Na osnovu lana 109. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, br.

72/09 i 52/11), Ministar prosvete i nauke donosi PRAVILNIK o ocenjivanju uenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju Predmet Pravilnika lan 1. Ovim pravilnikom utvruju se nain, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz pojedinanih nastavnih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje uenika i odraslih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: uenik). Termini izraeni u ovom pravilniku u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose. Svrha i principi ocenjivanja uenika lan 2. Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i uenja kojim se obezbeuje stalno praenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignua uenika u toku savladavanja kolskog programa. Ocenjivanje je kontinuirana pedagoka aktivnost kojom se iskazuje odnos prema uenju i znanju, podstie motivacija za uenje i uenik osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignua i postignua drugih uenika i razvija sistem vrednosti. Ocenjivanjem se obezbeuje potovanje optih principa sistema obrazovanja i vaspitanja utvrenih zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon). Ocenjivanjem se obezbeuju: objektivnost u ocenjivanju prema utvrenim kriterijumima, ocenjivanje onog to je relevantno, korienje raznovrsnih metoda i tehnika ocenjivanja, instruktivnost u davanju povratne informacije, javnost ocenjivanja, pravinost u ocenjivanju, redovnost i blagovremenost ocenjivanja, ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, uvaavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignua uenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija. Predmet i vrste ocenjivanja uenika lan 3. Uenik se ocenjuje iz nastavnog predmeta sa i bez modula (u daljem tekstu: predmet) i vladanja, u skladu sa Zakonom, posebnim zakonom i ovim pravilnikom. Ocena je opisna i brojana. Praenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignua uenika u toku kolske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem. Formativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste redovno proveravanje postignua i praenje vladanja uenika u toku savladavanja kolskog programa, sadri povratnu informaciju i preporuke za dalje napredovanje i, po pravilu, evidentira se u pedagokoj dokumentaciji nastavnika, u skladu sa ovim pravilnikom. Sumativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednovanje postignua uenika na kraju programske celine ili za klasifikacioni period iz predmeta sa i bez modula i vladanja. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem su, po pravilu, brojane i unose se u propisanu evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu (u daljem tekstu: dnevnik).

Ocena uenika lan 4. Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja uenika i pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i kole u ostvarivanju propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignua. Ocena je javna i saoptava se ueniku odmah, sa obrazloenjem. Opisnom ocenom izraava se: 1) ostvarenost ciljeva, optih i posebnih, odnosno prilagoenih standarda postignua u toku savladavanja kolskog programa; 2) angaovanje uenika u nastavi; 3) napredovanje u odnosu na prethodni period; 4) preporuka za dalje napredovanje uenika. Brojanom ocenom izraava se: 1) stepen ostvarenosti ciljeva, optih i posebnih, odnosno prilagoenih standarda postignua u toku savladavanja kolskog programa; 2) angaovanje uenika u nastavi. Brojane ocene su: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). U zavisnosti od predmeta, modula i uzrasta uenika prilikom ocenjivanja iz stava 3. taka 1) i stava 4. taka 1) ovog lana, procenjuju se: vetine izraavanja i saoptavanja; razumevanje, primena i vrednovanje nauenih postupaka i procedura; rad sa podacima i rad na razliitim vrstama tekstova; umetniko izraavanje; vetine, rukovanje priborom, alatom i tehnologijama i izvoenje radnih zadataka (u daljem tekstu: Okvir za procenu rezultata uenja). Okvir za procenu rezultata uenja odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Angaovanje uenika obuhvata: odgovoran odnos prema radu, postavljenim zadacima, aktivno uestvovanje u nastavi, saradnju sa drugima i iskazano interesovanje i motivaciju. Ueniku se ne moe umanjiti ocena iz nastavnog predmeta zbog odnosa uenika prema vannastavnim aktivnostima ili neprimerenog ponaanja u koli. lan 5. Ocenjivanje iz predmeta koji zahtevaju posebne sposobnosti uenika (muzika i likovna kultura, fiziko vaspitanje), obavlja se polazei od njegovih sposobnosti, stepena spretnosti i umenosti. Ukoliko uenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignua, mogunosti i angaovanje uenika u nastavnom procesu. lan 6. Ueniku sa izuzetnim sposobnostima koji stie obrazovanje i vaspitanje na prilagoen i obogaen nain primenom individualnog obrazovnog plana, ne prilagoavaju se standardi postignua. Uenik iz stava 1. ovog lana ocenjuje se na osnovu praenja ostvarivanja propisanih ciljeva, optih i posebnih standarda postignua i angaovanja. lan 7. Uenik kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, tekoa u uenju i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu ostvarenosti ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana.

Uenik iz stava 1. ovog lana koji stie obrazovanje i vaspitanje bez prilagoenih standarda postignua ocenjuje se na osnovu njegovog angaovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignua, na nain koji uzima u obzir njegove jezike, motorike i ulne mogunosti. Uenik iz stava 1. ovog lana koji stie obrazovanje i vaspitanje po prilagoenim standardima postignua, ocenjuje se na osnovu njegovog angaovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagoenih standarda postignua. lan 8. Iz nastavnih predmeta Verska nastava i Graansko vaspitanje uenik se ocenjuje opisno na osnovu procena ostvarenih postignua i zapaanja o nainu angaovanja uenika u toku nastave. Opisna ocena sadri preporuke za dalje napredovanje. Kriterijumi brojanog ocenjivanja lan 9. Brojano ocenjivanje uspeha uenika iz predmeta i modula obavlja se na osnovu sledeih kriterijuma: 1) uenik koji ostvaruje veoma znaajan napredak u savladavanju kolskog programa i u dostizanju zahteva koji su utvreni na osnovnom i srednjem nivou posebnih standarda postignua, kao i veinu zahteva sa naprednog nivoa posebnih standarda postignua, odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima postignua, uz veoma visok stepen angaovanja, dobija ocenu odlian (5); 2) uenik koji ostvaruje znaajan napredak u savladavanju kolskog programa i u dostizanju zahteva koji su utvreni na osnovnom i srednjem nivou posebnih standarda postignua, kao i deo zahteva sa naprednog nivoa posebnih standarda postignua, odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima postignua, uz visok stepen angaovanja, dobija ocenu vrlo dobar (4); 3) uenik koji ostvaruje napredak u savladavanju kolskog programa i u dostizanju zahteva koji su utvreni na osnovnom i vei deo na srednjem nivou posebnih standarda postignua, odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima postignua, uz angaovanje uenika i pomo nastavnika, dobija ocenu dobar (3); 4) uenik koji ostvaruje minimalan napredak u savladavanju kolskog programa i u dostizanju zahteva koji su utvreni u veem delu osnovnog nivoa postignua, odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima postignua, uz znaajnu pomo nastavnika i angaovanje uenika, dobija ocenu dovoljan (2); 5) uenik koji, ni uz pomo nastavnika, ne ostvaruje minimalan napredak u savladavanju kolskog programa i u dostizanju zahteva koji su utvreni na osnovnom nivou postignua, dobija ocenu nedovoljan (1). Ueniku koji stie obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne dostie zahteve po prilagoenim standardima postignua revidira se individualni obrazovni plan. Nain i postupak ocenjivanja lan 10. Na poetku kolske godine nastavnik procenjuje prethodna postignua uenika u okviru odreene oblasti, predmeta, modula ili teme, koja su od znaaja za predmet (u daljem tekstu: inicijalno procenjivanje).

Rezultat inicijalnog procenjivanja ne ocenjuje se i slui za planiranje rada nastavnika i dalje praenje napredovanja uenika. lan 11. Uenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignua, pismene provere postignua i praktinog rada, a u skladu sa programom nastavnog predmeta. Uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i njegovih rezultata rada, a naroito: izlaganja i predstavljanja (izloba radova, rezultati istraivanja, modeli, crtei, posteri, dizajnerska reenja i dr), uea u debati i diskusiji, pisanja eseja, domaih zadataka, uea u razliitim oblicima grupnog rada, rada na projektima, zbirke odabranih uenikovih produkata rada portfolija, u skladu sa programom nastavnog predmeta. Postignue uenika iz praktinog rada, ogleda, laboratorijske i druge vebe, umetnikog nastupa i sportske aktivnosti ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja, samostalnosti, pokazanih vetina u korienju materijala, alata, instrumenata i drugih pomagala u izvoenju zadatka, kao i primene mera zatite i bezbednosti prema sebi, drugima i okolini, u skladu sa programom nastavnog predmeta. lan 12. Raspored pismenih zadataka i pismenih provera duih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli kole, odnosno na veb stranici kole najkasnije do kraja tree nastavne nedelje u svakom polugoditu. Rasporedom iz stava 1. ovog lana moe da se planira najvie jedna provera u danu, a dve u nastavnoj nedelji. Raspored iz stava 1. ovog lana i promene rasporeda utvruje direktor na predlog odeljenjskog vea. lan 13. Provera postignua uenika obavlja se na svakom asu. Usmene provere i pismene provere postignua u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave. Uenik u toku asa moe da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru postignua. Nastavnik je duan da obavesti uenike o nastavnim sadrajima koji e se pismeno proveravati prema rasporedu iz lana 12. stav 1. ovog pravilnika, najkasnije pet dana pre provere. Ocena iz pismene provere postignua upisuje se u dnevnik u roku od osam dana od dana provere. Ako nakon pismene provere postignua vie od polovine uenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismena provera se ponitava za te uenike. Nakon ponitene pismene provere postignua iz stava 6. ovog lana, a pre organizovanja ponovljene, nastavnik je duan da odri dopunsku nastavu, odnosno dopunski rad. Zakljuna ocena iz predmeta lan 14. U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zakljuna ocena iz obaveznih, obaveznih izbornih, izbornih i fakultativnih nastavnih predmeta jeste opisna i utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu opisnih ocena o razvoju i napredovanju uenika u toku savladavanja kolskog programa. U ostalim razredima osnovnog obrazovanja i vaspitanja zakljuna ocena iz predmeta je brojana, osim iz predmeta Verska nastava i Graansko vaspitanje.

Zakljuna ocena iz predmeta Verska nastava i Graansko vaspitanje je: istie se, dobar i zadovoljava. Zakljunu ocenu iz predmeta utvruje odeljenjsko vee na predlog predmetnog nastavnika, a iz vladanja na predlog odeljenjskog stareine, na kraju prvog i drugog polugodita. Zakljuna ocena na kraju drugog polugodita utvruje se na osnovu svih opisnih i brojanih ocena u toku obrazovno-vaspitnog rada, uz sagledavanje razvoja i napredovanja uenika i uvaavanje okolnosti u kojima stie obrazovanje. Ueniku koji nema najmanje etiri ocene u toku polugodita, ne moe da se utvrdi zakljuna ocena. Ueniku koji redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugoditu, nastavnik je obavezan da sprovede ocenjivanje na posebno organizovanom asu u toku trajanja polugodita. Odeljenjski stareina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje uenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje uenik treba da ima u polugoditu radi utvrivanja zakljune ocene. Kada nastavni predmet sadri module, zakljuna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta. Zakljuna ocena za uspeh iz predmeta ne moe biti vea od najvee periodine ocene dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja niti manja od aritmetike sredine svih ocena. Ako odeljenjsko vee ne prihvati predlog zakljune ocene predmetnog nastavnika, ono utvruje novu ocenu glasanjem. Utvrena ocena iz stava 11. ovog lana evidentira se u napomeni, a u zapisniku sa odeljenjskog vea ire obrazlae. Zakljuna ocena utvrena na odeljenjskom veu upisuje se u knjigu evidencije obrazovnovaspitnog rada u predvienu rubriku. Ocenjivanje vladanja uenika lan 15. Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodita. Zakljuna ocena iz vladanja uenika iz stava 1. ovog lana jeste: primerno; vrlo dobro; dobro; zadovoljavajue i nezadovoljavajue, i ne utie na opti uspeh uenika. Vladanje uenika od estog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodita. Zakljuna ocena iz vladanja iz stava 3. ovog lana jeste brojana, i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajue (2) i nezadovoljavajue (1), i utie na opti uspeh uenika. Vladanje polaznika ne ocenjuje se. Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponaanje uenika u celini. Na ocenu iz vladanja ne utiu ocene iz nastavnih predmeta. Ocena iz vladanja smanjuje se zbog izreene vaspitno-disciplinske mere, a moe da se smanji zbog ponaanja za koje je izreena vaspitna mera. Ocena iz vladanja popravlja se na predlog odeljenskog stareine najkasnije na kraju klasifikacionog perioda, odnosno polugodita kada uenik: 1) pokazuje pozitivne promene u svom ponaanju; 2) prihvata odgovornost za svoje postupke i koriguje svoje ponaanje nakon ukazivanja na neprimereno ponaanje, nakon izreene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere; 3) koriguje svoje ponaanje kroz pojaani vaspitni rad.

Opisna ocena iz vladanja lan 16. Ocena iz vladanja uenika u toku polugodita izraava se opisom uenikovog odnosa prema obavezama i pravilima ponaanja i merama bezbednosti u koli, ponaanja prema drugim uenicima, zaposlenima i imovini. Ocena iz stava 1. ovog lana sadri i vaspitnu preporuku. Opis uenikovog vladanja moe da se izrazi sa: 1) istie se u izvravanju svih svojih obaveza u koli i predstavlja primer drugima svojim odnosom prema uenicima, zaposlenima, imovini; 2) uglavnom izvrava sve svoje obaveze u koli i ima najee korektan odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini; 3) delimino izvrava svoje obaveze i ponekad se neprimereno odnosi prema uenicima, zaposlenima i imovini; 4) uglavnom ne izvrava svoje obaveze i esto ima neprimeren odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini; 5) ne ispunjava svoje obaveze u koli i najee ima neprimeren odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini. Zakljuna ocena iz vladanja lan 17. Zakljuna ocena iz vladanja iz lana 15. stav 4. ovog pravilnika, utvruje se na osnovu sagledavanja linosti i ponaanja uenika u celini, procenjivanjem njegovog ukupnog ponaanja i izvravanja obaveza propisanih zakonom i izreenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera i njihovih efekata, a naroito na osnovu odnosa prema: 1) kolskim obavezama; 2) drugim uenicima; 3) zaposlenima kole i drugih organizacija u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad; 4) izreenoj vaspitnoj ili vaspitno-disciplinskoj meri; 5) kolskoj imovini, imovini drugih lica ili organizacija u kojima se ostvaruje nastava ili pojedini oblici obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: kolska imovina i imovina drugih) i zatiti i ouvanju ivotne sredine. Kriterijumi za ocenjivanje vladanja odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Ocenjivanje na ispitu lan 18. Ocena na ispitu utvruje se veinom glasova ukupnog broja lanova komisije, u skladu sa Zakonom. Opti uspeh uenika lan 19. Na kraju prvog i drugog polugodita prvog razreda nastavnik daje miljenje o radu i napredovanju uenika. Miljenje sadri: 1) opis stepena ostvarenosti ciljeva, optih i posebnih, odnosno prilagoenih standarda postignua; 2) opti opis kvaliteta postignua;

3) opis uenikovih mogunosti i potreba u podizanju nivoa postignua u pojedinim zadacima u daljem uenju; 4) zapaanja o razvoju uenika i preporukama za dalje napredovanje. Miljenje se unosi u aku knjiicu. Opti uspeh uenika od drugog do osmog razreda utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita, odnosno kolske godine na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz obaveznih predmeta, obaveznih izbornih predmeta i iz vladanja, poev od estog razreda. Opti uspeh ne utvruje se ueniku iz stava 4. ovog lana koji ima nedovoljnu ocenu ili je neocenjen iz nastavnog predmeta. Opisna ocena iz nastavnog predmeta ne utie na opti uspeh uenika. Roditelj je duan da svojim potpisom potvrdi da je upoznat sa miljenjem, odnosno uspehom uenika. Obavetavanje o ocenjivanju lan 20. Na poetku kolske godine uenici, roditelji, odnosno staratelji se obavetavaju o kriterijumima, nainu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinanih ocena zakljunoj oceni. Odeljenjski stareina je obavezan da blagovremeno, a najmanje etiri puta u toku kolske godine, na primeren nain obavetava roditelje o postignuima uenika, napredovanju, motivaciji za uenje, vladanju i drugim pitanjima od znaaja za obrazovanje i vaspitanje. Ako roditelj, odnosno staratelj ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, odeljenjski stareina je duan da ga blagovremeno u pismenoj formi obavesti o uspehu i ocenama, eventualnim tekoama i izostancima uenika i posledicama izostajanja uenika. Roditelj, odnosno staratelj, ima pravo uvida u ocenjenu pismenu proveru postignua ili produkt uenikovog rada. Evidencija o uspehu uenika lan 21. Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i belei podatke o postignuima uenika, procesu uenja, napredovanju i razvoju uenika tokom godine u propisanoj evidenciji i svojoj pedagokoj dokumentaciji. Pod pedagokom dokumentacijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se pisana dokumentacija nastavnika koja sadri: line podatke o ueniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od znaaja za postignue, podatke o proveri postignua, angaovanju uenika i napredovanju, datim preporukama, ponaanju uenika i druge podatke od znaaja za rad sa uenikom i njegovo napredovanje. Zavrne odredbe lan 22. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o ocenjivanju uenika osnovne kole (Slubeni glasnik RS, br. 93/04 i 92/05). lan 23. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. Broj 110-00-00169/2011-07

U Beogradu, 19. septembra 2011. godine Ministar, prof. dr arko Obradovi, s.r. Okvir za procenu rezultata uenja Razumevanje, Rad sa podacima i Vetina izraavanja primena i rad na Ocena i saoptavanja vrednovanje razliitim vrstama (komunikacija) nauenih postupaka i tekstova procedura Motorike vetine, Umetniko rukovanje izraavanje priborom, alatom i i razumevanje tehnologijama i umetnikih dela izvoenje radnih zadataka

Ume da reava sloenije problemske situacije i odredi ogranienja u Ima veoma reavanju; razvijenu Vlada sloenim ume da formulie Ume kritiki da muziku i motorikim vrednuje date pretpostavke likovnu vetinama i podatke ili izvore; pismenost; tehnikama; Ume da se pisano, (hipoteze); ume da izabere, usmeno i vizuelno formulie, ume da rukuje razliitim izraava na uporeuje i vrednuje povezuje i vrednuje analizira i priborom, alatima i podatke razumljiv i uverljiv razliite naine kritiki vrednuje razvijenim nain u skladu sa dolaenja do reenja; predstavljene na umetnika dela tehnologijama u razliite simbolike situacijom i koja su celokupnom primenjuje naine; zahtevima; predstavnici tehnolokom razliite kriterijume ume da pronalazi, razliitih stilova i procesu; ume da razvrstavanja u prilagoava pisano, relativno sloenim koristi i vrednuje epoha; izvrava radne podatke iz usmeno i vizuelno primerima; ume da zadatke razliitih izvora i izraavanje analizira i kompetentno i izvodi sloenije razliitih medija i razliitim zakljuke i ume da da ih povezuje sa kritiki vrednuje samostalno, kontekstima. dela koja pokazuje inicijativu ih obrazloi; situacijama iz odstupaju od i prilagoava se razume, objanjava svakodnevnog karakteristika novim zahtevima i i predvia posledice ivota. dominantnih kontekstu. pojava, procesa i pravaca. odnosa koji se ispoljavaju u razliitim uslovima i situacijama. Ume da se pisano, usmeno i vizuelno izraava u skladu sa razliitim situacijama i zahtevima. Poredi i razvrstava sadraje na osnovu vie kriterijuma istovremeno; ume da primeni postupke koji podrazumevaju dolaenje do reenja u vie koraka; ume da formulie Ume da izabere i Ima razvijenu povezuje podatke muziku i predstavljene na likovnu razliite simbolike pismenost; naine; ume da ume da pronalazi analizira i i koristi podatke iz obrazloi stav o razliitih izvora i umetnikim razliitih medija i delima koja su da ih povezuje sa predstavnici Vlada nekim sloenim motorikim vetinama i tehnikama; rukuje razliitim priborom i alatima i jednostavnim tehnologijama u pojedinim

pretpostavke (hipoteze); - predvia razliite naine reavanja problema; situacijama iz delovima svakodnevnog izvodi sloenije tehnolokog zakljuke i ume da ivota; procesa; ih potkrepi iz teksta izdvaja razliitih stilova i izvrava radne epoha. podacima koji su najznaajnije zadatke dati u tekstu; informacije i izvodi kompetentno i razume, povezuje i zakljuke na samostalno. objanjava pojave, osnovu njih. procese i odnose koji se ispoljavaju u razliitim uslovima i situacijama. Primenjuje osnovne raunske operacije, formule i ume da primeni jasno opisane Razlikuje bitno postupke; od nebitnog, ume da poredi i glavno od razvrstava sadraje sporednog u na osnovu zadatog tipinim kolskim Ume usmeno, zahteva; primerima i pisano i vizuelno da tekstovima; povezuje i odgovori na zahteve kombinuje razume, koristi i u poznatim i informacije koje su povezuje podatke jednostavnim direktno saoptene i predstavljene situacijama. na osnovu njih jednostavnim izvodi zakljuke koji simbolima koji su su oigledni; karakteristini za razume i povezuje odreene nastavne predmete. pojave, procese i odnose koji se ispoljavaju u razliitim uslovima i situacijama. Ume usmeno, Direktno Poznaje i razume pisano i vizuelno da primenjuje osnovne kljune pojmove i se izraava drei se raunske operacije, usvojio je osnovnog zahteva u formule i ume da odgovarajui poznatim i primeni jasno renik; jednostavnim opisane postupke ume da odredi situacijama i koji se sastoje od osnovnu temu i iznosei neke nekoliko kljune pojmove pojedinosti. jednostavnih koraka; koji su jasno

- Ima osnove muzike i likovne pismenosti; razlikuje tipina umetnika dela na osnovu dominantnih karakteristika pravaca/stila.

Vlada osnovnim motorikim vetinama i tehnikama; rukuje razliitim priborom i alatima i primenjuje ih u sloenijim operacijama; izvrava radne zadatke kompetentno uz minimum pomoi i/ili nadzora.

Ima osnove muzike i likovne pismenosti; poznaje osnovne tehnike i forme muzikog i likovnog

Vlada osnovnim motorikim vetinama; rukuje razliitim priborom i alatima u jednostavnijim operacijama; izvrava radne zadatke uz

 primenjuje steena znanja u dobro poznatim, predstavljeni u jednostavnim jednostavnim situacijama; tekstovima; ume da zakljuuje razume i koristi na osnovu informacija koje su podatke predstavljene jednostavne i jednostavnim meusobno simbolima koji su saglasne; karakteristini za razume pojave, odreene nastavne procese i odnose koji predmete. se ispoljavaju u razliitim uslovima i situacijama. Kriterijumi za ocenjivanje vladanja 5 U potpunosti i pravovremeno izvrava sve obaveze; redovno pohaa nastavu i druge oblike rada u koje je ukljuen; potuje pravila ponaanja i mere bezbednosti. 4 Izvrava propisane obaveze; redovno pohaa nastavu ali ponekad zakasni na as ili neopravdano izostane; uglavnom potuje pravila ponaanja i mere bezbednosti. 3

izraavanja; ume da se muziki i likovno izrazi koristei jednostavne tehnike i sredstva.

znaajnu pomo i/ili nadzor.

2 Minimalno i neblagovremeno ispunjava propisane obaveze; ne dolazi na vreme na asove i esto neopravdano izostaje sa nastave; minimalno potuje pravila ponaanja i mere bezbednosti.

1 Ne izvrava propisane obaveze; neopravdano izostaje sa nastave vie od 25 asova; kri pravila ponaanja i ne pridrava se mera bezbednosti.

Odnos prema kolskim obavezama

Delimino ispunjava propisane obaveze; esto kasni na as i ponekad neopravdano izostaje sa nastave; delimino potuje pravila ponaanja i mere bezbednosti. Nema uvek korektan odnos prema drugim uenicima; branei svoje stavove ne vodi dovoljno rauna o usvojenim pravilima ponaanja i oseanjima drugih.

Odnos prema drugim uenicima

Neguje atmosferu Korektno se drugarstva u odnosi prema odeljenju; drugim uiva poverenje uenicima; meu drugovima; branei svoje svoje stavove stavove manje vodi rauna o brani argumentovano usvojenim vodei rauna o pravilima oseanjima drugih ponaanja i oseanjima i usvojenim drugih. pravilima ponaanja.

Ne potuje Nema korektan linost drugih odnos prema uenika i prema uenicima; njima se ponaa branei svoje netolerantno; stavove ne vodi ugroava i rauna o usvojenim povreuje pravilima prava i ponaanja i oseanja oseanjima drugih. drugih.

Odnos prema zaposlenima u koli i drugim organizacijama u kojima se ostvaruje obrazovnovaspitni rad

S potovanjem i uvaavanjem se odnosi prema zaposlenima u kole i drugih organizacija.

Ima korektan odnos prema zaposlenima kole i drugih organizacija.

Nema uvek korektan odnos prema zaposlenima kole i drugih organizacija.

Ugroava i povreuje Ne potuje i ne prava i uvaava zaposlene oseanja kole i drugih zaposlenih organizacija. kole i drugih organizacija.

Prihvata odgovornost za svoje ponaanje i Preuzima koriguje ga u Teko prihvata odgovornost za pojaanom Odnos prema odgovornost za svoje postupke i vaspitnom radu; izreenoj svoje ponaanje i Nema izreene koriguje svoje vaspitnoj ili na upozorenje ponavlja ponaanja vaspitne mere. ponaanje vaspitnoza koja mu je nakon opomene reaguje disciplinskoj meri izreena vaspitna popravljanjem ili izreene mera. ponaanja ali vaspitne mere. ponavlja postupke za koje je ve upozoren.

Ne prihvata odgovornost za svoje ponaanje; ne popravlja svoje ponaanje nakon pojaanog vaspitnog rada.

Pokazuje destruktivno Potuje kolsku Ima korektan Pokazuje ponaanje Ne uva kolsku imovinu i imovinu odnos prema nemar prema prema kolskoj Odnos prema imovinu i imovinu kolskoj kolskoj imovini imovini i kolskoj imovini, drugih; drugih; imovini i i imovini drugih; imovini drugih; imovini drugih i ima aktivan pokazuje nemar imovini drugih; zatiti i ouvanju odnos prema pokazuje pokazuje prema ouvanju ivotne sredine ouvanju i zatiti uva ivotnu nemar prema destruktivno ivotne sredine. ivotne sredine. sredinu. ivotnoj sredini. ponaanje prema ivotnoj sredini.