AEROGEL - cudo koje je postalo dostupno

nanotehnologije Da li ste ikada culi za aerogel? Aerogel je najlaksi cvrsti materijal izvanrednih karakteristika ikada poznatih covecanstvu i nauci. Sadrzaj vazduha u fizicko-hemijskom sastavu aerogela varira od 50 do cak 99,5%, a ipak i sa tako specificnom osobinom moze nositi tezinu od 500 do 4.000 puta vecu od sopstvene!!! Unutrasnja specificna povrsina aerogela krece se u granicama od 250 do 3.000 m2/g, sto znaci da bi kocka areogela dimenzija 2,5x2,5x2,5 cm u razvijenom obliku imala vecu povrsinu nego celi fudbalski teren! Ekstremno lagan materijal cije su performanse u pogledu toplotne izolacije i transmisije svetlosti 2-4 puta bolje od svih proizvoda trenutno dostupnih na trzistu. U donosu na fiberglas panele, paneli ispunjeni aerogelom su neuporedivo bolji zvucni izolatori. S obzirom na cinjenicu da je trajno hidrofobican, otporan je na vlagu. Pod prstima je nalik ekstrudiranom polistirenu (styrofoamu). Plavkaste je boje, proziran i potpuno nestvarnog izgleda. Istorija aerogela Ukoliko ste pomislili da je aerogel cudo moderne tehnologije, onda ste u potpunoj zabludi. Prvi aerogel nastao je davne 1931. godine u laboratoriji profesora Steven S. Kistlera na koledzu u Stocktonu, Kalifornija. Prilikom pokusaja da pronadje nacin da iz zelatinozne mase izdvoji tecnu komponentu bez narusavanja cvrste, kao sto to obicno i biva, naisao je na mnoge prepreke ali nakon niza neuspeha, usledio je uspeh. I to kakav! Ako bismo ostavili gel da se isusi prirodnim putem, on bi se u znatnoj meri skupio i doslo bi do narusavanja njegove prvobitne strukture. Kistlerova pretpostavka bila je ispravna - prilikom isparavanja tecne komponente dolazi do pojave snaznih povrsinskih sila koje destruktivno deluju na mikroporoznu strukturu cvrste komponente gela. Ubrzo, 1932. godine, S. S. Kistler je dosao do zakljucka koji predstavlja sustinu stvari za proizvodnju aerogela: Jasno je da, ukoliko zelimo da proizvedemo aerogel, moramo zameniti tecnost sa vazduhom ali tako da tom prilikom ne dodje do povlacenja tecnosti u gel. Ukoliko se tecnost nalazi pod vecim pritiskom nego sto je pritisak pare, a temperatura se povecava, onda ce ta tecnost na kriticnoj temperaturi preci u gasovito stanje a da se pri tome ni u jednom trenutku vremena ova dva agregatna stanja ne javljaju istovremeno. Prvobitni predmet proucavanja profesora Kistlera su silika-gelovi dobijeni kiselom kondenzacijom vodenog sodnog silikata. Ipak, pokusaji stvaranja aerogela pretvaranjem njihove vode u superkritican fluid su bili neuspesni. Umesto stvaranja aerogela, superkriticna voda je rastvarala silikat. Tada je vec bilo poznato da se voda u vodenim gelovima moze zameniti organskim tecnostima, pa je Kistler najpre temeljno isprao silika gel vodom (da ukloni so iz gela) a zatim je vodu zamenio alkoholom. Transformacijom alkohola u superkriticnu tecnost i njegovim isparavanjem stvoren je prvi pravi aerogel. Kistlerovi aerogelovi su bili veoma slicni danasnjim silika-aerogelovima: providni, male gustine, i veoma porozni materijali. Tokom sledecih godina Kistler je i dalje radio na usavrsavanju svojih areogelova proizvodeci ih od raznih materijala: aluminijuma, volframovog oksida, oksida gvozdja, oksida olova, celuloze, gume pa cak i od belanca. Par godina kasnije, Kistler je napustio mesto profesora i presao da radi za kompaniju Monsato Corp. koja je pocela sa proizvodnjom proizvoda pod nazivom aerogel, koriscenim kao aditiv zubnim pastama i kozmetickim proizvodima. Malo toga je sledecih trideset godina ucinjeno na usavrsavanju

aerogela. Sezdesetih godina XX veka doslo je do razvoja relativno jeftine fumed silike koja je potpuno potisnula aerogel sa trzista. Francuska vlada je krajem sedamdesetih godina XX veka zatrazila pomoc naucnika Stanislaus Teichnera sa Univerziteta Claud Bernard, Lyon, u pronalazenju nacina za skladistenje kiseonika i raketnog goriva u poroznim materijalima. Kruzi prica kako je Teichner dao zadatak jednom od svojih postdiplomaca da prouci primenu aerogela u te svrhe. Nakon par nedelja, prateci Kistlerov metod, stvoren je prvi uzorak aerogela. Saznanje da je Teichneru potreban znatno veci broj ovih uzoraka izazvalo je nervni slom kod studenta jer bi kraj njegovog doktorata bio moguc tek za nekoliko godina. Snazno motivisan da sto pre zavrsi sa postavljenim zadatkom, dosao je do resenja efikasnije proizvodnje aerogela. Sodni silikat koji je upotrebljavao Kistler zamenjen je alkoksisilenom (TMOS, tetrametiortosilikat). Hidrolizom TMOS-a stvara se alkogel, a zatim njegovim susenjem nastaje visoko kvalitetni silika-aerogel. Nakon ovog otkrica, vrtoglavom brzinom usledio je niz istrazivanja koja su doprinela poboljsanju metoda i karakteristika materijala koji jos uvek probija svoj put na trzistu. Hidroliza: Reakcija metal-alkoksida (M-OR) i vode pri kojoj nastaje metal-hidroksid (M-OH). Polimerizacija: Reakcija dva metal-hidroksida (M-OH + HO-M) pri cemu nastaje metal-oksid (M-O-M) i molekul vode. Gel point: Trenutak kada se so pretvara u alkogel. So: Rastvor razlicitih reaktanata koji podlezu hidrolizi i polimerizaciji. Molekularna tezina nastalih vrsta oksida se pri tome konstantno uvecava i dolazi do njihovog povezivanja u 3D mrezu. Alkogel: Sastoji se od cvrste i tecne komponente. Cvrsta komponenta se sastoji od 3D mreze medjusobno povezanih oksida. Tecna komponenta ispunjava slobodan prostor okruzujuci cvrstu komponentu. Te dve komponente su zastupljene u istoj kolicini. Superkritican fluid: Supstanca koja se nalazi u stanju koje karakterisu temperatura i pritisak veci od njihovih kriticnih vrednosti. Superkritican fluid poseduje neke osobine zajednicke sa tecnostima (gustina, specificna provodljivost toplote) i neke zajednicke sa gasovima (ne postoje povrsinski naponi). Aerogel: Aerogel dobijamo uklanjanjem tecne komponente alkogela uz uslov da pri tome ne dodje do ostecenja njegove cvrste komponente. Novonastali aerogel zadrzava oblik alkogela i zauzima zapreminu od najmanje 50% (obicno >85%) zapremine alkogela. Postupak dobijanja aerogela Da bismo dosli do aerogela moramo prvo napraviti sam gel. Taj primarni gel naziva se alkogel. Nastaje polimerizacijom silikon-alkoksida (Si(OR)4, gde je R alkilna grupa) sa vodom i etanolom. Nakon hidrolize i polimerizacije vode, dolazi do reakcije sjedinjavanja molekula alkoksida i formiranja silikon-oxigen veza formirajuci time oligomere (mini-polimere). Povezivanjem oligomera, nastaje jedan ogroman molekul koji predstavlja deo gela. Lako, zar ne? Silika-matriks (vezivo) alkogela je ispunjen etanolom sa postojanjem malih dzepica velicine od 5 do 150 nanometara. Ti mali dzepici etanola u gelu se nazivaju nanopore. Nano je prefiks za jedan milijarditi deo, shodno tome nanometar je milijarditi deo metra (1 nm = 10-9 m), veoma blisko velicini nekih atoma. Zatim, susenjem alkogela i ekstrakcijom tecnosti iz cvrste silika komponente dobijamo aerogel. Ako ste ikada ostavili izvan frizidera zelatin nekoliko dana, primetili ste kako se on skupi i postane u najmanju ruku odvratan za samo nekoliko dana. Ista stvar se desava sa alkogelom kada se isusi i dodje do isparavanja rastvaraca. Dolazi do kolapsa alkogela izazvanog kapilarnim silama koje se javljaju upravo prilikom isparavanja njegovog rastvaraca. Rezultat je cvrsti materijal, kserogel (ksero=cvrst), koji zauzima zapreminu od samo 10% pocetne zapremine gela.

Umesto isparavanja rastvaraca, gel podleze postupku superkriticnog isusivanja. Na taj nacin se sprecava kolaps gela. Superkriticni fluidi su polu-tecnosti/polu-gasovi u uslovima visokih temperatura i visokog pritiska. Sve tecnosti mogu biti dovedene u stanje superkriticnog. Superkriticni fluidi se sire kao gasovi, ali im je gustina i termicka provodljivost bliza tecnostima. Superkriticno susenje alkogela je nacin da se polako izvuce tecnost iz gela a da pri tome ne dodje do narusavanja njegove cvrste komponente usled pojave kapilarnih sila. To se postize zagrevanjem gela do kriticne tacke rastvaraca. Tecnost se pretvara u gas, a kada taj gas izvetri, ostaje nam cvrst materijal sacinjen od silike i nanopora ispunjenih vazduhom, zapremine velicine 50% do 99% zapremine alkogela od koga je i Aerogel je zaista jedinstven materijal. Silika je slab provodnik toplote, a velicina pora je, kako smo vec rekli mala, sto dodatno sprecava prenos toplote. Izuzetno je efikasan ukoliko se upotrebljava kao ispuna zidnog panela ili prozirnog krovnog prozora u sprecavanju prenosenja toplote, a njegova priroda je takva da dozvoljava transmisiju (propustanje) svetlosti. Porozna struktura smanjuje brzinu zvuka redukujuci time buku. Ali, postoji i jedan problem Aerogel je plave boje, nije bezbojan. Ne bi bilo prijatno da gledamo ceo dan u plave prozore, zar ne? Sigurno je da ce nauka i tehnologija uskoro naci nacin da rese i taj problem. Ali da vidimo zasto je aerogel bas plave boje! Zasto je aerogel plave boje? Iz istog razloga zbog koga je i nebo plave boje. Bela sunceva svetlost se sastoji od vise razlicitih boja, tzv. sedam duginih boja. Od njih sedam, tri spadaju u plave: plava, tamnoplava i ljubicasta. Te boje imaju osobinu da ih nasa atmosfera (tj. vazduh) slabije i sporije upija nego ostale boje a uz to se plave i vise rasipaju. Zato one preovladjuju i mi imamo utisak da je nebo upravo te, plave, boje. Aerogel sadrzi nanopore ispunjene vazduhom. Do sada se doslo do saznanja da se smanjivanjem velicine nanopora a time i sprecavanjem rasipanja svetlosti moze postici efekat bezbojnosti aerogela. Jedino je u uslovima nulte gravitacije postignut rezultat smanjenih pora i dobijanja prozirnog aerogela! Kako se ponasa na dodir? Silika-aerogel je polu-elastican materijal, sto znaci da ukoliko ga blago dodirnemo, vraca se u svoj prvobitan oblik. Ukoliko ga i dalje pritiskamo dolazi do formiranja udubljenja na mestu dodira. A ukoliko se prekoraci granica elasticnosti nastupa krt lom, ponasanje slicno ponasanju stakla pri lomu. Koliki su troskovi proizvodnje aerogela? Za malu kolicinu aerogela, proizvodnja je relativno skupa. Ukoliko zelimo da napravimo 1 litar aerogela onda je cena $1,00 po cm3. Naravno, sa povecanjem kolicine smanjuju se i troskovi proizvodnje. Primena u arhitekturi i gradjevinarstvu Nesumnjivo je da primena ovog materijala ne zna za granice. Pocevsi od kozmetike do najznacajnijih svemirskih projekata. Mi cemo se fokusirati na njegovu primenu u nasim sferama od interesa, tj. arhitekturi i gradjevinarstvu. Prema tome, sledi primena aerogela kao najlakseg gradjevinskog materijala izuzetnih akustickih i toplotnih izolacionih sposobnosti. Sta je Nanogel Translucent Aerogel? Cabot Corporation je na Batimatu 2003. u Parizu lansirala novi proizvod nazvan Nanogel Translucent Aerogel. To je, u stvari, ime brenda za nanoporozan izolacioni materijal proizveden odredjenim

procesom u okviru firme Cabot. Originalni proces stvaranja aerogela do koga se isprva doslo, modifikovan je i time je eliminisana potreba za skupim i relativno opasnim postupkom superkriticnog isusivanja gela. Dodavanjem jednog koraka u procesu dobijanja aerogela (silacije) omoguceno je njegovo dobijanje pri atmosferskom pritisku cime su smanjeni troskovi a povecana kolicina pri proizvodnji. Nanogel pripada familiji hidrofobicnih silika-aerogelova, koji mogu biti isporuceni u obliku granula cija velicina varira u zavisnosti od namene i zelje kupca - od samo nekoliko mikrona do 4 mm. Sacinjen od 97% vazduha, specificne tezine 90 kg/m3, poboljsava akusticku izolaciju za cak 5 dB. Ova kompanija je prva na svetu razvila i usavrsila proces dobijanja aerogela za masovnu proizvodnju i siroku upotrebu. U Frankfurtu, oktobra 2002.godine, otvaranjem fabrike Cabot Corporation zapocet je kontinualan proces proizvodnje aerogela, prvi i za sada jedini na svetu. U saradnji sa Kalwall Corporation proizvedeni su paneli ispunjeni nanogelom a koji su upotrebljeni prilikom projekta izgradnje pokrivne konstrukcije bazena u Comfort Inn Manchesteru, New Hampshire. Zatim, svajcarski proizvodjac gradjevinskog materijala - Scobalit proizveo je i ugradio fasadne panele Scobatherm Nanogel na objektu drzavne skole u Cirihu. Paneli postavljeni na krovu su dimenzija 2000x2200 mm i pokrivaju povrsinu od 1.000 m2, dok su fasadni paneli dimemzije 5000x2500 mm i povrsine 350 m2. Debljina panela iznosi 50 mm. Povecanje prirodnog osvetljenja u objektima vec dugo je bio cilj arhitekata prilikom projektovanja. Studije su pokazale da su ljudi koji rade u prostorijama sa dosta prirodne svetlosti, znatno boljeg raspolozenja, zdraviji i dosta produktivniji. Povecanje dnevnog osvetljenja u prostorijama dovelo je do pozitivnih efekata kao sto su: povecanje produktivnosti; sposobnost ucenja je povecana za 20-60%; smanjeno je izostajanje sa posla; povecana je lojalnost kompaniji i moral zaposlenih; ljudi su se duze zadrzavali u trznim centrima. Usteda energije Aerogel debljine 2,5 cm ima isti efekat termoizolacije kao i 30 klasicnih prozorskih stakala. Prozirna priroda aerogela doprinosi njihovoj popularnoj primeni u proizvodnji krovnih prozora u skolama ili zgradama komercijalne namene gde vlasnici zele da smanje potrosnju elektricnog osvetljenja. Prirodno osvetljenje smanjuje potrebu za koriscenjem vestackog osvetljenja. Fizicke osobine AEROGELA Osobina Vrednost 0,003-0,35 Gustina g/cm3 600-1000 Unutrasnja povrsina m2/g % Cvrste komponente 0,13-15% Srednja velicina pora Transmisija svetlosti Indeks refrakcije Termicka tolerancija Koeficijent sirenja termickog ~20 nm 80% 1,0-1,05 do 500C 2,0-4,0 x 10-6 Naznaka/Komentar Najcesca vrednost gustine je 0,1 g/cm3 U zavisnosti od adsorpcije/desorpcije nitrogena Najcesce 5% (95% vazduha) U zavisnosti od adsorpcije/desorpcije nitrogena (varira zajedno sa gustinom) Po 1 cm aerogela Izuzetno nizak za cvrste materijale Skupljanje polako pocinje na 500 C, raste sa porastom temperature. Tacka topljenja je > 1200 C Utvrdjen primenom ultrazvucnih metoda

Fizicke osobine AEROGELA Osobina Vrednost Poasonov koeficijent 0,2 Jangov moduo 106-107 N/m2 elasticnosti Cvrstoca na zatezanje 16 kPa Cvrstoca pri lomu ~0,8 kPa/m2 Dielektricna konstanta ~1,1

Naznaka/Komentar Nezavisan od gustine Izuzetno nizak (<104x) u odnosu na obicnu siliku Vrednost pri gustini = 0,1 g/cm3 Pri gustini = 0,1 g/cm3 Pri gustini = 0,1 g/cm3. Izuzetno niska vrednost. Pri gustini = 0,07 g/cm3. Brzina prostiranja zvuka kroz vazduh iznosi 340 m/s.

Brzina prostiranja 100 m/sec zvuka kroz medijum

Rekord za Ginisa Dr Steven Jones iz NASA-ine laboratorije u Pasadeni (Kalifornija) je proizveo aerogel tezine samo 3 mg/cm3. Marta 2002. godine njegov aerogel je usao u Ginisovu knjigu rekorda kao cvrsti materijal najmanje gustine potiskujuci time svog prethodnika, aerogel tezine 5 mg/cm3. Dr Jones iza sebe ima ogromno iskustvo u proizvodnji aerogela koje je stekao na projektu STARDUST u kome je aerogel upotrebljen za hvatanje zvezdane prasine. Aerogel predstavlja cist silicijum-dioksid i pesak, isto kao i staklo, samo sto je 1.000 puta redji materijal od stakla jer 99,8% njegove zapremine cini vazduh. Cvrsti dim, jedan je od naziva aerogela zbog njegove izuzetno male tezine i prozracnog izgleda. Ipak, ova naizgled lomljiva i krhka supstanca je izdrzljiva i lako podnosi lansiranje i uslove u svemiru. Najverovatnije nije moguce napraviti aerogel koji bi bio jos laksi od ovoga jer ne bi doslo do povezivanja molekula silikona i do formiranja gela. Isto tako, nije ga moguce napraviti sa gustinom manjom od gustine vazduha (1,2 mg/cm3) jer je on upravo ispunjen vazduhom, izjavio je dr Jones. Da bi smanjo njegovu gustinu, dr Jones je jednostavno promenio kolicinu silikona u pocetnoj mesavini. STARDUST misija Primarni cilj Stardust misije je bio da zarobi uzorke kometa i zvezdane prasine i da ih uspesno vrati na Zemlju. Najveci izazov je bio pronaci nacin da se smanji ogromna brzina tih cestica kako bi se izbegli propratni negativni efekti koji bi doveli do njihovog ostecenja. Kada kosmicka letilica Stardust sretne kometu Wild 2, brzina uzoraka kometa bice 6 puta veca od brzine metka. Iako ce zarobljeni delici biti velicine manje od velicine zrnca peska, visoka brzina ulaska bi mogla promeniti njihov oblik i hemijski sastav. Aerogel se pokazao kao idealni materijal za zaustavljanje i hvatanje svemirskih cestica. Njega ce letelica nositi na svojim malim krilima u obliku teniskog reketa. Pre povratka na zemju, krila ce se zatvoriti a kosmicki paket padobranom spustiti na tlo nase planete. Kada cestica udari u aerogel, zakopa se u njega ostavljajuci iza sebe trag kupastog oblika cija je duzina 200 puta veca od njene velicine. Posto je aerogel proziran, naucnici pomocu tih tragova lako mogu pronaci cestice. Aerogel 39 puta je bolji izolator od najboljeg fiberglasa! Aerogel 1000 puta manja gustina aerogela od gustine stakla! Aerogel koriscen u ekspediciji na Marsu. Odlican termicki izolator; propusta svetlost;

smanjuje provodljivost zvuka; otporan na vlagu; izuzetnih karakteristika koje ne podlezu promenama.

Aerogel moze biti primenjen za izradu atrijuma, muzeja, stadiona, krovnih prozora, pregradnih zidova ili cak kompletnih sistema zidova. Pri projektovanju industrijskih, javnih ili stambenih prostora aerogel omogucava arhitektama veliku slobodu projektovanja. Ogranicena garancija Cabot daje desetogodisnju granciju od datuma prodaje, da delovi aerogela nece pozuteti ili promeniti svoje karakteristike u pogledu transmisije ili akusticke i toplotne izolacije. Nanogel Translucent Aerogel je testiran na: Zapaljivost: nije lako zapaljiv i nema dima; UV otpornost: QUV, EMMAQUA, nema promene u boji ili izgledu; Vlaga: trajno otporan na vlagu. Who dares, wins! Mediji (kao osnovno sredstvo komunikacije) nas iz dana u dan bombarduju inovacijama ciji se broj povecava geometrijskom progresijom jos od pronalaska parne masine. A sta je u stvari inovacija? Mozemo reci da je to uspesno ostvarenje nove ideje. Najveci broj inovacija ostane nezapazen a samo neke od njih nadju primenu. Kako prepoznati prave vrednosti? Intuicija? Kristalna kugla? U multidisciplinarnom, ekonomski ranjivom i beskompromisnom svetu gradjevinske industrije mesta za greske nema. Cena je isuvise velika. Visoki stepen rizika koji prati inovacije predstavlja samo otezavajucu okolnost. Ipak, Who dares, wins! Svet arhitekture i gradjevine predstavlja jedan potpuno otvoren sistem. Dokaz za to je arhitektonsko-gradjevinski recnik koji iz dana u dan postaje bogatiji za neki novi pojam. Samo pokusajte da rastumacite neki tekst sa Interneta vezan za nove materijale, tehnologije, idejna resenja projekata Nemojte da trazite pomoc recnika jer vam on ne moze pomoci! Bitno je razlikovati sledeca tri pojma: napredak, inovaciju i izum. Napredak je povecanje kvaliteta vec postojeceg i prihvacenog proizvoda. Inovacija, sa druge strane, zavisi od saradnje partnera koji cesto imaju razlicito polje interesa a zahteva adaptaciju i primenu tehnologija iz drugih industrija. Izumi su dosta komplikovaniji, nekada je potrebno da prodje vise desetina godina dok zauzmu svoju poziciju na trzistu. Jasan primer za to je i slucaj sa aerogelom! Nastao je jos davne 1930. godine a decenijama nije nalazio svoju primenu sve dok ga NASA nije upotrebila u projektima istrazivanja svemira. Masovniju primenu postize tek pre dve godine kada je Cabot Corporation usavrsila Nanogel koji je ubrzo zatim upotrebljen za izradu Kalwallovih lakih panela. U ovom trenutku, broj projekata u realizaciji je premasio brojku od osam stotina. Napredak u nauci i tehnologiji doprineo je stvaranju novih veza i jacanju postojecih izmedju arhitekata, inzenjera i proizvodjaca. Izumi, inovacije i napredak predstavljaju tri nerazdvojiva pojma koja se konstantno medjusobno preplicu i uplicu u nase zivote. Pozivamo sve citaoce da nastave da istrazuju, da prate cuda nauke i moderne tehnologije i da odrze korak sa vremenom! izvor:"AG Magazin"

Poziv na pretplatu na casopis " AG Magazin"