Mera uspenosti u trgovanju

Osnovni pojmovi ask nivo cene po kojoj je uesnik/ca na tritu voljan/na da proda odreenu koliinu akcija bid nivo cene po kojoj je uesnik/ca na tritu voljan/na da kupi odreenu koliinu akcija za i=1,2,...n vai aski bidi

Uvod Bid i ask su potencijalno najbolje cene za koje su zainteresovane strane (kupac i prodavac) voljne da stupe u transakciju: bid za stranu koja kupuje, a ask za stranu koja prodaje. Transakcija se obavlja ukoliko je ili potencijalni kupac voljan da plati traenu cenu ask, ili je prodavac voljan da prihvati bid cenu. Ulaskom na trite u nekom od ask nivoa stiu se uslovi za momentalnu kupovinu raspoloivog broja akcija po datom ask nivou, dok se ulaskom na trite (stajanjem) na nekom od bid nivoa eka na kupovinu sve dok se neki od moguih ask nivoa ne poklopi sa datim bid nivoom tj. dok se neko ne odlui za prodaju akcija po ponuenoj bid ceni. U ovom radu e biti posmatran samo sluaj kada se kupovina akcija obavlja dolaskom na bid nivoe jer u suprotnom ne postoji neizvesnost u broju akcija koje e biti kupljene. Fokus je stavljen na meru uspenosti u trgovanju akcijama na berzi sa stanovita koliine i cene kupljenih akcija i nju je potrebno izraziti preko odreenog koeficijenta. Posmatraemo problem u jednom vremenskom periodu [0,T], gde T predstavlja proizvoljan vremenski trenutak (u praksi ovaj interval je jako mali i iznosi nekoliko minuta) pri emu je potrebno kupiti ukupno Q akcija. Prilikom istupanja na berzu (vremenski trenutak 0) izdaje se nalog za ukupno traen broj akcija rasporeenih po proizvoljnim bidovima. Ovo znai da e se u posmtranom periodu [0,T] realizovati kupovina ukupno Qreal akcija pri emu vai relacija 0 Qreal Q. Na cilj je da formiramo optimalnu strategiju kupovine ukupno Qreal akcija sa kojom emo uporediti ostvarenu kupovinu i na taj nain odrediti nivo uspenosti realizovane kupovine. Objanjenje modela Pretpostavimo da je u trenutku izdavanja naloga na Q akcija postojalo n bidova: bid1,bid2,...,bidn. Na svaki od ovih bidova rasporeuje se redom Qi akcija, i=1,2,...n, pri emu vai Qi 0 i u zbiru daju tano Q akcija: .

Pretpostavimo dalje i da je na svakom od n bidova u tenutku istupanja na berzu bilo ve ranije izdatih naloga za kupovinu ukupno Ri akcija, i=1,2,...n, pri emu vai Ri 0. Takoe, pretpostavimo i da se na bidi, i=1,2,...n, akcije prodaju po ceni Pi, i=1,2,...n, pri emu vai Pi 0, a zadovoljeno je Pi Pj za svako i < j, j=1,2,...n. Dakle, odabrana strategija za kupovinu Q akcija moe biti predstavljena kao skup ureenih parova iji su elementi (Qi,Pi), i=1,2,...n. U krajnjem trenutku posmatranog intervala [0,T], T, poznata je ukupna koliina istrgovanih akcija na svakom od n bidova, Ci, i=1,2,...n, kao i koliko se od eljenih Q akcija uspelo realizovati: Qireal, i=1,2,...n, gde je Qireal = min{max{Ci - Ri, 0}, Qi}, i=1,2,...n. Optimalnu strategiju koju traimo meu onim strategijama pri kojima se realizuje ukupno Qreal akcija gde je , a u odnosu na koju e se meriti uspenost trgovine, formiramo na sledei nain: Kako optimalna strategija podrazumeva da se najvei mogui traeni broj akcija kupi po najnioj moguoj ceni, s obzirom na to da su cene u opadajuem poretku, optimalnu strategiju postiemo reanjem naloga za kupovinu akcija od najnieg bida, bidn. Zbog pretpostavke da su na datom bidu ve stavljeni nalozi za Rn akcija i kako je poznat ukupan broj istrgovanih akcija Cn, optimalan broj akcija izdatih na ovom bidu je data sa Qn' = min{max{Cn Rn, 0}, Qreal}. Na ovaj nain se obezbeuje da je najvea mogui eljeni broj akcija kupljen po najnioj moguoj dostupnoj ceni. Preostaje da se rasporedi jo Qreal - Qn' akcija. Na narednom posmatranom bidu, bidn-1, optimalan broj izdatih akcija je dat sa Qn-1' = min{max{Cn-1 Rn-1, 0}, Qreal - Qn'}. Dalje rasporedjujemo jo Qreal - Qn'- Qn-1' akcija na prethodno prikazan nain. Ovim putem dolazimo do optimalne strategije koja moe biti predstavljena kao skup ureenih parova iji su elementi (Qi',Pi), i=1,2,...n, pri emu vai 0 Qi' Qreal i ispunjeno je Kako koeficijent koji meri uspenost u trgovanju treba da bude osetljiv kako na broj, tako i na cenu kupljenih akcija, definiimo ga kao

pri emu prvi inilac izraza meri uspenost kupovine akcija u odnosu na eljeni broj akcija, a drugi inilac u izrazu meri uspenost kupovine akcija u odnosu na ukupnu cenu po kojoj su akcije istrgovane.

Kako je Qreal Q, prvi inilac uzima vrednosti iz intervala [0,1]. Zbog naina na koji je definisana optimalna strategija, njenom primenom se obezbeuje minimizacija ukupnih trokova te je brojilac u drugom iniocu uvek vei ili jednak imeniocu, to obezbeuje da i drugi inilac iz gore datog izraza takoe uzima vrednosti iz intervala [0,1]. Dakle, zakljuujemo da i koeficijent uzima vrednosti izmeu 0 i 1, pri emu vidimo da to je vrednost koeficijenta blia jedinici, to je odabrana strategija bila podudarnija sa optimalnom, a to je vrednost koeficijenta blia nuli, to je odabrana strategija bila loija. Ogranienja U ovom radu prikazan je restriktivan model trgovanja akcijama i koeficijent se moe koristiti za meru uspenosti u trgovanju samo uz pretpostavku da su svim uesnicima na berzi pruene iste informacije, kao i da bidovi koji su formirani na poetku (interval [0,T]) ostaju nepromenjeni tokom itavog procesa trgovanja.