Tehnologija prerade plastike sa praktinim primerom izrade perli za zavesu

Ivan Kneevi, 348/2012

Fakultet tehnikih nauka, aak Tehnika i informatika, 2012/2013 Mentor rada: prof. dr Sneana Radonji
Apstrakt - Rad predstavlja opis prerade plastinih masa sa praktinim primerom izrade proizvoda metodom brizganja. Kroz studijski istraivaki rad (SIR) prikazan je proces dobijanja perli za zavesu na maini brizgalici . Kljune rei - plastika, polietilen, brizganje, perle.

1. UVOD Plastika ili plastine mase su materijali koji kao osnovnu komponentu sadre polimerno jedinjenje. Polimerne mase se retko upotrebljavaju u izvornom obliku, ve im se prethodno dodaju razni dodatci (aditivi) koji bitno poboljavaju jedno ili vie njihovih svojstava, pa se tako dobijaju tehniki uporabljivi polimerni materijali. Pod odreenim uslovima, u izvesnom stadijumu proizvodnje, ovi materijali su plastini, tj. mogu da se pod uticajem toplote i pritiska oblikuju, a posle hlaenja zadravaju dobijeni oblik. U ovom radu dat je praktian prikaz prerade plastinih masa metodom brizganja, na primeru izrade perli za zavesu u fabrici plastike SZTR Ris koja se nalazi u Sjenici.

2. PROCES BRIZGANJA Proces brizganja definiu sledei tehnoloki parametri: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Temperatura ubrizgavanja (temperature cilindra i mlaznice); Temperatura kalupa; Pritisak ubrizgavanja; Naknadni pritisak; Pritisak (sila) zatvaranja kalupa; Protivpritisak doziranja; Brzina ubrizgavanja; 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Brzina naknadnog pritiska; Brzina plastificiranja; Vreme ubrizgavanja; Vreme naknadnog pritiska; Vreme hladjenja; Vreme odgode poetka plastifikacije; Vreme dekompresije.

Pojmovi vani za razumevanje brizganja: Ubrizgavanje: proces pri kojem rastop puni kalup, pri odredjenom pritisku i brzini, koji se podeavaju u zavisnosti od vrste termoplasta. Pritisak ubrizgavanja: podrazumeva se pritisak rastopa u cilindru za topljenje. esto se koristi naziv specifini pritisak ubrizgavanja. Zavisi od pritiska u hidraulinom sistemu i od prenika punog vijka. Naknadni pritisak: Produeno delovanje pritiska u cilindru radi popunjavanja upljina nastalih skupljanjem materijala pri hladjnju. Ve naknadni pritisak primenjuje se kod veih otpresaka, kod otpresaka sa nejednakom debljinom zida i kod centralnog ulivnog sistema. Nii naknadni pritisak

1.

2.

3.

primenjuje se kod takastog ulivnog sistema i kod okruglih i pljosnatih ua. Treba da bude 60 -70% od pritiska brizganja. 4. Doziranje: Unoenje odredjene koliine materijala u cilindar za topljenje, potrebne da bi se dobio kompletan proizvod. Protivpritisak doziranja: Pritisak koji se suprotstavlja aksijalnom pomeranju punog vijka u toku doziranja. Ustvari, priguuje se protok povratnog ulja iz cilindra za brizganje. Maksimalna sila zatvaranja: Najvea sila koju postie jedinica za zatvaranje nakon potpunog zatvaranja kalupa. Sila dranja: Sila kojom jedinica za zatvaranje deluje na zatvoren kalup i spreava njegovo otvaranje u fazi ubrizgavanja. Izmedju ostalog, zavisi i od krutosti kalupa. Sila dranja uvek mora da bude vea od sole ubrizgavanja.

5.

6.

7.

2. 1. Materijal za izradu proizvoda Kao polazni materijal za izradu perli koristi se polietilen (Pe) u obliku granulata. To je netoksini materijal bez mirisa i ukusa, otporan na ulja masti i brojne hemikalije. Fleksibilni su i lagani, u tankom sloju prozrani do providni. Imaju veliku ilavost i fleksibilnost i kod relativno niskih temperatura. Polietileni se lako preradjuju i mogu se bojiti. Dobar kvalitetproizvoda se postie u kalupima sa toplim kanalima, to se posebno preporuuje za jonomere i kopolimere. Jonomeri zahtevaju due vreme hladj enja. Na slici 1, prikazan je izgled granulata polietilena (Pe).

Slika 2.1.1. - Granulat polietilen (Pe) 2.2. Faze u procesu brizganja Tehnoloki proces brizganja sastoji se od niza operacija koje se odvijaju automatski. Za poetak ciklusa neophodno je prethodno obaviti radnje kojima se maina ili sistem za brizganje dovode u radno stanje i poetni poloaj. Obino se te radnje sastoje od zagrevanja cilindra za topljenje i hidraulikog ulja na radnu temperaturu, a poetni poloaj je obino sledei: otvoren kalup, izbaciva u zadnjem poloaju, odmaknuta mlaznica i nadoziran materijal. Na slici 2.2.1. je prikazan ciklus brizganja.

Slika 2.2.1. - Faze ciklusa injekcionog presovanja Kao to je prikazano na slici 2, prva faza ciklusa je zatvaranje kalupa (1), a ostvaruje se jedinicom za zatvaranje. Za tu operaciju potrebno je odredjeno vreme zatvaranja kalupa. Sledi pribliavanje (2) mlaznice stoastom ulivku kalupa. Sledea operacija je ubrizgavanje (3) rastopa u kalupnu upljinu. U tom trenutku element z a ubrizgavanje, ubrizgava, u ovom sluaju puni vijak, deluje kao klip. Ubrizgavanjem poinje i hladjenje rastopa u kalupnoj uplini. Zavretkom punjenja kalupne upline dolazi do prekopavanja na naknadni pritisak (4) u cilindru za ubrizgavanje. Naknadni pritisak je po pravilu nii od pritiska ubrizgavanja, jer vie ne postoji visoki otpor teenju rastopa. Njegov zadatak je da izravna dopunskim punjenjem kalupne upljine. Naknadni pritisak deluje do peaenja, tj. do trenutka kada se spojno mesto izmedju kalupne upljine i ulivnog sistema toliko ohladi i ovrsne da vie nije mogue proticanje rastopa. Time je omogueno odmicanje mlaznice od ulivnog stoca i zapoinjanje plastifikacije (5). Tokom te operacije uzima se potrebna koliina plastomera za narednu operaciju i zapoinje plastificiranje. Plastomer u obliku granula se pretvara u rastop prolazi du rotirajueg punog vijka. Toplota potrebna za zagrevanje plastomera dovodi se grejaima smetenim na cilindru za topljenje. Potrebno vreme hladjenja otpreska (7), esto je due od vremena ubrizgavanja, naknadnog pritiska, plastificiranja i vraanja mlaznice. Zbog toga je potrebno i dopunsko vreme hladjnja (6) da se otpresak ohladi na temperaturi koja omoguuje pouzdano potiskivanje otpreska iz kalupne upljine. Kada se otpresak dovoljno ohladi, kalup se otvori odmicanjem pominog od nepominog dela. Tokom te faze se potiskuje otpresak iz kalupne upljine (8). Vreme preostalo do poetka novog ciklusa moe se iskoristiti za ienje i podmazivanje kalupne upljine. Time je ciklus zavren.

2.3. Glavni sklopovi brizgalice Glavni sklopovi ove maine su: 1. Jedinica za brizganje; 2. Jedinica za zatvaranje kalupa; 3. Hidraulino-pogonska jedinica; 4. Upravljako-kontrolna jedinica; 5. Sistem za zatitu rukovaoca i opreme.

Slika 2.3.1. - Brizgalica BATTENFEL

2.3.1. Jedinica za brizganje Zadatak jedinice za brizganje jeste da pripremi odredjenu koliinu (dozu) materijala i da ga pod visokim pritiskom zadatom brzinom ubrizga u zatvoren kalup. Glavni dlovi jedinice za brizganje su dati na slici 2.3.1.1.

Slika 2.3.1.1. - Jedinica za ubrizgavanje sa krunim valjkom: 1- mlaznica, 2- cilindar, 3- puni vijak, 4- greja, 5levak, 6- zupanici, 7- spojnica, 8- motor, 9- hidraulini cilindar, 10- vodjica. S obzirom na funkciju koju obavljaju u procesu prerade, cilindar i puni vijak su najvaniji delovi brizgalice. Pu ini cilindrino jezgro i puasta zavojnica koja moe imati razliitu dubinu. Zadatak pua je da transportuje materijal u vrstom i tenom stanju, da ga dobro izmea, homogenizuje i sabije, tako da pod odredjenim pritiskom bude liven u kalup. Duina pua je razliita kod razliitih brizgalica i zavisi od njihovog kapaciteta i vrste polimera. U svakom sluaju, on se protee od ulaznog dela za granulat do izlaznog dela, odnosno dizne. Na tom rastojanju razlikuju se tri zone: Ulazna zona ili zona punjenja; Zona kompresije; Zona istiskivanja. Granulat se iz levka za punjenje dozira pod dejstvom sile zemljine tee u ulazni deo cilindra. Ovaj deo je termiki izolovan od ostalih cilindara ili se ak hladi da ne bi dolo do privremenog topljenja materijala. U kompresionoj zoni poinje topljenje i homogenizacija polimera. Ova zona mora biti dovoljno dugaka da na njemom kraju polimer bude potpuno istopljen i homogenizovan. Ovo je naroito bitno ako se polimer boji bojama ija temperatura topljenja moe biti razliita od temperature topljenja polimernog materijala. Temperatura topljenja polietilena se kree u granicama od 180 C do 240 C. Istopljen materijal ulazi u zonu istiskivanja, gde pod dejstvom pritiska ulazi u ulaznu diznu. U ovom delu obino su postavljeni otvori za ventilaciju kroz koje odlaze isparljive materije, koje bi mogle da poremete ravnomerni tok materijala kroz diznu u kalup. U procesu brizganja pu se kree dvojako, kruno i pravolinijski (napred -nazad). Pravolinijsko kretanje vri se najee na hidraulini pogon. Potiskivanje klipa napred vri se istiskivanjem materijala kroz diznu. U isto vreme vri se uputanje novog granulata u ulaznu zonu cilindra. Vraanjem klipa unazad, zatvara se ulaz u cilindar i otpoinje meanje i topljenje unetog materijala. Prenos snage sa elektromotora na pu vri se sistemom zupanika, ime se istovremeno vri smanjenje, odno sno poveanje broja obrtaja.
o o

2.3.2. Jedinica za zatvaranje kalupa Jedan od delova (sklopova) brizgalice ini kalup i mehanizam za njegovo zatvaranje i otvaranje, kao i sistem za hladjenje kalupa. Kalup za brizganje sastiji se iz dva dela: nepokretnog i pokretnog (slika 2.3.2.1.).

Slika 2.3.2.1. - Izgled kalupa: 1- nepokretni deo, 2- pokretni deo. Pomeranjem pokretnog dela kalupa unapred ili unazad, vri se otvaranje, odnosno zatvaranje kalupa. Kretanje pokretnog dela kalupa najee se vri hidraulikim pogonom, odnosno promenom pritiska ulja u pogonskom delu za kalup. Pokretni deo kalupa povezan je sa cilindrom za ulje i odgovarajuim klipom. Klip regulie pritisak ulja u cilindru. Vrednost pritiska zatvaranja zavisi od veliine kalupa, a u ovom sluaju iznosi: Pz 100 (bari). Nain promene pritiska je veoma vaan, jer se na taj nain podeava vreme hladjenja kalupa, odnosno formiranog komada. Hladjenje se vri vodom, a takodje, yastupljeno je i uljno hladjenje. Dakle, od zavretka brizganja do poetka otvaranja alata, tj. kalupa, tee vreme hladjenja koje u ovom sluaju iznosi: th =9 (s). Vreme koje je potrebno za hladjenje, otvaranje kalupa, vadjenje komada i ponovno zatvaranje poznato je kao vreme stajanja, jer se u tom periodu nova koliina mase za brizganje ponovo priprema. Materijal koji se dobro izmea, homogenizuje i sabije pod odredjenim pritiskom je uliven u kalup. Ciklus brizganja, tj. izrade ovog proizvoda se zavrava ispadanjem komada, posle ega se kalup ponovo zatvara i otpoinje novi ciklus. Celokupan proces izrade ovog proizvoda iznosi: t=15,3 (s). Ispadanje gotovog komada vri se izbacivanjem pomou izbakih igala koje se nalaze na pokre tnom delu kalupa. Na slici 2.3.2.2. prikazan je izgled gotovog proizvoda.

Slika 2.3.2.2. - Gotov proizvod- perle za zavesu

3. ZAKLJUAK Brizganje je jedan od najrairenijih tehnolokih postupaka prerade plastinih materijala. Razvoj novih materijala i sve vei zahtevi u eksploataciji proizvoda dobijenih brizganjem uslovili su i razvoj i usavravanje razliitih postupaka brizganja. Proces proizvodnje delova od plastike metodom brizganja je veoma jednostavna metoda, jer na mainama brizgalicama postoji mogunost postavljanja razliitih kalupa (alata), tako de se mogu izraditi razliiti delovi. Proces proizvodnje perli za zavesu je veoma jednostavan, a samim tim to traje svega 15,3 sekundi, veoma je brz, tako da se moe proizvesti velika koliina ovog proizvoda za kratko vreme.

5. LITERATURA [1] M.Vraevi, Prerada plastinih masa brizganjem, Novi Sad, 1997. [2] Z.Niki, S.Radonji, Mainska obrada nemetala, Tehniki fakultet aak, 1998 . [3] N.N, Laminat, http://www.svetnamestaja.com/blog/sta-je-ustvari-laminat/, [4] N.N, CANPLY, http://www.canply.org/english/products/manufacturing/manufacture.htm [5] N.N, OSB, http://osbguide.tecotested.com/osbliterature_en, 2007 [6] N.N, Plywood, http://www.madehow.com/Volume-4/Plywood.html