spreder 2. viljuke viljukara 3. kleta za stezanje tereta 4. oprema za prenos uadima Postrojenja i sredstva za manipulisanje kontenera: Svrstavaju se u dve grupe: 1. stabilna pretovarna postrojenja 2. mobilna pretovarna sredstva Portalna (mostna) dizalica se najvie prmenjuje od stabilnih postrojenja za vertikalni pretovar. Efikasne su kod pretovara kontenera izmeu vozila eleznikog i drumskog transporta. Karakterie ih velika brzina realizacije pretovarnih operacija. Postoje i mobilne portalne dizalice s pneumaticima koje se mogu kretati i u podunom i u poprenm pravcu. One zahtevaju odgovarajui manevarski prostor sa donjim strojem i saobraajnom povrinom koji su izgraeni tako da mogu da izdrati pritiske

tokova dizalica. Imaju manju nosivost i kapacitet kao i produktivnost u odnosu na inske dizalice, ali poseduju veu slobodu kretanja. Pogodne su za rad u terminalima sa malim dnevnim prometom kontenera i za koje se ne zahteva velika tehnika opremljenost. Samohodna dizalica predstavlja sredstvo koje se upotrebljava za pretovarne operacije sa kontenerima u eleznikom i drumskom transportu. Takoe se primenjuje za opsluivanje skladinih postrojenja. Zbog relativno velikog vremena pretovara koriste se u terminalima sa malim obimom pretovara ili kao pomono sredstvo na velikim kontenerskim skladitima Viljukar predstavlja fleksibilno pretovarno sredstvo sa visokim stepenom mobilnosti. Moe da se opremi razliitim zahvatnim napravama pa osim manipulisanja kontenerima moe da opsluuje vie podruja rada. Kontenerski jaha je samohodna portalna maina za manipulisanje kontenerima. Moe da vri utovar ili istovar kontenera, prenosi na drugo mesto i skladitenje (u dva ili tri reda po visini zavisno od tipa jahaa). U terminalima opremljenim portalnom mostnom dizalicom kontenerski jaha deluje u sprezi sa dizalicom pokrivajui zone van dejstva dizalice. Nedostatak je loa preglednost pri manipulisanju kontenera i reletivno veliki prostor za njegovo kretanje. Kontenerski manipulator je transportno manipulativno sredstvo ija konstrukcija obuhvata ram postolja, pokretni ram na prednjem i zadnjem kraju platforme i zahvatni organ. Opremljen je elektro-hidraulinim ureajima, tako da bez bilo kakve stabilne mehanizacije omoguava utovar i istovar kontenera, dostavni transport, pretovar i skladitenje. Omoguava bru dopremu robe do korisnika uz smanjene trokove. Koristi se kao osnovno manipulativno sredstvo u malim terminalima ili kao pomono u velikim terminalima. Boni kontenerski pretovariva se koristi za rad ispod kontaktne mree koja je pod naponom na industrijskim kolosecima. Uglavnom se montira na specijalnu asiju drumskog ili eleznikog transportnog sredstva. Tipine tehnologije transporta kontenera (E) Transport kontenera eleznicom: Predstavlja dominantan oblik kopnenog kontenerskog transporta. Prevoz velikih kontenera se moe organizovati u sledeim oblicima: 1. Zatvorenim blok vozovima, koji saobraaju direktno izmeu terminala bez usputnih zadravanja 2. Grupama kola, koja se uvruju u teretne vozove ili frmiraju kontenerski voz 3. Pojedinanim kolima, koja se najee uvruju direktno u teretne vozove. Transport kontenera drumskim transportnim sredstvima: Za prevoz kontenera u drumskom saobraaj u upotrebljavaju se specijalna vozila: 1. Plato-poluprikolica za prevoz svih vrsta kontenera 2. Poluprikolice za prevoz kontenera duine 20 stopa sa ili bez ureaja za kipovanje 3. Poluprikolice za prevoz velikih kontenera duine 30 stopa, sa ili bez ureaja za kipovanje 4. Poluprikolice za prevoz velikih kontenera duine 40 stopa (ili dva po 20 stopa) 5. Specijalni teglja za prevoz poluprikolica Privrivanje i osiguravanje kontenera na poluprikolicama se vri pomou etiri rotaciona ureaja za blokiranje koji se nalaze na donjim uglovima velikih kontenera. Za prevoz srednjih kontenera primenjuju se vozila opremljena odgovarajuim ureajima za utovar i istovar (izuzetak su pa-konteneri koji ve imaju ureaje za manipulisanje) Transport kontenera kontenerskim brodovima: Kontenerski brodovi se dele na Ro-Ro (Rollon-Roll-off) i Lo-Lo (Lift-on-Lift-off). Kod Ro-Ro sistema utovar i istovar se vri horizontalnim putem pomou razliitih vozila i asija na tokovima, a kod Lo-Lo sistema pomou dizalica koje se nalaze na obali ili na samom brodu. Konteneri se slau u vie redova u skladitima broda izmeu izmeu etiri voice (obino u est redova). U brodove za horizontalni pretovar konteneri se slau popreno po duini broda, tako da je viljukarima pojednostavljeno kretanje u pravcu pramac-krma. Kod brodova koji nemaju svoju

mehanizaciju: utovar i istovar se vri specijalnim lukim dizalicama. Razvijeno je nekoliko tipova brodova: 1. Nepotpuni (delimini) kontenerski brodovi 2. Potpuni kontenerski brodovi 3. Konvertibilni kontenerski brodovi 4. Kontenerski brod prevozilac paleta 5. Polukontenerski brod Tipine tehnologije skladitenja kontenera u terminalima (F) Sladite nije uvek nametnuto, ve mu se pribegava iz vie razloga kao tosu: 1. Tehnolokaracionalizacija 2. Ekonomski faktori 3. Zahtevi korinika transporta 4. Zakonske formalnosti Sladitenje kontenera se javlja kod: poiljaoca, primaoca, u kontenerskim terminalima, RTCima, na mestima sueljavanja razliitih vidova transporta (zbog razliitih kapaciteta raznih vidova transporta). Jednom tehnologijom tehnologijom skladitenja mora se obezbediti visok stepen iskorienja skladine povrine koji najee zavisi od rasporeda mesta za odlaganje kontenera, visine sloga i primenjene mehanizacije i tom prilikom mora se voditi rauna o dostupnosti svakog kontenera. Zahtevi za skladitenje velikih kontenera se deli na: 1. Skladitenje tovarenih kontenera 2. Skladitenja praznih kontenera Faktori na osnovu kojih se vri izbor tehnologije skladitenja u terminalu su: 1. Vrste kontenera 2. Veliina kontenera 3. Obim rada u skladitu sa kontenerima 4. Kvalitet usluge u terminalu 5. Dostupnost svakoj skladinoj jedinici 6. Servisiranje i opravka kontenera 7. Raspoloivost skladinog prostora Skladitenje kontenera u otvorenom skladitu: Skladitenje kontenera na otvorenom prostoru ostvaruje se zahvaljujui njihovim konstruktivnim osobinama pa se mogu slagati u vie nivoa. Podloga na otvorenom prostoru mora imati dovoljnu nosivost da bi po njoj mogla da se kreu sredstva za manipulaciju i unutranji transport. Prilikom skladitenja nauglice gornjeg kontenera treba da naleu na nauglice donjeg. Tovareni veliki konteneri slau se najvie u tri, a prazni u est redova, dok se veliki konteneri-hladnjae skladite iskljuivo u jednom redu. U terminalima se skladini prostor deli na homogena polja u koja se odlau konteneri i to prema: 1. Vrsti mehanizacije 2. Vrsti kontenera 3. Stanju kontenera 4. Nainu otpreme kontenera 5. Vrsti opsluge za vreme mirovanja 6. Realizaciji transporta kontenera Prema vrsti mehanizacije, homogenizacija polja je izvrena tako da se formiraju homogene skladine grupe u okviru terminala u polju dejstva dizalice (mostna, portalna) i u polju van dejstva dizalice. U polju dejstva dizalice skladite se konteneri ije je vreme zadravanja jedan do dva dana, a u polju van dejstva jedinice koja se zadrava due od dva dana. Prema vrsti kontenera homogenizacija polja u terminalu je izvedena tako da se konteneri koji zahtevaju opsluivanje za vreme mirovanja skladite u posebnom polju. Homogenizacija polja u terminalu se izvodi i u odnosu na nain otpreme, odnosno u zavisnosti od vida transporta kojim se kontener otprema. Tehnologija skladitenja kontenera u regalnom skladitu: Opsluga velikih kontenera u regalnim skladitima je potpuno automatizovana. Struktura konstrukcije regalnih skladita je elena, sa dva ili vie skladinih blokova koji su meusobno odvojeni centralnom platformom gde se obavljaju operacije prijema-predaje, odnosno preovara kontenera sa i na sredstva kontenerskog transporta. Dva ili vie glavnih, stalnih elevatora obavljaju sputanje i podizanje kontenera sa nieg na vii nivo za odlaganje kontenera i obrnuto, a bonim kliznim elevatorima se obavlja smetanje kontenera na unapred predviena skladina mesta. Posebna

panja kod ovog skladita je posveena obliku i konstrukciji u zavisnosti od: operacija logistikog upravljanja, ulaza u skladini podsistem i zahteva za savremenom kontenerskom organizaciom. Automatizacija skladinih i pretovarnih operacija omoguava najvii stepen iskorienja skladinih kapaciteta. U regalnim skladitima velikih kontenera obogueno je: 1. Automatizacija upravljanja u skladitu 2. Dostupnost svakoj skladinoj jedinici u svakom trenutku 3. Direktan pretovar kontenera sa transportnih sredstava i njihovo odlaganje i obrnuto 4. Smanjenje povrine zemljita u odnosu na otvoreno podno skladite 5. Robotizacija skladine mehanizacije 6. Mali utroak radne snage i energije Automatska regalna skladita smanjuju trokove mehanizacije potrebne za rukovanje velikim kontenerima, ali ih je opravdano uvoditi samo kad postoji dovoljan broj kontener-operacija. Kompatibilnost tehnologija kontenerskog transportnog lanca: Tehnologije realizacije pojedinih faza kontenerskog lanca mogu meusobno biti: 1. Potpuno kompatibilne 2. Delimino kompatibilne 3. Uslovno kompatibilne Pri potpunoj kompatibilnosti dve tehnologije nisu potrebni nikakvi dodatni zahtevi niti faktori za realizaciju kontenerskog lanca. Ako jeza dve tehnologije neophodno ispuniti niz dodatnih faktora kaemo da su one delimino kompatibilne. Uslovno kompatibilne tehnologije kontenerskog lanca su one koje za postizanje potpune kompatibilnosti iziskuju dodatne investiciono-tehnike zahteve. Osnovni elementi standardizacije u kontenerskom sistemu transporta Osnovni ciljevi standardizacije treba da omogue: 1. Uproavanje 2. Sporazumevanje 3. Ekonominost 4. Zatitu interesa korisnika i drutva 5. Optimizaciju lanca transporta distribucije S obzirom na razliite zahteve pojedinih faza kroz koje roba prolazi od izvora do cilja postoje dva stanovita: 1. Da polazite bude ono to zahteva najvea ulaganja kapitala tj prevozna sredstva i konteneri 2. Da se poe od proizvodnje i ambalae, odnosno tereta i postupnog formiranja jedinice tereta Naa zemlja je usvojila kao osnovu modul 400mmx600mm, koji predstavlja iroku osnovu za planiranje i konstrukciju svih komponenti u transportnom lancu. On obezbeuje sledee prednosti: 1. Kompatibilnost sa usvojenim paletama (800 x 1200 i 1000 x 1200) 2. Mogunost manipulacije u bilo kom delu sveta i korienje jeftinije opreme za manipulisanje 3. Racionalno iskorienje tovarnog prostora drumskih vozila, kontenera i skladita Standardizacija u ovoj oblasti odvija se u smislu definisanja tovarne jedinice utvrivanja zahteva koje moraju da ispunjavaju tehnika sredstva kao i naina njihovog korienja pri prevozu tovarnih jedinica, a takoe i svih karika transportnog i logistikog lanca.