PELARENJE FARAROVOM KONICOM

Dr med. Rodoljub ivadinovi, predsednik Saveza pelarskih organizacija Srbije 18210 itkovac, Ul. Stojana Janidijevida br. 12 (060) 444-01-01, (069) 444-01-01 apikult@gmail.com www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm www.spos.info/subpages/autorske_stranice/autorske_stranice.php?id=4

U Srbiji se lagano i skromno iri konica niskih nastavaka, poznata kao Fararova konica. Konica pod takvim imenom zvanino ne postoji, ali se to ime odomadilo u Srbiji, i verovatno de jednoga dana postati standardna konica, jer to itekako zasluuje. Spoljna visina svih nastavaka je 170mm, dok sve ostale mere apsolutno odgovaraju LR konici. Svi postupci u tehnici pelarenja se obavljaju lako i brzo, te se uz isto uloeno vreme i trud, moe gajiti mnogo vedi broj pelinjih zajednica u Fararovoj, nego u nekoj drugoj konici. Ali, u njoj se moraju gajiti iskljuivo jake pelinje zajednice. Samo tako moe da prui prave rezultate. Ovu injenicu mnogi prenebregavaju I ne posveduju joj dovoljno panje, pa ne uspevaju da sa ovom konicom ostvare dobre rezultate. Takoe elim da napomenem da u radu sa ovom konicom, poetnici imaju mnogo nepremostivih problema. Razlog za to je to su uli u pelarstvo povrno, bez dovoljnog teoretskog znanja, a ovo nije konica za takve pelare. Pitanje je da li je i pelarstvo, ako su dozvolili sebi da jednom ovako ozbiljnom poslu pristupe povrno i neprofesionalno. Po meni je glavna prednost Fararove konice to vam za rad sa njom nisu potrebna nikakva predavanja i nikakvo specifino predznanje vezano za tehniku rada, ako imate dovoljnog znanja o biologiji ponaanja pela. Jer, ako ga imate, kad otvorite konicu, pele vam same govore ta da uradite.

Godinji ciklus jednomatinog pelarenja

Iako pele danas imaju mnogo vie neprijatelja nego pre nekoliko desetina godina (Varroa destructor, prskanje biljaka pesticidima tokom cvetanja, veoma promenljive vremenske prilike i slino), pa pelinje zajednice bez pomodi sa strane retko dostiu optimalnu snagu za ranu pau kao to je bagremova, ipak sam se odluio za jednomatino pelarenje. Smatram da se pravilnom tehnikom pelarenja pelinja drutva mogu dovesti do eljene snage, uz strogo potovanje i pradenje lokalnih panih prilika (zato du ih kroz tekst navoditi). Ovo je samo jedna od mnogobrojnih mogudih tehnika pelarenja jednomatinim sistemom u Fararovoj konici, koju uglavnom primenjujem. Dodue, to je samo osnova rada na pelinjaku, koja se vrlo esto menja i prilagoava trenutnim uslovima bilo koje vrste. Na podruju gde pelarim, glavna paa je bagremova, poetkom maja. Za njom sledi paa od divlje kupine, krajem maja i poetkom juna, koja se nadovezuje na dugotrajnu slabu livadsku pau. Zato se posle bagrema pele danas sele na drugu bagremovu pau, jer bagremov med ima daleko bolju cenu od drugih vrsta meda, a zatim na livadsku pau. Ciljevi moje tehnike pelarenja su: zamena 50% plodinog sada tokom godine; zatita pela od bolesti pravilnom tehnikom pelarenja; zatita pela od varoe;

 med kao hrana za zimovanje; med nije sam sebi cilj. Opis tehnike pelarenja zapoedu od kraja oktobra. Stanje koje du opisati nastalo je krajem leta, a kako, saznadete iz daljeg teksta. Krajem oktobra, na podnjai se nalazi jedan nastavak odabranog medinog sada sa kvalitetno izgraenim radilikim sadem. Iznad njega su dva nastavka u kojima je krajem leta gajeno leglo. Meni nije bitno koliko tu ima meda, jer se iznad nalazi nastavak sa glavnom zalihom meda (sa medom od svih paa tokom godine, koji uvek stoji na vrhu konice ili u rezervi) za koji su se pele uhvatile. Podnjaa je sa mreom i potpuno je otvorena od oktobra pa sve do prve polovine februara, bez obzira na jainu zime. Zbog nastavka na podnjai, pelinje klube udaljeno je od direktnih udara vetra, te dobro zimuje. Tokom novembra ili decembra, kada nema legla, zajednice pela se tretiraju oksalnom kiselinom protiv varoe metodom nakapavanja (3,5%-ni rastvor dihidrata oksalne kiseline). Polovinom februara se mreasta podnjaa zatvara fijokom. Drutvo je tada ved znaajno zahvatilo vrni nastavak sa medom. Do kraja februara ili poetkom marta de se zamanim svojim delom preseliti u njega, dok de donji nastavak biveg plodita potpuno napustiti. Tada se taj nastavak skida sa konice i nosi na pretapanje. Tako se zapremina konice smanji za 25% (svojevrsno utopljavanje konice), a staro sade se uklanja (sa njim i potencijalno prisutni izazivai raznih pelinjih bolesti). Do kraja marta se drutvo intenzivno razvija u gornja dva od ukupno tri preostala nastavka, gde ima dosta meda i vlada zadovoljavajuda mikroklima. Krajem marta i poetkom aprila u mom kraju poinju da cvetaju vane medonosne biljke, crni trn i danarika. U povoljnim godinama, unos nektara i polena u konicu je veoma obilan i potrebno je mesto za njegovo smetanje. Zbog promenljivih vremenskih prilika, zamena mesta nastavaka kao mera podsticaja razvoja nije dala dobre rezultate u vedini godina. Zato pribegavam jednostavnom manevru. Nastavak sa kvalitetnim radilikim sadem koji se cele zime nalazio na podnjai i sluio kao zatita od jakih udara vetra kroz otvorenu mreastu podnjau, sada se premeta na vrh, dok se dva nastavka u kojima se tokom proleda razvijalo leglo sputaju na podnjau, bez izmene njihovih mesta. Tokom narednih mesec dana, tokom pae od voda, vrni nastavak de sluiti kao skladite meda. Zavisno od snage drutva, matica de predi u njega i polagati jaja. Na desetak dana pre bagremove pae u njemu de se nalaziti izvestan broj ramova sa manje ili vie legla okruenog medom. Tada izmeu vrnog i srednjeg nastavka stavljamo matinu reetku, ne traedi maticu. Vradamo se na pelinjak kroz 5 dana i traimo jaja. Tamo gde su jaja, tu je i matica. Ako je ona u donja dva nastavka (ispod reetke), to je najedi sluaj (te zato prvo i traim jaja ispod matine reetke), zamenimo im mesta. Ako je matica u vrnom (tredem) nastavku, nalazimo je, sputamo je u donja dva i takoe im zamenimo mesta. Zamenom mesta donja dva nastavka, donji koji je ved delimino osloboen legla i ima dosta praznih delija dolazi na viu poziciju i matica ima dovoljno mesta za polaganje jaja, to utie na smanjenu pojavu nagona za rojenje. Neposredno na poetku intenzivne bagremove pae (kroz nekih 78 dana) odmah iznad matine reetke dodajemo ceo nastavak satnih osnova. Pelama to nede predstavljati smetnju, ved naprotiv. Imade u neposrednoj blizini plodita priliku da izgrauju veliki broj satnih osnova, to takoe utie na smanjenje pojave nagona za rojenje. Zbog strogo odreenog, relativno malog prostora konice, tako snane zajednice veoma brzo i rado zaposedaju taj nastavak i grade sade. Tokom pae, sukcesivno i po potrebi dodajemo jo nastavaka iz rezerve, ovoga puta sa izgraenim medinim sadem. Vano je napomenuti da ovakav sistem rada zahteva jednogodinje matice u drutvima. Pojedinih povoljnih godina, kao i u normalnim godinama kod pojedinih pelinjih drutava, postoji potreba dodavanja etvrtog nastavka nekad i znatno pre navedenog perioda dodavanja nastavka sa satnim osnovama. Pelar se ne sme ustruavati da to uini, procenjujudi shodno razvoju legla, klimatskim prilikama i drugim faktorima, gde de ga dodati. Nedodavanje tog nastavka znatno moe povedati procenat pelinjih drutava koja de udi u rojevi nagon, a samim tim dodi de i do globalnog smanjenja prinosa. Za taj manevar pelar mora izuzetno dobro da poznaje biologiju ponaanja pela, a za to mu je potrebno zaista pozamano struno, teoretsko i praktino, tj. iskustveno znanje. Bez dovoljnog znanja u ovoj oblasti, pelar nema ta da trai na pelinjaku i ako pelari drugim konicama, o Fararovoj i da ne govorimo.

Sline principe primenjujem i kod narednih paa. Da bi razvoj drutava bio to optimalniji, na etrdesetak dana pre oekivanog poetka naredne pae, vrim zamenu mesta plodinih nastavaka, to obezbeuje povoljnu starosnu strukturu pela za najbolje mogude iskoridenje pelinje pae. Do sredine jula poinjem sa pripremama za zimovanje. Vrim poslednju zamenu mesta plodinih nastavaka. Iz nastavka koji se na poetku bagremove pae naao iznad nastavka sa satnim osnovama, nije vrcan med, i predstavljade rezervu meda za zimu. U dva plodina tela pele razvijaju leglo i smetaju polen, kao i manje zalihe meda. Cilj ovakvog rada je stvaranje to vie kvalitetno odgajenog legla tokom avgusta i sledstveno dobijanje to vedeg broja kvalitetnih zimskih pela. Krajem jula i poetkom avgusta tretira se protiv varoe. Tada koristim Apiguard, od 2006. godine, a prati ga oksalna kiselina krajem novembra, poetkom decembra. Kombinacija ova dva sredstva daje sasvim solidne rezultate ved sedam godina unazad. Pelinjak se nalazi na mestu koje je cele godine bogato polenonosnom paom, tako da pele u zimu ulaze fizioloki maksimalno spremne. Ako tokom avgusta bude sue, pa nema znaajnije podsticajne pae, pele se prihranjuju meavinom meda i edera, ili pogaama sa proteinima. Koristi se uglavnom med izvrcan iz najsnanijih drutava neposredno pre bagremove pae, koji su pele donele u vodnoj pai. Taj med se vrca iz plodita koje je kod tako jakih zajednica esto u to vreme blokirano medom i polenom, pa nije za prodaju. Ovako sam mu naao odlinu primenu, jer ga opet vradam u plodite i slui za odgajanje zimskih pela. Taj med se uva najmanje godinu dana pre dodavanja pelama, to obezbeuje nestanak eventualno prisutnih spora nozemoze u najvedoj meri, jer njih ima u svakoj konici, potvrdila su istraivanja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu PCR metodom, poto se broj negativnih uzoraka nalazi u okviru granica statistike greke metode. Do oktobra se pele ne uznemiravaju, ako smo obezbedili sve pomenute faktore. Ovakvom tehnikom jednomatinog pelarenja bez selidbe, poslednjih godina obezbeuje se proseni godinji prinos od 1530kg meda (zavisno od sezone), ako se ne seli. S obzirom na simbolian uloeni rad, to nije malo. Uz malo vie zalaganja i jedno seljenje na drugu bagremovu pau koja se nadovezuje na bolju livadsku pau nego to je imam na stacionarnom pelinjaku (ili se seli na tredu lokaciju samo na livadsku pau), to uglavnom i sprovodim, prinos se povedava za 5070%, retko vie poslednjih godina. Jer, klima je postala neumoljiva. Ako pogledamo poslednju sezonu (2013), cele godine, nodne temperature (kada se stvara gro nektara) su bile neverovatno niske, te je bilo nemogude ostvariti znaajnije prinose (sa izuzetkom suncokretove pae, na koju ne selim). Bagrem i dalje ostaje najznaajnija paa, i akcenat pelarenja je na njoj, kako zbog najvedih prinosa, tako i zbog najbolje cene meda. Zato pelari moraju da se trude da obavezno iskoriste dve bagremove pae, i to im mora biti prioritet. Fararova konica umnogome pomae iskoridenje dve ili i tri bagremove pae, sa drutvima u top formi sve vreme pae, sa najmanjom verovatnodom stupanja u rojevi nagon, ako se iole prate pelinje zajednice i izlazi se u susret njihovim nagonima. Pelar mora da uskladi stalnu borbu za to vie legla u konici, i to manje izraen rojevi nagon, ako eli da postigne najbolje rezultate ovom konicom. Fararova konica mu svojom konstrukcijom u tome umnogome pomae, jer se svi manevri obavljaju lako u svakom trenutku, i pelaru ostaje samo da svoj deo posla obavi pravovremeno, radedi u sezoni iskljuivo nastavcima (rad ramovima moe povedati prinose, ali je rad ramovima kod ove konice skuplji nego kod drugih konica, te ga ne preporuujem, jer je bolje imati manji prinos, ali manje i raditi, to se vie nego kompenzuje vedim brojem konica koje moe opsluiti jedan pelar). Mlada matica na prvom je mestu prioriteta, i tu ne sme biti kompromisa. Samo mlade matice mogu da obezbede vrhunske prinose, uz sve druge povoljne uslove. Ali, svi drugi povoljni uslovi su nitavni bez mlade matice.