Uvod u Fuzzy logiku Fuzzy sistemi

Svedoci smo naglog porasta upotrebe fazi logike u veoma raznovrsnim komercijalnim
aplikacijama i industrijskim sistemima. Neki primeri kao to su ve maine, klima ureaji,
usisivai, navigacioni ureaji, kao i mnogi drugi, dovoljan su dokaz velike rasprostranjenosti i
primenjivosti ove tehnike. Fazi tehnologija je nala i primenu u informacionim tehnologijama i
ekspertskim sistemima, gde se koristi kao podrka pri odluivanju.
Fuzzy skupove definisao je 1965te godine Lotfi Zadeh kao matematiki formalizovan
nain predstave i modeliraju neodreenosti u lingvistici. U teoriji klasinih, jasnih skupova,
neki odreeni element ili pripada ili ne pripada nekom definisanom skupu. Drugim reima,
pripadnost elementa skupu je krajnje distinktna. Fazi skup je, u tom smislu, generalizacija
klasinog skupa, budui da se pripadnost (tj. stepen pripadnosti) elementa fazi skupu moe
okarakterisati brojem iz intervala [0,1]. Drugim reima, funkcija pripadnosti (membeship
function) fazi skupa preslikava svaki element univerzalnog skupa u pomenuti interval realnih
brojeva. Jedna od najveih razlika izmeu klasinih i fazi skupova jeste u tome to klasini
skupovi uvek imaju jedinstvenu funkciju pripadnosti, dok se za fazi skup moe definisati
beskonano mnogo razliitih funkcija pripadnosti kojima se on moe opisati (sam izraz fazi
(fuzzy) predstavlja neto nejasno, zamagljeno, lepravo).
Osnovna razlika izmeu fazi logike i teorije verovatnoe sastoji se u tome da fazi logika
operie sa deterministikim nedoreenostima i neodreenostima, dok se verovatnoa bavi
verodostojnou stohastikih dogaaja i iza nje sutinski stoji eksperiment. Fazi logika prosto
ima za cilj prevazilaenje problema u komunikaciji vezanih za razlike izmeu pravila koja
nameu formalne teorije i naina razmiljanja koji opisuju ponaanje ljudskog uma, dok se
verovatnoa generalno bavi fenomenom ponavljanja koji se simbolizuje sluajnou
(sluajnim promenjivama i sluajnim procesima). Drugim reima, fazi i sluajni su dva atributa
koji se razlikuju u svojoj prirodi, odnosno, oni opisuju drugaiji aspekt neodreenosti. Dakle,
fazi logika pokriva subjektivnost ljudskog miljenja, oseanja, jezika, dok verovatnoa pokriva
objektivnu statistiku u prirodnim naukama. Analogno, fazi modeli i modeli formirani na bazi
verovatnoe nose drugaiji vid informacija: fazi funkcija pripadnosti predstavlja slinost
objekata u kontekstu neprecizne definicije osobina, dok verovatnoa daje informaciju o
frekvenciji ponavljanja.



Osnove fuzzy skupova

Uveemo pojam fazzy skupa kao generalizaciju klasinih, jasnih skupova, formiranjem
tzv. funkcije pripadnosti (karakteristine funkcije). Potom emo predstaviti pojmove kao to su
podrka, -preseci, konveksnost i fazi broj. Zatim sledi predstava fazi skupova na osnovu
njihovih -preseka, kao i operacije koje se nad fazi skupovima mogu izvoditi. Konano,
upoznaemo se i sa principom ekstenzije, koji dozvoljava uoptavanje jasnih matematikih
koncepata u prostor fazi skupova, ilustrovanim na nekoliko primera.
Razliku izmedju fuzzy i crisp skupova najbolje emo ilustrovati primerom Star ovek.
Ako pretpostavimo da je granica starosti 50 godina, svi ljudi koji imaju ispod 50 godina
karakteriu se mladim, dok se ljudi iznad 50 godina smatraju starim. Dakle kod crisp skupova
granice su otre, elemenat ili pripada, ili ne pripada datom skupu. Sa druge strane, kod fuzzy
skupova govorimo o funkciji pripadnosti datom skupu. Nisu jasno definisane granice. Mi sa
sigurnoscu moemo da tvrdimo da svi ljudi do 25 godina sigurno nisu elementi ovog skupa, pa je
njihova funkcija pripadnosti ovom skupu nula. Sa druge strane, svi ljudi iznad 75 godina
definitivno pripadaju ovom skupu, pa je njihova funkcija pripadnosti jednaka 1. Svi ostali
elementi posmatranog skupa koji su izmedju 25 i 75 godina sa odreenim stepenom pripadnosti
pripadaju pomenutom skupu.


sl1. Jasan skup za primer Star ovek


sl2. Fuzzy skup za primer Star ovek
Potpuno je jasno da je ovakvo preslikavanje ulaznih promenjivih (Godine) u
odgovarajue vrednosti funkcije pripadnosti (u odgovarajui stepen pripadnosti) fazzy skupa
Star ovek mnogo blie ljudskom nainu razmiljanja nego li sluaj preslikavanja koje definie
jasne skupove.

Fuzzy skupovi

Osnovna karakteristika fuzzy skupa je njegova karakteristna funkcija odnosno funkcija
pripadnosti. Oznaimo sa U univerzalan skup. Neka je
A
(x) karakteristina funkcija klasinog
skupa A iz U takva da moe uzeti vrednost iz skupa {0.1} pri emu je
A
(x) = 1 ako je x A i

A
(x) = 0 za x A. Primetimo da su granice skupa A otre i jasne i da predstavljaju dvoklasnu
kategorizaciju elemenata skupa U (imajmo kao dokaz u vidu i primer iz uvoda u ovu oblast).
Fazzy skup, sa druge strane, uvodi neodreenost ponitavanjem otrih granica izmeu lanova
skupa i onih koji to nisu. Drugim reima, prelaz sa lanova na nelanove nije tako otar, prelaz
je postepen. Fuzzy skup skupa U moe se definisati kao skup ureenih parova
={(x,

(x))x 0}
gde je

(x) takozvana funkcija pripadnosti ili karakteristina funkcija skupa i predstavlja

stepen pripadanja elementa x fuzzy skupu . Funkcija pripaddnosti preslikava skup U u prostor
pripadnosti M, odnosno

(x) : UM. Ako je M = {0,1} onda je u pitanju klasian, jasan skup.

Za fuzzy skupove opseg pripadanja je podskup nenegativnih prirodnih realnih brojeva iji je
supremum konaan. Najee se usvaja da je skup M jedinini interval [0,1].
Primer 1. Neka je skup U skup realnih brojeva i neka klasian skup A predstavlja realne brojeve
koji su vei ili jednaki 5. Tada imamo :
A = {(x,
A
(x))x 0}
gde je karakteristina funkcija definisana na sledei nain :

A
(x)) = _
, <
,

i prikazana sledeom slikom

sl3. Grafik karakteristine funkcije klasinog skupa
Sa druge strane ako definiemo fuzzy skup kao skup realnih brojeva bliskih broju 5,
tada moemo pisati :
={(x,

(x))x 0}
pri emu je funkcija pripadnosti :

(x) =
1
1+10(x-5)
2

To znai da se fuzzy skup iz ovog primera moe definisati na sledei nain :
={(x,

(x))

(x) =
1
1+10(x-5)
2
}
Ovu funkciju pripadnosti grafiki prikazujemo kao :

sl4. Grafik funkcije pripadnosti fuzzy skupa
Takoe, ovo nije jedini nain predstavljanja fuzzy skupa . Moemo ga definisati i kao :
={(x,

(x))

(x) =
1
1+(x-5)
2
}
Na ovaj nain smo pokazali da je funkcija pripadnosti fuzzy skupa subjektivne prirode,
ali to nikako ne znai da se ona moe potpuno proizvoljno izabrati. Uvek je neophodno da koliko
toliko bude usklaena sa zahtevom koji predstavlja.
* Od sada, pa nadalje emo izostavljati znak tilde iznad oznake fuzzy skupa, osim ako to ne
dovodi do zabune u odreenom kontekstu *
Podrka (support) fuzzy skupa :
Fuzzy skupove moemo definisati i preko njihove podrke (support-a). Podrka fuzzy
skupa jeste nita drugo do klasian, jasan skup elemenata x U takvih da je
A
(x)>0. Oznaava
se sa :
Supp (A) = { x U
A
(x)>0}
Primer 2. Predpostavimo da je mogui broj osvojenih bodova na nekom ispitu jedan od
elemenata skupa {10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 100. Ovo je, u svetlu prethodne prie,
univerzalni skup U. Posmatrajmo potom tri fazi skupa: A=Odlian uspeh, B=Osrednji
uspeh i C=Slab uspeh, ije su funkcije pripadnosti prikazane sledeom tabelom :

Tada je :
Supp (A) = {50, 60, 70, 80, 90, 100}
Supp (B) = {30, 40, 50, 60, 70, 80}
Supp (C) = {10, 20, 30, 40, 50, 60, 70}
Ideja je da, umesto funkcija pripadnosti definisanih tabelom, fazzy skup A moemo
definisati i na sledei nain: univerzalni skup je U = [0, 100], a funkcija pripadnosti je :

A
(x) = _
,
+
x-40
5

1
, <

i tada je Supp (A) = (40, 100]. Vano je napomenuti da suma stepeni pripadnosti fuzzy skupa
_
A
(x
i
)
n
=1
ne mora nuno biti jednaka 1 (za razliku od sume verovatnoa moguih ishoda
dogaaja- jedna od bitnih razlika fazi teorije i teorije verovatnoe). Takoe, prazan fazzy skup
ima i prazan skup podrke. Drugim reima, takav fazzy skup za svaki element x U ima
funkciju pripadnosti
A
(x) = 0.
Fazi skup A ija se podrka sastoji od samo jednog elementa univerzalnog skupa U i pri
tome je
A
(x) = 1, naziva se fuzzy singlton (fuzzy singleton).
Dalje, element x U za koji vai
A
(x) = 0.5, naziva se taka prolaska (crossover point).
Jezgro (kernel) fuzzy skupa se sastoji od elemenata iji je stepen pripadnosti jednak 1, tj.
ker (A) = { x U
A
(x) = 1}
Visina (height) fuzzy skupa A je supremum funkcije
A
(x) po celom skupu U. To
beleimo sa
Height (A) = sup
A
(x) za x U
Fuzzy skup je normalizovan ako vai Height (A) = 1, inae je subnormalizovan.
Dakle, sva tri skupa iz prethodnog primera (primera 2.) su normalizovana. Svaki
neprazan subnormalizovan fazzy skup moe se normalizovati deljenjem cele funkcije pripadnosti
njegovom visinom Height (A).
Fazi skup se moe jednostavno predstaviti pomou svoje podrke. Ukoliko je univerzalni
skup U diskretan : U = {x
1
, , x
n
}, fuzzy skup se moe predstaviti pomou ureenih parova :
A ={(x
1
,
A
(x
1
)), ,( x
n ,

A
(x
n
))}
Za skup B iz primera 2, shodno tome moemo pisati :
B = {(10, 0), (20, 0), (30, 0.1), (40, 0.5), (50, 0.8), (60, 1), (70, 0.8), (80, 0.5), (90, 0), (100, 0)}
Koristei podrku skupa, fuzzy skup moemo predstaviti na sledei nain :
A =
1
x1
+ +
n
xn
= _
I
xI
n
=1
,
gde znak + oznaava uniju elemenata, a
i
oznaava odgovarajui stepen pripadnosti elementa
x
i
skupu A, pri emu je
i
=
A
(x
i
)>0. Na taj nain bi fuzzy skup B iz primera 2 mogao da se
prikae i kao :
B =
0.1
30
+
0.5
40
+
0.8
50
+
1
60
+
0.8
70
+
0.5
80

Ukoliko skup U nije disketan, ve je to recimo interval u skupu realnih brojeva, moe se
upotrebiti sledea notacija :
A = ]

A
(x)
x u

gde je integral upotrebljen u smislu unije elemenata iz A. Npr skup A iz primera 1 moe se
prikazati :
A = ] =
1
x(1+10(x-5)) R

Princip rezolucije :
Da bismo objasnili princip rezolucije treba da definiemo -preseke (-cut) ili -nivoe
(-level). -presek fuzzy skupa je je klasian skup koji se sastoji od onih elemenata x U iji je
nivo pripadanja vei ili jednak od . Drugim reima,
A

= { x U
A
(x)}, |,]
ako se -piesek uefinie ielacijom A

= { x U
A
(x)>}, [0,1] tada se A

naziva
strogim -presekom. Dalje, skup svih nivoa [0,1] predstavlja razliite -preseke za zadati
fuzzy skup A, te svi oni zajedno ine skup preseka (nivoa) od A koji se oznaava :

A
= {
A
(x) = }, za neko x U

Primer 3.

Posmatrajmo fuzzy skupove definisane primerom 2. Za tako definisane fuzzy
skupove moemo npr. pisati :
A
0.5
= {70, 80, 90, 100}, B
0.8
= {50, 60, 70}, C
0.2
= {10, 20, 30, 40, 50, 60}
ili
A
= {0.1, 0.3, 0.5, 0.8, 1},
C
= {0.1, 0.3, 0.5, 0.7, 0.9, 1}
potpuno je jasno da nejednakost implicira relaciju A

. Na osnovu ovako definisanih

-preseka, mogue je uvesti jednu veoma vanu osobinu teorije fuzzy skupova koja se naziva
princip rezolucije (resolution principle). Ova osobina otvara mogunost ekspanzije fuzzy skupa
u niz njegovih -preseka.
Teorema 1 : Neka je A fuzzy skup definisan na nekom skupu U. Tada se funkcija pripadnosti
ovog fuzzy skupa moe izraziti na osnovu -preseka u sledeem obliku :

A
(x) =
sup
] 1 , 0 (
[
A
(x)], v x U
gde operator oznaava operator minimuma i pri tome
A
(x) oznaava funkciju pripadnosti
konvencijalnog skupa A

:

A
(x) = _
,
u

,
u

Dokaz : Neka oznaava operator maksimuma. Kako je
A
(x) = 1 kada je x A

i
A
(x) =
0 kada je A

, imamo
sup
] 1 , 0 (
[
A
(x)] =
sup
)] ( , 0 ( x
A

[
A
(x)]
sup
] 1 ), ( ( x
A

[
A
(x)] =
sup
)] ( , 0 ( x
A

[ 1]
sup
] 1 ), ( ( x
A

[ 0] =
sup
)] ( , 0 ( x
A

=
A
(x)
Ovim je dokaz teoreme zavren.
Ova teorema direktno vodi ka reprezentaciji fazzy skupova na osnovu principa rezolucije.
Neka je A fazi skup definisan na univerzalnom skupu U. Neka je, dalje A

fuzzy skup ija je

funkcija pripadnosti

A
(x) = [ v
A
(x)] , v x U
To znai da je A

takav fuzzy skup (vrlo slian konvencionalnom) koji svakom elementu
ija je funkcija pripadnosti skupu A vea ili jednaka pridruuje funkciju pripadnosti jednaku ,
dok svim ostalim elementima pridruuje funkciju pripadnosti jednaku 0. Tada se korienjem
principa rezolucije, skup A moe predstaviti na sledei nain :
A = o
u uAu
ili A = ] o
1
0

Princip rezolucije oznaava da se fuzzy skup A moe dekomponovati na skup fuzzy
skupova A, (0,1]. Sa druge strane fuzzy skup A moe biti predstavljen unijom odgovarajuih
A skupova to se naziva teoremom reprezentacije. Drugim reima, fuzzy skup se moe
predstaviti u obliku odgovarajuih -preseka bez gubitka informacije o funkciji pripadnosti.
Primer 4. Ako posmatramo fuzzy skup A iz primera 2, moemo pisati :
A =
0.1
50
+
0.3
60
+
0.5
70
+
0.8
80
+
1
90
+
1
100

Koristei se principom rezolucije, skup A se moe napisati :
A =
0.1
50
+
0.3
60
+
0.5
70
+
0.8
80
+
1
90
+
1
100
=
A =
0.1
50
+
0.1
60
+
0.1
70
+
0.1
80
+
0.1
90
+
0.1
100
+
0.3
60
+
0.3
70
+
0.3
80
+
0.3
90
+
0.3
100
+
0.5
70
+
0.5
80
+
0.5
90
+
0.5
100
+
0.8
80
+
0.8
90
+
0.8
100
+
1
90
+
1
100

ili, u domenu A skupova:
A =
0.1
50
+
0.3
60
+
0.5
70
+
0.8
80
+
1
90
+
1
100
=
= .
1
50
+
1
60
+
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
+ .
1
60
+
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
+ .
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
+
+ .8
1
80
+
1
90
+
1
100
+
1
90
+
1
100
=
= .
0,1
+ .
0,3
+ .
0,5
+ .8
0,1
+
1
= oA
u uA
A
,
gde je A
A
= {., .,.,.8,]
pri emu je
.
0,1
= .
1
50
+
1
60
+
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
, .
0,3
=
1
60
+
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
,
.
0,5
=
1
70
+
1
80
+
1
90
+
1
100
, .8
0,1
=
1
80
+
1
90
+
1
100
i
1
=
1
90
+
1
100
.

sl5. Ilustracija uz princip rezolucije u primeru 4.
Dakle, ovim primerom ilustrujemo princip rezolucije.
Sledeim primerom e biti ilustrovan princip reprezentacije. Ako su dati sledei -
preseci:
0.1
= {,,,,],
0.4
= {,,],
0.8
= {,],
1
= {], tada na osnovu teoreme o
reprezentaciji moemo napisati:
A = o
u uAu
) = o
u u{0.1,0.4,0.8,1]
= .
0.1
+ .
0.4
+ .8
0.8
+
1
=
= .
1
1
+
1
2
+
1
3
+
1
4
+
1
5
+ .
1
2
+
1
3
+
1
5
+ .8
1
2
+
1
3
+
1
3
=
0.1
1
+
0.8
2
+
1
3
+
0.1
4
+
0.4
5

Konveksnost fuzzy skupova :
Konveksnost fazi skupova igra vrlo vanu ulogu u teoriji fazi skupova i moe se
definisati na osnovu -preseka ili funkcije pripadnosti. Za fazi skup se kae da je konveksan ako
i samo ako je svaki -presek konveksan skup. Drugim reima, fazi skup A je konveksan ako i
samo ako je zadovoljena relacija

A
(x
1
+(1-)x
2
) min(
A
(x
1
),
A
(x
2
))

gde x
1 ,
x
1
U, |,]. Poslednja relacija se moe interpretirati i na sledei nain: uzmemo dva
elementa x
1
i x
2
iz fazi skupa A i povuemo du koja ih spaja. Da bi fazzy skup bio konveksan,
funkcija pripadnosti za svaku taku te dui mora biti vea ili jednaka od minimuma vrednosti

A
(x
1
) i
A
(x
2
). Na slici 4.(a) funkcija pripadnosti jeste konveksna, ali nije normalizovana, dok je
na slici 4.(b) prikazana nekonveksna, normalizovana funkcija. Primetimo da konveksnost fazi
skupa ne podrazumeva konveksnost funkcije pripadnosti (slika 4.(c)).

sl6. Konveksni i nekonveksni fazzy skupovi

Konveksan, normalizovan fazi skup, definisan na realnoj osi , ija je funkcija
pripadnosti deo po deo neprekidna ili, to je ekvivalentno, iji su -preseci zatvoreni intervali,
naziva se fazi broj (fuzzy number). Dva tipina fazi broja su S funkcija i funkcija, koje su
definisane na sledei nain:
S(x;a,b)=
`
1
1
1
1
, x < o

x-u
b-u

2
, o <
u+b
2
-
x-b
b-u

2
,
u+b
2
< b
, b

(x;a,b) = _
(; b -o, b) , < b
-(; b, b +o), > b

Ove dve funkcije prikazuje sledea slika :

sl7. Prikaz funkcija S i n
U funkciji S(x;a,b), taka prolaska iznosi
u+b
2
, dok je u funkciji (x;a,b) b taka u kojoj
funkcija uzima vrednost 1, a postoje dve take prolaska, jedna u
b-u
2
, a druga u
b+u
2
. Rastojanje
izmeu ove dve take prolaska iznosi a i ovo odstojanje se esto naziva propusnim opsegom.
Ponekad se funkcija definie na neto jednostavniji nain:

(x;a,b) =
1
1+x-
c
b

2

Oblik funkcija i

je vrlo slian. Jedina znaajna razlika je u tome to je propusni opseg

funkcije

jednak 2b.
Kardinalanost fuzzy skupova :
Slino kardinalnosti jasnog, klasinog skupa, koja se definie kao broj elemenata
sadranih u njemu, kardinalnost (ili skalarna kardinalnost) fazzy skupa A predstavlja sumu
stepeni pripadnosti svih elemenata x iz A, odnosno:
|| = _ p
A
()
x0
.
Relativna kardinalnost fazi skupa A definie se kao
|| =
||
||

pri emu je || konana. Dakle, relativna kardinalnost odreuje koji deo elemenata
univerzalnog skupa U ima osobinu A kada je U konaan skup. Kada fazi skup A ima konanu
podrku, njegova kardinalnost se moe predstaviti kao fazi skup. Ova fazi kardinalnost se
oznaava ||
]
, definisao ju je Zadeh 1978. kao
||
]
= _
u
|A
o
|
uA
A
.
Primer 5. Razmotrimo fazzy skup predstavljen tabelom u primeru 2. Na osnovu prethodnih
definicija imamo
|| = _ p
A
() = . +. +. +.8 + + = .
u0
,
||
cI
=
|A|
|0|
=
3.7
10
= . i
||
]
= _
u
|A
o
|
uA
A
=
0.1
6
+
0.3
5
+
0.5
4
+
0.8
3
+
1
2




Operacije nad fazzy skupovima

Pomou prethodnih notacija i definicija fazzy skupova, u mogunosti smo da
predstavimo neke osnovne operacije koje se nad fazzy skupovima (i izmeu njih) mogu izvoditi.
Neka su A i B fazi skupovi u univerzalnom skupu U.
Komplement. Kada p
A
() [0,1], komplement fazi skupa A, oznaen sa

, definie se
svojom funkcijom pripadnosti kao :
p
A

() 1 - p
A
(), v x U
Presek. Presek fazi skupova A i B, oznaen sa A r B, definie se kao
p
ArB
() min [p
A
(), p
B
()] p
A
() p
B
(), v x U
gde indicira operaciju minimuma. Jasno je da vai
A r B A i A r B B
Unija. Unija fazi skupova A i B, oznaena sa A U B , definie se kao
p
AUB
() max [p
A
(), p
B
()] p
A
() p
B
(), v x U
gde indicira operaciju maksimuma. Jasno je da
A A U B i B A U B
Prethodne operacije nad fuzzy skupovima prikazuje sledea slika.

sl8. Komplement, presek i unija fazzy skupova
Jednakost. Fazi skupovi A i B su jednaki ako i samo ako vai
p
A
() = p
B
(), v x U
Stoga, ako je p
A
() = p
B
() za neko x U , tada je i A= . Ova definicija jednakosti
fazzy skupova je jasna, konvencionalna. Da bismo odredili (u fazzy duhu) stepen jednakosti dva
fazzy skupa koristimo meru jednakosti:
E (A, B) stepen (A = B)
|A r B|
|A U B|

gde r i U oznaavaju presek i uniju fuzzy skupova A i B respektivno. Kada je A=B, E (A, B) = 1.
U suprotnom ako je | r | = 0, tada je E (A, B) = 0. U optem sluaju vai 0 E (A, B) 1.
Podskup. Fazi skup A je podskup fazi skupa B, tj. A B ako i samo ako vai
p
A
() p
B
(), v x U
Ako je A B i A= , tada je A pravi podskup od B, tj. A c B. Ponovo, definicija podskupa je
konvencionalna. Da bismo odredili stepen u kome je A podskup od B, moemo definisati meru
podskupnosti:
S (A, B) stepen (A B)
|A r B|
|A|

Primer 6. Razmotrimo ponovo funkciju pripadnosti fuzzy skupova A i B u tabeli iz primera 2.


Oito, A= i A nije podskup od B. B takoe nije podskup od A. Nadalje, imamo

=
1
10
+
1
20
+
1
30
+
1
40
+
0.9
50
+
0.7
60
+
0.5
70
+
0.2
80

A r B =
0.1
50
+
0.3
60
+
0.5
70
+
0.5
80

A U B =
0.1
30
+
0.5
40
+
0.8
50
+
1
60
+
0.8
70
+
0.8
80
+
1
90
+
1
100

E (A, B) =
|A r B|
|A U B|
=
0.1+0.3+0.5+0.5
0.1+0.5+0.8+1+0.8+0.8+1+1
=
1.4
6
= 0.23
S (A, B) =
|A r B|
|A|
=
0.1+0.3+0.5+0.5
0.1+0.3+0.5+0.8+1+1
=
1.4
3.7
= 0.38
Posmatranjem definicija prethodnih operacija nad fazi skupovima, mogue je doi do
sledeih relacija:
(A r B)

= A

r B

i (A U B)

= A

U B

ali i (

Kao i u sluaju jasnih skupova, i u sluaju fazzy skupova moemo definisati dvostruku
negaciju i DeMorgan-ove zakone.
Zakon dvostruke negacije.

= A
DeMorganovi zakoni. U

i A r B

U B

Meutim, zakoni

U E = U i

r E = koji vae za svaki konvencijalni skup E, nisu

vie istiniti i validni u teoriji fuzzy skupova. Odnosno za fuzzy skup A vai

U = U i

r =
i znai da zbog nedostatka preciznih granica fazzy skupova, komplementarni skupovi se
preklapaju i ne mogu pokriti univerzalni skup U u potpunosti. Nasuprot tome, ova dva zakona su
neophodne karakteristike jasnih skupova, osobine koje potvruju da skupovi A i

pokrivaju
celokupan univerzum. Drugim reima, izmeu skupova A i

ne postoji nita.
Osobine operacija nad fazzy skupovima koje su iste za konvencionalne skupove i fazi
skupove, prikazuje sledea tabela:

Sve ove osobine se baziraju na definicijama komplementa, preseka i unije i lako se mogu
dokazati.
Sada emo se upoznati sa nekim popularnim algebarskim operacijama nad fazzy
skupovima. Ostale operacije e biti razmatrane u sledeem odeljku.
Kartezijenski (Cartesian) proizvod. Neka su A
1
, A
2
, , A
n
fazi skupovi u U
1
, U
2
, ,
U
n
respektivno. Kartezijanski proizvod skupova A
1
, A
2
, , A
n
je fazzy skup u prostoru
proizvoda U
1
x U
2
x x U
n
, sa funkcijom prenosa definisanom na sledei nain:

A1 x A2 x x An
(x
1
, x
2
, , x
n
)

min (
A1
(x
1
),
A2
(x
2
), ,
An
(x
n
)) ; x
i
U
i
, i = , n

Algebarska suma. Algebarska suma dva fazzy skupa, A + B , definie se kao

A+B
(x)
A
(x) +
B
(x) -
A
(x)
B
(x)
Algebarski proizvod. Algebarski proizvod dva fazzy skupa, A B , definie se kao

B
(x)
A
(x)
B
(x)
Ograniena suma. Ograniena suma dva fazzy skupa, AB , definie se kao

AB
(x) min {1,
A
(x) +
B
(x)}
Ograniena razlika. Ograniena razlika dva fazzy skupa, AB , definie se kao

AB
(x) max {0,
A
(x) -
B
(x)}
Primer 7. Neka je A = {(3, 0.5), (5, 1), (7, 0.6)} i B = {(3, 1), (5, 0.6). Tada moemo dobiti
A x B = {[(3,3), 0.5], [(5,3), 1], [(7,3), 0.6], [(3,5), 0.5], [(5,5), 0.6], [(7,5), 0.6]}
A + B ={(3,1), (5,1), (7, 0.6)}
A B = {(3, 0.5), (5, 0.6), (7, 0)}
AB = {(3, 1), (5, 1), (7, 0.6)}
AB = {(3, 0), (5, 0.4), (7, 0.6)}






3 Proirenja koncepta fazi
skupova

Do sada smo se upoznali sa osnovnim definicijama i operacijama nad fazi skupovima.
Pretpostavili smo da su funkcije pripadnosti jasne, konvencionalne, a prostor pripadnosti M je
bio ogranien na prostor realnih brojeva.
Osnovni koncept fazi skupova moe se sada proiriti u dva mogua pravca. Prvi se
odnosi na druge vrste fazi skupova, ukljuujui razliite strukture prostora pripadnosti i
razliite pretpostavke o funkcijama pripadnosti. Drugi koncept proirenja podrazumeva
uvoenje operacija nad fazi skupovima. Jasno je da standardne operacije nad fazi
skupovima nisu samo one koje su nastale generalizacijom operacija nad jasnim
skupovima. Stoga emo predloiti i neke druge klase funkcija, koje poseduju specifine
osobine u odnosu na one koje smo do sada razmatrali.

3.1 Ostale vrste fazi skupova

Jedno od proirenja obinih fazi skupova predstavlja dozvoljavanje vrednostima
pripadnosti da budu i same fazi skupovi, a ne iskljuivo definisani intenziteti pripadnosti
(poznate konstante). Fazi skup ija je funkcija pripadnosti i sama fazi skup, naziva se fazi skup
tipa 2. Fazi skupovi tipa 1 jesu prethodno uvedeni, obini fazi skupovi. Stoga, fazi skup tipa 2 u
univerzumu U opisuje se fazi funkcijom pripadnosti
A
na sledei nain:
[ ]
[ ] 1 , 0
1 , 0 : U
A

gde je
A
fazi stepen koji je takoe fazi skup u [0,1] predstavljen kao:
( )
( )
[ ] 1 , 0 , =

u
u
u f
x
A

gde je funkcija pripadnosti za fazi stepen
A
i definisana je kao:
[ ] ] 1 , 0 [ 1 , 0 : f

Na primer, moemo definisati fazi skup tipa 2 Pametan sa vrednostima pripadnosti kao fazi
skupovima tipa 1 kao to su Ispodproseno, Proseno, Nadproseno itd. Analogno
prethodnoj prii, slobodno sada moemo rekurzivno definisati fazi skup tipa m (m>1) u kome su
rednosti pripadnosti fazi skupovi tipa u m-1 u [0,1].

Drugo proirenje koncepta fazi skupova jeste da razmotrimo fazi skup fazi skupova u
univerzumu U, tj. fazi skup iji su elementi i sami fazi skupovi. Takvi fazi skupovi se nazivaju
fazi skupovi drugog nivoa. Na primer, fazi skup drugog nivoa je kolekcija eljenih osobina
nekog elektrinog ureaja. Elementi ovog fazi skupa drugog nivoa su obini fazi skupovi, fazi
skupovi prvog nivoa kao npr. Pouzdan, Jeftin, Dobrog dizajna, Bezbedan itd.
Rekurzivno, moe se definisati i fazi skup k-tog nivoa (k>1) gde k indicira dubinu ugnedavanja.
U odnosu na univerzum U, neka oznaava skup svih fazi podskupova od U i neka ( ) U P
~

oznaava skup svih fazi podskupova od U i neka ) (
~
U P
k
bude definisano kao:
)) (
~
(
~
) (
~
1
U P P U P
k k
=


za sve pozitivne cele brojeve 2 k . Tada se fazi skup k-tog nivoa, A, definie kao
[ ] 1 , 0 ) (
~
:
1

U P
k
A

3.2 Operacije nad fazi skupovima

Kao to smo ve pomenuli, standardne operacije nisu jedina mogua generalizacija
operacija nad jasnim skupovima (pod ovim operacijama, smatramo operacije komplementa,
preseka i unije, sve ostale operacije se izvode na osnovu njih). Ovde je neophodno izneti i neke
druge funkcije na koje se moe naii kao na generalizaciju operacija nad jasnim skupovima. Prvo
emo razmotriti nekoliko razliitih klasa funkcija za svaki od prethodno pomenuta tri standardna
operatora nad skupovima. Ove funkcije e posedovati neke odgovarajue osobine. Za svaku
operaciju, odgovarajue funkcije e biti razdvojene na dve odvojene kategorije. Jedna su tzv.
neparametarske funkcije, a druga su parametarske funkcije u kojima se parametri koriste da
podese snagu odgovarajuih operacija. Na osnovu ovih funkcija, upoznaemo se sa drugim
vrstama operacija nad fazi skupovima. Razmotrimo prvo funkciju fazi komplementa.

Komplement fazi skupa A, koga oznaavamo sa A , specificiran je funkcijom:
[ ] [ ] 1 , 0 1 , 0 : c

Tako da vai:
( ) ( ) ( ) x c x
A
A
=

gde funkcija ( ) c zadovoljava sledee uslove:
u1: Uslovi ogranienosti: ( ) 1 0 = c i ( ) 0 1 = c .
u2: Osobina monotonosti: ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 1 2 1 2 1
, x c x c x x U x x
A A A A
< ,
tj ( ) c je monotono nerastua funkcija.
u3: Kontinualnost: ( ) c je neprekidna (kontinualna) funkcija.
u4: Involucija: ( ) c je involutivna funkcija, tj. vai ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) x x c c U x
A A
= .

Na osnovu prethodno navedenih uslova, tipini primeri neparametarskih i
parametarskih fazi komplemenata su:
1. Negacioni komplement. Komplement od A korienjem ove operacije oznaava se sa A
i definie se kao i u sluaju obinih fazi skupova, tj:
( ) ( ) ( ) x c x
A
A
= ( ) x
A
1 ( ) U x
2. komplement (Sugeno klasa). Ovaj komplement se oznaava sa A

I definie sa:
( ) ( )) ( x c x
A
A


=
( )
( ) x
x
A
A

1
1
, < < 1
gde je parametar koji oznaava stepen komplementiranja. Naime kada je =0, funkcija postaje
( ) ( ) ( ) x x c
A A
=1 , tj. standardni fazi komplement i, kako se pribliava vrednosti -1,

A se
pribliava univerzalnom skupu U, a kada se pribliava beskonanosti,

A tei praznom skupu.

3. komplement (Yager klasa). Ovaj komplement se oznaava sa

A i definie sa:
( ) ( ) ( ) x c x
A
A


= ( )

1
) ( 1 x
A
, < < 0
Ponovo, parametar podeava stepen komplementiranja. Kada je =1, funkcija komplementa
postaje standardni komplement
( ) ( ) ( ) x x c
A A
=1


Equilibrium fazi komplementa c (prevodi se kao ravnoteno stanje, taka ravnotee) se
definie kao bilo koja vrednost a takva da vai c(a)=a. Npr, equilibrium (ekvilibrium) operacije
standardnog komplementa je 0.5, koji je mogunost reenja jednakosti 1-a=a. Vana osobina,
zajednika za sve definisane vrste fazi komplemenata, jeste ta da svaki fazi komplement ima
najvie jedan equilibrium, to je posledica monotono nerastue prirode funkcije fazi
komplemenata.

Razmotrimo sada operacije preseka i unije nad fazi skupovima, koje se ubrajaju u
trougaone norme (t-norms) i trougaone konorme (t-conorms), respektivno:

T-norme su dvoparametarske funkcije i predstavljaju se u formi:

tako da vai:

pri emu funkcija ( ) , t zadovoljava sledee uslove:
u1: Uslov ogranienosti:
u2: Komutativnost:
u3: Monotonost
u4: Asocijativnost:

T-norme i t-konorme se esto koriste za definisanje drugih operacija. Tipine neparametarske t-
norme su (jednostavnosti radi, koristiemo sledee notacije:

1. Presek:
2. Algebarski proizvod:
3. Ogranieni proizvod:


4. Grubi proizvod:


Jedna reprezentativna parametarska t-norma je presek (Yager-ov presek) koji se definie
funkcijom:

gde ( ) , 0 . Za =1, Yegerov presek postaje ogranieni proizvod. Kada Yager-ov
presek postaje operator minimuma. Kada 0 , Yegerov presek postaje grubi proizvod.
Primeeno je da sa porastom parametra raste i stepen pripadnosti, te se stoga parametar
moe interpretirati kao stepen snage izvedene operacije preseka.

T-konorme (takoe se zovu s-norme) su dvoparametarske funkcije oblika

tako da vai

Pri emu funkcija ( ) , s zadovoljava sledee uslove:
u1: Uslov ogranienosti:
u2: Komutativnost:
u3: Monotonost
u4: Asocijativnost:

Na osnovu prethodno navedenih uslova, tipine neparametarske t-konorme (koristei prethodno
navedenu notaciju za a i b) su:
1. Unija:
2. Algebarska suma:
3. Ograniena suma:



4. Gruba suma:



5. Razdruena (disjoint) suma:



Jedna tipina parametarska t-konorma je unija (Yager-ova unija) koja se definie funkcijom

gde ( ) , 0 . Za =1, Yegerova unija postaje ograniena suma. Kada , Yegerova unija
postaje operator maksimuma. Takoe, ako 0 , Yegerov presek postaje gruba suma.
Primeeno je da sa porastom parametra , opada vrednost stepena pripadnosti.

Relacije izmeu razliitih t-normi (fazi preseka) i s-normi (fazi unija) opisane su
sledeom teoremom.
Teorema 2. Neka su A i B fazi skupovi u univerzumu U. T-norme su ograniene
nejednakostima:

gde je t
gp
grubi proizvod. Slino, t-konorme su ograniene nejednakostima:

gde je s
gs
(a,b) gruba suma.

Dokaz. Budui da su dokazi obe relacije u teoremi 2 slini, dokazaemo samo prvu
relaciju o ogranienosti t-normi. Na osnovu uslova ogranienosti t-normi, imamo t(a,1)=a i
t(1,b)=b. Potom, na osnovu uslova monotonosti t-norme, dobijamo:

Stoga, zakljuujemo da vai:

ime je dokazana druga nejednakost u relaciji vezanoj za t-norme. Za prvu nejednakost kada je
b=1, tada je t(a,b)=a, a kada je a=1, tada je t(a,b)=b (uslovi ogranienosti). Stoga prva jednakost
vai kad aje a=1 ili b=1. Buduci da ( ) [ ] 1 , 0 , b a t iz druge jednakosti sledi da t(a,0)=t(0,b)=0. Iz
uslova monotonosti sledi:

ime smo dokazali i prvu nejednakost relacije za t-normu teoreme 2. Ovim je dokaz zavren.

Dakle, standardne operacije min i max su, respektivno, gornja granica t-normi (najslabiji presek)
i donja granica t-konormi (najjaa unija). Kao to je prethodno navedeno, Yager-ov presek i
Yager-ova unija postaju standardne operacije minimuma i maksimuma respektivno, kada
, i postaju t
min
i s
max
i operacije respektivno, kada 0 . Stoga Yager-ova klasa fazi
preseka i unija pokriva ceo opseg operacija na osnovu nejednakosti datih teoremom 2.

T-norme i t-konorme predstavljaju vrstu operacija agregacije nad fazi skupovima, tj. ovo su
operacije pomou kojih se kombinuje nekoliko fazi skupova da proizvedu jedan fazi skup.
Stoga ove operacije igraju vanu ulogu u smislu odluka koje se donose u fazi okruenju.
Uopteno, operacija agregacije se definie funkcijom:

tako da vai:

Znamo, na osnovu relacija iznesenih u teoremi 2, da su sve t-norme manje nego operator
minimuma funkcije preseka i da su sve t-konorme vee od operatora maksimuma funkcije unije.
Prirodno, postoji i klasa operatora agregacije smetenih izmeu operatora maksimuma i
operatora minimuma. Ovi operatori se nazivaju operatori usrednjavanja, budui da realizuju
ideju o razmenama izmeu minimalnih i maksimalnih stepeni pripadnosti agregiranih skupova.
Stoga, operatori usrednjavanja su operatori agregacije za koje vai


gde su

Jedan tipian parametarski operator usrednjavanja jeste generalizovana sredina
definisan kao:
,
Moe se dokazati da ako , tada generalizovana sredina postaje min(a
1
, a
2
, a
n
). S
druge strane, ako + , generalizovana sredina postaje max(a
1
, a
2
, a
n
).

Odatle, generalizovana sredina pokriva celokupan interval izmeu operatora minimuma i
maksimuma. To prikazuje sledea slika:


Veoma bitno proirenje generalizovane sredine jeste teinska generalizovana sredina
definisana kao:
,

n i
i
,... 1 , = predstavljaju teinske koeficijente (teine) koji izraavaju relativne bitnosti
agregiranih skupova. Teinske generalizovane sredine izuzetno su korisne u problemima
vezanim za donoenje odluka, pri emu drugaiji kriterijum donosi i drugaije vrednosti
teinskih koeficijenata (teina).


Konano, na osnovu t-normi i t-konormi, upoznaemo neke operacije nad fazi skupovima
koje su elementarne u fazi logici i postupcima fazi zakljuivanja. Pretpostavimo da su A i B fazi
skupovi u univerzalnim skupovima U i V, respektivno.

Fazi konjunkcija. Fazi konjunkcija fazi skupova A i B oznaava se sa AB i definie
kao:

gde t predstavlja t-normu.

Fazi disjunkcija. Fazi disjunkcija fazi skupova A i B oznaava se sa AB i definie kao:

gde s predstavlja t-konormu.

Fazi implikacija. Fazi implikacija fazi skupova A i B oznaava se sa AB i ima pet
razliitih definicija:
-Materijalna implikacija:

-Predloni raun:

-Proireni predloni raun:

-Generalizovani modus ponens:


-Generalizovani modus tollens:


Primer 8. Hajde da predstavimo neke specifine sluajeve prethodno uvedenih operacija. Ako
posmatramo t=min operator, s=max operator i materijalnu implikaciju, dobijamo:



Ako se, pak, usvoji da je t=algebarski proizvod, s=algebarsaka suma i materijalna implikacija
kao predstavnik fazi implikacije, tada je:



Ukoliko, opet, usvojimo da je t=ogranieni proizvod, s=ograniena suma i materijalna
implikacija kao predstavnik fazi implikacije, dobijamo:





















4 Princip ekstenzije i njegove primene

Princip ekstenzije (princip proirenja) (Zadeh, 1978.) predstavlja jedan od najvanijih
alata u teoriji fazi skupova. Ovaj princip dozvoljava generalizaciju konvencionalnih
matematikih koncepata u delokrug fazi skupova. Bilo koja matematika relacija izmeu
nefazi elemenata moe se proiriti u cilju operisanja sa fazi celinama. Nadalje, princip
ekstenzije veoma je koristan za rad sa operacijama nad fazi skupovima vieg reda. Prvo emo
izneti princip ekstenzije, a potom prikazati neke od njegovih primena.

U odnosu na funkciju f:UV i fazi skup A u univerzumu U, gde je skup A dat u obliku:

princip ekstenzije se predstavlja relacijom:

Ako je vie od jednog elementa skupa U mapirano (preslikano) funkcijom f u isti element y u V,
uzima se maksimum meu njihovim stepenima pripadnosti. Drugim reima:

gde su x
i
svi elementi preslikani u isto y. Vrlo esto, funkcija f od interesa slika n-torku iz U u
taku u V. Neka je stoga U kartezijanski proizvod univerzuma, tj. U=U
1
xU
2
xxU
n
, a A
1
, A
2
,
A
n
n fazi skupova u univerzumima U
1
, U
2
,U
n
, respektivno. Funkcija f slika n-torku (x
1
, x
2
,
...x
n
) jasnog skupa U u taku y iz jasnog skupa V, tj. y=f(x
1
, x
2
, x
n
). Princip ekstenzije
omoguava funkciji f(x
1
, x
2
, x
n
) da bude proirena tako da deluje na n fazi podskupova
univerzalnog skupa U: A
1
, A
2
, A
n
, tako da vai:

gde je B fazi slika (takoe fazi skup) od A
1
, A
2
, A
n
kroz funkciju f. Fazi skup B definie se
kao:

gde je:

Uz jedan dodatan uslov da je
B
(y)=0 ako ne postoji nijedan (x
1
, x
2
, x
n
)U takav da vai
y=f(x
1
, x
2
, x
n
).

Razmotrimo nekoliko brojnih primera u cilju ilustracije ovog vanog principa.
Primer 9. Neka je U={1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10}. Fazi skup A= Velik dat je u obliku:

Ako je funkcija operacija kvadriranja f tj y=f(x)=x
2
, primenom principa ekstenzije, lako moemo
odrediti fazi skup B=Velik
2
prostim kvadriranjem elemenata skupa A. Dobijamo:


Primer 10. Imamo univerzalni skup U={-2,-1,0,1,2} i fazi skup A={(-,0.5),(0,0.8),(1,1),(2,0.4)}.
Funkcija je ponovo operacija kvadriranja y=f(x)=x
2
. Relevantne informacije i proraune je lake
uvideti konstruisanjem sledee tabele:

Iz gornjih kalkulacija, oito je da imamo dve take (-1 i 1) iz U preslikane u jednu jedinu taku
y=1. Stepen pripadnosti za y=1 je odreen kao maksimum stepeni pripadnosti pridruenih
takama x=-1 i x=1, odakle dobijamo
B
(y)=1. Odatle, fazi slika B je


Primer 11. Pretpostavimo da funkcija f preslikava ureene parove iz U
1
={-1,0,1} i U
2
={-2,2} u
V={-2,-1,2,3} i da je f(x
1
,x
2
)=x
1
2
+x
2
. Neka su A
1
i A
2
fazi skupovi definisani u U
1
i U
2

respektivno tako da je


i

Iskoristiemo princip ekstenzije da izvedemo f(A
1
,A
2
). Postupak raunanja se ponovo moe
ilustrovati sledeom tabelom:

Iz raunanja predstavljenih prethodnom tabelom, jasno je da imamo dva ureena para, (-1,-2) i
(1,-2), koji se slikaju u taku y=-1, kao i (-1,2) i (1,2) koji se slikaju u taku y=3. Stoga, moraju
biti uzeti njihovi maksimalni stepeni pripadnosti, respektivno. Sledi:



Dakle, fazi skup B, dobijen primenom principa ekstenzije je:

U sledeem izlaganju, cilj nam je da prikaemo neke primene principa ekstenzije.


4.1 Operacije nad fazi skupovima tipa 2

Princip ekstenzije se moe iskoristiti za definisanje operacija preseka (npr. algebarskog
proizvoda), unije (npr. algebarske sume), kao i komplementa nad fazi skupovima tipa 2. Neka su

A
(x) i
B
(x) fazi stepeni fazi skupova A i B, tipa 2, respektivno i neka su definisani relacijama

gde f i g zavise od x kao i od u i . Korienjem principa ekstenzije, dobijamo sledee:

Operator minimuma: ( ) B A

Operator maksimuma: ( ) B A

Algebarski proizvod: (AB)


Algebarska suma:


Komplement: ( ) A



4.2 Stepen konzistentnosti (bliskosti, zbijenosti) dva fazi skupa

Primenom principa ekstenzije na jednakost dva fazi skupa, moemo definisati stepen
konzistentnosti dva fazi skupa A i B kao

Primer: Pretpostavimo da se dve odobe nalaze u neko dogovoreno vreme, npr 18h. Oni imaju
razliite percepcije tog vremena. Neka je poimanje vremena 18h prve osobe predstavljeno fazi
skupom 18
x
, a poimanje tog istog vremena druge osobe predstavljeno fazi skupom 18
y
. Oba fazi
skupa prikazuje sledea slika. Tada je mogunost da e se prva i druga osoba zaista videti
odreena stepenom konzistencije skupova 18
x
i 18
y
i takoe je prikazana sledeom slikom:


Neka fazi skup A(B) oznaava stepen pripadnosti fazi skupa B fazi skupu A.
Korienjem principa ekstenzije, imamo:


Postoji jo veliki broj razliitih primena principa ekstenzije kao to je tzv. fazi aritmetika
u kojoj su binarni aritmetiki operatori sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja proireni, od
jednostavnih operacija nad brojevima, na primenu na fazi brojeve sa kojima emo se upoznati
neto kasnije. Takoe, fazi kardinalnost, koju smo ve pominjali, takoe je jedna od primena
principa ekstenzije.