1

SADRAJ: 03 .... UVODNA RE 04 .... UVOD U SIMBOLIZAM SLOBODNOG ZIDARSTVA 08 .... BAGREM AKACIJA 09 .... SIMBOLIZAM GRAENJA HRAMA 10 .... OD INTERNACIONALIZMA ... DO KOSMOPOLITIZMA 12 .... MASONSKA TAJNA 13 .... BROJ TRI 16 .... PET 20 .... 24 SATA OPSTANKA 21 .... BIOGRAFSKI PODACI DR ADOLFA FELESA 25 .... EZOTERINO SLOBODNO ZIDARSTVO 27 .... RENIK SLOBODNOG ZIDARSTVA 28 .... SLOBODNOZIDARSKI SAVEZ OD PRAISKONA DO SAVRENSTVA 30 .... NASILJE 34 .... CRKVA HRAMA U LONDONU 38 .... MERIDIJAN BOGOVA 39 .... MEMFIS MIZRAIM OBRED

Broj 2. Privatno elektronsko izdanje. Svi tekstovi su vlasnitvo autora. Zimski Solsticij 2013.e.v.

Biti "izvan" i "unutar" jeste bitna razlika, stoga postoji itava dinamika pristrasnosti i odbojnosti, predrasuda i uvreenih stereotipa o tome ko su i kakvi su "oni unutra". Postoji, dakako, i pitanje sebinosti, licemerja, nadmenosti i elitizma onih koji su "unutar" spram onih koji su "profani". Masonerija svojim Znanjem eli da dobre ljude, koji su stupili na put Sa-Znanja uini boljima, te da se grube osobenosti ega izravnaju da ak i grubi kamen moe da postane pravilna Kocka kako bi smislom ivota svaki ovek svrsishodno dao uinak u sveoptem civilizacijskom egzistiranju. Kako postoji uvid da "profani" svet obitava u nekontrolisanom Haosu previranja i preplitanja sila, tako Bratstvo ima nameru da u taj Haos uvede strukturalni Red. Ovo je kompleksna drutvena tema, a za iniciranog sve poinje na linom planu. Slobodno Zidarstvo kao jednu od osnovnih premisa svog postojanja pretpostavlja iniciranje posebnog Sa-Znanja koje se lanovima prenosi prilikom prijem a (a potom i prilikom Unapreenja i Uzdizanja). Stoga postoje oni koji su primljeni u "Bratski lanac" i postoje oni koji su "profani" - izvan Hrama. Pitanje diskriminacije moe da postoji - ali, koliko o tome odluuju ljudi (pametno ili sebino) utoliko se ivi sa uverenjem da je i lino Veliki Neimar Univerzuma na svoj nain napravio odu "podelu" i "odabir". Na ljudima je da sebe odrede da li e biti van Sa -Znanja, da li e mu teiti i da li e iskoristiti svoju priliku kada su koraknuli u Veliki Hram. Razmatrajui Masonsko Znanje oni koji su "profani" nikako ne mogu da pojme stanje uma onih koji su "unutar" - to je jednostavno pitanje iskustva - a intelektualno izuavanje (itanje) teksta rituala nije dovoljno da bi neko postao "Brat". Postoji pak odrednica da oni koji i nisu "inicirani" mogu iveti po masonskim principima te se takvi prepoznaju po odreenim kvalitetima visokom standardu moralnosti, radnom angaovanju i raznolikim vrstama ispoljavanja vrlina. Bar bi celokupno Bratstvo htelo da svi lano vi emaniraju sve vrste kvaliteta. No,... ljudi smo... Masonsko Bratstvo ili pak masonska organizacija (postoji izvesna razlika u ova dva 'naziva') predstavlja strukturu duhovne kole, iji sadraj pouka ima irok dijapazon dejstva, tako da ovek ima mogunost da na osnovu Samo-posmatranja, Samo-analiziranja, izuavanja masonskog Znanja doe do odreenih zakljuaka kako bi sebe unapredio, da izazove promenu u sebi i da potom zaista bude kvalitetniji primerak nae civilizacije. Podrazumeva se da ne pravim diskriminaciju izmeu Mukaraca i ena, tj. izmeu Brae i Sestara jer ak je i po Povelji ljudskih prava jasno da koncepti prolosti moraju da se menjaju - pa i Bratstvo. Forma koju ima Slobodno Zidarstvo uva Ideju. Gruba forma mora biti dobrano isklesana i uglaana da bi civilizacija, kao jedan Hram ovenosti sebe sagledao i usavrio kao splet univerzalnih ivotnih sila. Biti unutar Bratstva jeste blagodet mogunosti da se pomogne "profanima", ali - "Libela" ne deluje samo unutar Hrama, ve i izvan. ... zato na stranicama koje slede neete saznati o onim "iniciranima" koji su na sebe preuzeli ovaj Rad, ve ete, u njihovoj elji da slue dobrobiti svih, saznati vie i jasnije o Slo bodnom Zidarstvu. Br.S..

Albert Gallatin Mackey u svojoj Enciklopediji masonstva smatra slobodno zidarstvo moralnim sistemom obavijenim velom alegorije, a ilustrovan simbolima, ime se slau i drugi autoriteti ove oblasti. Uloga simbola slobodnog zidarstva je, kako smo videli, da podstie um onoga koji je krenuo put Istoka na kontemplaciju o svojoj moralnoj i duhovnoj ulozi sa namerom da, zajedno sa svojom sabraom, oveanstvu ponudi vrednosti koje e ljudsku zajednicu uzdizati na vie nivoe svesti o svom postojanju, razlozima opstanka i putu koji treba da se pree. Meutim, zbog naina na koji se simboli vrlo esto prezentuju, njihov efekat biva umanjen. Skoro redovito, simbolu se pripisuje odreeno znaenje i daje njegovo tumaenje, ali se prenebregava injenica da je on deo monog sistema. Pojedinani kamen, bez obzira koliko je precizno opisan, ne daje jasnu sliku o njegovoj ulozi i mestu u graevini. Objanjenjem pukog znaenja i implikacije pojedinanog si mbola, bez objanjenja njegove uloge i mesta u ritualu gubi se njegov pravi smisao. Od momenta kada slobodni zidar, putem inicijacije, postane lan svetskog Saveza i krene na put ka Istoku, zapoinje i njegovo traganje za smislom, porukama i tajnama Kraljevske umetnosti. Vodi ga arka elja da mu se, to pre, ukae mogui misticizam velikih tajni o kojima je sluao. Naalost, umesto velikih otkrovenja, sva divna filosofija ini mu se pukom imaginacijom koja kod njega izaziva razoaranje. Pa ipak, prirodna ljudska radoznalost vodi ga ka saznavanju onoga ta se krije iza velikih rei koje su mu zaplele um. Iako je pri inicijaciji osetio neku udnu mo trenutka i postao svestan kolektivne snage bratstva, ako se sa njim ne radi, neminovno ga savlauje oseaj da, u teatralnom uvebavanju stereotipnih postupaka teko nalazi svoje mesto. Videi, oseajui i znajui da ga okruuje simbolika koja je rasla i usavravala se od samih poetaka ljudskog drutva, ima ogromnu elju da je upozna. U nekim loama, instruisanje novaka je sutina rada na poetnim stepenima. Iskusniji lanovi Saveza prenose im lekcije, predajui im, nesebino, svoje znanje i dovodei ih tako pod isti krov filosofije i umetnosti slobodnog zidarstva. Kako bi brat postao stvarni brat, a ne samo etiketirani nesmisao slobodnozidarskog postojanja, zadatak ostale, iskusnije brae je da ga priblie sebi i divoti Kraljevske umetnosti Ako se malo panje posveuje usavravanju njegovog duha i ostavlja jaz u znanjima i

saznanjima slobodnozidarskih svetala, da li se uopte odmaklo od zbrkane profanosti koja se plemenitim ciljevima nastoji nadvisiti? Da bi se slobodno zidarstvo irilo, a treba da se iri zbog velike izgradnje hrama koji e ljudskom drutvu osvetljavati put u savrenu budunost, nezaobilazno je instruisanje brae u slobodnozidarskoj simbolici i znamenjima. Savladavi osnove slobodnozidarskog simbolizma, svaki brat e moi da mu prida svoj lini smisao, u skladu sa svojim zanimanjima i pogledima na svet, koji e mu davati podstreka i voditi kao u njegovom radu. Gde se nalazimo i ime se bavimo? Simbolika uopte, i simboli pojedinano, imaju neku osnovnu ideju na kojoj se zasnivaju. Mnogi autori, i u prolosti i danas, pokuavaju da ih objasne na razliite naine. Jedan od osnovnih principa simbolizma je da: postoji neka osnova, koja nije uniformna, jer je podlona raznim varijacijama tumaenja i sagledavanja. Generalno se slaemo sa osnovom, ali smo slobodni da svoja tumaenja prilagoavamo, na osnovu ivotnih filtara koji su nam formirali linost. Uostalom, kroz te filtre, koje smo stekli svojom genetikom i psiholoko- kulturolokim razvojem, ivei u odreenoj sredini, proputamo sve to nam se deava u ivotu. Koji nema je cilj? Da postanemo duhovno razvijeniji i da sebe i svet oko sebe i nimo boljim. To je pozitivna duhovna namera, u svemu, svuda i svagda, a sve ostalo raa se iz nje. Kuda idemo? Nepobitno je da nas u traganju vodi - nada. Ako ne razumemo i smatramo apsurdnim, pa ak i smenim, rituale kroz koje slobodni zidar prolazi nanovo i nanovo, zato im je, kroz vekove, posveivana tako ogromna panja? Ako se upitaju oni koji su proli inicijaciju ta ih se najvie dojmilo, odgovori e biti razni. Neki e rei da je to bio oseaj pripadnosti bratstvu, lepota rituala, divna lekcija o simbolizmu ili oseaj buduoj posveenosti moralu, ali ako ih zamolite da objasne ta pod tim podrazumevaju, malo ko e vam dati konkretan odgovor, a o istoj stvari e se ukazati iroka lepeza veoma raznorodnih stavova. Meutim, svima je zajednika nada da se iza sve simbolike i rituala krije neto to treba otkriti. Zapravo, to je razotkrivanje osnovne ljudske osobine: radoznalosti. injenica je da je slobodno zidarstvo u poetku bila kola u kojoj su se lekcije usmeno prenosile a kasnije, da bi b ile zapamene, ponavljale putem simbolizma. Bez obzira na ponavljanje, ak i

onima na viim stepenima, simbolizam nije uvek najjasniji. esto se grei to se simbolika percipira kao lekcija ili ak dogma. Ona to jeste u svojoj osnovi, ali ovek 21. veka, nauenm, skeptian i nepoverljiv kakav je, koji svoje slobodnozidarsko delovanje usmerava na mnoge budue vekove, negujui zidarske kvalitete koji e budunost preinaiti u objekat divljenja, treba da probudi, uz bratsku pomo, svoju kreativnost i svoja postojea saznanja bratski, nesebino, podeli sa drugima. ta je u sri? Svaki simbolizam sastavljen je od sledeih elemenata: stvarnih (fiziko-realnih), onih koji proizvode efekat, predstavnikih (koji zastupaju neto), istorijskih, moralnih i onih koji su posveeni neemu. Stvarni elementi simbola su oni koje sam simbol prikazuje. estar je: pomona alatka za crtanje krunice zadatog poluprenika oko date take ili dela krunog luka. Moe se takoe koristiti i kao alatka u navigaciji za prenoenje rastojanja na mapi. Slobodnozidarski estar proizvodi efekat kao simbol jer opisuje granice i odrava slobodnog zidara u vezi sa celokupnim oveanstvom, dakle stvarni i efektivni elementi ove alatke i arhitekte i moreplovca daju njenu osnovnu simboliku. Istorijski, moralni i posveeniki e lementi su od sekundarne vanosti. Korienje estara kroz istoriju povezuje oveka dananjice i njegova znanja sa osnovnim znanjima onih koji su postojee znanje zaeli i koje potujemo kao roditelje sadanje civilizacije. Moralne implikacije estara kao odreivaa pravca i okvira, sveta u kojem slobodni zidar razvija svoje delanje, vie je nego oigledno, a takoe je to i posveenost navedenim principima izraenim kroz simbolizam estara. Da li je, meutim, gornji simbolizam jasan onom koji se sa estarom susretao samo u koli na asovima geometrije, ili ak ni tamo? Ne, nikako. Da bi se simbolizam razumeo, potrebno je prethodno verbalno objanjenje. Tek tada e slobodni zidar, kadgod ugleda estar sam ili u kombinaciji sa drugim simbolima prizvati u seanje i simboliku i uputstvo koje ta alatka daje. Prizivanje nauka simbola ini slobodno zidarstvo progresivnim jer sistem nauka tri prva stepena spaja osnovnu simboliku u jednu strogo organizovanu i meuzavisnu celinu. Jedan simbol ne samo da prozilazi iz drugog i od njega zavisi ve se svi stapaju u homogeni i samodokazujui sistem kojim se odrava i osveava slobodnozidarska misao. U poetku, objanjenja i simbolizam koji iz njih proizilaze, nisu najjasniji, ali se upornim traganjem za drugim, boljim objanjenjima shvata da su SAMO- OBJANJIVI. To je, u sutini, izgubljena masonska re za kojom se traga i koja se, moda, nikad i nee pronai, ali se ipak pronalazi njena zamena i nada da e se

ona prava u nekim daljim ivotima i sama ukazati kao nag rada za velelepni hram sveopteg doprinosa svetu dobrote i radosti. Simbolizam loe Loa je u poetku bila svaka prostorija ili svaki prostor u kojem su se okupljali slobodni zidari. Bilo je to okupljalite i sveto mesto hram, koji je zraio posebnom , sjedinjenom energijom onih koji su u njemu boravili, jer su se snanim talasima mueva posveenih istom plemenitom cilju budili blagotvorni oseaji zajednitva i potovanja V.N.U., koji je svet i oveka ba tako i zamislio. Slobodnozidarska loa predstavlja, zapravo, oveka pojedinca i simbol je duhovnog hrama, po Mackeyu hrama koji nije nainjen rukama i vean je na nebesima. Nije li to zakon o neunitivosti duha i energije? Loa se smatra fiziki osimboljenim kolektivnim skupom brae i prihvata se kao simbol sveta, a svet tako simboliki predstavlja Boji hram. Nathaniel Parker Willis (1806-1867), Mackeyev savremenik, pisac, pesnik i izdava i slobodni zidar u jednoj svojoj odi pisanoj povodom osveenja jedne crkve kae: Adam je bio prvi hram koji je Bog stvorio, njegov prvi ugaoni kamen. Smestio ga je pod bezgranino nebo, prostreo mu pod, zelen i svetao i navukao zavese od jutarnjeg svetla. Divei se Bojem stvaralatvu, ljudi uzviknue: O, Boe, ne moemo, a nismo ni dostojni, da od Zemlje i neba gradimo dom za Tebe, ali pogledaj ono to smo Ti prineli skroman hram nainjen naim rukama. To nije veni hram o kojem govori Mackey ve je to mesto gde se veni, duhovni hram doivljava. Ovo je prvi stepen slobodnog zidarstva iz kog se razvijaju i simbolika i detalji iz kojih istiu slinosti sa onim na emu se i zasniva na oblicima, nosiocima simbola, ornamentima i optoj konstrukciji i unutarnjoj organizaciji. Loa ima oblik paralelograma ili produenog kvadrata koji se, po duini, prua u pra vcu istok-zapad. Svaki drugi oblik: kvadrat, krug ili trougao ne moe da predstavlja simboliku ideju loe koja se eli preneti. Danas se zna da je zemlja elipsoidnog oblika spljotena na polovima, te od takvog geometrijskog tela nije mogue nainiti izdueni kvadrat. Slobodnozidarski simbolizam loe kao ploe, meutim, dokaz je drevnosti samog slobodnog zidarstva jer je u pradavnim vremenima, pa i u vreme graenja Solomonovog hrama, Zemlja zaista smatrana izduenom, ravnom ploom. Ako bismo na mapi svet a oznaili, jednim izduenim kvadratom, granice u Solomonovo vreme poznatog sveta, te bi granice ile malo severnije i junije od Sredozemnog mora, te od panije do Male Azije na istok i formirale izdueni kvadrat, obuhvatajui junu

obalu Evrope, severnu obalu Afrike i zapadne oblasti Azije. Duina paralelograma bila bi 60 stepeni u pravcu istok zapad, a irina dvadeset stepeni u pravci sever-jug. Taj je produeni kvadrat predstavljao je ono za ta se u Solomonovo vreme verovalo da je ceo svet. Simboli no, bila je to loa, dok su Herkulesovi stubovi na zapadu, sa obe strane Gibraltara, smatrani stubovima Jakin i Boaz smetenim na ulazu u Solomonov hram. U starim spisima, svet i univerzum su sinonimi, a mnogi jezici, po ugledu na engleski obiluju izrazima u kojima se spominju etiri ugla sveta (all four corners of the Earth), gde strau uvaju etiri anela. U odnosu na univerzum, duini i irini dodaju se visina i dubina, te se kae da je loa oblika dvostruke kocke. vrsti oblik Zemlje i neba iznad njega ocrtavaju kocku, te se sav univerzum ukljuuje u simbolike granice slobodnozidarske loe. Ako znamo da je Loa

po svom obliku simbolika, a ujedno oznaava i granice sveta, na osnovu toga moemo da razumemo i racionalno objanjavamo i mnoge druge simbole prvog stepena. Njih uporeujemo sa mnogim drugim institucijama drevnoga sveta. Treba naglasiti da je ova simbolika sveta, predstavljenog mestom inicijacije, bila rairena u mnogim drevnim ritualima i misterijama. Kako se dolo do ovog simbolizma sveta i univerzuma? Videemo to na primeru oficira loe, okruenja loe i ornamenata u njoj. Po Veleasnom Dr. George Oliveru (1782-1867), koga neki smatraju osnivaem Litrerarne kole slobodnog zidarstva, Loa treba da bude oblika dvostruke kocke kao i zraajni amblem snaga tame i svetlosti u toku stvaranja, ne na osnovu celokupnog vidljivog univerzuma u svoj svojoj znaajnosti, sa mnotvom solarnih sistema, ve po pojednostavljenom vienju antikog

drutva gde je Zemlja pod, a nebo tavanica. Po Dudley u Wrightu, Neuvebanom oku se ini da Zemlja koegzistira sa nebom iznad nje omeujui jedan prostor oblika kocke ija je osnova Zemlja, a nebo gornja povrina. Slobodnozidarski prikaz loe odnosi se ba na to. Pod loe je nivo rudimentarnog oveanstva i sredina u kojoj pojedinac ivi i dela, celokupnost drutvenog miljea sa svim pojedincima sa kojima je u bilo kakvoj vezi: prijateljskoj, bratskoj ili poslovnoj. Prostor u kom sede majstori, u mnogim loama je uzdignuta platforma, simbolizirajui injenicu i pretpostavku da je majstor koji tamo sedi apsolvirao lekcije koje mu je njegova Loa predstavila i da se karakterno uzdigao iznad obinog oveka, te da je uspeo da nadvlada izazove svoje tzv. nie prirode. Simbolino, svaki slobodni zidar treba da proe svoj duhovni put poseujui mesta u Loi i odgovarajui izazovima koja ta mesta simboliki postavljaju, te to treba da se utisne u njegov um. Tri glavna oficira loe sede na istoku, zapadu i jugu. Njihovi poloaji se odnose na izlazak, najvii poloaj i zalazak sunca Mesto Drugog nadzornika simbolizuje injenicu da je onaj koji tu sedi stekao potpunu kontrolu nad svojim fizikim biem, te se tako, za jedan stepen uzdigao iznad obinog oveanstva.

Mesto Prvog nadzornika simbolizuje injenic u da je brat koji tu sedi, barem teoretski, savladao izazove svog fizikog, a takoe i emotivnog bia. Mesto Uvaenog stareine simbolizuje injenicu da je on nadvladao sva tri izazova svoje nie prirode tj. fizike, emotivne i mentalne izazove. Koliko je ovo zadnje teko moemo da shvatimo samo ako smo pokuali da kontroliemo svoje misli. Kontrolisanje fizikog bia je relativno lako, emocija i elja znatno tee, ali je um kao divlji konj koji treba da se ukroti, koji se stalno otima, propinje i svom snagom nastoji da pokida spone koje ga vezuju. Zadatak je slobodnog zidarstva da ui brata, uz pomo ostale brae, toj kontroli uma. Svaki slobodni zidar treba da proe svoj duhovni put, simbolizovan u putovanju kroz svoju Lou, u skladu sa karakteristi kama svog unutranjeg bia. To putovanje nije konano, jer je broj mesta u loi fiziki ogranien, ali je vana simbolika zahteva koje ta mesta predstavljaju, kako u odnosu na svakog oveka, tako i slobodnog zidara koji, svakim svojim ulaskom u Lou, oivl java nauk lekcije koju je primio, a koja je u skladu sa oekivanjima koja je pred njega postavio V.N.U. Stoga, Loa je hram, sveto mesto u kom ivi duh Velikog Neimarstva. Br. K.H.

U SLAVU VELIKOG NEIMARA SVEMIRA U IME UNIVERZALNOG SLOBODNOG ZIDARSTVA SLOBODA, JEDNAKOST, BRATSTVO Ima li lepeg mesta za sublimaciju asocijacija na drvo bagrema nego otii u prirodu, sesti ispod njega i prepustiti se mislima. Sticajem okolnosti to se deava lepog, sunanog, prolenog dana. uma, proplanci, mir, tiina a opet nekako sve vri u prirodi, budi se ivot. etam proplankom razgledam stabla i kronje, veinu vrsta prepoznajem, za neke nisam siguran. Nailazim na bagreme, njih je lako prepoznati. Jedan se nekako izdvojio na obodu umarka, idealno mesto za moju misiju. Prva asocija Hiram Abif, ali treba biti iskren prema sebi. Da me je neko pre par godina pitao na ta me asocira drvo bagrema, Hiram Abif sigurno ne bi postojao kao asocijacija. Zapravo u zavisnosti od mog ivotnog doba, razliite asocijacije su preovladavale. Seanja me vraaju u detinjstvo. Med. Ipak je to prva asocija na drvo bagrema. Dok jo nisam znao da razlikujem vrste drvea ali sam znao da itam, seam se tegle mnogo ukusnog sadraja sa loim rukopisom ispisanim natpisom: BAGREMOV MED. Domai, podrazumeva se, sa porodinog imanja u okolini Beograda. Najbolji, najistiji, najzdraviji. Tako je bar deka opisivao eliksir ivota. Kasnije je bilo i bolnih iskustava. Seam se pela koje su znale da me acnu kada bi se pribliio previe konicama, smetenim u hladu dekinog bagremara. Bagrem me asocira i na iglu a Boga mi i malo krvi. Tokom letnjih raspusta esto sam sa dekom iao u zabran da mu pomaem da nasee drva za ogrev. Seam se njegovih rei da je bagrem najtvre drvo, da najbolje dri vatru i bezbroj upozorenja da pazim na trnje. Ponekad sam se ipak bocnuo, kao da je bagrem slao neku poruku. Gledam ga, lepo drvo, zdravo drvo, koren pripada mojim uiteljima ivota. Stablo me asocira na mene i na moj razvojni put. Kronja na razvoj moje porodice, ivota, znanja, posla. Neke su due neke krae, svakako ima jo mesta za napredak, rast i razvoj. Hlad u kome sam sedeo se pomerio, sunce me je umilo, obasulo toplinom, prosvetlilo i pomerilo moje asocijacije. Hiram, tajna, smrt, bratstvo, put, univerzum.

Koren i dalje pripada uitelju, krvavim rukama krivokletnika je prerano onemoguen da dalje stvara, ali samo fiziki. Ispod akacije pod kojom je po legendi skonao, njegov duh je preko korena nastavio da napaja sve ljude dobre volje da nastave da zidaju Hram u samom sebi kao i drutvu oko sebe. Iz korena raste stablo, ivot i znanje dolaze iz zemlje. Asocira me na stub mudrosti. Asocira me i na tri stepena koja sam proao u slobodnom zidarstvu. Raduje me injenica, da ne vidim oko sebe ni jedan truo bagrem, bolestan, kriv ili da raste preblizu drugog drveta. I ako samonikao, svaki bagrem je ostavio dovoljno mesta za rast i razvoj onog drugog drveta. Nije kraj, stablo se nadograuje. Grane me asociraju na usavravanje. Nisu sve iste. Neke su nie neke vie. Zajedniko im je da sve rastu, bre ili sporije ali su sve usmerene ka nebu kao da ele da ideju korena kroz koncentraciju stabla proire na univerzum, da ga zagrle, da mu se priblie. Nije kraj, na vrhu grana cvetovi. Cvetovi me asociraju na obnavljanje ivota, na plod iz koga se ivotni ciklus nastavlja. Prijatan miris se iri, nekako je umirujui, blagotvoran, oputajui. Nije kraj, uje se zujanje, stie pela. Slee na cvet paljivo izvlaei iz njega esenciju onoga to je proizveo koren, stablo, grane i cvetovi. Valjda je zato narod smatra najpametnijom, najkorisnijom, najvrednijom. Odlazi ka nebu i iri ono to grane ne mogu da dosegnu. Imaju pela i bagrem neto zajedniko, bodlje. Pela aoku, bagrem trn. Seam se okusio sam i jedno i drugo. A ta e im.? Da se zatite. Bagrem od onih, koji bi hteli da se prebrzo popnu na njega. A pela da ubode onoga koji nije prijatelj mudrome. Drvo ivota alje im jasnu poruku da se do univerzuma ne stie veranjem po drvetu nego kroz koren preko stabla, grana, cvetova i na kraju preko pele simbola mudrosti put ka univerzumu je otvoren. Nailazi seljak i pita me ta sam se zagledao u bagrem. Rekoh mu, lepo drvo puno ivota i simbolike. Jes vala, nema boljeg odgovori on. Odali smo potu bagremu svako na svoj nain. On reima ja mislima. Rekao sam. Br. V.J.

U SLAVU VELIKOG NEIMARA SVEMIRA U IME UNIVERZALNOG SLOBODNOG ZIDARSTVA SLOBODA, JEDNAKOST, BRATSTVO ASNI STAREINO, POTOVANA BRAO NA ISTOKU, DRAGA BRAO U KOLONAMA NA SVOJIM MESTIMA DUNOSTIMA

Ako analiziramo fiziku izgradnju Hrama, nedvosmisleno dolazimo do zakljuka da je za njegovu gradnju najbitnija lokacija. Veina njih je sazidana u najdubljoj prirodi, miru i tiini i sigurno je da su planeri njihove izgradnje na tim mestima oseali posebnu energiju, mir istou, zatienost. Kada povuemo paralelu logino mesto za izgradnju Hrama u nama je dua jer ona simbolizuje sve navedeno. Duboko je u nama, svakao ista, smirena, nosi neku posebnu energiju, moda teko objanjivu ali svakako prisutnu. Dua je jedina u nama koja se ne potresa i kao takva je idealna za izgadnju Hrama kome je kao i zemaljskom potrebna podloga koja se ne pomera jer to su osnovni preduslovi da Hram dugo opstane na tom mestu i bude spreman za nadogradnju. Pored savrenog mesta, ta nam je jo potrebno za izgradnju hrama? To je svakako kvalitetan materijal. Taj materijal simbolizuje nas same, svaka naa pozitivna osobina ugraena u Hram ini e ga duhovnijim i oplemenjenijim. Smisao Hrama je u sutini istovetan sa smislom oveka i sveta. On nije jednostavno samo simbol duhovnosti ve i mesto gde se ona realno otkri va. Saznanja koja se u njega ugrauju i nain na koji se ugrauju, treba da govore za oveka prihvatljivim i razumljivim jezikom, jer takav Hram afirmie i pozitivno vrednuje samu materiju i daje lini karakter. Tako, pravi Hram progovara unutar nas, otkriva se kao re i kroz njega se pojavljuje unutranja istina oveka i na veni smisao porodice kao krvotoka Hrama i zajednitva kao njegove kompaktnosti sublimirane u dugovenost. Ulaskom u bratstvo dobio sam novu dimenziju ivota, pa samim tim i potrebu za renoviranjem Hrama u sebi koji sam izgradio a da nisam bio svestan njegovog postojanja i znaaja. Istovremeno sam shvatio da je pored renoviranja potrebno i veliko spremanje.

Prihvatio sam se posla i krenuo da istim i najmanju neistou u Hramu, uklonio sav kieraj i metale koji su moj Hram inili svetlucavim i privlanim za eljene i neeljene goste koji su svojim posetama znali da ga zaprljaju ili ostave po koji tovar negativne energije izazvane zavisnou, sujetom i poastima p rofanog sveta. U venoj svetlosti Hrama se otvara beskonani put , zato je veoma bitno adekvatno unutranje ureenje Hrama. Prvenstveno, ivopisom, duhom, pravilnom postavkom otvora kako bi toplina i svetlost objedinila nebesko i zemaljsko i tako stvorila prostor za otvaranje tajne besmrtnog zajednitva. U potrazi za nadogradnjom svog unutranjeg Hrama konsultovao sam ovozemaljske Hramove i shvatio da sam napravio krupan previd kada nisam napravio predvorje. Predvorje ima jak smisao jer ako direktno uete u srce hrama i sa sobom sluajno ili namerno ponesete odreene neistoe postoji mogunost da uprljate moj Hram, ovako predvorje daje ansu i Vama i meni da se proistimo i produimo ka srcu moga Hrama isti i neukaljani kako bi zajedno nastavili nadogradnju mog, vaeg i zajednikog Hrama. Kao ovek koji veruje u Boga elim da moj Hram bude mesto na kome se pojavljuje i istinski ostvaruje zajednitvo oveka i oveka, oveka i tvari, oveka i Boga, mesto gde su nebo i zemlja jedno. U takvom Hramu i takvim duhom nadahnutim, sve je stvarno i savremeno a istovremeno i nadumno. Kao takav, Hram postaje nosilac i svedok istine koja oslobaa od prolaznosti i obmane, lai i nesavrenstva, zla i smrti, uvodei nas u tajnu ivota venog , u Svetinju nad svetinjama u blagosloveno Carstvo, Oca, Sina i Svetoga duha. ovek bez Hrama u sebi je ovek bez due i taman kada sam pomislio da sam neto uradio shvatio sam da su radovi tek poeli. Rekao sam. Brat: V. J. P.K.U. Na Orijentu Beograda, 8 dana, meseca februara 6011 G.I.S.

Pionirska Loa Singidunum Istok no. 1899 u Orijentu Beograd - MMMR Le Droit Humain
Na Brat Gotthold Ephraim Lessing je rekao I najsporiji, ako ne gubi iz vida svoj cilj, ide jo uvek bre od onog, koji luta bez cilja . Kratki Beogradski istorijski osvrt Pripreme na formiranju prve i za sada jedine Meovite Meunarodne Masonske Loe Reda Le Droit Humain na tlu Srbije obavljene su u periodu 2002 2008 E:.V:. godine stvaranjem Svetenog Trougla u Beogradu. lanovi tog Svetenog Trougla su razliite narodnosti crnogorske, srpske i bugarske. Po milenju najstarijeg lana (iniciranog u Atini Grka), koji je kasnije izabran za Stareinu, time je internacionalizam ugradjen u temelje budue Loe. Godine 2009 E:.V:., na Paljenju vatre, Uspostavljanju i Dobijanju Harte nastanka Loe, pozvani su braa i sestre iz Loe Filipopolis Bugarske

federacije, ijim svesrdnim zalaganjem i s ijom pomoi je stvoren Sveteni Trougao , a kasnije i uzdignut dovoljan broj majstora za nastanak nove Loe. U znak zahvalnosti, odlueno je, da se ime nove Loe no. 1899 u Orijentu Beograd formira tako, to e se nazivu Singidunum dodati Istok. (Bugarska se nalazi istono od Srbije). Time, nezavisno od nepovoljnih politikih prilika i ksenofobije, koja vlada tih poratnih godina medju stanovnitvom Srbije, postignuto je to da se P:. L:. Singidunum Istok ne zaa uri u nacionalizam, ve i simbolikom svog imena, ukae na svoje usmerenje ka internacionalizmu. Pojam internacionalizam i njegova etimoloka osnovica Nacija je izraz koji potie od latinske rei Natio. Oznaava grupu ljudi, koji dele zajedniki identitet, odnosno nacionalnu svest, temeljenu na nekim zajednikim elementima, kao to su jezik, religija, kultura, istorija i dr.. Ni na jednom jeziku Slovena, kojima Srbi pripadaju, re Natio ne znai nita. Sloveni, koriste izraz

10

NAROD za zajedniku etniku pripadnost. Ali kleriko-feudalne elite u Evropi izmeu 10-12 veka, uvele su pojam Nacije, kako bi se naro di razdrobili i lake kontrolisali, pogotovu zbog Slovena, koji su tada inili 70-80% populacije Evrope. Kasnije, nezavisno od interesa kleriko-feudala, prilikom razvoja svesti o zajednikom evropskom delovanju kao i narasle svesti o jaini tog delovanja, od rei inter i natio, nastala je kovanica Internacionalizam. To je naziv za ideologije i politike doktrine, koje smatraju da se meunarodni odnosi moraju temeljiti na sporazumevanju, mimo pojedinanih grupnih ili nacionalnih interesa, odnosno povezivanjem naroda preko nacionalnih granica. Rad u Pionirskoj Loi Sa takvom doktrinom Singidunum Istok ve sledee 2010 godine, na polju internacionalizma, uestvuje u organizaciji internacionalnog Susreta Zemalja Dunavskog Regiona - lanica Obedijencije Le Droit Humain. Zbog povoljnog geografskog poloaja Beograda na Dunavu, nezavisno to je jo uvek samo Pionirska Loa, upornim zalaganjem svog Stareine, Singidunum Istok dobija ulogu domaina. Oseajui to kao veliku ast ali i obavezu, Loa organizuje i ostvaruje taj internacionalni susret. U faktikom Radu tog susreta, podignuto je pet graevina na temu Izazovi koji stoje pred Masonstvom Centralne i Istone Evrope. Osim Loe Singidunum Istok Beograd, koja podie jednu od tih gradjevina, u podizanju ostale etiri Gradjevine uestvuju predstavnici vie Loa Austrijske Federacije, kao i Loa FIlipopolis i Loa Orfej Rodopska legenda, Bugarske federacije. Tom internacionalnom susretu kao posmatrai prisustvuju i predstavnici Loe Tolerancija i Bratstva iz Madjarske. Ciljevi i zadaci tog internacionalnog susreta ostvareni su u potpunosti. Braa i Sestre iz vie zemalja, ujedinjeni stremljenjem ka slobodi i ispunjeni bratskom ljubavlju, proslavljaju na zajednikoj trpezi zavretak Rada i dogovaraju se o periodinom okupljanju, radi razmene saznanja o delovanju internacionalizma. Stvaranje globalnog sela Vreme razvijenog, tehnolokog kapitalizma vreme je novog pojma globalizacije. Globalizacija je pojam koji se koristi za opisivanje promena u drutvu, kulturi i svetskoj ekonomiji, koja vodi do dramatinog porasta meunarodne trgovine i razmene ljudima i idejama. Globalizacija se kao termin, posmatra pre svega sa gledita ekonomije, gde se u prvi plan stavljaju njen uinak na liberalizaciji i razvoju slobodne trgovine. Ali uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo vie aspektata drutva: zbliavanje razliitih delova sveta, vei protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo medju razliitim stanovnicima zemljine kugle. Sa takvim saznanjem, a zahvaljujui brzom razvitku elektronskih medija - radija, televizije i interneta, Markonijeva era na Zemlji konano zamenjuje Gutenbergovu, odnosno nastaje era globalnog sela.

Samim tim Balkan, kao probueni deo sveta tei prikljuenju globalnom selu Zbog izolovanosti u kojoj Srbija na Balkanu ivi u godinama s kraja prolog i poetka ovog veka, sa nacionalnom sveu utemeljenoj na elementima jezika, religije, kulture i istorije, Loa Singidunum Istok mogla je ostati samo grupa ljudi, koja deli zajedniku tajnu, mogla je ostati utamniena u svom identitetu. Ali, poto u tom trenutku i na tom prostoru ona je prva i jedina Meovita Loa, prisustvo i zajednitvo mukaraca i ena daje njenom radu sasvim specifinu dimenziju i osigurava potovanje, kako od strane mukih tako i enske Loe. S tim u vezi, sasvim prirodno, uspostavljena je ideja zajednitva i sloge unutar Loe, ali i sa ostalim Loama, jer je sloga u osnovama Masonskog reda. Stav da se odnosi meu lanovima Loe, ali i svih ljudi na Zemljinoj kugli, moraju temeljiti na razumevanju, sporazumevanju i bratskoj ljubavi, mimo pojedinanih interesa, razliitosti pola, kulture, jezika i religije, baza je njene tenje ka budunosti. Borba Meovitog Medjunarodnog Masonskog Reda da ene i mukarci budu ravnopravni i jednaki, vodjena je je skoro do pred sam kraj prolog veka vie od jednog veka. Pogled u budunost Loa Singidunum Istok se na svom putu razvitka u proteklom periodu isto susree sa nekoliko bitnih problema vezanih za opstanak i dalji rad, ali istrajnou i voljom svojih lanova sauvala je pozitivnu energiju, te u narednom periodu se nada sna nom duhovnom razvoju, znatnom poveanju brojnosti svojih redova, ali i proirivanju meunarodne saradnje sa bratskim Loama irom Evrope, Azije, Afrike, Australije i Amerike. Njeni lanovi smatraju da MMMR Le Droite Humain kao Loa mukaraca i ena, proirena po celom svetu, gde su dve osnovne polovine ljudske populacije ujedinjene u jednoj zajednici, ve je na putu da postigne svoj sledei zadatak: Raditi protiv neprosveenosti, ksenofobije, verske netrpeljivosti i svakakvim, filosofsvkim i konformistikim predubeenima. Ideja po kojoj humani, prosveeni (rekli bi i prosvetljeni) ljudi uspostavljaju odnose bez obzira na polnu, nacionalnu, kulturoloku, versku i istorijsku pripadnost, zagovaraju zajednitvo i slogu; nadvladjuju etnike, meunacionalne i druge podele, nazvana je kosmopolitizam i pravi je zadatak Obedijencije u bliskoj i daljoj budunosti. Pretvaranje u znaajni radni faktor energiju, koja se radja zajednikim radom i bratskom ljubavlju masona DHI svih zemalja ovog sveta, temelj je vizije budueg razvitka MMMR Ljudsko pravo - za dobrobit oveanstva. To je ideja o putu ka kosmopolitskom drutvu. Br. Lj. I.

11

Svaka Velika Loa, zarad upuivanja zainteresovanih i kandidata, objavljuje male brourice i knjiice sa osnovnim objanjenjima o tome ta je Slobodno Zidarstvo, uz kratka objanjenja osnovnih tema i principa, obino odgovarajui na esto postavljana pitanja, koja obitavaju u umovima profanih. Knjiga "Masonska tajna" (u produetku nazvan a i "Prvi korak na zavojitom stepenitu") Nenada Bajia je praktino velika usluga svim obedijencijama na tlu Srbije, budui da ima ulogu opteg informatora o sutinskim sadrajima Masonerije. Knjiga na jasan nain daje izjave o tome ta znai biti mason, ta je masonerija, ta je loa, ta se i dogaa u loi, ta je "stepen", ta je to "tajanstveno" u masoneriji, da li je Slobodno zidarstvo sekta ili religija, zato se koriste rituali i simboli. Bitan deo sadraja predstavljaju dva segmenta, u prvom Baji definie da postoji izvesna trostrukost u pripadnosti Bratstvu - jer Braa ele da uine neto u sebi samima, ele da uine neto u svetu i uivaju u drutvu istomiljenika sa kojima mogu da na odgovaraju nain rade na onome to je Baji postavio kao poe ntu, a to je obrazovanje. Obrazovanje sebe kroz slobodnozidarski nauk i obrazovanje sveta kroz primenu tih nauenih principa, te kako sami nismo u mogunosti (najee) da poduimo svet, zajedniki nastupamo u nameri dobroinstva. Knjiga "Masonska tajna" predstavlja profanima i zainteresovanima za masoneriju iskazana pitanja koja su ujedno naznake o tome koji su uslovi da bi neko postao lan bratstva, koji su uslovi i kako se uopte postaje mason ime se jasno predupreuju sve fame, mistinosti i nejasnoe koje su esto zablude o naem drutvu. Ono to je takoe obeleje ove knjige jeste kvalitet papira i tampe - ima se utisak da je napravljena da postoji hiljadu godina, a s obzirom na celokupan utisak - kao knjiga koju preporuujem kao zlata vrednu, to on a i zasluuje. Bitan sadraj knjige ine slike i ilustracije. Ona ih je bogata i svako ko "kuca na vrata" masonerije i ko ima elju da krene "zavojitim stepenitem" moe da se (makar inicijalno) upozna sa izgledom kecelja, simbola, a pogotovo sa raznovrs nou izgleda i ureenja masonskih hramova irom sveta. Izuzetno je i videti jedan masonski hram koji postoji u samom Beogradu, a koji je u celosti ureen i dizajniran u stilu staro egipatskih hramova. Ova knjiga Vam hoe spomenuti i ta je to "Masonska t ajna" - ali i mi svi znamo da itanje knjige jeste jedna stvar, a masonski Rad i ivljenje te "Tajne" jeste druga. Br. S..

12

1. Ako eli sebe da uzdigne, uzdigni druge 2. Ne ini drugome ono to ne eli sebi 3. Plemeniti ovek razume ispravnost, mali ovek razume korist. 1
Po.: St.: i Vi sve moje SS.: Broj je simbol sa posebnim svojstvima koja izraavaju ideje, sile, zbivanja i razumevanja. Brojevi su vanvremenski i objektivno dati. Klinasto pismo i hijeroglifi sadre tu vanvremensku simboliku brojeva. Oba pisma zahtevaju mentalno ali i duhovno angaovanje za tumaenje i osmiljavanje. StaroEgipatsko trojstvo: BA, AH i KA je brojano-slikovni prikaz ljudskog bivstvovanja u sveoptoj podeljenosti i beskonanosti. U vavilonskoj, hinduistikoj i pitagorejskoj tradiciji brojevi su temeljni principi na kojima se zasniva celokupna objektivna stvarnost. Sveopta proporcija i harmonija svega postojeeg, po ovim tradicijama je svet brojeva izjednaen sa svetom razuma. Brojevi su tako simboliki kvaliteti. Po Pitagori, sve je rasporeeno prema brojevima, koji su kvantitativni i kvalitativni. Za Platona brojevi su harmonija svemira tj. sutina kosmikog i unutranjeg sklada. Tumaenje brojeva za njega je najvii stepen s aznanja a sam broj je sredstvo spoznaje. Za Aristotela broj je ishodite tj. supstanca svih stvari. Brojevi se dele na neparnemuke i parneenske, pa po Plutarhu nebeskim bogovima rtvuj neparno a zemljanim parno. Po Hindu verovanju, brojevi su primarna supstanca svemira. Za sv. Avgustina broj je arhetip apsolutnog. Acteci su brojevima pridavali kosmiko znaenje. Svaki broj je povezan sa jednim Bogom, jednom takom u prostoru, sa dobrim i loim uticajima. Kineska tradicionalna numerologija ovekoveena je u Ji ingu knjizi promena, koja datira ak iz treeg milenijuma p.n.e. Ova Knjiga brojano-geometrijskim simbolima odgoneta makro-mikrokosmiki sklad. Kombinovanjem celih i prekinutih linija sastavljaju se trigrami. Tri linije ine jedan tri gram. Dva trigrama ine heksagram kojim se zasniva predskazanje. Svaki od 64 heksagrama sastavljen je od dva trigrama tj. dva puta po tri

Tri Konfuijeva aksioma:

linije i ima svoje ime, znaenje i tumaenje . Cele linije oznaavaju JANG kao simbol nebeskog, aktivnog, pozitivnog, mukog i svetlog. Prekinute linije JIN simboliu zemaljsko, pasivno, negativno,ensko i tamno. Obe linije, jin i jang imaju istu vanost i jednake uloge u postojanju pa je njihova povezanost kroz tri izraz jedinstva, usklaenosti i objektivnosti. Za Boatjea vrhunska spoznaja postie se brojevima a za Nikolu de Kiza samo uz pomo brojeva moemo se pribliiti boanskim istinama. Po Sv. Martinu brojevi su vidljivi omotai bia: fizikog i duhovnog. Brojevi su ideje i kvaliteti. Predmet geometrije nisu prostor ne koliine nego sklad oblika. Stvorovi su brojevi zato to su proizali iz naela jednoga i vraaju se naelu kao broj jednom. Bog je u svemu kao to je jedno u brojevima. Svaki broj ima svoju skrivenu snagu i dejstvo. Re i znak broja kada se izgovore izazivaju nevidljive i prisutne sile. Po fulskom predanju, mo broja je vea od moi rei jer je re objanjenje znaka a broj je njegov skriven koren. Kant definie broj, kao jedno koje nastaje sintezom mnogostrukog. Po njemu izvor broja je razum kao boanski duh u venosti. Po Viktoru Igou ovek je izabrana cifra, uzviena glava broja. U matematikoj teoriji poznati su pokuaji pronalaenja zlatne proporcije i zlatnog broja. Geometrijska zlatna proporcija dobija se deobom duine na dva nejednaka dela p ri emu se manji deo odnosi prema veem kao vei prema celoj duini. To je broj 1,618. U aritmetici priblian ekvivalent zlatnog broja je odnos 3 prema 5. Po nekim miljenjima zlatni broj i proporcija nalaze se u prirodi i umetnikim delima kao to su piramide i Partenon. 3 (tri) je broj, numeral i ime glifa 2 koji predstavlja taj broj. To je prirodni broj koji sledi posle 2, a prethodi broju 4. Prirodni brojevi su svi celi brojevi od nule tj. bilo koji broj prirodnog niza. Niz prirodnih brojeva je 1,2 ,3,...Svi lanovi niza prirodnih brojeva ine skup prirodnih brojeva. Teorija brojeva bavi se prouavanjem osobina celih tj. prirodnih brojeva.

Doroti I Tomas Huber,KONFUIJANIZAM, igoja, 2002.

Glif je ara, grafiki oblik, koju prepoznajemo kao znak u odreenom sistemu pisanja. Taj znak moe biti slovo, cifra, interpunkcijski ili specijalni znak. Glif je spoljanje lice karaktera (slova, cifre, znaka). Po drugoj definiciji karakter je pojam predstavljen glifom.
2

13

U matematici broj tri je prvi neparan prost broj. Brojevi deljivi sa 3 u decimalnom brojnom sistemu imaju zbir cifara deljiv sa 3. Pravilo deljivosti sa 3 dozvoljava obrtanje i permutaciju brojki a broj i dalje ostaje deljiv sa 3 3. Broj 3 je osnova brojnog sistema koji se zove trinarni. Broj 3 je jedini ceo broj izmeu broja e i broja pi. U fizici, rezultanta spajanja tri elementa je ravnotea. Bela svetlost je sastavljena od tri osnovne boje: crvene, plave i zelene. U hemiji, atomski broj elementa litijuma je 3. U filozofiji tri je najmanja grupa u kojoj se moe izraziti veina pri izboru izmeu dve mogunosti. U religijama trojstvo je izraz sigurnosti i ravnotee. U Hinduizmu oituje se kroz tri boga: Bramu, Vinu, ivu a u Hrianstvu kroz Sveto Trojstvo. U Pravoslavlju trojstvo je najoitije u IPOSTASU, koja oznaava ono to je zajedniko u sva tri lica Svete Trojice: Oca. Sina i Svetog Duha. U Katolianstvu vera u jednog Boga jednu sutinu nalazi se u tri jednaka tj. u trima savrenim licima. U Poslanicima po Matiji pripoveda se o tri zoroasterska svetenika magija koji su "videi jednu zvezdu na Istoku", doli da oboavaju boansko dete u Vitlejemu. Po Kabali sve nuno postoji kao trojstvo koje ini jedno. Dua ovekova je trostruka i ini jedinstvo oseajnog, umnog i psihikog ivota. Taoizam prepoznaje tri neba, tri ista bia i harmonini spoj u trojstvu: tela, uma i duha. Spoj trojstva u TAOu, ostvaruje se kroz tri ivotna principa: samodisciplinu, samosvesnost i samokontrolu a u cilju ouvanja tri blaga ljudskog ivota: vitalnost, energiju i duh. Tao raa jedno, jedno raa dvoje, dvoje raa troje, troje raa sve to postoji. intoizam deli veni univerzum na tri dela: nebo, srednji deo i more iz koga izranjaju tri kami-ja. Konfuijanizam se zasniva na tri koncepta rituala, ispravnosti i ovekoljublja. Staropersijsko uenje razlikuje tri jadu dobra ( dobra re, dobro delo i dobra misao) i trijadu zla (zla re, zlo delo i zla misao). Sistem trojstva koje je uspostavio i kanonizovao Zaratustra ljude svrstava u tri kategorije: dobre, unekoliko dobre, u odgovarajuoj meri zle i samo zle. Zaratrustrino sveto trojstvo su: Ispravno Miljenje, Ispravno Govorenje i Ispravno Postupanje. Proroci Mazdajsna religije (Damid, Zaratrustra i njihovi sledbenici), teili su da ive skromno i iskreno kako bi ostvarili trojstvo: Istine, Ljubavi i Lepote. U psihologiji broj tri je seksualni simbol. Na pojmovnom planu, tri kao trojstvo je sveprisutno: aktivan-

pasivan-neutralan, razum-mata-inteligencija, privlanost-odbojnost-stabilnost.

majka-otac-dete,

Broj 3 je naroito izraen u geometeriji U izvornom smislu geometrija je grana matematike koja se bavi projektovanjem prostornih oblika: tela, povrina, linija i taaka u tri dimenzije. Kolevka geometrije su Vavilon i antiki Egipat kod kojih je bila razvijena kultura premeravanja zemlje zbog religioznih obreda i konstrukcija rtvenika, potrebne povrine zemlje, zapremine sudova i ostava za etvu. Na antikom Istoku geometrija je zemljomerstvo a Zemlja je pra-majka kao pramaterija. Bavei se merenjem tla i upranjavanjem rtvenih oblika oni su tragali za osnovnim ontolokim i kosmolokim odgovorima. Stari Egipani su prvi primetili da jedan trougao ima 3 ugla pa da tako i svaki drugi trougao ima 3 ugla. Iz te konstatacije zakljuili su da svi trouglovi imaju 3 ugla. Na primeru trougla formulisana je indukcija i aksiom kao osnovna vrednost. Talesova teorema proizala je iz Egipatskih geometrijskih i astronomskih zakljuaka o sumi uglova u trouglu i upisanom uglu u krug. Pitagorejci su kasnije zakljuili da je zbor uglova u trouglu 180 stepeni, otkrili prvi,trei i etvrti stav podudarnosti trougla i Pitagorinu teoremu: ZBIR KVADRATA NAD KATETAMA U PRAVOUGAONOM TROUGLU JEDNAK JE KVADRATU HIPOTENUZE. Platon je pridavao veliki znaaj sistemu i osnovama geometrije. U antikoj Grkoj, geometriju je sistematizovao Euklid. Raspadom antike Grke, razvoj geometrije preselio se u zemlje arapskog Istoka, srednju Aziju, Kinu i Indiju . Geometrija je u starim filozofskim sistemima bila jedna od sedam plementih vetina i nauka. Broj tri je sadran i u jednom od navanijih simbola Hindu tradicije, u jednoslonoj rei aom (om). Zvuk OM, rastavlja se na tri elementa:A,O,M. Ovi elementi upravljaju brojnim trojnim deobama: tri Vede, tri stanja budnosti, tri doba, tri sveta, tri stanja ispoljavanja, tri elementa, tri tenje, tr i boga, tri moi...Om je slika rei i stvaralaki neprekidni zvuk. Om je oslonac duhovnog ostvarenja koje je od najvee vanosti. Hrianski ekvivalent budistike mantre nad mantrama je Ave. U masonskom uenju i ritualima, broj tri ima posebno simboliko znaenje. Inae, simbol broja tri poklapa se sa simbolizmom trougla. Re tri, kao jedan + jedan + jedan, ima dvojnu simboliku: ternarnu (podeljen na tri) i trinitrarnu (koji ima tri elementa). Tri take u obliku trougla (.:) su masonska skraenica. U nekim loama masonski pozdrav je 3 x 3. U spekulativnom smislu broj tri i trougao simbol su nevidljivog i objektivnog Duha . Poloaj trougla na masonskim keceljima oznaava jedan od tri stepena samospoznaje. Mudrost je razumevanje jedinstva u trojstvu. Uzdignuti trougao na kecelji

Ako je u broju 1389 zbir brojki 1+3+8+9=21, a 21 je deljivo sa 3, znai i da je 1389 deljivo sa 3 kao i 9831,1893 i 3981.
3

14

uenice pokazuje da je trojnost struktura dostupna ovekovom razumevanju ali da je ueniki nivo znanja nedovoljan. Istrajnim obraivanjem sopstvene neureenosti, uenice mogu da spoznaju jedinstvo trojstva u trouglu mudrosti. U operativnom smislu, broj tri, trougao, estar, uglomer i drugi izvedeni simboli trojstva su osnovni alati Geometrije . Ti geometrijski alati omoguavaju samospoznaju, kao razumevanje sopstvene sutine i u funkciji su postizanja i spoznavanja univerzalnog, vanvremenskog i boanskog. Prelazak iz neupuenog, profanog sveta odvija se preko tri stepenika. Oni predstavljaju materijalni, astralni i mentalni nivo i trojnu podelu ljudskog bia na telo, duu i duh. Uenik svoj masonski ivot poinje kao prirodan i neobraen kamen. Uz pomo masonske discipline, simbolinih i operativnih alata geometrije, uenik neprekidno radi na savladavanju tri smbolina stepenika. Masonski rad poiva na broju tri. Tri upravlja loom koja je prava, savrena i regularna. Tri su osnovna stepena masonerije: uenik, pomonik i majstor. Masonski uenik ima TRI GODINE. Na istoku Hrama u trouglu su rasporeeni delta sa svevideim okom tj. Veliki Neimar Svemira, Sunce i Mesec. Radovi u masonskom hramu odvijaju se uz tri velike i male svetlosti. Tri velike svetlosti su: SVETA KNJIGA kao moralni zakon koji povezuje sve ljude, uglomer- Vodeni Trougao: kao ljudski zakon koji rukovodi njihovim delima i estar- Vatreni Trougao koji simbolie pravilnost i tanost. Tri male svetlosti su : SUNCE, MESEC I STAREINA LOE. Tri velike svetlosti mogu se spoznati samo pomou tri male. Tri plamena stuba oko tapisa simboliu MUDROST, SNAGU I LEPOTU kao trojstvo svojstava due izniklih iz masonskog neprekidnog rada i discipline. U lou se ulazi sa tri koraka Tri mastora rukovode radom loe. Tri puta se kuca alatima majstora. BRATSKI POLJUBAC AKOLADA realizuje se sa tri tapanja desnom rukom na levo rame. kotski Usklik izvodi se sa tri HUZZA! HUZZA! HUZZA! i izgovaranjem uzvika trostuke maksime: SLOBODA- JEDNAKOST-BRATSTVO. Kod rituala inicijacije prvog stepena kandidati se susreu sa brojem tri ve u kabinetu razmiljenja tri kupe koje sadre: ivu, so i sumpor. Masonski kandidat treba da ispunjava tri uslova: DA JE SLOBODNA LINOST, DA JE DOBROG VLADANJA I DA TRAI PRIJEM KUCANJEM NA VRATA HRAMA. Tri su dunosti na koje se obavezuje masonski kandidat prilikom inicijacije: UTANJE, PRIMENJIVANJE DOBRIH VRLINA I UPRAVLJANJE PREMA OPTIM STATUMA SLOBODNOG

ZIDARSTVA Pretendenti za masona prolaze kroz tri putovanja: VAZDUH, VODU I VATRU. Svako od tri putovanja odvija se kroz tri kruga. Kod treeg putovanja pretendentova desna ruka tri puta prelazi preko plamena . Potovana stareina neofite proglaava masonskim uenicima sa tri poruke: JA VAS STVARAM, JA VAS PRIZNAJEM, JA VAS INIM. Prvi ueniki rad kod inicijacije su: TRI UDARCA PO GRUBOM KAMENU KOJA INE TROUGAO. Kod traenja Svete Rei odgovar uenice sadri tri dela : NE ZNAM NI DA ITAM NI DA PIEM, ZNAM SAMO DA SRIEM, DAJTE MI PRVO SLOVO A JA U VAM DATI SLEDEE. Trojstvo je prisutno i u masonskim devizama. Osnovna masonska deviza: dobro misliti, dobro rei, dobro raditi, predstavlja trojstvo misli, rei i akcije kroz simbole estara, ugaonika i lenjira. Broj tri sadri dva znaajna simbola: broj i tri. Oba simbola otvaraju sloena kosmoloka, ontoloka i gnoseoloka pitanja. U masoneriji ovi simboli su znaajni jer otkljuavaju viekrilna vrata ljudskog bivstvovanja i saznanja. Ispred i iza tih vrata, u oba smera, ravaju se putevi raznovrsnih verovanja i religija. Iza vrata, u naim hramovima radimo traei zajedniki koren religioznih raznovrsnosti, imanentni broj naeg bivstvovanja - suastvenost. U razgranatom korenu verovanja i religija, posebno se izdvaja 3x3 monih korena Pitagorinih prostih brojeva i 22 Mojsijeva staro-hebrejska znaka. Iz jakog korena izvlai se mono i isprepletano stablo drveta saznanja, koje raa razvijenu kronju sa plodovima pravog znanja o broju. Kroz drvo saznanja, broj tri realizuje svoju zidarsku punou i vanvremensku smislenost. I ree Bog NEKA PROKLIJA ZEMLJA ZELENILOM

TRAVOM SJEMENITOM, STABLIMA PLODONOSNIM KOJA, SVAKO PREMA SVOJOJ VRSTI, NA ZEMLJI DONOSE PLOD TO U SEBI NOSI SVOJE SEME. I BI TAKO. I NIKNE IZ ZEMLJE ZELENA TRAVA TO SE SJEMENI, SVAKA PREMA SVOJOJ VRSTI I STABLA KOJA RODE PLODOVIMA TO U SEBI NOSE SVOJE SEME, SVAKO PREMA SVOJOJ VRSTI. I VIDE BOG DA JE DOBRO. Tako bude veer, pa jutro DAN TREI.4
Rekla sam! Sr.S.P.-V.

Biblija, Knjiga postanka, prvo petoknjije.

15

Po.: St.: i Vi sve moje SS.:

I ree Bog Nek povrvi vodom vreva ivih stvorova, i ptice nek polete nad zemljom, svodom nebeskim I bi tako. Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne ive stvorove to mile i vrve vodom i price krilate svake vrste. I vide Bog da je dobro. I blagoslovi ih govorei Plodite se i mnoite se i napunite vode morske! I ptice neka se namnoe na zemlji Tako bude veer, pa jutro dan peti.
Brojevi izraavaju koliine, ideje i simbole. Po numerologiji, brojevi imaju sopstveni ivot i kompleksno predstavljaju nae ivote. Rut Drejer 5 se pita:Da li smo mi samo brojevi ili su brojevi, jednostavno, mi? . Pozivajui se na Pitagoru,
5

Rut podsea da su brojevi osnovni principi svih stvari i da se u brojevima mogu sagledati poeci univerzuma i njegovih krajnih oblika. Elementi brojeva su elementi svega postojeeg a itav univerzum je jedna proporcija ili broj. Kroz istoriju, PET se vezuje za svetost, sreu i savrenstvo. To je i broj boginja Itar i Venere. Gete je opisivao PET kao Lepi, neparni i sveti broj. U odnosu na broj est koji predstavlja makrokosmos, broj Pet je mikorokosmos i oni su istoj srazmeri kao individualni ovek prema univerzalnom oveku. Pet neprekidno tei ka est, koji je i poslednji dan Boijeg stvaranja Sveta. Za simbolizam Pet je princip poretka, sadrzan u Pentagramu. Kada je Pentagaram jednim vrhom okrenutim navie, u njega se moe upisati ovek sa uspravnom glavom i ispruenim nogama i rukama. Kod katarskog puta posveenja, poslednji ispit se polae u peini na ijem je zidu iscrtan pentagram. Kandid at je morao da mu pristupi rairenih nogu i ruku sa uzdignutom glavom

Mo brojeva, Babun, Numerologija,Beograd, 2007., str.16

16

a u skladu sa pet vrhova pentagrama. Velianstvenim ritualom dostizao je posebno stanje svesti, zbog kojeg se smatralo da je nepobediv i da Niko na svetu nije bio u stanju pobediti tajanstvenu snagu koju je postigao. Prisutna su verovanja da je pentagram jedan od kljueva koji otvaraju vrata najuvanijih tajni. Prvi hriani smatrali su pentagram simbolom Hrista, alfe i omege, poetka i kraja. Za alhemiare, petokraka zvezda je metafora za sutinu bit stvari, peti element, vatreni eter ili Sveti Duh. Prema drevnim magijskim uenjima, pentagram se mora nacrtati jednim potezom ruke jer se po alhemijskom pravilu zapoeti rad na jednom velikom delu ne sme prekinuti. S krakom smerenim na gore, pentagram je znak Kabale i simbolie prirodu i mikrokosmos tj. znanje i duhovnu evoluciju. Kod pitagorejaca i gnostika pentagram je omoguavao sticanje magijskih moi. Okrenut naopako, sa dva kraka na gore, oznaava Vetiino stopalo a posebno je opasan ako se nalazi u polukrugu. U slobodnom zidarstvu PET je simbol drugog, pomonikog stepena. Po Virtu, kroz PET koje je 3+2, ogleda se sutina stvari. Prethodni broj 4, simbolie etri elementa koji usklauju sile materijalnog sveta. Da bi ove snane sile ovek uskladio, mora da razvija u svojoj linosti princip jai od njih. Inicijacijska iskuenja su borba materijalnih sila sa principima linosti. Kad princip nadvalada materijalne sile, on prerasta u peti sutinski elemenat, ime prestaje sta uenika i poinje sta pomonika. Propusna lozinka za prelaz sa uenikog na pomoniki stepen je ibolet. Na staro -hebrejskom, IBOLET oznaava klas ita koje simbolie brojnost i mnotvo zrna u klasu ali i reni tok kao neprekidnost i trajnost. ibolet sadri bukvalno i simbolino znaenje. U bukvalnom smislu, svaki stepen podrazumeva ponovnu proveru. to je stepen vii to je provera dublja i preziznija. Jedno zrno u klasu moze u klici ali i u kasnijem razvoju da sadri, poprimi ili prikae skri venu manu. Zbog jednog pogrenog zrna, ceo klas moze da zastane u svom razvoju a uz njega i sva susedna klasja. Ni jedno zrno, ni jednog klasa nije beznaajno. Svako je vano, kao i svo zrnevlje u beskrajnom peninom polju. Jer, ito nas hrani i odrava u ivotu. Skrivena mana jednog zrna moe da bude vidljiva ali i pritajena. Najtee, esto i nepremostive skrivene mane jednog zrna, prikau se u punoj zrelosti zrna, pre ili posle kosidbe. Takva pritajena zrna, smetena sa zdravim zrnevljem u amabrima koji obezbeuju hranu zimi, mogu da unite celokupnu LETINU i unite veliki uloeni RAD vrednih domaina. Posebno je uoljivo da celokupan klas ita formom svoje stabljike i izraslinama obezbeuje odbranu svakog svog zrna, kao i celog klasa, od spoljnih nepogoda. Istovremeno ova forma stabljike klasa obezbeuje samostalan i autonoman razvoj svakog zrna na njenoj stabljici. Drugim reima, mogue je da samo zrno u svojoj klici sadri skrivenu i neoekivanu manu pa e takvo zrno u bezbednim uslovima koje mu prua forma stabljike klasa, tu manu sa sobom nositi i razvijati

u svojoj opni. Zrelou ita i pucanjem opne, mana postaje vidljiva i tetna. U simbolinom smislu IBOLET, opisuje svakog od nas i nae duhovno stanje. Mi smo taj klas usaen blizu potoka koj i ga hrani. Duhovno rastinje zavrava se uenikim staom tj. zrnom koje dozreva. Ova propusna re podsea i opominje da se prave karakteristike linosti prikazuju u spontanim detaljima i manirima. Velike rei, dela i zakletve mogu biti neiskreni i neusklaeni sa PRAVOM linou. Sopstvenih mana linosti esto nisu svesne. One se prikau NAMA SAMIMA i drugima kroz spontanu i nepripremljenu reakciju na neoekivan dogaaj. Taj potencijal sopstvenih i tuih skrivenih mana je neizbena realnost. Meutim, kad u naem Hramu, ista srca, oprezno, autentino i iskreno pravilno IZGOVARAMO re lozinke sa znaenjem koje nam je poznato, upoznajemo se i prepoznajemo sami sa sobom i meusobno. to je znaenje lozinke dublje to je prozirnost vea. Klaus - Jirgen Grin 6smatra da je moto masonskog pomonika: pogledaj u sebe da bi postao individua koja trai vrednosti. Takva individua vie NE SRIE - spremna je, POPUT DETETA, da ui prava SLOVA. Kroz pet inicijacijskih putovanja pomonik se prvo upozorava da je za dalju obradu grubog kamena u glatku kocku neophodno upoznavanje sopstvene linosti. Otvarajui i koristei svih pet ula: sluha, vida, dodira, ukusa i mirisa, pomonik otkriva sutinsku prirodu svoje linosti prepoznaje se. Istraivanjem sopstvenih neravnina i izboina pomonik ne odustaje od sebe ve sam sebe upoznaje i ne zaboravlja se. Za zadobijanje i razumevanje moralne i intelektualne istine samospoznaje pomoniku je potrebno Pet novih alata: visak, libela, lenjir, poluga i pravougani lenjir. Bez tih alata nije mogue stabilno, poravnato, izbalansirano, precizno i ispravno graenje. To su alati kojima treba da izmerimo prave mere sebe samih i da spoznamo svoje pravo BIE. Violter Lesli Vilmurst7 smatra da mason na pomonikom stepenu: Ui da mora da plati stare dugove svojim

blinjima i stare grehove ispravi, i (da) prima platu za prole grehove zapisane u njegovoj podsvesti onom pisaljkom koja opaa i zapisuje sve nae misli, rei i dela,...Jer svi smo mi ponekom dunici za svoj sadanji poloaj u ivotu i moramo vratiti to dugujemo oveanstvu moda sa suzama ili sa jadom pre nego to izravnamo svoj raun sa tom venom Pravdom sa kojom teimo da se veemo.
Visak i libela simboliu nau vertikalu i horizontalu, dubinu nae samospozanje i ispravnost rasuivanja. Visak je prava KIMA oveka ispravnog DUHA i TELA, koja kao stablo drveta izrasta na zdravim korenima. Bogata kronja takvog drveta
6

Filozofija slobodnog zidarstva, Electa, Duhovna akademija, Beograd,2008.str.33 7 Znaenje slobodnog zidarstva , Electa, Duhovna akademija, Beograd,2006.,str 121

17

saoptava: REKLA SAM!. Uz pomo viska i libele, platom od malo penice, ae vina i olje ulja, poravnavamo se sa blinjima a pod pravim uglom i sa sveukupnim stvaranjem. Tako nae samograenje moe biti tano, ispravno i duboko. Da bi ta mogunost bila izvesnost, pravougani lenjir nam definie masonsku metodinost, dunost i moralnost. Za zavretak zapoetog dela samoizgraivanja i proveru ispravnosti te graevine neophodno je produbljivanje znanja, kao utemeljenog obrazovanja. Znanje obezbeuje zakonitost primenivanja masonskih naela: dobrote, tanosti i istine, koje uz pomo lenjira poprimaju odgovarajuu meru i autoritet. Pomonik se upoznaje i sa ARHITEKTUROM i pet stilova graenja stubova: dorski, jonski, korintski, toskanski i kompozitni. Svaki ovek roenjem nosi potencijal da bude stub. Mnogi su proiveli svoj ivot ne znajui da taj potencijal nose. Radnici koji su nauili da grade svoj stub usklaen sa arhitekturom velike Svetske graivine, ostavili su poruku i uputstva da stubovi podupiru svaku graivinu, da od njih zavisi stabilnost i istrajnost, i da su garancija opstanka. Svaki od pet, moe biti kratak i masivan kao Snaga, vitak i graciozan kao Mudrost, elegantan i kitnjast kao Lepota. Masonski pomonik ui da je istorija oveanstva kamenolom koga pritiska i okruuje ogromna Svetska praina bezbrojnih, raspadnutih stubova ljudskog vremeplova. U tom tunom pranjavom prostranstvu, uzdie se pet monih stubova vrhunskih arhitekata - POSVEENIKA: Mojsija, Pitagore, Sokrata, Isusa i Muhameda. U ezoterijskom smislu posveenik potie od grkog esoterikos unutranji. Eezoteri no saznanje je ono koje se prenosi odreenim adeptima iskljuivo usmenim putem. Prenoenje saznanja imlicira da je ono tajna za sve osim za odabrane adepte. Osnova ezoterije nije namera ka neodabranima, ve prenoenje saznanja ka unutra - odabranima. Svaki nain izraavanja koji je prepoznatljiv samo odabranima je ezoterian. Vaan je transmisioni kod a ne formalni sadraj poruke. Istorije civilizacija belee stalnu i ponovljivu ezoterijsku potrebu, pa Genon uoava trajnu transmisiju ezoteriju kao prvobitnu tradiciju. Nau panju trebalo bi zadrati i na konstatacijami: da sve ono to se prenosi sadri jedinstvenu doktrinarnu tezu indentinu svim vremenima i narodima. Permanentnost ezoterije u razliitim vremenskim i prostornim uslovima, otvara pi tanje univerzalnosti ovog fenomena - kao trajne transmisije znanja. Poruka iz Jevanelja Ne bacajte bisere pred svinje implicira hrianski tj. jovanovnski ezoterizam i ideju da svako saznanje daje mo nad stvarima i biima a naroito ljudima. Smisao ezoterijskog saznanja sadran je u Rableovoj izreci da je Znanje bez savesti samo ruina due i da se moralnost ne ui, nego se primenjuje. Mojsije, Pitagora, Sokrat, Isus i Muhamed postigli su spoznaju ezoterijom i simboliu duboko znanje i ispravnost u rasuivanju i ponaanju. Istovremeno ovi POSVEENICI nisu zloupotrebili svoje mono znanje da bi drugima vladali ve da bi ga odabranima preneli. irili su svoja saznanja

na istovetan nain: simbolian a prepoznatljiv odabranima, jednostavnog izraza a sa dubokim porukama, istrajne misli i pred kaznom smrti i visokim moralnim primerom sopstvenog ivljenja. Ta znanja sadre VIZIJU SVETA, VERU U PRAVO SAZNANJE, JEDNAKOST LJUDI PRED ISTINOM i LJUBAV MEU LJUDIMA. Njihovo saznanje kao prosvetljenje i samogr aenje je za svakog masona graditeljska inspiracija koja podrazumeva duboku psiholoku samoanalizu na putu ka prosvetlenju. Svih pet, povezuje i okolnost da su svoja znanja stekli na Biblijskim prostorima Egipta i Bliskog Istoka - isposnitvom, u samoi na vrh brda, u nekoj peini, u otvorenoj pustinji - NOU. Znanje su stekli prosvetjenjem. Prolazi mi kroz glavu Biblijska pria o slepcu kome je Isus vratio vid. On, duhovni i mentalni slepac progledao je: video je pravu svetlost- shvatio je i spoznao! I Biblijska legenda o Avelju i Kainu sadri skrivene poruke za neupuene i formulu za ispravno zakljuivanje. Onaj koji je muno radio gledajui samo u Zemlju napravio je GREH. Onaj koji je uvao stado, mogao je da gleda i u Nebo i da pogleda. Stradao je jer je progledao . Iz neke misaone pregregrade, nadovezuje mi se davno zaboravljena izreka Alberta Kamija: Treba postupati... kao da bi se telo otreslo linosti ! i poruka da je RAD ISTINSKA MISIJA. Pitam se, kakav bi Svet bio da je SLA VA RADU bila bazini moto odrastanja svih generacija unazad i zamislila neograniine dimenzije Mudrosti, Lepote i Ljubavi. Rastuila me pomisao na beskrajnu kolonu bivih neobraenih kamenova sveistorijskog kamenoloma i neproporcionalno vremenu trajanja malobrojnost linosti koje su ostavile civilizacijski trag. Rad je simbol univerzalnog ali i sopstvenog gradilita. Sto je masonski stepen vii to je rad sadrajniji, temeljniji i smisleniji. Radi se da bi se izgradilo, obradilo, uklopilo. Ovaj rad je neprekidan: gradi se od

jutra do veeri, od izlaska Sunca na Istoku do njegovog zalaska na Zapadu. Rad ekiem i dletom je zavren za graenje sopstvenog

hrama dodaju mi se novi i precizni alati. Oblikujem se radom koji je produktivniji i prikladniji novim alatima, prirodi materijala koji obraujem i jasnim odgovorom na pitanje: zato radim to to radimo? Ako je slobodno zidarstvo religija rada onda je nagrada za ovaj filigranski rad vraanje duga pre svega sebi. Platiu i biu bogatija! Takav rad pobedio je u prolosti i na dobrobit je budunosti i zato : SLAVA RADU! Kroz pet inicijacijskih putovanja otvaraju mi se pet znaenja slova G u plamteoj, zvezdi pentagramu: Geometrija, Gravitacija, Generacija, Genije, Gnoza. Prvi i peti od pet znaenja, upuuju na temeljno izuavanje Geometrije. To izuavanje, pretpostavka je samospoznaje. Po Pitagori brojevi nisu merne vrednosti, nego sutinsko jezgro realnih stvari a Geometrija je slovo G u plamteoj zvezdi. Istina tj. pravo saznanje nije mogue bez razumevanja geometrijske nauke. Pitagorin trougao sa katetama 3 i 4 i hipotenuzom 5 je harmonino -spekulativni simbol slobodnog zidarstva i mera stremljenja ka harmoniji. Iz Pitagorinog trougla moe se kontruisati kocka, uglomer i krst. Pitagorina

18

sveta mat ematika je nauka o brojevim i tajni svih nauka - simbol pribliavanja tajnama stvaranja svemonog graditelja svih svetova. Duh geometrije proima svako masonsko istraivanje. Poznavanje geometrije preduslov je formiranja masonskog duha, saznanja i mesta naeg individualiziranog kamena u istinskoj i svrsishodnoj graevini. U profanom ivotu ula su nam najee usmerena ka spoljnom svetu drugim ljudima, stvarima i dogaajima. To to ih ujemo, vidimo, dodirujemo, okusimo i miriemo ne znai da smo ih zaista i videli, dodirnuli, uli, okuslili i pomirisali. Naih pet ula, svakodnevnim i dugotrajnim korienjem stekla su inerciju. Ova inercija kod profanih vodi u povrnost i brzopletost ali i u ukalupljnost i nedodirljive nametnute obrasce. Da li smo ikada obuavani za korienje naih ula? Da li se se seamo prvih ulnih doivljaja? Da li se ikada vraamo na ve doivljen ulni doivljaj, preispitujui ga ili ga po inerciji, kao konani utisak smetamo u skladite naeg svesnog i podsvesnog? Da postoji alatka linog vremeplova kroz ula, verovatno bi nas porazilo saznanje da smo bezbroj vrednih ljudi, pravih stvari i nadahnjujuih dogaaja potisnuli u skladite zaborava. Nismo se kao Leonardo da Vini odricali beskorisnog dnevnog vremena zarad beleenja u dnevnik svega u svakom danu doivljenog i promiljenog. U svom brzom, ludom i esto besmislenom tranju pre sopstvenog vremena, uinili smo brojne i neoprostive greke i nepravde jer nismo videli ono u ta smo gledali, nismo uli ono to je do nas dopiralo, nismo osetili svu silinu oseaja drugih, nismo memorisali miris leptira nad bulkom ni ukus prve zakrljale neprskane jabuke. Osim nepravde uinjene drugima i prirodi koja nam je poklonjena da je uvamo, napravili smo i veu nepravdu nepravdu prema sebi samima, naem iskonskom, unutranjem JA. Da li koristimo sopstvena ula na sebi? Da li sebe vidimo ili se samo gledamo u odrazu ogledala? Da li sebe ujemo ili se samo drugima obraamo? Da li smo se ikada osetili sopstvenim dodirom ili nam je vaan dodir drugog? Kakvog smo ukusa? Kakav je na ukus? ta nam prija? Kako sami sebi miriemo dok itamo, jedemo, spavamo,...? Da li razmiljamo o svojim mirisima koje nudimo svima? Konano, ta volimo a ta moramo, ta je prijatno a ta nametnuto, ta je nama odgovarajue a ta ne,...? I kljuno, da li sebe zaista volimo? Autentian je onaj ovek, koji se ovim pitanjima pozabavio i na njih pruio PRAVI - ISKREN odgovor. Priznajem, ja nisam i nemam ih. Zato svojih pet ula stavljam pred sebe i proniem u njih. Nas dve, ona za sebe i ona po sebi, moraju da se upoznaju. Vreme je da se vratim KUI i poelim sebi DOBRODOLICU. Vratio me broj PET. Kroz PET KORAKA, PET UDARACA i PET DODIRA U NIZU, ja pomonik star PET godina, stavljam desnu ruku na grudi i obuhvatam svoje srce. Taj znak, je pristanak da mi i grudi budu probodene ako postanem izdajica mason. Za mene je ovaj rukohvat srca dvoznaan. Po prvom, moje fiziko telo je moj silom ograen prostor. Ja se nalazim u sebi, dodeljenoj tvravi

od mesa u kojoj svaki organ ima periode rada i odmora. Srce je jedini organ koji za sve vreme trajanja naeg telesnog ivota nikad ne prestaje da radi. Istim ritmom i otkucajem omoguava pulsiranje naeg tela i protok nae ivotne tenosti krvi. U drugom, ponuditi SRCE i POSLEDNJU KAP KRVI je najsnanija masonska zakletva. Ta zakletva, izgovara se pred drugim masonima ali joj je pravo odredite nae unutranje ja sa porukom: BUDI PRAVI OVEK MASON ILI UMRI! A kada je ovek pravi mason? Jedan anonimni brat preko Interneta8 odgovara: Kada moe posmatrati reku, brda i daleke vidike sa

dubokim oseanjem sopstvene malenkosti u velikom poretku stvari, a opet imati veru, nadu i hrabrost - izvore svake vrline. Kada zna da je u dubini svoga srca svaki ovek tako plemenit, tako zao, tako boanski, tako djavolski i tako usamljen kao i on sam, i kada traga da upozna, da oprositi i da voli svakog svog ljudskog sabrata. Kada zna kako da saosea sa ljudima u njihovim jadima i, ta vie, ak i u njihovim gresima - znajui da svaki ovek vodi teku bitku sa mnogim izazovima. Kada naui da stvara prijatelje i da ih uva, a iznad svega da bude prijatelj sam sa sobom. Kada se moe osetiti srenim i uzvienog duha pred sitnim kinjenjima ivota. Kada ga zvezdama ovenano drvo i bljesak Sunca na vodi promu kao pomisao nekog veoma voljenog i davno nestalog. Kada moe pogledati u blato kraj druma i videti neto osim mulja, i kada na licu najnesrenijeg smrtnog sabrata moe videti neto osim greha. Kada zna kako da se moli, kako da voli, kako da se nada. Kada veruje u sebe, u svoga sabrata i u svoga Boga; u ruci ma protiv zla, u srcu zvuk pesme - srean to ivi, ali bez straha da umre!
Rekla sam!

Sr.S.P.-V.

www. krstarica.com.- pretraiva

19

Merilo fizikog ivota je dan. 24 perioda od po jednog sata, u svoj relativnosti njihovog odnosa, formiraju ivljenje sa jednim jedinim pra-ciljem: opstati! Bezbednost opstanka je ono emu je i vi svet, a tako i ljudsko bie, sa celokupnim svojim fizikim ustrojstvom, itekako podreeno. Opstanak je zapravo obezbeenje vremena koje je potrebno da ivo bie obavi sve one radnje koje mu kupuju kontinuitet. Budui da dan kao merilo postavlja pred oveka veni dualizam, on ga koristi da to bolje odredi svoj poloaj da bi mu to omoguilo da preivi opasnosti ivljenja. Dualizam dana i noi, svetlo i tama daju okvir u kojem ovek pronalazi i polaznu i zavrnu taku. Mi smo deca svetlosti. Njenom pojavom odreujemo polazite dana, a njenim nestajanjem kraj jednog, a nastupanje drugog perioda. Vremenska relativnost ovih perioda u toku 365/6 dana formira fiziki i mentalni svet ljudskog bia, dajui mesta svim onim umnim i fizikim procesima kojima ovek pokuava da obezbedi svoj kontinuitet. Iako radije ne bismo to priznali, ali bitni pokreta opstanka je strah. Pojavljivanjem svetla, procesom koji nam daje neto vremena da zaponemo pripreme za preivljavanje, namee se nada, ali i strah i sumnja, da emo preiveti dan. Naravno, u civilizovanom svetu, koji je samo kulisa za ulogu koju treba da odigramo, sve izgleda delikatnije, ali je sirovost istine nepobitna: ovek treba da odradi sve na takav nain da dobije priliku da preivi dan i da se, na njegovom kraju, povue na zasluen odmor. Savremen ivot je umnogome promenio naine na koji ureujemo odnose sa svojom okolinom i sveukupnou onoga to fiziki postoji kako u nama i oko nas, tako i u svemirskim dimenzijama. Dan je konstanta, kao to je to i smena svetla i tame. U svojoj, moda bahatoj, samouverenosti i bezgraninom poverenju u sposobnosti reavanja problema opstanka tehnologijom, ovek dananjice pomera odnose svetla i tame ali, u osnovi, dan i ovako ima dva perioda vreme delanja i vreme nedalanja. Ovo prvo nam daje priliku da se izborimo za sebe, a ovo drugo da u tome uivamo, rezimiramo iskustva i pripremamo za sledei poetak. Kako to funkcionie u svakodnevnom ivotu? Iako se i to itekako menja, odvajkada su se ljudi budili izlaskom sunca. U zavisnosti od svog materijalnog poloaja, a to je, u osnovi, znailo imati ili nemati hranu, vrili su se jutarnji rituali, iji je centralni deo zauzimala hrana. Jelo se ne samo da bi se osnailo telo za izazove dana koji je pred ovekom, ve je prvi d nevni obrok bio ritualni obrok putem kojeg se ulazilo u svet neizvesnosti i izazova. Navike su se menjale kroz vekove i milenije, tempom koji je uvek bio u saglasju sa suvremenim ivotom, ali potreba izvoenja jutarnjeg rituala ostala je. U dananjem visoko individualizovanom,

usamljenikom svetu, rituali pripreme za hvatanje u kotac sa danom koji je pred nama umnogome variraju, ali je sutina ostala ista. Rutinske radnje i pokreti, stereotipija poznatih situacija ima za cilj da nas, kroz poznato, prilagodi nepoznatom. Prevedeno na jezik realistinosti i materijalnog sveta dananji ce, bio bi to prvi obrok dana. Zapitajmo se od ega se on obino sastoji i koja je raznovrsnost namirnica koje se tom prilikom konzumiraju, u odnosu na dalje dnevne obroke? Izbor je uglavnom stereotipan jede se i pije uglavnom ono to i svaki drugi dan. Nema eksperimentisanja, raznovrsnosti, sloenosti ne samo zbog nedostatka vremena, ve zato to je to obrok koji treba da bude jednostavan, direktan i jasan, bez dodatnih funkcija, takav da oveka pripremi za opasnosti dana, da mu da snage, da ga smiri, da mu da vremena da se preslia, a sam da ostane neprimeen. To je glavni ritual koji nas uvodi u lou bezbednosti. Zajedniko konzumiranje hrane, pogotovo meu ljudima u is toj zajednici ili onima koji se oseaju lagodno u datom drutvu, vrhunac je intimnosti. Ako bismo se liili rituala jutarnjeg jedenja, ne znai da ne postoje drugi rituali koji imaju isti cilj oputanje i pripremu za izazove. Jutarnja kafa? itanje novina? Prijateljski i intimni razgovor? Sluanje omiljene muzike? Sitne rutinske i ritualne pripreme? Nakon toga se uputamo, neki samouverenije, a drugi sa vie bojazni, u vrtlog dnevnih deavanja. U zavisnosti od mentalnih filtara koje smo stekli ivei u zajednici odreenog tipa i usmerenja, nae line angaovanosti i nasleenih osobina, obavljamo razne radnje za zadovoljavanje svojih neposrednih ili buduih potreba. Bez obzira kako to radimo, prelazak iz tame noi u svetlo dana daje nam potku za sloeno tkanje dana. Sam rezultat nije toliko bitan, ve je od sutinske vanosti sama injenica da smo preiveli dan, a time dobili ansu da u sledeem periodu od 24 podeoka ispravimo ono ime nismo zadovoljni ili usavravamo ono ime jesmo. Koje je to doba kad ovek oseti da je opstao. Vee, no, pono! Sretniji smo nego to smo bili na samom poetku dana, kada smo se uputili u avanturu dnevnih izazova, ak i onda ako nije ilo onako kako bismo oekivali, teei se da nam je preostao barem jo jedan novi dan. Skloniji smo da uivamo u blagodetima hrane u veem drutvu, oputeniji smo, veseliji, radosni da nas je vie onih koji su uspeli da savladaju napor koji im se na poetku dana tako osiono nametnuo. Neko bi rekao: Da, ali u oveku je mnogo vie od pukog opstanka. Jeste, ima mnogo, a sve i vie, naina da se opstane u ljudskom drutvu, ali sve manje van njega. Br. K.H.

20

PRVOG SEKRETARA LOZE JVEND, KASNIJE BUDUNOST - SOMBOR, U KOJU JE UNETO SVETLO 22. NOVEMBRA 1908. GODINE (na osnovu originalnih dokumenata)
Ovaj tekst ima za cilj da prikae administrativni slobodnozidarski postupak prijema novog lana i dokumenta u vezi prijema. Veina slobodnozidarskih venia i loa na teritoriji Vojvodine, Srbije i Hrvatske, a koje su bile aktivne i nakon prvog svetskog rata, eventualno pod drugim nazivom, osnivane su krajem 19. i poetkom 20. veka. i radile su pod zatitom Simbolike Velike Loe Madjarske, neke na maarskom, a neke na nemakom jeziku, barem u prvim godinama po osnivanju. Slobodno zidarstvo na Balkanu, naravno, nastaje mnogo ranije, u 18. veku, pogotovo na teritoriji Hrvatske, ali su te loe, usled nepovoljnih drutvenih i politikih prilika, uspavljivane. Neke od njih su, dolaskom navedenog doba, u kojem slobodno zidarstvo u naim krajevima doivljava procvat, ponovo poele da rade. Dana 06. februara 1897. godine lanovi Loe Arpad (pun naziv rpd a Testvrisghez), koja je osnovana 1870. godine i radila u Orijentu Segedin pod pokroviteljstvom Simbolicke Velike Loe Maarske, osniva svoj veni u Somboru, sastavljen od lanova Loe koji su poreklom iz Sombora i okoline ili ive i rade u Somboru. Dana 22. novembra 1908. godine, somborski veni prerasta u SZ lou pod pokroviteljstvom Loe Arpad. Ima 9 lanova, a privremeni Stareina je Dr. Jnos Duchon, katolik, somborski lekar. Privremeni sekretar Loe je Adolf Feles (zapravo Flesch), Jevrejin, lekar, roen u mestu Bodrog Monostorszeg u blizini Sombora, dananji Baki Monotor, 22. septembra 1865. godine, sin Igncza Felesa i Netty Blau. Kumovi su mu Dr. Igncz Goldstein Lipt Brny (izvor: Jevreji vencani u Somboru 1886-1942, autor: Milenko Beljanski. Strana 10, taka 36.) Pohaao je Somborsku gimnaziju gde je i maturirao1884. godine. Profesor grkog i latinskog jezika, a kasnije i kolega, bio mu je Soma Rcz, najznaajniji somborski mason do sada. Dr. Feles je u istoj gimnaziji predavao predmet zdravstveno vaspitanje u svih osam tadanjih razreda sa fondom od dva asa nedeljno. Pored rada u koli i redovne lekarske prakse, koju ubrzo naputa, osnovao je Institut za pripremanje vakcine protiv velikh boginja, bolesti koja je krajem 19. i pocetkom 20. veka odnela mnoge ivote. Dr. Adolf Feles u Somboru. 01. marta 1897. pokree i ureuje asopis Lekarska pitanja (Orvosgy) na maarskom jeziku koji je bio vie od dravnog no lokalnog znacaja. asopis je bio izuzetno progresivan, bavei se pitanjima osnivanja socijalnih institucija, penzionisanja lekara to se u to vreme nije obezbeivalo), osnivanjem fonda za pomo lekarima, njihovim udovicama i deci koja su ostala bez roditelja, radom lekara u oteanim uslovima. asopis je pokrenuo ideju o osnivanju Lekarskog drutva i stalno se borio protiv sujeverja i nadrilekarstva, a bavio se i istorijatom medicine i l ekarske slube u tadanjoj zemlji. U Lekarskim pitanjima su se objavljivali i oglasi za nove lekove, gorku vodu, banje, kao i Institut za spravljanje vakcine protiv velikih boginja. Jedan od istaknutijih saradnika u asopisu bio je i Dr. Jnos Duchon. Skor o svi somborski zidari su poetkom 20. veka, po osnivanju Slobodnog liceja, drutva za unapreivanje nauke i opteg znanja, pa tako i Dr. Feles, redovno drzali predavanja za graanstvo iz domena svojih struka i posebnih interesovanja. Slobodni zidar postaje 1902. godine u segedinskoj Loi Arpad. 1911. godine, nakon 20-godinjeg rada u Somborskoj gimnaziji i 9 godina aktivne SZ uloge u gradu, Dr. Adolf Feles se seli u Budimpetu i o njegovoj eventualnoj daljoj ulozi u somborskom slobodnom zidarstvu nema pouzdanih podataka. Ovo je prevod prilene molbe Adolfa Felesa za prijem u segedinsku Lozu Arpad. Iz ovog dokumenta, kao i ostalih dokumenata u prilogu, moe da se sagleda spektar formulara u tadanjem postupku, nain pisanja i sadraj priloenih biografija, kao i postupak formiranja konanog miljenja o kandidatu.

Slobodnozidarskoj Loi Bratstva Arpad, Segedin Podravajui svim srcem uzviene ciljeve slobodnog zidarstva, tj. tenju za ovekoljubljem, obrazovanjem, slobodom i jednakou i spremnou da pruim svoj doprinos, molim potovanu Lou da bude ljubazna da me primi u svoje redove. Dajem svoju asnu re da na, osnovu ove moje odlu ke, donete svojom slobodnom voljom, neu, bez doputenja Loe, odustati od ove molbe. U Somboru, 15. aprila 1902. godine S potovanjem Datum rodjenja: 22. septembar 1865. Mesto rodjenja: Bodrog Monostorszeg Mesto stanovanja: Sombor Zanimanje: lekar
Dr. Adolf Feles

21

A) Dajui svoju .asnu re, da li izjavljujete, da se nikad niste uprljali nikakvim neasnim delom? Na svoju cast izjavljujem. B) Da li se ikad protiv vas vodio sudski postupak, ako da gde i sa kakvim ishodom? Nije se vodio postupak. C) Da li ste ve upuivali molbu za prijem nekoj drugoj loi i kakav je bio ishod vae molbe? Nisam. Za gornje izjave preuzimam odgovornost : Sombor, 16. aprila 1902. godine. Uvaeni Brat Dr. Jnos Duchon, PRIMEDBA: kratka biografija i portret molioca prikljuiv je ovom listu. Taksa za prijem: 70 kruna, 60 filera (24 krune=1 funta sterlinga u
to vreme)

kraljevske vojske, a od 1898. godine sam, kao takav, u rezervnom sastavu. 06. avgusta 1893. godine, stupio sam u brak sa Ellom Schlieszer, erkom pokojnog Emanuela Sschlieszera i ene mu Berte Kauffmann. U toku braka nam se rodilo dvoje muke dece. U radu Somborskog lekarskog drutva, osnovanom 1896. godine, uzeo sam aktivnog uea. Od osnivanja do protekle godine bio sam sekretar Drutva. 1895. godine, sa dozvolom Maarskog kraljevskog Ministarstva unutranjih poslova, osnovao sam Zavod za spravljanje vakcine protiv velikih boginja. Zbog zauzetosti radom u Zavodu prestao sam obavljati svoje dunosti lekara opte prakse, te se iskljuivo bavim spravljanjem vakcine protiv velikih boginja i zubarstvom. 1890. godine, napisao sam struni rad na temu Mortalitet od

Mesena lanarina: 0 kruna

velikih boginja u Maarskoj nakon uvoenja Zakona o inokulaciji protiv velikih boginja 1887. godine, u odnosu na mortalitet od velikih boginja u drugim, razvijenim zemljama, o kojem sam
obavestio i vie strunih asopisa.

Svojeruno pisani biografski podaci su verovatno nepotpuni jer dokument na sledeoj strani nije kompletan. Pre prijema i inicijacije loa zaduuje tri brata da istrae da li je molilac-kandidat doista dobar ovek na dobrom glasu. Ovo je izvetaj brata Some Rcza o Dr. Adolfu Felesu:

Srednju kolu pohaao sam u somborskoj Velikoj Gimnaziji, gde sam maturirao 13. juna 1884. godine. Studije medicine sam zavio na budimpetanskom Naunom fakultetu, odsek medicina, gde sam i stekao diplomu lekara 19. aprila 1890. godine. 1. januara 1891. godine, nastanio sam se u Somboru kao lekar staista, te sam od tada tu stalno zaposlen u svojstvu lekara. Vojni rok sam sluio godinu dana, 1887.-88. godine, kao dobrovoljac u sanitetskoj slubi. Po sticanju fakultetske diplome, postajem rezervni lekar asistent u zajednikoj vojsci. 1894. godine, nakon oruane obuke, postavljen sam za vojnog lekara Maarske

22

Br. 324/902 16. oktobar 1902. godine Orijent Segedin Za Brata Somu Rcza.

U skladu sa l. 175 Konstitucije, molim te da u vezi molioca Dr. Adolfa Felesa obavi neophodnu inspekciju, te da me, u roku od tri sedmice, obavesti da li ga njegovo materijalno stanje, reputacija i karakter ine pogodnim za prijem u zajednicu slobodnih zidara. Podaci o njegovoj biogafiji i drugi informativni podaci na raspolaganju su ti u sekretarijatu. Sa bratskim pozdravom Stareina Loe
(potpis neitak) IZVETAJ

Uvaeni stareino, draga brao, Dr. Adolfa Felesa ve dugo vremena potujem meu svojim savremenicima kao nastavnika zdravstvenog vaspitanja i kolskog lekara, te takoe dugo vremena i kao svog lino, dobrog prijatelja. Za sve to vreme, ne seam se niega, to bi, na osnovu njegovih stavova, bacilo senku na njegovu dobru reputaciju ili bi ukazivalo na nedostatke linosti, pa ipak je bilo slucajeva kada mu je njegova neobuzdana elja da dospe u redove lanstva dala povoda za pogrene procene. Otada sam se trudio da jo dublje prodrem u njegovu duu, te s radou iznosim svoje iskustvo pred slobodnozidarsku javnost. Smatram da se ta nekontrolisana elja kod mog prijatelja molioca hrani njegovim pogledom na svet, svetonazorom, te da je dugo ekanje preraslo u nestrpljenje. tavie, smatram da je ta velika neobuzdana udnja za pripadnou naem bratstvu za nas garancija da e njegova ogromna energija otelotvorena u njegovoj udnji za lanstvom, prerasti u oduevljenje slobodnozidarskog delanja. I do sada nas je podravao u naim kulturnim aktivnostima i, kao kolskom lekaru, ne samo da su mu se otvorile velike mogunosti za humanitarni rad, ve je takav rad i obavljao. Poto, pored svega, ivi i u sredjenim materijalnim prilikama, smatram da je pogodan i dostojan da se primi u redove slobodnih zidara, te ga preporuujem kao takvog.
Izvetaj drugog brata, Kel Mra:

Br. 324/902 16. oktobar 1902. godine Orijent Segedin Za Brata Kel Mra

U skladu sa l. 175 Konstitucije, molim te da u vezi molioca Dr. Adolfa Felesa obavi neophodnu inspekciju, te da me, u roku od tri sedmice, obavesti da li ga njegovo materijalno stanje, reputacija i karakter ine pogodnim za prijem u zajednicu slobodnih zidara. Podaci o njegovoj biogafiji i drugi informativni podaci na raspolaganju su ti u sekretarijatu. Sa bratskim pozdravom Stareina Loe
(potpis neitak) IZVETAJ Odavna poznajem Dr. Adolfa Felesa i mogu da vas izvestim da ga njegovo materijalno stanje, reputacija, te karakter ine pogodnim i dostojnim da se inicira u naoj zajednici, te ga ovim preporuujem. Izvetaj treeg brata, Jnosa Duchona:

23

prijatelja, ve i ire, na osnovu njegove odline rep utacije. Njegovo materijalno stanje je sreeno, kao i sve ostalo u vezi ega ste me pitali, te je moj odgovor da ga toplo preporuujem za prijem. Sa bratskim pozdravom Jnos Duchon U Somboru, 23. oktobra 1902. godine
Iz gornjih dokumenata se ne vidi samo postupak pripreme prijema kandidata, ve se moe razumeti ljudska dimenzija odnosa koji moe da potekne iz profanog sveta i prenese u svet slobodnog zidarstva, gde se js i dalje obrauje na dobrobit sve brae. Na osnovu drugih dokumenata, koje ovde nisam naveo, jasno je da su se akteri ove male slobodnozidarske prie poznavali i pre no to su postali to to su bili, te da su svoje odnose produbili na najbolji nain. Adolf Feles je bio pripadnik osme generacije maturanata Somborske gimnazije 1884. godine, Jnos Duchon je bio dve godine mlai od njega poloivi veliku maturu 1886. godine, a Soma Rcz je bio nastavnik iste kole 34 pune godine, izmeu 1886. i 1920. godine i njen direktor u dva navrata (1912 1913 i 1918.), a dr. Feles i dr. Duchon su u Somborskoj gimnaziji bili kolski lekari i nastavnici zdravstvenog vaspitanja, dr. Adolf Feles od 1891. do 1911. godine, a dr. Jnos Duchon u toku dva meseca 1911. godine. Zakljuujemo, na osnovu mnogih dokumenata, da je profesor Soma Rcz bio veoma ugledan lan segedinske Loe Arpad, a kasnije i somborskog venia Philanthropia, koji je prerastao u lou 1908. godine naziva Jvend (do 1918. godine, a kasnije Budunost), jer je mnogo puta dobijao zaduenje da sastavlja izvetaje o pogodnosti i dostojnosti prijema novih lanova irom Vojvodine. Bio je savestan, iskren i iskusan slobodni zidar, koji je imao oko za pravog kandidata koji e moi da da znaajan doprinos svojoj loi upkos odredjenim inicijalnim nedostacima u svojoj linosti, kao to je na pr. naveo u svom izvetaju o Dr. Felesu. Dr. Adolf Feles je, 6 godina po prijemu, postao sekretar Loe Jvend, a kasnije i Stareina iste Loe. Neosporno je da su izvetaji presudni za prijem kandidata, ali na pleima sastavljaa izvetaja veliki je teret. Prim er na koji sam naiao u starim dokumentima sa kraja 19. i poetka 20. veka odlian je primer kardinalne greke u izvetavanju o moralnim i ljudskim kvalitetima kandidata. Naime, kandidata Jakoba Fishera nisu primili u segedinsku lozu sa obrazlozenjem da je agresivan. Gosp. Fiszer je uputio molbu Loi Honszeretet (Domoljublje) u Orijentu Baja, gde su njegov sluaj istraili i ustanovili da je proglaen agresivnim samo zato to se bavio boksom. Br. K.H.

Br. 324/902 16. oktobar 1902. godine Orijent Segedin Za Brata Dr. Jnosa Duchona

U skladu sa l. 175 Konstitucije, molim te da u vezi molioca Dr. Adolfa Felesa obavi neophodnu inspekciju, te da me, u roku od tri sedmice, obavesti da li ga njegovo materijalno stanje, reputacija i karakter ine pogodnim za prijem u zajednicu slobodnih zidara. Podaci o njegovoj biogafiji i drugi informativni podaci na raspolaganju su ti u sekretarijatu. Sa bratskim pozdravom Stareina Loe
(potpis neitak)

Uvaeni stareino, draga brao, Sa moliocem, Dr. Adolfom Felesom, ne samo da smo savremenici ve sam sa njim i u odlinim drugarskim odnosima. Taj drugarski odnos nije od skora ve see mnogo godina unazad. Za to vreme imao sam dosta prilike da mu upoznam karakter i nain razmiljanja. Svi mi imamo manje ili vce slabosti, pa tako i molilac Feles. Meutim, te slabosti u poreenju sa njegovim dobrim crtama, meu kojima znaajno mesto zauzimaju njegovo dobro srce, humanistiki stavovi, veoma iskrena kolegijalnost, idu u prilog njegovog prijema. Ove njegove izuzetne slobodnozidarske osobine ne poznajem samo na osnovu pripadnosti njegovom krugu

24

Suverenog Velikog Komandera kotskog Obreda u jednom od televizijskih intervjua

Nekad nas pitaju ta je misija kotskog obreda slobodnih zidara. U stvari, misija kotskog obreda je dvojna. U stvari dvostruka, gde jedan ceo obuhvata cilj simbolike loe, matine Velike loe sveta, Velike Loe Engleske sa prva tri stepena masonerije, koja je usvojila Andersonove konstitucije 1723 godine i tako postala ne sektaka. Ovaj postupak je masoneriju preusmerio od spiritualne ka drutvenoj osnovi, obino se definisanom kao regularni sistem moralnosti prekriven velom alegorije i ilustrovan simbolima. kotski obred matine nadlenosti je u drugu ruku zadrao, ojaao i proirio oba cilja, drutveni i spiritualni. Stoga, u svakodnevnom ivotu teimo vrlinama moralnosti, dobroinstva i patriotizma ali takoe teimo i ka vrhunskom mistinom jedinstvu sa boanstvom i u tu svrhu otkrivamo i primenjujemo u naim stepenima, od etvrtog to trideset i treeg, drevnu mudrost, ezoterijsko znanje do koga smo doli tokom proteklih vekova. kotski obred stoga zalazi duboko u filozofiju i metafiziku, ali ovo objanjavamo udima moderne nauke. Na primer, u mojoj knjizi Iskrsavanje Mistinog (originalno Emergence of the Mystical) ja to nazivam naa misija kotskog obreda i moderna nauka i pokazujem da su to dvoje kompatibilni saputnici. Kroz itavu istoriju bilo je primera izvanrednih naina korienja ljudskog uma. Ti naini su prihvatani, ponavljani u razliitim formama kao metafore izvedene iz onoga to p oznajemo kao mudrost Drevnih. Moi, sile i energije se mogu pronai ukoliko dovoljno duboko traimo. Ta mudrost se moe nai u svim delovima sveta kao tajna uenja Izis i Ozirisa u Egiptu, mitrijskih tajna uenja Persije, eleusijskih i bahijskih, a kasnij e obsidijskih tajnih uenja Grke, uenja Sumatre i Kaldeje, tajnih uenja Indije, druidskih tajnih uenja, gotskih i skandinavskih uenja i ostalih. Svrha ovih uenja nije samo spoznaja moralnosti, ona razvijaju itavog oveka i doputaju mu da ostvari s voj celokupan potencijal. Kao to je Albert Pajk rekao: da su inicijati ueni samo moralnim istinama, tajna uenja nikada ne bi zasluila i dobila velianstvene hvalospeve najprosveenijih ljudi iz davnina. Ljudi kao to su Pindar, Plutarh, Teokrat, Platon, Euripid, Sokrat, Aristofen, Ciceron, Marko Aurelije i ostali. Ovo su bili filozofi ili istoriari posveeni istraivanju istina.

Sve nauke su predavane u to vreme. U gradovima drevnog sveta, postojali su hramovi, mesta javnog oboavanja u kojima u filozofi i mistici prenosili znanje koje je poznato kao manje i vee misterije (lesser and greater mysteries). Prenosili su svojim inicijatima tajnu mudrost kroz svete drame i komunikacije u vidu kljueva mudrosti doktrine jednog boga, vaskrsenja venog i vota, dostojanstva ljudske due i jedinstva sa boanstvom odraenog u velianstvu svemira. Uili su o ogromnim mogunostima moi volje i buenja spiritualnih snaga tako da bi inicijati razmiljali pozitivno, koristili naueno sa samopouzdanjem, unapredil i svoje mentalne osnove, razvili svoju volju kako bi kontrolisali dogaaje, stavove i zdravlje, razumeli mogunosti intuicije, hipnotizma i podsvesnog, bili strpljivi kod suoenosti sa nedaama, hrabri kod suoenosti sa opasnostima, odoleli iskuenjima i iveli svetovno kako bi stekli naklonost boanstva. Drevna znanja su kasnije zapala u izopaen pad i bila zamenjena ceremonijalnim vrabinama, bajanjima u cilju prizivanja boanske magije. Takoe su bila ispunjena neopisivim praksama u Bahusovim orgijama. Nekolicina posveenih je teila da od zaborava sauva tajne doktrine ali su ee kljuevi ezoterijskog znanja bivali baeni preko ograde vremena. Ona nekolicina preostalih aspekata mistine moi su postala fascinantnija ili vie zakopana u ezoterijska uenja i simbole. Samim tim dostupna samo nekolicini odabranih koji su proli vatre inicijacije i zavete tajnosti. Svakako, korektan prijem zahteva vie od zbunjenog uma. Razdvojio bih ono to nazivam mo uma od ceremonijalne magije bilo da je ona bela ili crna, bila je uzaludna i zla, ako ne u stvari pobona prevara. I kao takve ih svesrdno ne odobravamo. Premet naeg traganja se zasniva na dosta vrem osnovu. Postoje primeri koji sami po sebi predstavljaju demonstraciju ogromnih moi uma. Vilijam Dejms se smatra ocem moderne nauke o psihologiji. U isto vreme je bio profesor anatomije, psihologije i filozofije na univerzitetu Harvard, kombinujui telo, um i duu. Jedan od najdubljih mislilaca . Takoe je postojao eminentan psiholog i popularan pisac pod imenom Siberi koji je u svojoj knjizi pod

25

nazivom Kako iveti sa sobom, spomenuo da je kao deak sedeo u krilu Vilijema Dejmsa, koji je bio dobar prijatelj njegovog oca. Dobro se seao da je Vilijem Dejms priao da je kao mladi ima ozbiljan srani problem zbog kojeg su mu predviali kratak vek. Proitao je knjigu koja je govorila o naizgled maginim moima volje u kontrolisanju tela. Tako je odluio da istrenira svoju volju i usmeri na poboljanje stanja njegovog srca. Svako vee pred odlazak na spavanje projektovao je svoju volju da vizualizuje zdravo srce za naredni dan. Ovo je sugerisao ponavljanjem odgovarajuih rei. Rezultati su bili izvanredni. Dugovao je svoj ivot tom jednostavnom savetu koji je tako udesno delovao. Vi moete probati pristupiti svojim slinim mistinim moima kao to su vae sposobnosti i intuicija.

Moderni kotski obred pod nadlenou matine Loe je pronaao klju ezoterinog znanja i stoga predstavlja direktnog i istinskog potomka i naslednika drevnih uenja. Mi teimo otkrivanju, uvanju i prenoenju drevnih mudrosti i ezoterijskog znanja. Zbog toga je na hram ispunjen i ukraen umetnikim ornamentima i neprocenjivim simbolima. Oni odraavaju nau misiju da uputimo ljude u pravu nauku bia i da ih vodimo ka stepenitu ka savrenstvu prema ostvarenju istinskog bratstva oveka i oinstva boga.

Sa engleskog jezika preveo i prilagodio D.P.

26

Ovaj renik ispisan na gotovo hiljadu i po strana, sa bibliografijom od ezdesetak strana, predstavlja rudnik iz kojeg svaki Brat moe izvui pouke, pojanjenja i proirenja svojih ideja steenih samo spoznavanjem kroz kontemplaciju o simbolima tri simbolina rituala. Naravno, renik SZ sadri mnotvo zapisa o istoriji svake drave koja je probudila SZ na svojoj teritoriji, dajui pregled dogaaja, uesnika u stvaranju i ivotu Loa i Velikih Loa. Pobrojana su mnoga tajna drutva, poboni redovi viih stepena SZ, ubeleene su due i krae biografije mnotva poznatih Masona, istorijski pregledi nastanka, razvoja i postojanja gotovo svih masonskih obedijencija. Praktino svaka re koja se spominje u simbolinim ritualima, a li i mnoge koje se pojavljuju na viim stepenima SZ imaju naznaku, objanjenje, ali i ozbiljno i studiozno tumaenje. Svaka stavka gotovo da predstavlja masonsku instrukciju i plan za sebe. Prosto je fantastian uloeni trud uloen u kreiranje baze znanja kojem svaki Mason moe da se okrene u trenutcima interesovanja i traganja za proirenjem horizonta sagledavanja uenja u koje svi teimo da proniknemo. Ovaj renik ne morate da itate od poetka, jednostavno pronaite neto to niste u potpunosti sigurni da znate, pronaite kljunu re i saznajte... npr. tekst o Akaciji je dugaak cele dve strane, znate li da Afrika predstavlja jug, spominju se i afrika braa, i Alir i Ahiman Rezon, Alatke, Angola... da, da i tamo je oformljena masonska organizacija jo 1930 -ih. Moete saznati i mnotvo informacija o Antimasonskim temama,... ko su Anebo, Anu, Arago, Arapov, Arhitekta, Ataturk... gotovo osamdeset strana pouka i zaposa samo o reima koje zapoinju slovom A! Onda, recimo na B,... moete saznati ko su braa Bedarid... na ta predstavlja iak... na G ko je Rene Genon... termin Majstor je opisan na petnaestak strana.

DANIJEL LIGU
Svaka struka i nauna oblast poseduje svoj renik. Renici s u sami po sebi korisne knjige, najee podebele i sadre mnotvo informacija, rasporeenih poevi sa poglavljem A pa redom do slova kako je dato u knjizi koju preporuujemo kao jednu od najvanijih za ouvanje osnovnih, ali vrlo detaljnih informa cija o Slobodnom Zidarstvu. Naa tri rituala Uenika, Pomonika i Majstora Masona su, kao to znamo, sadratelji sutinskih simbola i pouka Masonerije. Renik SZ je zato kodeks koji detaljno, slovo po slovo, simbol po simbol daje sve ono ta se dovodi u vezu i ime se Masoni bave.

No, kako su ovo moderna vremena u kojima ivimo vremena tehnologije i web pretraivaa sam renik ima konkurenciju u milionima zapisa koje u deliu sekunde moete dosei jednim klikom na internetu. Postoji jedna posebna dra, koja se postavlja spram te brzine i obilja raznolikih (kako kvalitetom tako i kvantitetom) obojenih zapisa, inei Renik Slobodnog zidarstva knjigom zlata vrednom jer vam je prireen sa neverovatnom posveenou, odabirom, inteligencijom, koji e Vam svoje znanje preneti na razuman, taan i ist nain, potujui raznovrsnost i razliitosti shvatanja Masonskog Znanja. Br.S..

27

Kako u osvit dana tako i na smiraju dana u oveku je najizraenija sklonost ka socijalizaciji, dodue iz razliitih razloga. Na poetku dana ga pokreu strah i potreba za budnou zbog efikasnijeg reavanja konflikata kojima je izloen u toku svog puta ka uspenom zavretku, a na kraju dana je to zadovoljstvo preivljavanja i radost pripadnosti grupi, ijom pomoi je prebrodio sve izazove, naroito ako je to grupa jakih, koja obezbeuje i titi one koji za to nisu sposobni sam i.

Mladi, nedovoljno zreli, stari i bolesni, u svetu ivih, su rizine grupe, te razna stvorenja taj problem reavaju na sebi svojstven nain, ali najee rtvujui ih u kritinim ili kriznim situacijama. Ljudsko drutvo vieg stepena duhovnosti nastoji da svesno razvija zatitnike osobine koje onda projektuje na celo drutvo i tako osnauje i sebe.

28

Dakle, u sagledavanju najosnovnijeg mehanizma funkcionisanja ljudske vrste kljune rei su udruivanje, tj. grupa, drutvo, savez ili kolektiv, i briga za druge. Vrstu udruivanja i brigu o drugima odreivalo je vreme i okruenje u kojem je ljudsko drutvo ivelo te su, shodno tome, postavljani i fiziki i intelektualni zahtevi pred lanove. U pradavna vremena, fiziki element je, moda, bio presudniji zbog brojnih izazova materijalnog okruenja, ali je intelektualni odreivao najbitnije elemente, strategiju i redosled postupaka. Verovatno kroz nizove greaka, ljudsko drutvo se kretalo od stihijske ad hoc organizovanosti do celishodnosti planiranja. Klimatski i drugi uslovi sredine su to nametali. Najsposobniji su prirodno stekli znanja i vetine korisne za opstanak i razvili svest o postojanju, u sebi samima i u svetu oko njih, nekih zajednikih elemenata koji im pomau da se pravilno pozicioniraju u stalnoj borbi za opstanak. Shvativi optu povezanost i verujui da to mora da bude zasluga nekog vrhovnog bia koje je u svakom pogledu superiornije, uoavali su greke kroz koje su uili i razvijali se. Udruivanje je tako prerastalo u savez - sa ciljevima, neophodnim pravilima i ritualima koji su obezbeivali odgovarajuu selekciju pripadnika, jednom reju, drutvo se, neprestano uei, menjalo i duhovni element, prvobitno izraen u zatiti slabijih lanova zajednice, a kasnije i u pokuajima shvatanja (intelektualnog ali i oseajnog) postojanja vrhovnog bia koje je proelo sav perceptibilan svet. Od praiskonskog, primitivnog drutva ka dananjosti, ovek je primoran da se udruuje radi ostvarenja svog glavnog cilja opstanka, ali i dostizanja taaka koje sam odreuje na tom putu. Kako uenje, sazrevanje i ostvarenje krajnjeg cilja nije pravolinijski put ve, po neuro-lingvistikom poimanju, mukotrpno napredovanje od nesvesne nekompetentnosti, kada vlada rajska i naivna nesvest do nesvesne kompetentnosti kada smo toliko usavrili strategiju i vetinu da se moemo posvetiti drugim intelektualnim zadacima. Sticanje znanja je Adamova muka i sudbina. Samo znanje, meutim, koliko je dobro toliko moe da bude i loe. Koliko li se puta desilo da su pripadnici nae vrste zaobilazili duhovnu svest, hotei da potine sebi sve oko sebe, da bi, naivno verujui, obezbedili sebi opstanak! Takvim nerazumevanjem sutine koja nam je ugraena u sposobnost saznavanja, nanosili su svakome i svaemu, a i sebi samom, teke po vrede, kako fizikog tako i mentalnog bia.

Pravi savez je onaj koji svojim lanovima, pored ostvarenja ciljeva koja proklamuje, obezbeuje i neizmerno duhovno zadovoljstvo, regulie ponaanje na dobrobit drutva u kojem postoji i unosi duhovnost u procenjivanje strategije ostvarenja ciljeva. Odvajkada postoje savezi kojima su vodilja takvi principi. Slobodno zidarstvo je upravo takvo drutvo. Nepisani, sutinski zakon slobodnog zidarstva proizvod je tradicije i obiaja bratskog udruivanja koje egzistira od najranijih vremena, a to potvruje i nain na koji braa prihvataju pravila svog drutva i kojima se rukovode u svakodnevnom ivotu. Pisana pravila predstavljaju formalnu potvrdu takve tradicije. Definiui nepisane zakone ili leges non scriptae Ser Viljem Blakston (rodjen 10. jula 1723. umro 14 februara 1780), vitez templar, konzervativni politiar i najuticajniji pravnik Engleske 18. veka, u Komentarima engleskih zakona kae: njihova izvorna institucija i autoritet nije u pisanom obliku, kao to su to zakoni koje donosi parlament, ve snagu obaveze, a time i silu zakona primaju od dugog i nepamenog prihvatanja irom kraljevstva. To Albert Maki, moda najvei autoritet slobodnog zidarstva, naziva drevnim korienjem ili ancient usage. Slobodnozidarski savez je prva i najvea bratska organizacija sveta. Zasniva se na verovanju da svaki pravi ovek treba da da svoj doprinos nastojanju da svet bude bolji. Razvijanjem nae kulture i filantropije stvaramo duboke promene u korist nae brae, porodice, nae zajednice i nae budunosti. To ostvarujemo usavravanjem svoje linosti i poboljanjem ivota drugih, potujui slobodnozidarske principe i tradiciju. Prvi i najosnovniji princip kojim se rukovodimo su: bratska ljubav, u kojoj ispoljavamo potovanje, ljubaznost, toleranciju linih razlika u: religiji, naciji, kulturi, starosnoj pripadnosti i obrazovanju i borimo se za sveoptu harmoniju u svetu. Sem toga, zalaemo se za dobrobit svoje brae i blinjih i vodimo brigu o zajednici kao celini. Borimo se za istinu, ast, linu odgovornost, ostvarenje integriteta linosti i neumorno i neprestano sticanje znanja. Neka nam Veliki Neimar Univerzuma pomogne da u tome i uspemo.

Br.K.H.

29

Po.: St.: i Vi sve moje SS.: Jutro je. Budna sam a ne otvaram o i. Umorna sam, oseam teskobu i otklon ... Pritiska me jueranji dan i nadolazei sledei, a ovaj jo nije ni poeo...Dobuju krupne, smogom isprljane kapi kie po prozorskom oknu, jedan komija bezuspeno pokuava da upali svoj auto a drugi prodornom sirenom svog monog automobila priziva onog koji mu je pregradio prolaz. Kominica zapomae iz zaglavljenog lifta a iz komijskog, akademskog stana odzvanjaju uobiajene brane razmerice sa lepezom psovki oko korienja kupatila. Neko dete pla e zbog amara i keca iz matematike. Ventilacija zgrade jo uvek ne funkcionie pa se u kupatilu slivaju raznovrsni neprijatni mirisi brojni h stanova zgrade. Lajanje nekog psa prerasta u pretee reanje. Putam Lacrimosis iz Mocartovog rekvijem -a i ujem opominjue kuckanje po cevima radijatora. Iskljuujem Mocarta, palim cigaretu i posmatram prokislog vrapca na simsu. Treba da stignem do Novog Beograda pa ukljuujem jutarnji TV program da bih ula neto o saobraajnoj guvi. Podbulo lice TV voditelja saoptava koliko je bilo povreda, nereda i saobraajnih nezgoda prethodne noi, najavljuje proteste ispred zgrade Vlade, saoptava pad dinara, kurs evra i stanje berze, neki premije r je podneo ostavku i postao prva rtva svetske ekonomske krize, jedan ovek je ubio svoju enu i svoje troje dece i potom izvrio samoubistvo jer je dobio otkaz, jo hiljadu radnih mesta je ugaeno a na jugu zemlje odjeknulo je nekoliko ekspolozija. Nevreme sa kiom i olujnim vetrovima unitava oblinje Evropske zemlje i pribliava se naoj. Kree reklamni spot sa decom koja utrljavaju zemlju, jagode i jo po neto u belu majcu koju potom odnose mami na pranje a iz pozadine se pojavljuje OTKROVENJE - neprirodno nasmejana ena sa VENI-em... uje se zvonjava fiksnog telefona i odzvanja zvuk poruke i poziv sa mobilnog...Dobro jutro, nasilje se nastavlja!

Kap vode kad padne na usijano gvoe, isparie. Ista kap, ako padne na lotosov cvet, blistae kao perla, a ako padne na koljku, postae biser. Tako i ovek postaje ono s im se udruuje. Indijski mudrac
U masonskom svetu visoke duhovnosti i lepote prosvetljenog bia, gde vladaju mudrost, snaga i lepota, neke pojave, pojmovi i REI profanog sveta nisu dobrodoli jer nisu usklaeni sa radovima u Ateljeu, sa porukama i s imbolikom venog traganja za istinom. Tako i rad o NASILJU, po svim svojim elementima, od izbora teme do njegovih pouka i masonske simbolike, moe na prvi pogled da izgleda kao neobraena RE koja nije na putu do venih istina. Meutim, narastajue i snan e sile NASILJA materijalnog sveta Pete ljudske rase sve jae i ubitanije pritiskaju savremenog oveka i dopiru do spoljnih vrata naih i bratskih hramova ljubavi i harmonije. Nije li i nae masonsko poreklo izniklo na nasilju Jubeloa, Jubela i Jubeluma u Solomonovom hramu. U nameri da svoj filozofski rad posvetim blagostanju stigla sam do nasilja. Pre svega, nasilje je pojam i pojava ali na prvom mestu ono je RE teka i muna koja po Njegou poruuje :Ubi me prejaka RE. Izgovaranje, pisanje i razmiljanje o toj rei skoro da je nespojivo sa simbolikom tumaenja glasovnog identiteta koji nazivamo RE: ...prikazivanje razumnosti u jeziku i u ljudskoj prirodi tj. da je RE istina i svetlost, najistiji simbol iskazivanja bia koje misli i sebe izraava ili bia koje je drugi spoznao i saoptio. Prethodnom bih dodala da se nai radovi otvaraju, odvijaju i zatvaraju nad Jovanovim jevaneljem Biblije koji poinje porukom: U poetku bee Re i Re bee u Boga i Bog bese Re. A re NASILJE pojmovno se definie kao korienje sile i moi prema drugome, grubo postupanje koje povreuje i poniava, ali i nepravedno korienje moi u smislu uskraivanja prava. Iz navedenog odreenja pojma NASILJA jasno je da je u pitanju drutvena pojava per excelence, jer potie od svesnog bia oveka. ta je, zapravo, nasilje? Kada bismo krenuli od onog najprostijeg definisanja nasilja onda bismo mogli rei da je nasilje sve ono to naruava prirodni tok stvari . Na primer, ukoliko uzmemo kamen i udaramo drvo, mi na neki nain vrimo in nasilja nad drvetom, ali i nad kamenom. Meutim, nije potrebno pojanjenje tvrdnje da zec ne moe da sprovodi nasilje nad drugim zecom, zelenom travicom i kapima vode a ne moe ni lavica nad zaostalom impalom. Biljke, ivotinje i celokupna priroda moe da bude objekat nasilja a subjekt i akter moe da bude samo OVEK. Latinska izreka kae: oveku svakog dana preti opasnost od oveka. to je civilizacija razvijenija i gustina svetskog stanovnitva vea to je nasilje brojnije, izraajnije, raznovsnije i svirepije. Ono je svakodnevcno prisutno u svim oblastima, uzrastima, rasama, narodima i linostima i vreba na svakom koraku. Zahvata i ugroava sve i svakog. Raznovrsne su i brojne lepeze oblika i intenziteta nasilja, od prizemne podmuklosti, preko muenja do hladnokrvnog ubijanja. Posebnu vrstu predstavljaju razliiti oblici mentalnog i duhovnog nasilja kod kojih se mislima, pogledima, gestovima i

30

mimikama, meu kojima moe biti i otvoren osmeh na licu sa neskrivenim zadovoljstvom poniava, povreuje i omalovaava drugi ovek. Tome bih dodala i evidentnu prisutnost nasilja nad samim sobom. Sa prilinom dozom jeze se pitam kako je mogue uivanje u tuim mukama, gde su koreni te pojave i kako je ljudskim sredstvima zaustaviti? U osnovi svakog nasilja lei slabost. Snaga i nasilnitvo nemaju nieg zajednikog. to je linost slabija, to je sklonija nasilju. Nasiljem pokuava, i naravno ne uspeva, da nadoknadi nedostatak unutranje sutine i prevazie osea nje slabosti koje je uasava. Slaba linost nije uspela da izgradi vlastiti svet, sa vlastitim oseanjima, interesovanjima i vrednostima. Zato se osea izgubljenom i ugroenom. Izgubljenost i ugroenost raaju strah, strah stvara nasilje. to je ovek uplaeniji, to je nasilniji. Slaba linost je liena samopotovanja. Nasiljem pokuava da podigne svoje a srui tue samopotovanje. Cilj joj je da ponizi druge jer se sama osea ponienom. Da osakati jer je sama duevno osakaena. Slaboj linosti nedostaje unutranja sigurnost i zato predstavlja ozbiljnu pretnju po sigurnost drugih. Njen ivot nema unutranjeg smisla, radosti i ljubavi i zato je sklona da i druge gurne u besmisao nasilja. Nasilja je sve vie jer je snanih i izgraenih linosti sve manje. Razvoj civilizacije obrnuto je proporcionalan broju autentinih linosti i proporcionalna rastuem mediokritetstvu. Civilizacija u kojoj ivimo proizvodi nesigurne, izgubljene, uplaene, samopotovanja lienei emocionalno osakaene linosti koje oajno i naslepo udaraju oko sebe i na sebe. Zaustavljanje rastueg nasilja povezano je sa preformulisanjem i promenama civilizacijskih vrednosti koji e bezglavu jurnjavu za novcem i vidljivim statusom zameniti moralnim vrednostima a na prvom mestu ovekoljub ljem. Sumanutu potroaku utakmicu koja raa nasilje morae da zameni humana ekoloka sredina i samosvesni ovek u njoj. Bez takvog civilizacijskog razvoja ovekova budunost je neizvesna i obespokojavajua. Misao mi luta i iz seanja izvlai sliku stare ene koja sedi na kamenoj ogradi ispred Zida plaa u Jerusalimu, sa snopom crvenih vunenih niti u ruci. Po njenom pogledu i gestikulacijama razumela sam da je pre prilaska Zidu plaa, vano vezivanje te niti oko lanka moje ruke. Dobronamerna jevrejka u prolazu, objasnila mi je da se Crvena nit jo od davnina koristi u njenom narodu. U Kabali njena uloga je da zatiti onoga ko je nosi. Ona se pravi tako to se Crvena nit obmotava oko groba pramajke Rahel. Za nju kabalisti smatraju da je bila majka sveta i njena najvea elja je bila da zatiti svoju decu. U ovom postupku se Crvena nit natapa ljubavlju i zatitom pramajke. Crvena nit se izrauje od prirodnih materijala (pamuk, vuna), dok se u Kabali koristi vunena. Drevni kabalisti su odavno podelili ceo f iziki svet u kategorije kojom energijom zrae. Tako lan zrai energijom osude, dok vuna

energijom oprotaja. Crvena boja ima najmanju frekfencijuu u spektu, najmanje je svetla u njoj, pa i najnegativnija boja. Kako nas onda ona titi, kad je negativna? Zamislite da u potpuno mranoj prostoriji upalite sveu. Ona e osvetliti celu prostoriju. ak i najdalji delovi sobe imae bar deli svetla. Svea je promenila mrak u svetlo, negativno u pozitivno. Isto tako vuna menja crvenu boju, negativnost, u pozitivno. Crvena privlai sve negativno, dok ga vuna transformie u pozitivno. Na taj nain nas Crvena nit titi od svih negativnih uticaja koji dolaze do nas, zaustavljajui ih i menjajui ih na samom ulazu. U Smaragdnim tablicama Trismegistos poruuje: Sve to je gore to je i dole pa i Sve to je na poetku to je i na kraju!. ta je ovekov poetak? U odeljku Prokletrstvo tajne doktrine ANTROPOGENEZE, Blavacka objanjava da ...priroda nikada nije nameravala da ene svoje potomstvo raaju u mukama. Medjutim tokom evolicije etvrte rase, potomci ena ili poude povredili su glavu potomaka plodova mudrosti i znanja tako to su svetu misteriju razmnoavanja pretvorili u ivotinjsko zadovoljavanje. Celoklupna priroda etvrte rase oveanstva menjala se postepeno u fiziolokom, moralnom, fizikom i mentalnom smislu. Tako je ovek u Petoj rasi postao bespomono bie a u dananje vreme najbogatiji naslednik telesnih i genetskih poremeaja. Dananji ovek je najsvesnija i najinteligentnija bestijalna ivotinja na svetu. Vatra koja je primljena, preobrazila se u najvee prokletstvo: taj ivotinjski elemenat i ovekova svesnost da ga poseduje, preobrazila je njegov periodini instikt u hroininu animalnost i ulnost. ivotinjski svet, poto ima instikt da ga vo di, ima svoje periode parenja, a polovi su neutralisani tokom ostatka godine. Zato se slobodna ivotinja razboljeva samo jednom u ivotu pre nego to ugine. To je ono to visi nad oveanstvom kao teki mrtvaki pokrov. Titanska strast predstavlja oveanstvo u njegovom najmranije aspektu a to je nespokojna nezadovoljenost niih strasti i elja kada prkose ogranienjima zakona. Zato to je donosilac vatre i svetlosti Prometej je i bio okovan na planini Kavkaz i osuen na muke. Po Blavackoj, postoji samo jedan veiti zakon u prirodi, onaj koji uvek tei da prilagodi suprotnosti i dovede ih do krajnjeg sklada. Zahvaljui tom zakonu duhovnog razvoja, koji vlada kako fizikim, tako isto i intelektualnim svetom, oveanstvo e se osloboditi od od lanih bogova i konano SAMO SEBE IZBAVITI. oveanstvo je iste krvi ali ne i iste sutine - podeljno je od strane Boga na one koje je informisao i na nia ljudska bia. Mi smo staklena bata, vetaki probuene biljke u prirodi, poto u sebi imamo iskru koja u nama spava. Poto duhovna evolucja nije mogla da dri korak sa fizikom, s obzirom na to da je njena homogenost naruena ovim uplitanjem, ovaj dar je postao glavni, ako ne i jedini uzrok Zla. Dok boanskog Titana pokree ovekoljublje, smrtnike pokree sebinost i egoizam. Kad ovek

31

razume da Bog ne stvara smrt, ve da je ovek sam stvara, on e ponovo postati Prometej kakav je bio pre svog prvog Pada. Kao to su neki vekovi nazivani vekovima prosveenosti, 20. vek se smatra vekom nasilja. Ma kolik o ovaj naziv bio jednostran za karakterizaciju naeg vremena u njegovoj sloenosti, teko je osporiti da se u sadanjem svetu na svakom koraku sreemo s faktom fizikog ili duhovnog nasilja u najrazliitijim oblicima. Anarhisti smatraju da se nasilje n e moe prevladati drugaije nego protivnasiljem. Ne reagovanje na nasilje i to istom ili jaom merom nasilja, naruava ravnoteu unutar proporcije. Da bi neki sistem opstao sile unutar njega moraju da budu proporcionalne. Smrt, unitenje i raspad nastaju iz debalansa protivurenosti. uvaj se oveka koji ti ne vrati kada ga udari, jer on ti nee oprostiti, niti e ti dozvoliti da oprosti sam sebi. poruuje Bernar o. Suprotno prethodnom stanovitu, neke religije, pokreti i organizacije promoviu do samortvovanja stav, da protivnasilje ne moe biti odgovor na nasilje i da na nasilje treba odgovoriti ljubavlju, razumevanjem, saoseanjem. Milena Jasenska smatra da: Sve to ovek ini, zavisi od njegovog unutranjeg rada na sebi. Kako izgleda, kako se kree, kako nisi odeu i kako dri stopala, kako se smeje i kako stiska ruku; sve istie iz jednog izvora, iz bogatstva i sreenosti unutranjeg ivota. Prema treem stanovitu, prihvatljivo reenje za zaustavljanje nasilja moe nai u razliitom tret iranju raznih vrste nasilja: revolucionarno i kontrarevolucionarno, progresivno i reakcionarno, represivno i oslobodilako, i sl. U tom smislu, poznat je i stav Marka Miljanova o Junatvu i ojstvu. Za njega je junatvo braniti sebe od drugoga, a ojstvo braniti drugoga od sebe. Sila je bitno vezana uz mo kao snagu, a nasilje je oblik moi kao nadmoi, vladanja i ugnjetavanja. Kao to svaka mo kao snaga nije ujedno i nadmo, tako ni svaka upotreba sile nije nasilje. Svakako nije nasilje ako se neko ko je u mraku napadnut brani svom snagom kojom raspolae. Nasilje je samo takva primena ili upotreba sile koja je usmerena na destrukciju ovjeka, na ograniavanje njegove slobode, na onemoguavanje njegovog stvaralatva, na unitenje njegove linosti. Ono moe biti usmereno na fiziko unitenje oveka nanoenjem fizikih povreda ili nametanjem fizikih napora, a moe se ograniiti i samo na duhovno unitavanje putem psihikog pritiska, zastraivanja i obmanjivanja. U svakom sluaju, smatram da je nas ilje prisutno tamo gde se sila upotrebljava za razaranje ljudskosti, za guenje ovjekovih sposobnosti, za onemoguavanje ovekovog stvaralakog dela kao i kada je primoran na izbor koji vrea njegova moralna i duhovna naela ili koja prevazilze njegove fizike, moralne i duhovne sposobnosti. Navedeno pojanjava Geteova izreka da je: Srean i velik zaista samo onaj koji ne mora ni vladati ni pokoravati se da bi mogao neto biti ili Sime

Popova da: Nije najjai onaj koji pobeuje druge. Jai od njega je onaj ko je pobedio samoga sebe kao i Lao -Ce-ova da je: Nametati svoju volju drugima nasilje, a nametati samog sebe vrhunac nasilja.. Ako tako shvatimo nasilje, oito je da je nasilje povezano s nadmoi. Samo tamo gdje postoji nadmo mogue je nasilj e, i to nasilje moe izvriti samo jai u odnosu na onog koji je slabiji. Ne moe zec izvriti nasilje nad lovcem. Nasilje moe izvriti samo onaj koji je jai nad onim koji je slabiji. Nasilje kao nadmo je bitno neljudska i ne moe biti sredstvo za dostizanje humanih ciljeva. To ne znai da se nasilju ne smemo suprotstaviti silom, jer, trpljenje nasilja nije tolerantnost ni humanost nego ropsko (neljudsko) mirenje s nehumanou. Ako smo zaista usmereni na ono ljudsko, humano, to zahteva negaciju moi kao nadmoi i nasilja, njeno prevladavanje putem moi kao ljudske stvaralake delatnosti. Razmiljala sam danima o nasilju, njegovom praporeklu i simbolu kojim bi se ovaj fenomen ovekovog opstanka najvie pribliio tumaenju reda slobodnih zidara. Bie nasilja je u jezgri ovekovog sopstva i vekovima je predstavljao pojavni oblik unutranjeg nemira i straha, straha koji je osnovni psiholoki pokreta svake nasilne misli ili dela! Neprosvetljenost due, lina neostvarenost sa samim sobom i latentna slabost odravanja sopstvenog integriteta su osnovna matrica nasilja. Na nivou kolektivnog nesvesnog postoje zapisana ponaanja za odreenu situaciju na odreenom prostoru jednog bioloki, psiholoki i socioloki uokvirenog kolektiviteta koje su upravo bile uzro kom najveih stradanja tokom celokupne ljudske istorije. Traei odgovor, vratila sam se u kameno doba ljudske istorije i do prvog ovekovog simbola odbrane i napada, do pra orua, do KAMENE SEKIRE! U masonskim tumaenjima sekira moe da simbolie slobodu graditelja da rui kamenje ili ga rascepi da bi stigao do unutranjeg sadraja. Neke legende sekiru opisuju kao orue munje, kao kamenu sekiru koja je svojom otricom zapalila iskru. Ona je sa jedne strane amblem Snage koja razbija i cepa, ali, s druge strane, prodirui u zemlju kao munja prikazuje sjedinjenje Zemlje sa Nebom. Sekira kao pra-orue, spaja masonske elemente Zemlje, Vatre i Vazduha u jednu celinu. Sekira sa dve otrice, simboliki predstavlja stvaranje i razaranje, dve suprotne sile sa komplementarnim delovanjem - ivot i Smrt. Da li je pra- poetak, zapisan u nama, u stvari osnovni pokreta ovekovog delovanja i savremene civilizacije? Da li su se strahovi za opstanak u stvari samo menjali u odnosu na spoljne uticaje? Da li je grmljavina sa neba samo dobila vetaku paradigmu u bombama, projektilima, raketama? Da li mi danas vie ne umemo da prepoznamo iskonske izvore samoodranja koje je pra- ovek tako isto video? Neistraeno nije i nevidljivo, treba progledati iznutra, treba osetiti iskru u sebi, treba dostii individuaciju obraenog kamena, tek tada emo, kao slobodni zidari, moi linim

32

delovanjem pomoi svakom neupuenom oveku da spozna Istinu o Nasilju. A Istina je da je nasilje samo druga strana stvaranja, da su ljubav i lepota jedini blagotvorni u otklanjanju svakog izniklog straha u nama i da je uloga masona da u tome istraje do kraja. A gde je kraj nego na poetku, sve je celina i nigde se ne moe pobei. Odgovori su u nama, TREBA IH OSVETLITI! Zen pria kae: ovek je iao poljem i naiao na tigra.

prodere. ivot mu je zavisio od jaine loze. Dva mia jedan crni a drugi beli, poela su, malo po malo, da glou lozu. Gledajui oko sebe, ovek opazi sonu jagodu. Drei se jednom rukom za lozu, drugom je uzabrao jagodu. Kako je samo bila slatka!

Nagnu u beg, a tigar pojuri za njim. Stigavi do ivice provalije, ovek se uhvati za koren divlje loze i ostade tako visei. Tigar je bio tako blizu da ga je odozgo mogao nanjuiti. Drhtei, ovek baci pogled na dole gde opazi jo jednog tigra kako eka da ga

Traei odgovor o Nasilju, naoh Iskru u Kamenu i sonu jagodu na ivici provalije. Iz dubine srca cujem glas i pitanje : Civilizacijo, kuda si to krenula ? Put pred tobom je dug i neizvestan, ponesi Ljubav da te okrepi i Lepotu da ti osvetli staze! Rekla sam! Sr.S.V.-P.

33

U kasnom XII veku sagraena je crkva u Londonu, izmeu Flit ulice i reke Temze. Crkva je sagraena za vitezove Templare kao

njihovo sredite u Engleskoj i tada je nosila ime "Novum Templum" - Novi Hram.

34

Pre izgradnje ove crkve vitezovi su bili smeteni u Haj Holburnu koji je uspostavio jo Hugo de Pejn, a koji je lociran na starom rimskom hramu u Londiniumu. Kako je viteki red brzo rastao i razvijao se, tokom 1160-ih mesto je postalo preoptereeno i red je pribavio deo zemlje na kojem je sagraen vei manastirski kompleks - koji je ujedno i njihovo novo sredite. Uz crkvu su se nalazile graevine za smetaj i ivot vitezova, objekti za uvebavanje vojnih vetina, poligon za vebe i svi pratei sadraji - budui da braa nisu imala dozvolu za izlazak u gradsko okruenje - bez posebne dozvole Majstora Hrama. Crkva Hrama se sastoji iz dva zasebna dela - Krune Crkve i pravougaonog crkvenog broda. Krun a crkva je po tradiciji reda dizajnirana po ugledu na Crkvu Svetog Groba u Jerusalimu. Kruni deo je 16,76 metara u preniku, okruen prvim ikada sagraenim samostojeim stubovima od Pjubek mermera. Geometrija crtkve je izuzetna te iz toga proistie viso k kvalitet ozvuenosti prostora. injenica je da se sadraji i poneki elementi enterijera mogu prepoznati da nose etrurske, egipatske i grke uticaje. ak i broj stubova, oblik i ukrasi nose skrivene poruke i asocijacije svojim poloajem i brojem. Crkva je osvetana 10.februara 1185 u ceremoniji koju je predvodio jerusalimski Patrijarh Heralkitus, a veruje se da je i sam kralj Henri II bio prisutan tom dogaaju. Crkva Hrama je uvek imala dva svetenika, jedan je zvan "Majstor Hrama" po tradiciji odranoj od Templara, a drugi je bio "ita Hrama". Budui da su Vitezovi Templari bili izuzetno moni u Engleskoj, te da je Majstor Hrama sedeo i u parlamentu kao "Primus baro" - "Prvi baron kraljevstva" celo imanje je esto sluilo za smetaj gostujuih znamenitih linosti, vladara i kraljeva u proputovanju i posetama. Hram je naravno sluio i kao mesto za polaganje finansijskih depozita, imajui funkciju ranog bankarstva - te su i poneki plemii svoja blaga skrivali u Hramu u vremenima kada je Kruna pretila da ih preuzme. Crkva je sluila za Templarske ceremonije, prilikom kojih su vreni prijemi inicijata, koji su u krunoj crkvi davali svoje zavete. U ta vremena ceremonije su bile obavijene neprobojnim velom tajne.

35

Smirk i Barton dekorisali zidove i visoko viktorijansko-gotskom stilu, pokuavajui da crkvu vrate u prethodno stanje.

Dobrano je poznata istorija, uspon, postojanje i "pad" Reda Templara u Evropi, te je jasno koliko je ova Crkva bila vana za sve dogaaje i istorijske okolnosti tog vremena. Nakon "unitenja" Reda Templara vlast nad crkvom je preuzela Kruna, koja ju je predala Vitezovima Hospitalcima - koji su je pak iznajmljivali pravnim koledima. Dva koleda su tako formirana jedan u Unutarnjem Hramu, a drugi u Srednjem Hramu, poto su se prethodno uselili i u odaje koje su koristili i vitezovi i svetenici. Kruna je preuzela Crkvu ponovo 1540. godine kada je Henri VIII zabranio vitezove Hospitalce - konfiskujui im imovinu. Henri VIII je odrao tradiciju, te je svetenik imao titulu "Majstora Hrama". Tokom 1580-ih crkva je bila mesto teolokog konflikta Puritanaca i podravaoca Elizabetanskog kompromi sa. Nakon 1608. godine Crkva je opet namenjena da se koristi kao religiozna ustanova. Tokom uvenog poara u Londonu 1666 godine Crkva Hrama nije bila oteena, ali je renovirao uveni Kristofer Vren koji je uneo znaajne izmene u enterijer, ukljuujui oltarski deo i gradei po prvi put orgulje. Crkva je ponovo preureivana 1841, kada su U maju 1941.godine, tokom Nemakog bombardovanja Londona uniten je krov Krune Crkve, prilikom ega se poar brzo preneo i na ostatak objekta. Organe i svi drveni delovi su izgoreli, a tamni stubovi od mermera su napukli te su zbog nestabilnosti zamenjeni replikama. Tokom renoviranja, arhitekta Volter Godfri je otkrio da odreeni originalni elementi iz vremena Vrenove restauracije postoje uskladiteni te su oni vraeni na njihova originalna mesta. Crkva je ponovo osvetana u novembru 1958.godine. Crkva nije u vlasnitvu Gradske Korporacije Londona, nit i je podreena jurisdikciji londonskih Biskupa ve direktno Kruni.

36

"Temple Church" je takoe poznata i po deset "nadgrobnih" spomen-ploa u kojima su uklesana tela vitezova Templara - za koje se nakon restauracije u XX veku utvrdilo da nisu ujedno i grobnice.

Naravno "kontroverzni" pisac Den Braun iskoristio je atmosferu i istoriju Crkve Hrama u svom petparakom romanu "Da Vinijev kod", ali je jasno da kvalitet i ideja o harmoniji graditeljstva ovakvog objekta, njegov smisao, geometrija, kvalitet izrade, ali i skriveni elementi sadraja koji podstiu mistino u doivljaju ine Templarsku Crkvu jednom od specifinosti i znamenitosti ezoterine istorije koja je pratila poznate istorijske tokove. Br.S..

37

BOJAN TIMOTIJEVI

Avanturista, ezoterik, slikar, pisac ... ovek koji se usudio da u piramidi legne u sarkofag Faraona... Timotijevi se bavi metafizikim slikarstvom, kako sam kae. Bavi se onim to je tajno, skriveno, nepoznato... Slikarstvom koje pokuava da pronikne u tajne ivota, kroz drugu stranu ogledala, kroz kapije onostranog. Njegova umetnika poruka je da ljudima objasni kako nisu samo materijalna, ve i duhovna bia i da moraju da potrae smisao ivota, a ne samo da ga protrae... Dakle, knjiga Meridijan bogova je o Egiptu i to na kakav nain! Cela knjiga je profiltrirana kroz um oveka koji osea taj Tok Mistinih i Ezoterinih energija, cela je proeta mnotvom pouka i uvida o odnosima aspekata religije, kulture i istorije Egipta. Pisana je kao lino ezoterino putovanje kroz re -inkarnaciju i seanje, susret sa mistikom Egipta... nadasve - nije naporna i moe se lako proitati u jednom dahu - iako sadri teme kojima bi se ozbiljno bavili ak i Henkok, Bovak, Deniken, Siin i drugi.

Odlazak meu piramide za mene je bilo ispunjenje deakih snova. Osetio sam to kao povratak kui. Obuzela me je srea koja mi je naterala suze niz lice. Teko je opisati taj oseaj prepoznavanja, kao da sam nekada ovde iveo. Poinju da se pojavljuju slike koje sam nosi o duboko u dui. A dua pamti, ona ne zaboravlja...

38

MEMFIS MIZRAIM OBRED

EZOTERINI PRISTUP SLOBODNOZIDARSKIM MISTERIJAMA

Obred Memfis Mizraima ubraja se u obrede koji izuavaju, praktikuju i prenose tzv. vie ili bone stepenove Slobodnog Zidarstva. Kada Slobodni Zidar dostigne stepen Majstora Masona, pred njim se otvaraju mogunosti da nastavi svoja istraivanje i kolovanje Misterija u nekom od Obreda koji su razrada i nadogradnja materije prouene u Plavoj Loi; to moe biti Drevni i Prihvaeni kotski Obred na stepenovima 4 - 33, ili Jork Obred koji ima neto drugaiju strukuru i uenje- i moramo rei da su ova dva Obreda zapravo najvie i prisutna u savremenom Slobodnom Zidarstvu i predstavljaju najei oblik usavravanja Majstora Masona. To je injenica koja ima korene u nastanku savremenog Slobodnog Zidarstva, njegovom irenju pod zatitom najuticajnijih Velikih Loa- najuticajnijih u smislu brojnosti lanstva, rasprostranjenosti u svetu, doprinosa koji je dat tokom dueg vremenskog perioda, i slino. Takodje, ovde moemo rei i da veini Majstora Masona koji su nastavili inicijacije posle sticanja ovog asnog stepena, napredovanje kroz hijerarhiju ovih obreda esto nije rezultat nekog specijalnog linog afiniteta, istraivanja, namere- u savremenom svetu praktino je ve manje ili vie uredjen odnos pojedinanih Velikih Loa sa nekim od ovih viih ili bonih Obreda, u istorijskom i formalno - pravnom kontekstu i tome se nema ta veliko dodati. Misterije koje se uvaju unutar

ovih Obreda obezbedile su sebi mesto u vremenu, kontinuitet i mogunost da se uvaju i traju, na dobro razvoja mnogih sledeih generacija, nadamo se. Drevni i Prihvaeni Obred Memfis Mizraima ima nastanak u neto drugaijim okolnostima od Slobodnog Zidarstva nastalog u novi je vreme na evropskom kontinetnu, pri emu naroito mislimo na ono to se naziva regularnim Slobodnim Zidarstvom. Nastao krajem osamnaestog veka, noen talasom entuzijazma za izuavanjem slobodnozidarskih misterija, ovaj obred je stekao relativno dobru popularnost ve na samom poetku. Nije nam namera ovde da se bavimo istorijom Memfis Mizraim obreda u celini, njegovim odnosima sa drugim viim masonskim vlastima i slino. Hoemo jednostavno paznju da usmerimo na obred Memfis Mizraima kako se upranjava u naoj Loi Misir i da damo osnovne konture naih interesovanja , praktinog rada, istraivanja, i svega ime se bavimo. Ovde bismo jo trebali da kaemo, istine radi, da je obred Memfis Mizraima tokom dva veka razvoja imao veoma zanimljiv put, i da se u pojedinim oblastima u Evropi, a kasnije i ire, javio u nekoliko linija razvitka koje su se veoma razlikovale, a zadrale su te razlike

39

i do dananjih dana. To je jedan veoma divergentan tok, koji je povremeno tekao tako da pojedinane linije nisu ni znale jedne za drugu, ili su se razvijale u izolaciji zbog razliitih okolnosti, ili su bile malobrojne, pa se inilo da su nestale u tami vremena, a onda se pojavile iznova, naizgled niotkuda.... u savremenom trenutku postoje izvesne tendencije da se ovaj Obred ujedini, ili da se napravi barem federacija Obreda na irem planu, ali emo morati, po tom pitanju, da saekamo sud nadolazeih dana. Loa Misir osnovana Poveljom 2. VI 2009. godine, naslednik je i nastavlja jedne veoma zanimljive grane ovog obreda, koja se razvijala u veoma neobinim okolnostima od samih poetaka. Naa grana Memfis Mizraima poela je da se stvara u doba Napoleonovih ratova, u ranom devetnaestom veku. Jedna grupa francuskih oficira, koji su bili visoki inicijati obreda Mizraima ( pretpostavljamo da su poznati osnovni podaci o razvoju ObredaMizraim i Memfis su razliitog porekla, zasebno su se razvijali tokom vie decenija, definitivno ujedinjeni u drugoj polovini devetnaestog veka) posle osvajanja panije od strane Francuske stupila je u kontakt sa tajnom grupom gnostika koji su bili tamo prisutni jo od srednjeg veka, a mogue i od ranije. Privueni njihovim idejama i znanjem, razmenili su inicijacije i rukopoloenja. Posle povlaenja Francuza iz panije i Napoleonovog sloma, obred Mizraima ostao je da se razvija u paniji kao nezavisna loza, sa sopstvenim upravnim telima, filozofskom osnovom i istraivanjima. Naravno, to nije znailo potpunu izolaciju od deavanja u masonskom svetu, tako da su promene u strukturi obreda bile praene sa panjom i uvaavanjem. Poetkom dvadesetog veka, u korpus znanja bile su uvrene ne samo lekcije koje su dolazile iz tradicije, nego i ideje koje su dolazile preko mora, iz Zapadne Indije ili sa Istoka. Ova linija Obreda se razlikovala od francuske ili engleske , recimo, jer je stavljala naglasak na ezoterina istraivanja, uenja o polarnostima u Univerzumu, mogunost ekspanzije svesti oveka, i slino. Do nas je ovaj Obred stigao dvojakim putem- sa jedne strane, primanjem Inicijacija od strane visokih Inicijata Obreda, koji su prenosili posveenja u direktnom kontaktu, a sa druge strane, primanjem Povelje o osnivanju od strane Loe Sinovi i keri Arona iz U.S.A. Tako smo dobili zanilmljivu mogunost da sa jedne strane radimo klasian Masonski ri tual Obreda Memfis Mizraima, ali sa druge strane, naroito zahvaljujui istraivanjima Alena Grinfilda ( Allen Greenfield) u nasledje smo dobili i mogunost rada sa takozvanim vruim takama ( hot points; points de chauds) a koje predstavljaju specifina vorita svesnosti i energije na ljudskom telu. To nam daje priliku da posmatramo ovaj Obred kao snaan sistem samorazvoja svakog inicijata, a inicijacije kao specifinu ezoterinu maineriju koja omoguava punu transformaciju svakog pojedinano. Osvei vanjem svih sadraja bia, harmonizovanjem energije, balansiranjem akcija u

svakodnevnom ivotu, potpunim upoznavanjem sebe, sa stalnom svesnou o prisustvu silina Velikog Arhitekte Univerzuma u svemu to jesmo i to nas okruuje, vidimo put da u potpunos ti shvatimo Misterije Slobodnog Zidarstva. U tom smislu, mi smo otvorena grupa koja ne stavlja prepreke zainteresovanima u smislu pripadnosti razliitim Velikim Loama ili Objedijencijama. Svaki Majstor Mason koji pokuca na naa vrata dobie odgovor. Svakako, na sistem inicijacija dosledno je na stanovitu Pravilnika obreda Mizraima iz 1818. koji kae da postoje oni u naem Redu koji mogu inicirati , u skladu sa sopstvenom procenom, svakoga u bilo koji stepen Obreda, ak i van Loe ili Hrama- nekome ove o dredbe mogu izgledati udno, ili pomalo, kako bi se reklo, nekanonski, ali ovo je vie pitanje tradicije institucija tzv. Slobodnih Inicijatora nije prisutna van naeg Obreda, a oni koji imaju takva ovlaenja dobro znaju kako da postupaju u odredjenim situacijama. Ovo jednostavno znai da na Obred podrazumeva, izmedju ostalog, i da zainteresovanim kandidatima moe biti data puna inicijacija u Plavu Lou, ukoliko je to neophodno, i bez prethodnog prolaska istih stepenova u nekoj drugoj potpunoj i prihv aenoj Loi. Hijerarhija koju sledimo i predstavljamo nije sama sebi cilj, nije rigidna i ne predstavlja nekakvu vrstu uprave ili strogog nadzorakaemo da je posredi odnos onoga koji usmerava, i koji pomae novim inicijatima da istraju na sopstvenom putu. Na obred Memfis Mizraima podrazumeva da se kandidati posveuju istinskim inicijacijama, koje nisu samo simboline, nego deluju na razliitim nivoima bia. To esto znai da se novoinicirani sukobljavaju sa samima sobom- naravno, to nije pravilo, i zavisi od razliitih okolnosti i preduslova- a u takvim situacijama potrebno je bratski pruiti ruku, i biti siguran oslonac.... i , da, oprostite mi, do sada sam govorio samo u mukom rodu, a mislim da bi trebalo jasno da se stavi do znanja da je na obred meovit, otvoren i enama i mukarcima. Od onih koji su se inicirali, oekuje se , i to nikada ne moe da se naglasi dovoljno, da istrajno rade sami , individualno, kada je mogue i u grupi, svakako, ali individualni radovi su nezamenljivi. Oni koji su inicirani dobijaju dovoljno uputstava i materijala ta valja da se ini, jer plamen koji je upaljen Inicijacijom mora da se odrava kako bi Svetlost bila jasna i snana. Smatramo da je taj plamen ona Svetlost koja je sutinska i koja gori u srcu svakog Hrama, a koji je ivo prisustvo Velikog Arhitekte Univerzuma. I sad, da li mislite da je srce tog Hrama istovremeno srce svakog od nas? Tau Qadosh 33 , 90 , 97 APRMM

40

http://www.uvls.org.rs/

http://www.rgls.org/sr/

http://www.mason.org.rs/

http://www.godf-serbie.org/

http://veliki-orijent-hrvatske.org/

BALKANSKI MASONI https://www.facebook.com/groups/465644020200935/

41

42