ZATITA LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI I POLICIJI

ZATITA LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI I POLICIJI

Beograd 2003

ZATITA LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI I POLICIJI

Priredio Miroslav Hadi Izdava Centar za civilno-vojne odnose Beograd Za izdavaa eljko Ivani Lektura Tatjana Hadi Dizajn korica Marija Vuksanovi Kompjuterska priprema Leviathan Design tampa Goragraf, Beograd Tira 500 Objavljivanje ove knjige omoguili su Westminster Foundation for Democracy, London i FreedomHouse, Budimpeta ISBN 86-83543-05-6 Beograd 2003

SADRAJ
Napomena prireivaa..................................................................................7

I NAELA I POLAZITA
Vojin Dimitrijevi LJUDSKA PRAVA U JUGOSLAVIJI ......................................................... 11 Ljubomir Krsti RATOVANJE I LJUDSKA PRAVA............................................................. 18 Miroslav Hadi GRAANIN U UNIFORMI .......................................................................... 50

II LJUDSKA PRAVA U VOJSCI JUGOSLAVIJE

Milorad Timoti JAVNO MNJENJE SRBIJE O LJUDSKIM PRAVIMA U VOJSCI JUGOSLAVIJE ............................................................................ 70 Jovan Lj. Buturovi VOJNI SUDOVI I LJUDSKA PRAVA......................................................... 95 Svetlana Stojani LJUDSKA PRAVA VOJNIH OBVEZNIKA VOJSKE JUGOSLAVIJE............................................................................................. 115 Kosta avoki SLOBODE I PRAVA GRAANA U STANJIMA DRAVNE NUDE..................................................................................... 133

III LJUDSKA PRAVA U POLICIJI

Budimir Babovi NORMATIVNI I STVARNI ASPEKTI ZATITE LJUDSKIH PRAVA U POLICIJI................................................................ 151

IV UPOREDNA ISKUSTVA
Ilona Ki ZATITA PRAVA REGRUTA ISTONOEVROPSKIM I CENTRALNOAZIJSKIM ZEMLJAMA ................................................. 164 eljko Ivani STANJE LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI RUSKE FEDERACIJE ........... 189 AUTORI...................................................................................................... 211

Napomena prireivaa
U knjizi "Zatita ljudskih prava u vojsci i policiji" sabrani su radovi istraivaa i saradnika Centra za civilno-vojne odnose, nevladine organizacije iz Beograda, koji su nastali tokom realizacije projekta "Zatita ljudskih prava u vojsci i policiji SR Jugoslavije". Projekat i objavljivanje Zbornika radova na srpskom i engleskom jeziku su podrali Westminster Foundation for Democracy, London i Freedom House, Budampest. Re je o, u poetnoj zamisli jednogodinjem (2000-2001), interdisciplinarnom istraivakom projektu koji je bio usmeren na utvrivanje stepena potovanja ljudskih prava u vojsci i policiji SRJ. Predmetom istraivanja je ujedno bilo obuhvaeno i potovanje ljudskih prava graana kad se nau u zahvatu vojske i/ili policije. Osnovni je zadatak istraivaa bio da provere (ne)sklad izmeu normativne ustavne i zakonske zatienosti ljudskih prava u vojsci i policiji SRJ i njihovog stvarnog potovanja. To je, pak, zahtevalo da bude prikupljena relevantna empirijska graa. U tom cilju Centar za javno mnenje i politikoloka istraivanja Instituta drutvenih nauka Univerziteta u Beogradu, je poetkom 2001. godine za potrebe Projekta sproveo istraivanje o stanju ljudskih prava i sloboda u vojsci i policiji SRJ na reprezentativnom uzorku od 1680 ispitanika. Rezultati istraivanja su predoeni javnosti na konferenciji za tampu 12. aprila 2001. godine u Medija centru u Beogradu. Svodna analiza dobijenih rezultata je potom ukljuena u ovaj Zbornik. Tokom rada Projektni tim je spoznao potrebu za pribavljanjem komparativnih uvida u stanje ljudskih prava u vojskama tranzicijskih zemalja. Za tu svrhu u Projekt su ukljueni nalazi jednog stranog i jednog domaeg istraivaa o stanju ljudskih prava u vojskama zemalja nastalih iz biveg SSSR. U elji da javno i struno proveri valjanost poetnih nalaza Centar je, u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava, odrao 30. januara 2001. godine okrugli sto "Stanje ljudskih prava i sloboda u Vojsci Jugoslavije". Pored predstavnika specijalizovanih nevladinih organizacija u raspravi su uestvovali i zvanini predstavnici Saveznog ministarstva za odbranu i Generaltaba Vojske Jugoslavije. Rasprava je izazvala vidnu panju medija u Beogradu, te je javnost o glavnim, ali i spornim temama bila valjano obavetena. U cilju javne promocije potrebe zatite ljudskih prava Centar je odtampao i preko saradnikih NVO distribuirao u Srbiji i Crnoj Gori dva tematska plakata ljudska prava u Vojsci, ljudska prava u policiji

 u 3.000 primeraka. Takoe je odtampano i graanima podeljeno 2.000 letaka. Zbog sukcesivnog proirivanja istraivakog polja i zahvata krajnji rok za zavretak Projekta je pomeren na decembar 2002. godine kada su prikupljeni svi rezultati istraivanja i zapoeta njihova priprema za objavljivanje. II Nalazi istraivaa razvrstani su u etiri poglavlja. Prvo poglavlje (Naela i polazita) nudi teorijski i stvarnosni okvir za tematizovanje ljudskih prava u vojsci, te predstavlja uvod u Zbornik. Njime su obuhvaeni nalazi Vojina Dimitrijevia o ljudskim pravima u Jugoslaviji, te diskusije Ljubomira Krstia o odnosu ratovanja i ljudskih prava i Miroslava Hadia o teorijsko-metodolokim aspektima istraivanja ljudskih prava u vojsci. Drugo poglavlje (Ljudska prava u Vojsci Jugoslavije) zapoinje rezultatima istraivanja javnog mnjenja u interpretaciji Milorada Timotia. Nastavlja se nalazima Jovana Buturovia o dometima sudske zatite ljudskih prava u JNA i VJ. Potom je Svetlana Stojani pisala o normativnoj ureenosti ljudskih prava vojnih obveznika u Vojsci Jugoslavije. Ovaj se tematski krug zatvara radom Koste avokog koji je propitao tretman sloboda i prava graana u stanjima dravne nude, referiui pri tom na ratno stanje u SRJ tokom agresije NATO. O (ne)skladu normativne i stvarne zatite ljudskih prava u policiji izvetava Budimir Babovi u III poglavlju Zbornika (Ljudska prava u policiji). Slede, potom, nalazi Ilone Ki o zatiti ljudskih prava u vojskama istonoevropskih i centralnoazijskih zemalja, te eljka Ivania o stanju ljudskih prava u vojsci Ruske Federacije (poglavlje IV: Uporedna iskustva). italac e lako uoiti brojne razlike izmeu okupljenih tekstova. Oni su nejednaki kako po obimu, tako i po istraivakim dometima. Stilske razlike su, pak, normalna posledica raznorodnog sastava istraivakog tima. Naknadno pomeranje roka zavretka istraivanja moe da, zbog nastalih promena u Srbiji i Crnoj Gori, stvori utisak faktografske zastarelosti. Sve to je prireivaa ponukalo da tokom pripreme za objavljivanje primeni labavije kriterijume. Dovoljan razlog za to naen je u injenici da je re o prvom domaem tematskom zborniku o stanju ljudskih prava u vojsci, a delom i u policiji, danas ve dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Prireiva, stoga, voljno prihvata deo svoje odgovornosti za eventualne slabosti Zbornika koji predstavlja domaoj i stranoj javnosti. Beograd, 24. februar 2003. Miroslav Hadi

NAELA I POLAZITA

10

Vojin Dimitrijevi

Ljudska prava u Jugoslaviji na kraju 2000. godine

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je zvanino stvorena usvajanjem Ustava 27. aprila 1992. Ipak, ona je, kao politiki savez rukovodstava republika Srbije i Crne Gore, postojala i pre toga praktino tokom cele krize u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i oruanih sukoba na njenoj teritoriji. Pod uticajem raznih dezintegrativnih procesa, SFRJ je i formalno nestala, ostavljajui iza sebe pet novih drava: SRJ, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. SRJ je jedna od drava sukcesora SFRJ, pa je prema tome obavezuju svi meunarodni ugovori o ljudskim pravima koje je ova ratifikovala. Njih nije bilo malo, ali za vreme trajanja SFRJ nije zabeleen nijedan sluaj da neki sud ili drugi dravni organ u SFRJ primeni meunarodni propis u praksi, iako je to po Ustavu bilo mogue. SFRJ je bila "socijalistika" drava, u kojoj je postojala neto meka varijanta "realnog socijalizma" marksizam je bio zvanina dravna ideologija, dok je komunistika partija (Savez komunista Jugoslavije) imala monopol u voenju svih dravnih poslova. Podela vlasti nije postojala ni formalno. U takvoj, partijskoj, dravi pravo nije moglo da igra bitnu ulogu i bilo je podreeno politikim odlukama partijskog vrha, koji je personalno i funkcionalno bio isprepleten s formalnom dravnom strukturom. Svi ustavi SFRJ (kao i njenih federalnih jedinica) proklamovali su prava ljudi i graana, koja su, meutim, lako mogla biti ograniena zakonima i podzakonskim aktima ili jednostavno zanemarena u praksi. Uz to, ustavi nisu sadrali potpun katalog ljudskih prava, na ije je potovanje SFRJ bila obavezana ratifikovanim meunarodnim ugovorima. Poslanici u poslednjem sazivu skuptine SFRJ, koji su skoro svi bili i lanovi Saveza komunista Jugoslavije, priznali su i sami ovu manjkavost tada vaeeg Ustava: Savezno vee skuptine je 16. maja 1990. utvrdilo nacrt ustavnih amandmana, kojima je, izmeu ostalog, trebalo da u Ustav budu unesene garantije nekih do tada neproklamovanih ljudskih prava, kao to su npr. sloboda savesti i veroispovesti, pravo na privatnu svojinu i privatnu sferu, zabrana

11

diskriminacije na osnovu politikih uverenja i socijalnog porekla, pa ak i zabrana torture!1 Ipak, do izmena i dopuna Ustava nije dolo, poto nije bio ispunjen uslov da sve republike podre amandmane. SFRJ je ipak uivala glas "slobodnije" drave od ideoloki joj bliskih "socijalistikih" zemalja. To naroito vai za vreme posle 1948, kada se zbio sukob Komunistike partije Jugoslavije i njenog voe, Josipa Broza Tita, s meunarodnim vrhom komunistikog pokreta, olienim u Informativnom birou komunistikih partija (nasledniku Kominterne) i generalnom sekretaru Komunistike partije SSSR, Josifu Staljinu. Tada je reim u Jugoslaviji pokazao vrstinu u svom otporu celokupnom socijalistikom bloku, ali je vremenom, suoen s izazovom svog legitimiteta, poeo da sniava nivo represije, pa ak i da prihvata neke liberalne reforme.2 Liberalizacija se nije odnosila na uu politiku sferu, ali su nove mere u oblasti ekonomije i uprave praktino znaile naputanje ideolokog dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odraavalo i na ljudska prava. U drugoj polovini sedme decenije ograniena je svemo politike policije. Graani SFRJ su poeli lake da dobijaju pasoe, bez potrebe da trae izlazne vize. Ipak, komunistika vlast jo nije priznavala pravo na izlazak iz zemlje, na ta je bila obavezna po Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima, koji je ratifikovala 1971. Kao lan-osniva Pokreta nesvrstanosti, grupacije koja je neko vreme igrala vanu ulogu u meunarodnim odnosima, SFRJ je imala vei uticaj u Ujedinjenim nacijama i drugim univerzalnim organizacijama od onoga koji bi joj po veliini i moi pripadao. Njeni odnosi s "kapitalistikim" Zapadom, "socijalistikim" Istokom i "nesvrstanim" Jugom bili su u poslednjim decenijama njenog trajanja dobri, to joj je omoguilo da igra aktivnu diplomatsku ulogu. Jedna od povoljnih posledica za njene dravljane bili su sporazumi o ukidanju viza sa skoro svim zemljama sveta.3 Poslednji Ustav SFRJ, onaj od 1974, u skladu sa eljom da se favorizuje "radnika klasa", bio je podelio dravljane SFRJ na "radne ljude" i "graane", pri emu je samo prva kategorija mogla da uiva sva proklamovana prava. Sistem socijalistikog samoupravljanja, kome je inae taj Ustav bio posveen vie no bilo emu drugome, nije oslobodio "radne ljude" u odnosu na partijsku vlast, ali im je doputao

1 Nacrt amandmana na Ustav SFRJ, Skuptinski pregled, br. 406, Beograd, 21. maj 1990.

Uz sukob s Kominternom vezan je surov progon simpatizera SSSR i Staljina. Bez ikakvog suenja hiljade ljudi su upuene na izdravanje "administrativne mere" internacije na izolovanim ostrvima u Jadranskom moru (meu kojima je najpoznatiji Goli Otok). Kada su izbili oruani sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj, ova okolnost je mnogim graanima SFRJ olakala da potrae utoite u inostranstvu.
3

12

odreeni stepen saodluivanja na radnom mestu. Nekonformistiki iskazi obinih ljudi, ak i prekori pretpostavljenima, nisu po pravilu dovodili do tekih posledica i krivinog gonjenja. Meutim, sistem je strogo vodio rauna o delovanju intelektualne elite koju je i ekonomski sputavao dravnim vlasnitvom nad medijima, izdavakim i filmskim preduzeima, pozoritima, univerzitetima i naunim ustanovama. Otpor intelektualaca suzbijan je i policijskim zastraivanjem i drugim drastinim sredstvima, kakvo je bilo otputanje univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta 1968. godine. "Verbalni delikt", odnosno lan Krivinog zakonika koji je inkriminisao svaku izjavu koja bi mogla da "uznemiri javnost", ukinut je tek 1988. godine. Sama pomisao na obrazovanje opozicionih stranaka bila je opasna. U obraunu s ljudima koji su pokuavali da se politiki organizuju vlast nije birala sredstva: "disidenti" su sve vreme bili hapeni i kanjavani. Sloboda nepolitikog udruivanja bila je skuena, pa ak i formalno zavisna od Komunistike partije, tj. njene transmisije u vidu Narodnog fronta (kasnije Socijalistikog saveza radnog naroda) bez ijeg odobrenja nijedno udruenje graana nije moglo biti registrovano. Izbori su bili prazan ritual. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili znaaj time to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su viestepenim "delegatskim" izbornim sistemom. Opisivanje uzroka krize koja je na isteku devete decenije nastala u SFRJ i dovela do njenog nestanka nije predmet ovog Izvetaja. italac bi ipak trebalo da vodi rauna da su pri kraju postojanja ove drave, a naroito u oruanim sukobima koji su izbili 1991. godine, osnovna ljudska prava opasno ugroavali i krili svi politiki akteri, od onih koji su se izdavali za dravne organe, pa do raznih kriminalnih grupa koje su svoja dela pokuavale da oplemene tobonjim ratovanjem za nacionalne interese ili za osloboenje nekog od jugoslovenskih naroda. Niko od osumnjienih prekrilaca humanitarnog prava, ija su pravila bila uzorno inkorporisana u Krivini zakon SFRJ i uputstva vojsci za postupanje u oruanim sukobima, do kraja 2000. nije ozbiljno krivino gonjen ni u jednoj dravi nastaloj na tlu SFRJ, pa ni u SRJ. U poslednjem periodu, koji zapoinje zaotravanjem politike krize u SFRJ, u Srbiji i Crnoj Gori su odluujuu politiku ulogu imale komunistike partije, odnosno njihovi naslednici: Socijalistika partija Srbije (SPS) u Srbiji i Demokratska partija socijalista (DPS) u Crnoj Gori. Iako su obe stranke poricale vezu s komunistikom prolou, i dalje je ostajalo malo ljudi u saveznoj i republikim vlastima koji nisu bili funkcioneri SKJ pre 1992. godine. Komunistiki indoktrinirana Jugoslovenska narodna armija (JNA) takoe je promenila ime u Vojsku Jugoslavije i proglaena je

13

apolitinom, ali je sve do 2000. ostala odana vladajuem komunistiko-nacionalistikom projektu i nepromenjena u pogledu vieg kadra. Prvi znaci ozbiljnijeg razilaenja meu bivim komunistima pojavili su se tek 1996. u Crnoj Gori, da bi u iduoj godini doveli do otvorenog rascepa u tamo vladajuoj DPS. Iz sukoba je kao pobednik izalo reformsko krilo, predvoeno Milom ukanoviem. Ono je preuzelo vlast u Crnoj Gori i stupilo u koaliciju s crnogorskim opozicionim strankama sline orijentacije. Rasplet unutarpartijskog konflikta u DPS i promena politikih prilika u Crnoj Gori brzo su doveli do sukoba izmeu vlade te federalne jedinice, na jednoj strani, i vlade Srbije i Savezne vlade (koja je do 5. oktobra 2000. jo uvek bila pod kontrolom SPS i predsednika SRJ Slobodana Miloevia), na drugoj strani. Zaotravanje tog sukoba obeleilo je i prvi deo 2000. godine. Meutim, uprkos promenama nastalim u jesen te godine posle saveznih izbora, zahtevi u Crnoj Gori da se raspie referendum o daljem ostajanju te republike u SRJ ne samo da nisu nestali, nego su se pojaali. Savezna vlast i vlast u Srbiji bile su do pred kraj 2000. u rukama koalicije triju politikih stranaka: dve od njih (Socijalistika partija Srbije SPS i Jugoslovenska levica JUL) nominalno pripadaju levici, a trea (Srpska radikalna stranka SRS) izjanjava se kao krajnja desnica. Saveznik na saveznom nivou bila je crnogorska Socijalistika narodna partija (SNP), nastala od otcepljenih lanova DPS. ak je i predsednik vlade SRJ bio iz redova SNP, iako je ta stranka izgubila izbore u Crnoj Gori. Najvei obrt od nastanka SRJ za stvar ljudskih prava i demokratije najvaniji dogaaj u Srbiji posle Drugog svetskog rata desio se septembra i oktobra 2000. godine. Iz razloga koji jo nisu sasvim jasni, tadanji predsednik SRJ Slobodan Miloevi je juna, putem njemu poslune veine u Skuptini SRJ i uz energino protivljenje vlasti i vladajuih stranaka u Crnoj Gori, sproveo ozbiljne ustavne promene u Ustavu SRJ i neoekivano za 24. septembar raspisao izbore na saveznom nivou. Najvaniji ustavni amandmani ticali su se neposrednog izbora predsednika SRJ i poslanika u Veu republika (Gornjem domu) saveznog parlamenta. Kao najozbiljniji protivnik Slobodana Miloevia i stranaka koje su ga podravale istupila je koalicija od 18 srpskih stranaka pod nazivom Demokratska opozicija Srbije (DOS). Njen kandidat za predsednika SRJ, koji je dao i ime celoj predizbornoj koaliciji, bio je dr Vojislav Kotunica, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS). Izbore su bojkotovale vladajue stranke u Crnoj Gori (od prethodnih izbora poznate kao koalicija Da ivimo bolje), a na neizlazak na izbore pozvale su i crnogorske vlasti, objanjavajui svoj stav

14

nelegitimnou ustavnih promena izvedenih bez uea zakonitih predstavnika Crne Gore. Odziv biraa u Crnoj Gori bio je stoga nizak. Bojkot u Crnoj Gori nije bitno uticao na rezultate predsednikih izbora zbog malog udela crnogorskih biraa u ukupnom birakom telu. Kao to su uporno predviali istraivai javnog mnjenja, kandidat DOS je pobedio svog najvanijeg protivnika, samog Slobodana Miloevia. Iznenaenje je bilo to je Kotunica tu pobedu izvojevao jo u prvom izbornom krugu. Meutim, mali odziv crnogorskih biraa doveo je dotle da su poslanici koji zastupaju Crnu Goru u Skuptini SRJ postali skoro iskljuivo kandidati Miloeviu bliske SNP i njoj srodnih malih crnogorskih partija. Ishodom predsednikih izbora od 24. septembra teke neizvesnosti nisu otklonjene. Naime, dok je rezultat bio predvidljiv, nije bilo sigurno da li e Miloevi i njegove strukture biti spremni da predaju vlast dobitniku. Naravno, one su pruile ilav otpor, koristei, kao i u ranijim slinim prilikama, sva raspoloiva sredstva. Pored agresivne propagande putem reimskih medija, prepune pretnji i uvreda, na delu su opet bile korumpirane izborne komisije i nesamostalni sudovi koji su na svaki nain hteli da falsifikuju izborne rezultate i da ponove, pa konano i da ponite izbore. Postizborna manipulacija pojaala je opte nezadovoljstvo stanjem u zemlji, koje se dramatino izrazilo generalnim trajkom i masovnim demonstracijama u Srbiji. Njihov je vrhunac bio 5. oktobra kada su demonstranti preplavili Beograd i zauzeli zgrade Savezne skuptine i Radio-televizije Srbije. Posle poetne intervencije, policija i vojska odustale su od nasilja prema graanima, pa je Miloevi konano morao da prizna poraz. Istovremeno, odrani su i izbori za lokalne vlasti u Srbiji, gde je ranija opozicija ojaala svoj povoljan poloaj. Pored kontrole nad veim brojem mesta, promena se odnosi i na to to je Srpski pokret obnove (SPO) ostao van DOS i sam izaao na lokalne (kao uostalom i na predsednike) izbore, gde je pretrpeo teak poraz. Na talasu opte pobede DOS, njegovi funkcioneri doli su na elo optina i tamo gde je biva koalicija jo zadrala veinu. Vojislav Kutunica je tako postao nesporni ef drave, ali je DOS u saveznom parlamentu morala da ulazi u nagodbe s crnogorskom SNP. U saveznoj vladi prepustila joj je neke resore, ukljuujui i mesto premijera. S obzirom na podelu nadlenosti izmeu savezne drave i republika, pobeda DOS i izmena celog politikog sistema nisu bile potpune bez promena u Srbiji. One su delimino poele privremenom nagodbom izmeu starih i novih snaga, olienom u prelaznoj vladi sastavljenoj od pripadnika DOS, SPS i Srpskog pokreta obnove (SPO), ranije opozicione partije koja je ostala van DOS i doivela nedvosmisleni izborni poraz. Vlada ovakve vrste nije mogla mnogo da

15

postigne, pa se za prave promene ekalo na izbore za Skuptinu Srbije, koji su odrani 23. decembra 2000. i doveli do visoke pobede DOS (176 mesta od moguih 250 u Skuptini Srbije). Do kraja 2000. nova Skuptina Srbije nije se mogla konstituisati zbog uzastopnih albi jedne od lanica poraene vladajue koalicije, SRS. Ove su albe poetkom 2001. odbijene, pa je obrazovanje Vlade Republike Srbije postalo mogue. Veina politikih stranaka u SRJ na reima su pobornice ljudskih prava, ali su od poetka sukoba u SFRJ optereene potrebom da se nacionalno-patriotski predstave i legitimiu. Zato su za njih od prvenstvene vanosti kolektivna prava srpskog naroda, ije je ostvarenje navodno preduslov za uivanje individualnih prava. Isto se odnosi i na politike stranke etnikih manjina, ija je glavna tema pravo na samoopredeljenje, koje treba da dovede do nezavisnosti (Albanci) ili do obimne autonomije, teritorijalne ili personalne (druge manjinske stranke). Kao i u drugim evropskim zemljama u tranziciji, i u SRJ je oigledna nesposobnost veine politikih stranaka da u svoje redove privuku pripadnike razliitih etnikih grupa, veinskih i manjinskih. To predstavlja svojevrsno osiromaenje politikog ivota. SRJ je ostala etniki nehomogena zemlja. Prema rezultatima poslednjeg popisa (1991) SRJ ima 10.394.026 stanovnika, od kojih su 7.023.814 Srbi i Crnogorci (67,5%), a ostali Albanci, Maari, Muslimani, Romi, Slovaci i pripadnici drugih etnikih grupa. Preovlaujua zvanina srpsko-crnogorska nacionalistika retorika odbija od vlasti treinu stanovnika i slabi njihovu graansku lojalnost, to, sa svoje strane, doprinosi stvaranju zaaranog kruga nepoverenja. Potovanje ljudskih prava, naroito ekonomskih i socijalnih, ugroeno je i tekom ekonomskom situacijom. Takorei odmah po svom proglaenju, SRJ se nala pod udarom sankcija Ujedinjenih nacija, proglaenih zbog uea organa SRJ u ratu u Bosni i Hercegovini. Sankcije su, zajedno s ratovima, doprinele kriminalizaciji jugoslovenskog drutva. Nove vlasti nisu za kratko vreme mogle mnogo i nedvosmisleno da promene stanje u oblasti ljudskih prava. Zakonodavne promene su oteane zbog odnosa snaga u Saveznom parlamentu i neobavljenih izbora za Skuptinu Srbije. Napredak je ipak postignut jednostavnim ignorisanjem najgorih zakona, emu je doprinela i dugo oekivana reaktivacija ustavnog sudstva, pa su iz zakona konano poele da se briu neke neustavne odredbe.4 Najupadljiviji napredak desio se na meunarodnom planu. SRJ je napustila neplodno insistiranje na meunarodnom kontunuitetu sa SFRJ i primljena je u lanstvo Ujedinjenih nacija i nekih njihovih
4 Vidi npr. Odluku o ocenjivanju ustavnosti odredaba lana 191, stav 2, taka 3 i 4; lana 196; lana 210, stav 1 i lana 417, stav 2 Zakona o krivinom postupku, Sl. list SRJ, br. 71/2000.

16

specijalizovanih ustanova. Ona se vratila i u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zahtev koji je SRJ podnela za ulanjenje u Savet Evrope ozbiljno se razmatra, a jugoslovenski parlamentarci su ponovo stalni gosti Parlamentarne skuptine te organizacije.

17

Ljubomir Krsti

Ratovanje i ljudska prava

Uvodne napomene
Moda zvui nelogino govoriti o ljudskim pravima u drutvenom procesu kao to je ratovanje. Najvei vojni mislilac modernog doba Karl von Klauzevic smatrao je rat aktom uzajamnog unitavanja ljudi "als einen Akt gegenseitigen Vernichtung".5 Kao takav on, sam po sebi, nije nita ljudsko "denn der Krieg ist selbst nichts Menschenfreudliches".6 Ako je to tako, onda se postavlja pitanje o kakvim ljudskim pravima moe biti rei u ratu i ratovanju. Priznavanje i uvaavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda u celini mogue je samo onda kada je rat iskljuen iz odnosa meu ljudima i narodima. I pored znaajnih antiratnih nastojanja humanistikih mislilaca i delatnika irom nae planete, rat je jo uvek realnost naeg doba. Uprkos toj injenici, mogue je, a i nuno govoriti o potovanju osnovnih ljudskih prava u procesu ratovanja. To su pravo na ivot, pravo da niko ne sme biti podvrgnut muenju ili svirepim, neovenim ili poniavajuim postupcima i kaznama u sluaju da padne u ruke neprijatelja, pravo na linu imovinu, te pravo civila i etnike ili verske grupe da u sluaju vojne okupacije ostanu na geografskom prostoru koji nastanjuju, tj. pravo da ne budu proterivani unutar i sa teritorije drave iji su dravljani. Osnovna teza ovoga rada je da bez uvaavanja tih prava nema ni rata, ni vojne delatnosti u njemu. Ona su, naime, njihov bitan konstitutivni deo. Drugim reima, tamo gde se i onda kada se ta prava ne potuju, oruane aktivnosti imaju submilitarna obeleja, te kao takva izlaze iz pojmovnog odreenja ratovanja. Teorijsko ishodite te teze je misaoni sistem Klauzevica, tj. njegove dijagnostike i heuristike vrednosti.

Carl von Clausewitz: Vom Kriege, Verlag Ministeriums fur Nationale Verteidigung, Berlin, 1957, str. 207 6 Ibidem, str. 371. U daljem tekstu bie korien original ovoga dela i njegov srpski prevod. Stranice na kojima se nalaze navodi iz originala bie naznaene u zagradama, a iz srpskog prevoda bez njih.
5

18

Da bismo doli do valjanih saznanja o ratu i imanentnom potovanju ljudskih prava i njihovom derogiranju u razliitom stepenu, nuno je da se vratimo Klauzevicu kao nespornom autoritetu u domenu vojne filozofije i nauke. On e nam pomoi da odgovorimo na pitanje ta su rat i ratovanje,7 te koji je oruani aktivitet militaran, a koji submilitaran. Koristei se tim odgovorom, moi emo da identifikujemo oblike, subjekte i determinante oruanog delanja, u istorijskom toku i u savremenosti, kojim se negiraju osnovna ljudska prava. Zato, natrag Klauzevicu!

Rat, ratovanje i ovenost Rat: od koncepta ka realnosti

U prvoj glavi prve knjige O ratu Klauzevic daje dve definicije rata. Prva je konceptualna, metodoloko-instrumentalna, a druga dijagnostika. Ceo jedan radni vek bio je potreban da se pomou prve doe do druge. Pri samom kraju ivota Klauzeviceva misao je uznapredovala i, po reima R. Arona,8 novi horizonti su se otvorili pred ovim misliocem. Tek tada on otkriva razliku izmeu koncepta i realnosti, te apsolutnog i realnog rata. U apstraktnom, idealno-tipskom smislu rat je "akt sile, da protivnika prinudimo na potinjavanje naoj volji. Sila se slui pronalascima vetina i nauka da bi se suprotstavila sili". "Sila tj. fizika sila... jeste, dakle, sredstvo; a neprijatelju nametnuti svoju volju, to je svrha (der Zweck). Da bismo ovaj cilj sigurno postigli, moramo neprijatelja onesposobiti za otpor (den Feind wehrlos rnachen), to je, kao pojam, pravi cilj (das Ziel) ratovanja."9 Realni rat je za Klauzevica "udnovato trojstvo sastavljeno iz prvobitne silovitosti svoga elementa, mrnje i neprijateljstva, koje treba smatrati slepim prirodnim nagonom, zatim iz igre verovatnoe i sluajnosti, koja ga pretvara u slobodnu delatnost duha i, najzad, iz podreene prirode politikog instrumenta, zbog ega pripada samo razumu".10
7 Gallie, B.W. samo u prvoj glavi prve knjige O ratu otkriva deset Klauzevicevih definicija rata. Po mom miljenju to nisu definicije rata, ve iskljuivo njegovih pojedinih obeleja. Videti Gallie, B. W: Philosophers of Peace and War (Kant, Clausewitz, Marx, Engels and Tolstoy), London, Cambridge Univ. Press, 1979, p. 3765 8 Aron Raymond: Penser la guerre, Clausewitz, I, Lage European, Paris, Gallimard, 1976, p. 9 9 Klauzevic: O ratu, Beograd, Vojno delo, 1951, str. 41 (17) 10 Ibidem, str. 55

19

Ideja da drave koriste nasilje u odnosu na druge drave da bi im nametnule svoju volju nije originalna. Nju su pre Klauzevica zastupali Hobs, Monteskje, Ruso i Hegel. Ono to je kod Klauzevica originalno jeste povezivanje akta nasilja i volje i njihovo ukljuivanje u jedinstven konceptualni sistem razliitih vrsta oruanih sukoba irih razmera od rata do unitenja, na jednoj, i od rata do oruanog osmatranja, na drugoj strani ("Von demVernichtungskriege", "bis zur bewaffneten Beobachtung").11 Osnovu tog konceptualnog sistema predstavlja ova druga definicija rata. Ona sadri tri komponente svojstvene svakom realnom ratu. To su odnosi zaraenih strana (silovitost, mrnja, neprijateljstvo), obeleja samog ratnog ambijenta (verovatnoa, sluajnost i slobodna delatnost duha) i politika. Najznaajnija je politika (razum), dok su prve dve pod njenom kontrolom. Da bismo doli do celovitog Klauzevicevog shvatanja rata, bilo bi nuno u definiciju ukljuiti i parcijalne analize kojima njegovo delo obiluje. Ta interpolacija, meutim, prevazilazi predmet ovoga rada, te se, stoga, njom neemo baviti. Usmeriemo nau panju samo na ona obeleja tako definisanog rata koja su relevantna za sagledavanje meusobnih odnosa suprotstavljenih borbenih uesnika sa stanovita uvaavanja ili negacije osnovnih ljudskih prava. Ta definicija bie, dakle, okosnica naeg istraivanja.

Reciprocitet oruane aktivnosti

Borba predstavlja samu sutinu rata. Za razliku od drugih vidova borbe, rat se vodi smrtonosnim sredstvima, orujem. Takve efekte ona postiu svojim udarnim, vatrenim, mobilnim i zatitnim funkcijama. Istorijski razvoj oruja kretao se od monofunkcionalnih ka polifunkcionalnim. Danas su to sistemi oruja. Rat je "sukob velikih interesa, koji se reavaju krvlju, i samo se po tome razlikuje od drugih sukoba".12 To ga odvaja, na primer, od ekonomske konkurencije, sportskih borbi, te politike i religijske propagande. Meutim, korienje fizike sile, odnosno oruja, ne odvaja rat dovoljno od drugih vrsta borbe. U nekim vidovima sportske borbe (streljatvo, maevanje, lov i ribolov), u rudarstvu, u minerstvu i u nekim drugim oblicima borbe protiv prirode u upotrebi su oruje i eksplozivne naprave, ali niko razuman ovakva postupanja ne podvodi pod pojam rata. Za razliku od njih, rat pretpostavlja postojanje aktivnog neprijatelja koji potpuno svesno nastoji da ostvari destruktivan cilj. Odreenije, on implicira reciprocitet destruktivne aktivnosti. "Rat nije dejstvo ive sile protiv neke mrtve mase, jer potpuna pasivnost ne bi bila nikakvo ratovanje, ve je on uvek sudar dveju ivih sila, i ono to

11 12

Clausewitz, ibidem, str. (26) Klauzevic, ibidem, str. 113

20

smo kazali o krajnjem cilju ratnog akta mora da vai za oba protivnika. Ovde je, dakle, opet uzajamni uticaj. Dokle god neprijatelja nisam savladao, moram se bojati da e on mene savladati, nisam, dakle, vie gospodar samoga sebe, jer i on meni namee svoju volju kao i ja njemu".13 Ratovanje nije oruano delovanje na mrtvu materiju, niti na ivi objekat koji se pasivno predaje. Ono je "delovanje na ivi objekat koji reagira".14 To je "stalni uzajamni uticaj (Wechselwirkung) suprotnih radnji". Rat je "uzajamno unitavanje".15

Neprijatelj, mrnja i unitenje

Ratovanje je sistematska, svrsishodna, masovna i organizovana16 primena smrtonosne sile jedne drave protiv ljudi, imovine, resursa i morala druge. Meudravni karakter ratovanja ne dovodi u pitanje postojanje i aktivnost, manje ili vie brojnih, paravojnih formacija. Jer, one su ili instrumenti postojeih ili zaeci novih drava (drava in statu nascendi). Strane u tom odnosu (borbi) su neprijatelji. Od sutinske je vanosti (naune, politike i etike) to preciznije definisati neprijatelja. Ko je neprijatelj u ratu? Prema kome treba usmeriti smrtonosnu silu da bi neprijatelj bio uniten? Posmatrano sa vojnog stanovita, neprijatelj je samo "ona oruana snaga koja nam se suprotstavlja der Gegner im einzelnen Gefecht aber ist die Streitkraft, welche uns entgegenstecht".17 Jer, cilj rata je savlaivanje neprijatelja, "a unitenje neprijateljskih oruanih snaga sredstvo".18 Dakle, iz prirode rata i ratovanja proistie da pod pojmom neprijatelja moemo podrazumevati samo one drutvene grupe, odnosno njihove pripadnike koji recipronom upotrebom oruja, ili nekom drugom delatnou (obavetajnom, kontraobavetajnom, logistikom i sl.) u njenoj funkciji, tee da ostvare destruktivan cilj. Na toj osnovi nuno je razlikovati one pripadnike ratujue drave koji ine njene oruane snage od onih koji ne poseduju oruje i nemaju neprijateljske namere, te koji, stoga, nisu neprijatelji. U okviru oruanih snaga treba,

Ibidem, str. 43 Ibidem, str. 113 15 Ibidem, str. 193 16 Gaston Butul smatra organizovanost bitnim obelejem rata. Videti G. Bouthoul: Traite de Polemologie (sociologie des guerres), Paris, Payot, 1970. Prema njegovom miljenju "rat je oruana i krvava borba izmeu organizovanih grupa", p. 35 17 Klauzevic, ibidem, str. 186 (222) 18 Ibidem, str. 456
14 13

21

takoe, razlikovati efektivne borce od njihovih bolesnih, iznemoglih, teko ranjenih i zarobljenih pripadnika. Ovi poslednji, kao i civili po defmiciji nisu neprijatelji, jer nisu naoruani i ne tee destruktivnom cilju. Vano je istai da pripadnici suprotstavljenih oruanih snaga u ratu nisu lini, privatni, ve slubeni neprijatelji. Oni se, obino, i ne poznaju i nisu jedni drugima uinili nikakvo zlo. Stari Rimljani su dobro uoili ovu razliku. Za njih je hostis slubeni, dravni neprijatelj, a inimicus privatni ili lini neprijatelj. Militarno neprijateljstvo implicira uzajamnu mrnju oruanih snaga u procesu ratovanja. Pre svega, to je "racionalna, reaktivna mrnja". Ona je reakcija boraca na pretnju njihovim vlastitim ivotima ili ivotima njima bliskih osoba. Impuls da u ratu ubijamo druge proizlazi iz straha da oni ne ubiju nas. "Pretpostavka ove mrnje je potovanje ivota. Stoga racionalna mrnja ima vanu odbrambenu bioloku funkciju, ona je delotvoran ekvivalent akciji koja slui zatiti ivota, ona nastaje kao reakcija na ivotne pretnje i ona prestaje postojati kad je pretnja uklonjena. Ona nije suprotnost, nego saputnik tenje za ivotom."19 Psiholoka istraivanja nam kazuju da, ak i onda kada je cela nacija ukljuena u ofanzivne i defanzivne napore u ratu, malo graana osea linu mrnju prema neprijatelju. Studije ponaanja vojnika u borbi pokazuju da oni obino manje oseaju mrnju i agresivnost, nego strah, nostalgiju za domom i dosadu. "Malo graana u jednoj agresivnoj naciji zaista se osea agresivnim."20 Racionalnu, reaktivnu mrnju treba razlikovati od iracionalne i patoloke. Ova druga nije nikakva reakcija na realnu pretnju koja dolazi spolja. To je relativno trajna sposobnost da se mrzi neprijateljsko lice ili drutvena grupa. Ona je produkt socijalizacije. Iracionalna mrnja nema nikakvo prirodno ishodite. Ona se stvara, tanije, nju stvaraju. U pripremama za nasilje irih razmera i u njegovoj primeni ona biva aktuelizovana pomou realne pretnje koja pobuuje reaktivnu, racionalnu mrnju. Na taj nain patoloka mrnja se ispoljava kao racionalizovana reaktivna mrnja. To je osnova svih manipulativnih tehnika ukljuivanja ljudi i naroda u meusobno unitavanje. Reciprocitet nasilja, neprijateljstvo i mrnja svojstveni ratovanju vode meusobnom unitavanju suprotstavljenih borbenih uesnika. Rat nije nita drugo do uzajamno unitavanje "Da der Kriege nichts

Fromm Erich, ovjek za sebe, Zagreb, Naprijed, 1984, str. l91-192 Allport W. Gordon: The Role of Expectancy, u: War (Studies from psychology, sociology and anthropology), edited by Bramson L. and W. G. Goethals, New York / London, 1964, p. 178
20 19

22

ist als gegenseitige Vernichtung".21 Ko i ta biva unitavano? Odnosno, kako Klauzevic objanjava sadraj pojma unitenje? Klauzevic je u odreenju ovog pojma pruski precizan. Cilj rata je potpuno savlaivanje neprijatelja (das Niederwerfen des Gegners), odnosno njegovo bacanje na kolena, na zemlju, njegovo ruenje ili obaranje, a unitenje njegovih oruanih snaga -"Vernichtung der feindlichen Streitkrafte"22 sredstvo. U skladu s tim, cilj boja je unitenje neprijatelja ili, bolje, unitenje njegove bojne sposobnosti (seiner Streitfahkeit).23 Prema tome, unitenje se iskljuivo odnosi na oruane snage. Ono se, dakle, ne odnosi na civilnu populaciju i objekte osvojenih geografskih prostora, a nikako na eksterminaciju celih naroda. Naglasimo da taj pojam i termin Klauzevic vezuje jedino za oruane snage neprijatelja. Unitenje tih snaga za njega je reenje sukoba. Tada pobednik diktira uslove mira. Nijedan deo njegovih razmatranja o ratu, ak ni onih koji se najvie pribliavaju njegovom apsolutnom obliku, meutim, ne implicira shvatanje da unitenje oruanih snaga znai masakriranje ili unitenje neprijateljskih vojnika u fizikom smislu. Jer, za njega ratna vetina nije vetina ubijanja, ve vetina postizanja pobede. Stoga, unitenje nikako ne moemo meriti brojem mrtvih i ranjenih, ve stepenom smanjenja borbenih sposobnosti neprijateljskih oruanih snaga. Njegov smisao je dovoenje tih snaga do onog stepena nesposobnosti (wherlos machen) koji im onemoguava da nastave borbu. Pribliavanje realnog rata apsolutnom ratu ne znai, dakle, kriminalizaciju rata. Vetina komandovanja trupama ne sastoji se prevashodno u insistiranju na boju ili bici, koliko u stvaranju povoljne taktike situacije za sopstvene snage. Ako ta situacija ne dovede do oekivanog ishoda, tek tada se vojni ciljevi ostvaruju bojem ili bitkom.

Neizvesnost, sluajnost i slobodna aktivnost duha

Tenja da neprijatelj bude uniten namee potrebu stalnog odmeravanja sopstvenih i protivnikih snaga. Meutim, to isto ini i neprijatelj. Obe strane nastoje da procene namere, planove i postupke druge strane i da na osnovu te procene odrede svoje. Od prvorazredne su vanosti kvalitet i brzina rekcije na ponaanje neprijatelja. Iz toga proistie ogroman znaaj obavetavanja o neprijatelju, njegovim snagama, sredstvima, rasporedu i namerama. Ono je osnova procene sopstvenih snaga, mogunosti i postupaka, odnosno efektivnog vojnog delovanja.

21 22

Clausewitz, ibidem, p. (235) Ibidem, p. (628) 23 Ibidem, p. (46)

23

Potreba uzbunjivanja i identifikacije ciljeva u nae doba dovela je do razvoja takvih informacionih sistema i sistema za vazduno, kosmiko i elektronsko izvianje (bespilotne letelice, AWACS-i, sateliti, obavetajna komponenta C 3 I sistema i dr.) na koje Klauzevic nije mogao ni pomisliti. Pored toga, stare, moglo bi se rei i prastare, metode prikupljanja podataka nisu naputene, ve su usavrene upotrebom modernih tehnikih sredstava. Uprkos tom velikom napretku, saznanja do kojih se dolazi novim sredstvima i metodama obavetavanja nisu u potpunosti ili nisu u dovoljnoj meri pouzdana. Jer, neprijatelji u najstrooj tajnosti uvaju podatke o svojoj jaini, namerama i planovima. Rigoroznim merama spreavaju prikupljanje tih podataka ili se, pak, slue raznim obmanama, dajui lane podatke kojima svoje neprijatelje navode na pogrene procene, mere i postupke. S druge strane, neka od obeleja uesnika u borbi nisu merljiva u zadovoljavajuoj meri. To se, pre svega, odnosi na njihova moralna i uopte duhovna obeleja. A ona su, ceteris paribus, presudna za tokove i ishod borbe kao celine. Obe strane u sukobu tee pobedi. Da nije tako, do borbe ne bi ni dolo. Ukoliko iskljuimo nelogine srazmere u jaini suprotstavljenih snaga, ishod borbe nije u potpunosti predvidiv. On se, naime, nikada u potpunosti ne poklapa sa planovima borbenih uesnika. Uvek je u pitanju neto tree. Moe se ak desiti da pobednik pretrpi vee gubitke, nego pobeeni. Mogue je, u nekim sluajevima, relativno visokim stepenom verovatnoe predvideti ishod boja ili bitke, kao i pribline ljudske gubitke u njima. A koji e to konkretni ljudi biti, to niko ne moe predvideti. Ogranienja i prepreke u meusobnom spoznavanju neprijatelja vode brzim i najee neoekivanim promenama situacije na bojitu i vojitu. A sve to se prelama kroz individualnu prizmu (svest i oseanja) boraca. Stoga, posmatrano sa njihivog stanovita, (a to je bitno za borbene procese ), borbu karakteriu neizvesnost, sluajnost, srea i nesrea. Tehnokratski bezduno bilo bi tvrditi suprotno kada se radi o ljudskim ivotima i sudbinama. Sve navedeno potvruje izuzetnu naunu vrednost Klauzeviceve misli, i to danas, 170 godina posle njegove smrti. U proceni neprijatelja, prema njegovom miljenju, veliina raspoloivih snaga mogla bi biti odreena, poto se ona "mada ne sasvim, zasniva na brojkama, ali jaina volje moe se odrediti s mnogo manje tanosti, a oceniti samo priblino po jaini pobuda".24 Vojna borbena delatnost ima posla sa ivim i moralnim snagama, te ona, stoga, nikada ne moe postii ono apsolutno i odreeno. "Vidimo, dakle, jasno", smatra Klauzevic, "da apsolutno, tzv. matematiko, u proraunima ratne vetine uopte ne nalazi nigde vrste osnove i od
24

Klauzevic, ibidem, str. 52

24

mah u poetku nailazi igra mogunosti, verovatnoe, sree i nesree, igra koja se provlai kroz sve velike i male niti ratnog tkiva i ini da je, od svih grana ljudske delatnosti, rat najblii kartanju".25 Takav ratni ambijent predstavlja vrlo irok prostor za ispoljavanje slobodne delatnosti duha ( freie Seelentatigkeit ) vojnih komandanata i njihovih vojski. Ratna vetina se sastoji od velikog broja kombinacija snagama, sredstvima i principima borbenog delovanja u vremenu i prostoru. U njoj se pokazuje koliko je svet mogunosti bogatiji od sveta stvarnosti. U najstarijem poznatom spisu o ratnoj vetini zapisano je: "Muzikih nota je samo pet, ali su melodije koje one ine toliko brojne da ih ovek ne moe sve uti. Osnovnih boja je samo pet, ali je njihovih kombinacija toliko da ih ovek ne moe sve ni zamisliti. Ukusa ima samo pet, ali su njihove meavine toliko razliile da ih ovek ne moe sve okusiti. U boju postoje samo normalne i vanredne snage, ali su njihove kombinacije neograniene, niko ih sve ne moe shvatiti."26

Politika i ratovanje (tradicionalnost i modernost Klauzevica)

Trea komponenta rata za Klauzevica je politika. Njen znaaj u nastanku i karakterizaciji toga fenomena je prvorazredan. Stoga je nuno obratiti panju na to ta Klauzevic ukljuuje u njen pojam. To je potrebno uiniti utoliko pre to je njegovo delo O ratu pisano pre skoro dva veka. Od tada, pa do danas sadraj pojma politike se menjao, kao to je to bio sluaj tokom cele istorije (podsetimo se samo na Aristotelovo shvatanje politike). Zablude, jednostranosti, pa i falsifikati nastaju upravo onda kada se Klauzevicevo uenje ne tumai njegovim, ve savremenim shvatanjem pojma politike. Njihove posledice, naune, politike i etike, vode jo veim jednostranostima i zabludama. Jedna od zabluda je, na primer, tvrdnja da se Klauzevic bavi ratom van bilo kakvog moralnog i etikog konteksta, a to ne odgovara istini. No, vratimo se njegovom poimanju politike. Klauzevic razlikuje subjektivnu i objektivnu stranu politike. Postoji, meutim, znaajna razlika izmeu njegovog i dananjeg shvatanja tih pojava. U prvom sluaju on govori o "politikoj nameri" i "politikim motivima", tj. o svesnoj akciji subjekata politikog delovanja. Kada je re o meudravnim odnosima "politiku ovde moemo posmatrati samo

25 26

Ibidem Sun Cu Vu: Vetina ratovanja, Beograd, "Vojno delo", 1952, str. 32

25

kao predstavnicu svih interesa celoga drutva",27 odnosno kao njihovog upravljaa prema drugim dravama. Ona je "inteligencija personifikovane drave".28 Vrednujui ovu " inteligenciju", on govori o "ispravnoj", "neispravnoj", odnosno "pogrenoj"29 politici. Subjektivna politika definie cilj rata. Prvi je politiki cilj (der politische Zweck), a drugi vojni cilj (das Ziel). Vojni cilj potinjen je politikom. U drugom sluaju Klauzevic pie o "politikom stanju", tj. objektivnoj realnosti politikih odnosa. To "politiko stanje" (objektivna politika) odreuje tip rata, odnosno istorijsku razliitost ratova. Obuhvat objektivne politike kod Klauzevica je iri nego u savremenom shvatanju pojma politics. On ukljuuje niz sadraja, odnosno drutvenih pojava koje danas ne kvalifikujemo kao politike ili, pak, samo kao politike (na primer, "sopstvena mo, mo protivnika", "karakteri naroda i vlada"). Stoga bi za njegovo shvatanje objektivne politike bila bolja oznaka "drutvena stanja i odnosi" "die gesellschaftliche Zustande und Verhaltnisse".30 Rat zato ne situira u oblast vetina i nauka, ve u "oblast drutvenog ivota".31 U vreme kada je zapeatio manuskript "O ratu" jo nije dolo do rastakanja jedinstvene slike sveta i pozitivistikog razaranja politike nauke. Iz nje jo nisu bile izdvojene brojne drutvene nauke, pa ni sociologija kao najoptija od njih. Pri samom kraju Klauzevicevog ivota Ogist Kont odreuje svoje uenje kao "politique positive". Dve decenije posle smrti slavnog Prusa o politici se jo govori kao o "princesse de toutes les sciences". Klauzeviceva misao formirana je na izmaku tradicionalnog i na poetku konstituisanja modernog znaenja politike. U Aristotelovo doba pojam politike se odnosio na nain zajednikog ivota ljudi. Njegovo bitno obeleje je tenja ka plemenitom i pravednom. Vladavina je definisana svojom vezanou za pravednu delatnost koja slui optem dobru. Mogunost moralnog usavravanja treba da bude vrhovni zakon dravnog ustrojstva. U antiko doba drave razlikujemo prema specifinim moralnim osobinama, posebno prema osobini dobra i zla.

Klauzevic, ibidem, str. 523 Ibidem, str. 54 29 Ibidem, str. 524, 525 30 Ibidem, str. 445 (610). I ominijevo shvatanje politike (1837. godine) je znatno ire od dananjeg. Za njega su ratna politika i vojna politika oblasti (delovi) ratne vetine. Pored sastojaka koji u nae doba sadre te politike, u njemu uoavamo obilje elemenata psiholoke, ekonomske, socioloke, geografske, statistike i druge (nepolitike) prirode. Videti: omini, Pregled ratne vetine, Beograd, Vojno delo, 1952, str. 39-84 31 Klauzevic, ibidem, str. 113
28 27

26

U moderno doba sveobuhvatna kategorija politike je definitivno rastoena na niz posebnih oblasti i nauka (proces je okonan krajem 19. veka). Politika, u tom kontekstu, nije podreena zahtevu za pravednu delatnost. Izolovana je od etike i podvrgnuta autonomnim zakonima dravnog razloga. Politika postaje tehnika sticanja i ouvanja vlasti za proizvoljno postavljene svrhe. Politiko delovanje nije vie odreeno ciljem, jer to mogu biti bilo koji i bilo kakvi ciljevi, ve sredstvom, vlau kao mogunou da se odreuje ponaanje drugih ljudi. Politika vie nije shvaena kao umni poredak zajednikog ivota ljudi, ve kao tenja ka ueu u vlasti ili ka uticaju na podelu vlasti, bilo meu dravama ili u dravi izmeu ljudskih grupa koje ona obuhvata (Veber). Klauzeviceva misao ima obeleja kako tradicionalnog, tako i modernog poimanja politike. "Moderan" je u shvatanju rata kao produetka politike kojim bi neprijatelj bio potinjen naoj volji, odnosno shvatanju politike kao tenje da se utie na ponaanje drugih ljudi i naroda. "Tradicionalan" je u shvatanju obuhvata objektivne politike. Ali, to nije najvanija karakteristika njegovog "tradicionalizma". Za nas, najznaajnija je karakteristika da je on u svom poimanju subjektivne politike zadrao etiku sadrinu. U tom smislu je vrlo odreen. Za Klauzevica "politika u sebi sjedinjuje i izjednauje sve interese unutranje uprave, pa i interese ovenosti (podvukao autor) i svega ostalog to bi filozofski razum mogao da izrazi".32 Svoju nameru da se posebno pozabavi etikim aspektom ratovanja, on je istakao u jednom tekstu pronaenom u njegovoj zaostavtini. U njemu izraava elju da rat zahvati s politikog i oveanskog gledita ("die politische und menschenliche Seite des Krieges").33 Posmatrajui realni oruani aktivitet svog doba, on s gnuanjem govori o okrutnostima francuskog revolucionarnog reima prema pobunjenim Vandejcima (1792. godine), koji ne vodi rauna o ljudskom dostojanstvu i bilo emu ljudskom.34 Ovakvim shvatanjem politike Klauzevic objanjava genezu i obeleja rata. Rat civilizovanih naroda "proizlazi uvek iz nekog politikog stanja (von einem politsche Zustande) i izaziva ga samo politiki motiv (ein politisches Motiv)".35 Politika je "majka rata", ona je "pamet" (sie ist Intelligentz), "a rat samo instrument, a ne obratno..."36 Zbog podreene prirode politikog instrumenta, rat pripada razumu (verstand). Onaj ko hoe da ratuje, treba da se dri naela da u ratu

Ibidem, str. 523 Ibidem, str. (8) 34 Clausewitz: Bekenntnisse, 1812, navedeno prema: Aron Raymond, Penser la guerre, Clausewitz, II, Lage planetaire, Paris, Gallimard, 1976, p. 129 35 Klauzevic, ibidem, str. 53 (33) 36 Ibidem, str. 523
33 32

27

upotrebi "samo one snage i da postavi samo takav cilj, koji su upravo dovoljni za postizanje njegove politike svrhe". U protivnom, "sredstvo bi izgubilo svaku srazmeru prema svrsi".37 Rat nije nita drugo do "dravna politika produena drugim sredstvima (der Krieg nichts ist als die fortgesetzte Staatspolitik mit anderen Mitteln)".38 On je "samo deo politikih odnosa, dakle, nikako neto samostalno".39 Politika se "provlai kroz ceo ratni akt i vri trajan uticaj na njega, ukoliko to doputa sama priroda sila koje u njemu eksplodiraju".40 Ratna vetina "na svome najviem stanovitu postaje politika, ali, naravno, politika koja, umesto da pie note, bije bitke".41 Zbog svega napred reenog rat je "politiki akt".42 On "mora neminovno da nosi politiki karakter".43 Voenje rata u "glavnim potezima je samo politika koja je pero zamenila maem", ali zato "nije prestala da misli po svojim sopstvenim zakonima".44 S obzirom na takva obeleja rata " vrhovno stanovite za ratovodstvo, odakle polaze glavne smernice, ne moe biti nikakvo drugo nego stanovite same politike".45 "Potinjavanje politikog gledita vojnikom bilo bi paradoksalno." Ostaje kao mogue, dakle, "samo potinjavanje vojnikog gledita politikom".46 Prilikom ocene rata politika se "uvek prva mora uzeti u razmatranje". Rat se "mora meriti politikom merom".47 Situiranje silovitosti, afektivnosti i slobode volje njihovih subjekata u sferu politike, sa takvim njenim znaajem i ulogom, pomoglo je Klauzevicu da uoi razliku izmeu koncepta i realnosti, i da uvede distinkciju izmeu dve vrste rata. Otuda potie prelaz od inicijalne ka finalnoj definiciji rata. Prva se odnosi na idealni, apsolutni rat (absoluter Krieg), a druga na realni rat (wirklicher Krieg). Apstraktni, idealni, apsolutni rat nije ideal kome se tei, ve sredstvo u spoznaji realnog rata. U zavisnosti od stepena zategnutosti koje prethode ratu, ovaj drugi se manje ili vie pribliava apsolutnom ratu. Apsolutni rat karakterie primena nasilja bez ikakvog ogranienja, tj. bezobzirna upotreba fizike sile. Svaki od suprotstavljenih borbenih uesnika namee

37 38

Ibidem, str. 503, 504 Ibidem, str. 35 (6) 39 Ibidem, str. 521 40 Ibidem, str. 53 41 Ibidem, str. 524 42 Ibidem, str. 53, 534 43 Ibidem, str. 526 44 Ibidem 45 Ibidem, str. 523 46 Ibidem, str. 523 47 Ibidem, str. 55

28

onom drugom zakonitost (svoju volju). Nastaje uzajamno uticanje jednog na drugog koje vodi krajnosti. Realni rat, s druge strane, zbog svoje politike determinacije i instrumentalnosti nije apsolutni izraz sile, nije neobuzdano, slepo nasilje, niti ga, pak, karakterie apsolutna mrnja meu suprotstavljenim borbenim akterima. On nije nikakva krajnost. On je delovanje sila koje se ne razvijaju savreno jednoobrazno i skladno, "ve se as snano napregnu kada je potrebno da savladaju otpor koji im suprotstavljaju tromost i trenje, a as su suvie slabe da bi pokazale neko dejstvo".48 Tako je realni rat u izvesnoj meri jae ili slabije pulsiranje nasilnosti. Njega karakteriu zastoji, stanja zategnutosti i povremeni vojni udari. On, dakle, nije kontinuirani boj ili bitka. Realni rat moe odreeno vreme postojati i bez bojeva i bitaka. Politika svrha je vrhovna konsideracija u voenju rata. Ona odreuje smernice, obim sredstava, meru energije, veliinu rtava rata i njegovih delova. U skladu s time, unitenju neprijateljskih oruanih snaga treba teiti ili ga treba vriti "samo toliko koliko je to potrebno".49 Politiki razum kontrolie strasti naroda i potinjava svojoj volji avanturistike inicijative i uopte slobodnu aktivnost duha, vojskovoe i njemu podreenih stareina. On usmerava i ograniava nasilje na potrebnu meru kako bi posluilo kao sredstvo u postizanju cilja. U tome je razlika izmeu "ratovanja" varvara i civilizovanih naroda. Kod prvih se, naime, violencija raspaljuje bez ikakvih prepreka sve dok jedna ili druga strana ne bude unitena. Postoje dve osnovne vrste rata. U prvoj je cilj "potpuno savlaivanje neprijatelja, bilo da elimo njegovo politiko unitenje, ili da ga samo onesposobimo za otpor i prinudimo na mir kakav je nama po volji". U drugoj je cilj postizanje samo nekih "osvajanja na granici njegove drave, bilo da se osvojeno zadri, ili da se pri zakljuenju mira upotrebi kao korisno sredstvo za razmenu".50 Kaemo dve osnovne vrste rata, jer izmeu jedne i druge vrste postoje brojni prelazi.

Interes ovenosti u ratovanju

No, vratimo se etikom elementu u Klauzevicevom poimanju ratovanja. On je, kako smo to ranije rekli, sadran u njegovom shvatanju politike ovenost je njen sastavni deo. Ako je to tako, onda je etiki element, prisutan u celom ratnom aktu i vri trajan uticaj na njega. On je, dakle, nuan konstitutivni deo rata i ratovanja. Drugim

48 49

Ibidem, str. 53 Ibidem, str. 58 50 Ibidem, str. 35

29

reima, oruani aktivitet bez tog elementa izlazi iz pojmovnog odreenja rata i ratovanja. Izuzetno je vano zapaziti da Klauzevic ne govori o ratovanju kao o spoljnoj potrebi da se humanizuju oruani sukobi velikih razmera ("la civilization de la guerre", odnosno "the humanizing of war"). Naprotiv, izvodi je iz same sutine ratovanja. On izriito govori o interesu ovenosti. A interes je cilj koji imamo u vidu kada delamo. On smatra da svaka od zaraenih strana ima interes da u vojnim dejstvima postupa oveno, odnosno, savremenim renikom reeno, da uvaava elementarna ljudska prava kodifikovana zakonima i obiajima ratovanja. Taj obostrani interes osnova je njihove univerzalnosti. Ratovanje je, kao to smo to ranije kazali, reciproan oruani aktivitet koji ima destruktivan cilj. Kod jednostranog nasilja toga reciprociteta nema. Ono se uvek vri nad slabim i nenaoruanim. Ubijanje ljudi koji nisu ispoljili bilo kakvu neprijateljsku nameru, obesno ponaanje trupa i razaranja bez ikakve vojne potrebe nemaju nieg zajednikog sa vojnom delatnou. Vekovna iskustva ratovanja nedvosmisleno pokazuju da neoveno ponaanje oruanih snaga ne doprinosi hjihovoj snazi i uspehu. Naprotiv, ono ih razara i umanjuje. S druge strane, ono ne slabi neprijatelja, ve ga jaa. ak ni potueni neprijatelj nee se predati ako zna da e ga njegov zarobljiva muiti i ubiti. Pruae snaan otpor i initi svoje zarobljavanje to skupljim. Humano tretiranje zarobljenika, s druge strane, ohrabruje neprijatelja da se preda. Ratna srea je izuzetno promenljiva. U ponedeljak moe biti zarobljiva, a ve u petak zarobljenik. Danas moe osvojiti neki deo neprijateljske teritorije i surovo postupati prema njegovom civilnom stanovnitvu. Za par dana ili meseci to isto moe uiniti i neprijatelj. Stoga se okrutnosti koje jedna strana ini nad pripadnicima oruanih formacija neprijatelja (muenja i ubijanja zarobljenika) i njegovim civilnim stanovnitvom (umorstva, muenja, silovanja i progoni) mogu vratiti njoj samoj, njenim oruanim snagama i narodu. Jer, kao po zakonu o spojenim sudovima, jedna svirepost raa drugu. Masovna krenja zakona i obiaja ratovanja vode banditizaciji oruanih snaga. Ukoliko su ona obostrana, zaraene strane tonu sve vie i vie u meusobno istrebljenje, ime ratovanje gubi bilo kakvu racionalnost. Zbog takvih posledica krenja konkretnoistorijskih etikih normi ratovanja, njihovi nalogodavci i izvrioci su, pre svega, neprijatelji oruanih snaga kojima pripadaju, neprijatelji sopstvene drave i sopstvenog naroda. U civilizovanom drutvu oni su tako i tretirani. Uvaavanje zakona, odnosno ponaanje u skladu sa njima, s druge strane, bitna je komponenta strunosti vojnog delatnika. Ono je vojna vrlina prvorazrednog znaaja, osnova asti, ponosa i samopotovanja ratnika.

30

Da bi te posledice bile izbegnute, ponaanje u ratu, kao i u drugim vrstama borbe (sportska borba, ekonomska utakmica i dr.), regulisano je ne samo sistemom etikih normi i vrednosti, ve i pravno. Njima je odreeno kada je mogue pribei oruanom nasilju, a kada ne, kao to je odreen i nain ponaanja u ratu, odnosno nain na koji se on vodi. Najdublji smisao moralnog vaspitanja oruanih snaga je da njihovi pripadnici ele da ine ono to moraju da ine u vojnoj organizaciji i njenom okruenju. Nacisti su tvorci izreke: "Kriegs raison gehet vor Kriegs manier". Za njih "u borbi na ivot i smrt ne postoji nikakva legalnost".51 Dihotomija na " Kriegs raison" vojnu potrebu i " Kriegs manier" zakone i obiaje ratovanja, te njihovo suprotstavljanje nema ni naunog, ni etikog opravdanja. Jer, Kriegs raison implicira Kriegs manier. Bez ove implikacije nema delatnosti koja je nazvana vojnom, niti fenomena koji je nazvan ratovanje. Istorijski vojnoetiki sistemi velikih kultura to oito pokazuju. Tridesetak godina posle Klauzeviceve smrti Francis Lieber je napisao, a predsednik Linkoln potpisao kao instrukciju za borbeno delovanje: "Ljudi koji su se latili oruja jedni protiv drugih u ratu nisu stoga prestali da budu moralna bia, odgovorni jedni drugima i Bogu".52 U skladu s tim, ratni zarobljenici, kao "public enemies", nisu efektivni neprijatelji. Oni ne smeju biti podvrgnuti bilo kakvom kanjavanju zbog toga to su "public enemies". U deklaraciji iz Sankt Peterburga (1868) reeno je: "Iskljuivi legitimni cilj koji drave treba da postignu u ratu je da oslabe vojne snage neprijatelja".53 Na konferenciji u Briselu (1874) konstatovano je: "Ratni zarobljenici nisu kriminalci, ve zakoniti neprijatelji. Oni su u vlasti nepri
Falk A. Richard, Kolko Gabriel and Lifton Jay Robert (eds): Crimes of War, Random House, New York, 1971, p. 283 52 F. Lieber, navedeno prema: P. L. Stromberg, M. Wakin Malham, Callahan Daniel: The Teaching of Ethics in the Military, New York, The Hastings Center, Institute of Society, Ethics and the Life Sciences, 1982. U Drutvenom ugovoru Ruso je pisao: "Rat, dakle, ni u kom sluaju nije odnos oveka prema oveku, ve drave prema dravi, u kome pojedinci postaju neprijatelji samo sluajno, ne kao ljudi, pa ak ni kao graani, ve kao vojnici; nipoto kao pripadnici naroda, ve kao njegovi branioci. Najzad, svaka drava moe za neprijatelja da ima samo druge drave, a ne ljude, poto izmeu stvari po prirodi razliitih ne moe da se ustanovi nikakav pravni odnos." "Budui da je cilj rata razaranje neprijateljske drave, mi imamo pravo da ubijamo njene branioce sve dok dre oruje u ruci; no im ga poloe i predaju se, oni prestaju biti neprijatelji ili neprijateljsko orue, opet postaju prosto naprosto ljudi i tada vie nemamo pravo na njihove ivote. Ponekad moemo da ubijemo dravu, a da pritom ne ubijemo ni jednog njenog lana; rat, meutim, ne daje nikakvo pravo koje ne bi bilo potrebno za njegovu svrhu."; an ak Ruso, Drutveni ugovor, O poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima, Beograd, Prosveta, 1949, str. 14-15 53 Crimes of War, p. 3
51

31

jateljske vlade, a ne pojedinca ili jedinice koja ih je zarobila, i ne smeju biti podvrgnuti bilo kakvom nasilju ili zlostavljanju."54 Naprotiv, oni moraju biti oveno tretirani. Ranjenim i bolesnim pripadnicima oruanih snaga neprijatelja, kao i civilnom stanovnitvu treba pruiti svaku pomo. Hake regule predstavljaju ozbiljan korak napred u nastojanju da budu izbegnute nepotrebne patnje uesnika rata. To se, pre svega, odnosi na human tretman zarobljenika i ranjenih vojnika, te ouvanje imuniteta neboraca (civila) i nevojnih objekata. Prema njima, ratni zarobljenici "moraju biti humano tretirani. Sva njihova lina imovina, izuzev oruja, konja i vojnih dokumenata, ostaje u njihovoj svojini". U lanu 22 izriito je reeno da pravo borbenih uesnika da upotrebljavaju sredstva unitenja neprijatelja ,,nije neogranieno".55 Janaije Deni, u knjizi Etika rata (predatoj u tampu pet dana po okonanju Drugog balkanskog rata) kae: "Vrline jednog naroda u toku rata su zatiivanje asti enskinja, zatiivanje dece i nevinih, zatiivanje imanja, sredstava za ivot, i pomaganje sirotih i iznemoglih kod potinjenog naroda. A sve to pomae odravanje ivota, to je etino, to je moralno. () Poroci, pak, jednog neetikog naroda, u toku rata, jesu oduzimanje asti enskinja, unitavanje dece i nevinih, otimanje imanja, sredstava za ivot, i nepotpomaganje sirotih i iznemoglih kod drugih naroda." U pobeenom "treba gledati sabie, saoveka".56 Upotreba nasilja u ratu moe biti ispoljena samo u vrsti i stepenu koji su nuni za ostvarenje vojne svrhe. To znai da vojna dejstva moraju biti voena u skladu sa principima humanosti i vitetva. Haka pravila priznaju status vojnog delatnika samo onima koji potuju zakone i obiaje ratovanja. To se odnosi kako na regularne oruane snage, tako i na milicije i dobrovoljce. Mete vojnih dejstava moraju biti striktno ograniene na vojne ciljeve, tj. na objekte koji svojom prirodom, lokacijom, svrhom i upotrebom efektivno doprinose vojnoj akciji i ija potpuna ili delimina destrukcija, zauzimanje ili neutralizacija omoguava izvesnu vojnu korist. Pa i to se moe initi samo konkretnoistorijski dozvoljenim sredstvima nasilja. Otkako postoji ratovanje, postoje i ogranienja u pogledu njihove upotrebe. Nekad su to bile otrovne strele, a danas su to antibiotika oruja. Bilo kakvo krenje zakona i obiaja ratovanja izlazi iz vojne sfere i pretstavlja zloin. Napoleon Bonaparta je jo rigorozniji: "Moja velika maksima uvek je bila, u politici kao i u ratu, da bilo koja teta

54 Briselska konferencija 1874, navedeno prema: Best Geoffrey, Humanity in Warfare, London, Weidenfeld and Nicolson, 1980, p. 137 55 Konvencija o ratovanju na kopnu 1907 56 Deni Janaije: Etika rata, Beograd, Prosveta, 1915, str. 71, 79

32

nanesena neprijatelju, pa makar i dozvoljena pravilima, je opravdana samo ako je ona apsolutno nuna, sve ostalo je zloin." 57 Etiko ponaanje u procesu ratovanja je teko, ali bez njega nema vojne delatnosti.Vojnik pokazuje svoju snagu strogou, vrstinom, pravinou i humanou prema licima koja su u njegovim rukama. On je hrabar, ali ne i okrutan. Nikada ne zaboravlja da su i njegovi neprijatelji ljudi. Stoga je S. Hunlington u velikoj zabludi kad kae da vojni delatnik praktikuje svoj oruani aktivitet nezavisno ne samo od politikih, ve i moralnih konsideracija, odnosno da je za njega presudan "raison d'etat".58 S obzirom na sutinski znaaj etikog elementa u vojnoj delatnosti, etiko obrazovanje i vaspitanje oruanih snaga ima prvorazredan znaaj. Oni su sastavni deo priprema za rat kako drava, tako i drava in statu nascendi.

"PRIMITIVNI RAT": ORUANI AKTIVITET PROTIV OVENOSTl Submilitarni karakter "primitivnog rata"
Masovna upotreba oruja u reavanju drutvenih suprotnosti nije rat. Rat je, kao to smo to ranije rekli, reciprono oruano delovanje masovnih razmera sa destruktivnim ciljem. Oruana borba je njegovo bitno obeleje. Pa i sama borba, nezavisno od takvog svog znaaja, nije dovoljna odrednica njegovog pojma. Da bi bila sutinski sastojak rata, ona mora biti voena sa njoj imanentnim interesom ovenosti. Antropoloka istraivanja primitivnih naroda (Bumani, plemena Nove Gvineje i dr.) obogatila su drutvenu misao konceptom "primitivnog rata". Taj fenomen, genetiki posmatrano, karakteristian je za preistorijske stepene razvoja ljudskog drutva, za preddravno stanje. Kod primitivnih naroda (rohe Volker) ,,svi lanovi jedne grupe su drugovi jedni drugima i imaju zajedniki interes protiv svake druge grupe. Oseanje koje preovlauje unutar "mi-grupe", meu njenim pripadnicima je oseanje mira i saradnje, oseanje koje preovlauje unutar jedne grupe prema svim autsajderima je oseanje neprijateljstva i rata. Ova dva oseanja su savreno konzistentna jedna drugom, u stvari, nuno dopunjuju jedno drugo."59 Otuda proistiu dva moralna kodeksa, dve grupe obiaja. Jedan za pripadnike grupe unutar nje same, a drugi za strance van grupe. Autsajdere, strance koji pri
Navedeno prema: Best Geoffrey, ibidem, p. 49 S. Huntington: The Soldier and the State, The Theory and Practices of CivilMilitary Relations, The Belknap Press of Harvard, University Press, Cambridge, Massachusetts, 1957, p. 78 59 Sumner G. William, War, 1911, u: War, ibidem, p. 209
58 57

33

padaju "drugi-grupi" pohvalno je ubijati, pljakati, protiv njih praktikovati krvnu osvetu, krasti im ene i dr. U okviru "mi-grupe" to, meutim, nije dozvoljeno. Kolektivno prihvaeno i odobreno nasilje od strane "mi-grupe" ("mi-narod") nad "drugi-grupom" naziva se "primitivni rat".60 Rat, "prave vojne operacije", "civilizovano ratovanje" ili "politiko ratovanje" antropolozi povezuju s otkriem principa taktike, koje sposoban komandant koristi u celini u svakom borbenom angaovanju. Za razliku od njega, u "primitivnom ratu" koristi se samo nekoliko tih principa i to onih koji potiu iz lova na ivotinje. Njemu svojstvena oruana aktivnost je lov na ljude. To je osnova "primitivnog rata" ili "submilitarne borbe". "To je lov na ljude i on proizvodi samo primitivni rat ili submilitarnu borbu. Pojava pravog rata zahteva upotrebu svih principa borbe u svakom angaovanju, ponekad kombinovanih na ovaj ili onaj nain." 61 Izmeu "mi-grupe" i "drugi-grupe" izraeno je apsolutno neprijateljstvo. To je slepo nasilje ogranieno samo njemu svojstvenim obelejima, niim van njega. Borba traje dok jedna ili druga grupa ne bude fiziki unitena. Tim obraunima nepoznate su strategija i logistika, a borbena dejstva su defektna u nekim ili mnogim zahtevima taktikog ratovanja. Ovo, meutim, nisu jedina niti najbitnija obeleja "primitivnog ratovanja". Ono se moe ispoljiti u razliitim oblicima, ak u nekim koji ga pribliavaju civilizovanom ratovanju. Ali, jedno je, i to bitno, zajedniko svima njima. "To je tretiranje neprijatelja kao divlje ivotinje, kao neto ne sasvim ljudsko."62 Za razliku od ovoga, u pravom ratu vojnik je sposoban da svog neprijatelja tretira kao ljudsko bie. Primitivni "ratnik" nema simpatije i milosti. Ciljevi rata koji on vodi potiu iz emocionalnog ivota pojedinaca i malih grupa, a retko su ekonomski. Stoga je to "ratovanje" ispod vojnog horizonta i kao takvo manifestacija je ljudske nezrelosti. Ponovimo, rat civilizovanih naroda je nerazdvojno povezan sa dravnim stanjem. Vojna delatnost u njemu postoji kao posebna grana u drutvenoj podeli rada, a vojna organizacija kao najelementarniji socijalni supstrat drave. Taj rat karakteriu strategija, taktika i logistika. On je politiki akt. Pojmovi neprijatelja, neprijateljstva i unitenja u njemu imaju sasvim drugaije znaenje, nego u "primitivnom ratu". Kao takav, on nije slepo nasilje, nije apsolutno neprijateljstvo. Uprkos nehumanosti rata kao celine, on implicira elementarnu ovenost, ovenost iz interesa, odnosno interes ovenosti. Stoga je on

Harry Holbert Turney-High, The Military (The Theory of Land Warfare as Behavioral Science), Massachusetts, 1981, p. 26; Videti, takoe, J. Schneider, Primitive Warfare: A Methodological Note, u: War, ibidem, p. 274-283 61 Ibidem, p. 23 62 Ibidem, p. 26
60

34

sasvim razliit fenomen u odnosu na fenomen "primitivnog rata". Ovaj drugi nije nii oblik prvog, kao to su primitivna religija ili primitivna umetnost nii oblici moderne religije i umetnosti, te stoga ne moe biti situiran u vojnu sferu. U "primitivnom ratu" preistorije neprijatelji su svi pripadnici drugog roda ili plemena, neprijateljstvo je apsolutno, cilj nije nametanje svoje volje neprijatelju, ve njegovo totalno fiziko unitenje. U pravom, civilizovanom, ratu neprijatelja predstavljaju samo oruane snage koje se suprotstavljaju i imaju destruktivnu nameru, neprijateljstvo je relativno (racionalna, reaktivna, mrnja), a cilj politiki. "Primitivni rat" i njemu svojstvena submilitarna delatnost, mada genetiki povezani sa preistorijskim stepenima drutvenog razvoja, ispoljavaju se tokom cele istorije, pa i u nae doba. Oni postoje u svim onim situacijama gde se i kada se masovno koristi oruano nasilje u slubi politike iz kojeg je iskljuena elementarna etika supstanca, tj. tamo gde njegovi planeri i sprovodnici u neprijatelju ne vide ljudsko bie. Na samom poetku Prvog svetskog rata Kaiser Wilhelm II pisao je Francu Josifu: "Dua mi je rascepljena, ali sve mora biti zatrto ognjem i maem, ljudi, ene, deca i starci moraju biti poklani i nijedno drvo, nijedna kua ne sme da opstane na licu zemlje. Ovim metodama terorizma, koji su jedini u stanju da utiu na narod tako degenerisan kao Francuzi, rat e biti zavren za dva meseca. U protivnom, ako prihvatim konsideracije humanosti, on e se prolongirati godinama. Uprkos mom gnuanju primoran sam, stoga, da izaberem prethodni sistem."63 Zbog niskog stepena drutvenog razvoja ovek preistorije nije imao nikakve alternative u svom odnosu prema susednim plemenima ill rodovima. Stoga je vodio "primitivni rat" kao nain svog opstanka. Nasuprot njemu, ovek civilizacije je ima. U njoj je relativno lako razlikovati oruane snage od civilne populacije, borce od neboraca, prijatelje od neprijatelja, dobro od zla. Pa ipak, nisu retki sluajevi izjanjavanja za submilitarne aktivnosti manifestovane u spoju logike "primitivnog rata" i sve ubitanije vojne tehnike i efikasnije vojne tehnologije. Stoga je, sa vrednosnog stanovita posmatrano, primitivno "ratovanje" civilizacije primitivnije od "primitivnog ratovanja" preistorijskog doba. Ono i nije nikakvo ratovanje. To su serije gnusnih zloina. Njihovi nalogodavci i izvrioci nisu vojnici, ve submilitarci.

Pojavni oblici submilitarnog delanja

S obzirom na navedene karakteristike primitivnog ratovanja, nuno je konkretnije rei na koji nain se ono ispoljava. U toj nameri,

63

Crimes of War, ibidem, p. 135

35

njemu svojstvene submilitarne aktivnosti emo posmatrati u dve socijalne situacije. Prvo u borbi, a zatim van nje. Nasilje u borbi (bojevi i bitke), kao bitnom obeleju ratovanja, pristuno je samo onoliko koliko je to potrebno da bi bio ostvaren vojni cilj, odnosno da bi neprijatelj bio onesposobljen u stepenu koji e ga onemoguiti da nastavi borbu. Borci suprotstavljenih strana ubijaju jedni druge iz straha za sopstveni ivot. Oni na taj nain brane pravo na vlastiti ivot rukovoeni logikom: "ako ja ne ubijem njega, ubie on mene". Jedino u tom kontekstu ubijanje ima militarno opravdanje. Ukoliko se, meutim, pribegne prekomernoj upotrebi nasilja, tj. nasilja koje prevazilazi realne vojne potrebe, takva oruana aktivnost poprima submilitarna obeleja. Moe biti ispoljena u korienju najsavremenijih sistema oruja protiv slabo naoruanog neprijatelja, sredstava eksterminacije a ne vojne pobede, te upotrebi oruja koja neprijatelju nanose nepotrebne patnje. Dok je u prethodnom sluaju u pitanju reciprona nasilna aktivnost, mada nejednake snage, raznovrsnih borbenih sastava, u drugom sluaju re je o jednostranom oruanom aktivitetu protiv onih koji su onesposobljeni za borbu (zarobljenici, ranjenici, bolesni sl.), te protiv onih koji nisu ispoljili nikakve borbene namere i aktivnosti (civilna populacija) i protiv njihovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Submilitarna aktivnost u ovom sluaju poprima sledee pojavne oblike:64 povrede nanoene ivotu i telesnom integritetu, naroito sve vrste ubistva, sakaenja, svireposti i muenja nezakonito proterivanje, premetaj i nezakonito hapenje civilne osobe, proganjanje na politikoj, rasnoj ili verskoj osnovi proterivanje i premetaj verske, nacionalne ili rasne grupe ili njenih delova, povrede linog dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui postupci prisiljavanje ratnih zarobljenika ili civila da slue u neprijateljskoj vojsci, uzimanje talaca izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraenog svim sudskim garantijama koje civilizovani narodi priznaju za neophodne aktivnosti iji je cilj da u celosti ili delomino bude unitena nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa (ubijanje pripadnika grupe, nanoenje teke telesne ili duevne boli njenim pripadnicima, namerno nametanje takvih ivotnih uslova grupi kojima je cilj njeno potpuno ili

Izvori navedenih pojavnih oblika submilitarnog delanja su: enevske konvencije I, II, III, IV, te Protokoli I i II, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti, Statut meunarodnog vojnog suda u Ninbergu i Statut meunarodnog kaznenog suda za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava na podruju bive Jugoslavije od 1991. godine.
64

36

delimino unitenje, uvoenje mera kojima je cilj spreavanje poraanja u okviru grupe, prisilno premetanje dece iz jedne grupe u drugu i sl.) unitavanje i pljakanje javne i privatne imovine, kao i svako oduzimanje imovine koje nije uslovljeno vojnom potrebom i koje je sprovedeno na bespravan i samovoljan nain izlaganje civilnog stanovnitva ili pojedinih civilnih lica napadu, preduzimanje napada bez tano odreenog cilja koji moe nauditi civilnom stanovnitvu ili civilnim objektima ako se zna da e takav napad uzrokovati gubitak mnogih ivota, ranjavanje mnogih civila i oteenja civilnih objekata napadi na postrojenja i objekte koji sadre opasne materije ako je poznato da e takav napad imati kao posledicu gubitak mnogih ivota, ranjavanje mnogih civila i oteenje civilnih objekata unitavanje gradova i sela ili pustoenje koje nije opravdano vojnom potrebom napadi bilo kojim sredstvima na nebranjene gradove, sela, demilitarizovane zone, objekte ili zgrade, osvajanje ili namerno oteenje verskih objekata, objekata namenjenih dobrotvornoj svrsi i edukaciji, umetnosti i nauci, istorijskih spomenika, te umetnikih i naunih dela. Submilitarne aktivnosti su negacija univerzalnih etikih normi nae civilizacije, moralnih konstanti, odnosno "osnovnih zapovesti ovenosti" koje moraju biti potovane svuda i u svim prilikama. Svi oni koji to ne ine su hostes humani generis, te, stoga, neprijatelji sopstvenog naroda, sopstvene drave i njenih oruanih snaga. Svuda gde su one ispoljene, elementarna ljudska prava su na najbrutalniji mogui nain derogirana.

Subjekti i determinante submilitarnog delanja

Submilitarnu delatnost moemo posmatrati kroz prizmu ponaanja individualnih uesnika rata. U skladu sa tim, korisno bi bilo ukazati na uticaj njihovih linih osobina na stepen uvaavanja zakona i obiaja ratovanja. Ovaj pristup nesumnjivo bi omoguio sticanje znaajnih saznanja o determinaciji i obelejima zloina u ratu. On bi, kao postupak, bio sasvim dovoljan za spoznaju fenomena o kome govorimo ukoliko bi politika koja determinie rat, koja ga proima do te mere da on postaje politiki akt, ukljuivala i etiki element. U tom sluaju zloinako ponaanje individualnih uesnika rata brzo bi nailo na efikasnu moralnu i pravnu osudu. Ovde je re o zloinima u ratu. Ali, kao to je ranije reeno, rat je produenje politike, on je njen instrument. A instrument mora biti prilagoen politikim ciljevima drave ili drave in statu nascendi. Ukoliko je iz te politike iskljuen

37

ratovanju imanentan etiki element, oruane aktivnosti poprimaju submilitarna obeleja. U ovom sluaju re je o "ratu" kao zloinu. Na taj nain drava postaje zloinaka drava (Verbrecherstaat), kako je naziva K. Jaspers.65 Svi oni koji njena nareenja izvravaju su "reimski zloinci" (H. Arendt).66 Organizovana muenja i umorstva, u tom kontekstu, postaju institucija vlasti, a eksterminacija celih naroda sastavnim delom demografske politike takve drave, tj. postaju "reimski zloini". Stoga, zloinci nisu samo neposredni izvrioci tih zlodela, ve i svi nosioci funkcija politike i vojne vlasti od najniih, preko vlade, komandnog kadra oruanih snaga, pa sve do dravnika. Svi su oni karike u jedinstvenom kriminalnom procesu. Voenje agresivnog rata je najvei zloin. On se od drugih ratnih zloina razlikuje time to u sebi sadri akumulirano zlo celine. Obino je svrstan u kategoriju tzv. nepravednih ratova. Ovakvo njegovo oznaavanje i klasifikovanje, meutim, u realnosti drutvenog ivota nema visoku dijagnostiku i diskriminativnu vrednost kako se to esto misli. Rat se, naime, skoro iskljuivo ocenjuje sa nacionalnog, klasnog, ideolokog ili nekog drugog partikularnog stanovita. Stoga gotovo ne postoji nijedan rat u istoriji koji njegovi uesnici nisu kvalifikovali istovremeno i kao pravedni i kao nepravedni. Dakle, isti ratovi, posmatrani sa stanovita interesa i shvatanja strana u sukobu, smatrani su pravednim, odnosno nepravednim. ak ni danas, na samom ulasku u trei milenijum, ne postoji efikasna identifikacija i osuda oruane agresije na neku zemlju. Dovoljan je minimum diplomatske i propagandne spretnosti da takav oruani napad bude predstavljen kao odbrambeni rat, svaki rat kao rat za pravo i mir, svaka oruana borba, nezavisno od njenih razmera, kao incident. Pa, ak, i onda kada se sluajno desi da neka vlada bude osuena kao napada, do osude dolazi tek posle znaajnih aktivnosti njenih oruanih snaga i onda kada su ve poinjeni brojni ratni zloini. Etiko i pravno opravdanje imaju samo odbrambeni ratovi. Oni pripadaju kategoriji tzv. pravednih ratova. Iz takve njihove kvalifikacije ne bi, kao to je to esto sluaj, smelo biti zakljueno da je sve to se u njima i u njihovo ime ini pravedno, odnosno moralno. Istorijska iskustva pokazuju da su brojni "narodni ratovi" bili za same narode pogubni, u humanitarnom smislu prave katastrofe. Za njih su uobiajeni uasi, brutalnosti i velike patnje civila. Verovatno je stoga Klauzevic izbegao odgovor na pitanje o korisnosti za oveanstvo "ojaanja ratnog elementa"67 u vidu narodnog rata.

65 66

K. Jaspers, German Guilt, u: Crimes of War, p. 476-485 Arendt Hannah, u: Crimes of War, p. 494 67 Klauzevic, ibidem, str. 411

38

Ljudi se bore, a drave vode ratove. I jedni i drugi mogu biti akteri kako militarnog, tako i submilitarnog delanja. U realnosti primene nasilja njihovi aktiviteti se prepliu, dopunjavaju i ponekad suprotstavljaju. Vai kao pravilo da ciljevi moralne politike u ratu ne mogu biti ostvarivani moralno nerazvijenim stareinama i borcima, i vice versa. Zloinaka drava vodi zloinake ratove ("rat" kao zloin). Ona je ivotno zainteresovana da na komandnim poloajima u svojim oruanim snagama ima stareine koje e bespogovorno ostvarivati njene ciljeve. Jer, dravi zloincu potrebni su dravni, odnosno reimski, zloinci kao njeni instrumenti. Mogue je, meutim, da individualni ratnici u zloinakom ratu kao celini ispolje visok stepen moralnosti. Mnogi nemaki oficiri nisu, uprkos Hitlerovoj izriitoj naredbi, streljali zarobljene saveznike pilote i komesare jedinica Crvene Armije, izlaui tako sopstveni ivot velikom riziku. S druge strane, drave u ijoj politici je sadrana elementarna etika supstanca ulagae velike napore da obrazuju i vaspitavaju komandni kadar i borce svojih oruanih snaga na osnovama zakona i obiaja ratovanja. Zloini koje njeni oficiri i vojnici vre, ili mogu vriti, nisu determinisani dravnom politikom, ve individualnim obelejima "ratnika". Oni bivaju brzo otkriveni, a njihova zlodela efikasno sankcionisana, ime su patnje ljudi i razaranja svedena na najmanju (nunu) meru. Idejno emocionalna osnova submilitarnog delanja, odnosno zloina u ratu i "rata" kao zloina, nezavisno od njegovih konkretnoteorijskih oblika, uvek sadri kao svoje bitno obeleje koncept apsolutnog neprijateljstva. A apsolutno neprijateljstvo logiki vodi agresiji, masakru i genocidu. Ono postaje apsolutno onda kada je zasnovano na biolokoj ili rasistikoj filozofiji. To je duhovna hrana drave zloinca, dravnih zloinaca, kao i zloinaca koji deluju nezavisno od dravne politike. ovek je taj koji ini zloine nezavisno od toga da li je dravnik, politiar, vojni stareina ili obian ratnik. On je nosilac ideja i vrednosti koje ga motiviu na zloinako delanje. Okolnosti u kojima e ono biti ispoljeno mogu biti manje ili vie za to pogodne. Postoji nekoliko znaajnih faktora (razliite snage u razliitim situacijama) toga delanja. Peter Karsten ih deli u dve grupe. U prvu ukljuuje vrednosti i stavove koje individualni ratnik unosi u vojnu organizaciju (osobine linosti, etnocentrizam i druge ideoloke orijentacije), a u drugu ubraja vojnu organizaciju u procesu ratovanja (situacija na bojitu, kvalitet vostva i priroda oruja koja su u ratovanju koriena). Meu ovim faktorima postoje interakcije i preklapanja.68
68 Karsten Peter: Law, Soldiers, and Combat, London, Greenwood Press, Westport, Ct, 1978, p. 32. Ove kriterijume autor zasniva na bogatoj argumentaciji. Videti strane 32-144

39

Ovo i druga istraivanja ratovanja nisu utvrdila sklonost bilo koje nacionalne grupe kao takve zloinakom delanju. Ali, ona su nepobitno pokazala da su sadizam, nizak stepen obrazovanja, niska pozicija na socijalnoj lestvici, neostvarene line ambicije i kriminalna prolost oruanih delatnika svake nacije, ekstremni etnocentrizam i njemu svojstvena podela naroda na superiorne i inferiorne, dobre i zle, civilizovane i necivilizovane,69 ubermenschen i untermenschen,70 zatim religiozna mitologija71 (sveti rat: guerra florida kod Acteka, hrianski bellum peregrinum, islamski dihad i dr.),72 kao i drastine razlike u politikoj kulturi zaraenih strana (velike socijalne revolucije modernog doba) prvorazredni generatori submilitarnog ponaanja. Njemu, takoe, doprinose situacija na bojitu (stres, strah, frustracija, bes i elja za osvetom) i loe vojno vostvo. Mnoge zloine, nezavisno od njihove determinacije, mogu spreiti i esto su spreavali oficiri osetljivi na zakone i obiaje ratovanja. To pokazuje ponaanje brojnih nemakih, britanskih, poljskih i ruskih oficira u Krimskom ratu, te Prvom i Drugom svetskom ratu. I obratno, moralno nerazvijene stareine73 i njihovi nalogodavci, koji su iz politike pa i ratovanja, kao njenog nastavka, iskljuili elementarnu etiku supstancu, doprineli su da veliki deo istorije ratova bude pretvoren u prave humanitarne katastrofe. Ratnici (oficiri, podoficiri i vojnici) nikada ne smeju zaboraviti da kao ljudska bia i kao vojnici imaju obaveze koje moraju transcendirati njihovu dunost da se pokoravaju nemoralnim diktatima
69 U istrebljenju Indijanaca, Jacob Dowling je sluio pod komandom pukovnika Chivingtona (masakr ejena 1864). U napadima na Indijance nije ispoljio nimalo milosti. "Ubijao sam sve to sam mogao i mislim da je to bilo opte raspoloenje u komandi. Ja mislim i iskreno verujem da su Indijanci prepreka civilizaciji, i da treba da budu istrebljeni." Ibidem, p. 56 70 Pod komandom porunika Wiliam Keli ubijeno je stotine ljudi, ena i dece (uveni zloin u Mi Laju u Vijetnamskom ratu). Kada je izveden pred sud udio se zato se vodi postupak protiv njega. Jer, Vijetnamci su za njega "gooks" i "mulj". 71 Aho A. James, Religious Mythology and the Art of War, Comparative Religious Symbolism of Military Violence, London, Aldwych, 1981 72 Ibidem, p. 10. Detaljnije o mitovima svetog rata i njima odgovarajuim posebnim tipovima vojne etike videti tabelu 2, p. 12 73 Jedan komandir ete oruanih snaga SAD u Vijetnamskom ratu spevao je sledeu pesmu: If you kill for pleasure you' re a sadist, if you kill for money you' re a mercenary, if you kill for both you' re a RANGER. Karsten, ibidem, p. 84

40

sopstvene drave. Iz tih razloga oni su duni da, po svaku cenu, spree zloine u ratu nezavisno od toga da li su vojnici oruanih snaga republike ili monarhije, socijalistike ili kapitalistike drave ili, pak, gerilskih pokreta. To je bitan pokazatelj njihove vojne kompetencije.

YU submilitarno "ratovanje"
Ekstremni etnocentrizam i druge retrogradne ideoloke orijentacije i na njima zasnovane politike stranaka i drava u nastajanju u toku razaranja SFRJ i na njenim razvalinama, kvaliteti politikih vostava i vostava oruanih formacija, kao i line osobine politikih, propagandnih i oruanih delatnika doveli su do toga da oruani aktivitet na prostorima bive Jugoslavije poprimi prevashodno submilitarna obeleja. Umesto da racionalno proceni situaciju u kojoj se zemlja nala po okonanju hladnog rata i, s njom povezane, krupne promene u meunarodnim odnosima, pa da na osnovu toga formulie novu politiku zemlje, istorijskom trenutku nedoraslo politiko vostvo, tanije vostva, zasnivaju svoje delanje na mitolokim istinama (mitoloke istine o vlastitoj naciji, nacionalnoj dravi i njenoj istorijskoj misiji). Nacionalni lideri, uz snanu podrku sredstava javnog informisanja i brojnih intelektualaca, "otkrie" svojim narodima da su opljakani i ponieni. Za sve nedae kroz koje prolaze optuie druge, njima bliske narode. Krajnje je vreme, po njihovom miljenju, da se usprave i da im se vrati dostojanstvo i mo koje zasluuju. Jer, re je o "nebeskom narodu" nasuprot zemaljskim, o istorijski opameenom nasuprot "istorijski raspameenim narodima". Nove voe, tvorci i produkti takve psihosocijalne klime obeae da e sve pripadnike svojih naroda ujediniti u jednoj dravi. Arbitrarno im odredie lebensraum i fiksirae njegove granice. To uinie na geografskom prostoru na kome su vekovima uobiajena intenzivna migratorna kretanja, na kome su se meali ljudi i narodi. To uinie u vreme u kome su integracioni procesi irokih razmera doveli do toga da granice meu dravama i narodima pripadaju, sve vie, prolosti. To uinie s narodima istovrsnog jezika i kulturnih obeleja, s narodima koji su, uz ostalo, povezani rodbinski, prijateljski i kolegijalno. Nasuprot dominantnim svetskim trendovima internacionalne integracije, pod njihovim vostvom otpoe proces nacionalne homogenizacije i meunacionalne antagonizacije. Nasuprot filozofiji ljudskih prava i sloboda, poee da razvijaju mit o nacionalnoj dravi i njenoj istorijskoj misiji, u kojoj ljudi prestaju biti slobodni graani i postaju puki delovi metafizikog entiteta nacionalne drave. Nastala je situacija u kojoj patoloki nacionalizmi pothranju jedni druge, kao po zakonu o spojenim sudovima. Razvija se teza o nemo-

41

gunosti zajednikog ivota sa drugim nacionalnim i verskim grupama. Kulminaciju ova teza dostie tretiranjem drugih naroda na prostoru zajednike otadbine kao neprijateljskih. Oficijelna glasila, javni istupi politiara, intelektualaca, stranakih lidera i drugih, vrve izrazima meunacionalne mrnje. ak su i rekama, planinama i dolinama primitivni nacionalisti podarili nacionalne atribute. Proces nacionalne homogenizacije prikriva, meutim, jednu retrogradnu tenju o kojoj se malo govori i pie. Re je, naime, o nastojanju da nacionalizam, kao oblik kulturne patologije, bude nametnut sopstvenoj naciji kao ideologija. Na toj osnovi insistira se dalje na podeli na "dobre" i "loe" Srbe, "dobre" i "loe" Hrvate, "dobre" i "loe" Muslimane, u kojoj su "loi" svi oni koji ne prihvataju rasistiku ideologiju i njene vrednosti. Uesnik tih procesa je i vostvo JNA. Nacionalizam kao kancerozno tkivo razaralo je njena, tradicijom i Ustavom, definisana obeleja. Njeni vodei kadrovi, uz asne izuzetke, pokazali su se moralno i intelektualno nedorasli poloajima i ulogama koje su im graani i narodi Jugoslavije dodelili. Bez mnogo razmiljanja i imalo grie savesti oni su se ukljuili u "reavanje nacionalnog pitanja" nacija iz kojih su poticali. Postadoe tako verni sledbenici "voda", "poglavnika" i njima slinih lidera i realizatori njihove politike "drugim sredstvima". JNA prestade da postoji kao jugoslovenska, narodna, a zbog svog sumilitarnog delanja i kao armija. Za sve vojske novonastalih drava JNA je obezbedila veinu komandnog kadra pod ijim rukovodstvom otpoe meusobno satiranje, do jue "bratskih", naroda i unitavanje njihovih materijalnih i kulturnih dobara. Tako rei preko noi, jugoslovenski oficiri i podoficiri, koji su decenijama govorili da "produbljuju jugoslovenski i narodni" karakter JNA, postadoe srpski, hrvatski, muslimanski, slovenaki i makedonski oficiri i podoficiri. Time pogazie vojniku zakletvu koja se odnosila na vernost narodu, a ne (svojoj) naciji. Umesto za borbu za zajediku dravu po volji naroda, koju su se zakleli da e braniti svojom krvlju, opredelie se za njeno razaranje i unitenje. Kompletno naoruanje i vojnu opremu, koji su stvarani sredstvima svih naroda prethodne Jugoslavije, stavie u funkciju meusobnog unitavanja upravo tih naroda. Oni koji su se zaklinjali na bratstvo i jedinstvo "kao u zenicu svoga oka" postadoe raspaljivai nacionalne netrpeljivosti i mrnje. Na toj osnovi poee proganjati svoje dojueranje drugove i pretpostavljene kojima, esto, duguju uspehe u svom napredovanju. Uporedo sa rastakanjem JNA odvijao se proces formiranja nacionalnih vojski (od snaga bive teritorijalne odbrane i dezertera iz JNA) i brojnih paravojnih formacija. I jedne i druge u svoj sastav ukljuile su nemali broj osvedoenih kriminalaca. Njihovo jednonacionalno obeleje refleksija je politike nacionalne homogenizacije koju proklamuju i sprovode politiki lideri. Komandne poloaje u

42

njima dobili su do tada nepoznati oficiri ili oficiri marginalnog znaaja u oruanim snagama u kojima su ranije sluili. Ekstremno etnocetriku orijentaciju podrae brojni oficiri i generali "stare garde". Jedan od njih, bez imalo dvojbe, prihvatio je dunost naelnika glavnog stoera vojske novonastale drave. Drugi je objavio knjigu svog vienja raspada SFRJ u kojoj je cele (nesrpske) narode okvalifikovao kao ratnohukake.74 Trei je saoptio svoje "saznanje" o nespojivosti humanizma i vojnog delovanja.75 etvrti je nazvao "jugoslovenski graanski rat 1990-1994. jo jednim beougom u nizu vekovnih ratova junoslovenskih naroda za opstanak i slobodu".76 Neki se poee baviti "geopolitikom". Dojueranju domovinu, iji su im narodi omoguili sticanje svega to poseduju, poee da mere uzdu i popreko i da na osnovu toga, daju "strune" preporuke za njeno dalje razaranje. U toj situaciji asni oficiri i generali ostae u apsolutnoj manjini, nemoni da utiu na tokove zbivanja. Njihove ocene o bezumlju onoga to nazivamo ratovanjem na prostorima Jugoslavije ostadoe bez iole znaajnijeg odjeka.77 Politiki i vojni tvorci i realizatori projekta patolokog nacionalizma stvorili su svojoj svesti i praktinom delovanju odgovarajui vokabular. Uveli su u tekuu upotrebu nove sintagme, a nekima su promenili izvorno, u vojnoj teoriji usvojeno, znaenje. Najznaajnija meu njima je, nesumnjivo, sintagma "etniko ienje". Ona implicira shvatanje da ljudi druge verske i nacionalne pripadnosti prljaju, zagauju veinsku naciju na geografskom prostoru, koji je, navodno, njen lebensraum. Njih poimaju kao mikrobe koji su inficirali zdrav organizam, te ih stoga treba to pre i to efikasnije eliminisati. U vulgarnoj formi, kako smo to mogli uti sa televizijskih ekrana od jednog pevaa, pripadnika paravojne formacije, to je iskazano reima da "kanalizaciju treba proistiti". U tom misaonom okviru Srbin, Hrvat, Musliman, Albanac ili neko drugi nije neprijatelj zbog toga to je uzeo oruje u ruke i to se bori za ostvarenje, po njegovom miljenju, pravednih ciljeva, ve samo zbog toga to je Srbin, Hrvat, Musliman ili Albanac. A to je koncept apsolutnog neprijateljstva par excellence.

V. Kadijevi: Moje vienje raspada, Beograd, Politika, 1993. N. ubra: Vojska i razbijanje Jugoslavije, Beograd, Ekonomik 94 i Fineks, Ekonomski institut, 1997, str. l44 76 P. Jaki, Pohod na Jugoslaviju jugoslovenski graanski rat 1990-1994, Beograd, Knjievne novine Enciklopedije, 1944, cit. prema "Politika", 16. novembra 94. 77 To su, pre svega, lanovi "Drutva za istinu o NOB" i "Multinacionalnog udruenja bosanaca i hercegovaca" iz Beograda. Jedan od njih u vrlo dokumentovanoj knjizi naziva "ratovanje" na prostorima prethodne Jugoslavije pravim imenom, tj. besmislenim. Videti: I. Radakovi: "Besmisleno YU ratovanje", Beograd 1995.
75 74

43

Druga znaajna sintagma je "ratni zarobljenik", a postoji u jezicima svih balkanskih naroda. Verujem, ne sluajno. U zemljama visoke politike kulture ono to mi nazivamo "ratni zarobljenik" nazivaju "ratni zatvorenik" (prisoner of war, prisonier de guerre, Kriegsgefangene). Ovo nije igra reima, ve situacija u kojoj termin izraava poimanje same sutine pojave na koju se odnosi. U sluaju ratnog zatvorenika re o je licu neprijateljskih oruanih snaga koje je uhapeno da ne bi moglo ponovo stupiti u oruanu borbu. Za sve vreme zatoenja, po normama vojne etike i ratnog prava, zagarantovana su mu elementarna ljudska prava. U sluaju ratnog zarobljenika u pitanju sasvim je drugaija stvar. Ovde se, naime, radi o licu iste vrste, s tim to ono nije uhapeno, niti zatvoreno, ve zarobljeno. Zarobiti, pri tome, znai staviti nekoga u poloaj roba. A rob po definiciji nije ovek, on je stvar, te, stoga, oni koji ga poseduju mogu s njim raditi ono to im je volja. Poznato je da za oruani aktivitet zasnovan na osnovu ovakvih idejnih premisa nisu potrebni visoki lini kvaliteti. Naprotiv, to oficir ili podoficir ima manje najfinijih i najuzvienijih osobina (ljubav, poetinost, nenost, filozofsku i istraivaku sumnju) to je "bolji". Treba da bude ogranienog uma i vrsto uveren da je izuzetno vano ono to ini. U protivnom nikada nee imati strpljenja da to to ini uini do kraja. Samo ako je takav bie "vrstan" oruani delatnik. Ni u kom sluaju ne sme da bude human, da osea ljubav i saaljenje i da zastane da bi razmislio o tome ta je dobro, a ta zlo. Praksa "ratovanja" na prostorima prethodne Jugoslavije to uverljivo pokazuje. U izvetaju br. 17 (mart 1995) Fonda za humanitarno pravo stoji: "U ratnim zbivanjima, koja su poela 1991, pokazalo se da je u vojnim kolama JNA proizvela veliki broj oficira koji nisu bili samo vojniki nekompetentni, nego i spremni da pravila meunarodnog prava podrede ideologizovanom nacionalnom interesu. To se pokazalo u nainu voenja operacija, koji se nije zasnivao na vojnim potrebama, a posebno se ispoljio u neopravdanom masovnom ruenju naselja (Vukovar, Sarajevo, Mostar, donekle i Dubrovnik), u tretiranju protivnika kao niih bia nedostojnih ljudskih obzira, a ne kao ratnih zarobljenika (odvoenje zarobljenika u zatvore i koncentracione logore, njihovo korienje za zabranjene poslove, kao to je raiavanje minskih polja itd.) i u lakomislenom rtvovanju neiskusnih vojnika u nepromiljenim i slabo planiranim operacijama."78 Bitno obeleje onoga to nazivamo ratovanjem na prostorima prethodne Jugoslavije ne ine umea u ratnoj vetini. Njega, prevashodno, karakteriu raznovrsni pojavni oblici jednostranog nasilja masovni progoni civilnog stanovnitva, koncentracioni logori, si
N. Kandi (urednik), Krenje ljudskih prava na teritoriji bive Jugoslavije 1991 -1994, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 1977, str. 234-235
78

44

lovanja, masovne grobnice umorenih ratnih zarobljenika i civila, te unitavanje kulturnih dobara. Po ovom, a ne po onom prvom, ovo ratovanje e ui u istoriju.79 Podruje na kome je nastradala veina rtava imalo je, pre oruanih sukoba, oko osam miliona stanovnika, od kojih su preko tri miliona postala izbeglice u vie od 40 drava. Veina njih je proterano ili na drugi nain prisiljeno da napuste podruje koje su nastanjivali. Civilne i vojne rtve, svih strana u sukobu, prelaze 250.000 mrtvih. Komisiji Saveta bezbednosti OUN prijavljeno je postojanje vie od 700 koncentracionih logora i drugih zatoenikih objekata. Skoro svakodnevno se otkrivaju nove masovne grobnice, njihov broj u ovom trenutku dosee blizu 2000. Stotine hiljada ljudi je fiziki i duevno obogaljeno. Preko 200.000 mladih ljudi sa prostora na kojim nije bilo oruanih sukoba napustilo je zemlju, izbegavajui na taj nain mobilizaciju u oruane snage. Postoji dovoljno dokaznog materijala na osnovu kog moe biti zakljueno da najmasovniji pojavni oblici "etnikog ienja" i drugih zloina nisu bili sluajni i povremeni i da ih nisu poinile neorganizovane skupine ili bande civila. Naprotiv, nain postupanja, nain na koji su ova zlodela izvrena, vreme u kojem su izvrena, te podruja na kojima su se dogodila, otkrivaju da su politika vostva odredila cilj, pridonela sistematinosti, planirala i koordinirala izvrenje ovih zlodela. Re je, naime, o dobro pripremljenim, uvebanim i brutalno sprovedenim operacijama unitavanja i proterivanja "nepoeljnih" etnikih grupa na odreenom geografskom podruju. Sve to potvruje i injenica da pretpostavljeni nisu spreavali i kanjavali poinitelje takvih zloina nakon to bi saznali za ono to je poinjeno. Naprotiv, oni su ih proglaavali patriotama i herojima, i dodeljivali im visoke poloaje u vlasti, vojnim i policijskim strukturama. Odgovornost za ta zlodela je na vostvima drava (i drava u nastanku) stvorenih u procesu raspada SFRJ, koja su ih planirala, organizovala i/ili podsticala. Odgovornost je na komandnom kadru svih vojski (od JNA do "OVK"), paravojnih formacija i policijskih snaga formiranih na razvalinama prethodne drave. On je odgovoran za injenje tih zlodela, podsticanje njihovih izvrilaca i/ili njihovo tolerisanje. Odgovorni su i zbog toga to ih nisu spreavali, a na to su bili obavezni po odredbama ratnog prava i normama ratne etike. Odgo
Detaljnije o YU "ratovanju", videti u: N. Kandi, ibidem; Ljudska prava u Jugoslaviji 1999, urednik V. Dimitrijevi, Beograd, Centar za ljudska prava Beograd, 2000; Zavrni izvetaj komisije strunjaka osnovane u skladu s rezolucijom 780 (1992) Saveta bezbednosti UN (Bassiounijeva komisija), u knjizi: Meunarodni sud za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije, Zagreb, Hrvatski helsinki odbor, 1995.
79

45

vornost je na svima onima koji su milju, reju i delom podsticali na takva dela, opravdavali ih, preutkivali ih ili ih, pak, nazivali ratovanjem. Radi se, dakle, o kriminalnom lancu, pa time i o odgovornosti, koji se protee od dravnika i politiara, na jednom kraju, do najmarginalnijih elemenata drutva koji su neposredno te zloine vrili, na drugom kraju. Moralna odgovornost je na svima onima koji nisu pokazali saoseanje sa patnjama drugih i solidarnost sa ljudskim biima kao takvim. Svako je kriv ko se pretvarao kao da se nita znaajno ne dogaa i stoga ostajao neaktivan.

POLITIKA, ETIKA I RATOVANJE

Odvajanje politike od etike vodi njenom pretvaranju u tehniku i tehnologiju uticanja na ponaanje ljudi. Kao takva, prvenstveno je koncentrisana na sticanje i odravanje vlasti. Odatle proistie raskorak izmeu politike i morala, odnosno suprotnost moralnosti i vlasti. Posledice su negacija morala, nepotovanje ljudskog ivota i ljudskog dostojanstva, dakle, nepotovanje elementarnih ljudskih prava koja pripadaju oveku na osnovu puke injenice da je ovek. Ovo je, meutim, samo jedna krajnost. U realnosti su esti pokuaji njihovog povezivanja. Ukoliko i kada se to ini, etiki element je u politiku uneen spolja, na jedan mehaniki nain, kao njoj strani entitet. Cilj je da se ona, na taj nain, oplemeni i uini donekle ovenom, moralnom. U tom kontekstu, smatra se da je u politikom delanju, pa i u ratovanju kao njegovom produetku, poeljno biti moralan. Ovde se radi o pokuaju pomirenja politike i etike, odnosno politikog delanja i moralnosti. I u jednom i drugom sluaju etinost (moralnost) nije nuno obeleje politike, pa ni njenog nastavka drugim sredstvima ratovanja. Istorijska je zasluga Karla von Klauzevica to je, u vreme rastakanja celovite slike sveta i pozitivistikog cepanja tradicionalne politike, u politici kao "majci rata" zadrao etiki sastojak, tj. "interes ovenosti" kao njen konstitutivni deo. U izvornom znaenju pojma politike, politika i etika su nerazdvojne. To jedinstvo zasnovano je na njihovom zajednikom poreklu u oveku. Politike pragmateia je posmatranje zajednikog ivota ljudi shodno sutinskim strukturama tog ivota. Aristotel politiku definie kao "filozofiju o ljudskim stvarima", "filozofiju ljudskog ivota" ili "praktinu mudrost".80 Njen predmet su ljudske stvari "ono o emu moe da se odluuje".81 Centralno mesto u njoj pripada pojmovima

80

knjige
81

Aristotel, Nikomahova etika, Beograd, Kultura, 1970, str. 150, 151 i kraj Ibidem, str. 151

46

dobra i pravinog.82 Cilj ljudskog delanja je neko dobro, a najvee dobro kao cilj, "pripada najnadmonijoj i najobuhvatnijoj" vrsti ljudskog znanja i mogunosti. Kao takva pokazuje se "nauka o dravi".83 U njenu "nadlenost"84 spadaju i vetine koje su najvie cenjene, na prvom mestu ratnika vetina, a zatim gazdovanje i besednitvo. Politika, nauka o dravi ili praktina mudrost odreuje koje vrste znanja su potrebne u dravi, koje od njih treba "svaki pojedinac da ui i do koje mere da se u njima usavrava". Ona odreuje "ta treba initi i od ega se treba uzdravati".85 Pravednost je "potreba drave". Njen cilj je "najbolji mogui ivot"86 i sve u njoj treba da bude podreeno ostvarenju toga cilja. Stoga drava postoji radi delanja "prema moralnim zakonima, a ne naprosto radi zajednikog ivota".87 Svojim ustrojstvom i delatnou ona mora obezbediti mogunost moralnog usavravanja. Vaspitanje ljudi i njihovo navikavanje da se u ivotu ponaaju u skladu s moralom i pravinou ima prvorazredan znaaj. On se viestruko multicipira u ulogama nosilaca funkcija politike vlasti i oruanih delatnika koji izvravaju njihove zapovesti. Jer, "naoruana nepravda je neto najstranije".88 Moderno doba produkovalo je rastvaranje ovako shvaene politike, pa i sadanje politike, etike i vetine ratovanja na mnotvo nepovezanih pojedinanih disciplina. One su danas skoro potpuno zaboravile svoje poreklo u tradicionalnoj politici. Krajnja posledica je potiskivanje praktino-moralne orijentacije politike, odnosno njeno pretvaranje u delatnost kojom se ostvaruju, ili se mogu ostvariti, bilo koji ili bilo kakvi ciljevi. Takva njena degeneracija dovela je do toga da se svako, nezavisno od svojih moralnih osobina, moe baviti politikom i, u zavisnosti od svoje moi, odreivati sudbinu ljudi i naroda. To, takoe, moe biti svako i u sferi ratne vetine, odnosno ratovanja kao produetka politike i odluivati o ivotu i smrti stotina hiljada ljudskih bia. Vano je naglasiti da Aristotel smatra da za bavljenje politikom naukom i praktinom politikom delatnou postoje nune moralne pretpostavke. Oni koji se njima ele baviti moraju imati osnovno moralno vaspitanje. Na uvodnim stranama Nikomahove etike pie da ovek koji nema iskustva u "postupcima i odnosima u ivotu", te koji

82

Ibidem, str. 4 Ibidem 84 Ibidem 85 Ibidem 86 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1960, str. 7, 234 87 Ibidem, str. 88 88 Ibidem, str. 7
83

47

je sklon da se "povodi za svojim strastima" nije podoban slualac predavanja o drutvenom ivotu. On e ih uzalud sluati i nee imati koristi od ovakvih izlaganja iji cilj "nije (teorijsko) znanje, nego praktina primena". Pritom nema nikakve razlike da li je on mlad po godinama ili nezreo po prirodi. Jer, "nedostatak nije u dobu starosti, nego u strastima koje (kod takvih linosti) upravljaju ivotom i svim tenjama. Takvim ljudima znanje uopte ne koristi poto mu nisu dorasli".89 Stoga je nuno da onaj koji eli uspeno da prati predavanja o dobru, pravinosti i uopte predavanja s temama iz drutvenog ivota "bude u moralnom pogledu ve izgraen". A "takav ovek ili ve nosi u sebi principe ili ih lako usvaja".90 Onaj kod koga ni jedno ni drugo nije sluaj ne samo da je beskoristan, ve je i opasan ovek. Jer, "ovek bez vrlina je najizopaenije i najdivljije bie".91 On "moe uiniti deset hiljada puta vie zla nego ivotinja".92 Sve ovo nas navodi na zakljuak da je neophodno miljenje prolosti iznova promisliti ako elimo da shvatimo sadanjost. A to promiljanje nam oito pokazuje da moralna niskost vladalaca, drutveno poniavanje na koje su primorani oni kojima se vlada, sveopte irenje lai i straha, esti u nae doba, nemaju nieg zajednikog sa genuinim znaenjem politike. To se, mutatis mutandis, odnosi i na ratovanje. Ukoliko je ovakva politika produena "drugim sredstvima" u vidu jednostranog nasilja, to nije ratovanje. U njoj nema ratu svojstvenog elementa borbe, kao to ga nema ni u lovu na ivotinje. Praktikujui takvo nasilje, oruani delatnik ne vodi borbu, ve svoju rtvu terorie, poniava, mui i na kraju svirepo ubija. rtva, s druge strane, slino ivotinji koju progoni lovac, nema ni sredstava ni mogunosti da uzvrati, tj. da nasilju prui adekvatan otpor. Za borbu, imanentnu ratovanju, potrebne su hrabrost i moralnost njenih uesnika. Za jednostrano nasilje, u njegovim brojnim brutalnim formama, potrebni su kukaviluk, kulturno-civilizacijska i moralna retardiranost. U svom pravom, izvornom, znaenju politika je delatnost kojom se humanizuje svet u granicama istorijskih mogunosti. Ta tenja je danas najpotpunije ispoljena u filozoflji i pokretu za uvaavanje ljudskih prava i sloboda. Odnos raznovrsnih subjekata politikog delovanja, od drave do pojedinca, prema njima prvorazredan je pokazatelj njihove progresivnosti.

89 90

Aristotel, Nikomahova etika, ibidem, str. 5 Ibidem, str. 6, 7 91 Aristotel, Politika, str. 7 92 Aristotel, Nikomahova etika, str. 179

48

Ta filozofija i pokret usmereni su na prevazilaenje rata kao sredstva u reavanju drutvenih suprotnosti. Na tom dugom i tekom putu oni podstiu ljude i narode da u vreme mira ine jedni drugima to vie dobra, a u ratovima, koji se jo uvek vode, to manje zla. Oni vode preporodu politike u kojem joj se vraa njeno izvorno znaenje. Uvaavanje elementarnih ljudskih prava u ratu i ratovanju titi vojnu delatnost od raznovrsnih malformacija i degeneracija. Posebno, ono titi jednu viteku profesiju od nasrtaja zloinake drave i njenog nastojanja da vojne profesionalce pretvori u reimske zloince.

49

Miroslav Hadi

Graanin u uniformi
Svako se tematizovanje zatite ljudskih prava u vojsci nuno suoava s dve poetne dileme. Obe proistiu iz drutvene sutine rata i vojne organizacije. Odmah se, naime, postavlja pitanje da li je, kako i u kojoj meri mogue tititi ljudska prava u organizaciji koja je u krajnjoj instanci namenjena za unitenje ivota samog! I to uvek pod izgovorom njegovog uvanja. U centru je druge dileme problem zatite ljudskih prava u ratu, budui da postizanje ratnih ciljeva zahteva i podrazumeva, pre svega, fiziko unitenje ive sile protivnika. Istorijski je redosled postavljanja ovih pitanja i traganja za odgovorima bio, dakako, obrnut.93 Zbog tekuih izmena prirode rata, u ijem su zahvatu danas mnogo vie nego ranije civilno stanovnitvo i resursi za njegov opstanak, problem je postao sloeniji. Jedan je od paradoksa (post)modernog rata iskazan injenicom da zbog primene novih tehnologija ubijanja srazmerno raste ugroenost neborakih, a opada ugroenost borakih sastava. Zato danas humanitarni intervencionisti vie vode rauna o zatiti svojih vojnika tokom i nakon oruanih dejstva, nego o sigurnosti civilnog stanovnitva koje usreuju svojim spasiteljstvom.94 Poetni je odgovor moderne na bazine dileme sadran u Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka, ija je lista zatienih ljudskih prava zakljuena lanom 30, kojim je utvreno da "nijedna odredba ove Deklaracije ne moe se tumaiti kao pravo za ma koju dravu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vri bilo kakvu radnju usmerenu na ruenje prava i sloboda koji su u njoj sadrani."95 Ovim je dat podsticaj za dalji razvoj humanitarnog prava oruanih sukoba, koje je u "potpunosti okrenuto prema pojedincu, prema rtvi rata, i njegov je osnovni i proklamovani cilj neposredna zatita oveka i njegovih interesa u oruanom sukobu."96
93 Uporedi: Konstantin Obradovi, Humanitarno pravo danas, u: Pravo ljudskih prava, Konstantin Obradovi, Milan Paunovi (ur.), Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1996, str. 77-94 94 Agresija NATO na SRJ 1999. godine, kao i ameriko bombardovanje Avganistana tokom 2001. godine novi su dokaz ovoj tezi. 95 Prema: Univerzalna deklaracija o pravima oveka, Prava oveka, Zbornik dokumenata, Vladan Vasilijevi (ur.), Prometej, Beograd, 1991, str. 36-41 96 Kosta Obradovi, Humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997, str. 138

50

Prelomnu taku u savremenom razvoju humanitarnog prava predstavlja usvajanje enevskih konvencija o zakonima i obiajima ratovanja (1949).97 Dopunskim protokolima iz 1977. godine standardi ovog prava proireni su i na unutranje oruane sukobe. Stoga je humanitarno pravo "maksimalno usmereno na zatitu pojedinca u oruanom sukobu. Ono je, osim toga precizno, nedvosmisleno, dovoljno razraeno, pa su "praktino predviene sve mogue i zamislive situacije u kojima bi ga trebalo primeniti".98 Zato "dananje pravo oruanih sukoba maksimalno sputava vojnu potrebu i oteava ispunjenje njenih zahteva (...) Dakle, moderno pravo oruanih sukoba zaista oteava voenje rata."99 Novi je pomak uinjen usvajanjem Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950).100 Dodue, takom 1 lana 15 doputeno je da "u doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka Visoka strana ugovornica moe da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj Konvenciji, i to u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu". U taki 2 istog lana je, pak, precizirano da "prethodna odredba ne doputa odstupanja od l. 2 (pravo na ivot M. H.), osim u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, ili lana 3 (zabrana muenja M. H.), 4 (prvi stav zabrana ropstva M. H.) i 7 (kanjavanje samo po zakonu M.H.)".101 Usledilo je potom osnivanje Evropskog suda za ljudska prava, dok je spisak zatienih prava dalje proirivan Protokolom uz Konvenciju (1952), te Protokolima br. 4 (1963), br. 6 (1983), br. 7 (1984) i br. 12 (2000).102 Pokazalo se i ovom prilikom da je daleko lake meunarodnim normama zabraniti krenje humanitarnog prava, nego privoleti unutranje i/ili spoljanje aktere rata na njegovo potovanje. Dokaz tome je injenica da su tek 37 godina nakon Nirbernkog procesa nastali prvi, i to ad hoc, meunarodni krivini sudovi u ijoj su nadlenosti povrede humanitarnog prava u pojedinim oruanim sukobima.103 Ne udi,

ire: isto, posebno str.131- 172 Isto, str. 169 99 Isto, str. 170 100 Uporedi: Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u: Prava oveka, zbornik dokumenata, op. izvor, str. 198-210 101 Evropska konvencija lanom 2 titi pravo na ivot, a lanom 3 zabranjuje muenje; prvi stav lana 4 nalae da niko se ne sme drati u ropstvu ili ropskom poloaju, dok lan 7 dozvoljava kanjavanje samo na osnovu zakona. 102 ire: Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, broirano izdanje na srpskom, nepoznat izdava 103 Rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 827 od 25. maja 1993. godine osnovan je Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju, koji je zapoeo rad 18.
98 97

51

stoga, da je zbog protivljenja SAD, te rezervi Rusije, Indije i Kine, kao i uzdranosti veine ostalih azijskih drava, sve do skora odlagano osnivanje stalnog meunarodnog krivinog suda za ratne zloine.104 Izostanak opte, a u sluaju SAD kljune, podrke upozorava da domet humanitarnog prava i dalje presudno zavisi od politike (zlo)volje kljunih lanica meunarodne zajednice.105 Odnosno, upozorava da e ove lanice jo dugo biti izvan njegovog efektivnog dohvata. Realno je stoga oekivati da e centralni posednici svetske moi nastaviti da proizvoljno tumae i selektivno primenjuju naloge humanitarnog prava oruanih sukoba.106 O tome svedoi reenost SAD da iznuenim bilateralnim ugovorima amerike vojnike izuzme od krivinog gonjenja za eventualne ratne zloine, te da time Meunarodni krivini sud za ratne zloine na samom poetku uini bespredmetnim.107 Mali domet meunarodnih normi potvruje injenica da se, uprkos Povelji UN, oruana sila jo uvek koristi u unutranjim i meudravnim sukobima.108 Za sad je jedino evroatlantska zajednica, zahvaljujui svojoj ekonomsko-politikoj i vojnoj moi utemeljenoj na globalnoj supremaciji SAD, uspela da u sopstvenom krugu otkloni opasnost od rata. Meutim, dogaaji od 11. septembra 2001. godine pokazuju da Zajednica nije uspela sebe da zatiti od novih bezbednosnih rizika, a pre svega od meunarodnog terorizma. I to uprkos ili ba zahvaljui injenici da su SAD i saveznici sebi ve ranije, a nezavisno od UN, prisvojili pravo da u zonama svojih stratekih interesa upravljaju krizama i ratovima, te da odluuju o njihovim ishodima. tavie, lanice su NATO sebi dozvolile da viekratno kre humanitarno pravo oruanih sukoba i to u ime zatite ljudskih prava.109 To ih, dabome, nije ometalo da u internom krugu teite panje pre
novembra iste godine. Prema: Vladan Vasilijevi, op. izvor, str. 52. U nadlenosti istog suda je procesuiranje osumnjienih za ratne zloine poinjene u Ruandi. 104 Rimski statut Tribunala je do 11. aprila 2002. godine ratifikovalo preko 60 zemalja, ime je ispunjen nuan preduslov za njegovo osnivanje. Uporedi: Beta, Rojters, prema: Danas, 12. april 2002. god., str. 11. ire vidi: Milan ahovi, Stalni Meunarodni krivini sud, Republika, Beograd, 2002, broj 286-287, str. 4 105 "Znai, moramo baciti u korpu za otpatke osnovne principe svetskog poretka, meunarodno pravo i ugovorne obaveze koje se odnose na suverenitet A kad zavrimo s "tim legalizmom", usvojiemo jedinu realno postojeu alternativu: moni e se ponaati onako kako to ele." Noam omski, Principi kao pare papira (Odgovor Deniu), u: Srbija i NATO (II), Svetska debata, Dosije, Nova srpska politika misao, posebno izdanje 2, Beograd, 1999, str. 42 106 ire o tome: Riard Folk, Traganje za ljudskim pravima u doba globalizacije, u: Pravo ljudskih prava, str. 9-31 107 Uporedi: Is Hypocrisy of U.S.A. Acceptable, Belgrade Today, August 2002 108 Broj sukoba posle II svetskog rata 109 Diskusiju odrivosti upotrebe ljudskih prava kao izgovora za ratnu intervenciju vidi kod: Jirgen Habermas, Bestijalnost i humanost, u Srbija i NATO (II), op. izvor, str. 64-71

52

meste na zatitu prava i sloboda svojih graana u domicilnim vojskama.110 Uprkos estim krenjima humanitarnog prava i ljudskih prava posle II svetskog rata ini se da je, za poetak, odriva radna teza po kojoj stepen potovanja njihovih normi znatno zavisi od karaktera politikog poretka u datoj dravi. A preko toga, i od dominantne politike kulture u njoj.111 Drave je, stoga, moguno meusobno razvrstavati i po stepenu ozbiljnosti naela vladavine prava kao vane pretpostavke, ali ne i dovoljnog garanta, za potovanje humanitarnog prava u unutranjim i/ili spoljanjim oruanim sukobima. Sledstveno tome i za potovanje ljudskih prava u vojsci. Kumulativno je dejstvo poretka u prvom stepenu posredovano nainom na koji se u jedinanoj dravi misli i praktikuje (svoja i tua) bezbednost. Kako e biti pojmljena, odnosno tiena svoja bezbednost zavisi, pak, od konstelacije meunarodnih odnosa, geopolitike pozicije i vojno-politike moi dotine drave. Utoliko je odnos oruanih snaga neke drave prema humanitarnom pravu i ljudskim pravima dodatno uslovljen politikom percepcijom rizika za sopstvenu bezbednost, kao i raspoloivim arsenalom za njihovo otklanjanje. Uz to, lista potencijalnih rizika zavisi od naina na koji njene politike elite definiu sadraje i zahvat nacionalnih (dravnih) interesa. Potom, i od toga kako one formuliu strategiju nacionalne bezbednosti, odnosno zatiene vrednosti (interese) i naela upotrebe svojih oruanih snaga za te svrhe. Da je to tako svedoi, na primer, globalni zahvat strategije nacionalne bezbednosti SAD i iz nje izvedeno (samoprisvojeno) pravo da se, ako treba i oruanom silom, tite svoji interesi svuda gde se proceni da su oni ugroeni ili to mogu biti.112 To je, uz ostalo, uvelo dvostruke standarde u ameriko poimanje i praktikovanje ljudskih prava visoke za sopstvene graane (i vojnike), a znatno nie za one koji snose posledice tih intervencija. Iskustva socijalistikih poredaka, pak, pokazuju da su, pri blokovskim propozicijama, njihove strategije bezbednosti bile teino usmerene na unutranju odbranu socijalizma. Primat ideolokih vrednosti i ciljeva, to je bilo samo drugo ime za vlastovoljne interese partijskih oligarhija, uinio je da tzv. unutranji neprijatelji socijalizma budu glavna meta pripadnih oruanih snaga. Skladno tome, stalno je rastao nesklad izmeu normativne i faktike
110 O tome svedoe i nova interesovanja vojne sociologije za zatitu prava manjinskih grupa (rasnih, verskih, kulturnih, seksualnih i sl.) u vojnoj organizaciji. Uporedi: Charles C. Moskos, John Allen Williams, David R. Segal, The postmodern Military, Oxford University Press, New York, Oxford, 2000 111 ire: Milan Podunavac, Politika kultura i politike ustanove, u: Fragmenti politike kulture, M. Vasovi (ur.), Institut drutvenih nauka, Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje, Beograd, 1998, str. 13-37 112 Bu, Bela kua

53

zatienosti ljudskih prava. Zato je u ovim drutvima na udaru posebno bila sloboda misli, savesti i veroispovesti, ijim je kriminalizovanjem bio otvoren neomeen prostor za vojno-policijsko krenje ljudskih prava.113 Na drugom je stepenu odnos prema humanitarnom pravu i ljudskim pravima posredovan dejstvom civilno-vojnih odnosa u datoj zemlji. U ovoj je ravni interferirajui uticaj prirode politikog poretka izravan. Smer i opseg tog uticaja direktno zavise od vrste civilne kontrole, kojoj je podvrgnuta mesna vojska (oruane snage). Tim pre, to svaka civilna kontrola nije nuno i demokratska. Utoliko oblik civilne kontrole indirektno svedoi o drutvenom poloaju i politikoj moi vojske. U nita manjoj meri na stanje ljudskih prava utie i karakter odnosa unutar konkretne vojske koji, uz ostalo, zavise od valjanosti procedura i instrumenata za intraarmijsku zatitu ustavnosti i zakonitosti. Ovo stoga, to pripadnici vojske svoj odnos prema ljudskim pravima i humanitarnom pravu primarno formiraju unutar vojne organizacije. Znai, njihova (budua) sklonost ka potovanju ovih prava u velikoj meri zavisi od smera i sadraja vojne socijalizacije, te time i od naina na koji su trenirani za ratne (mirnodopske) uloge. Rezultantno se dejstvo bazinih obeleja vladajuih civilno-vojnih odnosa i dotine vojne organizacije dodatno ispoljava i meri stepenom zatienosti prava graana dok slubuju u vojsci ili se pri stanjima dravne nude nau u njenom zahvatu. Van je spora da u modernim dravama evroatlantske zajednice danas postoje demokratski civilno-vojni odnosi, koji vrhune u demokratskoj kontroli vojske. Srazmerno tome, u pripadnim je vojskama poveana delatna zatita ljudskih prava. Ista korelacija generalno vai i za opozit: u nedemokratskim porecima, koji per definitionem ugroavaju prava svojih graana, postoje mali ili takorei nikakvi izgledi za potovanje ljudskih prava u vojsci. Ako je gornji kauzalitet odriv, onda se osnovano moe pretpostaviti da sline pravilnosti postoje ili bi mogle da postoje pri upotrebi ovih vojski u meunarodnim (oruanim intervencijama) i/ili unutranjim ratovima. Uostalom, raspoloiv istorijski materijal novijeg datuma potvruje da su vojske autoritarnog porekla (bile) sklonije krenju humanitarnog prava.114 Meutim, odstupanja od tendencijskih pravilnosti nastaju kod demokratskih drava. Naime, interna odanost demokratskih drava ljudskim pravima nije ih do sad spreavala da ta ista prava kre tokom spoljanje

113 Uporedi: Peticija predsednitvu SFRJ za ukidanje lana 133 KZ SFRJ, 1980. godine (kojim je bio sankcionisan verbalni delikt M.H.), u: Sra Popovi, Put u varvarstvo, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000, str. 48-55 114 Dokaz za to su i vojne intervencije Varavskog ugovora u Maarskoj (1956) i ehoslovakoj (1968).

54

upotrebe svojih jedinanih i/ili zdruenih oruanih snaga.115 Odatle se vojno-politiki delatnici nesumnjivo demokratskih drava u meunarodnim odnosima sve ee ponaaju nedemokratski, te se i prema uzusima humanitarnog prava odnose po meri svojih trenutnih potreba. Valjanost teze o zavisnosti stepena potovanja ljudskih prava od prirode politikog poretka, te time i od karaktera vladajuih civilnovojnih odnosa, podupiru i opta saznanja o ponaanju vojski u unutranjim ratovima. U evropskom je krugu svea potvrda za to stigla iz ex-Jugoslavije. Njenu osnovanost obilato potvruju i fakta unutranjeg rata u eeniji. U ovim se ratovima, nezavisno od situacionih razlika a zahvaljujui njihovoj esencijalnoj slinosti, pokazalo da su vojske slinog ideolokog i autoritarnog porekla bez zazora krile norme humanitarnog prava. Tim lake i ee, jer su reeni ratovi namah, a po volji nacional-politikih elita, prevedeni u versko-nacionalne oruane sukobe. Ista su postignua imale njima neprijateljske (secesionistike) vojske, jer su i one potekle iz zajednikog autoritarnog gnezda. Drastina je razlika izmeu ovih ratova, meutim, iscrtana nedoslednim odnosom kljunih aktera meunarodne zajednice (SAD, EU i NATO) prema prekriocima humanitarnog prava. Voljom spoljnih umeaa su yu-ratovoe i osumnjieni za zloine, ali ne svi, stigli u nadlenost Tribunala u Hagu. Nema garantija da e Tribunal, budui da je jo uvek u raljama dnevno-politikih potreba SAD i EU, valjano namiriti potrebu itelja sa prostora bive Jugoslavije za pravdom i pravom.116 Nova je potvrda kalkulanstva svetskih monika izruena zaustavljanjem meunarodne pravde na granicama Rusije. No, nita udno, budui da nju (pravdu) zapadni umeai, kao to smo prethodno ve zabeleili, ne priputaju ni u svoj zabran. Daleko je tee, meutim, proceniti da li demokratski poredak u evroatlantskim dravama unapred garantuje da e njihove vojske pri eventualnoj unutranjoj upotrebi potovati humanitarno pravo. Zahvaljujui prosperitetu i amortizacijskim kapacitetima rodnih drutva, ove vojske nisu posle II svetskog rata koriene za unutranju odbranu ili za izmenu poretka. Moe, dakle, samo da se nagaa da li bi one i u kojoj meri bile sklone da, pri supozicijskoj odbrani poretka, potuju humanitarno pravo. Oprez nalau ne tako davna iskustva steena prilikom upotrebe, na primer, unutranje vojske (Nacionalna garda) i policije u rasnim sukobima u junim dravama SAD. Razlozi su za brigu
115 O tome svedoi upotreba zabranjenih sredstava (npr.: municije s osiromaenim uranijumom i klaster bombi) tokom NATO agresije na SRJ. 116 U prilog ovome vidi: Miroslav Hadi, The role of the Army in the Process of Disintegration of Yugoslavia, in: Kriegsverbrecher vor Geriht, Das Haager UNTribunal fur Ex-Jugoslawien, Sudosteuropa-Gesellschaft, Deutsche Welle, Koln, 1999

55

dodatno porasli nakon to su SAD proglasile rat svetskom terorizmu, jer su se na unutranjem udaru njihovih snaga bezbednosti odmah nala ljudska prava rasno sumnjivih lokalnih graana. Nakon aktiviranja vojnih sudova i uveanja diskrecionih nadlenosti tajnih slubi narasle su i neizvesnosti oko potovanja prava graana SAD koji su se, opravdano ili ne, nali u njihovom zahvatu.117 U oba ova sluaja dodatno je potvrena inherentna sklonost delova vladajuih elita, te oruanih snaga i tajnih slubi da u ime (svoje interpretacije) viih dravnih i nacionalnih interesa prenebregavaju, kre ili nedovoljno potuju ljudska prava svojih sugraana. To dozvoljava spekulaciju po kojoj se stvarna privrenost ljudskim pravima vojski demokratskih drava moe jedino spoznati, odnosno potvrditi ili opovrgnuti, tek pri njihovoj eventualnoj unutranjoj upotrebi i to u uslovima otre socijalno-ekonomske i/ili politike krize. No, za sad je evidentno da se visoka kultura ljudskih prava u demokratskim dravama primila i u njihovim vojskama. Tim lake to je zatita ovih prava poduprta vrstim institucionalnim i proceduralnim garantijama.118 U prilog tome deluju i demokratski civilno-vojni odnosi koji se, uz ostalo, zasnivaju na obuhvatnoj (re)integraciji vojske u drutvo. Zapoet preobraaj tradicionalnih civilno-vojnih odnosa naloio je redefinisanje namene i ciljeva vojske. U tom je postupku vojna zatita bezbednosti drutva, drave i graanina izgubila primordijalni status. Na osnovu saznanja da je njihova bezbednost tek krajnji proizvod udruenog dejstva brojnih ekonomskih, socijalnih, politikih, demografskih, kulturnih, duhovnih, vrednosnih i ekolokih inilaca,119 zapoeta je postupna demilitarizacija sfere bezbednosti. Time se postepeno suava podruje vojnog ekskluzivizma, pa je i zahtev za potovanje ljudskih prava u vojnoj organizaciji stekao dodatni legitimitet. Na ovom je tragu zapoeto i postepeno nadilaenje klasine profesionalne i funkcionalne izolovanosti vojske od drutva.120 Da bi se olakao transfer demokratskih vrednosti u vojnu organizaciju, a njeni
117 ire: Ronald Dworkin, Stvarna pretnja amerikim vrednostima, The Gardian, 9. mart 2002, prema: Republika, br. 292-293, Beograd, 1-30. septembar 2002, str. 2326 118 ire: Hans Born, Viestruka kontrola oruanih snaga u demokratijama: sluaj Holandija, u: Demokratska kontrola vojske i policije, Miroslav Hadi (ed), Centar za civilno vojne odnose, Beograd, 2001, str. 191-228, posebno od str. 204, pa dalje 119 Uporedi: Barry Buzan, Ole Waever and Jaap de Wilde, Security: A New Framework for Analysis, Lynne Riener Publishers Inc, London, 1998 120 "The concept of Innere Fuhrung has made the Bundeswehr an integral and natural component of our state order and society. It is a successful concept for the comprehensive integration of armed forces into a democratic society."; Paul Klein, Jurgen Kuhlmann, Germany and its Armed Forces in Transition, in: Military and Society in 21st Century Europe, str. 189

56

pripadnici motivisali da ih voljno tite, podstaknuta je (re)integracija vojske u drutvo. Oekuje se da iz toga, pored ostalog, proistekne vea privrenost (pod)oficira ljudskim pravima svojih potinjenih, odnosno humanitarnom pravu pri upotrebi svojih jedinica (vojske). U nemakoj kreaciji stajnu taku ovog koncepta ini pojam graanin u uniformi.121 Ovaj se pojam zasniva na stanovitu da trajni ili privremeni boravak u vojsci pojedinca ne liava njegovih prava. Uz to, i na uverenju da bi vojnika od ostalih sugraana trebalo da razlikuje samo profesija, a ne opseg raspoloivih ljudskih prava. Profesionalni vojni angaman, dakako, podrazumeva da se uniformisani graanin unapred i dobrovoljno odrekne dela svojih ljudskih prava. A sve to u okvirima zadatim principima subordinacije i izvravanja nareenja kao temeljima vojne organizacije. No, to isto tako podrazumeva da dotinom graaninu odreen registar prava moe biti ogranien samo ustavom i zakonima, te da su ta ogranienja vremenski i prostorno omeena. Stvarna privrenost neke vojske i njenih pripadnika demokratskim vrednostima svog drutva moe se, dakle, svodno procenjivati na osnovu merenja njihovog odnosa prema korpusu univerzalnih ljudskih prava. Kljuni indikatori za to su stepen potovanja ljudskih prava unutar date vojne organizacije, odnosno pridravanje normi humanitarnog prava tokom spoljne ili unutranje upotrebe oruane sile. Iza ova dva zbirna indikatora krije se, dakako, mrea sloenih relacija. I pripadnici vojske i graani se nalaze ili se mogu nai u raznovrsnim situacijama, kao to im tom prilikom mogu zapasti brojne i razliite uloge. Zato se tek razlaganjem pojmova "zatita ljudskih prava u vojsci" i "potovanje humanitarnog prava", te istraivanjem njihove meuzavisnosti, ove apstrahovane odrednice mogu popuniti konkretnim sadrajima. To bi onda dozvolilo da se preciznije utvrdi delatan zahvat ljudskih prava u vojsci, odnosno humanitarnog prava te prepoznaju forme njihove materijalizacije. Time bi se stekli uslovi za popis normativnih prepreka i situacionih izazova potovanju ljudskih prava u vojsci, odnosno vojnom potovanju humanitarnog prava. Na toj bi osnovi onda bilo mogue proveravati stepen skladnosti izmeu normativne zagarantovanosti i stvarne zatienosti ovih prava u datoj vojnoj organizaciji. Za ove je svrhe neophodno, bar preliminarno, imenovati i razvrstati modalitete vojnog odnoenja prema ljudskim pravima.
121 U Nemakoj se ovaj proces zasniva na dva, meusobno povezana, koncepta: "Innere Fuhrung" (unutranje voenje) i "Citizen in Uniform" (graanin u uniformi) od ovog smo drugog i pozajmili naslov za svoj ogled; ire: Paul Klein, Jurgen Kuhlmann, Germany and its Armed Forces in Transition, in: Military and Society in 21st Century Europe, Jurgen Kuhlmann, Jean Callaghan (eds), Gorge C. Marshall Europen Center for Security Studies, Garmisch-Partenkirchen, 2000, pp. 183-225, a posebno od str. 189

57

Centralna diskriminanta pristie iz inherentnih razlika izmeu stanja mira i stanja rata. Iz toga, po naem miljenju, ishodi i postaje opravdanom uporedna upotreba oba pojma: ljudska prava (u vojsci) i humanitarno pravo. Drimo, pri tom, da je humanitarno pravo, u stvari, samo ratni oblik egzistencije ljudskih prava. Zato se prilikom upotrebe jednog ili drugog pojma ne suava njihov zahvat, ve se samo menja teite. U stanju je mira naglasak na problemu potovanja ljudskih prava pripadnika vojske, kao i domicilnih graana kad i ako se nau u njenom zahvatu. Ratnim se, pak, stanjem u centar uvodi problem potovanja ljudskih prava pripadnika rivalske vojske i civilnog stanovnitva protivnike drave. Meutim, zbog toga u ratnoj situaciji iz vidnog polja lako moe da nestane interno stanje ljudskih prava kod svake od zaraenih strana. Tim lake, to ratno stanje kod oba (svih) uesnika najee menja ili labavi odnos prema pravima svojih graana i vojnika. tavie, u njegovom se toku (zlo)upotrebom patriotizma neretko pribavljaju ideoloka pokria za unutranje, a radikalno, suavanje ili krenje ljudskih prava. Kao to se, uostalom, ratnom propagandom pored ostalog hoe da sprei provera odanosti svojih oruanih snaga humanitarnom pravu, a da se panja domae i strane javnosti preusmeri na prekraje protivnika (neprijatelja). Uprkos temeljnim razlikama izmeu stanja mira i rata, moguno je konstruisati jedinstvene modele pomou kojih se zahvat i sadraji ljudskih prava u vojsci, odnosno vojni odnos prema humanitarnom pravu dodatno specifikuju. Tako je, na primer, s obzirom na subjekt zatite, odnosno uivaoca prava opravdano razlikovati dva poetna (bazina) modela. U centru prvog su prava pripadnika date vojske (oruanih snaga). Skladno humanitarnom pravu ratno stanje u ovaj model uvodi i pripadnike rivalske vojske. Daljim se razlaganjem mogu izvoditi modelske varijacije spram razliitih parametara i/ili kriterijuma klasifikacije prava i njihovih uivalaca. Tako se s obzirom na status pojedinca u vojnoj organizaciji moe, na primer, konstruisati zaseban varijetet. To bi, pak, nalagalo da budu uporedno istraivani normativna ureenost i faktiko stanje ljudskih prava svake od kategorija pripadnika oficira, podoficira, ronih vojnika, vojnika po ugovoru i/ili profesionalnih vojnika, rezervnih stareina i vojnika, te civilnih lica zaposlenih u vojsci. Broj je varijeteta, dabome, odreen strukturom dotinih oruanih snaga. Treba pri tom oekivati da e nejednak status, kao saet izraz nejednakog uea u intraarmijskoj raspodeli moi, verovatno ispostaviti znatne razlike u ozbiljenosti prava svake od armijskih socijalnih i profesionalnih strata. Zbog toga bi bilo opravdano da se prilikom provere stanja ljudskih prava, na primer, oficirskog kora ima na umu njegova funkcionalna, hijerarhijska i rangovna (inovska) raslojenost na generalski sloj, sloj viih oficira (major pukovnik) i sloj niih oficira (potporunik kapetan I klase). Po istom principu se mogu

58

oekivati razlike unutar sloja podoficira, ali i izmeu mladih i starih vojnika u ronom sastavu. Isto tako, stanje ljudskih prava civilnih lica na slubi u vojsci moe znatno da zavisi od njihove strune kvalifikacije (visoka, srednja ili nia struna sprema), jer im ona odreuje poloaj i ulogu u vojnoj organizaciji. Sledei bi stepen razlaganja osnovnog modela mogao da proizae iz provere da li se ogranienja pojedinih prava odnose samo na stanja u slubi ili se ona prostiru i na ivot svih (nekih) kategorija pripadnika vojske van kasarne. Opravdano bi, takoe, bilo odvojeno analizovati i odnos vojske prema ljudskim pravima svojih pripadnika, koja shodno meunarodnim konvencijama i mesnom zakonodavstvu ne podleu, odnosno podleu privremenom ograniavanju.122 U centru se drugog modela nalaze (preostali) graani konkretnog drutva. Pri stanju rata u ovaj krug ulaze i civilni itelji neprijateljske drave. U stanju mira, a pri demokratskom ustrojstvu drutva, ljudska su prava (ostalih) graana naelno izvan dohvata vojske. Meutim, uestalost i opseg moguih odstupanja zavisi od toga kako su ustavom i zakonima ureene, izmeu ostalog, nadlenosti vojnih sudova i tajnih slubi vojske. U ovom sluaju od popisa i zahvata tzv. vojnih krivinih dela, ije je dokumentovanje povereno vojnim slubama bezbednosti a procesuiranje vojnim sudovima, zavisi da li e, koliko i kako vojska zadirati u ljudska prava graana. Daleko vanije je to da dobar deo prava graana stie u nadlenost vojske u stanjima dravne nude. Vrsta i broj ovih stanja, dakako, variraju od drave do drave, kao to su i nadlenosti vojske u njima razliito dimenzionirane. Tako, na primer, Ustav i zakoni SRJ poznaju vanredno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti i ratno stanje.123 Spram toga je onda moguno, a za istraivanje i neophodno, konstruisati modelske varijetete analogne stanjima nude. Razlaganje bi potom moglo biti nastavljeno s obzirom na vrstu i broj prava koja podleu ili ne podleu ogranienjima u svakom od stanja nude. Tim pre, jer ograniavanje, na primer, pojedinih politikih nasuprot ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava proizvodi nejednake posledice po status graanina (pojedinca). Isto tako, uskraivanje nekog od ovih prava moe biti kompenzovano nakon prekida stanja nude, dok jednom ukinuta druga prava (pravo na ivot, zabrana torture i sl.) vie ne mogu biti povraena. Valjanost se, ovde samo skiciranih, konstrukta jedino moe proveriti istraivanjem stanja ljudskih prava u konkretnom drutvu i pripadnoj mu vojsci. Budui da su takva istraivanja u SRJ (Srbiji i

Prema Ustavu SRJ prava garantovana u lanu 20, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 35 i 43 ne smeju biti derogirana ni u stanjima dravne nude; uporedi: Ustav SRJ, Zakoni, VINC, Beograd, 1993. 123 Uporedi: Ustav SRJ, l. 78, taka 3, kao i l. 4 Zakona o odbrani, op. izvor
122

59

Crnoj Gori) tek u zaetku,124 u daljem emo tekstu popisati poetne razloge za struno i javno propitivanje stanja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije (VJ). U nunoj meri referisaemo i na, preanji i sadanji, sociopolitiki ambijent u srpsko-crnogorskoj dravnoj zajednici.

Obeleja naslea
Stanje ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije (VJ), kao i odnos njenih pripadnika prema humanitarnom pravu valjano se jedino mogu razumeti i proceniti unutar analize prirode politikog poretka tree Jugoslavije (SRJ). Mada nastala iz sloma partijskog projekta socijalizma, ova je drava voljom svojih vlastodraca i uz podrku veine graana (glasaa), ostala batinik autoritarnog naslea Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ne udi, stoga, da su tokom kratkog ivota SRJ, a nezavisno od fiktivnih i/ili fingiranih demokratskih modifikacija, lokalni naslednici Josipa Broza Slobodan Miloevi i Momir Bulatovi/Milo ukanovi ostali verni komunistikom poimanju i praktikovanju ljudskih prava. Boljeg razumevanja radi, treba podsetiti da je u politiki prostor druge Jugoslavije tema ljudskih prava zvanino stigla uz tzv. treu korpu Zavrnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi.125 Od tada je ova tema komunistikom reimu uglavnom sluila za spoljnopolitiku upotrebu. U unutranjem saobrauju cela je pria o ljudskim pravima bila zapretana samoupravljanjem i, njemu navodno priroenim, socijalistikim humanizmom. Odatle je i odnos prema ljudskim pravima sve vreme bio posredovan ideologijom. Ideolokim itanjem, ljudska prava su preteno razumevana kao sredstvo kojim "svetski kapitalizam" hoe dodatno da dezavuie, a intencijalno i razori, "svetski proces (sistem) socijalizma". Javna je rezerva prema tematizovanju stanja ljudskih prava u SFRJ dodatno pothranjivana evidencijama o ugroenosti prava raznih manjina (crnaca, siromanih itd.) u zemljama Zapada. Ideolokim i propagandnim pristupom htela se, u krajnjoj instanci, negirati civilizacijska i univerzalna vrednost koncepta (zatite) ljudskih prava. Dubinski razlozi za otpor stizali su iz straha reima od unutranje kritike socijalizma sa stanovita (ne)dostupnosti ljudskih prava. Tim vie, jer bi takva kritika nuno namet124 Nosioci su tog posla do sad uglavnom bile nevladine organizacije koje su svoje nalaze javnosti predoavale u formi godinjih izvetaja o stanju ljudskih prava u SRJ (Srbiji), referiui u tom sklopu i o povredama tih prava u VJ. Tako, na primer, Beogradski centar za ljudska prava od 1998. godine izdaje redovne godinje izvetaje "Ljudska prava u Jugoslaviji". 125 Deo teksta Zavrnog akta posveenog saradnji u humanitarnim i drugim oblastima, vidi u: Dokumenti KEBS 1975-1995, Meunarodna politika i grupa izdavaa, Beograd, 1995, str. 47-69

60

nula propitivanje posledica, a potencijalno i krivino sankcionisanje nosilaca revolucionarnog terora (1944-1947) i brojnih frakcijskih obrauna u KPJ (Sukob s IB, 1948-1953; Brionski plenum, 1966; Cestovna afera, Maspok, Obraun s liberalima u Srbiji, 1971, itd.). Ovo tim pre, jer su razorne posledice unutarpartijskih sukoba i obrauna zahvatale celo drutvo. Instrumentalnom odnosu reima prema ljudskim pravima u to su vreme pogodovale dve grupe zbirnih razloga. Prva je grupa bila produkt njegove uspene eksploatacije geopolitike pozicije SFRJ. Vetim ekvilibriranjem reim je izvlaio zamane ekonomske koristi od Zapada. To ga, pak, nije obavezivalo da se odrekne svog ideolokog bratstva sa Istokom (SSSR). tavie, ideolokom trijadom "samoupravljanje optenarodna odbrana nesvrstavanje" reim je sebe pred delom svetske javnosti i mesnim graanima bio legitimisao kao moralno superiornog kritiara i kapitalizma i lagerskog socijalizma. Zahvaljujui tome, iteljima SFRJ je delimino omekavanje lokalnog staljinizma bilo lako prikazano kao presudan iskorak ka "carstvu slobode". Kad je potom iz ideoloke radionice Partije stigao koncept integralnog samoupravljanja,126 svaka je rasprava o ljudskim pravima za vlastodrce postala bespredmetna, a za inicijatore opasna. Druga je grupa razloga bila krajnji produkt primene kombinovanih metoda, kojima je reim sustavno dokidao potrebu pojedinca (nikad postalog graanina) za postizanje ljudskih prava. Supstancijalna je odbojnost prema ovom tematu proizvoena sistematskom ideolokom indoktrinacijom. Potom je grananjem samoupravnih procedura kod itelja pothranjivana iluzija o osvojenosti bazinih ekonomskih i politikih prava. Boni su podupirai, uz ostalo, graeni na socijalnoj korupciji stanovnitva koje je svikavano da unapred troi nezaraeno (pozajmljeno). Uz to je strategijom ubrzane industrijalizacije podsticana vetaka migracija sa sela u grad, te je stalno rastao broj egzistencijalnih ovisnika o reimu. Povrh svega, prenoenjem (budue) istorije u nadlenost kolektivnih entiteta Partije i radnike klase potencijalni je graanin dodatno obezliavan i oslobaan svake potrebe za individualizacijom. Iza samoupravne fasade krili su se centralni garanti odrivosti autoritarnog reima: vojska, policija i tajne slube. Njihova je mo nad graanima bila legalizovana davanjem im obaveze da tite ustavni poredak, to je bilo samo drugo ime za zatitu apsolutne vlasti Voe i Partije.127 Odatle su oni primarno delovali kao ispostave klasine po
126 Idejne mu je osnove poloio Edvard Kardelj u brouri Pravci razvoja politikog sistema socijalistikog samoupravljanja, IC Komunist, Beograd, 1977. 127 Ve je lanom 134 Ustava FNRJ iz 1946. g. bilo predvieno da Jugoslovenska armija, uz ostalo, "slui odravanju mira i bezbednosti". Ustavnim zakonom iz 1953. godine Federaciji je, a time i njenoj vojsci, bilo stavljeno u dunost da uz od-

61

litike policije namenjene za otkrivanje i sankcionisanje drugaije misleih graana. Za tu svrhu ovi su aparati bili faktiki izuzeti iz nadlenosti institucija sistema. Tim lake, jer je na delu bio fasadni sistem, ija je uloga bila svedena na legitimisanje i legalizovanje odluka partijske vrhuke. Skladno tome, odnos vojske, policije i tajnih slubi prema ljudskim pravima graana, odnosno uestalost i vrste njihovog krenja bili su izvan ikakvog uvida ali i uticaja javnosti i parlamenta. Sve se to odvijalo pri hiperprodukciji ustava i ustavnih dopuna, zakona i podzakonskih akata to je vodilo opadanju njihove efektivnost. Bujanje normi i (para)sudskih instanci128 nije moglo da prikrije dominaciju dnevne politike i ideologije nad principima pravde i vladavine prava. Shodno tome, odnos izvrne i sudske vlasti prema ljudskim pravima bio je proizvoljan, odnosno po meri trenutnih potreba partijske oligarhije.129 Da ironija bude vea, pozicija "partijske toljage" nije pripadnicima represivnog aparata donela bolju zatitu njihovih individualnih prava. S rastom njihove kolektivne moi nad sugraanima, rasla je i njihova jedinana obezmoenost unutar rodne organizacije. Bio je to, uostalom, nuan preduslov za njihovu politiku (zlo)upotrebu. Zakonsko ograniavanje zahvata subordinacije, jednostareinstva i bespogovorne poslunosti bilo je opovrgnuto instaliranjem diskrecionih prava komandnih instanci, ime je bila inaugurisana lina (samo)volja nadreenog.130 Koristi koje su aparati sile pribavljali iz svoje sistemske izuzetosti njihovim su se pripadnicima povratno iskazivale kao tete. Izuzetost, na primer, iz parlamentarne kontrole partijskom je i vojnom vrhu dozvoljalo ne samo proizvoljnu unutranju upotrebu vojske, ve im je isto tako davalo odreene ruke unutar vojne organizacije. Pripadnici vojske su stoga bili lieni mogunosti da pri eventualnom ugroa
branu zemlje "titi drutveni i politiki poredak". Ovaj je poredak u lanu 114 Ustava SFRJ iz 1963. g. bio imenovan kao "socijalistiko drutveno i politiko ureenje", te se obaveza JNA da titi ustavni poredak odnosila i na njegovu socijalistinost. Takom 3 XLI amandmana na Ustav iz 1971. g. imenovane su Oruane snage SFRJ, sastavljene od JNA i TO, sa zadatkom da uz ostalo brane i ustavni poredak. lanom 240 Ustava iz 1974. g. bila je potvrena obaveza OS da tite "ovim ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ". Prema: Miroslav Hadi, Manjak pretpostavki za demokratsku kontrolu Vojske Jugoslavije, u: Demokratska kontrola vojske i policije, op. izvor, str. 64 128 Tipian primer za to su bili sudovi udruenog rada 129 To ilustruje sluaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu; detaljno: Neboja Popov, Contra Fatum, Mladost, Beograd, 1989. 130 Tipian primer za to predstavljaju odredbe o ocenjivanju aktivnih vojnih lica (Zakon o slubi u oruanim snagama, Narodna Armija, Beograd, 1989, l. 112-121), po kojima su njihov status i egzistencija direktno zavisile od (zlo)volje nadreenog stareine. ire o tome: Jovan Lj. Buturovi, Mehanizmi za zatitu ustavnosti i zakonitosti u JNA i VJ, u: Demokratska kontrola vojske i policije, Miroslav Hadi (ur.), Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, Beograd, 2001, str. 99-120

62

vanju svojih prava potrae i/ili nau zatitu u parlamentu ili javnosti. tavie, instaliranjem zasebnog sistema vojnog sudstva i tuilatva sa irokim nadlenostima, pripadnici vojske i graani su bili uskraeni za mogunost civilne sudske zatite svojih ljudskih prava.131 Daleko tee posledice je, meutim, imala primena mehanizama i instrumenata za skriveno krenje ljudskih prava. Tome su pogodovale zabrana pristupa javnosti u vojno-policijsku sferu, te protezanje dosega vojne tajne. Uz to, vojna i policijska sluba nisu bile jednako dostupne svim graanima. Ulazna je selekcija vrena primenom protivustavnog kriterijuma ideoloke i socijalno-klasne podobnosti kandidata i/ili njihovih roditelja. Dalji status onih koji su se kvalifikovali presudno je zavisio od internih partijskih i tajnih slubi. One su, pak, bile kljuni instrumenti za istiskivanje vika poslunosti, odnosno za preutno odricanje pripadnika vojske, policije i tajnih slubi od zatite svojih ljudskih prava. Tako je, na primer, profesionalno opredeljenje za vojnu slubu zahtevalo od pojedinca da se odrekne prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti, odnosno da prihvati partijsku ideologiju kao svoje vjeruju. tavie, od njega je zahtevano i da van radnog mesta deluje kao promoter partijske interpretacije socijalizma. U ideolokom zahvatu vojske bio je i roni sastav, te su regruti nezavisno od svoje volje i uverenja bili podvrgnuti sistematskoj ideolokoj (pre)obuci.132 Uporedo je sledilo i ograniavanje prava vernika, te prava na prigovor savesti i civilnu (alternativnu) slubu. Nadasve, redukcijom instrumenata i procedura za zatitu ustavnosti i zakonitosti unutar JNA ugroeni pojedinac je bio upuen da zatitu svojih prava trai od onih (nadreenih) koji su mu ta prava i krili.133

Nunost istraivanja stanja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije

U momentu kad se inilo da e temeljna kriza socijalizma tokom 1980-ih u pozitivnoj soluciji ishoditi demokratsko preustrojstvo SFRJ, a time i ukidanje svemoi vojske, policije i tajnih slubi,134 one su voljom nacional-republikih elita postale glavni uterivai graana u

Uporedi: Jovan Lj. Buturovi, op. izvor, posebno od str. 116, pa dalje ire o tome u: Miroslav Hadi, Sudbina partijske vojske, Samizdat FREE B92, Beograd, 2001. 133 "Vojna lica imaju pravo da pretpostavljenim stareinama podnose pritube i druge predstavke u vezi sa svim pitanjima iz ivota i rada u vojnoj jedinici () Pravo na pritubu protiv nareenja pretpostavljenog stareine ne oslobaa vojno lice od obaveze da nareenje izvri"; Zakon o slubi u oruanim snagama, l. 56, op. izvor 134 U to su se vreme, a posebno u Sloveniji, pojavili zahtevi za civilno sluenje vojnog roka, demokratizaciju unutararmijskih odnosa, izmene u finansiranju JNA, ukidanje posebne vojne industrije, ravnopravnost jezika i sl. Uporedi: Borba, 27. i 28. mart 1989, str. 10
132 131

63

meusobni rat.135 Tokom yu-ratova graane su, uz njihovo uee dabome, sustigle sve posledice ustavne i sistemske skrajnutosti ljudskih prava u SFRJ. Zato su njihova prava bila sve vreme ugroena unakrsnom vatrom netom nastalih drava i njihovih oruanih formacija. Eventualni manjak nacional-patriotizma i ratobornosti graanina je izlagao progonu matine drave i vojske, dok su ga inovernost i/ili drugaije nacionalno poreklo izlagale etnocidu njemu neprijateljskih vojski i drava. Zbog toga su yu-ratovi bili i ostali kljuni interferirajui inilac i determinanta stanja ljudskih prava u SRJ i njenoj vojsci. Uz to, status ljudskih prava u SRJ i VJ, kao i njihov odnos prema humanitarnom pravu su bili dodatno odreeni cezaristiko-totalitarnom involucijom reima Slobodana Miloevia.136 Pod dejstvom ove injenice na stalnom udaru su bila sva ljudska prava svih graana SRJ, ukljuujui i pripadnike vojske. tavie, VJ i njeni elnici su kao deo opresivnog reima aktivno uestvovali u ograniavanju i krenju prava svojih sugraana. Zahvaljujui tome, neutvren broj pripadnika VJ je, posebno tokom ratnih dejstava na Kosovu, voljno i/ili nevoljno krio odredbe humanitarnog prava. Osnovanost sumnje u krenje ljudskih prava u VJ i njenom (ratnom) zahvatu podupiru i ustavno-zakonske manjkavosti u ureenju statusa i delokruga Vojske u treoj Jugoslaviji. Brojne su ustavne "rupe" dozvoljavale Miloeviu da vojsku koristi za nasilnu odbranu svoje line vlasti.137 Kljune ustavne praznine nisu, meutim, otklonjene ni kasnijim zakonima.138 tavie, Zakon o vojsci i Zakon o odbrani su doneti tek 18 meseci posle proglaenja SR Jugoslavije.139 Vojska i njeni pripadnici su, znai, u tom periodu imali nedefinisan status, te je reim na njih primenjivao stare zakone ili podzakonska akta. Po nalazima dr Jovana Lj. Buturovia, Zakon o Vojsci je ak bio

135

2002

ire: Miroslav Hadi, The Yugoslav Peoples Agony, Ashgate, England,

136 Uporedi: Milan Podunavac, Princip graanstva i priroda politikog reima u postkomunizmu: sluaj Srbija, u: Potisnuto civilno drutvo, Vukain Pavlovi (ur.), Eko centar, Beograd, 1995, str. 221-235 137 Njihov popis vidi u: Miroslav Hadi, Sudbina partijske vojske, op. izvor, str. 226-238 138 Nalaze o manjkavostima zakonske regulative vidi u: Compendium of Yugoslav Laws on the Security Sector: Human Rights and Democratic Oversight Aspects, Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces, Centre for CivilMilitary Relations, Belgrade, 2002 139 Mada je Ustav SRJ proklamovan 27. aprila 1992. godine, Zakon o Vojsci Jugoslavije je stupio na snagu tek tokom 1994. godine kad ga je usvojilo i Vee republika Savezne skuptine, a Zakon o odbrani 29. oktobra 1993. godine; prema: Zakoni, VINC, Beograd, 1993, str. 13, 57 i 213

64

korak unazad spram normativnih reenja iz vremena JNA.140 Naime, u SFRJ su status vojske i njenih pripadnika bili predmet pet zakona: Zakona o slubi u oruanim snagama, Zakona o vojnoj obavezi, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika, Zakona o zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika i Zakona o dodatku na decu i drugim oblicima deije zatite vojnih osigurnika. Uzeti zajedno, svi ovi zakoni su sadravali oko 1.000 lanova, da bi novim zakonom, koji sadri svega 364 lana bili stavljeni van snage. Redukcija broja i opsega zakonskih normi je imala dvostruke negativne posledice. Time je, prvo, najvei deo materije prenet u podzakonsku regulativu pa je smanjena pravna sigurnost pripadnika vojske, ali i graana kad se nau u njenom zahvatu. Izvan zakonskog ureenja su zatim ostale vane i osetljive oblasti intraarmijskih odnosa. Zakonom, uz ostalo, nije ureen opseg vojne tajne i delokrug vojnih slubi bezbednosti. Umesto toga naelniku Generaltaba je preputeno da odredi "koja se lica smatraju ovlaenim licima organa bezbednosti i vojne policije" (l. 30). Zna li se da je status vojnih slubi bezbednosti tek od skora ureen saveznim zakonom,141 postaje jasno zato je njihova mo unutar vojske bila neograniena. Tim vie, jer su i podzakonska akta pravila, uputstva i sl. o radu ovih slubi klasifikovana, te su nedostupna ne samo graanima, ve i pripadnicima vojske. Dodajmo da su izvan Zakona ostali, na primer, ceo vojnoindustrijski kompleks, kao i raspolaganje stambenim fondom Vojske. To je, pak, pogodovalo finansijskim i drugim zloupotrebama u Vojsci i oko nje. Drugo: Zakon o vojsci sadri brojna diskreciona prava komandi, ime se stimulie komandantska samovolja. Time je olakano ugroavanje i/ili krenje ljudskih prava pripadnika vojske i graana. Svedok tome je, na primer, institut vanrednog unapreenja (l. 46) po kome predsednik SRJ moe, na predlog naelnika Generaltaba, da vanredno unapredi oficire u in generala, a naelnik Generaltaba podoficire i oficire u vii in. Ovim su lanom de facto obesmiljene odredbe Zakona o kriterijumima i postupcima za njihovo unapreenje u vii in (l. 41-45). Diskrecioni karakter ima i odredbu po kojoj oficiru i/ili podoficiru moe prestati sluba kad navri 30 godina penzijskog staa "ako to zahtevaju potrebe slube" (l. 107, trei stav). Isti rang ima i odredba po kojoj nekom od njih sluba prestaje "ako je dva puta uzastopno nepovoljno ocenjen" (l. 107, drugi stav, taka 3). U oba sluaja nadreenom stareini je preputeno da diskreciono utvrdi "potrebe slube", odnosno da davanjem negativne ocene udalji pojedinca

ire vidi: Jovan Lj. Buturovi, Mehanizmi za zatitu ustavnosti i zakonitosti u JNA i VJ, u: Demokratska kontrola vojske i policije, op. izvor, str. 99-120 141 Zakon o slubama bezbednosti SRJ kojim su obuhvaene i vojne slube bezbednosti, usvojen je tek 2. jula 2002. godine; vidi: Slubeni list SRJ, broj 37/2002.
140

65

iz vojske i time ga ostavi bez posla. Nepoznat je raspon diskrecionih prava koja su komandantima data podzakonskim aktima, jer su ona nedostupna javnosti. Pravnu nesigurnost vojnika i graana uveava, ma koliko to zvualo paradoksalno, postojanje zasebnog sistema vojnog sudstva i tuilatva. Razlog za to su, prema miljenju profesora Dimitrijevia, iroka ovlaenja vojnih sudova i tuilatva.142 U njihovom zahvatu su pored tzv. vojnih krivinih dela i brojna ostala krivina dela. Vojni sudovi su, na primer, ovlaeni da vode postupke i u vezi "politikih" krivinih dela. Oni, ujedno, mogu da izuzmu vojna lica iz nadlenosti civilnih sudova. Uz to, poto predsednik SRJ postavlja i razreava vojne sudije i tuioce njihova je profesionalna nezavisnost direktno suena. Povrh svega, javno dostupna evidencija upozorava da postoje osnovane sumnje da je u VJ ili njenom zahvatu tokom poslednjih deset godina bilo ograniavanja i/ili krenja ljudskih prava, odnosno humanitarnog prava.143 Tako se, izmeu ostalog, razlono sumnja na: raznovrsna krenja zakona i obiaja rata, koja su vrena pod okriljem ili u ime JNA, odnosno VJ, a koja su kulminirala ratnim zloinima protiv ovenosti i genocidom skriveno etniko ienje oficirskog i podoficirskog kora VJ izmeu 1992. i 1994. godine prisilno uee jednog broja stareina VJ u ratovima u Hrvatskoj i BiH prisilnu mobilizaciju izbeglica iz Hrvatske i BiH i njihovo slanje na frontove u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj nepotovanje prava prigovora savesti, odnosno prava na civilnu (alternativnu) slubu

Uporedi: Vojin Dimitrijevi, Jugoslovensko vojno zakonodavstvo, Compendium, op. izvor, str. 10-17 143 Mada ne porie da su i neki srpski akteri u yu-ratovima inili zloine, Mirjana je Vasovi (Pobornici "Zvanine verzije", Prizma, CLSD, Beograd, maj 2002, str. 40-44) podvrgala otroj, a paualnoj, kritici zagovornike "zatite univerzalnih ljudskih prava i osude zloina protiv ovenosti", jer oni navodno "zduno podravaju" praksu "etnifikacije" zloina "na terenu". Autorka je za tu svrhu konstruisala i drugaije misleim, a posebno autorima knjige Srpska strana rata, podmetnula ideju da se celokupna srpska javnost mora suoiti "sa srpskim zloinima" i na taj nain proi svojevrsnu kolektivnu "katarzu", da bi potom utvrdila kako je u toj (njenoj) ideji "sadrana implicitna pretpostavka o odgovornosti srpskog naroda u celini". Zavrnu je optubu izvela u tvrdnju da "ovakav zahtev izraava, tako, naelo kolektivne odgovornosti u svom najekstremnijem vidu." (sva podvlaenja u originalu M. H.). Divljenje, dabome, zasluuje lakoa s kojom je dotina autorka usputno i u nekoliko pasaa, pripisujui pritom svojim insinuacijama teorijsku i metodoloku vrednost, opovrgla nalaze 27 autora izloene na 832 strane (Srpska strana rata, Traume i katarza u istorijskom pamenju, Neboja Popov (ur.), Republika, Beograd, 1996)
142

66

 montirane sudske procese u vojnim sudovima (sluaj generala Trifunovia i novinara Miroslava Filipovia) uee vrhovnika VJ u raspirivanju nacionalne i verske mrnje unutranju politiku zloupotrebu nekih komandi i jedinica VJ. Stvarne se razmere krenja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije, dakako, mogu saznati tek na osnovu empirijskih istraivanja. To, pak, zahteva stavljanje vojske pod demokratsku civilnu kontrolu. Tome treba da prethodi demokratska rekonstitucija dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Ona, pak, nije mogua bez uspostave vladavine prava, jer od nje direktno i presudno zavisi i status ljudskih prava u VJ. Sve to zahteva da se ustavni status vojske uredi na moderan nain, te da se radikalno izmeni pratee, vojno-odbrambeno, zakonodavstvo. Uz to, neophodno je sistematsko obrazovanje pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane, kao i nosilaca izvrne i zakonodavne vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, za rad u uslovima demokratske civilne kontrole vojske. U tom sklopu je nuno i organizovano obrazovanje za potovanje ljudskih prava pripadnika vojske.

67

II

LJUDSKA PRAVA U VOJSCI JUGOSLAVIJE

68

69

Milorad Timoti

Javno mnjenje Srbije o ljudskim pravima u Vojsci Jugoslavije

Uvodne napomene Od 3. do 10. marta 2001. godine, na osnovu projekta i upitnika uraenih u Centru za civilno-vojne odnose, nevladinoj organizaciji iz Beograda, Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje Instituta drutvenih nauka u Beogradu sproveo je istraivanje na svom stadardnom reprezentativnom uzorku od 1680 graana Srbije. Istraivanje je sprovedeno u 105 sluajno odabranih mesnih zajednica na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije. Primenjen je stratifikovani troetapni kvotni model uzorka. U prvoj etapi odreene su proporcije regiona. Na primer, u poduzorku za Vojvodinu regioni su bili Baka, Banat i Srem. U drugoj etapi sluajno su izvuene optine, a verovatnoa njihovog izbora zavisila je od brojnosti stanovnitva u njima. U treoj etapi obuhvaene su mesne zajednice prema istom principu, sada primenjenom unutar ukljuenih optina, takoe na osnovu kumulativnih frekvencija. Kvotni kriterijumi bili su stratum (urbana i ostala naselja), pol, starost i obrazovanje ispitanika, polazei od rezultata popisa 1991, korigovanih na osnovu demografskih projekcija. Uzorak je relativno precizno odslikao punoletnu populaciju Srbije u pogledu pola (po 50% mukaraca i ena), generacijske pripadnosti (21% mlaih od 30 godina, 19% u dobi od 30 do 39 godina, 18% starih od 40 do 49 godina, 17% od 50 do 59 i 25% preko 60 godina), uea urbanog stanovnitva (57%), nacionalnosti (Srba 81%, Maara 7%, Jugoslovena 3%, Muslimana 2%, Roma 2%, Hrvata 1%, Crnogoraca 1% i ostalih 4%) i nivoa obrazovanja (41% onih koji imaju zavrenu osnovnu kolu ili su bez nje, 45% onih koji su zavrili kole za radnike kvalifikacije i onih koji su zavrili sve etvorogodinje srednje kole i 14% onih koji imaju vie i visoke kole). Za tip uzorka primenjenog u ovom istraivanju rauna se da je mogunost greke za dihotomne varijable do 3%.

70

Izmeu ostalih, upitnikom su bila obuhvaena i pitanja koja se odnose na bezbednost i odbranu zemlje, ulogu vojske u politikom sistemu, budui izgled Vojske Jugoslavije i njen odnos prema odbrambenim integracijama u regionu i u Evropi, ljudska prava u Vojsci Jugoslavije i neka druga. Miljenja o pitanjima koja se odnose na unutranji ivot u Vojsci Jugoslavije i potovanje ljudskih prava u njoj dao je poduzorak ispitanika koji su sluili vojni rok ili su radili u vojsci kao aktivne stareine. Taj poduzorak iznosio je 698 ispitanika, to je sasvim dovoljan broj za pouzdano zakljuivanje. Rezultati ispitivanja pruaju mogunost zakljuivanja o nekim pitanjima odbrane i vojske o kojima javnost do sada nije imala priliku da se odreenije izjasni iz vie razloga, kao to su vanredne okolnosti kroz koje je zemlja prolazila poslednjih desetak godina i poseban poloaj koji je vojska u naem drutvu tradicionalno imala. Sada nastaju nova vremena, pa je potrebno i to menjati, odnosno omoguavati javnosti da se izjanjava o to veem broju pitanja koja se odnose na bezbednost i odbranu i na vojsku koja e se o tome brinuti. 1. Miljenja o postojanju korupcije u vojsci Svaka korupcija je izvor krenja ljudskih prava, jer pojedince nezaslueno favorizuje u odnosu na druge pripadnike odreene organizacije. Zbog toga smo ispitivanjem eleli da proverimo kakva su u tom pogledu miljenja i iskustva onih koji su sluili u vojsci.

1.1. Vojska i korupcija

Ispitanici su, dakle, upitani da li po njihovim saznanjima u Vojsci Jugoslavije ima ili nema pojava korupcije.
Tabela 1
Da li, po Vaem miljenju, ima pojava korupcije i u VJ? 1. Da 2. Ne 3. Ne zna 4. Bez odgovora Ukupno Broj 363 88 245 2 698 Procent 52,0 12,6 35,1 0,3 100,0

71

Tabela 1 pokazuje da veina ispitanika (52,0%) smatra da i u vojsci ima korupcije, dok samo 12,6% misli da je nema. Ostali ispitanici su odgovorili da ne znaju. Miljenje da u vojsci ima korupcije ee zastupaju mlai ispitanici oni u generaciji 30-39 godina 61,9%, a oni starosti preko 60 godina znatno ree 34,2%. Kada rezultate o ovom pitanju analiziramo posmatrajui zanimanja ispitanika, vidimo da slubenici ili tehniari sa srednjom kolom (60,2%) i slubenici ili strunjaci sa viom ili visokom strunom spremom (65,4%) neto ee od proseka smatraju da i u Vojsci Jugoslavije ima korupcije.

1.2. Rasprostranjenost korupcije u odnosu na drutvo

Sledeim pitanjem traeno je od ispitanika da uporede rasprostranjenost korupcije u vojsci u odnosu na drutvo u celini.
Tabela 2
Kako biste ocenili rasprostranjenost pojava korupcije u VJ u odnosu na drutvo u celini? Da li biste rekli da ih ima ... 1. Znatno manje nego u drutvu 2. Manje nego u drutvu 3. Isto kao i u drutvu 4. Vie nego u drutvu 5. Znatno vie nego u drutvu 6. Ne moe da oceni Ukupno Broj 62 113 144 17 8 23 367 Procent 16,9 30,8 39,2 4,6 2,2 6,3 100,0

Veina ispitanika (86,9%) smatra da u Vojsci Jugoslavije ima korupcije isto ili manje nego u drutvu u celini. Nema znaajnijih razlika u odnosu na obeleja ispitanika. Rezultati dobijeni kao odgovori na dva prethodna pitanja pokazuju da je na vojsku javnost poela kritiki gledati, da se javnost, a posebno njeni mlai i obrazovaniji segmenti, oslobaa nekritikog favorizovanja vojske i poinje realnije ceniti njenu drutvenu sutinu i ulogu u drutveno-politikom ivotu.

2. Miljenja i iskustva u vezi s ostvarivanjem ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije

72

Polazei od injenice da vojna sluba neminovno namee ograniavanje odreenih prava linosti, ispitivanjem smo hteli saznati koja od tih ogranienja ispitanici najee zapaaju.144 U pitanje su bila uvrtena prava koja su taksativno navedena u Ustavu SRJ kao osnovna ljudska prava i ponuena je petostepena skala za odgovore ispitanika.

2.1. Ograniavanja prava na ivot

Pravo na ivot je jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom SRJ, pa se zbog toga prvo pitanje na njega odnosilo.
Tabela 3
Da li je bilo ograniavanja prava na ivot? 1. Nije 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 588 38 34 35 5 700 Procent 84,0 5,4 4,9 5,0 0,7 100,0

Kao to je mogue videti iz Tabele 3, ogromna veina ispitanika ceni da im pravo na ivot nije bilo ograniavano za vreme sluenja vojnog roka, odnosno obavljanja profesionalne vojne slube. Nema znaajnijih razlika u stavovima u odnosu na obeleja (godine starosti, obrazovanje, nacionalnu pripadnost) ispitanika, to ukazuje na visok nivo saglasnosti uzorka u vezi sa ovim pitanjem.

2.2. Nacionalna i verska pripadnost i ravnopravnost

S obzirom na versku i nacionalnu raznolikost stanovnitva u SRJ ova prava imaju izuzetan znaaj.
Tabela 4
Jednakost graana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost Broj Procent

144 Pun tekst pitanja glasio je: Da li su i ako jesu, koliko esto su Vama lino ili Vaim kolegama tokom sluenja vojnog roka ili profesionalne vojne slube bila ograniavana ili krena neka od sledeih ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom SRJ? Zatim su bila navedena prava za koja su dobijeni rezultati prikazani u tabelama od 3 do 14.

73

1. Nije 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno

528 71 42 44 14 699

75,5 10,2 6,0 6,3 2,0 100,0

Na ovo pitanje neto je vei procent nepovoljnih odgovora nego na prethodno. Neto vie od 8% ispitanika smatra da su imali negativna iskustva u vezi sa svojom nacionalnom i verskom pripadnou za vreme boravka u vojsci. Da bi bilo mogue bolje sagledati rezultate odgovora na prethodno pitanje, dat je i njihov pregled u zavisnosti od nacionalne pripadnosti ispitanika (Tabela 5).
Tabela 5
Jednakost graana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost 1. Nije 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Srbi 78.1 9.0 5.5 5.3 2.1 Maari 70.2 17.0 8.5 2.1 2.1 Ostali 61.2 14.1 8.2 15.3 1.2 Prosek 75.5 10.2 6.0 6.3 2.0

Nacionalna pripadnost pokazuje blag uticaj na odgovore ispitanika, ali su razlike dosta male, a rezultati su u celini povoljni za bivu i sadanju vojsku. Na primer, svega 4,2% Maara misli da im je ponekad ili esto bila uskraena jednakosti sa ostalima zbog nacionalne pripadnosti. ak i ako se tome doda procent onih koji su odgovorili "Retko" (17,0%), rezultat nije jako nepovoljan. Procent nepovoljnih odgovora ("Ponekad" i "esto") je neto vei kod "Ostalih"145 (16,5%), ali ni on nije posebno zabrinjavajui.
Tabela 5a
Nejednako postupanje prema stareinama i vojnicima u zavisnosti od njihove nacionalne i verske pripadnosti Broj Procent

145 U kategoriju "Ostali" svrstani su: Crnogorci, Muslimani, Hrvati, Jugosloveni, Albanci, Slovaci, Rumuni, Bugari, Romi, jer ih statistiki nije bio dovoljan broj da bi bili pojedinano prikazani.

74

1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno

98 293 138 112 20 661

14,8 44,3 20,9 16,9 3,0 100,0

Slinog znaenja bilo je i pitanje da li je pripadnicima vojske teko padalo eventualno nejednako postupanje pretpostavljenih prema potinjenima zavisno od njihove nacionalne i verske pripadnosti. (Tabela 5a) Procent onih koji su odgovorili teko i veoma teko iznosi skoro 20%, to je znatno vii procenat nego u prethodnom pitanju.
Tabela 5b
Nejednako postupanje prema stareinama i vojnicima u zavisnosti od njihove nacionalne ili verske pripadnosti 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Srbi Maari Ostali Prosek

16.2 45.1 19.9 16.0 2.8

12.8 34.0 34.0 14.9 4.3

7.6 44.3 20.2 25.3 3.8

14.9 44.2 20.9 17.0 3.0

Kao to se iz Tabele 5b vidi, procent ostalih kojima teko ili veoma teko pada nejednako postupanje prema stareinama i vojnicima zavisno od njihove nacionalne ili verske pripadnosti je vii od proseka (29,1%). Maari, meutim, ak ree od proseka biraju te odgovore (18,2%).

2. 3. Pravo na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta linosti

Ovo Ustavom definisano pravo je dosta apstraktno za veinu ispitanika koji sigurno ne poznaju istorijat borbe za to pravo.
Tabela 6
Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta linosti 1. Nije Broj 411 Procent 58,7

75

2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno

94 67 97 31 700

13,4 9,6 13,9 4,4 100,0

Poto je vojni poziv profesija u kojoj su njeni nosioci esto izloeni opasnostima (borbena gaanja, vebe, rukovanje eksplozivnim sredstvima, opasnost uea u oruanim sukobima), razumljivo je to je procent onih koji su u tom smislu osetili ugroenost neto vei nego u prethodnim pitanjima. Psihiki integritet je, verovatno, povreen strogou vojne discipline, kao i optim fizikim i psihikim naporima s kojima je povezana vojna sluba. I kod ovog pitanja postoji korelacija izmeu godina ispitanika i pozitivnosti njihovih ocena. Na primer, procent onih koji smatraju da im je ponekad bio ugroen fiziki i psihiki integritet pokazuje pravilan trend opadanja po intervalima godina ivota (21,8%, 20,6%, 13,2%, 10,2% i 5,9%). Znai, to su ispitanici mlai, to su se u veem procentu izjanjavali da im je u vojsci bio ugroen ivotni integritet. Takav trend moda je i rezultat oteanih ivotnih uslova u Vojsci Jugoslavije poslednjih godina, ali i stalne opasnosti da e jedinice biti upuene na ratita na kojima je ona dejstvovala. (Deo ispitanika, ali ne veliki, uestvovao je u ratnim dejstvima).

2.4. Pravo na slobodu i bezbednost linosti

Pravo na slobodu i bezbednost linosti je jedno od osnovnih Ustavom garantovanih ljudskih prava, ali i ono u odreenoj meri mora biti ogranieno u vojsci.
Tabela 7
Pravo na slobodu i bezbednost linosti 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 445 80 64 89 22 700 Procent 63,6 11,4 9,1 12,7 3,1 99,9

76

Ovo pravo je u znatnoj meri komplementarno sa prethodnim (Tabela 6), pa je razumljivo i logino da su rezultati slini. To ujedno ukazuje i na pouzdanost dobijenih rezultata. Ispoljen je isti trend u zavisnosti od starosne dobi ispitanika: poveanjem godina ivota opada procent onih koji su doivljavali ogranienja prava na slobodu i bezbednost linosti (17,3%, 18,8%, 11,0%, 11,1%, 7,0%). Verovatno su i ovde ispoljili uticaj isti inioci kao i kod prethodnog pitanja.

2. 5. Pravo na ispravno suenje

I ovo je jedno od Ustavom garantovanih prava koje ne bi trebalo da bude ogranieno u vojsci.
Tabela 8
Pravo na ispravno suenje 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 459 56 105 55 17 692 Procent 66,3 8,1 15,2 7,9 2,5 100,0

Tek svaki deseti ispitanik (10,4%) izjavljuje da mu je ponekad ili esto bilo uskraivano pravo na ispravno suenje. Rezultat je logian, jer je nesumnjivo samo mali broj ispitanika bio u prilici da se obrati vojnim sudovima radi zatite svojih prava. Nema izrazitijih razlika u odnosu na godine i obrazovanje ispitanika. 2.6. Mogunost albe na postupke stareina Na pitanje kako su podnosili to to nemaju mogunost albe u sluaju kada stareina nepravilno postupi prema potinjenima ispitanici su dali odgovore prikazane u Tabeli 8a.
Tabela 8a
Nemogunost albe ako stareina nepravilno postupi prema potinjenima 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori Broj 57 215 74 Procent 8,3 31,4 10,8

77

4. Teko 5. Veoma teko Ukupno

278 61 685

40,6 8,9 100,0

Za razliku od prethodnog pitanja, ovde je dosta visok procent (49,5%) onih koji su teko podnosili nemogunost albe u sluaju da stareina nepravilno postupi. Isto tako, za razliku od prethodnog pitanja, ovde se ispoljava izrazit uticaj godina starosti na odgovore ispitanika. Procenat onih kojima je teko padala nemogunost albe na nepravilne postupke stareina raste od 33,2% kod najstarijih do 55,6% kod najmlaih ispitanika.

2.7. Pravo na privatnost

Zbog prirode vojnog poziva ovo pravo u znatnoj meri mora biti ogranieno. U kolikoj meri stvar je konkretne ocene i u tom smislu bi trebalo vojnim propisima garantovati minimalni mogui nivo ispod koga ne bi smelo biti ograniavanja ovog prava.
Tabela 9
Pravo na privatnost (sloboda od otvaranja pisama i prislukivanja telefona) 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 343 104 91 116 44 698 Procent 49,1 14,9 13,0 16,6 6,3 100,0

Razumljivo je da su odgovori na ovo pitanje najnepovoljniji za vojnu organizaciju. Kao to se iz Tabele 9 vidi, procent onih koji su odgovorili da nikada nije bilo povreda prava na privatnost (49,1%) uverljivo je najmanji u poreenju sa procentima odgovora na prethodna pitanja. Isto tako, najvii je procent onih koji izjavljuju da je toga bilo ponekad ili esto (22,9%). Nema pravilnog i izrazitijeg uticaja godina ispitanika na odgovore na ovo pitanje raspored je ravnomeran, uz teko objanjive varijacije od 54,1% do 41,9% izmeu prva dva starosna intervala. Inae, izmeu najmlaih (54,1%) i najstarijih (53,0%) razlike su minimalne u pogledu ocene da nije bilo povrede toga prava.

78

2.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti

U ranijoj ideolokoj vojsci razumljivo je da su sva tri navedena prava bila u znatnoj meri ograniena. Nisu smela biti ispoljavana miljenja suprotna vladajuoj ideologiji. Pitanje savesti bilo je klasno uslovljeno, a upranjavanje rituala i ispoljavanje verskih uverenja za-branjeno za vreme sluenja vojnog roka, a pogotovu za vreme aktivne vojne slube.
Tabela 10
Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 390 94 70 84 62 700 Procent 55,7 13,4 10,0 12,0 8,9 100,0

Dok vie od polovine ispitanika izjavljuje da im ta prava nisu ograniavana, svaki peti (20,9%) izjavljuje da jesu ponekad ili esto. To je dosta visok procent, pogotovu to se radi o osnovnim ljudskim pravima u savremenim demokratskim drutvima. U ovo podruje savremenih ljudskih prava spada i pravo na tzv. prigovor savesti, na osnovu koga se mladim ljudima dozvoljava da svoju vojnu obavezu izvre sluenjem u civilnim ustanovama. To pravo je priznato i u jugoslovenskom Zakonu o vojsci, ali je trajanje izvrenja vojne obaveze dvostruko due u odnosu na one koji slue vojni rok s orujem. To se smatra jednom vrstom kazne, pa danas postoje predlozi da se duina trajanja obavezne vojne slube u civilnim ustanovama izjednai sa slubom u vojnim jedinicama ili da bude samo mesec-dva dua. Na pitanje veoma slino prethodnom, a koje se odnosi na to kako su ispitanici podnosili zabranu ispoljavanja religioznih oseanja dobijeni su odgovori prikazani u Tabeli 10a.
Tabela 10a
Zabrana ispoljavanja religioznih oseanja i obavljanja verskih obreda 1. Veoma lako 2. Lako Srbi Maari Ostali Prosek

32.5 47.2

14.9 68.1

17.8 48.8

29.5 48.8

79

3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko

8.9 9.6 1.8

12.8 4.3 0

15.5 11.9 5.9

10.0 9.5 2.2

I na ovo pitanje dobijeni su, u celini, dosta povoljni odgovori. Veina ljudi je bila svesna da je zabrana ispoljavanja verskih oseanja u ideolokoj vojsci, kakva je bila JNA, neto sasvim prirodno, pa se voljno sa time mirila. Naravno, neto je vei procent "Ostalih" (17,8%) kojima je teko padalo ogranienje verskih sloboda u vojsci.

2.9. Pravo slobode izraavanja

Pravo slobode izraavanja je, takoe, jedno od osnovnih ljudskih prava, ali je u vojsci i ono ponekad organieno.
Tabela 11
Pravo slobode izraavanja 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 302 119 66 134 78 699 Procent 43,2 17,0 9,4 19,2 11,2 100,0

Razumljivo je da je veliki broj ispitanika (30,4%) osetio ograniavanje, ponekad ili esto, prava na slobodu izraavanja. Treba rei da je pravo slobode izraavanja moralo biti ogranieno u ideolokim vojskama, kao to je bila biva JNA, pa i u Vojsci Jugoslavije do demokratskih promena 05. oktobra 2000. Meutim, sada je situacija radikalno promenjena i trebalo bi otvoriti raspravu o potrebi potovanja prava na slobodu izraavanja i u Vojsci Jugoslavije, naravno, iskljuujui politiko i partijsko agitovanje. Godine ivota ispitanika pokazuju blag trend uticaja na odgovore na ovo pitanje: na primer, ponekad i esto je osetilo ograniavanje prava slobode izraavanja 35,8% ispitanika starosne dobi od 30 do 39 godina, a 23,7% ispitanika starijih od 60 godina. Ogranienje slobode izraavanja tee pada mlaim generacijama, pa bi u sadanjim procesima organizacione i ideoloke transformacije nae vojske trebalo o tome voditi rauna i uvesti reenja koja e obezbeivati vie prostora za slobodu izraavanja.
Tabela 11a

80

Ogranienje u slobodnom izraavanju linog miljenja 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno

Broj 63 248 68 260 55 694

Procent 9,1 35,7 9,8 37,5 7,9 100,0

Rezultati dobijeni prethodnim pitanjem potvreni su pitanjem slinog znaenja, ali neto konkretnije i blae formulacije (Tabela 11a). Ogranienje u slobodnom izraavanju linog miljenja teko ili veoma teko doivelo je skoro polovina ispitanika (45,4%). Kada te rezultate posmatramo u odnosu na godine ispitanika, odgovarajui procent raste od 32,1% kod najstarijih do 51,3% kod najmlaih ispitanika. I sledea dva pitanja (tabele 11b i 11c) odnose se na slobodu izraavanja linog miljenja u vojnoj organizaciji. Na pitanje kako su podnosili obaveznu ideoloko-politiku nastavu, ispitanici su dali odgovore prikazane u Tabeli 11b.
Tabela 11b
Obavezna ideoloko-politika nastava 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno Broj 73 327 59 172 64 695 Procent 10,5 47,1 8,5 24,7 9,2 100,0

injenica da svaki trei ispitanik (33,9%) izjavljuje da je teko ili veoma teko podnosio obaveznu ideoloko-politiku nastavu nije u celini rezultat ograniavanja slobode miljenja, ve tome treba dodati i da je ta nastava bila apstraktna i dogmatska, pa samim tim teka veini vojnika. Sledeim pitanjem eleli smo saznati kako pripadnici vojske ocenjuju tendenciju vojnog vrha da celom sastavu namee svoje ideoloke i politike stavove (Tabela 11c).
Tabela 11c

81

Nametanje ideolokih i politikih stavova vojnog vrha svim pripadnicima vojske 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno

Broj

Procent

72 269 101 187 58 687

10,5 39,2 14,7 27,2 8,4 100,0

Procent onih kojima je teko ili veoma teko padalo nametanje politikih stavova vojnog vrha (35,6%) neto je vei nego kod prethodnog pitanja. U ovom sluaju opravdanije je tumaiti rezultat kao posledicu ograniavanja slobode miljenja. Godine starosti pokazuju dosta izraen uticaj na odgovore ispitanika: procent onih koji su se opredelili za dva prethodna odgovora raste od 24,1% kod najstarijih do 48,1% kod ispitanika u ivotnom dobu od 30 do 39 godina. Znai, skoro polovina mlaih ispitanika ne odobrava praksu da se vojni vrh politiki angauje i da svoje stavove namee svim pripadnicima vojske. Razumljivo je da ogranienja, neminovna u vojnoj organizaciji, tee padaju mlaim ljudima, koji su vaspitavani u vremenima kad su ljudska prava i demokratske vrednosti, zahvaljujui savremenim medijima, postajali univerzalni. Nema sumnje da e se taj trend i dalje nastaviti, pa mu se drutvene institucije moraju prilagoavati.

2.10. Prava pripadnika manjina

U SR Jugoslaviji, kao vienacionalnoj dravnoj zajednici, potovanje prava manjina je jedan od bitnih preduslova za izgradnju drutvene kohezije, konsenzusa o bitnim pitanjima razvoja drutva, pa i za jedinstvo vojnih kolektiva i jaanje moralne snage sistema odbrane. Burna istorija ovog dela Balkana dovela je u prolosti do velikih migracija i meanja nacionalnih zajednica, od kojih su skoro sve do danas zadrale svoje jezike, kulturne i etnike osobenosti. U savremenim unutranjim i meunarodnim politikim okolnostima neophodno je da svima njima budu obezbeeni socijalni uslovi za koegzistenciju i ravnopravan ivot u drutvenoj zajednici.
Tabela 12

82

Prava pripadnika manjina 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno

Broj 494 67 78 37 14 690

Procent 71,6 9,7 11,3 5,4 2,0 100,0

Rezultati odgovora koji se odnose na potovanje prava manjina su povoljni svega 7,4% ispitanika smatra da je do nepravilnosti u tom smislu dolazilo ponekad ili esto.
Tabela 13
Prava pripadnika manjina (zavisno od nacionalne pripadnosti) 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Srbi Maari Ostali Prosek

74.2 9.2 10.8 3.8 2.0

61.7 12.8 21.3 4.3 0.0

59.3 11.6 9.3 8.1 3.5

71.5 9.7 11.3 5.4 2.0

ak i kada rezultate posmatramo u zavisnosti od nacionalnosti ispitanika, razlike su relativno male: "Ostali" ocenjuju da je bilo ograniavanja prava manjina u 11,6% sluajeva (esto i ponekad), dok samo 4,3% Maara odgovara da je toga bilo ponekad, a ni jedan da je bilo esto. U kategoriji "Ostali", kojih u uzorku ima ukupno 86, svi procenti koji ukazuju na neke nepravilnosti u pogledu prava manjina su iznad proseka, mada razlike nisu izrazito velike. U celini, rezultati ovog ispitivanja ne ukazuju na postojanje diskriminacije na nacionalnoj osnovi u Vojsci Jugoslavije, to daje osnove za optimistika oekivanja u daljem drutvenom razvoju.

2.11. Pravo na slobodu od torture

Pravo na slobodu od torture i dravnih represalija je jedno od ljudskih prava koje bi i u vojsci trebalo da bude potpuno zatieno. Tabela 14

83

Pravo na slobodu od torture i dravnih represalija 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno

Broj 437 57 140 47 14 695

Procent 62,9 8,2 20,1 6,8 2,0 100,0

Manje od desetine ispitanika (8,8%) ceni da je ponekad ili esto bilo krenja prava na slobodu od torture i dravnih represalija za vreme dok su bili u vojnoj uniformi. Nacionalnost ispitanika nije posebno uticala na odgovore na ovo pitanje. Godine ivota ne pokazuju pravilan trend uticaja, ali grupacija u ivotnoj dobi od 30 do 39 godina daje neto nepovoljnije odgovore u odnosu na prosek uzorka. Ipak, ni ove razlike nisu osobito velike, niti znaajne. Povreda prethodnog ljudskog prava u vojsci se moe dogoditi u vidu neopravdanog kanjavanja potinjenih, pa je postavljeno i takvo pitanje (Tabela 14a). Tabela 14a
Neopravdano kanjavanje bez mogunosti albe 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno Broj 64 213 78 263 68 686 Procent 9,3 31,0 11,4 38,3 9,9 100,0

Iz Tabele 14a vidi se da skoro polovina ispitanika (48,2%) teko doivljava velika ovlaenja stareina u pogledu izricanja vaspitnih mera, ukljuujui i kanjavanje. Godine ispitanika ispoljavaju uticaj na njihove odgovore, mada trend nije potpuno pravilan. Najtee su podnosili neopravdano kanjavanje ispitanici starosti od 30 do 39 godina (58,8%), zatim najmlai (48,6%), a za najstarije odgovarajui procent iznosi 37,9%. Slinog znaenja je i pitanje prikazano u Tabeli 14b.

84

Tabela 14b
Velika ovlaenja pretpostavljenih u odnosu na potinjene 1. Veoma lako 2. Lako 3. Ne eli da odgovori 4. Teko 5. Veoma teko Ukupno Broj 56 298 54 236 54 698 Procent 8,0 42,7 7,7 33,8 7,7 99,9

Dobijeni rezultati su veoma slini kao i u prethodne dve tabele (14 i 14a), jer je i smisao pitanja veoma slian. Istovetan je i uticaj starosti ispitanika na njihove odgovore to su mlai vie im smetaju velika ovlaenja pretpostavljenih u odnosu na potinjene (procent izbora odgovora teko i veoma teko raste od 30,2% kod najstarijih do 50,9% kod najmlaih ispitanika). Stvar je veoma konkretne procene kako reiti problem mogunosti zloupotrebe ovlaenja pretpostavljenih, jer se sve vojske zasnivaju na principu subordinacije mlaih starijima, jednostareinstvu i bespogovornom izvravanju nareenja. Pojedine zemlje imaju razliita reenja, poevi od prava vojnika da se obrate direktno parlamentarnim odborima i od uvoenja ombudsmana, pa do sindikalnog organizovanja pripadnika osruanih snaga i otvaranja vojske medijima i kritikoj javnosti.

2.12. Pravo na ogranieno radno vreme

Razumljivo je da je ovo pravo najee rtva prirode obaveza i zadataka u vojnim jedinicama. Brojne su aktivnosti koje esto moraju da traju kontinuirano po nekoliko dana, uz minimalni odmor uesnika (vebe, gaanja, provere borbene gotovosti i sl.). Osim toga, svakodnevna rutina, tzv. dnevni raspored rada jedinica, najee je takva da ne ostavlja puno slobodnog vremena.
Tabela 15
Pravo na ogranieno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor 1. Nisu 2. Retko 3. Ne sea se Broj 366 107 47 Procent 52,5 15,4 6,7

85

4. Ponekad 5. esto Ukupno

118 59 697

16,9 8,5 100

Svaki etvrti ispitanik (25,4%) izjavljuje da mu je ponekad ili esto uskraivano pravo na ogranieno radno vreme i odgovarajui odmor. Naravno, kako se moe i oekivati, godine ispitanika pokazale su uticaj na odgovore. to su ispitanici mlai, tee im pada uskraivanje prava na odmor: najmlai navode da im se to deavalo u 17,4% sluajeva, a procent zatim pravilno linearno opada do 3,2% kod najstarije generacije. I o ovom podatku treba voditi rauna u procesima reorganizacije i transformacije VJ koji predstoje, kao i u procesu planiranja vojne obuke i vaspitanja.

2.13. Pravo na zatitu zdravlja

U uslovima ivota u vojnoj organizaciji, gde postoje mnoge restrikcije u pogledu odluivanja o privatnim i linim pitanjima, zatita zdravlja ima poseban znaaj, jer ni ona ne moe biti ostvarena bez saglasnosti nadlenih stareina. Zbog toga je postavljeno i pitanje u vezi s tim.
Tabela 16
Pravo na zatitu zdravlja 1. Nije 2. Retko 3. Ne sea se 4. Ponekad 5. esto Ukupno Broj 530 87 36 34 11 698 Procent 75,9 12,5 5,2 4,9 1,6 100,0

Izgleda da je velika veina ispitanika bila zadovoljna zatitom zdravlja u vojsci. Ovo je jedno od najmanje ugroenih ljudskih prava u vojskama Jugoslavije, prema iskustvima i miljenjima ispitanika. Obeleja ispitanika nisu pokazala nikakav pravilan uticaj na njihove odgovore.

2.14. Rang lista ograniavanja ljudskih prava u vojsci

Ako saberemo odgovore bilo je ponekad i esto ograniavanja ljudskih prava i sloboda, to metodoloki moe biti pravdano, dobiemo relativnu rang-listu prikazanu u Tabeli 17 (vid. dole).

86

U Tabeli 17 prikazan je rang odgovora na pitanje o ljudskim pravima u vojsci. Treba naglasiti da su na pitanje odgovarali ispitanici svih starosnih doba zastupljenih u uzorku, od 20 do preko 60 godina. Njihova iskustva iz boravka u vojsci su nesumnjivo razliita, jer potiu iz razliitih vremenskih perioda, a i kriterijumi ocenjivanja su nesumnjivo drugaiji kod mlaih i kod starijih. Ipak, u celini, oni predstavljaju nae proseno javno mnjenje, pa e tako i biti tretirani. Rezultati u Tabeli 17 su jasni sami po sebi. U pogledu ograniavanja ili krenja ljudskih prava, ispitanici na prvo mesto stavljaju po tim kriterijima Pravo slobode izraavanja (30,4%), zatim Pravo na ogranieno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor (25,4%), Pravo na privatnost (sloboda od otvaranja pisama i prislukivanja telefona) (22,9%), i Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (20,9%). injenica da je ograniavanje prava na slobodu izraavanja najnepovoljnije ocenjeno, jasno ukazuje na potrebu menjanja socijalne atmosfere u vojnim kolektivima u pravcu slobodnijih rasprava i slobodnog izraavanja miljenja o svim pitanjima o kojima je mogua rasprava. Pravo na ogranieno radno vreme je veoma teko ostvariti u vojsci, ali i u tom pogledu treba razmiljati o mogunim kompenzacijama. Verovatno e u novim demokratskim drutvenim okolnostima i u vojsci biti poveana prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti, kako za stalno zaposlene, tako i za one koji slue vojni rok.
Tabela 17
R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Ljudsko pravo Pravo slobode izraavanja Pravo na ogranieno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor Pravo na privatnost (sloboda od otvaranja pisama i prislukivanja telefona) Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti Nepovredivost fizikog integriteta linosti Pravo na ispravno suenje Pravo na slobodu od torture i dravnih represalija Jednakost graana bez obzira nacionalnu i versku pripadnost na i psihikog Procent odgovora ponekad i esto 30,4 25,4 22,9 20,9 18,3 15,8 10,4 8,8 8,3

Pravo na slobodu i bezbednost linosti

87

10. 11. 12.

Prava pripadnika manjina Pravo na zatitu zdravlja Pravo na ivot

7,4 6,5 5,7

2. Mogunosti za odbranu ugroenih ljudskih prava u vojsci Ukoliko zbog raznih razloga doe do krenja ili ograniavanja osnovnih ljudskih prava, bitno je da budu obezbeeni zakonski uslovi za njihovu odbranu i ponitavanje negativnih posledica po oteenog. Odgovori na pitanje u Tabeli 18 (vid. dole) dosta su indikativni. Pored 10,5% ispitanika koji su mogli traiti zatitu samo kod drugopretpostavljenog stareine, 11,5% njih je ocenilo da nije imalo nikakve mogunosti da zatiti svoja neopravdano ograniena, odnosno prekrena ljudska prava. Starost ispitanika nije pokazala izrazit uticaj na njihove odgovore. Jedino kod odgovora broj 5 pokazan je opadajui trend u procentu onih koji su ga birali, od 17,9% kod najmlaih, do 8,2% kod najstarijih ispitanika.
Tabela 18
Ako je bilo sluajeva ograniavanja ili krenja ljudskih prava, da li ste Vi ili Vae kolege u okviru VJ imali mogunost da povratite ili zatitite svoja ugroena prava i slobode? (Ako DA) Na koji nain? 1. Nije bilo sluajeva krenja ljudskih prava 2. Da, albom drugopretpostavljenom stareini 3. Da, ali samo u postupku pred vojnim sudom 4. Da, ali samo u postupku pred civilnim institucijama 5. Nije imao nikakve mogunosti da ih zatiti 6. Ne sea se Ukupno Broj Procent

393 72 5 1 79 137 687

57,2 10,5 0,7 0,1 11,5 19,9 100,0

88

Optom demokratizacijom drutva bie poveane i anse za uspeniju zatitu ljudskih prava pripadnika vojske. Tome e, nesumnjivo, znatno doprineti i uspostavljanje institucije ombudsmana, o emu se vode zavrne rasprave u drutvu. 3. Potovanje procedure pri pozivanju na odgovornost zbog prekraja predvienih Pravilom slube Pravilom slube regulisana su prava stareina za preduzimanje vaspitnih mera prema potinjenima. Naravno, ono predvia i procedure po kojima mere mogu biti izricane.
Tabela 19
Da li ste tokom vojne slube Vi ili neko od Vaih kolega, kojim sluajem, bili pozvani na odgovornost zbog krenja nekog od pravila slube u VJ? (Ako DA) Da li ste pozvani na odgovornost po predvienoj proceduri ili ne? 1. Nije pozivan na odgovornost 2. Po proceduri 3. Mimo procedure 4. Ne moe da oceni Ukupno Broj Procent

416 188 25 64 693

60,0 27,1 3,6 9,2 99,9

Prema odgovorima ispitanika, stanje u tom pogledu je sasvim povoljno, jer je broj (27,1%) onih koji su na odgovornost pozivani po predvienoj proceduri 8 puta vei od broja (3,6%) onih koji su pozivani mimo procedure. 4.1. Da li su disciplinske mere izricane po zakonima i pravilima Kao i u drugim ustanovama za obuku i vaspitanje, i u vojsci je vano da izreenim merama budu postignuti maksimalni vaspitni efekti. Naravno, to je mogue jedino ako su mere izreene u duhu postojeih zakonskih i pravilskih odredaba.
Tabela 20
Da li su Vama ili Vaim kolegama tom prilikom izricane disciplinske mere (kazne)? (Ako DA) Da li su mere bile izreene i odmerene po zakonima i Broj Procent

89

pravilima ili ne? 1. Nisu izreene mere 2. Po zakonu i pravilima 3. Nisu bile po zakonu i pravilima 4. Ne moe da oceni Ukupno 35 157 25 61 278 12,6 56,5 9,0 21,9 100,0

Odgovori na ovo pitanje neto su nepovoljniji nego na prethodno, ali su jo uvek zadovoljavajui. Moemo zakljuiti da u ovom pogledu nema posebnih problema u Vojsci Jugoslavije, jer samo 9,0% ispitanika izjavljuje da im mere nisu bile izreene po zakonima i pravilima. Obeleja ispitanika nisu ispoljila nikakav uticaj na njihove odgovore. 5. Poznavanje odredaba enevskih konvencija Zbog brojnih kontroverzi oko krenja zakona i obiaja ratovanja na tlu bive Jugoslavije u zbivanjima tokom poslednjih deset godina, bilo je opravdano postaviti i pitanje o poznavanju enevskih konvencija (vid. dole tabela 21). Prema odgovorima ispitanika, oko jedne etvrtine njih (27,2%) bilo je upoznato s odredbama enevskih konvencija o zakonima i obiajima ratovanja. To bi mogao biti dobar pokazatelj za tvorce programa vojne obuke i vaspitanja i razlog da ova tema bude uvedena u redovnu obuku.
Tabela 21
Da li ste tokom vojne obuke bili upoznati s odredbama enevskih konvencija o zakonima i obiajima ratovanja? 1. Da 2. Ne 3. Ne sea se Ukupno Broj Procent

189 276 231 696

27,2 39,7 33,1 100,0

Godine ispitanika ne pokazuju izrazitiji uticaj na njihove odgovore, sem to, sasvim razumljivo, sa starou raste procent odgovora ne sea se, od 28,4% kod najmlaih, do 37,3% kod najstarijih. 6. O ueu u oruanim sukobima na Kosovu od 1998. do 1999. godine

90

Uee Vojske Jugoslavije u oruanim sukobima na Kosovu izazvalo je brojne kontroverze, o kojima se jo uvek raspravlja, ali bez dovoljnog uvida u injenice. Zbog toga smo ispitivanjem eleli saznati kakva su zapaanja onih koji su u ratu uestvovali.
Tabela 22
Da li ste u sastavu VJ uestvovali u oruanim sukobima na Kosovu od 1998-1999. godine? 1. Da 2. Ne 3. Ne eli da odgovori Ukupno Broj 38 645 10 693 Procent 5,5 93,1 1,4 100,0

Mali broj ispitanika (38 ili 5,5%) uestvovao je u sukobima na Kosovu. Zanimljivo je da su meu ispitanicima njih 33 srpske nacionalnosti, 1 Jugosloven, 2 Maara i 2 Roma.

6.1. Da li je na Kosovu bilo krenja zakona i obiaja ratovanja

Deo ispitanika (vid. Tabelu 23) spreman je da prizna da je na Kosovu za vreme ratnog sukoba bilo (4,9% esto i 34,1% ponekad) sluajeva krenja ratnog prava. Naalost, zbog malog broja ispitanika u ovoj kategoriji teko je izvoditi pouzdanije zakljuke, mada su dobijeni rezultati dosta indikativni, bez obzira na statistiku znaajnost.
Tabela 23
Da li su po Vaim saznanjima, jedinice VJ ili njeni pojedini pripadnici svojim postupcima krili zakone i obiaje ratovanja? 1. Nisu krili 2. esto 3. Ponekad 4. Retko 5. Ne zna, ne eli da odgovori Ukupno Broj Procent

14 2 14 3 8 41

34,1 4,9 34,1 7,3 19,5 99,9

91

6.2. Da li su stareine upozoravale na obavezu potovanja ratnog prava

Da li su Vas pretpostavljene stareine upozoravale na obavezu VJ i Vas lino da se strogo pridravate zakona i obiaja rata? 1. Da 2. Ne 3. Ne sea se Ukupno Broj Procent

25 11 4 40

62,5 27,5 10,0 100,0

Veina ispitanika (62,5%) tvrdi da su stareine upozoravale na obavezu potovanja zakona i obiaja rata. Meutim, i precent od 27,5% onih koji izjavljuju da takvih upozorenja nije bilo zasluuje panju, jer u tom pogledu ne sme biti nikakvih izuzetaka. Ako se vojska ne pridrava zakona i obiaja rata, slabi i njen moral poto neregularno ponaanje baca senku na svrhu i ciljeve rata.

7. Zakljune napomene
U zakljuku ovog kratkog pregleda ispitivanja javnog mnjenja Srbije moemo rei da stanje zatite ljudskih prava u sadanjoj i bivoj vojsci Jugoslavije nije dramatino nepovoljno. Veina pripadnika vojske, osobito njen roni sastav, shvata sluenje vojnog roka kao jednu ozbiljnu i teku obavezu, koju je svaki odrasli muki graanin duan da obavi, uz sva potrebna, pa i nepotrebna, liavanja i napore. Sluenje vojske je neto to u narodnoj svesti predstavlja ispit zrelosti, sposobnosti i mukosti. Onaj ko uspeno proe taj ispit, sposoban je za reavanje problema koje ivot namee. Zbog toga su svi bivi pripadnici oruanih snaga skloni da se ponekad uzdre od kritike kad je u pitanju stanje ljudskih prava u vojsci. Rezultati prikazani na prethodnim stranama omoguavaju nam da glavne nalaze samemo na ovaj nain: javno mnjenje Srbije smatra da ni vojska nije imuna na korupciju, ali da je tamo ima manje nego u drutvu; u pogledu ljudskih prava u vojsci najee dolazi do ograniavanja prava na slobodu izraavanja, a u vezi s tim, ispitanici teko podnose ideoloku nastavu i nametanje politikih stavova vojnog vrha; drugo prema frekvenciji ograniavanja je pravo na ogranieno radno vreme i odmor. Ovo pravo je veoma teko dosledno sprovesti u vojnoj organizaciji, ali su mogua odreena poboljanja u pogledu njegovog potovanja;

92

 tree po frekventnosti ograniavanja je pravo na privatnost (slobodu od otvaranja pisama i prislukivanja telefonskih razgovora). Treba naglasiti da je ovo graansko pravo ee kreno u ideolokoj vojsci, kakva je bila JNA, a da e demokratizacijom drutva doi i do bolje zatite ovog prava u vojsci; ograniavanje prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti naveo je svaki peti ispitanik, to u celini nije nepovoljan rezultat; treba istai da je stanje u pogledu potovanja prava pripadnika manjina dosta dobro i da je u vojsci Jugoslavije, barem prema rezultatima ovog ispitivanja, ostvaren ravnopravan status pripadnika razliitih nacionalnih i verskih grupa; u pogledu zatite ugroenih prava i sloboda, sem obraanja drugopretpostavljenom stareini, u Vojsci Jugoslavije ne postoje razvijeni drugi instrumenti i procedure (mogunost obraanja parlamentarnim komisijama, ombudsmanu i drugo); prema odgovorima ispitanika, uglavnom je potovana propisana procedura prilikom pozivanja potinjenih na odgovornost i izricanja disciplinskih mera; u vezi sa ljudskim pravima u ratu, treba naglasiti da nije posveena dovoljna panja upoznavanju pripadnika vojske sa odredbama enevskih konvencija o zakonima i obiajima ratovanja. Ispitivanje srpskog javnog mnjenja o ostvarivanju ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije pruilo je podatke o aspektima nae vojne organizacije o kojima do sada nisu postojali nikakvi empirijski pokazatelji. Ukazalo je na postojanje pomenutih problema i na potrebu prilagoavanja vojne organizacije stanju svesti savremene mlade generacije i njenim shvatanjima o ljudskim pravima i slobodama. Ono je, takoe, pruilo polaznu osnovu za dalja longitudinalna istraivanja ovog znaajnog pitanja.

93

94

Jovan Lj. Buturovi

Vojni sudovi i ljudska prava

Uvodne napomene Kada je re o vojnim sudovima, kao osnovno postavlja se pitanje opravdanosti njihovog postojanja s obzirom na tendencije opte demokratizacije u savremenom svetu, koje u odreenoj meri utiu i na promenu odnosa unutar oruanih snaga drava i odnosa prema oruanim snagama, posebno izraenog u civilnoj kontroli oruanih snaga. Zatim, ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan, tj. ako je postojanje vojnih sudova, pre svega iz pravno-politikih razloga, opravdano, postavlja se pitanje obima njihove stvarne nadlenosti. Moemo, tako, postaviti pitanja o tome da li oni treba da sude svim vojnim licima za sva krivina dela koja uine ili samo za tzv. vojna krivina dela i krivina dela vezana za vrenje vojne slube, da li treba da sude i civilnim licima za krivina dela protiv oruanih snaga bezbednosti zemlje i eventualno za neka druga krivina dela. Postojanje vojnih sudova daje znaaj pitanju da li su vojni sudovi nezavisni i da li uopte mogu biti nezavisni u suenju od uticaja, pre svega, vojnih struktura, posebno visokih komandi i visokih vojnih stareina. Naravno, u ovom sluaju kao meru nezavisnosti vojnih sudova uzimamo stepen nezavisnosti civilnog sudstva iste drave, jer teko je i zamisliti nezavisne vojne sudove u zemlji u kojoj civilni sudovi nisu nezavisni. Obratno je mogue. Vezano za vojne sudove je i pitanje da li treba da postoji posebno vojno krivino zakonodavstvo (materijalno i procesno) koje je drukije od opteg krivinog zakonodavstva, jer ako je isto, onda je postavljanje takvog pitanja izlino. Ili, pak, vojno krivino zakonodavstvo treba da bude inkorporirano u opte krivino zakonodavstvo koje jednako primenjuju vojni sudovi, kao i civilni. Sva ova pitanja vezana su principijelno za mirnodopske uslove, jer u ratnim uslovima vojni sudovi su ne samo potrebni, nego najee i nuni, posebno zbog potrebe brzog i efikasnog suenja, to civilni sudovi teko da mogu osigurati. Vojni sudovi postoje od kad postoje i oruane snage, s tim to su sudsku funkciju vrile visoke vojne stareine, odnosno vojni komandanti sve do XVII veka. Od Francuske buroaske revolucije vojni su-

95

dovi postoje kao specijalizovani sudovi koji sude za tzv. vojna krivina dela, odnosno krivina dela vojnih lica i neka krivina dela civilnih lica. Kao specijalizovani sudovi, vojni sudovi postoje i danas u veini drava u svetu. Vojne sudove imaju Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija, Rusija, Italija, vajcarska, Maarska i druge, ali ih nemaju skandinavske zemlje, Francuska,146 Nemaka, Austrija i jo neke zemlje. Postoji, dakle, blago izraena tendencija nestajanja vojnih sudova u mirnodopskim uslovima. Posebno je pitanje opravdanosti vojnih sudova u malim zemljama, kao to je i naa, jer one u normalnim mirnodopskim uslovima imaju brojano male oruane snage, uz optu tendenciju njihovog smanjenja. Brojano male oruane snage ne mogu imati toliko poinilaca krivinih dela da bi postojanje jedne tako skupe organizacije kao to je vojno pravasue bilo racionalno. Norveka je 1955. godine ukinula vojne sudove zato to je broj krivinih predmeta bio toliko mali (pao je ispod 500) da je ocenjeno da se ne isplati da oni postoje zbog presuda koje moe izvriti troje-etvoro sudija. No, broj predmeta koje presuuju vojni sudovi ne zavisi samo od brojnosti oruanih snaga, ve od irine nadlenosti (stvarna nadlenost), tj. od toga da li su oni nadleni da sude vojnim licima za tzv. vojna krivina dela i krivina dela vojnih lica u vezi sa vrenjem njihove vojne slube ili su nadleni za sva krivina dela koja uine vojna lica. S tim u vezi je i pitanje nadlenosti vojnih sudova za suenje civilnim licima, posebno to da li su oni nadleni samo za tzv. neprava vojna krivina dela ili za sva krivina dela protiv oruanih snaga, bezbednosti i odbrane zemlje. Naravno, tu je i pitanje nadlenosti za krivina dela civilnih lica koja su u slubi u oruanim snagama. Ako vojne sudove tretiramo kao specijalizovane sudove, a njihovo postojanje opravdano je samo ako su oni specijalizovani sudovi, onda je njihova nadlenost najua, tj. oni su nadleni samo za tzv. vojna krivina dela vojnih i civilnih lica (za tzv. prava i neprava vojna krivina dela) i za krivina dela koja uine vojna lica u vezi sa vrenjem svoje vojne slube. istih reenja u savremenom vojnom krivinom pravu nema, ali preovladavaju ona koja naginju ovakvoj nadlenosti, tj. ona koja naginju suenju za vojna krivina dela vojnim i civilnim licima i vojnim licima za krivina dela u vezi sa vrenjem njihove vojne slube, s tim to se tome esto pridodaju i jo neka druga krivina dela koja uine vojna lica, a koja su u strukturi kriminaliteta najee vrena. Za sva ostala krivina dela vojnih lica nadleni su civilni sudovi.

146 Vojni sudovi ukinuti su dolaskom Miteranovih socijalista na vlast, ali su zadrani za francuske trupe stacionirane izvan Francuske i za flotne sastave dok borave izvan teritorijalnih voda Francuske.

96

Kada bi nadlenost vojnih sudova u naoj zemlji bila odreena tako da oni bar priblino budu specijalizovani sudovi u napred naznaenom smislu, njihova nadlenost bi najverovatnije bila prepolovljena, a to znai da bi imali upola manje krivinih predmeta. Naravno, prethodno treba reiti pitanje krivinih dela u vezi sa ratovima na ovim prostorima, posebno u vezi sa agresijom NATO na nau zemlju, to se naroito odnosi na krivina dela neodazivanja pozivu, izbegavanja vojne slube iz lana 214 KZSRJ, samovoljnog udaljenja i bekstva iz oruanih snaga iz lana 217 KZSRJ i, eventualno, jo neka. Ovim krivinim delima, odnosno predmetima u vezi sa njima zatrpani su vojni sudovi, a broj uinilaca je toliki da je pravnotehniki nemogue krivino gonjenje svih. Izlaz iz ovakve situacije bio bi davanje opte amnestije za navedena dva i eventualno jo neka krivina dela iz grupe krivinih dela protiv oruanih snaga, ime bi ovaj problem mogao biti reen na pravno regularan nain. Tek kada bi nadlenost vojnih sudova bila svedena u pribline okvire nadlenosti vojnih sudova kao specijalizovanih sudova i kad bi bio reen problem navedenih krivinih dela vezanih za ratove na ovim prostorima, moglo bi lako biti sagledano da li bi postojanje vojni sudovi u naoj zemlji bilo opravdano. Specijalizovanost sudova najjai je razlog za postojanje vojnih sudova danas. Ona se sastoji u tome to u velikom broju zemalja postoji posebno vojno krivino zakonodavstvo (materijalno i procesno) koje je drugaije od opteg krivinog zakonodavstva primenjivog na ostale graane. Postoje i brojni drugi propisi koji se odnose na oruane snage i vojna lica uopte, a potrebno je i poznavanje strukture i funkcionisanja oruanih snaga, vojne organizacije i dr. Sve to je preko civilnih sudova teko ostvariti bez tete po zakonitost i oruane snage u celini. Meutim, i taj problem nije nereiv, to pokazuje primer zemalja koje su ukinule vojne sudove, a meu njima su, na primer, Francuska i Nemaka koje imaju daleko brojnije oruane snage od nae zemlje. U Nemakoj je, na primer, problem specijalizovanosti reen tako da su pri nekim civilnim sudovima formirana vojna vea koja sude za tzv. vojna krivina dela. Sudije tih vea prolaze posebnu, dopunsku obuku u kojoj izuavaju vojno krivino pravo i propise koji se odnose na oruane snage.

Nadlenost vojnih sudova

Jedno od najznaajnijih pitanja u vezi s vojnim sudovima jeste pitanje obima njihove nadlenosti, tj. pitanje kojim licima i za koja krivina dela oni treba da sude. To se neretko uzima kao jedan od parametara demokratinosti jedne zemlje, jer se smatra da irina nadlenost vojnih sudova ukazuje na nedemokratinost odreene drave i

97

obratno. Polazite ovakvih shvatanja je u tezi da su civilni sudovi nezavisni (od izvrne i zakonodavne vlasti), a da vojni sudovi to nisu, tj. da u suenju nisu nezavisni od uticaja izvrne vlasti i to, pre svega, od uticaja odreenih vojnih struktura iz vrhova vojne vlasti. Ovaj parametar, inae dosta sporan, nema praktinog znaaja u zemljama, kao to je naa, u kojima ni civilni sudovi nisu nezavisni, posebno od uticaja izvrne vlasti, tako da je okrivljenom, bar kada su u pitanju pojedina krivina dela,147 skoro sasvim svejedno da li e mu suditi civilni ili vojni sud. Naa zemlja spada u zemlje u kojima postoji veoma iroka nadlenost vojnih sudova. Ona je postavljena po ugledu na SSSR i znaajnije nije menjana od pedesetih godina do danas. iroku nadlenost vojnih sudova imale su i sve istonoevropske zemlje, lanice nekadanjeg varavskog ugovora, a neke od njih (koliko mi je poznato Rusija i jo neke zemlje biveg SSSR) su je i zadrale. Takvu nadlenost sudova ima i vajcarska (veoma obimno vojno krivino zakonodavstvo i to materijalno, procesno i organizaciono), mada to nema naroitog praktinog znaaja, jer vajcarski vojni sudovi malo sude. Sjedinjene Amerike Drave imaju, takoe, dosta iroku nadlenost, jer ameriki vojni sudovi sude vojnim licima za tzv. vojna krivina dela, ali i za znatan broj drugih krivinih dela koja su u strukturi kriminaliteta znaajno zastupljena. One imaju posebno vojno krivino zakonodavstvo (materijalno, procesno, organizaciono) koje je karakteristino po tome to je uticaj vojnih stareina na rad vojnih sudova institucionalizovan, tj. ugraen u zakon. Naime, vojne sudove za svaki konkretan sluaj formira nadleni vojni stareina (u praksi vojni sudovi rade kao polustalni) koji odreuje sastav suda, lice koje zastupa optubu i lice koje brani okrivljenog (ako ga okrivljeni nije sam izabrao). Nadleni vojni stareina, esto je to predsednik SAD kao vrhovni komandant, odobrava izvrenje presude. Osim toga, predsednik SAD je zakonom ovlaen da donosi podzakonske propise obavezne za rad vojnih sudova, pa je doneo tzv. Prirunik za rad vojnih sudova. Velika Britanija i Italija imaju relativno usku nadlenost vojnih sudova i ona je uglavnom ograniena na vojna krivina dela koja uine vojna lica i jo nekoliko drugih krivinih dela koja ne spadaju u ova, ali koja su u znaajnoj meri zastupljena u strukturi kriminaliteta vojnih lica. Za sva druga krivina dela koja uine vojna lica u ovim zemljama, vajcarskoj, SAD i drugim, nadleni su civilni sudovi. Nadlenost vojnih sudova u naoj zemlji propisana je Zakonom o vojnim sudovima iz 1995. godine ("Sl. list SRJ", br. 11/1995). Ta nadlenost praktino nije znaajnije menjana od 1954. godine, kada je bila propisana Zakonom o vojnim sudovima iz te godine ("Sl. list

Kod nas su sada aktuelna krivina dela terorizma iz lana 125, pijunae iz lana 128 KZSRJ, irenja lanih vesti iz lana 218 KZRS i jo neka.
147

98

FNRJ", br. 52/1954). Zatim je preuzimana Zakonom o vojnim sudovima iz 1965. godine ("Sl. list SFRJ", br. 7/65) i Zakonom o vojnim sudovima iz 1976. godine ("Sl. list SFRJ", br. 4/1977), koji je bio na snazi do donoenja Zakona o vojnim sudovima 1995. godine. Nadlenost vojnih sudova postavljena je iroko. Prvi kriterijum je personalni, po kome su oni nadleni da sude vojnim licima za sva krivina dela (lan 9 Zakona o vojnim sudovima). Dakle, po ovom kriterijumu vojni sudovi su nadleni da sude vojnim licima za vojna krivina dela, kao to su neizvrenje ili odbijanje izvrenja nareenja, samovoljno udaljenje i bekstvo iz oruanih snaga itd., ali i za obina krivina dela (kao to su krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja) koja su, inae, zastupljena u znaajnoj meri u strukturi kriminaliteta presuda vojnih sudova. Drugi kriterijumi su dopunski, ali njima je u znaajnoj meri proirena nadlenost vojnih sudova, posebno na civilna lica. Tu pre svega, treba imati u vidu da su vojni sudovi nadleni za sva krivina dela koja uine civilna lica na slubi u VJ u vezi sa vrenjem njihove slube u VJ (lan 10 Zakona o vojnim sudovima). Ova nadlenost je proirena i time to su vojni sudovi iskljuivo nadleni da sude civilnim licima za odreena krivina dela (lan 10 Zakona o vojnim sudovima) i to za: spreavanje borbe protiv neprijatelja (lan 118 KZSRJ), slubu u neprijateljskoj vojsci (lan 119), pomaganje neprijatelju (lan 120), podrivanje vojne i odbrambene moi (lan 121), oruanu pobunu (lan 124), terorizam ako je upravljen protiv vojnog objekta ili vojnih lica (lan 125), diverzije ako su u pitanju vojni objekti (lan 126), sabotau (lan 127) ako su u pitanju vojni objekti, pijunau (lan 128) ako se podaci odnose na odbranu zemlje, odavanje dravne tajne (lan 129) ako se podaci odnose na odbranu zemlje, povredu teritorijalnog integriteta suvereniteta (lan 135), udruivanje radi neprijateljske delatnosti (lan 136) ako je u pitanju vrenje nekih od navedenih krivinih dela i za sva krivina dela protiv oruanih snaga (lan 210 236 KZSRJ). Po ovom kriterijumu zasnovana je nadlenost vojnih sudova, na primer, da sude pripadnicima grupe "Osa", ali i novinaru Miroslavu Filipoviu, grupama holandskih, britanskih i kanadskih dravljana. Ova nadlenost je jo vie proirena time to se uiniocima navedenih krivinih dela istovremeno sudi za sva druga krivina dela koja oni uine, a za koja ne bi bili nadleni vojni sudovi ni po kom osnovu. Takav je, na primer, sluaj Miroslava Filipovia kome je vojni sud sudio pored pijunae (u pitanju su vojni podaci) i za krivino delo irenja lanih vesti iz lana 218 KZRS za koje vojni sudovi inae ni po kom osnovu nisu nadleni kada su u pitanju civilna lica (lan 11 Zakona o vojnim sudovima). Vojni sudovi sude civilnim licima i za krivina dela protiv imovine i slubene dunosti ako je predmet krivinog dela deo borbenog sredstva ili oruje, municija i eksplozivi koji slue potrebama odbrane zemlje (lan 10 Zakona o vojnim sudovima).

99

Najzad, vojni sudovi sude ratnim zarobljenicima (lan 15 Zakona o vojnim sudovima). Dakle, nadlenost vojnih sudova po Zakonu o vojnim sudovima postavljena je vrlo iroko u odnosu na vojna lica. Ta nadlenost je bila isto tako iroka i u SFRJ, ali je broj krivinih predmeta, a time i lica kojima su sudili vojni sudovi, i relativno i apsolutno bio daleko manji. Naime, JNA je bila daleko brojnija i u pogledu vojnih lica i u pogledu graanskih lica na slubi u JNA. Imala je sedam prvostepenih vojnih sudova (u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Splitu, Ljubljani, Skoplju i Niu). Meutim, broj krivino gonjenih lica pred vojnim sudovima za poslednjih petnaestak godina pred raspad SFRJ retko je prelazio 2000. Vojska Jugoslavije je, meutim, brojano znatno manja od JNA, pokriva daleko manju teritoriju i ima samo tri prvostepena vojna suda (u Beogradu, Niu i Podgorici). Autoru nisu dostupni podaci o broju krivino gonjenih lica pred vojnim sudovima, ali prema oznakama brojeva na krivinim predmetima, koje se unose iz sudskih upisnika, moemo pouzdano zakljuiti da je broj krivino gonjenih lica vei nego to je to bio sluaj u SFRJ. To znai da je nadlenost vojnih sudova praktino znaajno proirena, iako su propisi o nadlenosti ostali isti. U vezi sa ovim potrebno je ukazati na sledee podatke iznete u knjizi Marka Kaloere148. U periodu od 1975. zakljuno sa 1984. godinom pred vojnim sudovima bio je optuen sledei broj lica: 1975. godine 1900 (od toga 1700 vojnih i 183 civilnih); 1976. godine 1771 (1598 vojnih i 173 civilnih); 1977. godine 1570 (1407 vojnih 163 civilnih); 1978. godine 1520 (1352 vojnih i 168 civilnih); 1979. godine 1530 (1384 vojnih i 146 civilnih); 1980. godine 1835 (1678 vojnih i 157 civilnih); 1981. godine 1996 (1755 vojnih i 241 civilnih); 1982. godine 2006 (1780 vojnih i 226 civilnih); 1983. godine 2245 (1916 vojnih i 285 civilnih) i 1984. godine 1899 (1638 vojnih i 261 civilnih). Do poveanja broja optuenih u periodu 1981-1983. dolo je zbog eskalacije albanskog nacionalizma. Vojna lica pripadnici albanske narodnosti stvarala su u JNA ilegalne grupe za vrenje odreenih krivinih dela, pa su najee optuivana za krivino delo udruivanja radi neprijateljske delatnosti iz lana 136 KZSFRJ. Ve 1984. godine ova delatnost je skoro potpuno preseena. Inae, pod civilnim licima, kojih je u navedenim podacima najvie, podrazumevaju se graanska lica na slubi u JNA, ali i civilna lica koja nemaju nikakve veze sa vojskom i kojih je daleko najmanje. Prema podacima iz iste knjige (strana 235) u istom periodu najvie je pravosnano osuenih za krivina dela protiv oruanih snaga, odnosno za vojna krivina dela. Taj postotak, meutim, nikad nije dostizao 50%, a iznosio je: 1975. godine 40%, 1976. 33%, 1977.

Marko Kaloera, Vojni pravosudni organi i organi pravne slube JNA, Vojno izdavaki i novinski centar, Beograd 1986, strana 67
148

100

36%, 1978. 34%, 1979. 33%, 1980. 41 %, 1981. 36%, 1982. 33%, 1983. 30% i 1984. godine 29%. Ostatak predstavljaju preostala krivina dela, a meu njima su najzastupljenija imovinska krivina dela (kreu se od 21% do 40%) i dela protiv bezbednosti javnog saobraaja (kreu se od 16% do 33%). Procenat pravosnano osuenih za politika krivina dela (tu spadaju krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti SFRJ, odnosno sada SRJ), neka krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava i krivina dela povrede ugleda SFRJ (tu su najee bila lica osuena za povredu ugleda predsednika SFRJ, odnosno vrhovnog komandanta oruanih snaga) je bio relativno mali i kretao se od 1% do 5% svih pravosnano osuenih (u doba eskalacije albanskog nacionalizma). Dakle, u naznaenom periodu u SFRJ, u mirnodopskim uslovima, od svih krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova oko 60% se odnosi na nevojna krivina dela. Kada bi prilike u SRJ bile normalne taj odnos bi bio priblino isti. A kada bi iz nadlenosti vojnih sudova bila izuzeta nevojna krivina dela, onda bi njihova nadlenost bila smanjena za oko 60%. Smanjenjem drave i brojnog stanja pripadnika Vojske Jugoslavije, vojni sudovi u SRJ praktino ne bi imali ta da rade i onda bi se postavljalo pitanje racionalnih razloga za njihovo postojanje. Meutim, kao to je navedeno, broj krivino gonjenih pred vojnim sudovima u SRJ danas je znatno vei nego to je bio u SFRJ. Posledica toga su krivina dela vezana za ratove, pre svega u Hrvatskoj i BiH, a naroito dela vezana za agresiju NATO na nau zemlju 1999. godine. Daleko najvei broj krivino gonjenih iz ovog perioda odnosi se na dva krivina dela neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne slube iz lana 214 KZSRJ (najee se to odnosi na neodazivanje vojnih obveznika pozivu za mobilizaciju 1999. godine) i samovoljno udaljenje i bekstvo iz oruanih snaga iz lana 217 KZSRJ (najee je to bekstvo vojnih lica iz vojnih jedinica ili nevraanje istih u svoje jedinice posle dozvoljenog boravka van jedinica). Pri tome treba imati u vidu da je broj uinilaca ovih krivinih dela znatno vei od broja krivino gonjenih. To znai da veliki broj uinilaca ovih krivinih dela nije krivino gonjen to dalje znai da je krivino gonjenje vreno selektivno. Zakon, naravno, ne poznaje selektivno krivino gonjenje. Ovakvo postupanje dovodi do nejednakosti graana pred zakonom, a omoguava i zloupotrebu. Jedino mogue reenje, koje bi bilo pravno regularno, jeste davanje opte amnestije za sve uinioce ovih krivinih dela izvrenih za vreme ratnog stanja. Tek tada bi kriminalitet u VJ bio sveden u realne okvire i tek tada bi bilo mogue realno sagledati da li ima opravdanja za postojanje vojnih sudova, posebno ako bi njihova nadlenost bila svedena na vojna krivina dela i neka druga krivina dela protiv odbrane i bezbednosti zemlje, krivina dela protiv slubene dunosti imovinskog karaktera i eventualno na dela vojnike krae i slina krivina dela. Naravno da

101

pitanje opravdanosti postojanja vojnih sudova ne bi bilo postavljano u sluaju ratnog stanja. Stoga je neophodno da nadlena kompetentna tela preispitaju obim i strukturu kriminaliteta o kome raspravljaju vojni sudovi, kao i nadlenost vojnih sudova. Znaajnu smetnju u razmatranju problematike rada vojnih sudova u krivinim (pa i u upravnim) stvarima uopte predstavlja injenica da su statistiki podaci o radu vojnih sudova i vojnog pravosua zatvoreni za javnost. Autor se, dok je bio sudija Vrhovnog vojnog suda (do kraja 1991. godine) zalagao, naalost bezuspeno, da ovi podaci budu javno publikovani i da kriminalitet koji presuuju vojni sudovi bude uneen u statistiku presuenog kriminaliteta u SFRJ koji, inae, statistiki obrauje i publikuje Savezni zavod za statistiku. Jer, ranije, a koliko mi je poznato i danas, presueni kriminalitet od strane vojnih sudova nije iskazan statistikim podacima o presuenom kriminalitetu u SFRJ, odnosno SRJ i za toliki procenat su podaci Saveznog zavoda za statistiku o kriminalitetu netani. A to ljudima od nauke i struke oteava izuavanje kriminaliteta u VJ, pa ak i onima kojima su ti podaci dostupni, jer na mogu da se pozovu na tu statistiku. Nadlenost vojnih sudova, izuzev u upravnim sporovima, skoro da je zanemarljiva. Naime, prvostepeni vojni sudovi su nadleni da odluuju u sporovima za naknadu tete koju vojna lica ili civilna lica u vojsci uine saveznoj dravi u vezi sa vrenjem slube i o zahtevu savezne drave za naknadu iznosa koji je isplaen zbog nezakonitog ili nepravilnog rada tih lica (lan 15 Zakona o vojnim sudovima). U praksi broj ovih predmeta je mali. Sudovi su, takoe, nadleni da odluuju o predlozima za zatitu zbog nezakonitih radnji slubenih lica u vojnim organima ako nije obezbeena druga sudska zatita (lan 15 Zakona o vojnim sudovima). Broj ovakvih sluajeva u praksi, koliko mi je poznato, zanemarljiv je. Znaajna je nadlenost Vrhovnog vojnog suda u upravnim sporovima (prvostepeni vojni sudovi nisu nadleni da sude u upravnim sporovima). Naime, Vrhovni vojni sud je nadlean da odluuje u upravnim sporovima u prvom i poslednjem stepenu protiv upravnih akata vojnih organa, kao i protiv upravnih akata drugih saveznih organa i saveznih organizacija ako je to saveznim zakonom odreeno (lan 19 Zakona o vojnim sudovima). Ova delatnost Vrhovnog vojnog suda je veoma znaajna, jer on godinje reava i po nekoliko hiljada upravnih sporova. Takoe je veoma znaajno da protiv presuda Vrhovnog vojnog suda u upravnom sporu moe biti uloen vanredni pravni lek zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke o kome odluuje Savezni sud (lan 19 Zakona o upravnim sporovima, "Sl. list SRJ", br. 46/96). Na taj nain Savezni sud kao civilni sud ostvaruje kontrolu zakonitosti sudskih odluka Vrhovnog vojnog suda. To svakako doprinosi pravnoj sigurnosti vojnih i civilnih lica u ostva-

102

rivanju prava o kojima odluuju vojni organi u upravnom postupku i Vrhovni vojni sud u upravnim sporovima.

Nezavisnost vojnih sudova

Obino se smatra da vojni sudovi u suenju nisu nezavisni, bar ne u meri u kojoj su nezavisni civilni sudovi. U sutini je to tano, jer vojni sudovi i u odnosu na nain izbora, odnosno postavljenja sudija i u odnosu na propise koje primenjuju i u odnosu na uticaj visokih vojnih struktura, pravno nemaju nezavisnost koju imaju civilni sudovi. Pri tome treba imati u vidu da je u zakonodavstvima nekih zemalja, kao to su SAD ali i neke druge zemlje, taj uticaj vojnih struktura institucionalizovan, o emu je napred bilo rei. Pored toga, veina zemalja koje imaju vojne sudove, imaju i posebno vojno krivino zakonodavstvo (materijalno i procesno) koje se razlikuje od opteg civilnog krivinog zakonodavstva. Ono podrazumeva manje procesnih garancija za okrivljenog i vea ovlaenja visokih vojnih stareina, posebno kod pokretanja krivinog postupka. ak i neke zemlje, koje nemaju vojne sudove, imaju posebno vojno krivino zakonodavstvo. Tako, na primer, Nemaka ima Vojni krivini zakon, a Francuska ima posebno i materijalno i procesno vojno krivino zakonodavstvo. To je i jedan od najjaih razloga protiv uspostavljanja iroke nadlenosti vojnih sudova. Naa zemlja, po ugledu na bivi SSSR, nema posebno vojno krivino zakonodavstvo, ni materijalno ni procesno, ve vojni sudovi primenjuju iste materijalne i procesne krivine propise koje primenjuju u civilni sudovi. Takozvana vojna krivina dela inkorporirana su u Krivini zakon SRJ u posebnom poglavlju (glava XX) pod nazivom: "Krivina dela protiv Vojske Jugoslavije" i na njih se primenjuju opti instituti krivinog prava sadrani u KZSRJ. Nema, pri tome, znaaja injenica da li ba sva ta krivina dela treba da budu uvrtena u tu grupu i da li u tu grupu treba da budu uvrtena i neka krivina dela iz neke druge grupe (kao to je, na primer, krivino delo podrivanja vojne i odbrambene moi iz lana 121 KZSRJ svrstano u grupu krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti SRJ ili kao to su neka krivina dela iz grupe krivinih dela protiv ovenosti svrstana u meunarodno pravo). Jednako vojni sudovi primenjuju krivini postupak (kao i civilni sudovi) propisan Zakonom o krivinom postupku. Zakon o vojnim sudovima propisuje organizaciju i nadlenost vojnih sudova, to je samo po sebi razumljivo, ali nain izbora, odnosno postavljenja sudija, uslove i postupak za njihovo razreenje i jo neka pitanja bi moda trebalo regulisati nekim drugim zakonom. Posmatrajui materijalno procesno krivino zakonodavstvo, mogli bismo izvui zakljuak da je skoro sasvim svejedno da li e ok-

103

rivljenom suditi vojni ili civilni sud. S obzirom na sadanje stanje u jugoslovenskom krivinom pravosuu skoro da je i tako, jer ni civilni ni vojni sudovi nisu nezavisni. To najbolje potvruju skoranje istke nepodobnih sudija, inae vrsnih pravnika, pri emu nije potovana zakonska procedura propisana za razreenje. Uopte, stanje u jugoslovenskom pravosuu, civilnom i vojnom, jeste takvo da je teko rei da li civilno ili vojno pravosue vie zavisi od izvrnih organa vlasti, odnosno od vojnih struktura. Ipak, analizirajui nain dolaska na sudijske i tuilake funkcije u vojnom pravosuu, pravni status sudija kao oficira VJ i jo neke druge elemente vezane za njihov status, moemo uoiti da su mogunosti uticaja na sudije vojnih sudova, a time i na njihove odluke, znatno vee u vojnim nego u civilnim sudovima. U Ustavu SRJ (lan 138) propisano je da su "vojni sudovi nezavisni i (da) sude na osnovu saveznih zakona". Dakle, nezavisnost vojnih sudova je ustavna kategorija. Nezavisnost vojnih sudova propisana je i Zakonom o vojnim sudovima: vojni sudovi su u vrenju "sudske funkcije nezavisni i samostalni" (lan 2 Zakona). I Ustav SFRJ propisivao je nadlenost vojnih sudova: "Sudovi u vrenju sudske funkcije (to se odnosi na vojne sudove J. B.) sude na osnovu ustava (Ustava SFRJ, ustava republika i pokrajina J. B.), zakona (saveznih, republikih i pokrajinskih J. B.) i samoupravnih optih akata (lan 219 Ustava SFRJ iz 1974. godine)". Ova odredba uneta je u Zakon o vojnim sudovima iz 1976. godine ("Sl. list SFRJ", br. 4/77): "Vojni sudovi su u vrenju sudske funkcije nezavisni i sude na osnovu ustava, zakona i samoupravnih optih akata (lan 2 Zakona)". Postavlja se, meutim, pitanje da li su odredbe lana 1 Zakona o vojnim sudovima (kojima je propisano da "vojni sudovi kao redovni sudovi sude za krivina dela koja uine vojna lica i odreena krivina dela koja uine druga lica, a odnose se na odbranu i bezbednost zemlje... ") i odredbe lana 9 istog Zakona (kojim je propisano da vojni sudovi sude za krivina dela koja uine vojna lica..." dakle i za krivina dela propisana u Krivinom zakonu SRJ, drugim saveznim zakonima, ali i krivina dela propisana u krivinim zakonima republika i drugim zakonima republika) u skladu sa Ustavom SRJ. To se odnosi i na odredbu lana 11, stav 1 Zakona o vojnim sudovima, kojom je propisano da je, ako je civilno lice uinilo krivino delo iz nadlenosti vojnog suda u sticaju sa krivinim delom iz nadlenosti drugog redovnog suda, za suenje nadlean vojni sud, ukoliko su ta dela propisana u krivinim ili drugim zakonima republika. Jer, u Ustavu SRJ (lan 138) stoji da, kako je napred navedeno, oni sude "na osnovu saveznih zakona", to logino znai da ne sude na osnovu republikih zakona, a to dalje znai da ne bi mogli da sude ni vojnim, ni civilnim licima za krivina dela propisana u krivinim i drugim zakonima republika. Da je ustavotvorac hteo da vojni sudovi sude i na osnovu republikih zakona, upotrebio bi samo re "zakona", a ne rei "saveznih zakona" ili

104

bi posle rei "saveznih" dodao i rei "republikih zakona". Tako je uostalom uinjeno u Ustavu SFRJ, gde se upotrebljava samo re "zakon" bez rei "savezni", to znai da se to odnosilo na sve zakone (savezne, republike, pokrajinske), a to je bilo uinjeno i u Zakonu o vojnim sudovima iz 1976. godine. Sudijska funkcija sudija vojnih sudija je stalna (lan 28 Zakona o vojnim sudovima), kao i civilnih sudova. Ranije je mandat sudija vojnih sudova trajao 4 godine. Meutim, sudije vojnih sudova na sudijske funkcije ne biraju, kao to je sluaj sa sudijama civilnih sudova, ve ih postavlja predsednik Republike, na predlog saveznog ministra za odbranu (lan 26 Zakona o vojnim sudovima). A poto vojni sudovi jesu sudovi federacije, bilo bi logino da se izbor sudija vri na isti nain na koji se biraju sudije drugih sudova federacije, tj. Savezni sud i Savezni ustavni sud, ije sudije bira Savezna skuptina. U vajcarskoj, na primer, parlament, odnosno Savezno vee bira pored civilnih i sudije vojnih sudova. Ve sama injenica da sudije vojnih sudova postavlja predsednik Republike i to na predlog saveznog ministra za odbranu odmah naruava ustavom i zakonom proklamovanu nezavisnost i samostalnost, jer od procene izvrnih organa zavisi da li e neko biti postavljen na sudijsku funkciju. Broj sudija u vojnim sudovima, prvostepenim i u Vrhovnom vojnom sudu, odreuje predsednik Republike na predlog saveznog ministra za odbranu (lan 26 Zakona), dakle, izvrni organ. Kao jedan od razloga za razreenje sudije vojnog suda, pojavljuje se razlog smanjenja broja sudija. Dakle, opet izvrni organ odluuje, dodue indirektno, o razreenju sudija, to moe biti razlog za odstranjenje nepodobnih sudija. Sudija i sudija porotnik vojnog suda ne mogu bez odobrenja predsednika Republike biti stavljeni u pritvor zbog krivinog dela uinjenog u vrenju sudijske dunosti (lan 31 Zakona), dakle, opet odluuje izvrni organ. Razlozi za udaljenje i razreenje sudija vojnih sudova slini su odredbama zakona koje se odnose i na sudije civilnih sudova, s tim to sudija vojnog suda moe biti razreen sudijske funkcije i kad mu prestane profesionalna vojna sluba (lan 36). Postupak za utvrivanje razloga za razreenje sprovodi komisija od tri lana, sudija vojnog suda, a obrazuje je predsednik Republike. Sudija vojnog suda moe biti samo oficir pravne slube sa poloenim pravosudnim ispitom (lan 27 Zakona). Sudija porotnik sudije porotnici postoje u prvostepenim vojnim sudovima moe biti oficir, podoficir ili civilno lice na slubi u VJ, a njih postavljaju na isti nain kao i sudije. To znai da civilna lica uopte ne mogu biti sudije vojnog suda. Da bi diplomirani pravnik civil sa poloenim pravosudnim ispitom ipak mogao biti postavljen za sudiju, prethodno mora biti u VJ u svojstvu oficira pravne slube. To je jedan od nain popunja-

105

vanja vojnih sudova sudijama. Zatim, oni mogu biti popunjavani stipendiranjem studenata na pravnim fakultetima, a najee se to ini iz redova oficira i podoficira koji zavre pravni fakultet i poloe pravosudni ispit. Stoga je nuno preispitati odredbe o postavljanju, odnosno o razreenju sudija vojnih sudova, s tim da eventualno i oni budu birani, odnosno razreavani na nain kao i sudije ostalih sudova federacije. Zatim, sudije vojnih sudova su iskljuivo oficiri koji napreduju pod istim uslovima kao i drugi oficiri. Formaciju inova u vojnim sudovima propisuju, tanije odreuju vojni organi, odnosno organi Generaltaba VJ. Zbog toga sudije vojnih sudova neretko naputaju sudijske funkcije onda kad ne mogu biti unapreeni u sudu i odlaze na druge pravne dunosti u VJ ili u Savezno ministarstvo za odbranu, ime se naruava naelo stalnosti sudijske funkcije. Stoga je potrebno razmotriti pitanje da li sudije vojnih sudova moraju biti samo oficiri ili na te funkcije mogu biti postavljana, odnosno birana i civilna lica. Na nezavisnost sudija, a time i vojnih sudova u celini u znaajnoj meri mogu uticati i neke druge zakonske odredbe. Tako je, na primer, u lanu 41 Zakona o vojnim sudovima propisano da "odredbe zakona i drugih propisa kojima su ureeni odnosi u slubi i prava, dunosti i odgovornosti vojnih lica vae i za predsednike i sudije vojnih sudova, ako ovim zakonom nije drukije propisano". U lanu 42 propisano je da "sudije vojnih sudova odgovaraju po propisima o disciplinskoj odgovornosti vojnih lica za povrede vojne discipline van vrenja dunosti sudije". To znai da vojni disciplinski sud, za disciplinski prestup, moe i sudiji vojnog suda izrei, pored drugih, i kaznu gubitka ina, odnosno slube. Ve to je dovoljan razlog za razreenje od sudijske dunosti, jer je u lanu 45 Zakona o vojnim sudovima propisano da se sudija vojnog suda razreava dunosti "ako mu prestane profesionalna vojna sluba". Pri tome treba istai da vojni disciplinski sudovi nisu sudovi, ve vojno administrativni organi, slini prekrajnim sudovima. Na njihov rad i odluke visoke vojne stareine imaju jak uticaj, jer, pored ostalog, odluuju da li e profesionalno vojno lice, a to znai i sudija vojnog suda, biti stavljeno pod vojni disciplinski sud za uinjeni disciplinski prestup ili ne. Sudije vojnih sudova podleu slubenom ocenjivanju kao i drugi profesionalni vojnici, a ocenjivanje je propisano Uredbom Savezne vlade ("Sl. list SRJ", br. 36/94), dakle, podzakonskim propisom. Sudije ocenjuje predsednik suda, a njih stareine izvan vojnog pravosua, koje nisu pravnici. Slubena ocena je vaan element za napredovanje profesionalnih vojnika, pa i sudija koji su, takoe, profesionalni vojnici, jer od slubene ocene zavisi napredovanje po inovima, postavljenje na vii poloaj i sl., od ega, opet, zavisi visina plate itd. Od slubene ocene zavisi i sama sluba, jer profesionalni vojnik koji je dva puta uzastopno dobio nepovoljnu ocenu gubi slubu u VJ (lan 107 Zakona o VJ, "Sl. list", br. 24/94), a ukoliko je u pitanju sudija vojnog suda on pored toga

106

biva razreen i sudijske dunosti. Sve napred izneto, ve samo po sebi znatno moe da utie na nezavisnost vojnih sudova u vrenju sudijske funkcije. Pored toga, treba imati u vidu da o nizu drugih pitanja, koja se odnose na poloaj sudija vojnih sudova, odluuju vojni organi i vojne stareine izvan vojnog pravosua. Tako, na primer, formaciju vojnih sudova po inovima, tj. to koliko e sudijskih mesta u vojnim sudovima biti vezano za odreene inove (od porunika do pukovnika) odreuju vojni organi izvan vojnog pravosua, a od inova zavisi plata sudije, odnosno njegov materijalni poloaj i materijalni poloaj njegove porodice. O dodeli stanova sudijama vojnih sudova odluuju, takoe, vojni organi izvan vojnog pravosua, pri emu treba istai da je veoma nepovoljna okolnost to to oficiri Vojske Jugoslavije (podoficiri takoe), a to znai i sudije, mogu otkupiti dobijeni stan tek posle petnaest godina efektivne slube u VJ. Tome treba dodati da su plate sudija vojnih sudova iste kao i plate ostalih oficira VJ, da su skromne ak i za nae prilike i da skoro iskljuivo zavise od ina, s tim to su najnie za sudije najniih inova, a to su po godinama najmlae sudije. Zbog napred iznetog, a i drugih razloga, od 1992. godine pa nadalje dolo je do velikog odliva najkvalitetnijeg sudijskog kadra, pa i kadra pravne slube u VJ uopte. Prema nekim saznanjima autora od 1992. godine do danas, statistiki gledano, promenjen je celokupan sudijski kadar. Javio se i problem popune vojnih sudova kvalitetnim sudijskim kadrom, ak i mesta sudija Vrhovnog vojnog suda. Sudijska funkcija vojnog suda daleko je od toga da bude privlana, jer je ova funkcija naporna i odgovorna i nedovoljno stimulativna (relativno male plate, dugo ekanje na stan i dr.), pa se kvalitetni pravnici, pogotovo iz civilstva, teko odluuju da svoju pravniku karijeru ostvare kao sudije vojnih sudova. A bez kvalitetnih sudija teko je i zamisliti nezavisnost sudija, odnosno vojnih sudova u suenju, pa ak i u sluaju da je ustavom i zakonom ta nezavisnost idealno postavljena, to je, s obzirom na napred izneto, daleko od idealnog. Dakle, pravna reenja su takva da ne osiguravaju potpunu nezavisnost vojnih sudova u suenju, a stvarnost pokazuje da se funkcija nezavisnosti vojnih sudova ne ostvaruje ni u meri koja je ustavom i zakonom zagarantovana. Naalost, stanje nije mnogo bolje ni u civilnim sudovima, na ta posebno ukazuju skoro sprovedene istke nepodobnih i neposlunih sudija i tuilaca, odnosno njihovih zamenika. U pravosuu Srbije je tada po kratkom postupku, mimo zakonom propisane procedure, razreeno sudijske, odnosno tuilake funkcije 18 sudija i tuilaca i njihovih zamenika. Po Ustavu SRJ iz 1992. godine propisano je da "lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo, moe, na osnovu odluke nadlenog suda biti pritvoreno i zadrano u pritvoru samo ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka" (lan 24 Ustava). Dakle, po Ustavu samo nadleni sud moe pritvoriti okrivljenog. Meutim, odredbe Zakona o krivinom postupku, koje daju ovlaenja organima unutranjih poslova da odreuju pritvor protiv osumnjie-

107

nih, nisu ni do danas usklaene sa Ustavom SRJ iako su svi zakonski rokovi za usklaivanje sa Ustavom davno proli, pa organi unutranjih poslova i dalje ne samo hapse, nego i odreuju pritvor, kao da Ustav ne postoji. Zakon o vojnim sudovima, meutim, ta ovlaenja organima vojne bezbednosti i vojne policije ne daje, tako da oni po Zakonu nemaju ovlaenja da odreuju pritvor protiv lica za koja je nadlean vojni sud. Naime, Zakon o vojnim sudovima donet je 1995. godine i morao je biti usklaen sa Ustavom SRJ i u pogledu odreivanja pritvora. Tako je u lanu 63 Zakona o vojnim sudovima propisano da pritvor protiv vojnog lica, civilnog lica u vojsci i civilnog lica za krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova moe odrediti istrani sudija vojnog suda, to znai da to ne moe uiniti niko drugi, pa ni organi vojne bezbednosti i vojne policije. U praksi, meutim, ovlaeni organi vojne bezbednosti vojne policije i dalje odreuju pritvor (do 3 dana), kao da navedene zakonske odredbe nema. A vojni sudovi, ukljuujui i Vrhovni vojni sud, toleriu tu protivustavnu i protivzakonitu praksu organa vojne bezbednosti i vojne policije. Ovome stvarno nije potreban nikakav komentar. Uticaj vojnih organa i vojnih stareina na pojedine odluke vojnih sudova nije retkost. Nekad se to ini prikriveno, nekad manje prikriveno, nekad indirektno, nekad skoro direktno. Drastini primeri za to su sluajevi gen. majora Vlade Trifunovia i njegovih saradnika, o emu su opirno izvetavala sredstva javnog informisanja, i Veljka Miljia, biveg predsednika Vojnog suda u Niu, koji je nedovoljno poznat javnosti. Mi smo mala zemlja. Male zemlje imaju male vojske. Male vojske ne mogu imati puno kriminala, pa se kod malih zemalja postavlja pitanje opravdanosti postojanja vojnih sudova u miru (u ratu moraju postojati), jer je postojanje vojnog pravosua skupa organizacija. Zbog toga je, na primer, Norveka 1995. godine ukinula vojne sudove, jer nisu imali dovoljno posla. Naravno, da se sada u naoj zemlji to pitanje ne moe postaviti, zbog stanja u zemlji i oko nje. Ali nezavisno od ovoga, nuno je postaviti pitanje nadlenosti vojnih sudova. Postojanje vojnih sudova je opravdano samo kao postojanje specijalizovanih sudova, a to znai da vojni sudovi treba da sude za tzv. vojna krivina dela i krivina dela vojnih i civilnih lica u VJ u vezi s vrenjem njihove slubene dunosti, kao i za neka krivina dela vojnih i civilnih lica koja se odnose na bezbednost drave. Sadanja nadlenost naih vojnih sudova je preiroko postavljena i jedna je od najirih u svetu, ali naalost danas ni vojni ni civilni sudovi u naoj zemlji nisu nezavisni, pa je okrivljenom skoro svejedno da li mu sudi vojni ili civilni sud. Inae, parametar za ocenu nezavisnosti vojnih sudova su civilni sudovi. U SAD, na primer, u vojno pravosudni sistem ugraen je odluujui uticaj vojnih komandanata na suenje vojnih sudova. Odre-

108

eni komandant za svaki konkretan sluaj svojim nareenjem odreuje sastav suda, lice koje zastupa optubu, pa ak i branioca (kad ga okrivljeni ne uzme iz redova advokata), a taj stareina odobrava i izvrenje presude. Valjda zbog toga presude vojnih sudova u SAD ne predstavljaju presuenu stvar, pa civilni sud moe ponovo suditi za presueno krivino delo, mada se to retko dogaa. Nemaka nema vojne sudove, ali ima nekoliko tzv. vojnih vea pri civilnim sudovima, koji sude za vojna krivina dela, za ta se sudijski kadar posebno osposobljava. Vojni sudovi u naoj zemlji, mada sude po istim materijalnim i procesnim propisima, praktino su izdvojeni iz pravosudnog sistema zemlje Zakonom o vojnim sudovima iz 1995. godine. Tako o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih odluka vojnih sudova, ukljuujui tu i odluke Vrhovnog vojnog suda, ne odluuje Savezni sud, nego Vrhovni vojni sud u optoj sednici, ak i za krivina dela propisana saveznim zakonom. Savezni dravni tuilac nema nikakve ingerencije u odnosu na pravosnane odluke vojnih sudova i drugih vojnih organa. Sve je to u nadlenosti Vrhovnog vojnog tuioca, a on je, kako je to propisno u lanu 18 Zakona o vojnom tuiocu, odgovoran za svoj rad i rad vojnih tuilaca prvog stepena predsedniku Republike. Time su lica kojima sude vojni sudovi ili lica o ijim pravima odluuju drugi vojni organi, kad je u pitanju primena saveznih propisa u nejednakom pravnom poloaju u odnosu na civilna lica. Interesantno je da Vrhovni vojni tuilac, kad je u pitanju primena saveznih propisa, ima znatno ira ovlaenja nego savezni dravni tuilac. Ovde nije potrebno posebno isticati koliko je u praksi izraen uticaj vojnih struktura na odluke Vrhovnog vojnog tuioca i na vojna tuilatva u celini, naroito na gonjenje, odnosno negonjenje uinilaca krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova. Dovoljno je rei da za ratne zloine praktino niko nije krivino gonjen, ak ni lica protiv kojih je podignuta optunica pred Hakim tribunalom.

Zatita ljudskih prava

O punoj zatiti ljudskih prava moe se govoriti ako su ispunjena dva osnovna uslova: da je njihova puna zatita garantovana ustavom i zakonom i da postoje nezavisni sudovi koji e primenjivati tu zatitu putem sudskih odluka. Nijedan od ova dva uslova u naoj zemlji nije potpuno ispunjen, jer postojee zakonodavstvo ne daje punu zatitu ljudskih prava, a vojni sudovi, kao uostalom i civilni, nisu nezavisni. Na primer, prava i obaveze vojnih lica i civilnih lica na slubi u VJ, propisana su Zakonom o Vojsci Jugoslavije. Status ovih lica daleko je ispod eljenih standarda i daleko ispod nivoa koji su imali pripadnici bive JNA u SFRJ, a koji je bio propisan Zakonom o slubi u orua-

109

nim snagama, ali i drugim zakonima. Mnoga pitanja koja su bila propisana Zakonom o slubi u oruanim snagama i drugim zakonima SFRJ, sada su propisana podzakonskim propisima, najee uredbama Savezne vlade. Pravni status vojnih lica i civilnih lica na slubi u VJ je daleko nesigurniji nego u bivoj JNA, posebno kada se ima u vidu dosta razgranat sistem odstranjivanja iz VJ bez dovoljne i adekvatne pravne zatite, a to otvara mogunost za odstranjivanje nepodobnih, to u praksi nije retkost. Tako, na primer, profesionalna vojna lica, pre svega oficiri i podoficiri gube in, odnosno slubu, a time najee i profesiju, pri osudi krivinog suda na kaznu zatvora preko 2 godine (u JNA to je bilo preko 3 godine). Zatim, preko vojnog disciplinskog suda za bilo koji disciplinski prestup pri osudi na kaznu gubitka ina, odnosno slube, putem slubene ocene. Dve uzastopne nepovoljne slubene ocene automatski povlae gubitak slube, to se u praksi neretko ini, a iskljuena je mogunost voenja upravnog spora. U vezi sa ovim, valja istai da je to nain brzog eliminisanja ne samo lenjih i nesposobnih, ve i nepodobnih, a ponekad se na taj nain vri i lini obraun pretpostavljenih vojnih stareina sa potinjenim iz linih pobuda. Najzad, iz VJ su mogua odstranjenja i stavljanjem na raspolaganje, pa ako nakon 6 meseci provedenih na raspolaganju oficir ili podoficir ne budu postavljeni na novu dunost, prestaje im sluba u Vojsci Jugoslavije. Nikakvi kriterijumi za ovo nisu propisani, a ne postoje pravna sredstva protiv akata o stavljanju na raspolaganje, pa su mogue i zloupotrebe. Slino je i sa statusom civilnih lica na slubi u VJ, dok je status vojnika po ugovoru, koji takoe spadaju u profesionalne vojnike, jo nepovoljniji. Ostavljajui po strani pitanje da li Ustav SRJ iz 1992. godine u dovoljnoj meri titi ljudska prava i slobode, valja istai da i ta zatita propisana Ustavom nije dalje dovoljno operacionalizovana odgovarajuim zakonima. ak je nekim zakonima nakon donoenja Ustava iz 1992. godine ta zatita pogorana. U vezi sa ovim potrebno je ukazati na sledee: Krivini zakon SRJ, zatim Krivini zakon Srbije i drugi zakoni kojima su propisana krivina dela nisu ni do danas usklaeni sa Ustavom SRJ. Naprotiv, nastavljena je jedna opasna tendencija da se raznim zakonima, koji nisu krivini, propisuju krivina dela. Neka krivina dela propisana u Krivinom zakonu Srbije ak se prebacuju iz ovog u druge zakone, umesto da se, ako ima potrebe za tim, vre izmene Krivinog zakona i to na nain i po proceduri propisanoj za izmene tog zakona. Tako je, na primer, krivino delo nedozvoljenog dranja oruja ili rasprskavajuih materija iz lana 229 KZRS iz ovog zakona prebaeno u Zakon o oruju i municiji Srbije, gde je drastino proirena kriminalna zona i gde su propisane veoma stroge kazne. Slino je uinjeno i sa Zakonom o javnom redu i miru i nekim drugim zakonima koje je donela Narodna skuptina Srbije. U savremenom

110

svetu opta je tendencija da se krivina dela propisuju krivinim zakonima, odnosno zakonicima, a da se to ini samo izuzetno u drugim zakonima. U nauci propisivanje krivinih dela u zakonima koji nisu krivini naziva se sporedno krivino zakonodavstvo i ono se svodi na najmanju moguu meru. U naoj zemlji zakonodavna praksa ide suprotnim putem, pa tzv. sporedno krivino zakonodavstvo sadri veliki broj krivinih dela, a njihova je osnovna karakteristika da znatno ire kriminalnu zonu, odnosno zonu krivine represije, neretko i mimo optih instituta sadranih u Krivinom zakonu SRJ i krivinim zakonima republika. Time se u krivinom zakonodavstvu stvara pravni haos i znatno ugroavaju ljudska prava i slobode graana, a u svakom sluaju stvara pravna nesigurnost. Slovenija i Hrvatska, na primer, donele su nove krivine zakone 1994, odnosno 1997. godine zasnovane na koncepcijama savremenog krivinog zakonodavstva Zapadne Evrope. Za zatitu ljudskih prava i sloboda, meutim, najproblematinije je to Zakon o krivinom postupku nije usklaen sa odredbama Ustava SRJ, tako da proklamovane odredbe Ustava o zatiti ljudskih prava esto ostaju mrtvo slovo na papiru. To se, pre svega, odnosi na ovlaenja organa unutranjih poslova o odreivanju pritvora, o pretresu stanova, o tajnom vizuelnom i zvunom prislukivanju i snimanju i na mnoge druge odredbe koje omoguavaju zloupotrebe, a time i krenje osnovnih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih ustavom. Kada se ima u vidu sve napred izneto i tome doda snaan uticaj izvrne vlasti na sudsku, onda od proklamovane zatite ljudskih prava i sloboda ne ostaje previe. A te pune zatite nema bez nezavisnih sudova, civilnih i vojnih jednako. Vojni sudovi u okviru svoje nadlenosti imaju istu ulogu u zatiti ljudskih prava i sloboda koju imaju i civilni sudovi. No, njihova nezavisnost je, za razliku od civilnih sudova, i pravno ograniena, kako je to napred izneto. Tome treba dodati i to da je ranije o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih odluka vojnih sudova odluivao Savezni sud, dakle civilni sud. Time je bila osigurana kakvatakva kontrola odluka vojnih sudova. A time je na neki, dodue vrlo ogranien nain, bilo osigurano funkcionisanje jedinstvenog pravosudnog sistema SRJ. Zakonom o vojnim sudovima iz 1995. godine (lan 73) propisano je, meutim, da o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih odluka Vea Vrhovnog vojnog suda odluuje Vrhovni vojni sud u optoj sednici. Time je praktino prekinuta i poslednja nit koja je omoguavala da Savezni sud ima kakvu-takvu kontrolu pravosnanih odluka Vrhovnog vojnog suda, ime je vojno pravosue odvojeno od civilnog, pa se postavlja pitanje da li je pravosudni sistem u SRJ jedinstven. Ovo je pogotovo izraeno kada se ima u vidu da je Vrhovni vojni tuilac, a ne Savezni dravni tuilac, ovlaen da podie zahtev za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih od-

111

luka vojnih sudova, dakle i Vrhovnog vojnog suda, i pravosnanih odluka drugih organa Vojske Jugoslavije (lan 14 Zakona o vojnom tuiocu, "Sl. list SRJ", br. 11/95). On je, takoe, ovlaen da pred Saveznim sudom preduzima sve radnje za ije vrenje je ovlaen Savezni dravni tuilac, onda kada Savezni sud odluuje o vanrednom pravnom leku protiv presude Vrhovnog vojnog suda ili o sukobu nadlenosti izmeu vojnih sudova i drugih redovnih sudova (lan 15 Zakona o vojnom tuiocu). Kada se svemu ovome doda da je "Vrhovni vojni tuilac odgovoran za svoj rad i rad vojnih tuilaca prvog stepena predsedniku Republike" (lan 17 Zakona o vojnom tuiocu), dakle, izvrnom a ne zakonodavnom organu, onda je i kontrola zakonitosti pravosnanih odluka vojnih sudova i drugih organa VJ iskljuivo u rukama tog organa. On preko Vrhovnog vojnog tuioca ocenjuje zakonitost odluka ovih organa, stavljajui se na taj nain iznad sudske vlasti. Jedina pravna mogunost kontrole pravosnanih odluka Vrhovnog vojnog suda od strane Saveznog suda jeste putem zahteva za vanredno preispitivanje pravosnane presude, propisana odredbama Zakona o krivinom postupku i Zakona o upravnim sporovima. Naime, prema odredbi lana 426 Zakona o krivinom postupku osueni moe podneti zahtev za vanredno preispitivanje presude Vrhovnog suda Republike ili Vrhovnog vojnog suda Saveznom sudu za krivina dela propisana Saveznim zakonom ako je za to krivino delo izreena kazna zatvora od najmanje jedne godine. Za krivina dela propisana zakonima republika ovaj zahtev Saveznom sudu ne moe biti podnesen. Nedostaci ovog pravnog sredstva su u tome to moe biti podnesen za relativno mali broj povreda saveznih zakona, pri emu su iskljuene povrede zakona koje se u praksi najee vre, i u tome to moe biti podnesen samo ako je izreena kazna od najmanje jedne godine, a ne i blaa kazna. To omoguava da i vojni i civilni sudovi izbegnu kontrolu zakonitosti koju vri Savezni sud, naroito ako se okrivljenom istovremeno sudi i za krivino delo iz saveznog i za krivinog delo iz republikog zakona. To se obino deava tako to se za krivino delo iz Saveznog zakona namerno izrekne kazna ispod jedne godine, a to se "kompenzira" namernim izricanjem stroe kazne od one koju bi trebalo izrei za krivino delo iz republikog zakona. Tako, na primer, ako se protiv okrivljenog vodi krivini postupak za krivina dela odavanja dravne tajne iz lana 129, stav 1 KZSRJ, za koje je propisana kazna zatvora od 1 do 10 godina, i krivino delo irenja lanih vesti iz lana 218 KZRS, za koje je propisana kazna zatvora od 15 dana do 3 godine, mogue je za prvo krivino delo izrei kaznu od recimo 10 meseci zatvora (primenom zakonskih odredaba o ublaavanju kazne), a za drugo krivino delo i kaznu od pune 3 godine, pa se tako izbegava mogunost podizanja zahteva za vanredno preispitivanje pravosnane

112

presude pred Saveznim sudom. Kod sudova koji nisu potpuno nezavisni i to je mogue, a u praksi se dogaa. Po Zakonu o upravnim sporovima, stranke mogu podii zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude Vrhovnog vojnog suda zbog povrede zakona. Poto Vrhovni vojni sud u upravnim sporovima odluuje o upravnim aktima vojnih organa, kojima se odluuje o pravima vezanim za slubu vojnih i civilnih lica na slubi u VJ i pravima njihovih porodica,149 Savezni sud na ovaj nain kontrolie zakonitost ne samo pravosnanih odluka Vrhovnog vojnog suda, nego putem njih kontrolie i zakonitost akata vojnih organa u celini koja se donose u upravnom postupku. U praksi, meutim, ovi sporovi veoma dugo traju, esto i vie godina. Dogaa se tako da stranka napravi pun krug od prvostepenog i drugostepenog organa, preko Vrhovnog vojnog suda, pa do Saveznog suda i natrag od Saveznog suda preko Vrhovnog vojnog suda do drugostepenog i prvostepenog organa, a ponekad i jo jedan takav krug do Saveznog suda i natrag itd. Zbog zamora u tom kruenju neke stranke diu ruke od svojih prava, ije ostvarenje poinje da lii na Kafkin "Proces". Neretko samo najuporniji i najizdrljiviji stiu do cilja, gde opet slede krugovi u realizaciji pravosnanih odluka u izvrnom postupku, onda kada tueni organ nee dobrovoljno da postupi po konanoj odluci. Neki za ivota ne doekaju realizaciju prava, prolazei te silne krugove.

to su, na primer, prava iz oblasti socijalnog osiguranja (penzijska, invalidska, zdravstvena), stambena pitanja, presude vojnih disciplinskih sudova i dr.
149

113

114

Svetlana Stojani

Ljudska prava vojnih obveznika Vojske Jugoslavije

Izdvojenost vojnih struktura moi od civilne vlasti i zatvorenost vojnog podsistema prema javnosti proizvele su neznanje o pravu na ljudska prava u Vojsci Jugoslavije. Zvanini izvetaji civilnih i vojnih organa, koji se bave ovom problematikom, ne postoje, te i nema uvida o praksi potovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda u VJ. Predstaviti stvarno stanje ljudskih prava u VJ mogue je, za sada, samo na osnovu dokumentacije nevladinih organizacija. Graani nisu upoznati sa tim koja su im prava i slobode ustavom i zakonom ograniene i u kom obimu onda kada se nau u nadlenosti vojske. Isto tako, nisu upoznati ni sa mogunostima zatite svojih prava u odnosu na vojsku. Sistematsko praenje stanja ljudskih prava i uvid javnosti u normativno i stvarno stanje ljudskih prava u VJ treba da uini dostupnim mehanizme zatite ljudskih prava profesionalnim pripadnicima VJ i "graanima u uniformi". Vii stepen potovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda zahteva podizanje svesti o neophodnosti potovanja Ustavom i zakonom garantovanih ljudskih prava u VJ. Zahteva precizne zakonske formulacije ogranienja pojedinih ljudskih prava i sloboda, ugradnju i razradu efikasnih mehanizama zatite i mogunost da civilne instance parlament i ombudsman vre kontrolu potovanja ljudskih prava u VJ.

OGRANIENJA LJUDSKIH PRAVA

Odbrana zemlje je pravo garantovano Ustavom SRJ, ali istovremeno i dunost graana Savezne Republike Jugoslavije (Ustav SRJ, lan 63; Zakon o odbrani, lan 20). Obaveza uea u odbrani zemlje trebalo bi da bude usklaena sa osnovnim pravima koje graani uivaju. Kako drava mora da omogui uslove za uivanje osnovnih ljud-

115

skih prava,150 tako i u okviru vojske, kao posebnog ali ne i izolovanog dela drutva i drave, mora biti omogueno uivanje osnovnih ljudskih prava kako onima kojima je vojska profesionalno opredeljenje, tako i graanima koji se nau u nadlenosti vojske. Drava ima pravo da, u precizno utvrenim situacijama i u skladu sa ustavom i zakonom, ogranii uivanje odreenih prava i sloboda radi opeg drutvenog interesa. Mogunost ogranienja odreene grupe prava ne znai i pravo na totalno ukidanje pojedinih osnovnih ljudskih prava i sloboda. To znai da je dravi doputeno da odredi obim uivanja pojedinih prava i sloboda. Ovakav tip dravi doputenih ogranienja nazivamo fakultativna ogranienja. Ovaj vid ogranienja vlasti mogu koristiti u cilju zatite osnovnih vrednosti naroda i drave, kao to su nacionalna i javna bezbednost, javno zdravlje, slobode i prava drugih lica. Pored fakultativnih ogranienja, dravi je dozvoljeno i stavljanje van snage pojedinih ljudskih prava i sloboda (derogacija). Mere derogacije primenjuju se u stanjima opasnosti, kao to su rat, unutranji neredi veih razmera ili prirodne katastrofe, ali samo dok stanja opa- snosti traju, znai privremeno. Meunarodni instrumenti nejednako ureuju ogranienja nekih osnovnih ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima151 (u daljem tekstu Univerzalna deklaracija) dozvoljava mogunost ogranienja svih proklamovanih prava i sloboda. Iako Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima152 (u daljem tekstu PGP) i Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i sloboda153 (u daljem tek150 Ljudska prava ovek uiva samim tim to je ljudsko bie, nezavisno od drave i dravne volje. "Ljudska prava nisu pozitivnopravnog, ve moralnog porekla". (Dimitrijevi-Paunovi, 1997: 26) 151 Usvojena i proglaena rezolucijom Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 217 (III) od 10. decembra 1948. godine. Usvojena je kao rezolucija koja nema pravnu snagu, ali je usled estog pozivanja na njene odredbe od strane uesnika na meunarodnoj pravnoj sceni postigla status obiajnog meunarodnog prava. 152 Usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikovanje rezolucijom Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 2200 (XXI) od 16. decembra 1966. godine, na snagu stupio 23. marta 1976. godine. SFRJ je ratifikovala PGP 1971. godine. Savezna skuptina SRJ usvojila je 22. juna 2001. godine akt o ratifikaciji Prvog (1966) i Drugog (1989) fakultativnog protokola uz PGP. Prvi fakultativni protokol omoguava privatnim licima da podnesu saoptenje ili individualnu albu Komitetu za ljudska prava ukoliko im je, od strane drave ugovornice, povreeno neko od prava zagarantovanih PGP. Ratifikacijom Drugog fakultativnog protokola SR Jugoslavija obavezala se da ukine smrtnu kaznu. 153 U okviru Saveta Evrope potpisana je 4. novembra 1950. godine od strane 13 drava lanica Saveta, na snagu stupila 3. novembra 1953. godine. Uz ovu konvenciju usvojeno je jo 11 protokola. Sve zemlje Saveta Evrope potpisnice su Evropske konvencije. U praksi, Savet Evrope koristi ga prilikom primanja novih lanica, jer jedan od uslova za prijem jeste i potpisivanje ove konvencije. Moe biti oekivano da

116

stu Evropska konvencija) doputaju ogranienja pojedinih prava, oni, ipak, precizno navode prava koja ni u kom sluaju ne mogu biti podvrgnuta ogranienjima (PGP, lan 4; Evropska konvencija, lan 15). Mogunost ogranienja nekih od prava ne podrazumeva i obavezu vlasti da ta ogranienja primeni.

NORMATIVNA OGRANIENJA LJUDSKIH PRAVA PRIPADNIKA VOJSKE JUGOSLAVIJE

Pripadnicima oruanih snaga kao posebnoj kategoriji lica, a zbog prirode delatnosti kojom se bave, ogranieno je uivanje nekih od osnovnih ljudskih prava i sloboda. Svi meunarodni instrumenti omoguavaju dravama da svojim nacionalnim zakonodavstvima urede ovoj kategoriji lica obim uivanja pojedinih ljudskih prava. Osnove ogranienja prava i sloboda pripadnicima VJ sadri Ustav SRJ, dok konkretizacije pojedinih ogranienja i nain uivanja nekih prava i sloboda sadre Zakon o VJ i Zakon o odbrani, ali i interna dokumenta VJ koja su nedostupna javnosti. Ustavom SRJ omogueno je ogranienje slobode kretanja ukoliko je to neophodno za odbranu SRJ (Ustav SRJ, lan 30). Pripadnicima VJ, meutim, potpuno je saveznim Ustavom (Ustav SRJ, lan 42 i 57) ukinuto pravo na slobodu udruivanja, kao i pravo na trajk. Ustav SRJ priznaje i apsolutno zatiena prava to su ona prava i slobode koja nikada i ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Ovoj grupi prava pripadaju, pored ostalih, sloboda ubeenja, savesti, misli i javnog izraavanja miljenja, kao i sloboda verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja vere i vrenja verskih obreda (Ustav SRJ, lan 99, stav 11). Sloboda udruivanja
lan 22 PGP (izvod) Svako lice ima pravo da se slobodno udrui sa drugim licima, ukljuujui i pravo na osnivanje sindikata i ulanjenje u iste radi zatite svojih interesa. Vrenje ovog prava moe biti samo predmet ogranienja predvienih zakonom a koja su potrebna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi zatite javnog zdravlja i morala ili prava i sloboda drugih lica. Ovaj lan ne spreava da se vrenje ovog prava od strane lanova oruanih snaga i policije podvrgne zakonskim ogranienjima.

e potpisivanje Evropske konvencije biti jedan od uslova koje e SRJ morati da ispuni prilikom sticanja statusa lanice Saveta Evrope.

117

Sloboda udruivanja jeste individualno politiko pravo pojedinca, ostvarljivo u zajednici s drugima. Pravo na udruivanje podrazumeva i to da "niko ne moe biti primoran da pripada nekom udruenju" (Univerzalna deklaracija lan 20, stav 2). Pravo na sindikalno udruivanje u funkciji je zatite i unapreenja ekonomskih i socijalnih interesa zaposlenih. Pored ve navedenog lana PGP kojim je dravi omogueno ogranienje slobode udruivanja pripadnicima oruanih snaga, mogunost ogranienja ovog prava dozvoljena je i Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (lan 11, stav 2), kao i Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (lan 8, stav 2).154 Evropska socijalna povelja,155 meutim, u lanu 5 govori o dometu primene prava na organizovanje pripadnika vojnih snaga, to dravama prua mogunost da nacionalnim zakonodavstvom propiu stepen ogranienja slobode udruivanja pomenutoj kategoriji lica. Ustavom SRJ ustanovljena je apsolutna zabrana politikog i sindikalnog udruivanja pripadnicima VJ. Jugoslovenski Ustav propisuje da "profesionalni pripadnici Vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije nemaju pravo na sindikalno organizovanje" i "ne mogu biti lanovi politikih stranaka" (Ustav SRJ, lan 42, stav 2 i 3). Uzimajui u obzir da meunarodni dokumenti govore o ogranienju u vrenju prava na slobodu udruivanja, potpuno ukidanje ovog prava profesionalnim pripadnicima vojske ne bi moglo biti smatrano opravdanim. Zabrana prava na trajk profesionalnim pripadnicima vojske regulisana je Ustavom SRJ u lanu 57, stav 3. Ogranienja ovih prava konkretizovana su u Zakonu o VJ u lanu 36, stav 1 koji kae da "profesionalni vojnici, studenti vojnih akademija i uenici srednjih vojnih kola ne mogu biti lanovi politikih stranaka, nemaju pravo na sindikalno organizovanje i nemaju pravo na trajk". Vojnicima za vreme sluenja vojnog roka i pripadnicima rezervnog sastava dok se nalaze na slubi u Vojsci nije dozvoljena aktivnost u politikim strankama (Zakon o VJ, lan 36, stav 3). U ovom sluaju, "re je o ogranienju uivanja prava na politiko delovanje i na slo154 Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima usvojen je u Generalnoj skuptini UN 16. decembra 1966. godine, a stupio na snagu 3. januara 1976.godine. Iako na osnovu meunarodnih instrumenata drave imaju pravo da ogranie slobodu udruivanja pripadnicima oruanih snaga, neke drave to pravo ne koriste. U Holandiji u okviru profesionalnih vojnih jedinica postoji 6 vojnih udruenja. Neka od njih imaju tradiciju postojanja duu od 100 godina (Hans Born, "Viestruka kontrola oruanih snaga u demokratijama: sluaj Holandije", u Demokratska kontrola vojske i policije, Miroslav Hadi (ur), Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2001, str. 191-228) 155 Usvojena u okviru Saveta Evrope 18. oktobra 1961. godine, stupila na snagu 26. februara 1965. godine. Evropska socijalna povelja revidirana je 3. maja 1996. godine, u Strazburu.

118

bodu udruivanja, tokom odreenog vremenskog perioda, a ne o ugroavanju sutine prava".156

Sloboda kretanja
lan 12 PGP (izvod) 1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke drave ima pravo da se slobodno kree u njoj i da slobodno izabere svoje mesto stanovanja. 2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i svoju. 3. Napred navedena prava mogu biti ograniena samo ako su ova ogranienja zakonom predviena, ako su ona potrebna radi zatite nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj akt.

Ogranienje slobode kretanje, pored PGP, dravama omoguava i Evropska konvencija (Protokol broj 4, lan 2, stav 3 i 4). Sloboda kretanja po jugoslovenskom Ustavu "moe se ograniiti saveznim zakonom, ako je to neophodno. za odbranu Savezne Republike Jugoslavije" (Ustav SRJ, lan 30, stav 2). Konkretizacija napred navedene ustavne formulacije nalazi se u lanu 33, stav 1 Zakona o VJ: "Profesionalni vojnik moe putovati u inostranstvo, s tim to je duan da to putovanje prijavi pretpostavljenom stareini " Ovim stavom odreeno je da je vojnom licu uslov za putovanje u inostranstvo samo prijava putovanja, dok je u sluaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja uslov za putovanje u inostranstvo odobrenje naelnika Generaltaba ili stareine koga je on ovlastio (Zakon o VJ, lan 33, stav 3). Odobrenje kao uslov za putovanje u inostranstvo potrebno je i civilnim licima u Vojsci (lan 149), vojnicima na sluenju vojnog roka (Zakon o VJ, lan 33, stav 2), kao i vojnim obveznicima za vreme regrutne obaveze (Zakon o VJ, lan 321, stav 1). Vojnom obvezniku odobrenje za putovanje i privremeni boravak u inostranstvu moe biti izdato: zbog leenja (dok leenje traje, a najdue dve godine); radi uea u akim ekskurzijama i radi turistikog putovanja (do 40 dana); radi obavljanja slubenog posla, reavanja imovinskih, porodinih i slinih poslova u inostranstvu, uestvovanja u sportskim ili kulturno-umetnikim takmienjima i priredbama, ili u sluaju teke bolesti ili smrti lana ue porodice u inostranstvu (do 60 dana);

156 Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, str. 144

119

 zbog izvravanja obaveze iz radnog odnosa na brodu ili vazduhoplovu SRJ (do dve godine); radi odlaska u inostranstvo sa roditeljima ili branim drugom koji slubeno odlaze u inostranstvo (do etiri godine), ali onda kada upuivanje vojnog obveznika na sluenje vojnog roka nije predvieno u roku od jedne godine od dana podnoenja zahteva za odobrenje; ako je na regrutovanju ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu slubu, a radi obavljanja privatnih ili slubenih poslova (do isteka vremena za koje je ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu slubu); radi kolovanja i to do zavretka kolovanja, a najkasnije do kraja novembra kalendarske godine u kojoj vojni obveznik navrava 27 godina (Zakon o VJ lan 321, stav 2). Putovanje i privremeni boravak u inostranstvu mogu trajati najdue do kraja novembra kalendarske godine u kojoj Vojni obveznik navrava 27 godina (Zakon o VJ lan 321, stav 3). lan 303 Zakona o VJ prua mogunost regrutu, koji na odsluenje vojnog roka nije upuen do kraja kalendarske godine u kojoj navrava 27 godina, da bude upuen na sluenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navrava 35 godina ivota. To znai da bi regrut trebalo da ima pravo na izdavanje pasoa i nakon navrene 27 godine, a da prethodno nije sluio vojni rok. Meutim, lanom 321, stav 6 propisano je da se vojnom obvezniku "nee izdati odobrenje za putovanje u inostranstvo ako postoji neka od smetnji iz lana 323". Smetnje iz lana 323 su: dostavljen poziv za vojnu vebu ili izbegavanje primanja takvog poziva157, kao i pokrenuti krivini postupak zbog krivinog dela neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne slube ili krivini postupak zbog krivinog dela izbegavanja vojne slube onesposobljavanjem ili obmanom. Zbog napred navedenih smetnji ni lica u rezervnom sastavu ne mogu putovati i privremeno ili stalno boraviti u inostranstvu (Zakon o VJ, lan 323). Istim lanom Saveznoj vladi data je mogunost da propisuje uslove pod kojima privremeno moe biti ogranieno putovanje u inostranstvo onih vojnih obveznika koji pripadaju odreenom goditu ili odreenim specijalnostima koje su od posebnog znaaja za popunu vojske (Zakon o VJ, lan 323, stav 2). Ogranienja slobode kretanja pripadnicima VJ odnose se samo na putovanja u inostranstvo, dok "unutranjih ogranienja" nema. Profesionalna vojna lica podleu prekomandi, to znai da ne mogu birati mesto slubovanja i stanovanja.

157 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije lanu 323 dodata je formulacija "ili izbegavanje primanja takvog poziva". (Slubeni list SRJ, broj 44-99, od 25. juna 1999.godine)

120

Prava pripadnika manjina

lan 27 PGP U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj posebni kulturni ivot, da ispoljavaju i upranjavaju svoju sopstvenu veru ili da se slue svojim jezikom. Kada je re o pripadnicima manjinskih grupa, prvenstveno se misli na nacionalne i etnike, verske i jezike manjine. Ustav SRJ u lanu 11 pripadnicima nacionalnih manjina priznaje i garantuje slobode i prava "na ouvanje, razvoj i izraavanje njihove etnike, kulturne, jezike i druge posebnosti () u skladu sa meunarodnim pravom". Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti i kulture, upotreba svog jezika i pisma, ali i sloboda svakoga da se o svojoj nacionalnoj pripadnosti ne izjanjava garantovana je Ustavom SRJ, lan 45. Iako je po jugoslovenskom Ustavu izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne, verske ili druge neravnopravnosti, kao i izazivanje mrnje i netrpeljivosti na nacionalnoj, rasnoj, verskoj i drugoj osnovi kanjivo (Ustav SRJ, lan 50), "odredbe Ustava SRJ o manjinama niti su neposredno sprovodive u praksi niti su razraene saveznim zakonodavstvom".158 Posebni pravni lekovi za zatitu prava manjina garantovanih jugoslovenskim Ustavom ne postoje. Ispoljavanje nacionalne, rasne ili verske netrpeljivosti u Vojsci Jugoslavije smatra se povredom vojne discipline (Zakon o VJ, lan 161). Rezervni oficiri i rezervni podoficiri za ispoljavanje nacionalne, verske ili rasne netrpeljivosti odgovaraju pred sudovima asti (lan 186), ali nain uivanja manjinskih prava nije regulisan. Zakonom o VJ i aktima dostupnim civilnoj javnosti nisu regulisani nain i uslovi uivanja prava vojnika, pripadnika verskih manjina, koji im po Ustavu SRJ pripadaju (vrenje verskih obreda Ustav SRJ, lan 43, stav 1). Pripadnici odreenih manjina ne mogu uivati pravo na odreenu vrstu ishrane (right to food) koja je u skladu sa njihovim ubeenjima (npr. vegetarijanci) ili sa njihovom verom (npr. muslimani), kao to ne mogu koristiti ni jezike manjina kojima pripadaju, sem u meusobnoj komunikaciji. Normativna regulacija uivanja manjinskih prava do sada nije nala mesto u Zakonu o VJ. Ustavom SRJ crkva je odvojena od drave, a svi graani ravnopravni su u vrenju verskih poslova i obreda (Ustav SRJ, lan 18). Savezna Republika Jugoslavija nema Ustavom priznatu dravnu crkvu. Vera je privatna stvar pojedinca. Ukoliko je mogue doneti sud na osnovu novinskih lanaka, sve prisutnija je saradnja Vojske

Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 1999, str. 154
158

121

Jugoslavije i Srpske pravoslavne crkve.159 Postoji tendencija da ova saradnja bude "krunisana" uvoenjem svetenika u jedinice Vojske Jugoslavije.160 Pravoslavna vera u SRJ jeste dominantna vera, ali "favorizovanje neke vere zato to joj pripada veina stanovnika, isto je tako diskriminatorno i predstavlja povredu prava verskih manjina" (Dimitrijevi-Paunovi 1997-314).

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

lan 18 PGP (izvod) Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo podrazumeva slobodu ispovedanja i primanja vere ili ubeenja po svom nahoenju, kao i slobodu da tu veru ili ubeenje ispoljava pojedinano ili zajedno sa drugima, kako javno tako i privatno, kroz kult, vrenje verskih i ritualnih obreda i veronauku. Niko ne moe biti predmet prinude kojom bi se krila sloboda njegovog ispovedanja ili primanja vere ili ubeenja po njegovom nahoenju. Sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja moe biti predmet samo onih ogranienja koja predvia zakon a koja su nuna radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica.

Sloboda misli, savesti i veroispovesti ne moe biti uivana ukoliko ovek nije u mogunosti da postupa u skladu sa svojim mislima, svojom saveu ili pravilima svoje vere. Ustav SRJ graanima jami slobodu ubeenja, savesti, misli i javnog izraavanja miljenja (Ustav SRJ, lan 35). Ovo pravo pripada grupi prava i sloboda koja ne mogu biti ograniena ak ni u vreme ratnog stanja (Ustav SRJ lan 99, stav 11). U direktnoj vezi sa pravom na slobodu misli, savesti i veroispovesti jeste pravo na prigovor savesti koje nije pomenuto u meunarodnim instrumentima, ali je sadrano i priznato u preporukama i rezolucijama Parlamentarne skuptine i Komiteta ministara Saveta Ev
Prema istraivanju Centra za marketing i istraivanje "Marten Board", a za potrebe Vojske Jugoslavije, 44% graana je protiv uvoenja verske slube u jedinice i komande Vojske Jugoslavije, dok 30% podrava ovu inicijativu; 14% graana uslovno prihvata ovu moguu promenu, dok 12% nema odreen stav po ovom pitanju. Istraivanje je obavljeno tokom marta meseca 2001. godine, a rezultate je objavio dnevni list Blic, 5. aprila 2001. godine. 160 Naelnik uprave za moral Generaltaba VJ Milan Simi najavio je uvoenje vojnih svetenika u jedinice VJ, kao i to da e realizacija verske slube u vojsci i nain organizacije svetenike slube biti ureen pravilima slube (dnevni list Danas, 6. februar 2001). Pravila slube deo su internih dokumenata u koje javnost nema uvid.
159

122

rope.161 PGP u lanu 8 pominje mogunost odbijanja sluenja vojske i mogunost civilne slube umesto vojnog roka. Danas se prigovor savesti vie ne smatra iskljuivo kao versko pravo, ve fundamentalno ljudsko pravo (Ili Kovaevi Vuo, 2000:13). U Saveznoj Republici Jugoslaviji, pravo na prigovor savesti prvi put nalazi svoje mesto u Ustavu SRJ koji je stupio na snagu 27. aprila 1992. godine. Meutim, ovo pravo svoje mesto nije nalo u odeljku koji govori o slobodama, pravima i dunostima oveka i graanina, ve u delu koji se odnosi na Vojsku Jugoslavije. U tom smislu, jugoslovenski Ustav normativno priznaje pravo na prigovor savesti, ali ga sutinski ne priznaje kao fundamentalno ljudsko pravo u smislu evropskih i svetskih standarda (Ili Kovaevi Vuo, 2000:17). Ustav SRJ priznaje pravo na prigovor savesti lanom 137: Graaninu koji zbog verskih ili drugih razloga savesti ne eli da ispuni vojnu obavezu pod orujem, omoguie se da vojnu obavezu u Vojsci Jugoslavije ispuni bez oruja ili u civilnoj slubi, u skladu sa saveznim zakonom. Princip ustavnosti jedan je od osnovnih uslova funkcionisanja demokratskog drutva. Zakon mora biti u skladu sa ustavom, pa njime slobode i prava graana ne mogu biti ukidana, ve samo precizirana, razraena i obezbeena pravnim garantijama. Iako Ustav SRJ prua mogunost civilnog sluenja vojnog roka, Zakon o VJ ne prua mogunost regrutima da obavezu u Vojsci Jugoslavije ispune u civilnoj slubi. Graanima koji se pozovu na pravo prigovora savesti i ele da, u skladu sa svojim ubeenjem, vojnu obavezu izvre bez noenja ili korienja oruja, u veini sluajeva, sudi se pred vojnim sudovima za krivino delo odbijanja primanja i upotrebe oruja, lan 202 KZ SRJ. Zakonom o vojsci Jugoslavije bilo je predvieno je da regruti koji ele da ostvare pravo na prigovor savesti treba da slue dvostruki vojni rok 24 meseca (lan 296, stav 2), to je predstavljalo oblik posrednog kanjavanja. Regruti koji bi odabrali da vojni rok slue bez oruja, a u toku sluenja vojnog roka odluili da prime oruje, vojni rok bi nastavili da slue po programu za vojnike koji nose oruje (lan 296, stav 3). Zakon o VJ nije pruao mogunost da rezervisti koji su deo vojnog roka odsluili pod orujem nastave izvrenje vojne obaveze bez oruja ako su u meuvremenu promenili veroispovest.162 Zako161 Instrumenti Parlamentarne skuptine Saveta Evrope koji se odnose na pravo prigovora savesti: Rezolucija 337 (1967), Preporuka broj 478 (1967) o pravu na prigovor savesti; Preporuka broj 816 (1977) i Preporuka broj 1518 (2001) o pravu prigovora savesti vojnoj slubi dravama lanicama, Preporuka broj R (87) 8 Komiteta ministara Saveta Evrope dravama lanicama, o pravu prigovora savesti obaveznoj vojnoj slubi. 162 Pravo na promenu veroispovesti nije sadrano u Ustavu SRJ. Ovo pravo, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, sadrano je u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima u lanu 18, a PGP ne doputa ogranienje lana 18 u kome je sadrano pravo

123

nom o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije sluenje redovnog vojnog roka skraeno je sa 12 na 9 meseci (lan 4, stav 1), dok je civilno sluenje vojnog roka sa 24 meseca skraeno na 13 meseci (lan 4, stav 2).163 Novim zakonom nisu izvrene izmene u definisanju drugih situacija i vremenskih perioda u kojima se vojnik moe odluiti da vojni rok slui bez oruja. Na prigovor savesti regruti se mogu pozvati samo prilikom regrutacije, na taj nain to prvostepenom nadlenom organu (regrutnoj komisiji) podnose pismeni zahtev u roku od 15 dana od dana prijema poziva za regrutaciju. Na odluku regrutne komisije moe biti podneen prigovor u roku od 15 dana "vojnoteritorijalnom organu koji je drugostepeni organ vojnoteritorijalnom organu ija je komisija donela prvostepenu odluku" (Zakon o VJ lan 300, stav 2). Odluka napred navedenog organa je konana i protiv nje ne moe biti voen upravni spor.164 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije165 izmenjen je lan 297 koji regulie organizacije i ustanove u kojima je regrutu omogueno civilno sluenje vojnog roka. lan 297 je pre donoenja napred navedenog Zakona glasio: Vojni rok u civilnoj slubi slui se u vojnoprivrednim, zdravstvenim, optim spasilakim organizacijama, organizacijama za rehabilitaciju invalida i u drugim organizacijama i ustanovama koje se bave delatnou od opteg interesa. Organizacija, odnosno ustanova u kojoj se slui vojni rok u civilnoj slubi duna je da obezbedi besplatan smetaj, ishranu, lina primanja u visini novanih primanja vojnika i odgovorno lice za kontrolu sluenja vojnog roka u civilnoj slubi. Za vreme sluenja vojnog roka u civilnoj slubi vojnik je izjednaen u pogledu prava i obaveza sa vojnikom na sluenju vojnog roka u Vojsci.166 U lanu 20 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije stoji: Stav 1 lana 297 je promenjen i glasi:

na promenu veroispovesti ili ubeenja, ak i u sluaju opasnosti ugroavanja opstanka nacije, dok Evropska konvencija dozvoljava podvrgavanje slobode ispovedanja vere ili ubeenja "ogranienjima koja su propisana zakonom i neophodna demokratskom drutvu u interesu javne bezbednosti " (lan 9). 163 Slubeni list SRJ, br.3/02, Beograd, 2002. 164 "Ova odredba Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije u skladu sa optim ustavnim opredeljenjem o postojanju sudske zatite protiv svih odluka nadlenih organa. Iskljuujui upravni spor u vezi sa prigovorom savesti, Zakonom o Vojsci Jugoslavije praktino je iskljuena sudska zatita koja je garantovana Ustavom" (IliKovaevi Vuo, 2000: 23) 165 Slubeni list SRJ, br. 44/99, od 25. decembra 1999. godine 166 Slubeni list SRJ, br. 67/93, od 29. oktobra 1993. godine

124

Vojni rok u civilnoj slubi slui se u jedinicama i ustanovama Vojske i Saveznog ministarstva za odbranu. Stav 2 je izbrisan, a stav 3 postaje stav 2.167 Po tumaenju Ministarstva vera Republike Srbije "pojam sluenja vojnog roka u civilnoj slubi podrazumeva da takav regrut vojni rok slui u vojnodohodovnim, zdravstvenim, optim spasilakim organizacijama, organizacijama za rehabilitaciju invalida i drugim organizacijama i ustanovama koje se bave delatnou od opteg interesa". Civilno sluenje vojnog roka podrazumeva noenje uniforme i sluenje u tano odreenoj ustanovi i organizaciji. Ostvarivanje prava na prigovor savesti u Saveznoj Republici Jugoslaviji nailazi na velike prepreke. Jedna od njih je i ubeenost vojnih sudova da korienje prava na prigovor savesti jeste samo instrument za izbegavanje vojne obaveze.

SLUAJEVI KRENJA LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI JUGOSLAVIJE

Da bi stekli dodatna saznanja o stanju ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije, saradnici Centra za civilno-vojne odnose (u daljem tekstu Centar) koristili su izvetaje i dostupnu dokumentaciju organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava, kao i podatke prikupljene iz medija. Centar je, ujedno, uputio dopis kojim su od relevantnih dravnih institucija zatraeni podaci o sluajevima krenja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije. Dopis je upuen Ministarstvu odbrane SRJ, Ministarstvu pravde SRJ, Ministarstvu unutranjih poslova SRJ, Ministarstvu vera SRJ, Ministarstvu pravde RS, Ministarstvu unutranjih poslova RS, Ministarstvu vera RS i Komitetu za prikupljanje podataka o izvrenim zloinima protiv ovenosti i meunarodnog prava (u daljem tekstu Komitet). Centar je dobio odgovor od: Ministarstva pravde SRJ, Ministarstva unutranjih poslova SRJ, Ministarstva odbrane SRJ i Komiteta. Ministarstvo pravde SRJ u dopisu upuenom Centru navodi etiri sluaja u kojima su lica bila osuena za krivino delo odbijanja prijema i upotrebe oruja iz lana 202 KZ SRJ. U usmenom odgovoru Ministarstva unutranjih poslova SRJ reeno je da u evidenciji Ministarstva nisu zabeleeni sluajevi krenja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije. U odgovoru Ministarstva odbrane SRJ stoji da je Pravna uprava Ministarstva pribavila potrebne podatke od Vrhovnog vojnog tuioca i Vrhovnog vojnog suda, te da podaci dobijeni od nadlenih organa, kao i podaci kojima Ministarstvo raspolae ukazuju da u evidenciji vojnih pravosudnih organa i u evidenciji Pravne uprave Ministarstva odbrane

167

Slubeni list SRJ, broj 44/99, od 25. juna 1999. godine

125

SRJ, nema sluajeva krenja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije. Pravna uprava Ministarstva odbrane SRJ je, meutim, avgusta 2000. godine, dostavila dopis Ministarstvu pravde SRJ u kojem je naveden sluaj etvorice stareina vojne policije (jedan oficir i tri podoficira) koji su upotrebom gumenih palica nameravali da pritvorenog vojnika nateraju da prizna da je iz jedinice ukrao automatsku puku. Protiv sve etvorice stareina podignuta je optunica zbog krivinog dela iznuivanja iskaza lan 190, stav 2 KZ SRJ. Bez obzira na evidentiran sluaj krenja ljudskih prava, u odgovoru Pravne uprave Ministarstva odbrane SRJ upuenom Centru stoji da nisu notirana ponaanja koja bi neosporno mogla biti podvedena pod pojam krenja ljudskih prava u Vojsci. U odgovoru Komiteta navedeno je da Komitet nije prikupljao podatke o sluajevima krenja ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije, niti je u periodu u kome je osnovan dobio od bilo koje organizacije ili pojedinca bilo kakav dopis u vezi sa takvim sluajevima. Na osnovu dokumentacije nevladinih organizacija moemo zakljuiti da organi Vojske Jugoslavije najee ugroavaju pravo na prigovor savesti. Prema dokumentaciji Jugoslovenskog udruenja za verske slobode postoji podatak da je Vojni sud u Kragujevcu, 2. maja 1999. godine, osudio . G. iz Smedereva na pet godina zatvora zbog krivinog dela odbijanja primanja i upotrebe oruja iz lana 202, stav 1 KZ SRJ. Sud je u obrazloenju presude kao oteavajuu okolnost "cenio pobude iz kojih je delo izvreno, jer pozivanje optuenog na to da je on pacifista i hrianin, i da zbog toga ne eli da nikako primi oruje, svakako po uverenju suda izraava negativan odnos optuenog prema vojnoj obavezi i uopte prema odbrani zemlje".168 U albi koju je . G. uputio Vrhovnom vojnom sudu naveo je da prihvata sve poslove u vojsci koji ne obuhvataju noenje linog naoruanja, pa ak i posao otklanjanja mina sa terena. Vrhovni vojni sud u Beogradu je nakon albe osuenog . G. potvrdio presudu Vojnog suda pri Komandi kragujevakog korpusa.169 Na osnovu zahteva za vanredno ublaavanje kazne, 07. marta 2000. godine, Vrhovni vojni sud donosi reenje kojim usvaja pomenuti zahtev, te . G. izrie kaznu zatvora od jedne godine, u koju je uraunato vreme provedeno u pritvoru, i on je na izdravanju kazne poev od 24. aprila 1999. godine.170 Presudom Vojnog suda u Kragujevcu, M. R. iz Smedereva, pripadnik Jehovinih svedoka, osuen je 10. aprila 1999. godine na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog odbijanja upotrebe oruja iz

168 Presuda Vojnog suda pri Komandi kragujevakog korpusa, IK broj 18/99 od 2. maja 1999. godine 169 Presuda Vrhovnog vojnog suda, IIK broj 103/99, od 16. maja 1999. godine 170 Reenje Vrhovnog vojnog suda, KVL broj 63/2000, od 7. marta 2000. godine

126

lana 202, stav 2, u vezi s lanom 226, stav 1 KZ SRJ.171 U obrazloenju presude stoji da je Zakonom o VJ ostvarivanje prava na prigovor savesti i sluenje vojnog roka bez zaduivanja oruja mogue samo u mirnodopskim uslovima, dok njime nije propisano ostvarenje ovog prava u ratnim uslovima.172 Redovni vojni rok . G. i M. R. odsluili su kao vojnici koji nose oruje, a na pravo prigovora savesti pozvali su se kao rezervisti VJ prilikom mobilizacije za vreme ratnog stanja aprila 1999. godine. Prema evidenciji Saveznog ministarstva pravde etiri lica osuena su u toku aprila 1999. godine za krivino delo odbijanja prijema i upotrebe oruja iz lana 202 KZ SRJ. Pored ve napred opisanog sluaja .G., na kaznu zatvora osueni su: F. K. Vrca, presudom Vojnog suda pri Komandi novosadskog korpusa od 28. aprila 1999. godine, osuen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Reenjem Vrhovnog vojnog suda usvojen je zahtev za vanredno ublaavanje kazne 24. jula 2000. godine i izreena mu je uslovna kazna; P. I. iz Smedereva, osuen je na kaznu zatvora u trajanju od est godina presudom Vojnog suda pri Komandi kragujevakog korpusa od 21. aprila 1999. godine. Prvostepena presuda je preinaena presudom Vrhovnog vojnog suda od 6. maja 1999. godine i osuen je na kaznu zatvora od pet godina; K. D. iz Subotice, osuen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina presudom Vojnog suda pri Komandi Novosadskog korpusa od 17. aprila 1999. godine. Na osnovu mnogobrojnih sluajeva nepriznavanja prava na prigovor savesti moemo zakljuiti da je krenje tog prava esto predmet sudskih sporova izmeu graana i Vojske Jugoslavije. Pored ovog, est sluaj jeste i krenje prava na slobodu kretanja. Centru za civilno-vojne odnose obratio se za pomo N. B. iz Jagodine u vezi sa krenjem prava na slobodu kretanja. Nije sluio redovni vojni rok. Iako je napunio 27 godina, na osnovu dokaza o kolovanju VO uprija mu je januara 2000. godine produio regrutnu obavezu do 35 godine. Povodom poziva za doktorske studije na Univerzitetu u Lozani februara 2001. godine, podneo je zahtev za izdavanje pasoa MUP Jagodina. Paso nije dobio, jer je na zahtev VO uprija (koji mu je pre mesec dana produio regrutnu obavezu) zabranjeno izdavanje pasoa na osnovu Zakona o putnim ispravama lan 46, stav 1, taka 5.

Presuda Vojnog suda pri Komandi kragujevakog korpusa, broj IK-3/99, od 10. aprila 1999. godine 172 Mogunost ogranienja prava na prigovor savesti u vreme ratnog stanja u Zakonu o VJ nije regulisano.
171

127

Fond za humanitarno pravo zabeleio je sluaj trojice Albanaca kojima prilikom suenja pred Vojnim sudom u Niu nije omoguena odbrana na materenjem jeziku. Vee Vojnog suda u Niu, osudilo je jula 2000. godine B. S. i S. M. na 15 godina zatvora, a D. B. na 18 meseci zatvora zbog udruivanja radi neprijateljske delatnosti. Vrhovni vojni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu decembra 2000. godine, uz obrazloenje da prvostepeni sud nije potovao pravo okrivljenih na odbranu i pripremu odbrane na maternjem jeziku. I pored upozorenja Vrhovnog vojnog suda, Vee Vojnog suda u Niu zakazalo je suenje za februar 2001. godine, a da optuenima nije dostavilo prvostepenu presudu na maternjem jeziku. Nakon zahteva branioca da se optuenima dostavi materijal prvostepenog i drugostepenog suda na maternjem jeziku, Vojni sud u Niu naloio je da bude prevedena samo odluka Vrhovnog vojnog suda kojom je ukinuta prvostepena presuda.173 Broj onih koji su optueni za krivino delo neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne slube, lan 214 KZ SRJ, i za krivino delo samovoljnog udaljenja i bekstva iz Vojske Jugoslavije, lan 217 KZ SRJ, moe biti jedan od pokazatelja stavova dela regrutne populacije prema ratnoj upotrebi VJ. Prema dokumentaciji Ministarstva pravde SRJ, do januara 2000. godine, 1.786 lica osueno je za krivino delo neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne slube, dok se 8.136 sluajeva nalazi u postupku, a prijavljeno je ukupno 12.540 sluajeva. Zakonom o amnestiji174 veliki broj lica osloboen je odgovornosti pred vojnim sudom.

MEHANIZMI ZATITE LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI JUGOSLAVIJE

Mehanizmi i instrumenti zatite osnovnih ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije nisu precizno i jasno regulisani Zakonom o VJ. Jedina formulacija koja se bavi krenjem prava i odgovornou za uinjeno delo je sadrana u lanu 160, stav 9 Zakona o VJ i glasi: "Povredom vojne discipline smatra se postupanje vojnog lica kojim se vrea dostojanstvo potinjenih ili mlaih175 ili kre prava koja im po zakonu pripadaju". Ovde zakonodavac nije naglasio na koji zakon misli. Os173 Ustav SRJ, lan 49 svakome garantuje pravo da se u postupku pred sudom koristi svojim jezikom i da u postupku bude upoznat sa injenicama na svom jeziku. 174 Zakon o amnestiji RS, Slubeni glasnik RS, br. 10/2001, od 14. januara 2001. godine. Zakon o amnestiji SRJ, Slubeni list SRJ, br. 9/2001, od 2. marta 2001. godine 175 Lica na slubi u Vojsci Jugoslavije prema odnosima u slubi mogu biti pretpostavljeni i potinjeni, a prema inovima i dunostima stariji i mlai. (Zakon o VJ, lan 10, stav 1)

128

novna ljudska prava sadrana su u Ustavu SRJ, a ne u pojedinanim zakonima zakonima se moe vriti konkretizacija ljudskih prava i propisati nain ostvarivanja pojedinih prava i sloboda. Vreanje dostojanstva linosti graana u Vojsci Jugoslavije predstavlja krivino delo zlostavljanja potinjenog ili mlaeg, lan 208 KZ SRJ: 1)Vojni stareina koji u slubi ili u vezi sa slubom zlostavlja potinjenog ili mlaeg ili sa njima postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. 2) Ako je delo iz stava 1 ovog lana izvreno prema vie lica, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.176
"Postupanje kojim se vrea ljudsko dostojanstvo obuhvata poniavanje, vreanje, omalovaavanje i druge vidove psihikog maltretiranja", dok zlostavljanje "podrazumeva svako fiziko delovanje na telo koje ne predstavlja telesnu povredu" (Stojanovi 1999: 232). Procedura albe na pretpostavljenog regulisana je Pravilom slube, internim dokumentom VJ, u koji civilna javnost nema uvida. Mogunost albe na ponaanje pretpostavljenog civilnoj instanci, za sada, ne postoji. Uvoenjem institucije ombudsmana za VJ znaio bi veliki korak napred u reavanju ovog problema, mada i vlada i parlamenet u oblasti zatite ljudskih prava moraju imati jasno odreenu ulogu.

Postojanje vojnog ombudsmana predstavlja znaajan vid parlamentarne kontrole nad vojskom. "Uloga ovog ombudsmana je da razmatra albe pripadnika vojske (vojnika i stareina do odreenog ranga) na postupke vojnih vlasti i njihovih pretpostavljenih" (Milosavljevi 2001-58). U pojedinim evropskim zemljama civilni supervizor deluje u okviru institucije ombudsmana nadlenog za sve oblasti drutvenog ivota (vedska, Finska) ili kao specijalizovani ombudsman koji direktno bira parlament (Nemaka).177 Uvoenjem institucije ombudsmana u VJ, vojnicima i stareinama bilo bi omogueno da albe direktno podnose civilnom slubeniku, koga bi imenovao savezni parlament. albe, pritube i molbe bile bi anonimne, a podnosioci ne bi mogli biti pozvani na odgovornost, niti bi trpeli posledice zbog sadraja navedinih u albama. Pripadnici vojske mogli bi se obratiti ombudsmanu onda kada smatraju da su "izloeni protivzakonskim i protivustavnim radnjama bilo koga iz sastava

Na osnovu ovog lana Vojni sud u Podgorici pokrenuo je istragu protiv komandanta Ratnog vazduhoplovstva I protivvazdune odbrane Vojske Jugoslavije generala Spasoja Smiljania zbog sumnje da je zlostavljao potinjene i mlae oficire. Vojni sud je odluku o pokretanju istrage doneo na osnovu tube estorice pilota s podgorikog vojnog aerodroma "Golubovci". General Smiljani je okrivljen od strane pilota da ih je omalovaavao i osramotio optuujui ih pred kolegama da su izdajnici (dnevni list Politika, od 21. februara 2001. god) 177 Human rights of conscripts, Doc.7979 , report of the Committee on Legal Affairs and Human Rights,Council of Europe, 3 June 1998
176

129

vojske, ili onda kada nisu zadovoljni reavanjem svojih problema u redovnoj proceduri.178 Godinje izvetaje o stanju ljudskih prava u VJ, vojni ombudsman bi podnosio parlamentu, i predlagao reenja, davao preporuke i savete, a ako je potrebno i predlagao sankcije. Vano je istai da vojni ombudsman ne bi imao pravo da krivino goni i disciplinski kanjava pripadnike VJ. Postojanje vojnog ombudsmana omoguilo bi napredovanje u procesu uspostavljanja civilne demokratske kontrole nad Vojskom Jugoslavije. Isto tako, godinji izvetaji o stanju ljudskih prava omoguili bi sistematsko praenje i uvid javnosti u stanje ljudskih prava u VJ. Promovisanjem ljudskih prava pripadnika VJ, kao i pruanjem saveta vojnicima i stareinama, bila bi spreena budua krenja ljudskih prava i garantovanih sloboda. Institucija vojnog ombudsmana, posebno je znaajna za vojnike na odsluenju vojnog roka. Ona "umanjuje pojedincu oseaj bespomonosti" (Milosavljevi 2001-122) pred stareinama i vojnim organima, pruajui mu mogunost da se za zatitu svojih prava obrati instanci van i nezavisnoj od vojske.
LITERATURA KNJIGE I LANCI
1. Burgenthal Thomas, Meunarodna ljudska prava, COLPI I Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997. 2. Born Hans, Viestruka kontrola oruanih snaga u demokratijama: sluaj Holandije, u: "Demokratska kontrola vojske i policije", Miroslav Hadi (ur), Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2001, str. 191-228. 3. Dimitrijevi Vojin, Paunovi Milan, Ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,1997. 4. Civilna kontrole vojske i policije, Miroslav Hadic (ur.), Media centar i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2000. 5. Jahi Izet, "Da poltroni vie ne ubiru kajmak, dnevni list Danas, 5. april 2001, str. 6 6. Lili Stevan, Kovaevi-Vuo Biljana, Prigovor savesti, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2000. 7. Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Vojin Dimitrijevi (ur.), Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999. 8. Milosavljevi Bogoljub, Ombudsman, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2001. 9. Stojanovi Zoran, Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Slubeni list SRJ, Beograd, 1999.

Dokumenti
1. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u: "Instrumenti Saveta Evrope", Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2000.
Izet Jahi, "Da poltroni vie ne ubiru kajmak, dnevni list Danas. 5. april 2001. godine, str. 6
178

130

2. Evropska socijalna povelja, u: "Instrumenti Saveta Evrope", Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2000. 3. Human rights of conscripts, Doc. 7979, report of the Committee on Legal Affairs and Human Rights, Council of Europe, 1998 4. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, u: "Osnovni dokumenti o ljudskim pravima", Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 5. Recommendation No. 478 on The Right of Conscientious Objection, The Council of Euripe, Parliamentary Assembly, 1967 6. Recommendation No. 816 on The Right of Conscientious Objection, The Council of Europe, Parliamentary Assembly, 1977 7. Recommendation No. R (87)8 of the Committee of Ministers to Member States Regarding Conscientious Objection to Compulsory Military Service, The Council of Europe, Committee of Ministers, 1987 8. Recommendation No. 1518 on The Right of Conscientious Objection to military service in Council of Europe member states, The Council of Europe, Parliamentary Assembly, 2001 9. Resolution No. 337 on The Right of Conscientious Objection, The Council of Europe, Parliamentary Assembly, 1967 10. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 44/99, Beograd, 1999. 11. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 3/02, Beograd, 2002. 12. Zakon o odbrani, u: "Zakoni", VINC, Beograd, 1993. 13. Zakon o Vojsci Jugoslavije, u: "Zakoni", VINC, Beograd, 1993. 14. Zakon o Vojsci Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 74/99, Beograd, 1999. 15. Zakon o amnestiji RS, Slubeni glasnik RS, br. 10/2001, Beograd, 2001. 16. Zakon o amnestiji SRJ, Slubeni list SRJ, br. 9/2001, Beograd, 2001. 17. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u: "Osnovni dokumenti o ljudskim pravima", Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 18. Ustav Savezne Republike Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 1/92, Beograd, 1992.

131

132

Kosta avoki

Slobode i prava graana u stanjima dravne nude

U dobro ureenoj dravi, koja se naziva pravnom dravom ili vladavinom prava, dravni akti koji zadiru u slobode i prava graana najvema su unapred regulisani i svedeni u koloteinu odgovarajuim propisima. Povremeno, meutim, nastupa stanje dravne nude u kojem su unutranji poredak, spoljna nezavisnost, pa i sam opstanak drave neposredno ugroeni. U takvom neredovnom stanju dravni akti ne mogu biti unapred predvieni i do tanina regulisani, nego je vrhovna vlast prisiljena da koristi mnogo veu slobodu odluke. I to je razlog to se u stanju dravne nude suspenduju pojedini delovi ustava, naroito oni koji zajamuju ustavne slobode i prava graana. Stoga je stanje dravne nude poput opasnog leka koji se daje tekom bolesniku: ako preduzete mere prinude i privremena suspenzija ljudskih sloboda i prava budu dobro odmerene i na valjan nain upotrebljene, bie spaeni narod i drava. Ukoliko se u tome smiljeno pretera, pa se pod vid spasavanja drave ili odbrane njenog ugroenog poretka podvede samodravlje i ovekovei autoritarna, a ponekad i tiranska vlast, takva zloupotreba stanja dravne nude postaje kobna po narod i dravu.

Ustavno ureenje stanja dravne nude

Ustav Savezne Republike Jugoslavije (lan 7, taka 3 i lan 99, taka 10 i 11) razlikuje tri stanja dravne nude: vanredno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti i ratno stanje. Potonji Zakon o odbrani ("Sl. list SRJ", br. 43/1994) blie odreuje uslove i okolnosti u kojima ova stanja mogu biti uvedena. Opti uslov su opasnost ili ugroenost suverenosti, teritorijalne nezavisnosti, ustavnog poretka ili bezbednosti zemlje (lan 4, alineja 1), a potom se, zavisno od obima i stepena opasnosti koja predstoji, utvruju uslovi za uvoenje svakog od tri stanja ponaosob. Neposredna ratna opasnost se proglaava ako postoji opasnost od napada ili drugog oblika spoljnjeg ugroavanja zemlje; ratno stanje se uvodi ako predstoji ili je otpoeo napad na

133

zemlju, dok se vanredno stanje moe uvesti ako doe do unutranjih nemira veih razmera kojima se nasiljem ugroava ustavni poredak zemlje ili kad nastupe prirodne i druge nesree koje u velikim razmerama ugroavaju ivote graana i njihovu imovinu i materijalna dobra (lan 4, taka 1, 2 i 3). Kako Ustavom SRJ uopte nisu utvreni uslovi pod kojima mogu biti uvedena pojedina stanja dravne nude, dobro je to se to Zakonom o odbrani uopte ini i to se posebno naglaava da se ovo uvoenje vri zavisno od obima i stepena opasnosti koja predstoji ili je ve nastala. Jer, time se uvodi odgovarajui pravni standard koji koliko-toliko vezuje ruke organu koji uvodi pojedina stanja dravne nude, tako to, zavisno od obima i stepena opasnosti, odluuje koje e od ova tri stanja uvesti i da li e ga uopte uvesti. Utvreni uslovi za uvoenje pojedinih stanja dravne nude nisu, meutim, dovoljno odreeni, tako da omoguavaju i zloupotrebu. Tako ratno stanje moe biti uvedeno ne samo ako je poeo napad na zemlju, nego i ukoliko takav napad predstoji, to je, po naem sudu, pre razlog za uvoenje stanja neposredne ratne opasnosti. Sporna je i odredba po kojoj se vanredno stanje uvodi ako se nasiljem ugroava ustavni poredak zemlje. Bilo bi bolje ako bi ovaj uslov bio kvalifikovan kao oruano nasilje, da bi se razlikovao od ulinih protesta koji su po pravilu legitimni. Prema saveznom Ustavu (lan 78, taka 3), Savezna skuptina proglaava nastupanje neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, a Savezna vlada, poto saslua miljenje predsednika Republike i predsednika vea Savezne skuptine, to moe uiniti samo ako Savezna skuptina nije u mogunosti da se sastane (lan 99, taka 10). lanom 5, stavom 1 i 2 Zakona o odbrani ("Sl. list SRJ", br. 43/1994) utvruje se da se neposredna ratna opasnost, ratno stanje ili vanredno stanje proglaavaju za celu zemlju, ali se vanredno stanje izuzetno moe proglasiti i na delu teritorije. Ukoliko se vanredno stanje uvodi na teritoriji ili na delu teritorije samo jedne republike lanice, prethodno se u roku od 48 sati pribavlja miljenje skuptine republike lanice ili republike vlade kad republika skuptina nije u mogunosti da se sastane (lan 5, stav 3). To moe biti uinjeno i na predlog skuptine republike lanice ili republike vlade kad republika skuptina nije u mogunosti da se sastane (lan 5, stav 4). Velike nedoumice unosi Ustav Republike Srbije koji, takoe, regulie materiju rata i mira i stanja dravne nude, iako je to prevashodno savezna materija. lanom 72, stavom 1, takom 1 i 3 utvruje se da Republika Srbija ureuje i obezbeuje suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i mere za sluaj vanrednog stanja. O samom ratu i miru odluuje Narodna skuptina (lan 73, taka 6), dok predsednik Republike "po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine, s tim to je duan

134

da ih podnese na potvrdu Narodnoj skuptini im ona bude u mogunosti da se sastane" (lan 83, taka 7). A potom je predvieno da predsednik Republike "na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Srbije ugroeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava oveka i graanina ili rad dravnih organa, proglaava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom" (lan 83, taka 8). Nema nikakve sumnje da su ove odredbe u neskladu sa saveznim Ustavom i da zbog toga ne bi smele biti primenjivane. Zanimljiva je, meutim, razlika koja se u nainu ureenja ove dve materije pojavljuje izmeu ova dva ustava. Dok Savezna vlada proglaava nastupanje neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja kao vrilac tueg prava (iure alieno) ovlaenja Savezne skuptine, predsednik Republike Srbije to ini po vlastitom pravu (iure proprio). I dok Savezna vlada sve svoje akte o pitanjima iz nadlenosti Savezne skuptine podnosi na potvrdu Skuptini im ona bude u mogunosti da se sastane (lan 99, taka 11), predsednik Republike Srbije podnosi Narodnoj skuptini na potvrdu samo akte iz njene nadlenosti koje donosi za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, dok akti kojima uvodi vanredno stanje i preduzima mere koje takve okolnosti iziskuju ne podleu niijoj potvrdi ili odobrenju. Iako se pomenutim odredbama Ustava Srbije ozbiljno naruava jedinstvo ustavnog poretka zemlje, Savezni ustavni sud je propustio da ih proglasi protivnim saveznom Ustavu, kako bi one, po isteku od est meseci od utvrivanja nesaglasnosti, prestale da vae. Otuda i mnoge nedoumice koje se pojavljuju. Prva je pitanje da li predsednik Srbije uopte moe uvesti ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti i vanredno stanje i donositi akte primerene tim stanjima, kad to isto ini Savezna skuptina, odnosno Savezna vlada. Poto su odbrana i bezbednost zemlje u saveznoj nadlenosti (lan 77, taka 7 Ustava SRJ), pa shodno tome Savezna skuptina proglaava i stanje neposredne ratne opasnosti (lan 78, taka 3), oigledno je da to ne moe initi predsednik Srbije kao ef jedne od dveju federalnih jedinica. Uvoenje vanrednog stanja moglo bi, meutim, biti konkurentska nadlenost federacije i federalnih jedinica, budui da, zavisno od prirode povoda (elementarne nepogode, epidemije, unutranje pobune i drugo), vanredno stanje moe biti uvedeno u celoj zemlji ili samo u jednom njenom delu. U ovom drugom sluaju to bi mogao uiniti i nadlean organ federalne jedinice, to je inae uobiajeno u dobro ureenim federacijama. Na izvesnu sumnju u ovakvu mogunost navode ve pomenuti lanovi 4 i 5 Zakona o odbrani, koji, ako bi bili usko tumaeni, takvu nadlenost republikog organa ne bi doputali. Takoe se postavlja pitanje da li i nadleni organ federalne jedinice moe donositi odgovarajue propise ako savezni organ uvede ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti ili vanredno stanje. U na-

135

elu moe, ali pod uslovom da ne prekorai granice nadlenosti federalne jedinice i zadre u iskljuivu saveznu nadlenost. Upravo ovaj uslov delimino ne ispunjava odredba Ustava Srbije (lan 83, taka 7) po kojoj predsednik Republike aktima donetim za vreme ratnog stanja moe ograniiti pojedine slobode i prava oveka i graanina i izmeniti organizaciju, sastav i ovlaenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tuilatva. Naroito je sporno ovlaenje republikog organa (predsednika Republike Srbije) da u stanjima dravne nude ograniava pojedine slobode i prava zajamene saveznim Ustavom. Sa stanovita ustavne podele nadlenosti izmeu federacije i federalnih jedinica, to bi bilo nedopustivo. Poto prema lanu 77, taki 1 saveznog Ustava federacija obezbeuje ustavno-sudsku i sudsku zatitu svih sloboda i prava zajamenih ovim Ustavom, a kako se saveznim aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu ograniiti pojedine slobode i prava, shodno razlogu suprotnosti (argumentum a contrario), federalne jedinice ne bi mogle biti nadlene u istoj stvari. To samo znai da predsednik Srbije ne moe svojim aktima, donetim za vreme ratnog stanja, ograniiti pojedine slobode i prava koje savezni Ustav zajemuje.

Ogranienja i neprikosnovenost ljudskih sloboda i prava u stanjima dravne nude

Iako je stanje dravne nude vrlo stara ustanova iji koreni seu do rimske diktature, oduvek je bilo sporno da li ljudska prava uopte mogu biti suspendovana i ograniena i ako mogu, da li ima pojedinih sloboda i prava koja ni u ratnom stanju ne mogu biti ograniena. U ovoj stvari razlikuje se starije i novije liberalno stanovite. Ovo prvo stanovite najbolje je izraeno u uvenom sudskom sporu Ex parte Milligan iz 1866. godine. Marta 1863. u jeku Graanskog (secesionistikog) rata ameriki kongres je ovlastio predsednika Abrahama Linkolna da na osnovu svojih ovlaenja za voenje rata (war powers) suspenduje writ of habeas corpus (procesno jemstvo protiv arbitrarnog, policijskog hapenja i lienja slobode). To je uinjeno u nameri da se vojnim komandantima omogue mere predohrane protiv uhoda i pobornika junjake Konfederacije, koji bi mogli da ometaju ratne napore. Septembra 1863. predsednik Linkoln suspendovao je habeas corpus u sluajevima kada vojni oficiri dre u zatvoru lica koja su delovala protiv operacija vojske ili mornarice. Miligan je bio graanin Indijane koji je, izgleda, bio naklonjen Konfederaciji. On je bio uhapen i optuen za podjarivanje na pobunu. Sudio mu je vojni sud, koji je utvdio njegovu krivicu i osudio ga na smrt veanjem. Miligam je podneo federalnom sudu writ of habeas corpus. Tim podneskom zahtevao je da redovni sud utvrdi koji je to

136

poseban zakon povredio i da mu omogui korienje branioca, sasluanje svedoka i korienje svih onih prava koja su zajamena u postupku pred redovnim, civilnim sudovima. Godine 1866. spor je iznet pred Vrhovni sud Sjedinjenih Drava koji je presudio da vojni sudovi ni u ratu ne mogu da sude civilima u oblastima u kojima su redovni sudovi otvoreni i u stanju da sude.179 U ovom sporu najpre je postavljeno pitanje da li u ratu, to jest u stanju dravne nude uopte mogu biti suspendovani slobode i prava zajamena Ustavom. Vrhovni sud je takvu mogunost odluno odbacio. "Ustav Sjedinjenih Drava je zakon za upravljae i narod, podjednako i u ratu i u miru i titom svoje zatite titi sve vrste ljudi u svim vremenima i u svim okolnostima. Nema doktrine s pogubnijim posledicama koju je ikada izumeo ljudski um nego to je uenje da se i jedna odredba Ustava moe suspendovati u golemim nudama drave." Stoga zakljuuje Vrhovni sud, Kongres nije mogao da dodeli ovlaenje za suspendovanje Ustava. A ako su se vojne vlasti pozvale na unutranje ratno pravo (martial law) koje to doputa, Vrhovni sud je upozorio: "Unutranje ratno pravo (martial law) ... razara svako ustavno jemstvo ... Graanska sloboda i ova vrsta ratnog prava ne mogu se uzajamno podnositi ... Teko je shvatiti kako je bezbednost zemlje nalagala uvoenje unutranjeg ratnog prava u Indijani ... Unutranje ratno pravo nikada ne moe da opstane tamo gde su sudovi otvoreni i gde neometano vre svoju jurisdikciju ... Tokom skoranje pobune ono bi se moglo uvesti u Virdiniju u kojoj su savezne vlasti zbaene, a sudovi izbaeni, ali ne u Indijani, u kojoj savezna vlast nikada nije bila osporena, a sudovi su uvek redovno sudili."180 Tako je Vrhovni sud Sjedinjenih Drava presudio da ak ni u ratnom stanju nije doputena suspenzija ustavnih jemstava ljudskih sloboda i prava, te da se to moe initi samo u podrujima neposrednih vojnih dejstava u kojima su sudovi zatoreni. To je, za ono vreme, bilo dosledno liberalno stanovite. Kasnije su ova merila, naroito tokom Drugog svetskog rata, ne samo ublaena nego i dobrim delom naputena. Danas se suspendovanje ustavnih sloboda i prava u stanju dravne nude smatra doputenim, pod uslovom da preduzete mere budu srazmerne opasnosti koja preti i da se u pojedine, izuzetno vane slobode i prava nikako ne zadire. Najpoznatiji meunarodni akt koji pojedine slobode i prava ini neprikosnovenim i u stanju dravne nude jeste Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966, koji je biva SFRJ ratifikovala jo 1971. godine. lanom 4 ovog Pakta doputa se privremeno ukidanje pojedinih sloboda kada opstanak drave ugrozi neka izvan179 Documentary History of the United States, Harold Earl Hammond (ed), New York: Cambridge Publishers, 1964, p. 220 180 Op. cit., pp. 221-222

137

redna javna opasnost, s tim da se kao neprikosnovene ne mogu ukloniti slobode i prava zajamena lanovima 6, 7, 8 (stav 1 i 2), 11, 15, 16 i 18 ovog pakta. To su: pravo na ivot, ukljuujui i ogranienje mogunosti izricanja smrtne kazne, pravo na pomilovanje, amnestiju i zamenu smrtne kazne (lan 6), zatim zabrana muenja i svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, kao i podvrgavanja nekog lica medicinskim ili naunim opitima bez njegovog slobodnog pristanka (lan 7). Takoe, ne moe biti ukinuta zabrana ropstva, trgovine robljem i dranja u zavisnom poloaju (lan 8, stav 1 i 2), kao ni zabrana takozvanog dunikog ropstva lienja slobode zbog neispunjenja neke ugovorne obaveze (lan 11). Naroito je vana zabrana ukidanja naela stroge zakonitosti u krivinom pravu (nullum crimen nulla poena sine lege), kao i zabrana retroaktivnog krivinog zakonodavstva (lan 15, stav 1). Konano, ovim Paktom se zabranjuje oduzimanje bilo kom oveku njegovog pravnog subjektiviteta (lan 16), kao i ukidanje slobode miljenja, savesti i veroispovesti (lan 18). Pored ovih neprikosnovenih sloboda i prava koji ni u stanju dravne nude ne smeju biti ukinuti ili ogranieni, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sadri jo jedno vano ogranienje naelo da mere preduzete u stanju dravne nude moraju biti srazmerne opasnosti koja preti, to jest "u obimu strogo odreenom zahtevima situacije" (lan 4, stav 1). To znai da pojedine mere, ak i ako su u naelu dozvoljene, ne smeju biti preduzete ako su po svojoj strogosti u oiglednoj nesrazmeri s veliinom opasnosti koja preti dravi. Evropska konvencija o ljudskim pravima, takoe, proglaava pojedina prava neprikosnovenim u stanju dravne nude. No, kako je ta Konvencija usvojena jo 1950. godine esnaest godine pre Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima njena lista neprikosnovenih prava je neto ua. Prema lanu 15 ove Konvencije, u stanju rata ili druge javne opasnosti koja preti ivotu drave ne mogu biti suspendovane slobode i prava zajamene lanom 2, izuzev u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, kao i lanom 3, 4 (stav 1) i 7. Posredi su: pravo na ivot (lan 2), neprikosnovenost telesnog integriteta koja ukljuuje zabranu muenja ili neovenog, odnosno poniavajueg postupka ili kanjavanja, zatim zabrana ropstva i zabrana ukidanja stroge zakonitosti u krivinom pravu. Proputeno je, meutim, da bude izriito zabranjeno donoenje retroaktivnih krivinih zakona, to moda i nije toliko vano, poto naelo stroge zakonitosti preutno podrazumeva zabranu donoenja takvih zakona. No, za razliku od potonjeg Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, ova Konvencija ne zabranjuje oduzimanje bilo kom oveku njegovog pravnog subjektiviteta niti u stanjima dravne nude ini neprikosnovenom slobodu misli, savesti i veroispovesti. Amerika konvencija, koja je usvojena 22. novembra 1969. godine, pridodala je ovom nizu neprikosnovenih sloboda i prava, zajem-

138

enih Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima, jo pet prava koja smeju biti suspendovana u vreme rata, opte opasnosti ili druge vanredne situacije kojom se ugroava nezavisnost ili bezbednost drave ugovornice (lan 27). To su: pravo slobode savesti i veroispovesti (lan 12), pravo porodice (lan 17), pravo na ime (lan 18), pravo deteta (lan 19), pravo na dravljanstvo (lan 20) i pravo na uee u vladavini (lan 23). Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao pravnog naslednika SFRJ, jedino obavezuju zabrane i ogranienja koje propisuje Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Ustavom SRJ od 27. aprila 1992. te obaveze su manje-vie preuzete. To je uinjeno lanom 99, takom 11 koja utvruje da se aktima donetim za vreme ratnog stanja ne mogu ograniiti slobode i prava zajamena lanovima 20, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 35 i 43. To su: pravo na jednakost pred zakonom bez ikakve diskriminacije (lan 20), nepovredivost fizikog integriteta oveka, njegove privatnosti i linih prava, linog dostojanstva i sigurnosti (lan 22), zabrana muenja i poniavajueg kanjavanja lica lienog slobode (lan 25), pravo na jednaku zakonsku zatitu svojih prava u zakonom utvrenom postupku, ukljuujui pravo na albu (lan 26), naelo stroge zakonitosti u krivinom pravu, pretpostavka nevinosti i pravo na rehabilitaciju i naknadu tete zbog lienja slobode i osude za krivino delo bez valjanog osnova (lan 27), zabrana ponovnog suenja za delo (re iudicata) u kojem je postupak pravosnano okonan (lan 28), pravo na odbranu i strunu pomo branioca (lan 29), sloboda ubeenja, savesti, misli i javnog izraavanja miljenja (lan 35) i sloboda verovanja, javnog i privatnog ispovedanja vere i vrenja verskih obreda (lan 43). Ako ovaj niz neprikosnovenih ljudskih prava u ratnom stanju uporedimo sa odgovarajuim nizom u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima, lako emo zakljuiti da je vaei Ustav SRJ najvema u skladu sa obavezama koje proistiu iz ovog Pakta. Jedino to je u naem Ustavu proputeno da se pravo na ivot uini neprikosnovenim za vreme rata. I dok ovaj Pakt doputa ogranienje preostalih sloboda i prava u svim stanjima dravne nude, dakle i u stanju neposredne ratne opasnosti i u vanrednom stanju, na Ustav to doputa samo u ratnom stanju. No, i pored ove prednosti, na Ustav ima jednu veliku manu, jer ne utvruje da mere preduzete u ratnom stanju moraju biti srazmerne opasnosti koja preti dravi, to jest "u obimu strogo odreenom zahtevima situacije", kako to nalae lan 4, stav 1 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. A to Saveznoj vladi prua mogunost da suspenduje ustavne slobode i prava ak i kada priroda i veliina opasnosti po dravu to ne zahtevaju.

139

Ogranienja slobode tampe i drugih vidova javnog obavetavanja u stanju oiglednih pretnji oruanim napadom na zemlju
Septembra1998. Severnoatlantski pakt je po prvi put zapretio da e bombardovati nau zemlju ako Savezna vlada ne prihvati misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu i Metohiji. To je bio povod da najpre Narodna skuptina Republike Srbije donese 28. septembra odgovarajue zakljuke ("Slubeni glasnik RS", br. 33/1998), a da potom 5. oktobra 1998. to isto uini i Savezna skuptina ("Sl. list SRJ", br. 50/1998). Pozivajui se nominalno na lan 2 Zakona o Vladi Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 5/91 i 45/93), a polazei od zakljuaka i Savezne i republike skuptine, 8. oktobra 1998. Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oruanim napadima NATO pakta naoj zemlji (Slubeni glasnik RS, br. 35/1998). Kako donoenju ove Uredbe nije prethodilo proglaenje stanja neposredne ratne opasnosti, nju nije doneo predsednik Republike Srbije nego Vlada koja je, prema lanu 90, taki 2 Ustava Srbije, jedino ovlaena da donosi uredbe za izvravanje zakona. Poto su ovom Uredbom, pored ostalog, ureeni i rad i odgovornost sredstava javnog informisanja "u uslovima pretnji oruanim napadima NATO pakta naoj zemlji", jedini valjan osnov ove Uredbe mogao je biti izvravanje tada vaeeg Zakona o javnom informisanju ("Slubeni glasnik RS", br. 19/91). Umesto toga, ovom Uredbom se pomenuti Zakon u svom najvanijem delu ukida i menja. lanom 1 ovog Zakona bilo je utvreno da je javno informisanje slobodno, a lanom 4 da sredstva javnog informisanja ne podleu cenzuri. Umesto slobode javnog informisanja, lanom 7 ove Uredbe uvedena je dunost sredstava javnog informisanja "da uvaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije", to inae savezni Ustav (lan 133, stav 1) stavlja u zadatak ne slobodnoj tampi i drugim javnim glasilima, nego Vojsci Jugoslavije. A ta asna dunost podrazumeva, prema lanu 8, stavu 1 ove Uredbe, zabranu "emitovanja delova programa, odnosno programa i tekstova stranih sredstava informisanja kojima se deluje protiv interesa nae zemlje, iri strah, panika i defetizam ili kojima se negativno utie na spremnost graana za ouvanje integriteta Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije". Stavom 2 ovog lana ide se korak dalje, pa se sredstvima javnog informisanja zabranjuje da vlastitim programima, odnosno tekstovima "ire defetizam i deluju suprotno zakljucima Savezne skuptune i Narodne skuptine Republike Srbije kojima je izraeno svenarodno jedinstvo o vitalnim nacionalnim i

140

dravnim interesim, a duna su da se svojim programskim sadrajima suprotstave takvom delovanju drugih sredstava javnog informisanja". Tako su ovom Uredbom u nae pozitivno pravo uvedeni novi zatitini objekti i potpuno neodreeni, praktino bezobalni pojmovi, kao to su "interes nae zemlje", "strah, panika i defetizam", "negativno uticanje na spremnost graana" i "svenarodno jedinstvo o vitalnim nacionalnim i dravnim interesima". Da su ovakvi pojmovi bili sadrani u nekom politikom govoru ili spisu, oni bi samo svedoili o govornikovom ili pievom praznoslovlju. No, kako su uneti u pravni propis iji prekraj povlai za sobom i odgovarajue sankcije, oni pruaju organu koji ih primenjuje skoro neograniene mogunosti samovolje i proizvoljnosti. Najvee podozrenje izazivaju lanovi 9 i 10 ove Uredbe kojima je odgovarajui organ dravne uprave ovlaen da privremeno zabrani rad i oduzme sredstva za rad onim javnim glasilima koja postupe suprotno odredbama lana 7 i 8 ove Uredbe. Drugim reima, kad god nadleni organ uprave proceni da neko javno glasilo deluje protivno "interesima zemlje", ili "iri defetizam", ili "negativno utie na raspoloenje graana", ili deluje suprotno zakljucima predstavnikog tela, koji su, inae, politiki, pravno neobavezujui akt, on moe ne samo da zabrani to javno glasilo nego i da oduzme sva sredstva za rad, to se svodi na konfiskaciju. Ova "poluratna" Uredba oigledno je neustavna kako u proceduralnom, tako i u materijalnom smislu. Ustavi Srbije i SR Jugoslavije jedino pominju ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti i vanredno stanje, nikako nekakve "uslove u kojima se naoj zemlji preti oruanim napadima". Ukoliko, pak, Savezna skuptina ili Savezna vlada proglase ratno stanje, odgovarajue uredbe kojima mogu biti ograniene pojedine ustavne slobode i prava, pa i sloboda tampe i drugih vidova javnog obavetavanja, moe doneti samo Savezna, ali ne i republika vlada. Organ republike jedino bi mogao uvesti vanredno stanje i donositi akte koji su tom stanju primereni, ali opet to ne moe biti Vlada, nego samo predsednik Republike. Pomenutom Uredbom Vlade Srbije ograniava se sloboda tampe i drugih vidova javnog obavetavanja, zajamena lanom 36 i 38 saveznog Ustava, to jedino moe biti uinjeno uredbom Savezne vlade u ratnom stanju. I to je najgore, ograniavanje, pa i ukidanje slobode javnih glasila u pojedinanom sluaju (zabrana rada i oduzimanje sredstava za rad), prema lanu 9 i 10 ove Uredbe, vri organ dravne uprave iako po lanu 38, stavu 2 saveznog Ustava to jedino moe uiniti nadleni sud. Konano, ova uredba je protivzakonita, jer umesto da izvrava tada vaei Zakon o javnom informisanju, ona ga ukida u njegovom najvanijem delu u kojem zajemuje slobodu tampe i drugih vidova obavetavanja i obezbeuje sudsku zatitu te slobode.

141

Ogranienje slobode tampe i drugih vidova javnog obavetavanja u stanju neposredne ratne opasnosti
Dana 23. marta 1999. Savezna vlada donela je Odluku o proglaenju stanja neposredne ratne opasnosti. Pozivajui se na pomenutu Odluku i lan 90 Ustava Republike Srbije, i Vlada Srbije donela je 24. marta 1999. Odluku o merama koje su tom stanju primerene ("Slubeni glasnik RS", br. 12/99). Ova Odluka Vlade Srbije neustavna je i u proceduralnom i u materijalnom smislu. Ve je reeno da po lanu 99, taki 11 u stanju neposredne ratne opasnosti Savezna, a ne republika, vlada donosi akte o pitanjima iz nadlenosti Savezne skuptine. Jedini izuzetak su akti primerni vanrednom stanju na delu dravne teritorije, koje bi mogao doneti i predsednik Republike Srbije, ali nikako republika Vlada. Sporan osnov za donoenje ove Odluke jeste i lan 90 Ustava Srbije na koji se pozivala Vlada Srbije. Po taki 2 ovog lana, Vlada "donosi uredbe, odluke i druge akte za izvravanje zakona", i to republikih zakona, budui da taka 1 nalae Vladi da "izvrava zakone, druge propise i opte akte Narodne skuptine". Otuda, Vlada Srbije nije nadlena da donosi uredbe zarad izvravanja odluka Savezne vlade. Odeljkom VI ove Odluke propisano je da e "organi i organizacije u oblasti informativne delatnosti svoje aktivnosti usmeriti ... radi postizanja to veeg propagandnog efekta, efikasnog suprotstavljanja svim oblicima neprijateljske aktivnosti, a posebno radi preventivnog delovanja na suzbijanju dezinformacija". Ako Vlada utvruje ciljeve ("propagandni efekat" i "preventivno delovanje na suzbijanju dezinformacija") kojima javna glasila treba da se rukovode, onda ona nisu slobodna nego puki prirepak vlasti. A to je ve bitno ogranienje slobode tampe i drugih vidova javnog obavetavanja koje moe uvesti iskljuivo Savezna vlada, i to samo u javnom interesu.

Ogranienje i ukidanje pojedinih ustavnih sloboda i prava u ratnom stanju

Odmah po orunom napadu Severnoatlanskog pakta na nau zemlju, predsednik Republike Srbije doneo je 24. marta 1999. godine, na osnovu lana 83, take 7 Ustava Srbije, Uredbu o organizaciji i radu republikih organa za vreme ratnog stanja ("Slubeni glasnik RS", br. 13/1999). Iako je ve sutradan doneta Uredba o prestanku vaenja Uredbe o organizaciji i radu republikih organa za vreme ratnog stanja ("Slubeni glasnik RS", br. 14/1999), i pored toga je treba ispitati da bismo pokazali na ta su sve nai negdanji vlastodrci bili spremni. Tom spornom Uredbom je, pored ostalog, ogranieno jedno pravo za-

142

jemeno saveznim Ustavom, to je jedino mogla uiniti Savezna vlada. Re je o lanu 29, stavu 1 kojim se utvruje da se "alba na prvobitno reenje o prekraju podnosi u roku od tri dana od dana usmenog saoptavanja ili dostavljanja reenja". Mada se rokovi o prekrajnom postupku utvruju republikim zakonom, predsednik Srbije nije mogao da rok za podnoenje albe ovako radikalno skrati, jer je time bitno ograniio, pa i obesmislio pravo na albu zajemeno lanom 26, stavom 2 saveznog Ustava. A to je pravo koje je, kako je to ve pokazano, neprikosnoveno i u ratnom stanju, pa stoga ni na koji nain ne moe biti ogranieno. Dana 31. marta 1999, pozivajui se na lan 83, taku 7 Ustava Srbije, predsednik Republike Srbije doneo je Uredbu o unutranjim poslovima za vreme ratnog stanja ("Slubeni glasnik RS", br. 17/1999). Tom Uredbom na vie naina je ograniena sloboda kretanja, to je, kako je to ve objanjeno, jedino mogla da uini Savezna vlada. Ovom Uredbom uvedeno je ogranienje i liavanje slobode bez valjanog pravnog osnova. To je uinjeno lanom 2 koji glasi: "Licu koje naruava javni red i mir, pekulie na tritu prometa u uslovima ratnog stanja, povlai robu iz prometa, stvara zalihe kupovinom velike koliine robe radi verca, neovlaeno podie cene, uslovljava kupovinu osnovnih ivotnih namirnica kupovinom drugih roba ili plaanjem u devizama, ili na drugi nain remeti propisane tokove snabdevanja graana osnovnim ivotnim namirnicama i roba u posebnom reimu i u drugim sluajevima ugroavanja bezbednosti graana ili odbrane i bezbednosti Republike, Ministarstvo moe ograniiti kretanje (u daljem tekstu: zadrati lice) ako je to potrebno radi uspostavljanja javnog reda i mira ili spraavanja ugroavanja odbrane i bezbednosti. Zadravanje lica moe trajati i due od 24 sata ukoliko zbog neotklonjivih smetnji ne postoji mogunost preduzimanja prekrajnog ili krivinog gonjenja. Reenja o zadravanju lica iz stava 1 ovog lana izvravaju zavodi za izvravanje zavodskih sankcija." Iako se pominju nekakvi prestupi (naruavanje javnog reda i mira, pekulisanje, stvaranje zaliha radi verca i drugo), oigledno je posredi generalno ovlaenje ministra unutranjih poslova i njegovih ljudi da hapse i bez ikakvog vremenskog ogranienja dre navodne krivce u zatvoru kad god to oni nau za shodno. Jer, odmah posle navoenja est veoma neodreenih prestupa, dodaje se i takozvana rezervna klauzula: "ili na drugi nain remeti propisane tokove snabdevanja graana osnovnim ivotnim namirnicama i roba u posebnom reimu". A to znai da se na bilo koji, unapred neodreen nain moe poiniti prestup ako ministar i njegovi ljudi bilo koju radnju kvalifikuju kao prestup. No, ni to nije dovoljno neodreeno, pa su pridodati

143

kao prestup i "drugi sluajevi ugroavanja bezbednosti graana ili odbrane i bezbednosti Republike". Time je opis bia kanjivog prestupa postao blanketna diskreciona norma koja omoguava pomenutom ministru i njegovim ljudima da po vlastitom nahoenju pod nju podvedu bilo koje delo koje oni smatraju prestupom, a koje donosilac ove Uredbe uopte nije mogao imati na umu. Ovakvom odredbom povreeno je naelo zakonitosti u kaznenom (krivinom i prekrajnom) pravu, zajemeno lanom 27, stavom 1 saveznog Ustava, koji glasi: "Niko ne moe biti kanjen za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo predvieno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kanjivo delo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena". Po lanu 2, stavu 1 ove Uredbe navodni prestupnik moe biti lien slobode i upuen u zatvor ne samo zbog dela koje je navedeno u ovoj odredbi, nego i zbog bilo kojeg slinog dela koje pomenuti ministar i njegovi ljudi uitaju u ovu odredbu. Posebno zabrinjava vremenska neogranienost ovakvog liavanja slobode, jer je stavom 2 ovog lana utvreno da zadravanje lica moe trajati i due od 24 sata ukoliko zbog neotklonjivih smetnji ne postoji mogunost preduzimanja prekrajnog ili krivinog gonjenja, a da nije reeno koliko to moe biti due. Kako je potom stavom 3 naloeno da se ova mera zadravanja izvrava u zavodima za izvrenje sankcija, ispada da lice kaznu lienja slobode izdrava pre nego to je suenje odrano i kazna izreena. Drugo dalekoseno krenje saveznog Ustava sadrano je u lanu 3 ove Uredbe koji glasi: "Kad to zahtevaju razlozi odbrane Republike, ministar moe licu koje predstavlja opasnost za bezbednost Republike svojim reenjem izrei zatitnu meru upuivanja na boravak u odreeno mesto. Mera iz ovog stava 1 ovog lana traje dok postoje razlozi zbog kojih je izreena, a najdue 60 dana. Posle toga takvo lice se predaje u nadlenost pravosudnih organa. Ministarstvo obezbeuje uslove za izvrenje mere iz stava 1 ovog lana." Ovakva kaznena mera svojevremeno je primenjivana u Rusiji i izvravana je progonstvom u Sibir u odreeno mesto boravka koje nije smelo biti naputano, dok se u nas ona naziva konfinacijom i mogla je biti svedena na kuni pritvor. Re je o preventivnom liavanju slobode kome ne prethodi izvreno zabranjeno delo i ikakav sudski ili prekrajni postupak. Re je, dakle, o ministrovoj proceni da odreeno lice, zbog svojih uverenja ili negdanjeg stava ili delovanja, kao takvo predstavlja opasnost po bezbednost Republike, iako nije nita uinilo to po vaeim zakonima i drugim propisima predstavlja prestup. Uz to se u ovoj stvari ministar pojavljuje u vie razliitih uloga: on probira opasna i sumnjiva lica, hapsi ih, sam im "sudi", upuuje ih u pri-

144

nudno mesto boravka i sam obezbeuje izvrenje ove kaznene mere. Ovako uvedena konfinacija predstavlja povredu lana 23, stava 2 saveznog Ustava kojim se utvruje da "niko ne sme biti lien slobode osim u sluajevima i po postupku koji su utvreni saveznim zakonom". Trea povreda saveznog Ustava izvrena je lanom 4 ove Uredbe koji glasi: "Ovlaena slubena lica Ministarstva mogu iz razloga bezbednosti i bez reenja o pretresu izvriti pretresanje lica prilikom privoenja, zadravanja ili lienja slobode. Bez reenja o pretresu, ovlaena slubena lica mogu vriti pretresanje lica, njihovih stvari, vozila i prostorija u cilju provere da li ta lica neovlaeno poseduju oruje, municiju, eksploziv i druge stvari podobne za napad ili vrenje diverzije, robu koja je u posebnom reimu za vreme ratnog stanja, kao i propagandni materijal neprijateljske sadrine." I ovde je re o unapred datom generalnom ovlaenju policiji da po vlastitom nahoenju vri pretrese lica, njihovih stvari, prostorija i vozila bez odgovarajueg reenja. Pri tom ovim ovlaenjem nije obuhvaen pretres ljudi i stvari zarad otkrivanja sakrivenog oruja i eksploziva, to se u ratnom stanju i moe razumeti, nego i navodno sakrivene robe i propagandnog materijala, to potvruje da zatitni objekat ove odredbe nisu narod i drava, nego reim. U delu koji se tie pretresa prostorija i lica i stvari u njima, ova odredba protivna je lanu 31 saveznog Ustava koji zajemuje nepovredivost stana, a pretres protiv volje njegovog draoca doputa samo na osnovu odluke suda i u prisustvu dva svedoka. Dodue, u ratnom stanju ovo ustavno jemstvo slobode i nepovredivosti stana moglo je biti suspendovano, ali je to mogla uiniti samo Savezna vlada. etvrta teka povreda saveznog Ustava izvrena je lanom 5 ove Uredbe koji glasi: "Kada to interesi bezbednosti i odbrane zemlje nalau, ovlaena slubena lica mogu, na osnovu reenja neposrednog stareine, vriti otvaranje pisama i drugih poiljki, ako postoji osnovana sumnja da se radi o krivinom delu." Ova odredba suprotna je lanu 32 saveznog Ustava koji jemi tajnost pisama i drugih sredstava optenja, a odstupanje od naela nepovredivosti ove tajne doputa samo na osnovu odluke suda u sluajevima propisanim saveznim zakonom. U ratnom stanju neprikosnovenost tajnosti pisama i drugih sredstava optenja moe biti suspendovana, ali to opet moe da uini samo Savezna vlada. Naposletku se ovom Uredbom uvode do sada nepoznate kazne lienja slobode zbog tee ili lake povrede radnih obaveza i dunosti. To je uinjeno pod vidom ogranienja kretanja do 60 dana za tee (lan 9) i do 30 dana za lake povrede radne dunosti (lan10). Kako se ova kazna

145

ogranienja izvrava u objektima Ministarstva unutranjih poslova, po svoj prilici je posredi zabrana naputanja kasarne ili drugog objekta tokom radnog vremena i boravak tokom ostatka dana u zatvoru u samom krugu kasarne. Ovakva kaznena mera primenjuje se, inae, u vojsci, naroito u ratu, ali je nju mogla za pripadnike policije i druge slubenike Ministarstva unutranjih poslova uvesti samo Savezna vlada. Novo ogranienje ustavnih sloboda i prava izvreno je Uredbom o okupljanju graana za vreme ratnog stanja, koju je predsednik Republike Srbije doneo 1. aprila 1999. godine. To je uinjeno lanom 2 koji glasi: "Javni skup se moe odrati, odnosno istupati na njemu, samo po prethodnom odobrenju nadlenog organa bilo da se odrava u zatvorenom ili na otvorenom prostoru i bez obzira na karakter." Ovom odredbom povreen je lan 40, stav 1 saveznog Ustava koji jemi slobodu zbora i drugog mirnog okupljanja, bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadlenom organu, dok sporna odredba Uredbe zahteva prethodno odobrenje da bi zbor uopte bio zakazan i odran. Tokom ratnog stanja i ova ustavna sloboda je mogla biti suspendovana, ali je to jedino mogla da uini Savezna vlada. Konano, Savezna vlada je reila da i ona neto uini, pa je 4. aprila 1999. donela Uredbu o primenjivanju Zakona o krivinom postupku za vreme ratnog stanja ("Sl. list SRJ", br. 21/1999). Ovom uredbom bitno su ogranieni, pa i suspendovani pojedine ustavne slobode i prava i veoma vana zakonska jemstva ljudske sigurnosti i slobode, sadrana u Zakonu o krivinom postupku. Tako je uvedena mogunost pretresa stana, drugih prostorija i lica bez pismenog sudskog naloga i bez saglasnosti tog lica (lan 7), ukoliko postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje pet godina. Zatim je doputeno da istragu ne vodi samo istrani sudija, nego i dravni tuilac, a da organ unutranjih poslova moe provoditi pojedine istrane radnje (lan 6), ime je javni tuilac postao u isti mah i sudija i stranka u krivinom sporu. Uz to je doputeno da pritvor odreuje ne samo istrani sudija, nego i dravni tuilac i organ unutranjih poslova (lan 8), to takoe dovodi do konfuzije uloge sudije i uloge stranaka u sporu. Dok se ovakva ogranienja ustavnih i zakonskih jemstava ljudske sigurnosti i slobode u ratnom stanju i mogu razumeti, mada se ne mogu uvek i opravdati, ova Uredba Savezne vlade sadri odredbe koje se ne mogu ni razumeti. To je najpre besmisleno skraivanje rokova. Tako glavni pretres moe zapoeti ako je optunica uruena bar etrdeset i osam asova ranije (lan 10), to onemoguava pripremanje odbrane i nalaenje advokata, jer optunica moe biti podignuta i bez sprovoenja istrage u kojoj je uee branioca okrivljenog neophodno. Zatim, rok za izjavljivanje albe iznosi samo tri dana (lan 15), to bitno oteava sastavljanje paljivo promiljene i dobro sroene albe. I

146

to je najpoganije, izgleda da donosilac ove Uredbe uopte nije raunao s tim da osueni prvostepenom presudom treba da se ale, jer je lanom 14 propisao da se "pismeni otpravak presude iz nadlenosti sudije pojedinca", koji izrie kazne do pet godina zatvora, "dostavlja samo na izriit zahtev stranke". Time je osuene unapred odvraao od podnoenja albe, jer je njihov branilac to mogao uiniti samo ako ima pismeni otpravak presude. Tako se moglo dogoditi da poneki osuenik izdri skoro pet godina u zatvoru, a da nikad ne vidi presudu na osnovu koje robija. Najvee podozrenje izaziva lan 4 ove Uredbe kojim je utvreno da se odredbe take 6, lana 39 Zakona o krivinom postupku nee primenjivati. Tom suspendovanom odredbom nalae se izuzee sudije ili sudije porotnika "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost". I pre strunog znanja, nepristrasnost je bila najvanija odlika sudije. Ako nje nema, nema ni sudstva kao treeg inioca u sporu izmeu dveju strana tuioca i tuenog. Stoga je onaj koji je ukinuo mogunost izuzimanja sudija ija je nepristrasnost pod sumnjom, time stavio do znanja da mu u ratnom stanju pravo sudstvo nije ni potrebno.

Povreda meunarodnih obaveza ratnom Uredbom

Ve je pokazano da sve uredbe, donete u stanju dravne nude, predstavljaju teku povredu Ustava SRJ i njime zajemenih sloboda i prava. Manje je primeeno da su njima u isti mah prekrene brojne meunarodnopravne obaveze koje je naa zemlja preuzela ratifikovanjem Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Sloboda tampe i drugih vidova javnog obavetavanja, koja je Uredbom o posebnim merama u uslovima pretnji oruanim napadima NATO pakta naoj zemlji od 8. oktobra 1998. i Odlukom Vlade Srbije od 23. marta 1999. ozbiljno naruena, a praktino i ukinuta, ne uiva posebnu zatitu Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, nego je jedino sloboda miljenja neprikosnovena u svim stanjima dravne nude. Ali je ovim aktima povreeno temeljno naelo ovog Pakta da su preduzete mere morale biti srazmerne opasnosti koja je pretila, to jest "u obimu strogo odreenom zahtevima situacije" (lan 4, stav 1). Mnogo vee povrede meunarodnopravnih obaveza izvrene su Uredbom predsednika Republike Srbije od 31. marta 1999. godine. Njom je ograniena sloboda kretanja, uvedena je mogunost liavanja slobode na osnovu generalnog ovlaenja ministra unutranjih poslova, kao i mogunost kunog zatvora i upuivanja u prinudno mesto boravka reenjem ministra unutranjih poslova. Time je teko naruen lan 15, stav 1 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pra-

147

vima koji zabranjuje ukidanje stroge zakonitosti u krivinom, pa i prekrajnom pravu. To se naroito odnosi na uvoenje analogije u kazneno pravo i davanje generalnog ovlaenja za liavanje slobode i takozvanu konfinaciju. Posebno je bilo nedozvoljeno ukidanje svih procesnih jemstava ljudske sigurnosti i slobode, koje naelo stroge zakonitosti u krivinom pravu pretpostavlja. Slino se moe rei i za Uredbu Savezne vlade o primenjivanju Zakona o krivinom postupku za vreme ratnog stanja. Njom je, takoe, teko narueno naelo stroge zakonitosti u krivinom pravu time to su suspendovana vana zakonska jemstva ljudske sigurnosti i slobode. Konano, sve preduzete mere u stanju neposredne ratne opasnosti i ratnom stanju imale su jednu nedopustivu manu: nisu bile srazmerne opasnosti koja je stvarno pretila, budui da nije bilo ratnih dejstava na zemlji, nego samo bombardovanja iz vazduha. A to je bilo protivno lanu 4, stavu 1 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima koji takvu srazmernost zahteva. Nije nam, naravno, namera da posebno istiemo sve povrede meunarodnopravnih obaveza, koje su preuzete jo pre 28 godina, kada su upravljai ove zemlje za vreme rata bestidno bacili pod noge Ustav koji su sami doneli. Time su jo jednom pokazali da je njihova samovolja vazda iznad zakona.

148

III

LJUDSKA PRAVA U POLICIJI

149

150

Budimir Babovi

Normativni i stvarni aspekti zatite ljudskih prava u policiji

Pripadnici organa unutranjih poslova u Jugoslaviji uivaju specifian status u okviru organa uprave. Oni uivaju posebna prava i ovlaenja koja ih razlikuju od drugih pripadnika organa uprave. U policiji postoji tendencija da se upravo te specifinosti istiu u prvi plan kako bi bile izbjegnute restrikcije kojima treba da podleu ostali pripadnici javne uprave. Ove specifinosti ne proistiu iz Zakona o dravnoj upravi Srbije (1992), nego iz drugih zakona i podzakonskih akata.181 Pripadnici policije sastavni su dio dravne uprave i to je jasno naglaeno u relevantnim zakonima (o formiranju ministarstava, o unutranjim poslovima). Znaajan dio zadataka policije ine poslovi isto administrativne prirode: voenje evidencija (lini broj), izdavanje linih karata, pasoa, vozakih i saobraajnih dozvola, evidentiranje prebivalita, kontrola stranaca, izdavanje dozvola za posjedovanje i noenje oruja itd. Policija je za izvravanje ovih poslova ovlaena da izdaje upravne akte, da preduzima administrativne mjere i da sprovodi administrativnu kontrolu. Meutim, zadaci policije nijesu samo zadaci upravne prirode. Oni obuhvataju pitanja dravne bezbjednosti, borbe protiv kriminala, odravanja javnog reda i mira, zatite odreenih linosti i objekata. Upravo zadaci ove vrste ine predominantni dio policijske misije posma- trane u cjelini. Zato policajci ine naroitu kategoriju pripadnika dravne uprave, tako da je i nekim ustavnim odredbama napravljena razlika izmeu pripadnika organa unutranjih poslova i ostalih dravnih slubenika.182 Kada su, na primer, u pitanju radni odnosi, na pripadnike MUP Srbije prvenstveno se primjenjuju policijski propisi, a propisi o

Detaljnija uporedna analiza ove problematike u jednom broju zemalja i u Jugoslaviji izloena je u: Budimir Babovi, Ljudska prava i policija u Jugoslaviji, Beograd, "Prometej", 1999. 182 Tako Ustav SRJ (1992) i Ustav Crne Gore (1992) uskrauju pravo profesionalnim pripadnicima policije da se ulanjuju u politike partije.
181

151

dravnoj upravi i o radnim odnosima primjenjuju se supsidijarno ili rezidualno. Pored toga to su im data neka posebna prava, pripadnicima organa unutranjih poslova su uskraena neka prava koja su priznata ostalim graanima. Ne samo u Jugoslaviji, nego i u drugim zemljama osvajanje ljudskih prava za pripadnike policije bio je dugotrajan proces koji jo nije okonan. U Engleskoj i Velsu pravo glasa policajcima priznato je 1887, a pravo na sindikalno organizovanje ni sada ne postoji (iako u policiji postoje udruenja sa znaajnim pravima i uticajem). U Francuskoj, pravo policajaca na sindikalno organizovanje priznato je tek 1945. Sad postoje dvije vrste sindikalnih organizacija: samostalni sindikati (Nacionalna federacija sindikata policajaca, sindikat komesara, sindikat inspektora), koji su i veinski, i sindikati koji su dio velikih sindikalnih centrala (CGT, CFDT, FO, CGC). U paniji su 1984. legalizovane etiri sindikalne organizacije u policiji i one imaju 12 predstavnika u Nacionalnom savjetu za policiju. Ima dosta zemlja gdje pravo na sindikalno organizovanje jo nije priznato. Kao ilustracija arolikosti situacije moe posluiti primjer Kanade: sindikat ne postoji u saveznoj policiji, ali u nekim provincijama (npr. Britanska Kolumbija) sindikat policajaca ne samo da postoji, nego predstavlja vaan faktor u policijskim slubama. Zbog specifinosti poloaja u kojem se nalaze pripadnici organa unutranjih poslova, u nekim sluajevima (Kodeks policijske etike Nacionalne policije Francuske183) izriito je naglaena obaveza nadlenog ministra da titi pripadnike policije od prijetnji, vrijeanja, nasilja i slinih napada kojima mogu biti izloeni u vrenju poslova. U Jugoslaviji, stanje u pogledu nekih osnovnih ljudskih prava policajaca je sljedee. 1) Naputanjem jednopartijskog sistema, na odreeni nain uveden je princip depolitizacije policije (kao i vojske). Taj princip formalno je pretoen u ustavnu odredbu na nivou Federacije i u Crnoj Gori, ali ne i u Srbiji. Saveznim Ustavom (l. 42, st. 4) uskraeno je pravo "profesionalnim pripadnicima Policije SRJ da se ulanjuju u politike partije. Na isti nain ovo pitanje regulie i Ustav Crne Gore (l. 41) u odnosu na pripadnike MUP Crne Gore. Samo je po sebi razumljivo da sutina pomenutih odredbi ustava Jugoslavije i Crne Gore nije u tome da pripadniku policije (ili npr. predsjedniku Saveznog suda, na koga se odnosi ista odredba) zabrani da posjeduje lansku kartu neke partije ili da plaa lanarinu. Tim odredbama stvaraju se preduslovi i ustavnopravni okviri za politiku neutralnost i nepristrasnost onih koji imaju dunost da sprovode zakon i koji treba da se uzdravaju od javne politike aktivnosti i

V. u: Sophie Porra, Claude Paoli, Code de deontologie policiere, Paris, L.G.D.J., 1991.
183

152

angaovanja u prilog bilo koje politike partije. Takva nepristrasnost zahtijevana je i u Kodeksu UN za ponaanje lica odgovornih za primjenu zakona (1979)184, a dva vijeka ranije Deklaracijom prava ovjeka i graanina, takoe, je proklamovano da javna sila koja treba da garantuje prava ovjeka i graanina mora biti u slubi svih, a ne samo onih kojima je povjerena. Pripadnicima MUP Srbije, Ustavom Srbije, Zakonom o unutranjim poslovima ili nekim drugim zakonom nije zabranjeno ulanjivanje u politike partije. U Ustavu i u Zakonu o unutranjim poslovima Srbije185 nije zapisan ni princip depolitizacije, ali je on utvren u Zakonu o dravnoj upravi Srbije186 (1992). U l. 6, stav 1, tog Zakona istaknuto je: "Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica (kurziv autora) duna su da obavljaju svoje poslove savesno i nepristrasno, pri emu se ne mogu rukovoditi svojim politikim ubeenjima niti ih mogu izraavati i zastupati" (kurziv autora). U Srbiji nije, dakle, zabranjeno ulanjivanje pripadnika MUP u politike partije, ali je zabranjeno da oni svoja politika ubjeenja izraavaju i zastupaju prilikom obavljanja poslova. Ta zabrana odnosi se i na postavljena lica. Pored toga, zabranjeno je "u organima dravne uprave osnivati politike stranke i druge politike organizacije ili pojedine njihove unutranje oblike" (l. 6, stav 2, istog Zakona). Treba naglasiti da je u lanu 49 istog Zakona odreeno da "ministar ne moe vriti nikakvu javnu, profesionalnu i drugu dunost koja je nespojiva sa njegovom funkcijom ministra". Koliko je to odudaralo od prakse SPS, JUL i SRS nije potrebno naglaavati. Tu su ministarske, zamjenike, pomonike i druge fotelje i privilegije bezobzirno koriene za propagiranje stavova partija kojima su pripadali njihovi titulari. Povodom pitanja da li pripadnicima policije treba zabraniti ulanjivanje u politike partije i uskraivati ljudska prava priznata drugim graanima, voena je rasprava na Meunarodnoj konferenciji o nadzoru rada policije, oktobra 1997. u Beogradu. Vie uesnika, a naroito stranih, potpuno osnovano je zamjerilo to je takav predlog formulisan u nacrtu kodeksa policijske etike koji im je tom prilikom bio predoen. Tada je naglaeno da je takav predlog atak na graanska prava "onih koji su izabrali da budu policajci, a ne politiari ili vodoinstalateri". Sindikat maarske policije iznio je pred Evropski sud
184 Zbirka meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, II, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1996. 185 Slubeni glasnik Republike Srbije, 44/91. 186 Slubeni glasnik Republike Srbije, 20/92.

153

za ljudska prava odredbu maarskog Ustava kojom se pripadnicima policije zabranjuje ulanjivanje u politike partije i uee u politikim aktivnostima. Potrebno je kazati da je pomenuti predlog, izloen u nacrtu etikog kodeksa, proisticao iz zakljuka da krucijalni problem u vezi s ulogom policije, naroito u Srbiji, lei u pitanju kako prevazii situaciju u kojoj vladajue partije zadravaju iskljuivu kontrolu nad policijom. Iako je dobro poznato da potovanje Ustava i zakona nije prva karakteristika srpskog reima, ipak bi ustavna zabrana politikog angaovanja pripadnika policije mogla pomoi osporavanju te dominacije. Zahtjev da proklamovana politika neutralnost pripadnika policije bude potovana treba da doprinosi depolitizaciji policije i demokratizaciji reima. Zato konotacije politikih prava u policiji u Srbiji i Jugoslaviji (a vjerovatno i u drugim zemljama u tranziciji) nijesu identine konotacijama ovog problema u zemljama razvijene demokratije. Sve dotle dok demokratska pravila ne budu opteprihvaena i striktno potovana, ini se da je za demokratiju korisnije spreiti vladajue partije da u prostorijama policije istiu svoje plakate i slike svojih partijskih lidera, nego to pravo proiriti i na druge partije. Najzad, politika prava pripadnika unutranjih poslova valja sagledavati i u svjetlosti problema depolitizacije, odnosno politizacije policije. Vjerovatno da zabrana ulanjivanja u politike partije moe imati znaajan uticaj na proces depolitizacije policije. Jer, ako je neko lan odreene politike partije, realno je oekivati da e se ta injenica u manjoj ili veoj mjeri, na ovaj ili onaj nain odraziti na korienje diskrecionih prava u izvravanju zadataka. 2) Pravo na sindikalno organizovanje uskraeno je samo pripadnicima savezne policije (l. 42, st. 3 Ustava SRJ). Ustavi Srbije i Crne Gore, kao ni republiki zakoni o unutranjim poslovima, ne sadre odredbu o uskraivanju tog prava. U uslovima odnosa koji postoje u Jugoslaviji, takva situacija je nelogina: pripadnici crnogorske i srpske policije uivaju pravo na sindikalno organizovanje u svojima republikama, ali ga gube kada bivaju upueni u saveznu policiju. Pravo na sindikalno organizovanje bi, svakako, bilo nuno utvrditi. Pripadnici policije imaju specifian status, te je za njegovu odbranu neophodno stvoriti mogunost artikulisanja tih posebnosti i izvan okvira slube, u okviru sindikata. Postojanje sindikata i njihovo aktivno djelovanje (koje mora izlaziti iz okvira angaovanja u vezi sa smrtnim sluajevima, nabavkama prehrambenih artikala itd.) moe u izvjesnom smislu predstavljati i sredstvo kontrole. U okviru sindikalne organizacije

154

pripadnici policije e titi svoja prava, a time mogu doprinositi potovanju ljudskih prava u okviru slube. Ovako shvaeno i implementirano pravo na sindikalno organizovanje nadomjeuje uskraeno pravo na ulanjivanje u politike partije. 3) U vezi sa pravima policajaca na trajk, srpska solucija liberalnija je od savezne i crnogorske. Naime, Ustav Srbije i ZUP Srbije ne sadre odredbu kojom bi pripadnicima policije bilo ogranieno pravo na trajk. Na drugoj strani, Ustavi SRJ (l. 57) i Crne Gore (l. 54) uskrauju pravo na trajk zaposlenima u dravnim organima i profesionalnim pripadnicima policije. 4) Sloboda izraavanja pripadnika policije znatno je ograniena. Oni ne mogu bez odobrenja nadlenog starjeine javno iznositi svoje miljenje o slubenim pitanjima. Po pravilu, oni bez dozvole ne mogu prisustvovati javnom skupu niti uestvovati u njegovom radu. U Srbiji, na primer, profesor Policijske akademije ne moe novinaru dati intervju povodom svoje knjige koju je, inae, izdala Policijska akademija i koja je tu u upotrebi kao udbenik. 5) U razmatranju graanskih i profesionalnih prava pripadnika unutranjih poslova, od posebnog znaaja je pitanje discipline u izvravanju nareenja. U policiji nareenja moraju biti izvravana, ali je pitanje da li ba svako nareenje mora biti izvreno. Ne mora. ak i ne smije. Zakonima o unutranjim poslovima (ZUPCG187: l. 37; ZUPS: l. 33) propisano je da su pripadnici MUP duni "da izvre sva nareenja ministra, odnosno drugog starjeine, izdata radi obavljanja poslova, osim onih kojima se nareuje izvravanje radnje koja predstavlja krivino delo". Time se faktiki utvruje pravo pripadnika organa unutranjih poslova da ne izvre naredbe koje predstavljaju krivino djelo. Oba zakona (ZUPS: l. 50; ZUPCG: l. 57) utvruju petnaest teih povreda radnih obaveza i dunosti za koje su propisane disciplinske mjere, u rasponu od novane kazne, pa do prestanka radnog odnosa. To su povrede utvrene zakonom za zaposlene u dravnim organima, kao i posebne povrede radnih obaveza i dunosti u MUP. One uglavnom stoje u vezi sa disciplinom, a sljedee povrede mogu predstavljati krenja zakona ije posljedice prevazilaze okvire MUP: izdavanje ili izvravanje nareenja kojim se protivpravno ugroava sigurnost ljudi ili imovine; protivpravno pribavljanje line ili materijalne koristi za sebe ili za drugog u vezi sa radom;

187

Slubeni list Republike Crne Gore, 24/94.

155

uinjeno na radu ili u vezi sa radom; izdavanje nareenja ije bi izvrenje predstavljalo krivino djelo. Iz navedenog sledi da odgovornost za izdavanje nekog protivzakonitog nareenja snosi onaj koji ga je izdao, a odgovornost za sprovoenje takvog nareenja snosi onaj koji ga sprovede. U krajnjoj liniji, ovdje je kanjiva poslunost, a neposlunost je legalna i legitimna. Deklaracija o policiji, koju je Savjet Evrope usvojio 1979. godine, zahtijeva od policajca da se suprotstavi svakoj nezakonitoj radnji i svakom pritisku koji bi na njega bio vren da prekri zakon. Ako bi zbog takvog otpora bio kanjen, policajcu je pruena mogunost obraanja najviim evropskim instancama. Rezolucija br. 690 kojom je Deklaracija usvojena, odreuje da zajednica treba da prui materijalnu i moralnu pomo i podrku policajcu koji se pridrava etikih principa. Deklaracija ak obavezuje na nepotovanje protivzakonitih nareenja (l. 3), a posebno onih koja se odnose na muenje i druge nehumane i poniavajue postupke i na likvidiranje bez suenja (l. 4). UN su otile dalje prilikom usvajanja Osnovnih principa za upotrebu sile i vatrenog oruja.188 Tu je utvreno da pripadnici policije koji odbiju da izvre neko protivzakonito nareenje, imaju pravo na imunitet u odnosu na disciplinski i krivini progon (princip 25). Pomenuti Kodeks UN, koji se odnosi na ponaanje lica odgovornih za primjenu zakona, odreuje da naredba pretpostavljenog, kao ni pozivanje na vanredno stanje i ugroavanje nacionalne bezbjednosti ne znae oslobaanje izvrioca odgovornosti za akt torture ili neki drugi surovi, neljudski ili poniavajui postupak (l. 5). Lica odgovorna za primjenu zakona "duna su da sprijee svako krenje zakona i kodeksa i da se tome suprotstave energino i svim svojim kapacitetom" (l. 8). U zvaninom komentaru ovog poslednjeg stava podvueno je: "Samo se po sebi razumije da lica odgovorna za primjenu zakona ne mogu biti kanjena administrativnim ili drugim mjerama zbog toga to su ukazala da je neko prekrio ili da kri ovaj kodeks". Konvencijom protiv torture189 (l. 2) naglaeno je da se "nareenje pretpostavljenog ili javnih vlasti ne moe navoditi kao

Basic Principles on the Use of Force and Firearms by Law Enforcment Officials, 1990, U.N. Doc. A/Conf. 144/28. 189 Konvencija protiv torture i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni ili postupaka, u: Zbirka meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, II Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1996.
188

bavljenje poslovima koji su nespojivi sa slubenom dunou; izvravanje svake radnje koja predstavlja krivino djelo

156

opravdanje za muenje". Uz to iskljuena je "mogunost pozivanja na neku izuzetnu okolnost, kao to je ratno stanje, prijetnja ratom, unutranja politika nestabilnost ili bilo koje drugo vanredno stanje, da bi se opravdalo muenje". Iz tog stava potinjeni moe izvui odgovarajue zakljuke u vezi sa izvravanjem ili neizvravanjem nekog protivzakonitog nareenja. Mogue je pretpostaviti da e rad i presude Meunarodnog tribunala u Hagu dalje osnaiti pristup na koji je ukazano i doprinijeti da i u svijest pripadnika policije jo jae prodre saznanje da sve manje moemo raunati na to da e zlodjela ostati nekanjena i da zaklanjanje iza autoriteta pretpostavljenog nee biti uvaeno. Tome e svakako doprinositi bolje upoznavanje pripadnika organa unutranjih poslova sa odlukama organa za zatitu ljudskih prava koji su ustanovljeni pri UN ili na nivou Evrope. Pouan u tom pogledu je sluaj Pinoea, kao i brojni primjeri izvoenja pred sud bivih pripadnika tajnih policija i drugih policijskih formacija u bivim socijalistikim zemljama. Radi potpunijeg sagledavanja problema, moemo navesti sledea dva rjeenja. Kodeks policijske etike Nacionalne policije Francuske istie da je naredbodavni organ odgovoran za naredbe koje izdaje, za njihovo izvravanje i za njihove posljedice, kao i za radnje koje potinjeni izvrava u okviru svojih redovnih poslova i dobijenih nareenja. Pripadnik policije duan je da lojalno izvrava nareenja pretpostavljenog i odgovara za njihovo izvravanje i za posljedice njihovog neizvravanja. Potinjeni je duan da se pridrava instrukcija pretpostavljenog, izuzev u sluaju kada je izdata naredba oigledno nezakonita i moe ozbiljno da ugrozi javni interes. Ako potinjeni ocijeni da je rije o takvoj naredbi, duan je da to ukae organu koji je takvu naredbu izdao. Ako naredba ostaje na snazi, a potinjeni istrajava na njenom osporavanju uprkos objanjenjima koja su mu pruena, on o tome referie viem organu kome se moe obratiti. Njegovo protivljenje mora biti evidentirano. Ako nije u skladu sa pomenutim uslovima, svako odbijanje da se izvri naredba povlai odgovornost potinjenog. Zakonom o Kraljevskoj andarmeriji Kanade propisano je da se pripadnik "mora povinovati svakoj zakonitoj naredbi, usmenoj ili pismenoj, bilo kog drugog pripadnika koji je od njega stariji po inu ili koji mu je pretpostavljeni" (l. 40). Takoe, mora "neodlono i prema proceduri koju je odobrio komesar, prijaviti svaku povredu etikog kodeksa izvrenu od strane nekog drugog pripadnika" (l. 46) i "starati se da nezakonito ponaanje pripadnika ne bude prikrivano i da se ne dozvoli ponavljanje takvog postupanja" (l. 47). I kod nas je propisano da je kanjivo ne samo izvravanje nareenja protivnog zakonu, nego i njegovo prikrivanje.

157

Kao to je ukazano, poslednju od petnaest teih povreda radnih obaveza i dunosti koje su definisane u ZUPS (l. 50) i ZUPCG (l. 57) ini prikrivanje neke od prethodnih etrnaest povreda koje je izvrio neposredni starjeina. Znai da pripadnik organa unutranjih poslova vri teu povredu radnih obaveza i dunosti ako prikrije da je njegov neposredni starjeina izvrio neki od ovih prestupa. KZJ (l. 199) propisuje kaznu zatvora od tri mjeseca do tri godine za slubeno lice u saveznim organima ili saveznim organizacijama "koje ne prijavi krivino djelo za koje je saznalo u vrenju slube ako se za to delo po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna, a za djelo se goni po slubenoj dunosti". Istovjetne odredbe sadre i republiki krivini zakoni (KZS: l. 203; KZCG: l. 179). I pomenuti Kodeks UN u lanu 8 predvia: "Lica odgovorna za primjenu zakona kada imaju razloga da misle da je ovaj kodeks prekren ili se priprema njegovo krenje, treba da sa time upoznaju svoje pretpostavljene i, kada je to potrebno, druge nadlene organe i instance kontrole i albe". Disciplinska pitanja u MUP Srbije regulisana su Zakonom o unutranjim poslovima (1991) i Uredbom o disciplinskoj odgovornosti u MUP Srbije (1992).190 Tu su utvreni okviri i postupci zatite ljudskih prava policajaca. Uredba o disciplinskoj odgovornosti izlae materiju detaljno, utvruje sistem unutranje kontrole i razrauje tok postupka, postupanje po albi, pitanje vanrednih pravnih sredstava. Predviena je ljestvica disciplinskih organa: disciplinski isljednik, disciplinski tuilac, Disciplinski sud (koji je ustanovljen na nivou sekretarijata) i Vii disciplinski sud (koji postoji na nivou Republike). Postupak za lake povrede radnih dunosti sprovodi neposredni rukovodilac. Odluku donosi "nadleni stareina". Po albama na odluku rjeava Disciplinski sud. U vezi sa teim povredama vodi se prethodni postupak, zatim postupak pred Disciplinskim sudom i postupak pred Viim disciplinskim sudom. Prethodni postupak u vezi sa teim povredama sprovodi neposredni rukovodilac. Za povrede koje su istovremeno krivino djelo, prethodni postupak sprovodi disciplinski isljednik koji sasluava radnike, svjedoke i vjetake, pribavlja dokaze i istrauje sve okolnosti. Ako zakljui da postoji osnovana sumnja da je uinjena tea povreda, nadleni starjeina dostavlja disciplinskom tuiocu zahtjev za pokretanje disciplinskog postupka. O teim povredama odluuje u prvom stepenu Disciplinski sud. Predsjednika, predsjednike vijea, lanove i zamjenike, kao i discip
190

Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 71/92.

158

linske isljednike i disciplinske tuioce i njihove zamjenike, imenuje ministar. Njihov mandat traje etiri godine. Za odluivanje u drugom stepenu nadlean je Vii disciplinski sud ijeg predsjednika, zatim predsjednike vijea i lanove, imenuje vlada, na etiri godine. Predviena je mogunost da jedna treina predsjednika vijea, lanova i zamjenika lanova, mogu biti lica van MUPS. Oba suda, Disciplinski i Vii disciplinski, sude u vijeu sastavljenom od predsjednika i dva lana, a odluke donose veinom glasova. Predsjednika i lanove vijea Disciplinskog suda odreuje predsjednik Disciplinskog suda. Uredbom nije precizirano ko je nadlean za odreivanje predsjednika i lanova vijea Vieg disciplinskog suda. U principu "pretres pred disciplinskim sudovima je javan" (l. 54 ZUPS). Ali javnost moe biti iskljuena ako se na pretresu iznose podaci i dokumenta koji predstavljaju slubenu, dravnu ili vojnu tajnu "ili ako to zahtevaju razlozi morala". Bar u naelu, rad i sastav ovih organa otvoreni su za javnost. Zato bi bilo korisno ako bi i informacije o njihovom radu i njihovim odlukama bile dostupne javnosti mnogo vie nego sada. Ovaj zahtjev, da rad disciplinskih organa bude transparentan u mjeri u kojoj je to mogue, utemeljen je na dvije postavke. Prvo, time bi u punoj mjeri bilo osigurano da prava policajaca budu zatiena u skladu sa zakonom i drugim propisima. Drugo, ima osnova za pretpostavku da bi to bilo u interesu same policije, jer bi nam, bar u nekim sluajevima, bilo pokazano kako ona sprovodi zakon u sopstvenim redovima. Radnika MUPS protiv koga se vodi disciplinski postupak moe braniti i neko ko nije pripadnik MUPS, osim u onim sluajevima kada je javnost iskljuena sa pretresa. Institut branioca nije blie preciziran u nekom dokumentu javnog karaktera. Uredba o disciplinskoj odgovornosti utke prelazi preko vrlo vanog pitanja ko ima pravo da postavi zahtjev za pokretanje disciplinskog postupka u sluaju lake povrede radnih dunosti i obaveza od strane pripadnika MUPS? Situacija nije jasna ni onda kada je rije o teoj povredi. Tada neposredni rukovodilac sprovodi prethodni postupak, zatim podnosi prijavu nadlenom starjeini koji formulie zahtjev za pokretanje postupka. Ali se ne zna na iju inicijativu neposredni rukovodilac sprovodi prethodni postupak. Da li je i pod kojim uslovima pravo inicijative priznato i graanima? Ako bi odgovor bio potvrdan, onda bi to moglo da predstavlja odreeni oblik spoljne kontrole. U svakom sluaju, ova pitanja zaluuju precizniju razradu i formulisanje.

159

Ustav SRJ iz 1992. (l. 44), kao i Ustav Srbije (l. 48) priznaju pravo graanina "da javno kritikuje rad dravnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga trai". Ako bi se pomenuta Uredba MUP Srbije odnosila i na predstavke graana, vjerovatno bi bilo neophodno da u tom aktu ili na nekom drugom mjestu bude naznaen bar rok u kome na predstavku mora biti dat odgovor. U praksi nekih drava, u kojima ne postoje posebni organi spoljne kontrole rada policije (Francuska), obaveza internih organa da razmatraju predstavke graana izriito biva naglaena. to se tie disciplinske odgovornosti u MUPCG, postupak za povrede radnih obaveza vodi i odluku predlae Disciplinska komisija koju imenuje ministar (ZUP iz 1994, l. 57). Mjere izrie ministar. Postupak se vodi "u skladu sa odgovarajuim pravilnikom ministarstva" (Pravilnik o postupku za utvrivanje disciplinske odgovornosti u MUP Crne Gore, koji utvruje nadlenosti Disciplinske komisije i disciplinskog tuioca, prema usmenoj izjavi nadlenog funkcionera u MUPCG, Komisija u svom radu primjenjuje vaei ZKP). Radnik koji je zbog odbijanja izvrenja slubenog nareenja ili omalovaavanja nareenja starjeine, kanjen novano ili prestankom radnog odnosa, moe uloiti prigovor ministru, tj. istom organu koji je mjeru izrekao. U periodu od novembra 1997. do novembra 1998, Disciplinska komisija MUPCG donijela je 132 rjeenja protiv 175 pripadnika MUP. Izrekla je 149 disciplinskih mjera, to znai da je otprilike svaki petnaesti pripadnik MUP bio predmet neke disciplinske mjere. Bilo je 45 udaljavanja iz slube (prestanak radnog odnosa). Najvie sluajeva pokrenuto je po osnovu nanoenja tete ugledu slube ili naruavanja meuljudskih odnosa u slubi, to moe biti dovedeno u vezu sa politikom situacijom i previranjima koja su u Crnoj Gori intenzivirana upravo u tom periodu. Pravo na inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka ima "svaki slubenik" (l. 58, stav 2). Ni ovdje, kao ni u odgovarajuoj srpskoj Uredbi, nema pomena o predstavkama graana u vezi s postupcima policije, odnosno njenih pripadnika. Insistiranje na potovanju politikih i graanskih prava pripadnika policije ima viestruko znaenje. Prvo, to je principijelno pitanje otklanjanja svake diskriminacije u zatiti ljudskih prava. Drugo, to vie budu svjesni svojih graanskih i politikih prava, tim e vie pripadnici policije biti osetljivi i na potovanje ljudskih prava obinih graana.

160

Najzad, jaanje i unapreivanje graanskih prava pripadnika organa unutranjih poslova posredno smanjuje mogunost (koja se esto pretvara u stvarnost) instrumentalizacije policije od strane politikih faktora. Demokratska vlast u Jugoslaviji uinie veliki korak napred time to e graanska i ljudska prava pripadnika organa unutranjih poslova utvrditi u zakonima koji definiu poslove organa unutranjih poslova.

161

IV

UPOREDNA ISKUSTVA

162

163

Ilona Ki

Zatita prava regruta u vreme mira: Problemi i perspektive u istonoevropskim i centralno-azijskim zemljama191
Uvod: Kako uoiti kljune probleme?
"Otac M. P. je bio vojno lice i zato je eleo da mu sin, kada je juna 1999. godine regrutovan, slui u nekoj elitnoj jedinici. M. je otiao u vojnu jedinicu X Raketnih snaga za strateke zadatke u gradu L. On je iskreno eleo da slui i da napreduje u vojsci. Meutim, jednostavno nije mogao da se pomiri sa injenicom da su stariji vojnici (ruski:dede*) traili novac, hranu, cigarete i odeu od njega i drugih vojnika. Stariji vojnici su ova pravila uspostavili uz preutnu saglasnost oficira. Jednom prilikom su od M. traili 600 rubalja. M. je molio oca da mu poalje novac, a ovaj je, ogoren, obavestio komandanta o postojeem sistemu iznude i traiood njega da raisti situaciju i zatiti njegovog sina. Posle toga, odnos prema M. postao je jo gori: morao je da se suoi s otvorenim neprijateljstvom starijih regruta i nerazumevanjem oficira. Dana 6. juna 2000. godine, M. je bio na strai. U 17.40 h, zauli su se pucnji iz automatskog oruja i M. je pronaen mrtav sa nekoliko rana od metaka. Istraga je zakljuila da je M. izvrio samoubistvo. Njegovi roditelji nisu bili obaveteni o rezultatima autopsije. Ispitivanje na mestu zloina dovelo je u ozbiljnu sumnju zvaninu verziju istrage. Meutim,
191 Ovaj dokument se bazira na rezultatima procene potreba koju je inicirao i finansirao Institut za ustavno-pravnu politiku/ Institut za otvoreno drutvo Budimpeta (COLPI/OSI) u okviru Projekta vojno sudstvo i zastupanje prava regruta kojim je rukovodila Ilona Ki. Glavni ciljevi projekta su da se izbegnu neopravdani gubici u vreme mira i da se sprei krenje ljudskih prava regruta, kao i da se pripreme odgovarajui sudski i vansudski lekovi i razrade mehanizmi albe i mogunosti pristupa pravosuu u istonoevropskim i centralnoazijskim zemljama. Od kraja 1999. godine, COLPI je pomogao da se oformi nekoliko novih grupa za zastupanje i podrao izdavanje publikacija i odravanje teajeva o pravima regruta i razvio tipski nastavni plan, nastavni paket i metodoloke smernice o vojnom sudstvu za Sudske centre za obuku. * "Dombe" u naem ulinom argonu (prim. prev.)

164

krivini postupak pokrenut u vezi sa smru M. je 1. septembra 2000. godine obustavljen zbog nepostojanja dokaza o krivinom delu."

Ovo je samo jedan naalost vrlo tipian sluaj iz ogromne zbirke ruske nevladine organizacije za ljudska prava "Vojnike majke Sankt Peterburga"192 koja titi prava vojnih obveznika, regruta i njihovih roaka. Prema nedavnoj proceni ruske armije, u armiji u proseku budu zabeleena dva neopravdana sluaja smrti regruta dnevno. Ovi sluajevi, koji su kvalifikovani kao ubistva i ne ukljuuju nesrene sluajeve i samoubistva, esto su, kako se zvanino kae, motivisani takozvanim protivzakonitim ili neregulisanim vojnim odnosima. U stvari, radi se o fenomenu tzv. dedovine, ekstremnom obliku nasilja nad mladim vojnicima koji ine stariji vojnika. To je prikriveni sistem kontrole koji koriste vojnici u drugoj godini odsluenja vojnog roka kako bi tek pristigle regrute, poniavanjem i fizikim maltretiranjem, primorali da ine ono to normalno ne bi morali. Dedovina je praktino postala sastavni deo oruanih snaga i ta praksa je i sada je veoma rairena u postsovjetskim armijama, naroito ruskoj. "Paradoksalno je, ali bi ruska armija propala bez dedovine", izjavio je nedavno lan Ruske dravne Dume na jednoj konferenciji. "Ona je cement dananjih oruanih snaga. Ako bismo nekim udom mogli odmah da eliminiemo ovu pojavu, sledeeg dana armije vie ne bi bilo". Prihvatali je mi ili ne, dedovina je zaista postala metod koji oficiri koriste da bi kontrolisali regrute. Dedovina podrazumeva preutni, nezvanini sporazum izmeu oficira, komandnog osoblja i starijih vojnika koji funkcioniu kao neka vrsta jedinice za kontrolu tek pristiglih regruta. To je lanac kontrolnih mehanizama, koji je baziran na nezvaninoj hijerarhiji kasarne i sprovodi se po zatvorskom principu organizacije, potinjavanja i manipulacije ljudima. Ova alosna situacija se obino objanjava niskim moralom oficira zbog strahovito loih uslova ivota, bednih plata i potpuno neadekvatnog snabdevanja hranom i municijom. to se tie socijalnih uslova, prosena mesena plata komandanta bataljona (u rangu potpukovnika) u regionu Dalekog istoka iznosi 2391 rublju ili 46% minimalnog
192 Organizacija "Vojnike majke Sankt Peterburga" je jedan od kljunih partnera projekata COLPI za zastupanje prava regruta. Njihova praksa u praenju, prikupljanju podataka, lobiranju i drugom predstavlja izvanredan model za nae druge partnere. Osnovana 1991. godine, organizacija Vojnike majke je pribavila ogroman broj iskaza svedoka o krenju ljudskih i graanskih prava, naroito kada je u pitanju regrutovanje za vojsku i sluenja vojnog roka. Najnoviji izvetaj ove organizacije, upuen Komisiji za ljudska prava OUN, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu i drugim institucijama, sadri nevladin, graanski pogled na sadanju situaciju u ruskoj armiji, u vojnim jedinicama u celoj zemlji i na bojitu u eeniji. Izvetaj je zasnovan na desetogodinjem iskustvu, na prikupljenim svedoenjima oevidaca i na drugim materijalima iz arhive Vojnikih majki.

165

ivotnog standarda u ovom regionu. Iako je to apsolutno neprihvatljivo, ova injenica ne moe ni da opravda ni da objasni dedovinu kao nain kontrole regruta. Veina strunjaka tvrdi da taj zaarani krug moe biti prekinut samo ako bude ukinuta vojna obaveza i sistem vojne obaveze bude transformisan u profesionalnu slubu. Sa druge strane, ikaniranje, pljakanje i drugi oblici poniavanja mladih vojnika od strane starijih mogu se javiti i u profesionalnoj vojsci. Meutim, oni koji zastupaju takvo miljenje ne uzimaju u obzir jednu od najvanijih karakteristika dedovine u ruskoj i drugim istonoevropskim armijama. Naime, dedovina je sredstvo prikrivene unutranje kontrole koje je u rukama oficira. Autor se zato u ovom radu zalae za primenu onih oblika odnosa i unutranje strukture vojne slube koji su zasnovani na zakonu, ak i ako sistem vojne obaveze bude zamenjen profesionalnom vojskom.

II. Motivacija: Zato treba potovati prava regruta?

"Moskovski regionalni vojni komesarijat je 10. novembra 1999. godine regrutovao S.S. u vojnu jedinicu X, iz koje je kasnije prekomandovan u jedinicu Y u Jevrejskoj autonomnoj oblasti. Tamo je, u jednom od kupatila jedinice, neki porunik video da su ruke ovog vojnika, od lakta do ramena strano izubijane i potpuno crne. Poslao ga je u vojnu bolnicu gde je ostao oko mesec dana. Osamnaestog novembra 2000. godine, S. je upuen u eeniju, u ali. Tamo je njega i njegove drugove maltretirao jedan pijani oficir. Primoravao ih je da nou pevaju, a one koje nisu pevali utirao je u rebra, udarao po leima kopom od kaia, lopaticom i ciglama. Da bi zatitio svoje dostojanstvo, ivot i zdravlje, S. je napustio jedinicu. Hodao je dva dana i noi. Ve je bio bolestan i imao je visoku temperaturu. U planini je sreo nekog pastira, eena, koji mu je rekao da saeka do veeri. Uvee je odveo vojnika kui, a ujutro u bolnicu gde su mu dali lekove. Kasnije S. je transportovan u Mozdok odakle je neki stanovnik tog mesta telefonirao njegovoj majci. Kod kue ga je pregledala vojna lekarska komisija i proglasila sposobnim za slubu. U ovom momentu, S. ulae albu na tu odluku." (Iz dosijea organizacije Vojnike majke Sankt Peterburga).

Sluajevi kao to je ovaj mogli bi nas navesti na to da tvrdimo da je u takvim okolnostima svaki zahtev za potovanje ljudskih prava regruta ista utopija i idealizam (ili samo ismevanje mladih rtava). Iako je i rasprostranjeno i popularno miljenje da ljudska prava i vojska predstavljaju pojmove koji se uzajamno iskljuuju, vojno osoblje ne prihvata sve argumente u tom smislu. Tano je i to da tvrdnje o tome da su ljudska prava i vojna sluba kontradiktorni imaju stvarnu psiholoku, istorijsku i kulturnu podlogu. Meutim, za metodoloke svrhe, moe biti utvreno niz motiva koji bi mogli da

166

primoraju pripadnike oruanih snaga da priznaju znaaj potovanja ljudskih prava. Na osnovu kategorizacije Marka Sasolija (Marco Sassoli), profesora meunarodnog prava, moemo rei da postoje kategoriki i utilitarni razlozi, razlozi nacionalne bezbednosti, kao i razlozi profesionalne, drutvene, pedagoke, humanitarne i line prirode koji mogu motivisati vojno osoblje da potuje prava regruta.193

II. Kategoriki razlozi: prava regruta su zatiena zakonom i vojnom osoblju je nareeno da ih potuje
Utilitarni razlozi: Disciplina je osnova oruanih snaga i kljuni element vojnog uspeha ili neuspeha, kako u miru tako i u ratu. Disciplina je u velikoj meri sastavljena od potovanja pravila i unapred pretpostavljenog odnosa izmeu nadreenih i podreenih. Prava regruta spadaju u takva pravila i tiu se ovog odnosa. tavie, prava regruta su deo zakona i samo snaga koja potuje zakon predstavlja disciplinovanu snagu. Profesionalni razlozi: Potovanje prava regruta korespondira sa imperativom vojne efikasnosti. Kada se prava regruta sistematski kre ili kada su i sami ivoti vojnika ugroeni, oruane snage ne mogu da ostvare svoje ciljeve i definitivno ne mogu da funkcioniu ni u borbi ni u mirnodopskim uslovima. Disciplina se ne moe obezbediti protivzakonitim i anarhinim sredstvima, obuka se ne moe obavljati u takvom okruenju, a ni vojna oprema se ne moe koristiti u takvoj atmo- sferi nepotovanja pravila. Komunikativni razlozi: Komunikacija i informisanost su osnovni instrumenti svakog komandanta. Ako ne poznaje svoje vojnike, komandant ne moe ni da ih vodi. Vojno sudstvo i potovanje prava na podnoenje albi, molbi i predloga pomau komandantu da dobije kljune informacije o svom ljudstvu. On, pre svega, treba da poznaje disciplinske probleme i njihove uzroke i da zna koliko su pouzdane njemu potinjene jedinice i njihovi komandanti. Takoe, mora da utvrdi stvarne potrebe za obuavanje potinjenih. Razlozi nacionalne bezbednosti: U miru, bezbednost predstavlja jedan od glavnih interesa oruanih snaga. Nju je mogue obezbediti detaljnim propisima i procedurama za obuavanje vebama. Cilj ovih vebi je da vojnici budu zatieni od nepotrebnih rizika. Samo takve oruane snage mogu da obezbede nacionalnu bezbednost drave i da osiguraju ispunjavanje njenih meunarodnih obaveza. Drutveni razlozi: Oruane snage su deo drutva. One moraju potovati opte drutvene vrednosti. Podaci o savremenom ratovanju

Metodoloki referentan vodi za obuku vojnog sudstva, COLPI/OSI, Budimpeta, 2001. godine, rukopis
193

167

jasno pokazuju da vojna efikasnost zavisi od toga da li je vojska deo drutva kome slui ili je, suprotno tome, izolovana od njega. Oruane snage mogu da ouvaju svoj kredibilitet u drutvu i da dobiju potrebna sredstva od parlamenta samo ako postupaju u skladu sa domaim i meunarodnim pravom. Obrazovni/pedagoki razlozi: Oruane snage, kao deo dravne strukture koja se bavi mladim ljudima, treba da daju svoj doprinos obrazovanju mladih kao buduih graana koji potuju zakone. Ako regruti u oruanim snagama oseaju atmosferu samovolje, nepotovanja zakona i njihovih prava, nee imati poverenja u vladavinu prava kao instrument drutvenog i ekonomskog razvoja. U tom sluaju e oruane snage predstavljati kolu kriminala, egoizma i profiterstva. Razlozi javnog mnjenja: U mirno vreme a pogotovo u vreme rata, oruanim snagama je neophodna podrka domaeg javnog mnjenja, da bi odrale nacionalno jedinstvo, kao i meunarodnog javnog mnjenja da bi odbranile interese svoje zemlje. Izvetavanje medija o sistematskom krenju prava regruta, ozbiljno utie na sliku koju domaa javnost ima o oruanim snagama, kao i na predstavu meunarodne javnosti o njima i o zemlji uopte. Mediji su danas deo okruenja u kome se odvija svaki zadatak, bilo da se radi o mirnodopskoj obuci, meunarodnim mirovnim operacijama, domaim ili meunarodnim borbenim dejstvima. Svaki oficir ima pravo da pohaa obuku koja mu/joj omoguava da efikasno deluje u takvoj sredini, isto kao to on, odnosno ona, ima pravo da bude obuen da preivi u sluaju hemijskog rata. Potovanje ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava predstavlja bitan instrument svake vojske za "preivljavanje" u savremenom okruenju. Humanitarni razlozi: ak i u uniformi, svaki regrut je graanin i ljudsko bie koje ima svoje dostojanstvo i neotuiva prava. Najvanija funkcija drave jeste da titi ta prava svojih graana i da pomae njihov slobodan razvoj. Oruane snage brane prava svih graana od spoljnih i unutranjih opasnosti. Specifini razlozi: Postoje tri grupe vojnog osoblja koje bi mogle imati odreene posebne razloge za potovanje prava regruta. To su: vojni komandanti, vojni pravni savetnici i predstavnici vojnog sudstva. (1) Vojni komandanti: Temeljna istraga disciplinskih prekraja nije samo propisana zakonom i vojnim uputstvima, ve je i neophodna za kredibilitet komandanta i disciplinskog sistema u oima onog ko je kanjen, kao i u oima ostalih potinjenih. Sve sankcije se legitimiu kroz postupak u kome se odreuju. Proizvoljno odreena kazna nee imati primerno dejstvo ni na kanjene ni na ostale, poto nije nuno vezana za pojedinanu greku, tj. za ono to bi pojedinac u nekoj buduoj situaciji mogao da izbegne.

168

(2) Vojni advokat je pravni savetnik komandanta. On, odnosno ona, priprema i kontrolie odluke komandanta sa pravnog stanovita, stara se da pravni aspekti ne budu zanemareni u kontekstu mnogobrojnih elemenata koji moraju biti uzeti u obzir i odgovara na sva pitanja iz pravne sfere. Prava regruta ine poseban deo prava koji opravdava postojanje vojnih advokata. Dobar pravni savetnik moe da ubedi komandanta da prava regruta ne predstavljaju prepreku za efikasnost vojske, nego deo reenja operativnih, disciplinskih, kao i problema obuke. (3) Sistem vojnog sudstva mora da potuje prava regruta u svakom sudskom postupku koji je protiv njih pokrenut. Zadatak vojnog sudstva je da primenjuje zakon, i to da ga primenjuje nepristrasno i u pravinom postupku. Potovanje proceduralnih prava doprinosi efikasnosti, legitimnosti i humanosti sistema. Time se obezbeuje da svi raspoloivi elementi budu uzeti u obzir. Kaznu mnogo lake prihvataju i oni koji su kanjeni i drutvo ako su osueni imali svoj dan u sudu. Ljudsko dostojanstvo zahteva da optueni ne bude tretiran kao objekat pravila, nego kao subjekat prava i obaveza. Drugo, sistem vojnog sudstva, kao deo disciplinskog sistema i sistema primene zakona svake zemlje, treba da obezbedi potovanje prava regruta pokretanjem i sprovoenjem krivinog postupka protiv lica koja ta prava kre.

III. Obrazloenje: Kako i zato ljudska prava mogu da budu ograniena?

"Dvadesetog novembra 2000. godine A. je sluio u vojnoj jedinici X stacioniranoj u K, u regionu L. Jedan oevidac svedoi: "U noi izmeu 16. i 17. februara (2001. godine) bio sam svedok batinanja i moralnog poniavanja vojnika A. i V. Stariji vojnici su primorali A. da izvede striptiz, da imitira seksualne radnje, da stoji na prevrnutoj stolici. Udarali su ga u grudi pesnicama i onda su ga muili kao "osuenog krokodila" (To znai da su mu noge i ruke vezali za suprotne krajeve krevetskog postolja i primoravali ga da se izdie postavljajui mu upaljene svee ili otre predmete ispod tela). Sedamnaestog februara 2001. godine A. je naen obeen. Autopsijom su utvreni znaci borbe, ali je istraitelj insistirao na tome da je A. izvrio samoubistvo. Sluaj je zakljuen." (Iz dosijea organizacije Vojnike majke St. Peterburga.)

Ovaj sluaj je "klasian" primer krenja ljudskih prava u skoro svim aspektima: prekreno je pravo na ivot i ljudsko dostojanstvo, pravo na slobodu i bezbednost linosti, kao i pravo na jednaku zatitu, a istovremeno je prekrena i zabrana muenja, surovog, nehumanog i poniavajueg postupka, itd. Uobiajeni argument kojim vojno osoblje opravdava ovakve sluajeve jeste da ljudska prava ne vae za vreme sluenja vojnog roka. Meutim, s pravom se moemo zapitati

169

zato ljudska prava, ako su neotuiva, mogu biti ograniena u oruanim snagama. Odgovor na ovo pitanje je sloen, kako s teorijskog tako i sa praktinog stanovita. U zemljama ZND, kao i u baltikim zemljama, pitanja koja se odnose na odsluenje (obaveznog) vojnog roka regulisana su zakonima o obavezi sluenja vojnog roka, regrutaciji, statusu vojnika i odgovarajuim podzakonskim aktima, statutima, pravilnicima, naredbama ministra za odbranu i drugim. Uopte gledano, vojno zakonodavstvo obuhvata glavna pitanja koja se tiu obaveznog sluenja vojnog roka kao to su: godine starosti regruta, duina vojnog roka, regrutacija, ovlaenja i postupak za oslobaanje od sluenja vojnog roka ili njegovo odlaganje, uslovi sluenja vojnog roka itd. Meutim, kako su ovi propisi u nekim sluajevima u direktnoj suprotnosti sa optim principima ljudskih prava, pitanje koje se stvarno postavlja jeste kako se ovi zakoni sprovode u svakodnevnoj praksi. Skoncentrisau se na metodologiju istovremenog razmatranja nacionalnog zakonodavstva i meunarodnih normi ljudskih prava. Sam termin vojna obaveza sadri krupna ogranienja ljudskih prava. Dovoljno je pozvati se na prava na ivot i slobodu (tj. slobodu od ropstva i prinudnog rada), slobodu kretanja i boravka, bezbednost linosti i slobodu izbora prebivalita ili zaposlenja. ak i ako prihvatimo da ova i druga prava mogu biti ograniena, kljuno pitanje koje treba razmotriti jeste sledee: koliko je takvo ogranienje mogue i potrebno ili, drugim reima, ta ini neprikosnovenu sutinu individualnih prava u kontekstu vojne obaveze. Postojanje vojne obaveze ne moe biti osporavano sa stanovita ljudskih prava. Ljudska prava nisu beskonana. Razumna ogranienja su dopustiva u interesu odreenih dravnih ciljeva. U zemljama u kojima postoji vojna obaveza, ona povlai zakonito ograniavanje nekih ljudskih prava. I meunarodni sporazumi o ljudskim pravima ukljuujui i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima doputaju postojanje vojne obaveze. Meutim, ljudsko pravo moe da bude ogranieno samo u interesu odreenog ustavnog cilja ako je takvo ogranienje potrebno i neizbeno i ako nije nesrazmerno cilju kome se tei . Osnovni cilj dranja vojnih snaga je odbrana otadbine. Odbrana spada u iskljuivu nadlenost drave pa joj, prema tome, teko moe biti osporena mogunost da, ako je to potrebno, ogranii ljudska prava da bi izvrila svoju dunost. Meutim, obezbeenje potovanja ljudskih prava u najveoj moguoj meri predstavlja podjednako vaan dravni cilj u demokratiji. Ova dva cilja nisu dijametralno suprotna, pa ipak, oni u nekim sluajevima mogu da budu u stvarnoj ili prividnoj kontradikciji. Vojna obaveza u vreme mira doprinosi odbrani otadbine, jer omoguava da mase graana budu obuene i spremne za oruanu borbu i druge aktivnosti koje je direktno podravaju. Ovakva obuka i pripreme

170

odvijaju se u specifinoj sredini, u okviru armijskog sistema, a odravanje ovog sistema kao delimino razliitog od civilnog drutva moe isto tako da opravda i neka ogranienja ljudskih prava. Zato, kada procenjujemo legitimnost ili nunost nekog ogranienja koje se tie regruta, moramo postaviti sledea pitanja: Da li je dato ogranienje zaista u funkciji obuke? Da li ouvanje vojnog sistema zahteva takvo ogranienje? Da li je opravdano da se u konkretnom sluaju vojni sistem razlikuje od vrednosti i normi civilnog drutva? Posebne karakteristike koje vojsku razlikuju od drugih sistema ili radnih organizacija u drutvu su sledee: vojnici moraju da podnesu ekstremne uslove i moraju biti spremni na to; poslunost i disciplina su obavezne u svim okolnostima; mora biti obezbeena stalna gotovost i spremnost; mora biti odravana odreena jednoobraznost i olakana kohezija vojske; vojska mora da ispunjava odreena oekivanja drutva. Simulacija pomenutih uslova u toku obuke jeste prihvatljiva, pod uslovom da ivot, zdravlje i telesni integritet vojnika nisu direktno ugroeni. Ova posebna optereenja (ili patnje) mogu biti izazivana samo za svrhe obuke i ne mogu predstavljati oblik kanjavanja, odmazde ili bilo koji drugi in samovolje. Vojska je opasna institucija, pa tako samo jedan nedisciplinovan vojnik moe da izazove ogromnu tetu, dok funkcionisanje armije koja se sastoji od nedisciplinovanih vojnika moe da ima nemerljive posledice. Odravanje discipline je vitalni drutveni interes pa su, stoga, stroe sankcije za disciplinske prekraje vojnika opravdane. Pitanje je, meutim, koja bi sredstva, osim stroih disciplinskih i krivinih mera, mogla ili trebalo da budu upotrebljena da bi prekraji bili spreeni. U kojoj bi meri trebalo ograniiti slobodu izraavanja vojnika, pravo na albu i obraanje sudu ili slobodu okupljanja i udruivanja da bi potpuno bilo eliminisano krenje discipline? Teko je sloiti se s gleditem da ljudska prava nuno izazivaju disciplinske probleme u vojsci, pa da tako njihovo ograniavanje ima preventivnu svrhu. Sa druge strane, izgleda da je potrebno poveati zatitu vojne hijerarhije nametanjem stroih ogranienja u pogledu slobode izraavanja nego to je to sluaj u civilnom drutvu. Zbog toga, konane odgovore ne moemo pronai u sluajevima koji se bave ljudskim pravima vojnika uopte. Meutim, verujem da izloeni metod analize i poreenja legitimnih i nelegitimnih ogranienja ljudskih prava da bi bila obezbeena efikasna priprema regruta moe da poslui kao osnov za utvrivanje neprikosnovene sutine prava regruta.

IV. Implementacija: Kako voditi rauna o 171

meunarodnim normama vojne obaveze?

"A. je juna 2000. godine upuen u vojnu jedinicu Pograninih snaga X koja je stacionirana u Viborgu, u blizini finske granice. Ovo to sledi je izvod iz pisma koje je njegova majka poslala organizaciji: "A. nam je u avgustu pisao da je u bolnici, jer su mu dali da pojede hranu s manganom: 'Uzeo sam pare hleba i stavio ga na stoi pored kreveta. Uvee sam ogladneo. Pojeo sam hleb i popio malo vode. Posle toga mi je pozlilo, jer je neko na hleb namazao mangan'. Utvreno je da A. ima opekotine povrine 2 cm". Ostao je u bolnici 21 dan. Usledilo je montirano suenje na kome je A. optuen za samopovreivanje da bi izbegao sluenje vojnog roka i osuen na 18 meseci izdravanja kazne u kaznenom bataljonu" (iz dosijea organizacije Vojnike majke, St. Peterburga).

Evropska konvencija o ljudskim pravima sadri nekoliko lanova koji mogu biti relevantni za prava regruta: lan 3: zabrana muenja, surovog, neovenog ili poniavajueg postupka i kanjavanja; lan 4.2 i 4.3 b: zabrana prinudnog rada; lan 5.1, 5.3 i 5.4: sloboda i bezbednost linosti (zakonito hapenje ili lienje slobode, pravo da bude izveden pred nadlean pravni organ i pravo na sudski postupak u razumnom roku; lan 6.1 i 6.3 c: pravo na pravino suenje; lan 8.2: pravo na privatni ivot, privatnost doma i prepiske; lan 9: sloboda miljenja, savesti i veroispovesti; lan 10: sloboda govora i informisanja; lan 11: sloboda okupljanja i udruivanja; lan 3 Protokola 1: pravo na slobodno politiko izjanjavanje i pravo na slobodne izbore tajnim glasanjem; lan 2 Protokola 4: sloboda kretanja. Evropski sud je odluio da ova konvencija u celini bude primenjivana na prava regruta. Sud je istovremeno priznao da mogu postojati ogranienja u pogledu ostvarivanja prava regruta. Prema tome, mogla bi postojati ogranienja osnovnih sloboda u sluajevima sluenja vojne obaveze ili dobrovoljnog ugovora o vojnoj slubi. Sud je izradio tabelu prava koja bi trebalo da budu garantovana regrutima i utvrdio nekoliko moguih ogranienja osnovnih prava. Meutim, ova odluka ne doputa dravama da ograniavaju ljudska prava regruta uopte. Naprotiv, ona, kao to je ve reeno, ukazuje dravama da, u skladu sa Evropskom konvencijom, mogu postojati okolnosti koje opravdavaju privremeno konkretna ogranienja nekih ljudskih prava za vreme odsluenja vojnog roka. U tom smislu, kad se radi o pravnom statusu regruta postoje znatne razlike meu dravama lanicama. Na primer, zakonski propisi o vojnoj obavezi u Finskoj i

172

Nemakoj mogu da poslue kao dobri modeli, jer daju bolje garancije za potovanje ljudskih prava nego zakonodavstva drugih zemalja. Na primer, prema lanu 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, lanu 6 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i lanu 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima i Dopunskom protokolu br. 6, svaki ovek ima pravo na ivot. Ovo pravo je garantovano zakonom i niko ne sme da bude lien ivota neijom namerom ili samovoljom. Na osnovu lana 7 gore pomenutog Pakta i lana 3 Evropske konvencije, niko ne sme da bude podvrgnut muenju ili nekom drugom surovom, neovenom ili poniavajuem postupku, odnosno kanjavanju. Za vojnu slubu je karakteristian princip hijerarhije i postupanja po naredbi, to ima i pozitivne i negativne posledice. Negativna strana tog principa je da on ostavlja prostor za protivzakonit postupak. Vojni komandanti esto zloupotrebljavaju ili prekorauju ovlaenja. Shodno tome, vojnici slede model interakcije koji uspostavlja komandno osoblje, to dovodi do zloupotreba i protivzakonitog postupanja meu vojnicima. Protivzakoniti postupak je drugi na listi krivinih dela koja vre regruti, posle dezertiranja, i ukljuuje fiziko zlostavljanje i degradirajui i poniavajui postupak, a esto dovodi i do smrti ili do ozbiljne povrede. Jedna diskusija o pravima regruta, koju je organizovao Komitet za pravna pitanja i ljudska prava u Helsinkiju 4. jula 1996. godine, jasno je ukazala na znaajne razlike izmeu drava lanica u pogledu pravnog statusa regruta i njihovih prava. Diskusija je pokazala da je u nekoliko zemalja primena odreenih lanova Evropske konvencije nezakonito ometana i da regruti ne uivaju svoja osnovna prava na isti nain kao i obini graani. Na konferenciji je zakljueno da mnoga od tih ogranienja graanskih prava regruta ne mogu biti tolerisana. Stoga je Komitet preporuio da drave lanice izmene odgovarajue nacionalne zakone i praksu za koje se ne moe smatrati da su u saglasnosti sa ogranienjima koja doputa Evropska konvencija o ljudskim pravima. Konferencija je pozvala drave lanice da proire ostvarivanje graanskih i socijalnih prava regruta u miru i, u meri u kojoj je to mogue, u ratu, kao i da, prema potrebi, izmene i dopune nacionalno zakonodavstvo. Helsinki komitet za pravna pitanja i ljudska prava dobio je proverene informacije o sluajevima surovog i poniavajueg postupka, pa ak i fizikog i psihikog muenja regruta u nekim zemljama, to predstavlja nedvosmisleno krenje lana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima. To su sluajevi u kojima se radi o protivzakonitim postupcima, sistemu sadistikog zastraivanja pridolica od strane veine starijih vojnika, koji funkcionie ili uz preutno odobrenje ili uz aktivnu podrku komandanata. Stopa

173

samoubistava meu regrutima je veoma visoka. Mnogi regruti umiru od gladi ili zbog nedostatka lekarske nege, naroito u istonim delovima zemlje. Prema zvaninoj evidenciji ruskog Ministarstva odbrane, 1994. godine zabeleena su 423 sluaja samoubistva i 2500 rtava zloina, dok su 1995. godine registrovane 392 rtve (ne ukljuujui gubitke u borbi), od kojih treinu ine samoubice. Iako je Rusija poseban sluaj, zemlje kao to su Belorusija, Bugarska, ehoslovaka Republika, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija i Slovaka se, prema podacima Evropskog saveta organizacija regruta (ECCO), pridruuju "crnoj listi" krenja ljudskih prava regruta u Centralnoj i Istonoj Evropi. Na primer, u letonskoj armiji je 2000. godine izvreno 118 zloina. Pri tome je procentualno uee razliitih zloina sledee: 1. krenje specijalnih propisa o vojnom roku 1,60% 2. krenje pravila za korienje vojnike municije 4,12% 3. fiziko zlostavljanje, nanoenje povreda, poniavanje (protivzakonito postupanje) 22,08% 4. samovoljno naputanje kasarne i dezertiranje 48,95%. Pomenuti podaci navode na sledee zakljuke: bezbednost u vojnoj slubi je sredstvo koje omoguava da oruane snage obavljaju svoje zadatke uz minimalne gubitke u ljudstvu i uz minimalne moralne posledice. Sistem bezbednosti za vreme odsluenja vojnog roka podrazumeva sloen niz standarda profesionalne sigurnosti i ukljuuje: uputstva za vojno osoblje, sistem internih propisa, organizaciju borbene obuke, upravljanje vojnom logistikom, prirodu linih, grupnih i meugrupnih odnosa regruta i sistem internih dunosti.

V. Ogranienje: Kako obezbediti pravo na slobodu za vreme vojnog roka?

"V. je regrutovan u armiju 12. maja 1999. godine. Poto je odsluio godinu dana, 'stariji' vojnici (dede) iznenada su od njega zatraili ogromnu sumu novca. Molio je nekog poznanika da mu taj novac da, tvrdei da e u protivnom imati ozbiljne probleme. Njegova majka je 11. maja 2000. godine dobila telegram u kome joj je saopteno da je njen sin navodno napustio jedinicu 7. maja. Najavljena je potraga. V. se kasnije vratio u svoju jedinicu. Prvog aprila 2000. godine osuen je za dezerterstvo po lanu 338. Sada slui kaznu od 8 meseci u kaznenom bataljonu." (iz dosijea organizacije Vojnike majke, St. Peterburga.)

Razmotrimo ovaj sluaj sa stanovita lana 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, lana 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i lana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji jasno garantuju pravo na slobodu i bezbednost

174

linosti. lan 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima o pravu na slobodu i bezbednost glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti. Niko ne moe biti lien slobode osim u sledeim sluajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom: a. zakonitog lienja slobode na osnovu presude nadlenog suda; b. zakonitog hapenja ili lienja slobode zbog neizvrenja zakonite sudske odluke ili radi obezbeenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom. 2. Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume obaveten o razlozima za njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega. 3. Svako ko je uhapen ili lien slobode, shodno odredbama stava 1c ovog lana, bie bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude puten na slobodu do suenja. Putanje na slobodu moe biti uslovljeno jemstvima da e se lice pojaviti na suenju. lan 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima obezbeuje osnovnu zatitu pojedinca. Prva reenica ovog lana "svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti" preuzima tekst lana 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji stavlja re "ivot" ispred rei "sloboda". Ova formulacija je ponovljena i u odredbama drugih najvanijih dokumenata o ljudskim pravima, kao to su lan 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, lan 7 Amerike konvencije o ljudskim pravima i lan 6 Afrike povelje o ljudskim pravima i pravima naroda. Stav 1, lana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima predvia da "niko ne moe biti lien slobode". Meutim, ovo pravo ne moe da bude apsolutno. Isti stav sadri spisak situacija u kojima su hapenje i liavanje slobode legalni. Istovremeno, stavovi 2-5 lana 5 utvruju da uhapena osoba uiva odreenu proceduralnu zatitu od samovoljnog i poniavajueg hapenja, odnosno liavanja slobode. Ponekad se rei koje oznaavaju slobodu dovode u vezu sa drugim izrazima koji su mnogo iri od pojmova izloenih u Konvenciji. U globalu, lan 5 regulie pitanje fizike slobode, a naroito slobode od samovoljnog hapenja, odnosno liavanja slobode. Delom optih ogranienja, koja proizilaze iz lana 5, priznata je legalnost zahteva da se, na primer, kod lokalnih organa vlasti prijavi mesto boravka, da se potuju saobraajni propisi itd. Pri svemu tome, Komisija i Evropski sud su odluili da se u sluaju pritvora u policijskim prostorijama ili zatvoru, ili u sluaju fizikog zatoenja ili fizikog ograniavanja slobode primenjuje lan 5. Ponekad je u pitanju samo stepen ogranienja. Evropska komisija je presudila da odreena ogranienja slobode nekog lica, na primer, zahtev da ostane u stanu ili da jednom meseno prijavljuje policijskoj

175

stanici mesto svog boravka, ne mogu biti okvalifikovana kao ogranienje slobode u smislu Konvencije. Pa ipak, u drugim sluajevima, na primer, u sluaju Guzardi (6. 11. 1980), Evropski sud je doneo odluku da se prinudni boravak na ostrvu, gde je sloboda kretanja dotinog lica bila ograniena na jednu zgradu nou i na teritoriju ostrva u toku dana, moe okvalifikovati kao ograniavanje slobode u smislu Konvencije. U sluaju Engel, ljudi su bili podvrgnuti vojnom disciplinskom kanjavanju, ukljuujui i "krai" i "dui pritvor" to ih nije spreavalo da obavljaju svoje vojne dunosti. Sud je presudio da, iako je vojnim rokom, a posebno kanjavanjem, zaista bila ograniena sloboda kretanja; pomenuta ogranienja nisu bila dovoljno otra da bi mogla biti okvalifikovana po lanu 5 Evropske konvencije. Meutim, u sluaju "dueg pritvora" Sud je odluio da je ogranienje bilo dovoljno represivno da bi moglo biti kvalifikovano po lanu 5 (Sudska odluka u sluaju Engel i drugi od 8. juna 1976). Pojam legaliteta, na koji se lan 5 oslanja, moe biti definisan na dva naina: Prvi, koji govori o onome to je "utvreno zakonom" upuuje na proceduralna pitanja pomou kojih vlast moe da ogranii slobodu linosti, odnosno navodi da to moe biti uinjeno "u sledeim sluajevima (alineje a-f, stav 1 lana 5 Konvencije) i u skladu sa zakonom". Drugi aspekt legaliteta je mnogo znaajniji. U sluajevima Sandej Tajmsa i Melouna, sud istie da re "zakon" treba tumaiti tako da obuhvata ne samo pisano nego i obiajno pravo (Sudska odluka u sluaju Sandej Tajmsa) (26. juna 1979) i sluaju Melouna (2. 08. 1984). Zakon treba da bude pristupaan, pa pravna norma ne moe biti smatrana zakonom ako nije formulisana dovoljno jasno da graanin moe da je shvati. Disciplinsko liavanje slobode regruta u zemljama ZND i baltikim dravama sukobljava se sa pomenutim meunarodnim aktima u sledeem: 1. Mera liavanja slobode (disciplinski zatvor) moe biti koriena za svaki disciplinski prekraj, ukljuujui i one benigne, to je u suprotnosti sa lanom 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i moe biti okvalifikovana kao "in samovolje" po tumaenju Komiteta za ljudska prava. Na primer, bilo je sluajeva kanjavanja disciplinskim zatvorom u trajanju od preko pet dana zato to je regrut bacio opuak na teren za vebe umesto u kantu za otpatke. Po tumaenju Komiteta za ljudska prava, ovakvo kanjavanje je "neodgovarajue" i "nepravedno". 2. Disciplinsko hapenje regruta ne nareuje sud ili oficir koji je po zakonu ovlaen da vri sudsku vlast, nego komandant vojne jedinice ili regrutnog depoa koji nije ni sudija ni oficir sa zakonskim

176

ovlaenjima za vrenje sudske vlasti. Ovo je jasan sluaj krenja lana 5, stav 1(1) Evropske konvencije. 3. Posle hapenja, regrute ne vode u sud ili kod oficira koji po zakonu ima sudska ovlaenja, kako je predvieno treim delom lana 5 Evropske konvencije, nego ih prebacuju u vojne prostorije za pritvor gde ostaju za vreme trajanja zatvorske kazne. 4. Priroda disciplinskog liavanja slobode ne moe biti okvalifikovana kao dopustivo ogranienje prava na slobodu u skladu sa takom (a), (b) i ostalim takama iz prvog dela lana 5 Evropske konvencije, jer ovakva vrsta zatvora ne predstavlja "zakonito liavanje slobode linosti na osnovu presude nadlenog suda", niti je to mera "koja se sprovodi radi izvoenja optuenog pred nadleni organ zbog osnovane sumnje da je poinio prekraj". 5. U svim zemljama ZND i baltikim dravama, pravo na odmor i slobodno vreme i na slobodu kretanja predvieno je internim pravilima slube na isti nain: lica koja se nalaze na odsluenju vojnog roka moraju biti tamo gde je locirana njihova vojna jedinica i imaju pravo da napuste bazu samo da bi obavljala zadatke vezane za slubu ili na osnovu odsustva ili otputanja iz vojne jedinice po odobrenju komandanta. Ova ogranienja se ne smatraju krenjem prava vojnika, jer su opravdana specifinim zadacima oruanih snaga. U veini zemalja regruti imaju pravo da napuste lokaciju svoje vojne jedinice jednom nedeljno. Meutim, ove odredbe se uopte ne potuju. U razgovoru sa regrutima utvreno je da oni dobijaju izlazak jednom u dva-tri meseca, a nekad ak i ree, umesto da imaju slobodan dan jednom nedeljno. Ove injenice ukazuju na ozbiljno krenje prava vojnika na slobodno kretanje, ak i u vreme kada nisu na dunosti. Pravo da bude naputeno mesto gde je vojna jedinica locirana podrazumeva dunost komandanata da daju dozvole. U ovom pogledu, komandanti prekorauju ogranienja primenjena na vojnu slubu u jedinicama koje ine vojni obveznici. 6. U Rusiji, Moldaviji, Gruziji, Ukrajini, Jermeniji, Azerbejdanu i drugim zemljama, vojnici su esto angaovani na raznim poslovima na terenu vojnih jedinica i izvan njega i retko uestvuju u vojnim vebama. Oni grade kue i garae, uvaju polja sa usevima, skupljaju letinu, kopaju kanale i rovove, postavljaju komunikacione instalacije, seku drva, grade puteve i obavljaju druge manuelne poslove koji nemaju nikakve veze s vojnom slubom. Ove aktivnosti predstavljaju neku vrstu "rada na sivo". Poto se na vojni rok ne gleda kao na obavezni (robovski) rad, izmeu nacionalne bezbednosti i takvog rada ne postoji nikakva veza. "Rad na sivo" na neki nain je ak tetniji od "rada na crno". Ova praksa je protivna Rezoluciji Parlamentarne skuptine Saveta Evrope br. 1166 ii, iz septembra 1998. godine, koja posebno utvruje "potrebu da bude garantovano da regruti nee biti rasporeeni na zadatke koji su u suprotnosti sa injenicom da su

177

regrutovani za slubu nacionalne odbrane i da, prema tome, nee biti poslati na prinudni ili obavezan rad ukoliko to nije opravdano izuzetnim okolnostima" (u skladu s l. 10 i 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima). 7. Zakonodavstvo zemalja ZND i baltikih drava predvia da pripadnicima oruanih snaga, za vreme sluenja vojnog roka, mora biti obezbeen smetaj, odea, hrana, predmeti za higijenu itd. U praksi, oni dobijaju niskokalorinu hranu s malo vitamina i u malim koliinama. Kao rezultat toga, zabeleeno je vie sluajeva distrofije kod vojnika u Gruziji, Azerbejdanu, Moldaviji i drugim zemljama. Kasarne vojnih jedinica u Gruziji, Azerbejdanu i drugim zemljama esto su hladne i vlane zbog ega vojnici neretko ozbiljno obolevaju. U Azerbejdanu su, na primer, iscrpljenost, upala plua, tuberkuloza i meningitis najee dijagnosticirane bolesti. U Gruziji, vojnici esto pate od sranih smetnji, zaraznih bolesti, tuberkuloze i gastrointestinalnih poremeaja. U Belorusiji je est sluaj da obveznici koji pate od hroninih oboljenja bivaju pozivani u vojsku gde im se stanje jo vie pogorava. U Azerbejdanu je 1998. godine oko sedamdeset vojnih lica umrlo od tuberkuloze, dok je za prva tri meseca 2000. godine, 15 vojnika umrlo od meningitisa. Medicinsko osoblje i bolnice vojnih jedinica nemaju dovoljno lekova i medicinskih preparata pa vojnici zbog toga nemaju odgovarajuu lekarsku negu. 8. U svim zemljama ZND i baltikim dravama, pravilnici oruanih snaga, a naroito disciplinski pravilnici i interna pravila slube, predstavljaju skoro doslovnu kopiju propisa koji su primenjivani u okviru Sovjetskog Saveza. Njima se kre brojna prava vojnih lica i oni su u velikoj meri zastareli u odnosu na savremene norme. Da bi bilo obezbeeno otklanjanje ovih nedostataka, preporuuje se usvajanje novih pravilnika o zatiti ljudskih prava, koji bi bili saglasni s nacionalnim ustavima i meunarodnim normama. 9. Najstroe disciplinsko kanjavanje regruta je disciplinski zatvor. Procedura odreivanja i primene ove disciplinske kazne predstavlja grubo krenje prava predvienih meunarodnim dokumentima o zatiti ljudskih prava. Nesaglasnost izmeu mere disciplinskog liavanja slobode i meunarodnih uslova ogleda se u sledeem: Vojni disciplinski propisi ne navode prekraje koji mogu biti sankcionisani disciplinskim zatvorom. Svaki regrut moe biti zatvoren za svaki prekraj ako (vojni) komandant smatra da je takva mera na mestu. Kazna disciplinskog zatvora moe biti odreena u sluaju bilo kog disciplinskog prekraja (ak i manjeg), to je suprotno lanu 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i, prema tumaenju Komiteta za ljudska prava, predstavlja in "samovolje".

178

S obzirom na trajanje ove kazne (1520 dana) i postupak primene (kaznu regrut izdrava u samici ili zajednikim elijama koje su zakljuane i koje obino imaju straare), disciplinski zatvor se smatra strogom kaznom, prema odluci Evropskog suda u sluaju Engel protiv Holandije (1968. godine). Prema tome, disciplinski zatvor se smatra krenjem prava na slobodu pojedinca, jer takva mera moe biti primenjena samo u sluajevima navedenim u lanu 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Odgovarajui osnov za meru disciplinskog zatvora ne postoji, jer ta vrsta kazne ne predstavlja "zakonito lienje slobode linosti na osnovu presude nadlenog suda". Nisu preduzete nikakve mere da bi bilo obezbeeno izvoenje pojedinca pred nadleni sud, ako postoji vrst osnov za sumnju da je okrivljeni poinio prekraj. Disciplinski zatvor vojnicima ne odreuje sudija ili neko drugo slubeno lice koje je zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije. Takvu odluku donosi komandant vojne jedinice ili odseka koji nije ni sudija niti slubeno lice koje ima sudsku funkciju, to je oigledno u suprotnosti sa lanom 5, glava 1: a,c Evropske konvencije o ljudskim pravima. Vojna lica koja uhapsi komandant ne bivaju izvedena odmah pred sudiju ili drugo slubeno lice koje obavlja sudsku funkciju, kako je to predvieno lanom 5, stav 3 Evropske konvencije, nego ih, umesto toga, direktno upuuju u vojni zatvor u kome lica na odsluenju vojnog roka izdravaju kaznu zatvora. Ona su u nepovoljnijem poloaju u poreenju sa drugim graanima. Vojni komandanti mogu odrediti disciplinsko liavanje slobode regruta i za druge, ne striktno vojne prekraje, dok civile koji uine prekraj mogu (administrativno) uhapsiti samo sudije ili odgovarajue sudske ustanove. Odluku o kanjavanju vojnika disciplinskim zatvorom moe da donese svaki vii komandant jedinice, a kazna moe trajati u bilo kom ve pomenutom roku. Nije redak sluaj da komandanti odrede kaznu disciplinskog zatvora u trajanju duem od predvienog zakonom. Na primer, u Republici Moldaviji je 1998. i 1999. godine bilo sluajeva da je vojnicima, u okviru disciplinskog postupka po nareenju komandanata vojnih jedinica, odreivan dui kontinuirani pritvor (25 dana, 36 dana, 48 dana, 54 dana, itd.). Uhapene regrute dre u zajednikim elijama ili samicama. Imaju pravo da spavaju sedam sati dnevno. Meutim, dok su u zatvoru, nije im dozvoljeno da spavaju ili sede na krevetu u toku dana: kreveti su izneseni iz elija ili su podignuti i privreni za zidove, a zatvoreni vojnici ne smeju da sede. Nou spavaju na drvenim

179

postoljima bez arava, pokrivaa ili dueka, na golim daskama. Kad regruti ne rade, izvode ih napolje u etnju koja obino traje najvie pedeset minuta dnevno. Ako ne odlaze na rad, zatvorenici ostaju preko dana zakljuani u zajednikim elijama ili samicama. eliju uva naoruani straar. Sve vreme dok su u zatvoru, vojnicima koji su na odsluenju vojnog roka nije dozvoljeno da kod sebe dre cigarete, ibice ili upaljae. Sve ove odredbe ukazuju na grubo krenje lana 5 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, lana 7 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, lana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Konvencije protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih kazni i postupaka, jer ovakvo kanjavanje nesumnjivo predstavlja oblik muenja uhapenih vojnih lica i meru koja degradira njihovo ljudsko dostojanstvo. Estonija je jedina zemlja u kojoj vrste disciplinskih kazni i procedure za njihovo sprovoenje u potpunosti ispunjavaju zahteve Evropske konvencije o ljudskim pravima i tumaenja Evropskog suda. Vojni disciplinski propisi ove zemlje predviaju tri tipa ogranienja slobode i kretanja optuenog: zabranu naputanja prostora vojne jedinice; disciplinski zatvor i disciplinski pritvor. Administrativni sud Estonije mora odmah biti obaveten o odreivanju disciplinskog zatvora. Sud, zatim, odluuje da li je takvo kanjavanje u skladu sa zakonom. U nekim zemljama, protiv disciplinskih kazni koje odrede vojni komandanti, ne moe biti uloena alba sudu (Belorusija, Letonija, Kirgizija i druge), a povreeno je i pravo na odbranu. Prema tome, u ovim zemljama su prava regruta ozbiljno prekrena, a posebno pravo da sud kontrolie odluke koje predstavljaju ograniavanje line slobode, kao i pravo na pravian postupak pred sudom.

VI. Digresija: Kako obezbediti pravo na zdravstvenu zatitu?

"A. je regrutovan u Severnu flotu 30. oktobra 2000. godine i sluio je na brodu koji je bio stacioniran u Severomorsku. Njegova majka svedoi da A. "tri nedelje praktino nije nita jeo, jer bi, dok su regruti ekali da hrana stigne do njih, dede' sve pojele (u kantini) i onda objavile da je "vreme za jelo isteklo". Uspevao je samo da gleda druge kako jedu. Donji ve mu je bio prljav, nisu ga menjali u praonici. izme su mu bile poderane i vlane i nosio ih je bez arapa. Nou je jedva mogao da spava, jer su 'dede' odluile da ne izdaju ebad u toku prvih pola godine. Dva puta su spustili A. kroz prozor pomou arava i naredili mu da donese vodku i kobasice. Onome ko ne donese sleduju ili batine ili seksualno zlostavljanje. Sada povraa posle svakog zalogaja. Kada mi je priao o svemu ovome, ruke su mu se tresle, glava se trzala, a suze tekle

180

iz oiju. Rekao je da e se obesiti" Poto ga je pregledao jedan nezavisni lekar, A. je upuen na Vojnu medicinsku komisiju i otputen iz vojske aprila 2002." (iz dosijea organizacije Vojnike majke, St. Peterburg)

U skladu sa lanom 7 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, (16. decembra. 1966), drave potpisnice priznaju pravo svakoga na pravine i povoljne uslove rada, na jednaku platu za jednak rad i na uslove rada koji odgovaraju higijensko-tehnikim normama. Zakonodavstvo zemalja ZND i baltikih drava predvia da regrutima mora biti obezbeen besplatan smetaj, odea, hrana, sredstva za higijenu itd. U stvarnosti, ove zakone niko ne sprovodi. Regruti dobijaju veoma malu finansijsku nadoknadu, koja ne pokriva ni polovinu potrebnih rashoda (pasta za zube, etkica za zube, ampon, ibice, cigarete itd.). Na primer, regruti u Republici Moldaviji primaju mesenu nadoknadu od 718 moldavskih leja (0,51,5 US dolara) to nije dovoljno za kupovinu paste za zube (718 leja), etkice za zube (1520 leja), ampona (820 leja) itd. Neophodno je da finansijska nadoknada regrutima bude poveana. Uprkos tome to u svim zemljama ZND i baltikim dravama postoje propisi da regrutima treba obezbediti hranljiv i izbalansiran obrok, oni obino imaju slabu i nedovoljnu ishranu kojoj nedostaju potrebni vitamini. Zbog toga je zabeleeno vie sluajeva distrofije kod vojnika (u Gruziji, Azerbejdanu, Moldaviji i drugim zemljama). Kasarne u Gruziji, Azerbejdanu i nekim drugim zemljama esto su hladne i vlane. To, uz slabu ishranu, doprinosi uestaloj pojavi ozbiljnih oboljenja. Najee dijagnoze kod regruta u Azerbejdanu su iscrpljenost, zapaljenje plia, tuberkuloza i meningitis. U oruanim snagama Gruzije, najea su srana oboljenja, zarazne bolesti, tuberkuloza i stomane patologije. U Belorusiji je est sluaj da u vojsku pozivaju obveznike koji pate od hroninih oboljenja gde im se zdravstveno stanje jo vie pogorava. U Azerbejdanu je 1998. godine oko sedamdeset vojnih lica umrlo od tuberkuloze, dok je za prva tri meseca 2000. godine, 15 vojnika umrlo od meningitisa. Medicinski centri vojnih jedinica obino nemaju potrebnih lekova, pa zbog toga regruti ne mogu da dobiju odgovarajuu lekarsku negu. Postoji ogromna razlika izmeu zakonodavstva i stvarnog stanja stvari u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava regruta u zemljama ZND i baltikim dravama. U prolee 2000. godine, organizaciji Vojnike majke obratila se komanda Vojne jedinice X za pomo u sastavljanju lekarskog izvetaja o zdravlju grupe svojih regruta. Akcija je pokrenuta posle upozorenja vojnog psihologa da u toj jedinici postoji opasno visok nivo suicidalnih tendencija. Na osnovu ovog izvetaja i molbi koje su kasnije podnele porodice regruta, mnogi mladi ljudi pomenuti u nastavku teksta bili su otputeni iz vojske zbog zdravstvenih razloga. Ovaj spisak pokazuje koliko mladih ljudi ne bi nikada trebalo da bude

181

primljeno u rusku armiju. On isto tako govori o nivou hronino loeg zdravlja u ruskoj armiji u razliitim oblastima zemlje iz kojih su ovi momci regrutovani. Ove bolesti nisu lokalizovane, ve se javljaju u celoj Rusiji. tavie, podjednako su esta i fizika i psiholoka stanja. Izgleda da je zabrinutost psihologa zbog masovnih suicidalnih tendencija bila vie nego opravdana.

Ime i datum roenja M. A., 1982 V. B., 1982 A. V., 1981 Y. G., 1980 D. G., 1982 D. G., 1981 D. D., 1981 A. D., 1980 R. D., 1981 A. Z., 1982 A. I., 1980 D. I, 1981

Mesto regrutovanja Kuzminski rejon, Moskva Omsk, Kirovska oblast. Kotlas, Arhangelska oblast Kamenj na Obi (Altai) Lazo, Habarovska oblast Komsomoljsk na Amuru, Habarovska oblast Kotovo, Ninjegorodska oblast Armavir, Krasnodarska oblast Soi, Krasnodarska oblast Tver, Tverskaska oblast Roslavlj, Smolenska oblast Preobraenski rejon, Moskva

Zdravstveno stanje Mokrenje u krevetu, toksina zavisnost, ravni tabani 3. stepena, hiperhidroza dlanova Miokarditis, otitis, ne uje na desno uvo, glavobolje Neuhranjenost, logo-neuroza Srani bolovi, anksioznost, stalne fobije Depresija, psihopatija; pre regrutovanja bio na psihijatrijskom odeljenju bolnice Grevi u nogama, fobija, depresija, zamor Skolioza, pokuaj samoubistva (sekao vene) Fraktura kljunjae (pod uglom od 450), grkljan oteen, srani bolovi, neuroloki poremeaji Psihijatrijski poremeaji, mokrenje u krevetu, bubreni bolovi Potres mozga i gubitak svesti tri puta Histerija, gubitak svesti, psihopatija, mokrenje u krevetu, potres Otekline na grudima (pored bradavica), pomraenje svesti, pokuaj samoubistva Hepatitis, tonzilitis, bolovi u predelu srca Neuroloki poremeaji, kranijalnocerebralna trauma TB rezistentan (raniji kontakt), fraktura leve kljunjae Grevi, bolovi u nogama, bolovi s leve strane, glavobolje, bol u predelu ela, psihopatija, pareza leve ruke, suicidalno stanje

A. K, 1981 V. K., 1982 I. K., 1982 K. M., 1981

Oktobarski rejon, Omsk Soi, Krasnodarska oblast Kajbulin, Bakrija Amursk, Habarovska oblast

182

Y. N., 1980 Zelenogradski rejon, Moskva

A. M., 1981 Moskovski rejon, Ninji Novgorod P. P., 1982 Moskva

V. P., 1981 Omsk, Omska oblast A. S., 1978 Omsk D. S., 1982 Apatita, Murmanska oblast

A. S., 1982 Omsk S. S., 1978 Bogorodski rejon, Njinjegorodska oblast D. T., 1981 Krasnokamsk, Bakirija I. T, 1982 Kotlas, Arhangelska obast V. T., 1979 Siktivkar, Komi

TB rezistentan (raniji kontakt), u registru TB dispanzera, gubitak svesti, prolaps mitralnog zaliska, ambiopatija, fotofobija, grevi, angulacija une kese, bronhijalna astma, kranijalno-cerebralna trauma, nervni tikovi vrtoglavica Grevi u nogama, gubio svest 2 puta na paradi, vizuelne i slune halucinacije, neuhranjenost, anemija, miokarditis, psihopatija Trovanje lekovima, gubitak pamenja (primljen u bolnicu Filatov), gubitak vida, hematom na mozgu, usporen protok krvi ka mozgu i od njega, glavobolje, bolovi u oima, vrtoglavica Ptoza bubrega za 5cm, mokrenje u krevetu (3-4 puta preko noi), preulcerozno stanje, bolovi u bubrezima, bolovi u donjem delu lea, neuroloki poremeaj Grevi u nogama, bolovi u kimi, donjem delu lea i grudima. Otputen iz vojske posle ortopedsog pregleda (kima) Gubitak svesti u vie navrata, pokuaj samoubistva (sekao vene), none more, vie u snu, krvarenje iz nosa, bolovi u predelu srca, noge i ruke mu trnu nou, zamrai mu se pred oima kada podigne glavu, napadi onesveavanja Pokuaj samoubistva (veanjem), udaran po glavi stolicom 2 puta, usporen razvoj, potres, zavisnost od droga i alkohola, u registru Psihoneurolokog dispanzera od 8. godine 2 kranijalno-cerebralne traume, himoritis, glavobolje, krvarenje iz nosa, bolovi u nogama i donjem delu lea, zamor, jako znojenje, pospanost Jak konjuktivitis, nefropatija, 2-3 stepen hipotrofije, grevi u palcu desne noge, atrofija palca desne ruke, pritisak u desnom uvu, Quinke-ov edem Prevremeno roen, nem, mokrenje u krevetu, neuritis stopala, poremeaji sna, poremeaj linosti, organsko oteenje mozga Mokrenje u krevetu, organsko oteenje mozga, hidrocefalos, muca, gastroduodenitis, bronhitis, krvarenje iz nosa, hiperhidroza dlanova,

183

N. F., 1981 Zelenogradski rejon, Moskva M. F., 1980 Bezenuk, Samarska oblast A. S., 1981

Toljati, Samarska oblast Toljati, Samarska oblast

verovatno nasledna oboljenja, registrovan za posmatranje kod neuropatologa Logo-neuroza, verovatno nasledna oboljenja, mokrio u krevetu do 14. god., grevi u nogama, neuhranjenost, gastritis, psihopatija, hiperhidroza dlanova, goruica, pokretni bubrezi, komplikacije kod roenja Stresno stanje posle smrti majke, glavobolje, lako plane, razdraljiv, psihopatija, zamor, pospanost, hiperhidroza dlanova, zaostalost u razvoju Govori u snu, grevi, glavobolje, ranija zavisnost od alkohola, upotreba droga, prevremeno roenje Prevremeno roenje

Y.Sh., 1981

Glavni razlog za ovo stanje je to to su odbori za mobilizaciju i vojne lekarske komisije u veini zemalja naeg regiona nemarni u obavljanju svojih dunosti prilikom lekarskih pregleda regruta. To esto dovodi do sluajeva da lica koja nisu sposobna za odsluenje vojnog roka zbog zdravstvenog stanja budu registrovana i kasnije pozvana u vojsku. Da bi bili otklonjeni ovi nedostatci, bilo bi poeljno da u sastav vojnih lekarskih komisija uu samo visoko kvalifikovani i iskusni specijalisti, kao i da bude dozvoljeno prisustvo predstavnika javnosti za vreme rada komisija, na primer, predstavnika komiteta majki vojnika (kao to je to sluaj u Jermeniji) ili drugih nevladinih organizacija. Takve inovacije bi spreile nemaran rad lanova vojnih lekarskih komisija.

VII. Zakljuci i preporuke: Kako poboljati odbranu prava regruta?

"M. je poreklom iz Inguetije, ali je odreen da slui u jedinici daleko od kue vojna jedinica X, stacionirana u Viborgu, blizu granice sa Finskom. U delu pisma koje je napisao svojoj porodici M. kae: "Od prvog dana sam oseao da me ne vole i da sa mnom runo postupaju. Zvali su me 'osetljivko'. Vodnik je naredio drugim vojnicima da tuku nas, Ingue. esto je dolazilo do tua". Kod kue je M ostavio trudnu enu i majku koja je ve imala dva srana udara. Marta 2001. godine, M. je iz pisma saznao da mu ena nije dobro. Nisu ga poslali na odsustvo. M. je 31. marta nestao. Komandir jedinice tvrdi da je on svojevoljno napustio jedinicu. Protiv M. je pokrenut krivini postupak. Do dananjeg dana se ne zna gde se M. nalazi." (iz dosijea organizacije Vojnike majke, St. Peterburg)

184

Institut za ustavno-pravnu politiku (COLPI) je pomogao nekim organizacijama da proire svoje delatnosti na zastupanje prava regruta i da razviju znanja u ovoj oblasti. Najbolji primeri su sledei: u Moldaviji je, uz pomo Instituta, formiran centar za zatitu vojnika na odsluenju vojnog roka i zatitu prava regruta. U Azerbejdanu, gde nije bilo civilne inicijative za ovakvu aktivnost, nevladina organizacija "Advokati XX veka" osnovala je svoj ogranak, a beloruska organizacija VIT je isto tako uspostavila grupu za ovakvu aktivnost. Ove organizacije su oformile stalni konsultativni punkt za regrute, u iji rad su ukljueni iskusni advokati i studenti dobrovoljci. COLPI je isto tako pomogao u stvaranju kanala za aktivnu komunikaciju izmeu slinih organizacija. Trenutno je u toku uspostavljanje mree nevladinih organizacija koje se bave tematikom vojne obaveze. Redovna komunikacija odvija se pre svega izmeu aktivista mlae generacije. Najznaajnija oblast aktivnosti je podizanje svesti javnosti: COLPI je pokrenuo izdavaki projekat u vezi s pravima regruta. Broure koje je pripremilo deset organizacija distribuirane su meu regrutima. COLPI je inicirao i druge specijalne projekte da bi bili predstavljeni i neki nesudski lekovi za opisanu situaciju. 1. Pravne klinike za odbranu prava regruta: Da bi bila zadovoljena velika potreba regruta i njihovih roditelja da se konsultuju u pogledu prava regruta, nekoliko grupa advokata izrazilo je spremnost da osnuje pravne klinike. 2. Seminari za kolsku decu: Mladim ljudima u uzrastu kada bivaju regrutovani za vojnu obavezu potrebni su specijalni teajevi o njihovim pravima. Organizacije koje preuzimaju ovaj zadatak usvojile bi nastavni materijal koji su pripremili COLPI i ECCO. 3. Obuka: Postoji opta potreba da budu obueni posebni pravni zastupnici za zatitu regruta. Civilni zastupnici nemaju pristupa uhapenim regrutima, jer nemaju dozvole. Specijalizovani advokati bi mogli da dre predavanja u kasarnama i da daju savete. Oni bi bili nezavisni u odnosu na vojnu hijerarhiju, ali bi bili struno pripremljeni. Postoji, isto tako, i opta potreba da bude organizovana obuka ili seminar u oblasti meunarodnih standarda za medicinsko osoblje. 4. Lobiranje za regrutovanje po zakonu i za pristup medicinskim informacijama: U nekoliko zemalja ne postoje mehanizmi za ulaganje albe protiv lekarske odluke o sposobnosti regruta za odsluenje vojnog roka, a i spisak bolesti je nedostupan javnosti (Uzbekistan, Tadikistan). 5. Praenje: Postoji velika potreba da se prati funkcionisanje sistema kanjavanja u kasarnama. Ne postoje ni odgovarajue formalnosti ni striktni propisi za dranje ljudi na tim mestima, pa se tamo sve odvija bez ikakve kontrole.

185

Sve ove inicijative su vrlo korisne i ponekad vrlo uspene, ali imaju jednu manu koja im je zajednika: odvojene su od vojne slube i baziraju se na spoljnoj kontroli. Stoga je u nekim oblastima iniciran novi model (St. Peterburg, Jermenija, Azerbejdan) obezbeenja interne kontrole sluenja vojnog roka, uglavnom uz pomo internih i alternativnih mehanizama za albe. Na ovo pitanje vratiemo se na kraju teksta. U nekim zemljama ZND i baltikim dravama, zakoni predviaju pravo albe sudu protiv odluka vojnih komandanata o disciplinskom kanjavanju. Meutim, ovo pravo ostaje samo na papiru: regruti ne znaju koja su im prava, advokati nemaju slobodan pristup onome to je u svojini vojnih jedinica itd. Iz tog razloga se regruti retko obraaju sudovima radi zatite svojih prava. Na primer, u Moldaviji, za sve vreme postojanja Vojnog suda (od 1992. godine do danas) ni jedan vojnik na odsluenju vojnog roka, koji je uhapen u okviru disciplinskog postupka, nije bio izveden pred ovaj sud. Ne primenjuje se ni pravo regruta na pravino suenje u razumnom roku. Ovo se deava iz raznih razloga: Vojni advokati ne obavetavaju na pravi nain osoblje o sadraju zakona i pravilnika i o pravima i slobodama regruta. esto i oni sami nedovoljno poznaju opte i vojno zakonodavstvo i zbog toga ne mogu da daju efikasna objanjenja u pogledu sadraja zakona i njihove primene na vojno osoblje. U veini zemalja ne postoji institucija vojnih advokata niti postoje komesarijati za ljudska prava, koji bi se bavili sluajevima vojnih lica i pitanjima koja se odnose na zatitu prava i sloboda vojnih lica, a posebno regruta. Ne postoje ni nevladine organizacije koje se bave ovim problemima. Poto nemaju pravnu pomo ni od koga, regruti moraju sami da se suoe sa svojim komandantima koji su istovremeno njihovi efovi, "advokati", "tuioci" i "sudije". Kao rezultat toga, ljudska prava regruta su vrlo esto prekrena, ponekad u manjoj a ponekad u veoj meri. Da bi ovi problemi bili reeni, smatramo da je potrebno predvideti alternativni albeni postupak. Sistem predstavnika ili portparola mogao bi da obezbedi regrutima dopunske ili alternativne kanale i mehanizme za albu. Takav sistem inili bi portparoli/prerdstavnici od nivoa voda, pa sve do centralnog nivoa oruanih snaga. Sistemi ovog tipa razraeni su u vedskoj i Holandiji i usvojeni u Finskoj, Austriji i u jo nekoliko zemalja. To je istovremeno model koji omoguava dobru saradnju izmeu ministarstava odbrane i grupa za zastupanje prava regruta u dotinim zemljama. Uvoenje ovog modela e biti veoma teko i sigurno e biti suoeno s brojnim preprekama u zvaninim krugovima. Meutim, to bi istovremeno bila i izvanredna

186

prilika za stvarno ukljuivanje naroda u unutranju i spoljnu kontrolu sluenja vojnog roka.
prevela: Dubravka Ali

187

188

eljko Ivani

Stanje ljudskih prava u vojsci Ruske federacije

UVODNE NAPOMENE Unutranje prilike u Rusiji (Ruskoj Federaciji RF) celu proteklu deceniju karakterie kriza koja je zahvatila sve segmente ivota. Privreda je u izuzetno tekom poloaju, pa ne mogu biti obezbeene ekonomske pretpostavke reavanja nagomilanih problema. Sfera bezbednosti i odbrane posebno je pogoena takvim stanjem. Izlaz se nazire u pronalaenju puteva za vojnu reformu. Prema Ustavu Ruske Federacije najznaajniji organi koji su zadueni za vojna pitanja su predsednik RF, Dravna Duma (Donji dom parlamenta) i Ministarstvo odbrane. Pravni osnov nacionalnog sistema zatite vojnih lica ine Ustav RF, zakoni "O odbrani", "O vojnoj obavezi i slubi u vojsci", "O statusu vojnih lica", "O obezbeenju penzija licima koja su vrila vojnu slubu, slubu u organima unutranjih poslova i njihovim porodicama" i druga zakonodavna akta. Jedan od usmeravajuih dokumenata u ovoj oblasti je Koncepcija nacionalne bezbednosti Ruske Federacije. U njemu je data kratka analiza poloaja Rusije u savremenom svetu, sagledani su nacionalni interesi, istaknute opasnosti koje ugroavaju nacionalnu bezbednost i predloeni naini obezbeenja nacionalne bezbednosti RF. Naglaeno je da je "postojea vojna organizacija teret za dravu" i da je neophodna njena reforma.194 Kad je re o vojnoj reformi, pre svega se misli na smanjenje broja pripadnika OS, prestrukturisanje pojedinih segmenata vojske, smanjenje broja vojnih okruga, modernizaciju pojedinih vrsta naoruanja i vojne opreme i sl. Oruane snage RF su takvih dimenzija da obezbjeivanje njenih potreba predstavlja za drutvo u cjelini izuzetan napor. Zato njih brojano smanjuju195 i reorganiziraju, kako izdatak za odbranu ne bi

, , , 17 1997 , 1300 195 Od 2,800.000 pripadnika u 1991. godini ruska vojska je smanjena na: 2.100.000 u 1993, 1.700.000 u 1995. i 1.200.000 u 1999. godini.
194

189

predstavljao preveliki teret za privredu. Ima miljenja da OS Rusije ne treba da budu vee od 0,75% u odnosu na broj stanovnika, odnosno da treba da broje manje od 1.050.000 ljudi, ne raunajui pogranine jedinice i naoruane pripadnike Ministarstva unutranjih poslova.196 To podrazumeva smanjenje sadanjeg broja za oko 150.000 pripadnika. Prema nekim miljenjima postojei broj pripadnika ruskih oruanih snaga pretrpee jo vee smanjenje. U odnosu na broj ruskih oruanih snaga i drugih struktura moi koji postoji na poetku dvadeset prvog veka, planirano je da on ubrzo bude smanjen za vie od 400.000 pripadnika. Smanjenje kontingenta trebalo je da pone u 2001. godini, a glavne mere treba da budu preduzete do 2003. godine. Kopnene snage treba da budu smanjene za skoro 180.000, mornarica za vie od 50.000, a avijacija za oko 40.000 ljudi. Izvesne promene treba da doive i administracija Ministarstva odbrane i pozadinske strukture, ukljuujui vojno-medicinske kadrove, strateke raketne snage, snage Ministarstva unutranjih poslova i dr.197 U vezi sa smanjenjem OS pojavljuje se problem profesionalne preorijentacije i pripreme za novi ivot velikog broja oficira i podoficira koji e biti razreeni dunosti u aktivnoj slubi i otii u rezervni sastav.198 Mada postoji izvesna obaveza drutva da im pomogne u novoj situaciji, takva lica su, uglavnom, preputena sama sebi pa se snalaze kako znaju. Mnogi nesporazumi nastaju dislociranjem, ukidanjem ili spajanjem pojedinih jedinica, vojnih uilita, baza i drugim merama koje drutvo preduzima radi racionalnije organizacije OS. To uglavnom, iz linih ili irih drutvenih razloga, izaziva negativne reakcije zaposlenih. U nekim sluajevima dolazi do sukoba izmeu lokalnih i centralnih organa vlasti ili do koritenja tog fluidnog stanja za pobedu u raznim politikim igrama itd. Ruska vojska je jo uvek velika tajna institucija ija svakodnevna aktivnost nije sasvim vidljiva. Predsednik Jeljcin je 1996. godine izdao dekret o vojnim reformama i najavio da e vojska do 2000. godine postati u potpunosti profesionalna, ali je stvarni ivot jo daleko od tako projektovanog stanja. Debata o reformi je intenzivirana Putinovim izborom za predsednika. Predsednik Putin se zalae za dalje smanjenje oruanih snaga, jer
196 . : " " . " ", "" 1997 . 254 197 Russias Armed Forces And Other Power Struztures To Be Reduced By Over 400 000 Servicemen, Interfax, 7 September 2000, http://perso.club-internet.tr/kozlowsk/sources.htm 198 : " ", , 3-9 1999, . 3

190

je to nain da obuka i ukupna borbena sposobnost budu poboljani. Osnovnu prepreku predstavlja nedostatak materijalnih sredstava. U vojsci su podeljena miljenja o buduem putu. Jedni se zalau za ouvanje doktrine sovjetske ere koja podrazumeva veliku vojsku i troenje znaajnih sredstava na nuklearni arsenal. Drugi nastoje da vojsku smanje na veliinu koja je realna u savremenim meunarodnim odnosima i koju RF moe finansijski i materijalno da podnese. Smanjenje vojske osloboa sredstava za uvebavanje i proizvodnju modernih konvencionalnih sredstava. Predsednik RF je zatraio poveanje vojnog budeta za 2001. i poeo da se oslobaa starijih kadrova u vrhu vojske. Profesionalizacija vojske jeste orjentacija Rusije, ali je to dug i skup proces. Tokom veine rasprava o vojnim reformama nekako po strani ostaju pitanja meuljudskih odnosa u samoj vojsci. Ona povremeno, sama po sebi, izbiju u prvi plan. Tako je jedan od lanova Jeljcinove komisije za ljudska prava 1997. godine u svom izvetaju uslove u ruskoj vojsci nazvao "nehumanim", ilustrujui takvu ocenu brojnim pokazateljima.199 O stanju ljudskih prava u OS RF govorilo se i govori se i van Rusije, na osnovu izvetaja brojnih evropskih komisija i drugih meunarodnih tela. Institucija Evropskog parlamenta, pod ijim okriljem se na podruju starog kontinenta provode sistematske mere u ovoj oblasti, usvojila je 11. marta 2000. rezoluciju kojom izraava zabrinutost zbog slobode religije i zbog potovanja ljudskih prava u RF. Evropski parlament je pozvao rusku vladu da se bori protiv akata antisemitizma, rasizma i netolerancije, da pobolja uslove ivota vojnika, da promeni zakon o regrutovanju, da uvede alternativu vojnoj slubi i da pobolja uslove u zatvorima.200

JAVNOST I LJUDSKA PRAVA U VOJSCI

Sovjetsko politiko ustrojstvo nije omoguavalo da teme o bezbednosti i odbrani, van onoga to je verifikovano u partijskim ili dravnim organima, dopru u iroke krugove. Od inaugurisanja principa "glasnosti" ruski mediji posveuju veliku panju pitanjima odbrane i u tom okviru posebno oruanim snagama. Informacije iz ove oblasti mogu se nai u svim sredstvima masovnog komuniciranja opteg karaktera. Pored toga postoji vei broj novina, radio-stanica, radio i TV-emisija, te internet-adresa tematski profilisanih tako da zadiru u sve aspekte odbrane i bezbjednosti. To je oblast koja je od
199 Walter Parchomenko: "The State of Russias Armed Forces and Military Reform", Parameters, US Army War College Quarterly, Winter 1999-2000 200 Iz izvetaja HRW za 2000. u Rusiji: www.hrw.com

191

pojave "perestrojke" doivela pravi informacioni zaokret ka najiroj otvorenosti. O vojsci se prestalo pisati na stari nain, to se poklapa sa opadanjem njenog ugleda zbog povlaenja iz Avganistana, raspada SSSR, rata u eeniji i sl. Sredinom devedesetih gotovo se izgubio pozitivan utisak javnog mnenja o OS i vojnim licima, koji je negovan tokom svih godina komunistike prolosti. Postoje ocene da je nov, negativan imid "dodatno stimulisan intenzivnom antivojnom kampanjom u sredstvima masovnih informacija".201
Tabela 1 USMERENOST PUBLIKACIJA U VEZI S PROBLEMIMA OS RF U PERIODINIM IZDANJIMA Naziv izdanja Svega publikacija Pozitivno Usmerenost publikacija Neutralno Negativno 4 62 61

Izdanja

8 1 3 131 8 61 138 12 65 32 2 30 14 5 3 6 120 12 50 58 19 13 4 2 63 2 34 27 95 5 53 37 SVEGA 620 58 271 291 Izvor . . , . . : , , , 1997, . 404

Istraivanja pokazuju da se ne radi o "kampanji" nego o jaanju pozicija kritkog novinarstva, ime novinarska profesija poveava svoj ugled i drutvenu poziciju. U savremenom svetu svako otvoreno drutveno pitanje prisutno je u javnosti u meri u kojoj se njime bave mediji. Pitanja potovanja i zatite ljudskih prava pripadnika vojske RF sve su vie teme o kojima se javno pie i govori. Da li je to malo ili mnogo i koliko je to u odnosu na praenje drugih aspekata ivota vojske u RF moe se uoiti iz pisanja lista Nezavisimaja gazeta koji izlazi u Moskvi pet puta nedjeljno (osim nedjelje i ponedjeljka). Tira

Videti , , - 1995-1997 ., , 1997, . 43

201

192

ovog lista oscilira oko 48 hiljada primjeraka dnevno i ima tendenciju rasta. Opredeljenost za analizu onoga o emu piu u ovim novinama zasniva se na nekoliko razloga: Centar vojno-sociolokih, psiholokih i pravnih istraivanja (CVSPPI) oruanih snaga Ruske Federacije izvrio je analizu sadraja napisa 9 visokotiranih centralnih izdanja u periodu od oktobra 1994. do marta 1995. godine. Pozitivna, neutralna i negativna "usmerenost publikacija" u sluaju Nezavisimaja gazeta uravnoteene su bolje nego kod drugih, to se vidi iz Tabele 1. Prema rezultatima ankete koju je proveo Sveruski centar istraivanja javnog mnenja (VCIOM),202 "NG" po objektivnosti pisanja meu centralnim novinama zauzima mesto u gornjoj polovini. "NG" je jedno od najee citiranih javnih glasila u strunim radovima optepolitikog sadraja. U ovom listu, pored novinskih lanaka, gotovo svakog dana mogu se nai napisi iji su autori strunjaci visokih akademskih zvanja. Analizom sadraja po jednog sluajno izabranog broja meseno, u periodu izmeu dve vojne kampanje u eeniji, od januara do septembra 1998. godine, moe biti predstavljeno pisanje ove novine o pitanjima iz oblasti odbrane (Prilog 1). Radi se o brojevima od 13. januara (utorak) u kome je objavljen 1 lanak, 06. februara (petak) 0 lanaka,203 11. marta (srijeda) 5 lanaka, 18. aprila (subota) 1 lanak, 19. maja (utorak) 3 lanka, 18. juna (etvrtak) 3 lanka, 29. jula (srijeda) 3 lanka, 08. avgusta (subota) 5 lanaka. U njima je ukupno dvadeset i jedan lanak posveen pitanjima koja nas ovom prilikom zanimaju. Prema srodnosti sadraja mogu biti svrstani u okvire est globalnih tema, to se vidi iz Tabele 2. * Pozicija autora iskazana je kao: a) pozitivna: u lanku je izraeno slaganje sa postojeim stanjem; b) neutralna: u lanku nije izreen stav; c) negativna: u lanku je izraeno neslaganje sa postojeim stanjem. Kao to moemo videti, obim od 164.459 karaktera, koliko imaju svi lanci uzeti u razmatranje, distribuisan je prema okvirnom sadraju na slijedei nain: vojna reforma: 118.468 (72,0%); naoruanje i vojna oprema: 17.174 (10,4%); ugroavanje bezbjednosti RF: 15.469 (9,4%);

Izvor, , 26 1998 Petkom izlazi sedmini specijalni dodatak "NG", kao zasebna novina pod naslovom " ".
203 202

193

 meunarodne mirovne snage: 9.238 (5,6%); vojne vebe: 3.614 (2,2%); poloaj pripadnika OS: 496 (0,3%).
Tabela 2

" " o OS RF
Redni broj OKVIRNI SADRAJ Stranica na Broj Broj kojoj je lanak lanaka Karaktera tampan 9 6448 4340 4557 51456 3927 6138 31496 6200 3906 Svega:1184 68 5 3720 3100 3534 2852 3968 Svega: 17174 2 6448 2790 Svega: 9238 Ugroavanje bez4. bednosti RF 2 2604 12865 Svega: 15469 5. Vojne vebe 2 576 3038 Svega: 3614 1 496 3 16 4 16 4 16 14 16 13 16 5 16 8 16 6 16 10 16 Pozicija autora* Negativna Neutralna Negativna Negativna Pozitivna Negativna Negativna Neutralna Negativna

1. Vojna reforma

Naoruanje i vojna 2. oprema

2 16 6 16 2 16 88 48

Neutralna Pozitivna Pozitivna Pozitivna Negativna

Meunarodne mi3. rovne snage

5 16 28

Negativna Pozitivna

5 16 9 16

Neutralna Negativna

1 16 28

Neutralna Pozitivna

Poloaj pripadnika 6. OS

38

Negativna

194

Svega: 496 UKUPNO 21 164459

Analiza pokazuje da su autori pozitivan odnos prema vojsci imali jedino u istorijskom kontekstu i u smislu pojedinih dostignua na planu proizvodnje i upotrebe savremenih borbenih sredstava (28%). Neutralan odnos su ispoljavali oni novinari koji su izvjetavali o konkretnim dogaajima (24%). Pri obradi svih otvorenih pitanja koja se odnose na stanje u OS i na projektovanje novih reenja, kako strunjaci van novinarske profesije tako i sami novinari zauzimali su negativan stav u odnosu na postojee prilike (48%). Iz odnosa broja lanaka s pozitivnim i negativnim opredeljenjem (1:1,7) moemo smatrati da je uticaj "NG" na svoje itaoce u vezi sa pitanjima vezanim za OS bio podsticajan u smislu traenja izlaza iz jedne objektivno veoma teke situacije. Zbog toga su "Nezavisimaja gazeta" i njeno specijalizovano izdanje petkom "Nezavisimoe vojenoje obozrenije" izvor dobrog dela podataka navedenih u ovome radu. Pitanjima posveenim ljudskim pravima u vojsci RF u analiziranim primercima novine obuhvaene istraivanjem posveeno je 0,3% prostora u odnosu na ostala pitanja, to je, moemo zapaziti, nedovoljno da bismo o tome mogli saznati neto vie. Ipak, kad se uzme u obzir ukupna aktivnost svih medija, kojih u Rusiji ima veliki broj, a naroito onih specijalizovanih za vojna pitanja, moe se rei da su problemi vezani za stanje ljudskih prava u oruanim snagama sredinom i krajem devedesetih sve vie bili prisutni u javnosti. Mediji su sve ee ukazivali na razne sluajeve nepotovanja ljudskih prava u vojsci. Time su znatno doprinosili raspoloenju koje je isticalo potrebu civilne, demokratske, kontrole nad vojskom, mada o tome jo nema nedvosmislenih opredeljenja u vojsci i u drutvu.204 I drugi subjekti drutva poeli su se sve vie zanimati za ovu problematiku. Pored dravnih institucija tu je niz organizacija koje pripadaju treem sektoru. Jo 1991. osnovana je nevladina organizacija "Majke vojnika Sankt Peterburga". Ova NVO iz godine u godinu pokazuje sve vie uticaja u oblasti zatite ljudskih prava vojnika. S vremena na vreme upuuje zapaene apele na adrese predsednika Ruske Federacije, Dravne Dume RF, Saveta Federacije Rusije, ministra odbrane RF, Saveta Evrope, Evropske komisije, Evropskog parlamenta i predstavnika vlasti mnogih zemalja. Svoj autoritet i uticaj zasniva na neposrednoj vezi s onima ija su ljudska prava u vojsci ugroena. Samo za vreme jednog regrutnog ciklusa (april juni 1999. godine)
204 Videti . : " ", : , , , 1996, . 270-271

195

ovoj nevladinoj organizaciji javilo se 2.566 regruta koji su ukazivali na potrebu zatite svojih prava.205 Istu NVO za est godina postojanja, od 1991. do 1997, o nekorektnom postupanju, ukljuujui i sluajeve torture, obavestilo je 4.000 regruta.206 Mladima Moskve i Sankt Petersburga dobro uporite u zatiti njihovih prava predstavlja dobrovoljna organizacija Antimilitaristika Radikalna Asocijacija (ARA) osnovana 1995. godine. U programskim dokumentima ove nevladine organizacije, registrovane kod OUN u konsultativnom statusu I kategorije, stoji da se ona, pored ostaloga, zalae za naputanje sistema opte vojne obaveze kao sistema popune oruanih snaga i za efektivnu civilnu kontrolu nad oruanim snagama.207 Sredinom devedesetih u Moskvi je osnovan drutveni pokret "Za prava vojnih lica". U izdanju te asocijacije juna 1997. godine pojavio se asopis "Pravo u Oruanim snagama" koji je izlazio jednom meseno, a kasnije se pojavilo nekoliko njegovih podlistaka.208

OSNOVE UGROENOSTI LJUDSKIH PRAVA U VOJSCI

Na osnovu uvida u irinu javno prezentovanog spektra pitanja poloaja vojske u drutvu i pojedinca u oruanim snagama mogu biti izdvojene tri dimenzije ovako sloene problematike koje ukazuju na stanje ljudskih prava u vojsci RF. Prvo, re je o statusu i ponaanju aktivnog stareinskog kadra u vojsci. Zajedniki imenitelj ovoga kompleksa mogao bi biti oznaen kao korupcija. Drugu dimenziju predstavlja pitanje odnosa prema mladim ljudima prispelim za regrutaciju, bilo da se spremaju da obuku uniformu i odslue uobiajen redovni vojni rok bilo da trae naina da dou do nekog alternativnog reenja, pa ak i da izbegnu odlazak u vojsku. Trei kompleks problema vezan je za poloaj pojedinca u vojnim kolektivima od ulaska u kasarnu do izlaska iz nje, koji je u ruskoj sociolokoj literaturi oznaen pojnom "neustavni odnosi", iji osnov u veini sluajeva predstavlja nasilje.

Korupcija
Korupcija je kao re poela odnedavno da bude koriena za definisanje stanja u pojedinim segmentima realnog ivota Rusije, pa i u

http://perso.club-internet.tr/kozlowsk/mothers.html Human Rights of Conscripts, Report, Doc. 7979, 3 June 1998, Committee on Legal Affairs and Human Rights 207 http://www.glasnet.ru/ara 208 asopis , 14-20 1999
206 205

196

sferi vojnih pitanja. U Reniku ruskog jezika S. I. Oegova, tampanom 1961. godine, stoji da je korupcija re koju koriste i koja ima znaenje samo u buroaskim zemljama. Danas je to veoma frekventan termin kojim se opisuje nepovoljno stanje u armijskim redovima. Njime se obeleavaju pojave potkupljivanja, podmiivanja ili krivotvorenja radi sticanja protivpravne dobiti. Uglavnom se odnosi na ponaanje profesionalnih vojnih lica, esto onih koji imaju visoke inove i poloaje. Po pravilu, takvo sticanje koristi pojedinaca koji su pri vrhovima hijerarhijske lestvice znai uskraivanje potinjenih (ili niih po rangu) u neemu na ta oni inae imaju pravo, tako da se u odreenom smislu ta pojava moe uzeti kao osnov ugroavanja ljudskih prava pripadnika OS Rusije. Poloaj pripadnika vojske je tema koja predstavlja fokus svih materijalnih i drugih problema vezanih za OS. Osnovni uzrok nepovoljnog poloaja u drugoj polovini devedesetih je naglo smanjenje finansijskih sredstava koja su stizala na raun Ministarstva odbrane. Tako je od 7 triliona rubalja planiranih za te svrhe u 1997, do 1. oktobra te godine ovom Ministarstvu bilo na raspolaganju samo 1,8 triliona rubalja. U celoj 1997. godini OS RF dobile su samo 55,6% sredstava planiranih za nacionalnu odbranu.209 Tokom te godine vojna lica su prema nivou svojih primanja zauzela mesto meu niskoplaenim slojevima drutva. Vlada RF je odluila da tokom naredne godine vojni budet bude povean sa 2,4 na 3,1% bruto nacionalnog proizvoda.210 Na teak materijalni poloaj celog sektora odbrane i bezbednosti, a naroito materijalno-socijalni poloaj pripadnika OS, ukazuju niska primanja, viemeseno kanjenja plata, stambena problematika, gubitak posla, nezaposlenost lanova porodice i sl. Zbog toga su stareine veoma nezadovoljne. Nezadovoljstvo pripadnika OS manifestuje se kao nezadovoljstvo linim poloajem, poloajem OS u dutvu i ukupnim stanjem u drutvu. Ono ima karkteristike umerenog do izrazitog nezadovoljstva, mada nova administracija pokuava da ublai taj problem. Mesena primanja pored toga to su neredovna211 ne zadovoljavaju osnovne egzistencijalne potrebe pripadnika OS i njihovih porodica. Prosena plata vojnih lica, donedavno u vrednosti manjoj od

: " , ", , 26 1997 8 1998, . 1 210 : " ", , 11-17 1998, . 1 211 "Na dananji dan plate aktivnih vojnih lica kasne skoro 20 meseci", Izvor: : " ", , 11-17 1998, . 1
209

197

100 dolara meseno, nije dovoljna za normalan ivot porodice. Stareine i njihove porodice su u tekom poloaju i prinuene su da se snalaze na druge naine kako bi kompenzovale nedovoljna primanja. Zato nije redak sluaj da ak i pukovnici taksiraju ili se bave nekim drugim, dopunskim, zanimanjem kad nisu na slubi. Zbog toga postoje pokuaji iznalaenja reenja kako bi bila poveana primanja. Od januara 2001. dolo je do poveanja plate za 10%. To je, meutim, manje od predviene godinje stope inflacije.212 Stambena problematika je veoma teka. Prema zvaninim podacima neto manje oko 100.000 stareina doekalo je dvadeset prvi vek bez sopstvenog krova nad glavom. Oni ive u kasarnama, na naputenim ratnim brodovima, u kolektivnom smetaju ili u iznajmljenim stanovima. Jo oko 50.000 ima pravo na poboljanje ivotnih uslova.213 Po pravilu, stanove dobijaju tek oni koji su najmanje estsedam godina u profesionalnoj vojnoj slubi, bez obzira na l. 15, stav 1 Zakona o statusu vojnih lica gde stoji da je svakom od njih potrebno obezbediti stan po ustanovljenim normama ne due od tri meseca nakon pristizanja u novo mesto slubovanja. Teak poloaj pripadnika vojske dodatno oteava nepovoljan poloaj jedinica. Jedinice esto moraju same da se izdravaju. Neke jedinice ekonomski stoje tako loe da su vojnicima u kasarnama ponekad uskraeni redovni obroci. Zato vojnici kradu hranu, podmiuju i iznuuju da bi obezbedili neophodna materijalna sredstva. Kad su u prilici, kradu oruje da bi ga prodali ak i neprijateljima. Ovo nisu retki sluajevi, ve pojave koje se deavaju masovno i u kontinuitetu. To potkopava moral i ostavlja vojsku bez i ono malo sredstava nunih za normalno funkcionisanje. RF se upravo zbog nezavidnog materijalnog poloaja sukobljava sa korupcijom stareina, ak i visokih oficira i generala. Do korupcije dolazi zbog toga to vojna lica oseaju da su prevarena. Sutina veine takvih prekraja svodi se na kompenzaciju tekog materijalnog poloaja. Meutim, u vojsci ima pojava korupcije u pravom smislu, koja dovodi do materijalne dobiti, raznih privilegija i sl.214 Dolazi do krae vojne opreme, pa i hrane. Svi razotkriveni sluajevi ukazuju na to da je ruska vlast spremna na to da se Kremlj sukobi s korupcijom na svim nivoima u vojsci. Predsednik Putin je izdao naredbe o spreavanju te
212 http://perso.club-internet.tr/kozlowsk/corruption.html (Selected by Johnsons Russian List #4448 "Moscow Tackles Military Corruption"; Richard F. Staar: "Russias Military: Corruption in the Higher Ranks") 213 . , . , . : " ", , 26 1997 8 1998, . 1 214 : ", , 20 26 1998, . 3

198

pojave. U vezi s ovim problemima aktuelizovano je pitanje reforme vojske, jer je oigledno da se samo restriktivnim merama prema poiniocima ne mogu otkloniti uzroci postojeih pojava. Korupcija u vojsci, za razliku od one u politici i biznisu, ne moe biti spreena kaznama, hapenjima, pretnjama, novim zakonima, privatnim nagodbama i sl. Dravi su vojnici poterbni i ona ne moe sebi priutiti da ih sve razrei dunosti. Vojno tuilatvo je veoma aktivno u suzbijanju korupcije.215 Da bi proveo mere protiv korupcije u ruskoj vojsci, predsednik Putin je procenio da mora da preduzme korake i u samoj vojsci kao i u njenom drutvenom okruenju. Pokrenute tube signalizuju poetak energine borbe protiv nosilaca korupcije. Meutim, efikasna borba protiv korupcije moe biti oekivana tek onda kad vojnici budu nahranjeni, a oficiri dobro plaeni.

Tretman regruta
Osnova masovne vojske je regrutovanje koje obavezuje mlade ljude da odreen period svog ivota slue vojsku i da posle toga ostanu u rezervnom sastavu. Da bi se odrala takva vojska, potrebni su novac i ljudi. Ona trai veliki broj regruta. U Rusiji izgleda da nema dovoljno mladih ljudi za regrutaciju. Regrute zbog toga na sve naine proglaavaju sposobnim za sluenje vojnog roka. Ozbiljnost ove situacije predstavlja jedan od faktora koji znatno utiu na raspravu o smanjenju broju pripadnika Oruanih snaga Ruske Federacije, drugih vojski i ukupnih vojnih formacija Ruske Federacije. Po pravilu, regrutna vojska je vojska sastavljena od veine koja nema visoko obrazovanje i od male grupe profesionalnih vojnika. Regruti esto nisu osposobljeni za tehnoloke, edukacione i administrativne funkcije koje karakteriu profesionalnu vojsku. U stvari, ruski vojnici dolaze iz preteno ruralnih sredina ili iz veoma siromanih slojeva drutva, gde je preivljavanje vanije od obrazovanja.216 Neki regruti nisu zavrili ni osnovnu kolu tako da imaju problema prilikom pisanja ili brojanja. Mladii sa 17 godina bivaju registrovani kao budui regruti. Tada ih nazivaju "predregruti" (). Starost regruta je od 18 do 27 godina. Vojna sluba traje 2 godine. Postoje dva regrutna perioda u godini: od 1. aprila do 30. juna i od 1. oktobra do 31. decembra.

Ibidem Meu regrutima koji su pristupili Oruanim snagama u jesenjem periodu 1997, njih samo 70% je imalo puno srednje obrazovanje, za razliku od 1985. godine kada je bilo 93% regruta koji su imali puno srednje obrazovanje. : " ", , 13 19 1998, . 1
216 215

199

Gubernator regije ili gradonaelnik je odgovoran za regrutovanje na lokalnom nivou. Tako je pokrivena cela teritorija Rusije. Zakon o vojnoj obavezi i vojnoj slubi nalae da najodgovorniji ovek lokalne zajednice imenuje jednog od svojih najbliih saradnika za predsednika regrutne komisije. Prema istim propisima, predsednik regrutne komisije ima pravo da nadlenosti prenese na zamenika koji je po zakonu vojni komesar. U stvarnosti, predsednik uvek opunomoi svoga zamenika tako da taj komesar provodi regrutovanje. Civilne vlasti ne kontroliu vojnog komesara. One ak dobrovoljno neke svoje nadlenosti prenose na vojsku. Tako vojska obavlja sve te delikatne poslove bez prave civilne kontrole. Vojsci u ovom poslu pomae milicija, iji je osnovni zadatak da prikupi sve mladie koji imaju regrutnu obavezu i da ih uputi u regrutne centre. Mnogi subjekti civilnog drutva u Rusiji imaju veoma kritian stav prema Zakonu o vojnoj obavezi i vojnoj slubi. U njemu, u l. 4 Obaveze dravnih organa, organa lokalne samouprave i organizacija koje garantuju izvrenje vojne obaveze od strane graana u stavu 1 stoji da su direktori i drugi odgovorni zvaninici za registraciju ljudi koji podleu vojnoj obavezi duni da (a) poalju sve potrebne informacije o graanima koji podleu vojnoj obavezi vojnom komesarijatu ili drugim organima koji vre vojnu registraciju u roku od dve nedelje posle njihovog zahteva. Na slian nain odnos prema ovoj materiji regulisan je lanovima 2, 3 i 4. Stavovi u njima su u suprotnosti sa l. 24, stavom 1 Ustava RF koji glasi: "Zabranjeno je prikupljanje, uvanje, korienje i irenje informacija o privatnom ivotu pojedinca bez njegove saglasnosti". Na isti nain u l. 11 (Obavezne pripreme graana za vojnu slubu) Zakona o vojnoj obavezi i vojnoj slubi, u stavu 1 stoji odredba u kojoj se navodi da obavezne pripreme graana za vojnu slubu ini, izmeu ostalog, vojno-patriotska priprema. Moe se smatrati da je to u suprotnosti sa lanom 29 Ustava RF iji stavovi 1 i 2 glase: 1. Sloboda misli i govora je zagarantovana. 2. Ne dozvoljavaju se propaganda ili agitacija koje podstiu socijalnu, rasnu, nacionalnu ili religijsku mrnju i neprijateljstvo. Zabranjena je propaganda socijalne, rasne nacionalne, religijske ili jezike superiornosti. Mladi ljudi Rusije imaju ustavno pravo na alternativno sluenje vojnog roka. To pitanje je regulisano l. 59, stavom 3 Ustava koji glasi: "Graanin Ruske Federacije u sluaju da njegovim ubeenjima ili veroispovesti protivurei sluenje vojnog roka i u drugim sluajevima ustanovljenim federalnim zakonom, ima pravo na zamenu takvog sluenja alternativnom graanskom slubom". Odatle sledi da je obavezna vojna priprema u kolama (prema l. 13 Zakona o vojnoj obavezi i vojnoj slubi) neodriva, zato to svaki mladi ovek ima pravo na alternativnu civilnu slubu umesto vojne slube. Prema

200

tome, vojna priprema u kolama trebalo bi da bude dobrovoljna. Tekou u ostvarivanju prava na alternativnu civilnu slubu predstavlja injenica da ne postoji zakon koji precizira to pitanje. Da bi ostvarili svoje ustavno pravo, mladi moraju da idu na sud. Mnogi se ne odluuju na takav korak, tako da je relativno mali broj koristio ovu mogunost. Graanin moe, u skladu sa Zakonom o vojnoj obavezi i vojnoj slubi, da odbije regrutaciju iz zdravstvenih razloga, zbog studiranja ili zbog nekih socijalnih okolnosti. U regrutnim centrima regruti su najvie u kontaktu s lekarima, lanovima regrutnih komisija. To je struktura zvaninih lica koja esto naruavaju elementarna prava regruta. Oni proglase mladia spremnim za vojsku na osnovu pregleda iz daljine, pa ak i bez ikakvog medicinskog pregleda. Regrutne komisije koriste spisak bolesti da definiu nivo sposobnosti mladog oveka. Lekari koji rade u ovim komisijama obino konstatuju da su ovi mladii sposobni za vojnu slubu. U tom smislu nije problem u zakonu, koliko u etici lekara. Kako je zdravlje najkorieniji legalni razlog za izbegavanje vojne slube, veoma je vano da lekari budu profesionalni. Ujedno, to je najpouzdaniji nain oslobaanja od obaveza sluenja vojnog roka. ak i onda kada mladi i studira, on nije siguran da moe bar odgoditi odlazak na odsluenje vojnog roka, jer su tu vojna policija i vojni komesarijati koji e nai naina da mu to onemogue. Pravo da regrutacija iz nekih socijalnih razloga bude odbijena je postalo restriktivnije u novoj verziji Zakona u odnosu na one ranije: u mnogim okolnostima jedini hranilac porodice, ak i ako unutar porodice ima invalida, decu, stare ili samohranu majku, mora da se odazove regrutaciji. Ovakav Zakon esto ostavlja cele porodice bez zatite, to moe da ima teke posledice kada imamo u vidu ekonomske prilike karakteristine za Rusiju poslednjih godina. U takvim okolnostima veoma je teko da plan regrutacije bude ostvaren. Zato tuilatva ponekad izdaju instrukcije kojima ojaavaju vojne organe organima milicije. Milicija potom organizuje legitimisanje na ulici, u studentskim domovima i sl. To se dogaa zato to su regrutne vlasti veoma zabrinute kako i gde da obezbede dovoljno regruta. Oko 90% mladia nije spremno za vojnu slubu zbog loeg zdravlja. Skoro svaki predregrut boluje od 3 do 4 hronine bolesti koje se nalazie na Listi bolesti. Da bi Vojska ispunila regrutni plan ona svesno kri postojei Zakon o vojnoj obavezi i vojnoj slubi, odnosno njegov deo koji se odnosi na bolesti. Istovremeno, vojne vlasti pokreu proceduru da se Zakon promeni.217

www: coe.fr EUR 46/10/97 "Russian Federation: Torture, ill-treatment and death in the army"
217

201

"Neustavni odnosi" u vojnim kolektivima218

Pitanja "neustavnih odnosa"219 pripadnika oruanih snaga u vojnim kolektivima u bivem SSSR dugo su bila tretirana kao najstroa tajna. Disciplina je vana komponenta morala kao elementa borbene gotovosti. Tek od sredine osamdesetih ova problematika poinje da bude razmatrana i van vojnih krugova. Novi pristup inicirao je pojavu razliitih edukativno-metodolokih prirunika, preporuka i instrukcija za spreavanje tog specifinog vida naruavanja vojne discipline. Baltike zemlje i sve lanice Zajednice Nezavisnih Drava (ZND), nakon raspada SSSR, ponele su i svoj deo ovih problema. U Oruanim snagama Rusije ostalo ih je najvie. Od tada traju napori kako bi bilo reeno pitanje "neustavnih odnosa" u ruskoj vojsci. Preduzete su mere dislociranja jedinica, smanjivanja broja ljudstva u vojnim kolektivima, podsticanja tolerancije na nacionalnoj osnovi. Smanjenje broja zabeleenih sluajeva neustavnog odnosa tokom 1993. i 1994. godine nije bilo rezultat naroitih promena u meusobnim odnosima vojnika, ve smanjenja broja pripadnika oruanih snaga. Socioloka istraivanja iz tog perioda su pokazala da je od 50% do 70% vojnika i mornara potvrdilo da u njihovim jedinicama postoje sluajevi neustavnih odnosa. Svaki etvrti od svih ispitanih vojnika je okarakterisao atmosferu u svojoj jedinici kao prijateljsku, 52% redovnih vojnika je isticalo ravnodunost u meusobnim odnosima, a 23% je okarakterisalo situaciju kao napetu i sloenu zbog estih konflikata.220 Nade da e ovaj problem biti smanjen uvoenjem u oruane snage institucije "vojnik po ugovoru" jo uvek nisu ostvarene. Razloge toga moemo traiti u ijenici da nema dovoljno sredstava za angaovanje kvalitetnijeg (bolje obrazovanog) kadra po ugovoru. S druge strane, samo postojanje vojnika po ugovoru stvara napetosti u jedinici izmeu

Analiza koja sledi zasnovana je na istraivanjima objavljenim u knjizi . . , . . : , , , 1997, . 333-344 219 U delima ruskih autora iz oblasti vojne sociologije i vojne psihologije u ovom kontekstu se koristi sintagma "neustavnie vzaimootnoenija" (ponegde "antiustavnie otnoenija"), u znaenju negativnih pojava u odnosima meu vojnim licima, koje nisu obine disciplinske greke, nego proistiu iz nepotovanja ustavnih i zakonskih odredbi i krenja meunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Smatramo da sadraj pojma u srpskom jeziku moe da pokrije termin "neustavni odnosi", kao deo opsega pojma "nepropisno ponaanje", unato svim nedostacima ovakvog reenja. 220 . . , . . : , , , 1997, . 334
218

202

njih i drugih (obinih) vojnika. Moemo pretpostaviti da sistem angaovanja vojnika po ugovoru u skorije vreme nee omoguiti smanjenje kadrovskog deficita u vojsci i smanjenje broja redovnih vojnika. Na taj nain problem neustavnih odnosa ostaje aktuelan. Statistiki gledano disciplina u ruskoj armiji je sve slabija u poslednjih nekoliko godina. U svim strukturama sile Rusije za prvih osam meseci 1997. godine registrovan je 11.501 disciplinski prekraj, a u istom periodu naredne godine 12.219. Samo u oruanim snagama u to vreme bilo je 7.382, odnosno 8.243 prekraja 1998. godine. Ovi i slini podaci navode neke analitiare na zakljuak da porast nediscipline svedoi o tome da neki segmenti ruske armije praktino nisu bojevo sposobni, odnosno da je vlast izgubila kontrolu nad Oruanim snagama Rusije.221 Kolegij Ministarstva odbrane RF ocenio je u martu 1998. godine tokom rasprave "O stanju i merama uspostavljanja prava, jaanja vojne discipline i otklanjanju naruavanja zakona u OS RF" da se od svih prekraja tokom 1997. njih ak 25% odnosilo na neustavne odnose izmeu vojnih lica.222 Situacija je tako teka da "regruti nemaju garancija da u mirno doba nee poginuti ili da sami nee postati prestupnici".223 Jedan od brojnih razloga to negativne pojave u odnosima redovnih vojnika postoje ve vie decenija jeste niska efektivnost zatite od strane oficirskog sastava. Prema nekim istraivanjima tamo gde su neposredne stareine i svi oficiri u kasarnama pokazivali vie smisla za prevenciju i predupreenje negativnih pojava, ukupno stanje je bilo mnogo bolje nego u sluajevima kad su vojni kolektivi preputani samim vojnicima.224 Proces kolovanja u vojnim kolama, a takoe i sadraj prirunika o spreavanju neustavnih odnosa su u znaajnoj meri bili orijentisani na to kako i kojim sredstvima oficir treba da se bori protiv tih pojava. Pri tome su detaljna analiza sutine negativnih pojava, tendencija njihovog razvoja i oblici u kojima se javljaju esto ostajali van predmeta razmatranja. Kao posledica javilo se to da oficiri, koji nisu imali dovoljno iskustva u organizacionom i vaspitnom radu, nisu mogli da postignu jaanje vojne discipline bez veeg angaovanja na tim poslovima.

. , . : " ", , 25 1998, . 1 222 : " ", , 11 1998, . 1 223 : " ", , 28 1998, . 1 224 : " ", , 5-18 1998, . 3
221

203

Pod terminom "neustavni odnosi" uglavnom se podrazumeva svako protivpravno ugroavanje linosti i prava vojnika od strane vojnih lica svih kategorija ili njihovih grupa. Pri tom, socijalno-psiholoki sadraj neustavnih odnosa ukljuuje pojedinane, individualne ili grupne naine poniavanja linog dostojanstva vojnika. Oigledno je da se ove pojave, koje u odreenoj meri pogoravaju odnose svih kategorija vojnih lica, javljaju u svom najgorem obliku ba kod redovnih vojnika. Na taj nain se u centru svih tih negativnih pojava nalaze konfliktne situacije koje dodiruju socijalni ili socijalno-psiholoki status linosti ili grupe, materijalne ili duhovne interese, njihovu ast i dostojanstvo. Potrebno je napraviti razliku izmeu nivoa ovih negativnih pojava. Sukobi i konfliktne situacije koje se pojavljuju u linom nivou odnosa, na osnovu line antipatije ili mrnje, imaju manju socijalnu opasnost (zbog svog situacionog i kratkovremenog karaktera), nego analogne pojave koje nastaju na meugrupnom nivou i nivou odnosa pojedinac grupa. Kada je re o drugom sluaju, tada imamo posla sa pojavama koje predstavljaju ozbiljnu opasnost za normalno funkcionisanje ne samo odreene grupe, ve i cele vojne organizacije. To je zbog toga to se u osnovi konflikata koji nastaju na relaciji linost grupa i grupa grupa nalazi neformalna podela vojnika (za razliku od formalne, koja je predviena propisima: po dunosti, inu itd.). Ta podela stvara neprijateljski nastrojene socijalne grupe koje tee da ostvare dominaciju u vojnoj formaciji. Pri tom, odreen socijalni status neke grupe u vojnom kolektivu dobija karakter stvaranja za nju odreenih neformalnih "privilegija" i "obaveza" u odnosima s drugim grupama i pojedincima koje ona uvruje primenom psihikog i fizikog nasilja. Neformalna podela vojnika ima svojstva brzog rasprostranjenja, postojanosti i samonastajanja zbog svoje funkcionalnosti, povezane sa realnom mogunou da dominirajua grupa dobije privilegije od strane ugnjetenih grupa. Ta potencijalna mogunost socijalnih previranja po vertikali dovodi do toga da pripadnici ugnjetenih grupa prihvataju pravila "igre", to u znaajnoj meri sniava efektivnost zatitnog rada. Na taj nain, poetkom 1990-tih godina u Oruanim snagama RF nastao je sistem organizovanog fizikog i psihikog nasilja koje je ulo u sve aspekte vojnog ivota. Tome je trebalo suprotstaviti sistem praktinih preventivnih aktivnosti. Svakoj konkretnoj aktivnosti trebalo je da prethodi detaljna analiza zasnovana na razumevanju rezultata provedenih istraivanja. Istraivanja posveena neustavnim odnosima pokazala su da u Rusiji postoji est razliitih osnova za klasifikaciju neformalnih sistema i mehanizama funkcionisanja kojima se kre ljudska prava u voj-

204

sci: "dedovina", "zemljatvo", "kult sile", te pojave zasnovane na religioznim, kriminogenim i drutveno-politikim faktorima. Rezultati istraivanja pokazuju da se nijedan od analiziranih oblika neustavnih odnosa ne moe nai u "istom" obliku, bilo da je re o iroko rasprostranjenim "dedovini" i "zemljatvu" ili retkim pojavama u ijoj osnovi je drutveno-politiki faktor. Svaki od mehanizama funkcionisanja je u odreenom vremenskom periodu dominantan, ali to ne znai da drugi oblici neustavnih odnosa ne postoje u isto vreme. Sredinom devedesetih godina u strukturi grupnih znakova, koji se nalaze u osnovi neustavnih odnosa, kao dominirajui javili su se "dedovina" i "zemljatvo" na regionalnom i nacionalnom nivou. Ovi oblici su zadrali dominaciju sve do najnovijih vremena, pa e njima biti posveen iri prostor nego ostalima, koje emo, uglavnom, samo nabrojati. "Kult sile" je neformalna podela vojnika u zavisnosti od odreenih individualnih kvaliteta. Predstavnici dominirajue grupe se kao po pravilu odlikuju visokim kvalitetima volje i fizikom snagom. Nedostaci u odabiru stareinskog sastava su esto dovodili do toga da je kolektivom dominirala grupa vojnika neformalnih lidera, koja je ugroavala prava i lino dostojanstvo drugih vojnika, pa i formalnih lidera (stareina). Ta komponenta se javljala praktino u svim oblicima neustavnih odnosa. "Religiozni faktor" kao oblik neustavnog odnosa meu pripadnicima vojne jedinice zasniva se na podeli vojnika prema verskoj pripadnosti. Po tom osnovu mnogi regruti pokuavaju da izbegni sluenje vojnog roka ili da bar slue bez oruja. Retko im to polazi za rukom.225 U vojnoj praksi su se deavala povezivanja onih vojnika koji su oseali izraeno neprijateljstvo prema pripadnicima drugih vera. To se deavalo u kolektivima u kojima je bilo mnogo pripadnika razliitih nacionalnosti, ali ni jedna nacionalnost nije imala veinu (pretpostavke za zemljatvo nisu bile prisutne, a dedovina nije postojala zbog kratkog roka koji su vojnici sluili). U takvim uslovima pojavljuju se grupe koje veliaju pravoslavlje i slavjanstvo i pokazuju netolerantnost prema pripadnicima drugih nacionalno-verskih struktura i ugroavaju njihova prava. Nasuprot takvom grupisanju u sredinama gde postoji kritina masa, grupe formiraju pripadnici nacionalnih i religijskih manjina. Meu njima je najvie onih iji lanovi propovedaju islam. Njihovim delovanjem ugroena su prava "nemuslimana". Takav vid neustavnih odnosa ima ogranieno rasprostranjenje, ali njegova pojava u prespektivi ne moe biti iskljuena. "Kriminogeni faktor" neistavnih odnosa zasniva se na neformalnoj podeli vojnika u zavisnosti od njihove pripadnosti razliitim kri
www: coe.fr EUR 46/05/97 Russian Federation: the right to conscientious objection to military service
225

205

minalnim grupama kojima su pripadali dok jo nisu doli na odsluenje vojnog roka. U ovom sluaju imamo u vidu kako mladie koji su ve osuivani, odnosno koji su bili u popravnim domovima, tako i one koji nikada nisu osuivani a pripadaju odreenim kriminalnim grupama. (O tome koliko je ovaj problem aktuelan svedoe i zvanini podaci: meu regrutima iz prolea 1992. g. njih 8% je bilo privoeno u miliciju a 1,5% je bilo osuivano. Ve u jesen iste godine ovi procenti su bili 18,3% i 3,7%). Pripadnici ove kategorije su do poziva u armiju imali kontakte sa raznim kriminalcima i usvojili su njihov stil i nain ponaanja. Izdvajanje "kriminolokog faktora" kao posebne vrste neustavnih odnosa ne podrazumeva detaljno kopiranje kriminala u drutvu. Re je o postojanju slinih elemenata u vojsci i van vojske. esto su ovakvi mladi ljudi, koji su dolazili na kratko vreme u vojni kolektiv, dobijali mnogo vee privilegije nego one koje su svojstvene njihovom statusu sa stanovita dedovine ili zemljatva. Ako je u kolektivu ve bilo nekoliko takvih vojnika, nastajali su uslovi za njihovo objedinjavanje i stvaranje imida vie "kaste" koji je karakteristian za mesto liavanja slobode. Karakteristike "zatvorske subkulture" nisu bile predmet istraivanja, ali pozivanje na specijalna istraivanja iz ove oblasti je pokazalo da su sutina i izvor ove pojave slini onima kod dedovine. U tim uslovima postoje nekoliko kategorija osuenih, privilegije jednih i obaveze drugih, kao i neke tradicije kriminala u drutvu. Drutveno-politiki faktor neustavnih odnosa se zasniva na pripadnosti vojnika razliitim politikim i drutvenim organizacijama. S obzirom na nizak nivo politike kulture u drutvu uopte, ovaj tip neustavnih odnosa jedno vreme e dobijati na znaaju kao negativna pojava, unato proklamovanoj depolitizaciji vojske. Zbog depolitizacije vojske izgleda kao da je ovaj problem isforsiran, ali treba uzeti u obzir i to da u savremenim uslovima partije stvaraju svoj podmladak. Aktivno uvlaenje mladih u politiku moe da dovede do stvaranja grupa u vojnim kolektivima, koje pripadaju odreenoj partiji. Sukobljavanje ovih grupa moe, s druge strane, da dovede do ugroavanja prava vojnika, do njihove borbe za dominirajui poloaj u kasarni.

NASILJE UNUTAR VOJSKE Dedovina

Dedovina (ista pojava se u mornarici naziva "godovina") predstavlja vid neustavnih odnosa kod kojeg je rok slube u vojsci odreujui socijalni predznak odreene grupe.226 Dedovina predstavlja sis
226 Za podrobnije upoznavanje s ovom temom mogu preporuiti sledee izvore: . . , . . : ,

206

tem fizikog i psihikog nasilja, koje proima sve sfere armijskog ivota i obezbeuje dominirajui poloaj starijim vojnicima (po roku slube) u odnosu na mlade vojnike. U osnovi te pojave u ruskoj vojsci lee stroga hijerarhija i velika koliina nasilja.227 Podela vojnika na kategorije sa funkcijama koje odgovaraju svakoj od njih je jaka i odreena. Stariji vojnici provode porone rituale nad mladim vojnicima. Ovi rituali su veoma razliiti, ali je njihova sutina u tome da bude uvreno diferenciranje redovnih vojnika po periodu slube i da svako bude podseen na ulogu u strukturi kolektivnih veza koje proima fenomen neustavnih odnosa. Mlad ovek, kada se nae u armijskoj sredini, bilo da potie iz nepotpune porodice, bez majke ili oca, bilo iz potpune, primerne porodice, ima jednake anse da, prolazei surovu "kolu" dedovine, prihvati neustavne odnose. Razlika meu njima moe da postoji jedino u razliitom stepenu korienja kompleksa "privilegija", koje su svojstvene vojnicima sa duim vremenom slube. Zbog toga je neopravdano govoriti o maloj grupi vojnika koja naruava prava i dostojanstvo drugih i ije e iskorenjivanje dovesti do nestanka negativnih pojava: praktino je svaki vojnik druge godine slube nosilac neustavnih odnosa. Ako pojedinac eventualno eli da se iskljui iz toga, postoji realna opasnost da e morati da istrpi odreene sankcije za naruavanje "tradicije", meu kojima je pad statusa, "prelazak" nazad u mlai status i sl. Poruka koja na taj nain krui vojnim kolektivom ini neustavne odnose veoma rasprostranjenom pojavom u vojsci, otpornom na uticaje. Zato je dedovina uobiajen i iroko rasprostanjen fenomen u ruskoj vojsci. Radi se o masovnom poniavanju, prebijanju (batinanju), torturi i ak ubojstvima mladih vojnika od strane starijih vojnika, oficira i komandnog kadra.228 Nehuman tretman koji imaju mladi vojnici od strane starijih vojnika ("deda") na bazi "dedovine", sistema na osnovu kasta, podravaju i podstiu komandanti jedinica, da bi "obezbedili" red i disciplinu u kasarnama. Okrutna batinanja su svakodnevna praksa u mnogim jedinicama ruske vojske. U te svrhe u upotrebi su razni predmeti (lanci, kajievi, stolice itd.). Seksualno zlostavljane (silovanje) postalo

, , 1990; . . : ": - ", , . 11, 1990 227 Videti, www: coe.fr Rezolucija B3-0062/94 koju je Evropski parlament usvojio 20.januara 1994. godine 228 Videti Black Book on Rights of Conscripts in Central and Eastern Europe, European Council of Conscripts Organisations, Utrecht, The Netherlands, 29 June 1996; pored Rusije u ovom dokumentu su apostrofirani Belorusija, Bugarska, eka Republika, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija i Slovaka.

207

je veoma esto. Mladi ljudi u kasarnama su izloeni gubitku zdravlja, pa ak i ivota. Pred takvim opasnostima sve je manje argumenata za prikrivanje ove i slinih pojava u vojsci, to je ranije esto bio sluaj. Ipak, mnogi zvaninici i drugi "dobro obaveteni" izvori, koji ne ele da vojsku prikau u nepovoljnom svetlu, svesno prikrivaju prave informacije ili ih krivotvore. Naime, zvanini izvori interpretiraju informacije na svoj nain, ovisno o svojim interesima. U mnogim sluajevima novinari su u situaciji da opovrgnu dezinformaciju, citirajui svedoke dogaaja ili opisujui konkretnu situaciju. a) Istorijat Dedovina ima korene u sistemu i psihologiji GULAG (Glavna uprava logora). Ova institucija uvedena je u sistem represija Sovjetskog Saveza krajem dvadesetih godina prolog veka. U to vreme sovjetska drava je ulagala napor da izveze vee koliine hlebnog ita, drveta i ruda, za im je postojao interes na meunarodnom tritu. Rad seoskog stanovnitva na proizvodnji robe za izvoz iziskivao je izvesnu nadoknadu. Zato su partijski organi odluili da taj posao preuzmu zatvorenici. Nasilno upuivanje miliona ljudi kao besplatne radne snage u gulage predstavlja nastavak "crvenog terora". To je pojava koja je oznaavala borbu sovjetske vlasti protiv onog dela stanovnitva koje je realno ili potencijalno bilo u sukobu s komunistikim reimom. Zatvoreniki logori su u periodu izmeu 1935. i 1938. godine mogli da raunaju na novi kontingent od nekoliko desetina hiljada ljudi koji su u tom periodu doli pod udar "boljevikog terora", uvedenog u pravni sistem Ustavom SSSR iz 1936. godine. Masovno korienje prinudnog rada pomou gulaga, otvorilo je pitanje efikasne kontrole rada zatvorenika. Jedan od naina da to bude postignuto podrazumevao je angaovanje zatvorenika koji su imali dui sta za uspostavljanje discipline u logorima. Nasilne metode i masovno poniavanje zatvorenika od strane uvara i "iskusnijih" zatvorenika poprimilo je nesluene razmere. Pedesete godine dvadesetog veka, obeleene Staljinovom smru, najavile su mnoge promene u pogledu funkcionisanja SSSR. Sistem gulaga se raspao. Postavilo se pitanje upoljavanja velikog broja ljudi koji su u njima bili profesionalno angaovani. Odgovor je naen tako to je dobar deo toga kadra prebaen u vojsku. uvari zatvora, dovedeni u oruane snage da rade kao vojne stareine, poneli su sa sobom surove metode rada s ljudima. Narednih dvadesetak godina sistem upravljanja ivotom u logorima prenet u vojsku sve je vie usavravan i prilagoen uslovima novog ambijenta. Vojnik koji je uao u drugu godinu sluenja vojnog roka, stariji vojnik, sve vie postaje oslonac unutar vojnog kolektiva.

208

Na njega stareine raunaju kao na nosioca dela njihovih funkcija vezanih za unutranje ustrojstvo jedinica. Manjak vojnih stareina u jedinicama 70-tih godina i odvlaenje vojnika na seoske poslove nisu dozvoljavali komandirima da normalno ostvare dnevni plan. U takvoj suituaciji seranti su izgubili autoritet. Komandovanje je vrilo pritisak na nie oficire. Oni su kontrolisani i kanjavani, udaljavani iz armije, a oni koji su ostali esto su padali u alkoholizam. Komandni kadar je gubio kontrolu nad jedinicama. Dedovina je jaala. Raspad SSSR poetkom devedesetih nametnuo je oruanim snagama Rusije mnoge probleme. Po ljudstvu brojano velika armija iz vie razloga ostala je bez dela profesionalnog vojnog kadra, to u principu pogoduje dedovini. S druge strane, ratno angaovanje u eeniji vezalo je veliki broj stareina za poslove tog prvorazrednog dravnog interesa. Dedovinu u jedinicama ukljuenim u borbena dejstva i u onima koje su bile u pripravnosti da im se pridrue na tim poslovima koristile su neposredne stareine kao mogunost da same budu poteene odreenih napora vezanih za unutranji ivot vojnih kolektiva, kako bi se mogle posvetiti drugim znaajnim pitanjima. Poetkom dvadeset prvog veka dedovina opstaje kao jedan od najveih problema u oruanim snagama Ruske Federacije. b) Princip torture Neformalna hijerarhijska struktura postoji praktino u svakom vojnom kolektivu. Ona nadoknauje nedostatke formalne (ustavne) strukture, pa i nedostatke institucije mlaih komandira. Kao i u ustavnoj strukturi, tako i ovde postoje forme odnosa i moralni kod koji treba da obezbede normalno funkcionisanje neformalne strukture vojnih kolektiva. Neformalni sistem moralnog koda se sastoji u tome to mlaim vojnicima ispunjavanje "obaveza" garantuje svojevremeni prelazak u redove starijih vojnika koji gube obaveze i dobijaju "privilegije". to se tie postojeeg sistema neformalnih kaznenih sankcija, on je veoma efikasan regulator ponaanja vojnika i ukljuuje ceo kompleks raznih oblika fizikog i psihikog nasilja koji proima vidove ivota vojnika. Kada je re o fizikom i psihikom nasilju u granicama odreenog neformalnog sistema (dedovine), pre svega treba imati u vidu takve oblike ponaanja koji su veoma izdrljivi i stalno se obnavljaju. Podela formi nasilja na fiziko i psihiko je veoma uslovna, zato to je nekad veoma teko odrediti koja od ove dve forma nasilja preovladava. Na primer, neke forme psihikog nasilja esto prelaze u fiziko ili su njegova dopuna. Stoga se ne moe generalno odrediti domini-

209

rajua uloga jednog ili drugog vida krenja ljudskih prava mladih vojnika. Kada mladi vojnici stignu u kasarnu, njih ostavljaju na miru do polaganja zakletve. Polaganje zakletve dobija karakter paganskog rituala. Od tog momenta poinju zlostavljanje, prebijanje i tortura koju vre stariji vojnici. Najmlai vojnici moraju da ispunjavaju razne zadatke od ienja cipela, preko kupovanja cigareta, pa do kraa. Bilo da izvre taj zadatak ili ne, njih tuku i na razne druge naine zlostavljaju stariji vojnici. Ovo se dogaa tokom prve godine vojne slube. Kada stari vojnici budu demobilisani, regruti koji imaju jednogodinji sta preuzimaju njihove dunosti i biju nove regrute.229 Ovaj sistem kasta je sada iroko rasprostranjen u vojnim jedinicama. On stvara kriminalno ponaanje koje ne prestaje ni onda kada ovi mladii odu kui. Mladii koji beei pokuavaju da izbegnu sakaenje, ak i smrt, dobijaju epitet dezertera i protiv njih nakon deset dana bivaju pokrenute tube zato to su napustili jedinicu bez dozvole.230 Oni koji su zlostavljali mlade vojnike i faktiki bili uzrok njihovog udaljavanja iz jedinice esto bivaju osloboeni, zato to vojni disciplinski sistem brani "svoje" ljude. Prve istrage uvek provodi neko iz iste jedinice, neko ko ne moe biti objektivan. Na kraju postoji vojni sud koji staje na stranu istrage, odnosno nasilnika i koji osuuje rtve. Sistematsko prebijanje i vrenje moralnih pritisaka predstavlja osnov suicidnog ponaanja rtava toga nasilja. O razmerama ove pojave u Oruanim snagama RF govore sledei podaci. Tokom 1998. godine od ukupnog broja vojnika koji su izgubili ivot njih 22,7% je poinilo samoubistvo. Drugim reima, to je 30 sluajeva samoubistva na 100.000 vojnih lica.231

Zemljatvo
Jedan od razloga nastajanja problema u vojnim jedinicama Rusije je i raspodela prispelih mladia na sluenje vojnog roka po eksteritorijalnom principu. Taj princip je ostao iz sovjetskog perioda kada su ruski vojnici slati u ostale sovjetske republike ili lanice VU zbog uspostavljanja ruske kontrole. Mladi ljudi u udaljenim podrujima mogu da manje emotivno vojno reaguju. Sluenje roka daleko od rodnog

www: coe.fr EUR 46/04/97 "Torture in Russia: this man-made Hell" Prema podacima koje je objelodanilo Glavno vojno tuilatvo u periodu 1. januar 1992 1. januar 1998. godine oko 17.000 vojnih lica samovoljno je napustilo svoje jedinice Videti: : " , ", , 5-18 1998, . 3 231 Izvor: -T, 20 1999
230 229

210

kraja ini regrute nekonfornim zbog klime, nepoznavanja obiaja i sl. Zato se vojnici drue na zemljakoj osnovi, a onda esto dolazi do sukoba raznih nacionalnih grupa, to ponekad dobija rasistike osobine. Posle iskustava u vojsci neki mladi ljudi su spremni da ubiju pripadnika druge nacionalne grupe. Na tome svoju snagu grade mnoge neonacistike grupe i partije Rusije. Zemljatvo je forma neustavnih odnosa koja ima najduu tradiciju. Pored dedovine ovo je najrasprostranjenija pojava u vojnim kolektivima. Zemljatvo je zasnovano na neformalnoj podeli vojnika prema nacionalnosti ili prema regionu iz kojeg potiu. Od 1970-ih pa do poetka 1990-ih godina bio je aktuelan proces iskorenjivanja dedovine zemljatvom (po nacionalnoj osnovi) zbog nastale demografske situacije, gde je veliki broj vojnika dolazio iz srednjoazijskih i zakavkaskih republika. Posle raspada SSSR problem zemljatava je izgubio na aktuelnosti. Meutim, mogunost konflikata na nacionalnoj osnovi je i dalje velika i zasniva se na sledeim faktorima. Prvo, na integracionim procesima u oblasti stvaranja mnogonacionalnih mirotvornih vojnih jedinica iz zemalja Zajednice nezavisnih drava, koje se u sastavu meunarodnih mirovnih snaga nalaze na Balkanu i drugde. I drugo, na znaajnim odstupanjima od eksteritorijalnog principa formiranja jedinica. To dovodi do situacije da mladii slue u regionu u kome ive to pogoduje postojanju zemljatva. U odreenim uslovima zemljatvo u vojsci i mornarici poprima negativne karakteristike koje podrazumevaju ugroavanje, a esto i krenje ljuskih prava onih vojnika koji ne pripadaju odreenoj zemljakoj grupi (grupama). Zbog toga, pri organizovanju zatite od nepovoljnog uticaja zemljatva na prilike u oblasti potovanja ljudskih prava, potrebno je uraunati neke osnovne tendencije i osobenosti funkcionisanja zemljatva za poslednje dve decenije. Nacionalna grupa koja je vodea u kasarni po pravilu se sastoji od vojnika jedne ili nekoliko nacionalnosti (zbog mnogobrojnosti ili svoje unutranje povezanosti i agresivnosti). Pri tome su pripadnici drugih nacionalnosti objekat maltretiranja.232 Zemljaka objedinjavanja sa negativnim karakterom se rasprostranjuju kako na pojedinane vojne kolektive, tako i na susedne, pa i na cele garnizone. Jedna takva grupa je prinuena da stalno nasilnim me
"Ne ulazei u razloge pojave zemljatva (niz faktora kao to su nacionalnopsiholoki, socijalni, istorijski i socio-kulturni), primeeno je da su najveu unutranju spojenost i spoljanju agresivnost imale grupe sainjene od pripadnika kavkaske nacionalnosti. Zatim idu lica iz republika Srednje Azije. Za pripadnike slovenskih nacionalnosti su karakteristini unutranja nepovezanost, prisustvo nepostojanih mikrogrupa i ravnodunost prema svojim zemljacima koje neko drugi maltretira." . . , . . : , , , 1997, . 342
232

211

todima odrava svoj status. Zbog toga njeni pripadnici u meugrupne konflikte uvlae i vojnike iz drugih jedinica, to u pojedinim sluajevima dovodi do ozbiljnih problema (grupne tue uz korienje hladnog oruja). Ako doe do smene dominirajue grupe, onda je do toga dolo, uz velike komplikacije, usled izmene sastava jedinice i dolaska novih vojnika. to se tie mladih vojnika koji pripadaju dominirajuoj nacionalnosti, oni ne preuzimaju kompleks obaveza koji inae pripada svim vojnicima najkraeg staa. Zbog toga su na teretu mladih vojnika drugih nacionalnosti kako obaveze prema dominirajuoj nacionalnosti tako i obaveze prema svojim zemljacima po osnovu dedovine. Prema tome, kod zemljatva su objekat maltretiranja pored mladih vojnika i oni sa duim staom koji pripadaju manjinskoj nacionalnosti. Unutar nacionalnih grupa sa dominirajuim poloajem postoji hijerarhija koja je zasnovana ne samo na duini provedenog vremena u vojsci, nego i na nacionalnim obiajima i tradicijama, opte obrazovnom nivou, materijalnom statusu, reonu u kome porodica ivi, rodbinskim vezama itd. Pri tom, konflikti unutar grupe, po pravilu, se ne iznose na nivo vojnog kolektiva, a sukobljene strane se brzo objedinjuju kada postoji spoljna opasnost. Ponekad je pristup jednonacionalnoj grupi dozvoljen i pripadniku druge nacionalnosti. U tom sluaju glavni faktor je mesto ivljenja do poziva u vojsku, znanje jezika, pripadnost istoj religiji itd. Vojno iskustvo svedoi o tome da su najefektivnije zatitne mere, to se zemljatva tie, odravanje kontakata sa roditeljima redovnih vojnika, mesnim organima vlasti i drutvenim organizacijama iz regiona odakle vojnici potiu, zatim formiranje pozitivne motivacije kod zemljakih grupa i individualno-vaspitni rad sa liderima grupa. LITERATURA
. , , , 1997 . , , , 1997 , , , 1997 : , , " ", 1997 , 1993 , 1998 , 1993 , 12 1993 , , , 1996 Krivini zakonik Ruske Federacije, od 1. januara 1997. godine, prevod Predrag Stamenkovi, Beograd, Dosije, 1998.

212

 , , - 1995-1997 ., , 1997 : , , , 1996 . . , ..: , , , 1997 . . , . . : "" , , , 1990 , , , 17 1997 , 1300

Prilog 1

NASLOVI I PODNASLOVI LANAKA U LISTU

1/ 13. januar 1998. (utorak) 1 lanak: MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE SPREMNO JE DA ISPUNI ZAHTEVE GRUZIJE Saglasnost ruske strane da se niz vojnih objekata preda Tbilisiju podriva poziciju Moskve u regionu (str. 5) 2/ 6. februar 1998. (petak) nema lanaka o OS 3/ 11. mart 1998. (srijeda) 5 lanaka: MEHANIZAM UPRAVLJANJA NACIONALNOM BEZBEDNOU Danas je u opasnosti itav niz vitalnih interesa Rusije (str. 3) RAKETNI LAVIRINT U njemu se ve mesecima ne snalaze permski politiari (str. 4) SKANDAL NA POLETNOJ STAZI Letaki puk u Besovcu bie sauvan (str. 4) RUSKI SEVERNI KAVKAZ: NOVI PRESTUPI NA GRANICI SA EENIJOM Najnovije provokacije su iskoriene za zaotravanje odnosa (str. 5) KONTURE NOVE RUSKE STRATEGIJE. Dravu moe spasiti jedino centralni poloaj na geoekonomskoj karti Evroazije (str. 14) 4/ 18. april 1998. (subota) 1 lanak: Ministar odbrane odloio polazak (str. 1) 5/ 19. maj 1998. (utorak) 3 lanka:

213

 MOSKVA I ANKARA OBNAVLJAJU VOJNE KONTAKTE Turska ne gubi nadu da e rusko-kiparski ugovor biti poniten (str. 2) ZLOSLUTNE SENKE SVASTIKE Unuci pobednika u II svetskom ratu potpadaju pod uticaj faista i anarhista (str. 9) NEMOJ BITI LENJ, KOZAE, I POSTAE ATAMAN U junu e iz kubavskog kozakog kadetskog korpusa atamana Babia izai prva generacija (str. 13) 6/ 18. jun 1998. (etvrtak) 3 lanka: DA LI JE POTREBNA DIVLJA DIVIZIJA Inguetijski kozaci smatraju da su zapostavljeni (str. 5) U SVETU CENE NAE ORUJE Tako je general Nikolaj Dimidjuk sumirao rezultate meunarodne izlobe Evrosafari 98 (str. 6) STRATEGIJA RUSIJE U 21. VEKU: ANALIZA STANJA I PREDLOZI (STRATEGIJA 3) Teze Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku (str. 8) 7/ 29. juli 1998. (srijeda) 3 lanka: PROIZVEDEN NOVI HELIKOPTER Aparat e biti korien i u vojne i u civilne svrhe (str. 2) RUSKI NUKLEARNI POTENCIJAL TAKTIKE NAMENE JE 20 PUTA VEI OD NATOVSKOG Ministar odbrane Italije Benjamino Andreta je veoma zabrinut (str. 6) KAKO SAUVATI KOLEVKU RUSKE AVIJACIJE Apel stareina Kacinskog uilita vojnih pilota (str. 10) 8/ 8. avgust 1998. (subota) 5 lanaka: PREDSTAVNICI UN SU NAE PILOTE PRIZNALI ZA NAJBOLJE Zavrena je rotacija mirotvoraca u Angoli (str. 2) ZAVRENA JE RUSKO-AMERIKA VOJNA VEBA Uesnicima nije smetalo nevreme (str. 2) ene vojnih lica produavaju blokadu aerodroma (str. 3) VOJNO-PRIVREDNI KOMPLEKS SE SPREMA ZA OBRAUN Asocijacija preduzea koja proizvode za potrebe odbrane odluno trai zaraeni novac od drave (str. 4) Pilot koji je pobedio kobru (str. 8)

214

AUTORI

Dr Vojin Dimitrijevi, profesor Univerziteta u Beogradu i predsednik Beogradskog Centra za ljudska prava Dr Kosta avoki, profesor Univerziteta u Beogradu Dr Ljubomir Krsti, pukovnik u penziji, lan Odbora za prouavanje stanovnitva Srpske akademije nauka i umetnosti i Centra za civilnovojne odnose, Beograd Dr Miroslav Hadi, profesor Univerziteta u Beogradu i predsednik Centra za civilno-vojne odnose, Beograd Mr Milorad Timoti, pukovnik u penziji i generalni sekretar Centra za civilno-vojne odnose, Beograd Dr Jovan Buturovi, pukovnik u penziji, advokat i saradnik Centra za civilno-vojne odnose, Beograd Svetlana Stojani, diplomirani politikolog, saradnik Centra za civilnovojne odnose, Beograd Dr Budimir Babovi, policiolog Dr Ilona Kiss, direktor programa u Institutu za ustavnu i zakonodavnu politiku, na Institutu za otvoreno drutva u Budimpeti, Maarska Dr eljko Ivani, docent Univerziteta u Beogradu

215

CIP , 34.231.14057. 36 (082) 342.7057. 36 (082) ZATITA ljudskih prava u vojsci i policiji / priredio Miroslav Hadi. Beograd : Centar za civilno-vojne odnose, 2003 (Beograd : Goragraf). 211 str. : tabele ; 21 cm ISBN 8683543056 1. ) ) c) COBISS.SRID 105065484

216