FIZIKA

SEMINARSKI RAD

Svetlost, difrakcija i polarizacija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ: Uvod...................................................................................................................3 Svetlost...............................................................................................................3 Boja....................................................................................................................3 Izvori svetlosti.................................................................................................... Dooplerov e!ekat................................................................................................ "alasna optika.................................................................................................... Di!rakcija svetlosti............................................................................................. # Di!rakcija na p$kotini........................................................................................% Di!rakcija na re&etki...........................................................................................' Di!rakcija talasa (valova) na vodi.....................................................................*+ Di!rakcija ,-zraka.............................................................................................** .olarizacija svetlosti.........................................................................................*/ .olarizacija svetlosti od0ijanjem.......................................................................*3 Dvojno prelamanje............................................................................................*3 .olarizacija pomo1$ selektivne apsorpcije. .olaroidi........................................* 20rtanje polarizacione ravni. 2pti3ka aktivnost...............................................* 4iterat$ra...........................................................................................................*'

!"D
2ptika je deo !izike koji pro$3ava svetlos#e pojave i prirod$ svetlosti. 5idljiva svetlost je elektroma6netno zra3enje koje opa7a or6an vida 8 oko. 2ptika iz$3ava pojave vezane vezane ne samo za vidljivi deo spektra zra3enja9 ne6o i one vezane za in!racrveno i $ltralj$0i3asto ($ltraviolentno) zra3enje. 2ptika se prema na3in$ tretiranja opti3ki: pojava mo7e podeliti na dve osnovne o0lasti: %eo&etrijsk$ i fizi'k$ optik$. ;eometrijska optika pro$3ava opti3ke pojave na temelj$ osnovni: zakona koji s$ empirijski. <e razmatra pitanja o prirodi svetlosti 9 za razlik$ od !izi3ke optike koja pro$3ava prirod$ svetlosti i kroz to o0ja&njava pro0leme nere&ive $ 6eometrijskoj optici.

S!E()"S( * elektro&a%#et#o zra'e#je

=ta je svetlost> <pr.9 za <j$tna svetlost je 0ila str$ja 3estica9 dok je za ?aj6ensa svetlost sli3na talasima na vodi. <a osnov$ ovi: teorija mo6$ se o0jasniti neki jednostavni opti3ki zakoni kao &to je zako# polarizacije+ @eA$tim9 novi elektroma6netni rez$ltati s$ i&li $ prilo6 talasne teorije. Svetlost mo7emo opisati kao roj 3estica koje se nazivaj$ !otoni. Svaki !oton nosi odreAen$ koli3in$ ener6ije. Belok$pan raspon zra3enja koje nastaje $ svemir$ nazivamo svetlosni spektar. 5rste elektroma6netsko6 zra3enja: 6ama zra3enje rend6ensko zra3enje (,-zraci) $ltralj$0i3asto zra3enje vidljivo zra'e#je ,svetlost in!racrveno zra3enje mikrotalasno zra3enje radiotalasi Clektroma6netska zra3enja $zajamno se razlik$j$ jedino !rekvencijom. Svetlost nastaje kada se elektri3ni na0oj kre1e $ elektroma6netskom polj$. Atom &alje svetlost kada je neki od nje6ovi: elektrona podstakn$t dodatnom ener6ijom izvora. Dra3enje pokren$ti: elektrona opis$jemo talasom. Svetlost manje ener6ije ima manj$ $3estalost ili !rekvencij$9 ali vec$ talasn$ d$7in$9 dok ona sa vi&e ener6ije ima ve1$ $3estalost ili !rekvencij$9 ali manj$ talasn$ d$7in$. Brzina svetlosti9 kao i svi: ostali: elektroma6netni: talasa iznosi oko /EE %E/ F++ mGs.

.oja
4j$dsko oko rea6$je samo na o6rani3eni raspon talasni: d$7ina na vidljiv$ svetlost9 ali ono odli3no raspoznaje i vrlo male razlike $n$tar to6 raspona. "e male razlike nazivamo 0ojama. Boje s$9 3

dakle9 male !rekvencijske razlike $ podr$3j$ vidljive svetlosti. <ajkrac$ talasn$ d$7in$ imaj$ lj$0i3asta i plava svetlost9 a najd$7$ crvena svetlost. Spektar vidljivo6 zra3enja 3ine: 4j$0i3asta 0oja (najve1a !rekvencija najkra1a talasna d$7ina) plava 0oja zelena 0oja z$ta i narand7asta 0oja crvena 0oja Bela svetlost sastavljena je od kontin$irano6 niza svi: 0oja vidljivo6 spektra. U praksi pod 0ojom neko6 tela mo7emo smatrati 0oj$ koj$ telo re!lekt$je kada osvetljeno 0elom svetlo&1$9 odnosno telo 1e 0iti o0ojeno nekom 0ojom ako povr&ina apsor0ira 0el$ svetlost samo na odredjenom talasnom podr$3j$. Boja9 dakle9 zavisi od !rekvencije re!lektirano6 zra3enja. Bela povr&ina je ona koja $ jednakoj meri re!lekt$je sva talasna podr$3ja 0ele svetlosti. Brna povr&ina je ona koja $ potp$nosti apsor0$je 0el$ svetlost. @i 6ledamo vidljiv$ svetlost iz dva razlo6a: *. Drak je poziran na vidljiv$ svetlost za razlik$ od dr$6i: stvari9 pa tako svetlost prolazi kroz atmos!er$ do nas. /. S$nce isijava najvi&e ener6ije $pravo $ vidljivom del$ spektra. 5r$1a zvezda prod$k$je ve1in$ svetlosti $ $ltralj$0i3astom podr$3j$9 dok :ladna zvezda ve1in$ svetlosti prod$k$je $ in!racrvenom podr$3j$. .a tako9 S$nce9 prose3na zvezda prod$k$je ve1in$ ener6ije $ vidljivom del$ spektra.Sve 0oje koje vidimo na Demlji i ne6de dr$6o s$ samopitanje koje se talasne d$7ine s$n3eve svetlosti naj0olje re!lekt$j$.

Izvori svetlosti
Svetlosnio izvori s$ tela koja stvaraj$ svetlost. Svetlost se od izvora na sve strane rasprostire pravolinijski. .pavci po kojima se rasprostire svetlost nazivaj$ se svetlosni zraci. Deo prostora iza svetlosno6 tela nas$prot svetlosnom izvor$ $ koji ne dolazi nepostedna svetlost izvora naziva se senka. 2d0ijanje svetlosti naziva se re!leksija9 a prelamanje svetlosti naziva se re!rakcija. Razla6anje 0ele svetlosti je disperzija.

Dopplerov efekat
Dopplerov e!ekat jew promena posmatrane talasne d$7inez0o6 medj$so0no6 pri0li7avanja ili $daljavanjaizvora talasa i posmatra3a. "alasne d$7ine linija pove1avaj$ se (pomi3$ prema crvenom podr$3j$ spektra) kada se izvor $daljava9 a smanj$j$ se (pomi3$ prema plavom podr$3j$ spektra) kada se izvor pri0lizava posmatra3$.

(A)ASNA "/(IKA
2snovni pojam 6eometrijske optike je zrak svetlosti9 a !izikalne optike je talas svetlosti. Sve do sada posmatrane i pro$3avane pojave se mo6$ izvesti iz tri osnovna zakona koja za 6eometrijsk$ optik$ imaj$ karakter aksioma9 a to s$: *. Dakon pravolinijsko6 &irenja svetlosti

/. Dakon re!leksije 3. Dakon loma "a tri zakona9 a prema tome i sve pojave koje se pomo1$ nji: mo6$ izvesti9 mo6$ se prot$ma3iti sa dve potp$no razli3ite teorije. - .ev$ teorij$9 tzv. korp$sk$larn$9 postavio je <ewton i 6lasi: Svetlost se sastoji od sitni: korp$sk$la (3estica)9 tzv. !otona koje izlaze velikom 0rzinom iz izvora svetlosti. - Dr$6$ teorij$9 koja se zove talasna teorija9 postavio je ?$H6ens i 6lasi: Svetlost je osciliranje koje se iz izvora svetlosti &iri $ o0lik$ talasa9 a raznim 0ojama pripadaj$ oscilaciji razli3ite !rekvencije. Iada se 6ovori o prirodi svetlosti ka7e se da je svetlost dvojne prirode: nekad se pona&a kao elektroma6netni talas9 a nekada kao snop 3estica-!otona. "alasne oso0ine svetlosti s$ najo3itije $ pojavama inter!erencije9 di!rakcije i polarizacije. Inter!erencija i di!rakcija s$ pojave karakteristi3ne za sve vrste talasa9 na primer9 talase na vodi9 zv$3ne talase itd. Inter!erencij$ i di!rakcij$ svetlosni: talasa mo6$1e je ostvariti samo $ pose0nim $slovima. .ojava polarizacije svetlosti je povezana sa transverzalno&1$ svetlosni: talasa. 5ektor elektri3no6 polja (C)9 3ije oscilacije odredj$j$ !iziolo&ka9 !ote:emijska9 !otoelektri3na i dr$6a delovanja svetlosti9 oscilira $ ravni $ odnos$ na pravac prostiranja svetlosno6 talasa. Ako je to osciliranje $redjeno na odredjeni na3in dolazi do pojave polarizacije svetlosti. "alas je periodi3ni poreme1aj $ prostor$. Da nastane talas tre0a postojati neki izvor. Razlik$jemo dve vrste talasa s o0zirom na na3in &irenja kroz prostor: *. .ro6resivni ili p$t$j$1i talas /. 4on6it$dinalni talas "ipi3ni primer pro6resivno6 talasa je talas na povr&ini vode. .ovr&ina vode se di7e i sp$&ta dok se 0re6 6i0a $zd$7 povr&ine9 dolazi do oscilacija molek$la vode $ odnos$ na smer &irenja talasa tj. na smer 6i0anja 0re6a. "akav talas naziva se tra#svezal#i talas jer je pomak 3estica $spravan na smer 6i0anja talasa.

Jo& jedan primer transvezalno6 talasa je elektroma6netni talas. Iod elektroma6netno6 talasa elektri3no i ma6netno polje menjaj$ se periodi3no s vremenom $ smerovima $ odnos$ na smer 6i0anja talasa9 tj. na smer prenosa ener6ije. 2sim transverzalni: talasa postoje i lon6it$dinalni talasi. "o s$ talasi kod koji: dolazi do oscilacije 3estica $ smer$ &irenja talasa. .rimer lon6it$dinalno6 talasa je zv$k9 tj. zv$3ni talas. 2d izvora zv$ka molek$le9 atomi oscil$j$ oko ravnote7no6 polo7aja na pravc$ &irenja talasa. Clementi talasa: Brzina &irenja !rekvencija "alasna d$7ina koliki p$t predje neka ta3ka talasa $ je!inici vremena 0roj oscilacija $ jednoj sek$ndi razmak naj0li7i: ta3aka koje oscil$j$ $ !azi F

Relacija koja povez$je ova tri elementa talasa je:

v= lJf
Brzina talasa jednaka je proizvod$ talasne d$7ine i !rekvencije.

DIFRAK0I1A S!E()"S(I
Dakoni 6eometrijske optike s$ izvedeni pod predpostavkom da se svetlost prostire pravolinijski. @edj$tim9 ako na svom p$t$ svetlost pada na tela ili otvore mali: dimenzija9 koji se mo6$ porediti sa talasnom d$7inom svetlosti9 tada se javljaj$ pojave di!rakcije (savijanja) svetlosti. <a primer9 $koliko se 0ela svetlostta3kasto6 svetlosno6 izvora 4 prop$sti kroz p$kotin$ zaklona D* i kroz paralelno postavljen$ dr$6$ p$kotin$ D/9 tada se na zaklon$ D3 vidi slika p$kotine AB9 odnosno A*B* kao posledica pravolinijsko6 prostiranja svetlosti. @edj$tim9 ako se p$kotina na zaklon$ D/ po&irini smanji9 na zaklon$ D3 levo i desno od centralno6 l$ka9 zapa7aj$ se o0ojene pr$6e9 isprekidane tamnim medj$prostorima. Ukoliko se p$kotina i dalje s$7ava9 svetlosno podr$3je izmedj$ D/ i D3 se &iri9 a intezitet linija opada sa $daljavanjem od centralno6 lika. 23ito je da svetlost $ ovom sl$3aj$ odst$pa od pravolinijsko6 prostiranja9 tj. da po izlask$ iz s$7ene p$kotine skre1e (savija).

Sli3no se de&ava ako svetlost naidje na $ske prepreke. U o0a sl$3aja9 o0ojene pr$6e nastaj$ kao posledica inter!erencije savijene svetlosti. skretanje svetlosni: zraka od pravolinijsko6 prostiranja naziva se di!rakcija ili savijanje vetlosti. Draci svetlosti koji padaj$ na p$kotin$ mo6$ 0iti paralelni9 ili mo6$ padati pod odredjenim $6lom. Ako s$ na celok$pnom p$t$ od izvora do ekrana zraci paralelni9 nastaje di!rakcija Kra$:o!erovo6 tipa. Iod di!rakcije Krenelovo6 tipa zraci mo6$ 0iti diver6entni ili konver6entni. .ojav$ di!rakcije redovno prati pojava inter!erencije izmedj$ savijeni: svetlosni: zraka9 izmedj$ koji: postoji odredjena p$tna (!azna) razlika. .otre0no je ista1i da se pojava di!rakcije 0itno razlik$je od prelamanja svetlosti. .rilikom prelamanja9 promena pravca $padno6 talasa de&ava se na 6ranici dve !izi3ke raznorodne sredine9 razli3iti: opti3ki: 6$stina. na toj se 6ranici menjaj$ 0rzina prostiranja talas i nje6ova talasna d$7ina. Di!rakcija se odi6rava prilikom prostiranja $ jednoj istoj sredini9 kada talas $ svom kretanj$ samo Lzaka3iM 6ranic$ izmedj$ sredine.

Difrakcija #a p$koti#i
<astanak di!rakcione slike pri prolask$ svetlosti kroz p$kotin$ mo7e da se o0jasni pomo1$ ?aj6ensovo6 principa.

.osmatrajmo ta3kasti izvor svetlosti koji se nalazi $ 7i7i so3iva S* i emit$je mono:romatsk$ svetlost. Svetlost se pomo1$ zaklona D $smerava na sa0irno so3ivo S* na kojem se prelama..relamanjem nastaj$ paralelni zraci koji padaj$ na p$kotin$ p9 koja je na slici prikazana znatno $ve1ana..rema ?aj6ensovom princip$9 svaka ta3ka p$kotine postaje izvor novi: svetlosni: talasa koji padaj$ na so3ivo S/ i sak$pljaj$ se na zaklon$ D/. Svi paralelni zraci koji nap$&taj$ p$kotin$ pod odredjenim $6lom a, !ok$siraj$ se $ jedn$ ta3k$ na zaklon$. <a ovaj se na3in9 $sled di!rakcije na p$kotini p9 na zaklon$ stvarainter!erenciona slika (slika 0)9 koja se sastoji od &iroke svetle trake na sredini ( aN+) i okr$7ena je nizom svetli: i tamni: mesta.Svetlost koja sti7e do so3iva S/ sastoji se od veliko6 0roja ravni: talasa. Svi ovi talasi s$ ko:erentni (poti3$ iz isto6 izvora) i $zajamno se razlik$j$ samo po !azama. Kazna razlika izmedj$ paralelni: ravni: talasa koji se prostir$ pod $6lom a nastaje $sled nji:ove p$tne razlike.

Difrakcija #a re2etki
Di!rakcija se javlja i na niz$ paralelni: p$kotina. Sistem od veliko6 0roja 0liski: paralelni: p$kotina naziva se di!rakciona re&etka. 2pti3ke di!rakcione re&etke se $6lavnom izradj$j$ od stakleni: planparalelni: plo3a na koje se na jednakim rastojanjima nanosi velik 0roj tanki: zareza (do / ++ na *mm).

Svetlost se sa zarezima di!$zno rasejava9 dok se prostor izmedj$ zareza pona&a kao p$kotina koja prop$&ta zrake. Rastojanje izmedj$ s$sedni: p$kotina c naziva se konstanta re&etke. Ako je &irina svake p$kotine d9 a &irina zareza d+9 tada je: '

c N d O d+
2pti3ke di!rakcione re&etke se mo6$ $rezati i na konkavnim o6ledalskim povr&inama (Rolandove re!leksione re&etke) i tada se di!rakcija stvara od svetlosni: zraka koji se re!lekt$j$ sa o6ledalski: povr&ina izmedj$ zareza. Usled veliko6 0roja p$kotina9 re&etka prop$&ta p$no svetlosti i stvara do0ro os!etljen$ slik$ inter!erencije. Uve1ana slika dela jedne transmisione di!rakcione re&etke sa < p$kotina prikaza1$ na slede1oj slici. Iner!erenciona slika kd re&etke nastaje $sled di!rakcije na svakoj p$kotini9 kao i $sled interakcije izmedj$ < snopova svetlosti koji nastaj$ na p$kotinama. D0o6 to6a se raspodela inteziteta svetlosti $ inter!erencionoj slici re&etke I (a) do0ija kao proizvod raspodele inteziteta $sled di!rakcije na jednoj p$kotini Ip (a) i raspodele inteziteta z0o6 inter!erencije < snopova I< (a): I (a) N Ip (a) I< (a)

2vde se razmatra o raspodeli intenziteta mono:romatske svetlosti $sled medj$so0ne inter!erencije snopova svetlosti koji nastaj$ na svakoj p$kotini. Svaki snop iz jedne p$kotine koji dolazi pod $6lom a se opis$je jedna3inom o0lika9 odnosno vektorom aai. <a slici mo7emo zapaziti da je p$tna razlika izmedj$ s$sedni: snopova: d = c sin a .oli7aj 6lavni: maksim$ma $ raspodeli I< (a): sin a N k lGc sin a N -k lGc @inim$mi od6ovaraj$ $6lovima: a N arcsin klGc< a N -arcsin klc< E aN arcsin k lGc aN arcsin k lGc

Brojna vrednost konstante k $ relaciji odredj$je red inter!erencije. .rema tome9 razlik$j$ se inter!erentni maksim$mi prvo6 kN*9 dr$6o6 kN/9... reda. Sa pove1anjem reda inter!erencije visina maksim$ma opada. .olo7aj inter!erentne slike zavisi od talasne d$7ine svetlosti. Ako se re&etka ozra3i slo7enom (poli:romatskom) svetlo&1$9 ona se $ inter!erentnoj slici razla7e na komponente. 2ko n$lto6 maksim$ma koji ostaje nerazlo7en (jer za kN+9 polo7aj maksim$ma je aN+9 nezavisno od l)simetri3no se javljaj$ spektri svetlosno6 izvora (slede1a slika) $ pojedinim redovima inter!erencije. U ovim spektrima lj$0i3asti (kratkotalasni) deo savija manje od crveno6 (d$6otalasno6) dela. Savijanje (skretanje) je direktno srazmerno talasnoj d$7ini9 pa se zato ka7e da re&etka daje normalan spektar (ima linearn$ disperzij$).

U opti3koj spektoriskopiji se 3esto koristi ra&etka za merenje talasne d$7ine i intenziteta spektarni: linija. Ako je konstanta re&etke c poznata9 mo7e se merenjem $6la skretanja a odrediti talasna d$7ina spektralne linije. Iod istra7ivanja slo7eni: spektara veoma va7na karakteristika re&etke je mo1 razla6anja. @o1 razla6anja D pokaz$je na koji $6ao mo7e re&etka razlo7iti dve 0liske spektralne linije i de!ini&e se relacijom:

D N da G dl
@o1 razla6anja re&etke se mo7e izr3$nati di!erenciranjem relacije &to daje:

cosada N kGc dl
odakle se do0ija:

*+

D N kGc cosa 8 @o1 razla6anja

Da male $6love a mo7e se primetiti aproksimacija cos a 1, pa se mo1 razla6anja mo7e izraziti relacijom:

kGc

Iao &to se vidi na osnov$ do0ijeni: ralacija9 mo1 razla6anja re&etke se pove1ava smanjenjem konstante re&etke. @o1 razla6anja re&etke se pove1ava i redom inter!erencije. @edj$tim9 spektri vi&e6 reda s$ o0i3no veoma sla0o6 intenziteta i mo6$ se $zajamno prekrivati. U poredjenj$ sa disperzijom svetlosti kroz prizm$9 re&etka daje 0olje razlo7en9 normalan spektar. Disperzija $ sl$3aj$ prizme nije linearna9 svetlosni zraci kra1e talasne d$7ine skre1$ vi&e.

Difrakcija talasa ,valova- #a vodi

Di!rakcija je karakteristi3na za talase na vodi. Di!rakcija talasa se mo7e primetiti 6ledaj$ci morske talase kako nailaze na primer na drvene st$0ove $ vodi i sli3no. Cvo jedno6 malo6 eksperimenta sa talasima na vodi. .omo1$ 6ra!oskopa na koje6 smo stavili pos$d$ sa vodom na 3ijem se kraj$ nalazi vi0rator sa plo3astim nastavkom (pomo1$ koje6 proizvodimo talase na vodi). .osmatra1emo di!rakcij$ talasa na vodi. Stavimo li na p$t talasa preprek$ (npr. nek$ mal$ p$kotin$) nakon prolaska kroz nj$ talasi se $6i0aj$ $ podr$3j$ senke. (kr$6ovi na slici %). Di!rakcija se lak&e $o3i &to je p$kotina $7a. Ako je p$kotina jednaka talasnoj d$7ini iza p$kotine talasi se &ire tako da zapravo vidimo 6eometrijski senk$ p$kotine (slika %).

Difrakcija 34zraka
,-zrake je otkrio Rent6en *'EF. 6odine9 pa se oni danas nazivaj$rend6enski zraci. "o s$ zraci elektroma6netne prirode9 talasna d$7ina im se nalazi $ interval$ +9++* nm do *+ nm9 a javljaj$ se na mestima 6de se 0rzi elektroni na6lo ko3e. "o se o0i3no posti7e pomo1$ vak$mske rend6enske cevi. S o0zirom na mal$ talasn$ d$7in$ rend6enski: zraka9 nji:ova se inter!erencija nije mo6la do0iti nikakvom na3injenom re&etkom. 4a$e je do&ao na pomisao da 0i kristali mo6li posl$7iti kao di!rakciona prostorna re&etka za ,-zrake. .ravilno rasporedjeni atomi $ kristal$ 3ine re&etk$9 na kojoj se davlja primetna di!rakcija ,-zraka. Bre6 je jednostavno o0jasnio pojave di!rakcije ,-zraka p$tem re!leksije na pojedinim ravnima re&etke. ?orizontalne linije predstavljaj$ ravni kristala na koje pada $zak snop zraka. U6ao izmedj$ zraka i ravni naziva se $6ao sjaja. <a svakoj se ravni jedan deo $padno6 zra3enja od0ija po zakonima od0ijanja i svi nizovi talasa od0ijeni: od ravni pod $6lom nalaze se $ !azi.Intenzitet od0ijeno6 zraka mo7e 0iti primetan samo $ sl$3aj$ ako se9 $sled inter!erencije sa zracima od0ijeni: od s$sedni: ravni9 poja3a. 2vo nast$pa $ sl$3aj$ ako s$ talasi (zraci) medj$so0no $ !azi9 odnosno ako im je p$tna razlika jednaka celom 0roj$ talasni: d$7ina. Di!rakcija ,-zraka (i ne$trona) na kristalima mo7e se koristiti ne samo za merenje talasni: d$7ina rend6enski: zraka9 ne6o i za re&enje o0rn$to6 zadatka: za odredjivanje str$kt$re kristala pri **

kori&1enj$ zraka poznati: talasni: d$7ina. Detaljno izra3$navanje o0lika di!rakcioni: slika na raznim kristalima omo6$1ava da se $tvrdi 6eometrijski tip njima od6ovaraj$1i: re&etki. Ispitivanja ove vrste razvila s$ se danas $ samostaln$ 6ran$ !izike9 poznat$ pod nazivom rend6enska str$kt$rna analiza. Rend6enska str$kt$rna analiza nalazi &irok$ primen$ i $ kristalo6ra!iji i $ te:nici9 6de predstavlja va7an metod za izra3$navanje svojstava materijala (3elika9 le6$ra o0ojeni: metala itd.).

/")ARIZA0I1A S!E()"S(I
Inter!erencija i di!rakcija svetlosti s$ pojave koje potvrdj$j$ da je svetlost talasne prirode. @edj$tim9 oni ne daj$ od6ovor na pitanje da li s$ svetlosni talasi trans!erzalni ili lon6it$dinalni. U trans!erzalnom talas$9 koji se prostire $ pravc$ aaP9 sve ta3ke opti3ke sredine izvode oscilacije $ odredjenoj ravni AB.

.rema tome9 transverzalni talas $ odnos$ na razne ravni postavljene kroz pravac nje6ovo6 prostiranja9 ima razli3ita svojstva. U lon6it$dinalnom talas$9 medj$tim9 oscilacije se vr&e d$7 pravca prostiranja */

talasa aaP i nje6ova svojstva s$ ista $ odnos$ na 0ilo koj$ AB9 postavljen$ kroz pravac nje6ovo6 prostiranja. .ojava polarizacije svetlosti daje nedvosmislen dokaz da je svetlost transverzalni elektroma6netni talas. .od pojavom polarizacije podraz$meva se proces takvo6 $zajamno6 dejstva prirodne svetlosti i neke materijalne sredine9 pri kojem se prirodna svetlost pretvara $ polarizovan$ svetlost. Cksperimentalno je $tvrdjeno da se svetlost sastoji od transverzalni: elektroma6netni: talasa sa $zajamno normalnim vektorima elektri3no6 i ma6netno6 polja koji s$ normalni na pravac prostiranja svetlosti. Svetlosni talas koji je emitovan od strane jedno6 odredjeno6 atome svetlosno6 izvora $ jednom akt$ emisije (prelaskom elektrona sa po0$djeno6 na osnovno stanje atoma) ima va7n$ oso0in$ da m$ vektor elektri3no6 polja oscil$je $ stro6o odredjenoj ravni9 a veltor ma6netno6 polja takodje $ odredjenoj ravni. "alas ovakvi: oso0ina naziva se linearno polarizovan talas9 jer $ 0ilo kojoj ta3ki d$7 nje6ovo6 prostiranja vektori elektri3no6 i ma6netno6 polja zadr7avaj$ polazn$ ravan oscilovanja.5ektor ja3ine elektri3no6 polja naziva se svetlosni vektor i koristi se za opis pojava $ optici. Ravan $ kojoj oscil$je vektor elektri3no6 polja naziva se ravan oscilovanja svetlosno6 talasa. Iod linearno polarizovane svetlosti9 ravan normalna na ravan oscilovanja svetlosno6 vektora naziva se polarizaciona ravan. Svaki realni izvor svetlosti sastoji se iz veliko6 0roja atoma i molek$la9 koji zra3e svetlosne talase potp$no ne$redjeno9 sa svim mo6$1im orjentacijama ravni oscilovanja9 normalni: na pravac prostiranja. 2vakva svetlost nije polarizovana i naziva se nepolarizovana ili prirodna svetlost. Izmedj$ !aza pojedini: talasa ne postoji nikakva veza9 one s$ :aoti3no rasporedjene. Iod linearno polarizovane svetlosti svetlosni vektor menja intenzitet i smer9 a pravac m$ ostaje isti. Da 0i se na crte7ima polarizovani zrak razlikovao od prirodno69 $svojeno je da se: prirodni zrak predstavlja pravom linijom9 linearno polarizovani zrak 3ija se ravan oscilovanja poklapa sa ravni crte7a predstavlja kao prava linija sa crtiacama9 a ako je ravan oscilovanja normalna na ravan crte7a9 ozna3ava se pravom linijom sa ta3kama.

Svetlost mo7e 0iti delimi3no linearno polarizovana (kada sadr7i talase prete7no sa svetlosnim vektorom orijentisanim $ jednom pravc$9 a manji 0roj $ ostalim pravcima)9 kao i cirk$larno i elipti3no plarizovana. 4inearno polarizovana svetlost se mo7e do0iti na vi&e na3ina kao &to s$: od0ijanje9 dvojno prelamanje9 selektivna apsorpcija rasejanjem9 prolaskom svetlosti ili njenim prelamanjem kroz opti3ki anizotropna tela ( ona tela 3ija s$ opti3ka svojstva (0rzina prostiranja svetlosti9 indeks prelamanja i dr.) razli3ita $ razli3itim pravcima) itd.

/olarizacija svetlosti od5ija#je&

Iada se svetlosni zrak sp$sti pod izvesnim $6lom a na 6rani3n$ povr&in$ vazd$:-providna sredina9 on se jednim delom od0ija9 a dr$6im prelama na osnov$ zakona prelamanja9 odnosno od0ijanja. 2d0ijeni i prelomljeni zrak s$ pri tome delimi3no linearno polarizovani9 a nji:ove ravni polarizacije stoje medj$so0no normalno ( od0ijeni zrak je polarizovan $ ravni koja je normalna na $padn$ ravan9 dok je prelomljeni zrak polarizovan $ ravni koja je paralelna $padnoj ravni. *3

Dvoj#o prela&a#je
Ako se slova posmatraj$ kroz kristal islandsko6 kalcita9 BaB2 39 vide se $dvojena. 20rtanjem krostala jedna slika mir$je9 dok se dr$6a o0r1e $ kr$6 zajedno sa kristalom. Ista se pojava opa7a9 ako se $zak snop paralelne svetlosti prop$sti kroz kristal islandsko6 kalcita. <a zaklon$ se vede dva lika: jedan $ prvo0itnom pravc$9 a dr$6i pomeren $ stran$. 20rtanjem kristala oko zraka ovaj ostaje nepokretan9 a dr$6i se o0r1e oko nje6a. Iz ovo6a se mo7e zaklj$3iti da kristal deli prirodan zrak na dva dela9 zraka koji se razli3ito prelamaj$. .rvi se prelama po zakonima prelamanja i naziva se redovan zrak9 a dr$6i odst$pa od ovi: zakona i naziva se neredovan zrak. Ako se kroz kristal prop$sti linearno polarizovana svetlost9 likovi s$ $ op&tem sl$3aj$9 razli3ito6 intenziteta. 20rtanjem kristala za 3#+ stepeni9 intenzitet likova se menja od maksimalne vrednosti do 6a&enja i to tako da je jedan $6a&en9 kada dr$6i ima maksimalan intenzitet. Iz ove se analize mo7e $stanoviti da s$ o0a zraka9 redovan i neredovan9 linearno polarizovana i da s$ nji:ove polarizacione ravni medj$so0no normalne. Dvojno prelamaj$ islandski kalcit9 t$rmalin9 kvarc9 :erapatit i mno6i dr$6i providni kristali. .ojave dvojno6 prelamanja s$ posledice kristalne str$kt$re. 2pti3ke oso0ine kristala nis$ $ svim pravcima jednake9 i 0rzina svetlosti zavisi od pravca svetlosno6 zraka $ kristal$. Jedino $ pravc$ opti3ke ose kristala redovan i neredovan zrak imaj$ jednak$ 0rzin$9 a $ svim ostalim pravcima nji:ove s$ 0rzine razli3ite. .rema tome i indeks prelamanja je $ pom sl$3aj$ jednak za o0a zraka $ pravc$ opti3ke ose9 a tada se9 lo6i3no9 $padni zrak ne $dvaja. .rema ?aj6ens$9 &ematski s$ prikazave (prva slika) 0rzine redovno6 i neredovno6 zraka iz jedne ta3ke + $ kristal$ kalcita. Iako s$ te 0rzine razli3ite na sl. kr$6 i elipsa predstavljaj$ preseke povr&ine lopte i rotaciono6 elipsoida do koji: s$ dospeli talasi redovno6 i neredovno6 zraka. 4optasta povr&ina pripada redovnom9 a elipsoidna neredovnom zrak$. U pravc$ opti3ke ose talasi redovno6 i neredovno6 zraka sti7$ do jednake $daljenosti (pravac ose ne tre0a zameniti sa pravom). .rema tome9 $ pravc$ ose o0a zraka imaj$ jednak$ 0rzin$. Iao &to se vidi redovan zrak ima $ svim pravcima jednak$ 0rzin$9 i nje6ove s$ talasne povr&ine s!erne. 2n se pona&a po zakon$ prelamanja i nje6ov indeks prelamanja (*9#F) je konstantan za svaki $padni $6ao. *

Brzina neredovno6 zraka je promenljiva9 nje6ove talasne povr&ine s$ elipsoidi. Jasno je i da je nje6ov indeks prelamanja promenljiv. <ajve1a vrednost indeksa prelamanja je $ sl$3aj$ kada zrak prolazi paralelno opti3koj osi9 ona je tada jednaka vrednosti indeksa prelamanja redovno6 zraka (*9#F). <ajmanji indeks prelamanja javlja se $ sl$3aj$ kada je pravac $padno6 zraka normalan na pravac opti3ke ose. .rema tome9 indeks prelamanja neredovno6 zraka zavisi od $padno6 $6la i $ sl$3aj$ kada svetlost pada $ pravc$ opti3ke ose (prva slika)9 jedino se onda zrak ne deli. Iristali koji imaj$ jednak$ opti3k$ os$ nazivaj$ se jednoosni ( kristali tetra6onalno6 i :eksa6onalno6 sistema). Dna3i9 kristal islandsko6 kalcita je opti3ki jednoosan. Iristali koji imaj$ dve opti3ke ose9 a to zna3i da imaj$ dva pravca $ kojima je 0rzina prostiranja jednaka9 nazivaji se opti3ki dvoosni. "akv$ oso0in$ imaj$ kristali rom0i3no6 i monoklini3ko6 sistema. <ijedan od dva razdeljena zraka se ne pona&a po Dekart-Snelij$s$vom zakon$ prelamanja. Iod kristala islandsko6 kalcita zapa7a se da je 0rzina prostiranja ve1a9 a indeks prelamanja manji9 za neredovni zrak $ odnos$ na redovni (prva slika).

.ostoje jednoosni kristali9 npr. kvarc kod koji: je stvarna 0rzina redovno6 zraka ve1a9 a nje6ov indeks prelamanja manji $ odnos$ na neredovan zrak. U prvom sl$3aj$ kristali pokaz$j$ ne6ativno dvojno prelamanje (prva slika)9 a $ dr$6om sl$3aj$ pozitivno (dr$6a slika). Dvojnim prelamanjem prirodne svetlosti do0ijaj$ se linearno polarizovani izlazni zraci9 kod koji: s$ ravni oscilovanja redovno6 i neredovno6 zraka medj$so0no normalne (tre1a slika). Iako s$ izlazni zraci 0liz$ jkedan dr$6om9 da 0i se polarizovana svetlost do0ijena dvojnim prelamanjem mo6la koristiti9 jedan od ova dva zraka mora se $kloniti. *. <ikolova prizma. 2tklanjanjem jedno6 od dva zraka en6leski !izi3ar <ikol je posti6ao pomo1$ prizme9 koja je po njem$ nazvana <ikolova prizma. 2snove kristala islandsko6 kalcita se iz0r$se tako da se 0o3nim stranama o0raz$je $6ao od #' stepeni. Iristal se zatim prere7e po ravno Ac koja je normalna na o0e osnove. <a slici je prikazan $zd$7an presek <ikolove prizme.

*F

Iada na ovakv$ prizm$ pada prirodan zrak9 tada se deli na redovan i neredovan. Indeks prelamanja za redovan zrek je ve1i (*9#F')9 a za neredovan je manji (*9 #') od indeksa prelamanja kanada-0alzama (*9F3). Iako redovan zrak pada na kanada-0alzam pod ve1im $padnim $6lom od 6rani3no6 $6la (#' stepeni)9 on se od sloja kanada-0alzama totalno re!lekt$je i odvaja od neredovno6 zraka. .rema indeks$ prelamanja (*9#F') redovno6 zraka vidi se da je kalcit za nje6a opti3ki 6$&1a sredina od kanada 0alzama9 z0o6 3e6a i dolazi do totalne re!leksije. <eredovan zrak za koji je kalcit opti3ki redja sredina od kanada-0alzama9 prolazi kroz prizm$ i kao linearno polarizovan izlazi iz nje. Redovan zrak je apsor0ovan slojen crne 0oje kojom je premazana prizma. <a ovaj se na3in9 dvojnim prelamanjem9 do0ija linearno polarizovana svetlost. <eki kristali (t$rmalin9 :epatit9 jod-kinin i dr.)9 pored dvojno6 prelamanja9 imaj$ oso0in$ da jedan polarizovani zrak vi&e apsor0$j$ od dr$6o69 pa se na taj na3in takodje mo7e do0iti polarizovana svetlost. 2pti3ki sistem koji polariz$je prirodn$ svetlost naziva se polarizator9 a sistem kojim se $tvrdj$je da je svetlost polarizovana naziva se analizator. Ako je osa analizatora paralelna osi polarizatora polarizovana svetlost prolazi kroz analizator. Iada ose polarizatora i analizatora o0raz$j$ prav $6ao ($kr&teni polo7aji)9 polarizovana svetlost ne mo7e da prodje kroz analizator9 jer je $ celini apsor0ovana $ amalizator$. Iada s$ ose polarizatora i analizatora pod proizvoljnim $6lom f9 kroz analizator prolazi samo deo svetlosti. Davisnost intenziteta svetlosti prop$&tene kroz analizator od $6la o0rtanja analizatora f data je relacijom:

I N I+ cos f
6de je I+ intenzitet svetlosti koja pada na analizator. 2va relacija izra7ava @al$sov zakon koji 6lasi: Intenzitet svetlosti koj$ prop$&ta analizator srazmeran je kvadrat$ kosin$sa $6la izmedj$ analizatora i polarizatora. 2vaj zakon se odnosi na relativni intenzitet svetlosti9 tj. intenzitet po od0itk$ apsorpcije. Daljim o0rtanjem analizatora proces se ponavlja. Ako se analizator o0rne za p9 svetlost se ponovo javlja9 a za 3pG/ ponovo 6asi itd.

/olarizacija po&o6$ selektiv#e apsorpcije+ /olaroidi

Izvesni kristali (npr. t$rmalin) imaj$ oso0on$ da osim razla6anja svetlosti $ redovan i neredovan zrak pokaz$j$ i znatno ve1$ apsor0cij$ za jedan od nji:. 2va pojava se naziva selektivna apsorpcija (di:roizam). Drak prirodne svetlosti (nepolarizovane) se pro0ija kroz kristal9 $ kojem se javlja dvojno prelamanje. Redovan zrak9 $koliko je p$t kroz kristal dovoljno d$69 0iva potp$no *#

apsor0ovan.9 a neredovan prolazi kroz kristal veoma malo apsor0ovan. <a taj se na3in na izlaznoj strani kristala prete7no do0ija jedan polarizovan zrak. Da do0ijanje polarizovane svetlosti 3esto se koriste polaroidi. .olaroid sa3injava prozra3an tanak !ilm od 7elatina9 $ kojem s$ pose0nim te:nolo&kim post$pkom $6radjeni veoma sitni i6li3asti kristali :erapatita (kristala kinin-jods$l!ata). Iako ovi polaroidi daj$ samo pri0li7no linearno polarizovan$ svetlost9 nji:ova je svetlost $ tome &to se mo6$ izraditi $ dovoljno velikim dimenzijama i ekonomi3niji s$ za prakti3an rad.

"5rta#je polarizacio#e rav#i+ "pti'ka aktiv#ost

;ledaj$1i kroz $kr7tene <ikolove prizme mono:romatsk$ svetlost9 posmatrano polje je tamno. Ako se izmedj$ nji: stavi plo3ica od kvarca9 se3ena okomito na opti3k$ os$9 polje posmatranja postaje svetlo. Da 0i se 6a&enje ponovo posti6lo9 analizator se mora o0rn$ti za izvestan $6ao a. "o zna3i da je svetlost koja prolazi kroz plo3ic$ ostala linearno polarizovana9 ali da se ravan oscilivanja9 odnosno polarizaciona ravan $ kvarc$ o0rn$la za izvestan $6ao a. "aj se $6ao naziva $6ao o0rtanja Grotacije) i on zavisi od de0ljine plo3ice i od talasne d$7ine svetlosti. 2so0in$ o0rtanja polarizacione ravni osim kvarca imaj$ i neki dr$6i kristali9 zatim rastvori or6anski: materijala9 na primer &e1era9 vinske kiseline itd."akvi se materijali nazivaj$ opti3ki aktivne s$pstance. <eke od ovi: s$pstanci o0r1$ polarizacion$ ravan $desno9 a neke $levo9 ra3$naj$1i smer o0rtanja prema tome $ koj$ se stran$ o0r1e analizator9 da posmatrano polje 0$de ponovo tamno. <eki kristali kvarca imaj$ desn$ (desni kvarc)9 a neki lev$ rotacij$ (levi kvarc). 20rtanje ravni oscilovanja nastaje $sled asimetr$je molek$la kod opti3ki aktivni: s$pstanci. Asimetri3ka or6anska jedinjenja sadr7i atom $6ljenika kod koje6 s$ za 3etiri veze vezane razli3ite !$nkcionalne 6r$pe9 kao na primer9 kod mle3ne kiseline (B?3-B?2?-B22?)9 6r$pe B22?9 2?9 B?3 i ?.

Ako se $mesto mono:romatske svetlosti prop$sti 0ela svetlost kroz plo3ic$ kvarca9 svakoj talasnoj d$7ini od6ovara dr$6i $6ao o0rtanja9 i prema tome9 do0ija se9 za razli3ite polo7aje analizatora razli3ito vidno polje. <ajmanji je $6ao nza crven$ (za kristal kvarca iznosi *F stepeni)9 a najve1i za lj$0i3ast$ (za kristal kvarca iznosi F+ stepeni) svetlost (sli3no prelamanj$ kroz prizm$). <a slici je prikazan $6ao o0rtanja polarizacione ravni razli3iti: talasni: d$7ina (crvene9 7$te9 ...9 lj$0i3aste) svetlosti9 koja prolazi kroz desni kristal de0ljine *mm. 2A je polarizaciona ravan 0ele svetlosti. 20rtanjem analizatora za odredjeni $6ao 6asi se od6ovaraj$1i: 0oja i polje je o0ojeno komplementarnom 0ojom. 2va se pojava naziva rotaciona disperzija. Davisnost $6la o0rtanja od talasne d$7ine svetlosti sli3na je onoj za indeks prelamanja svetlosti. Ako se $6ao o0rtanja ravni polariz$je po jedinici d$7ine koj$ svetlost prodje kroz kristal ozna3i kao speci!i3na mo1 rotacije i o0ele7i sa a9 tada je: *%

QaR N @ O <Gl 6de s$ @ i < konstante (date $ ta0licama). U6ao o0rtanja ravni polarizacije mono:romatske svetlosti je srazmeran d$7ini p$ta kroz opti3ki aktivno telo. U 3vrstim telima9 na primer9 $6ao o0rtanja f je direktno srazmeran d$7ini d p$ta svetlosti: f N QaRd Speci!i3na mo1 rotacije QaR zavisi od prirode s$pstance9 temperat$re i talasne d$7ine svetlosti. Da rastvore opti3ki aktivni: s$pstanci va7i relacija: f=[a]cd 6de je c koncentracija opti3ki aktivne s$pstance $ rastvor$. @erenje $6la o0rtanja ima zna3ajn$ prakti3n$ primen$. <a ovaj se na3in odredj$je koncentracija aktivne s$pstance $ rastvor$. Uredjaj za merenje se naziva polarimetar. Uredjaji 3ija je skala kali0risana da direktno mo7e da meri koncentracij$9 na primer9 rastvora &e1era9 nazivaj$ se sa:arimetri.

4iterat$ra:
2p&ti k$rs !izike9 Beo6rad *EE+. Dr Jevrem Jari19 Dr <ikola Bindro9 Dr I&tvan Bikit Kizika9 Drenjanin /++3. Dr 5jekoslav Saj!ert Internet stranice www.6oo6le.co.H$

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

*'