1. AAdmiral 2. A, a 1) 1. slovo irilice i latinice; u crksl. az. 2) samoglasnik. 3) svezica. 4) usklik. 5) u logici oznaka (iz lat.

affirmo) za optepotvrdni (univerzalno afirmativni) sud. 6) u muz. 6. ton, C-dur osnovne skale (la). 7) (frc.: po): pri obraunavanju u noti, fakturi, raunu stavlja se ispred cene, npr. 10 kg kave 48 d. A discrtion (frc.), do mile volje, koliko ko hoe. A la baisse besje, berza. A la carte (frc.), po karti; u gostionici: po izboru iz jelovnika, supr. menu, table d'hte. A la mode (frc.), po modi, po savr. ukusu. A la hausse hosje, berza. A propos (frc.), na vreme, zgodno, povodom, u vezi s neim; uzgred budi reeno. A fond perdu (frc.), izraz da je predana vrednost otpisana (npr. kad se suma za voenje reklame da a f. p., znai da se za nju vie ne polae raun). 8) aa, skr. od ana (gr.: po), upotrebljava se na receptima kad se od razliitih lekova daju iste koliine. 9) u numim. avers, prednja strana (lice) novca. 10) a. a., skr. od ad acta. 11) A dato (lat.), od danas. Datumska ili a dato men., kod koje se rok isplate (dospee) rauna od dana izdavanja. A limine, odmah, naprosto (odbiti to a. l.), 3. A-, an-, u poetku gr. sloenica: ne-, bez-. 4. AB (lat.: ab), pred suglasnicima: a), predlog sa 2. i 6. padeom: s, sa; od. Ab absurdo, dokazi koji se uzimaju u geom. i vioj mat., pomou kojih se dokazuje neto to je u opreci sa zdravim razumom. Ab imo pectore, imo pectore (lat.: iz dna due, od srca), npr. izraziti negodovanje, zahvaliti kome a. i. p. Ab initio (lat.: od poetka), izraz koji se u pravu upotrebljava kao oznaka kako je bilo stanje u trenutku sklapanja pravnog posla; prema njemu se sudi o punovanosti posla. Ab intestato, u pravu oznaava naslee po zak., a ne po testamentu ili ugovoru (intestatsko nasleivanje). Ab Jove principium (lat.: od Jupitera je poetak, tj. ponimo sa Jupiterom), rei iz Vergilijevih Ekloga; danas se upotrebljavaju kad hoe da se kae da treba poeti od najvanijeg. Ab ovo, od jajeta; rei uzete iz Horacija; danas se kae kad neko pone prianje neim to ima samo daleku, a ne neposrednu vezu s onim o emu je re, ili, kako se kod nas kae: od Kulina bana. Ab urbe condita (lat.: od osnivanja Rima), u rim. spisima 753. god. pre Hr. od koje su st. Rimljani brojali godine, nalazi se u knj. i kao skr. U. C. Ab hoc et ab hac (lat.: od ovog i od ove, tj. s brda s dola), kae se kad neko govori bez veze. 5. ABA 1) (aramejski: otac), titula poznatih jevr. (npr. Aba Areka), a i hri. u. na I. 2) (tur.), grubo vuneno sukno u upotrebi u balk. zemljama i na I. za izradu kabanica i dr. delova odee, naroito seoske. 6. ABAGAR, prva tampana knj. na novobug. jez. (u Rimu 1641.); zbornik apokr. molitava i zapisa protiv bolesti; pisac Filip Stanislavov, kat. biskup iz Nikopolja. 7. ABAD 1) A. I, mavarski kralj u Sevilji (1023.-1042.), osn. dinastiju Abadida. 2) A. II, kralj (1042.-1069.), sin prethodnog. 3) A. III, kralj (1069.-1095.), pokorio Kordovu, ali bio potuen od marokanskog sultana Jusufa i prognan u Afr. 8. ABADAN, pers. luka na istoimenom o. na uu atel-Araba (oko 7 000 st.); izvozno mesto zemljanog ulja. 9. ABAUR (frc.), tit na lampi; reflektor; svetlarnik na podrumu, svetlarnik uopte. 10. ABAKUS (gr.), ploa koja krunie kapitel stuba ( sl.)

11. ABANDON (frc.), naputanje; u pravu: odricanje nekog prava; pravna radnja kojom se, povodom naplate potraivanja, prouzrokovanih krivicom brodskih nametenika, oznauje aktiva pomorske imovine kao naroiti i iskljuivi skup dobara iz kojeg se ima izvriti ta naplata ( aktiva pomorske imovine); ustupanje osig. drutvu robe, oteene prilikom prevoza, s tim da ono isplati osiguraniku sumu na koju je roba osigurana. 12. ABAS 1) A. I Veliki, pers. ah (1586.-1628.), odlian administrator i zavojeva, 1 od najznatnijih vladara musl. Pers; preneo prestonicu u Isfahan i zauzeo Afganistan, Jermensku i delove Gruzije i Tur. 2) A.-paa Himli, eg. kediv (1892.-1914.); Englezi ga zbacili sa prestola. 13. ABASIDI, dinastija od 37 ar. halifa (750.-1258.); doli na vladu posle Omejada, preneli prestonicu iz Damaska u Bagdad i osn. bagd. halifat; za njihove vlade zaustavljena ar. osvajanja i nastalo cvetanje ar. kulture. 14. ABAT, abas, opat (lat. od aba) 1) u rkat. crk. svet. dostojanstvo, koje prethodi episkopskom, i titula man. stareina i parohiskih svet.; nosi mitru i prsten. 15. ABATON (gr.), svetinja nad svetinjama; u prav. crk. prednji deo, hor zastrt zavesama. 16. ABAFI Leopold (1827.-1883.), sl. novelist (pseud. Branko Rovinov); gl. delo: Tri groba. 17. ABACIJA Opatija. 18. ABADIJA, kroja odela od abe, poglavito za seoski svet; u Jugosl. ima ih sada samo u Vojvodini i Srbiji, pa i tu u opadanju. 19. ABD (ar.), sluga; est sastavni deo ar. imena, npr. Abdalah (sluga boji). 20. ABDALAH, otac Muhameda, osnivaa islama. 21. ABD-EL-AZIS, marokanski sultan (1894.-1909.); loom upravom izazvao nezadovoljstvo naroda, to iskoristila Frc. i zbacila ga pomou njegova brata Mulaj -Hafida. 22. ABD-EL-KADER, ar. emir iz Alira (1807.-1883.); branio Alir 14 god. od frc. osvajaa, ali najzad pobeen i zarobljen 1847.; poslednje god. ivota proveo u Siriji. 23. ABD-EL-KRIM, marokanski poglavica; pobunio obl. Rif protiv p. i Frc., ali posle due borbe prisiljen na predaju 1926. 24. ABDERA, traanska varo na obali Egejskog M. u ant. doba. 25. ABDERAHMAN 1) ar. namesnik u p.; potukao ga Karlo Martel kod Poatjea (732.). 2) A. I, p. halifa (756.-787.) iz dinastije Omejada; pobegao posle pokolja svojih srodnika u p. i osn. zaseban halifat sa prestonicom u Kordovi, gde njegovi potomci vladali oko 300 g. 3) A. II, p. halifa (821.-852.), zauzeo Barselonu, vojevao protiv normanskih pljakaa; titio naunike, knji. i um. 4) A. III, halifa (911.-961.), pod kojim kordovski halifat dostigao vrhunac u ekon. i kult. pogledu; osn. med. kolu u Kordovi.

26. ABDERHALDENOVA REAKCIJA, za dokazivanje trudnoe, sastoji se u istraivanju proteolitinih fermenata u serumu krvi trudnica; uvek pozitivna za vreme trudnoe; ponekad pozitivna kod nekih oboljenja. 27. ABDEST (pers), u islamu obredno pranje pre klanjanja (molitve). 28. ABDIJA, 4. po redu od 12 malih bibl. proroka. 29. ABDIKACIJA (lat.), odricanje vladara od prestola. 30. ABDOLONIM, potomak sidonskih vladara; zbog siromatva postao batovan, ali ga Aleksandar Vel. vratio na presto 332. g. pre Hr. 31. ABDOMEN (lat.), trbuh, oblast tela kod oveka izmeu grudnog koa i karlice, kod vel. broja ivotinja iza grudi; kod mnogih ivotinja sa lankovitom graom tela (osobito zglavkara) sastoji se od odreenog broja trbunih lanaka; sadri vei deo digestivnog aparata (eludac, creva, jetra, pankreas). Abdominalan, pripada trbuhu ili se na trbuh odnosi. A. tifus tifus. (Na sl.: izgled otvorenog a. s organima u normalnom poloaju). 32. ABDUKCIJA (lat.), odvoenje, udaljavanje uda ili njegovog dela od sr. linije ovekovog tela; supr. adukcija. 33. ABDUL -ABAS - SAFAH (tj. Krvolok), prvi halifa iz ar. dinastije Abasida AbulAbas. 34. ABDUL-AZIS, tur. sultan (1861.-1876.), brat Abdul Medida; izvrio pripreme za reformu Tur., ali okrivljen to je dozvolio da se otpone reavanje i. pitanja na tetu svoje drave, pa zbaen i ubijen u maju 1876. Za njegove vlade izbio ustanak Luke Vukalovia (1861.) i voen rat sa Crnom Gorom (1862.); sukob sa Srbijom zavrio predajom gradova kn. Mihailu; posle n. ustanka u B. i X. (.1875.) i rata sa Srbijom i C. Gorom poeo pripreme za n. rat, ali ga nije doekao. 35. ABDUL-LATIF (1160.-1231.), vaan ar. naunik; gl. delo Opis Egipta. 36. ABDUL-MELIK, najmoniji omejadski halifa (685.-705.). 37. ABDUL-MEDID, tur. sultan (1839.-1861.), reorganizovao tur. vojsku i uveo reforme (hatierifom 1839. i hatihumajunom 1856.) kojima dao ravnopravnost hri.; vodio krimski rat sa Rus. (1853.-1856.) i 2 rata sa Crnom Gorom (1839. i 1868.). 38. ABDUL-HAMID 1) A. I, tur. sultan (1774.-1789.), sklopio sa Rus. kuukajnardiski mir. 2) A. II, tur. sultan (1876.-1909.), vladar despotske udi; dozvoljavao pokolje hri. u Jermenskoj i na Balk.; po njegovu dolasku na presto Srbija i C. Gora (1876.), a za njima Rus. i Rum. (1877.) objavile Tur. rat, zavren sanstefanskim mirom, a likvidiran berlinskim kongresom (1878.); u ratu sa Gr. Turci pobedili, ali ustvari izgubili Krit (1897. god.); kasnije predali Frc. Maroko (1881.), a Engl. Egipat (1882.). Nesnosno stanje hri. u Makedoniji dovelo do uvoenja reforama od strane vel. sila (1903.) i do njihovih estih posredovanja u Tur., usled ega planula revolucija mladotur. oficira (1908.); nju iskoristile Bug., koja se onda proglasila za nezavisnu, i Austr., koja objavila

aneksiju B. i H. Pri pokuaju da srui mladotur. parlamentarni reim, zbaen sa prestola (1909.); umro za vreme svet. rata (1918.). 39. ABDULA (* 1882.), kralj Transjordanije od 1921., prijatelj Engleza. 40. ABDULA Marko Petrovi (1780.-1823.), barjaktar u 1., knez Poarevake nahije u 2. ustanku; smenjen zbog osionosti i neistih poslova (1821.), digao bunu 1821. u Poarevakoj nahiji, ali nije imao uspeha; ubijen 13/1. 1823., poto ga kn. Milo pustio iz zatvora. 41. ABDULAH ES SAID, sudanski halifa (1885.-1899.), nasledio mahdiju Muhameda Ahmeda; poginuo u borbi s Englezima. 42. ABDULAH HAMID (1852.), tur. liriar i dramatiar, s kojim zapravo poinje nova tur. knji. 43. ABDURAHMAN --> Abderahman. 44. ABDUH MUHAMED (1849.-1905.), rektor Azhara (musl. visoke teol. k. u Kairu), ar. teolog i novinar, pristalica reformi u islamu. 45. ABDUCENS (nervus abducens), 6. lubanjski ivani par, odmica oka ( ivac). 46. ABEL Nils X. (1802.-1829.), norv. matematiar; znaajni radovi o jednainama i o teoriji funkcija. 47. ABELAR Pjer (Ablard, 1079.-1142.), frc. teolog i skolastiki filozof; zbog ljubavnih odnosa sa kaluericom Eloizom muen; iveo u man., osuen kao jeretik. Sjajan i duhovit uitelj; njegovo naelo: Intelligo, ut credam = saznajem da verujem (tj. mada je vera iznad svega, ipak je treba umom obrazlagati), a u etici bio miljenja da se vrlinom moe postii najvie dobro. 48. ABENSERAI, mono mavarsko pleme; u 15. v. iveli u kraljevini Granadi. 49. ABEOKUTA, grad (46 000 st.), pristanite na JZ Brit. Nigerije; iva trg. sa Sudanom. 50. ABERACIJA (lat.), skretanje; u astr. ugaona razlika izmeu pravca u kojem se zvezda nalazi i pravca u kojem se ona sa Zemlje vidi; nastaje usled zemljinog kretanja, i to se svetlost ne rasprostire trenutno; njena najvea vrednost 20,47" (aberaciona konstanta). Prvi je uoio Huk, a objasnio Bradlej (1728.). Sferna a., optiki nedostatak prostih objektiva usled kojeg oni ne daju otre likove predmeta, ve lik razvuen u izvesnom prostoru. S. a. ublauje se smanjivanjem otvora dijafragme, jer se na taj nain otstranjuju ivini zraci, a lik crtaju samo centralni; ukida se i kombinacijom sabirnog i rasipnih soiva. Objektivi slobodni od s. a. nazivaju se aplanatskim. Hromatska a., optiki nedostatak prostih objektiva, usled kojeg se razlae bela svetlost na spektralne boje; pri podeavanju otrine radi se sa utim zracima, na koje je oveje oko najosetljivije, a prilikom snimanja na plou deluju hem. zraci, plavi i ljubiasti, jer je emulzija ploe prema njima najosetljivija i tako se dobiva slika koja nije otra. H. a. uklanja se kombinacijom sabirnih i rasipnih soiva, koja se nazivaju ahromatskim. (Na sl.: astr. a.;

taka A oznaava posmatraa, Z zenit, H1 horizont, E stvaran poloaj zvezde, a E1 poloaj u kojem je posmatra vidi). 51. ABERDAR Kujundi Milan. 52. ABERDIN, gl. grad i pristanite istoimene obl. u si. kotskoj (170 000 st.); iva ind. (tkst.), trg., naroito ribarsko mesto; univ. (15. v.), katedrala. 53. ABERDIN Dord (Aberdeen, 1784.-1860.), engl. dravnik, protivnik Napoleona I, posle bekog kongresa zakljuio savez Engl. sa Frc. protiv Rus. 54. ABESINIJA Etiopija. Abesinski bunar bunar. 55. ABECEDA, sva slova latinice poreana utvrenim redom; azbuka, alfabet, alfavit. 56. AVID 1) varo u M. Az. na Helespontu (Dardaneli). 2) mesto u st. G. Egiptu, danas ruevine hramova i grobnica. 57. ABIOGENEZA (gr.) arhigonija. 58. ABIOTROFIJA (gr.), nesposobnost za ivot; prevremeno izumiranje. 59. ABIPONI Gvaikuri. 60. ABISALAN (gr.), dubokomorski. A. ribe (pisces abyssales), kojih ima oko 1000 vrsta, --> dubinska fauna. A. region, delovi okeana i mora ispod 2500 m dubine. 61. ABISINIJA Etiopija. 62. ABITURIJENT (nlat.), uenik najvie klase kakve visoke ili sr. k., pred zavrnim ispitom. 63. ABJECTIO (RENOVATIO, MUTATIO) MONETAE (lat.), odbacivanje (obnavljanje i izmena) novanica, vri se kad vlast proglasi st. izlizani novac za nevaei; ranije su prilikom zamene novca naplaivani trokovi kovanja. 64. ABLAKTACIJA (lat.) 1) odbijanje deteta od sise; treba sprovoditi lagano i postepeno izmeu 5. i 10. meseca; u toplo letnje vreme bolje ne odbijati. Ako se dete odbije pre 6 mes, sasvim i naglo, oboli esto od proliva; ishrana, dojenje. 2) oplemenjavanje. 65. ABLATIV (lat.), 7. pade lat. gram., oznauje mesto udaljavanja, postanak, orue; odgovara naem 2., 6. i 7. p. 66. ABLACIJA (lat.) 1) odnoenje materijala i sniavanje zemljine povrine pod uticajem spoljnih sila, naroito lednika i vetra ( denudacija). 2) u med. amputacija. 67. ABNORMALAN, abnorman (lat.), to ne odgovara normi, normalnosti; izvan onog to je najee, proseno, kako u negativnom tako i u pozitivnom smislu. 68. ABO, gl. grad finske pokr. Turku-Pori, luka na Botniskom Zal. (66 654 st.) sa fin. i ved. univ.

69. ABOBA, selo u Bug. (umenski srez), sa ruevinama st. bug. prestonice Pliske. 70. ABOGOVI Mahmud-paa, tur. dravnik, vojskovo i pesnik; rodom iz Kruevca; poturenjak; postao vel. vezir 1474.; pisao na tur. i pers. jeziku; ostavio zbirku pesama, pisama i jednu naunu raspravu. 71. ABODRITI, Obodriti, Bodrii, sl. pleme koje ivelo u prim. Baltikog M., izmeu Libekog Zal. i donjeg toka r. Varnave (sada deo Meklenburga); pominju se od kraja 8. v. God. 822. i 823. pominju se neki A. ili Predevecenti u Podunavlju. Misli se da je ime r. i ma. upanije Bodrog u vezi s njihovim imenom. 72. ABOLICIJA (lat.), akt kojim se prekida tok krivinog postupka (amnestija), A. reglementacije prostitucije, sistem u borbi protiv venerinih bolesti protivan sistemu reglementacije; preporuuje: ukidanje svih sanitetsko-polic. mera koje se odnose na javnu prostituciju, trai zatvaranje javnih kua, besplatan pregled i obavezno leenje svih obolelih bez razlike, preduzimanje svih mera za uklanjanje uzroka prostitucije. Abolicionizam, ukidanje, odn. pokret za ukidanje, npr. crnakog ropstva u SAD (1863.), reglementirane prostitucije u Engl. (1886.), u Nem. (1927.), i smrtne kazne uopte. Abolicionist, pristalica a. 73. ABONENT, abonirac (frc.), pretplatnik koji unapred plati za izvesno vreme cenu lista, poz., hrane i dr. Abonman, pretplata, mogunost da se po cenu davanja utvrene sume koriste, za odreeno vreme, izvesne stvari, rezultati rada ili neko pravo onoga koji je primio novac; ugovor se produuje za n. period im pretplatnik po isteku roka nastavi da se koristi isporukama ili uslugama. 74. ABONOS, ebanovina, teko, tvrdo, skupoceno drvo koje se dobiva iz vie vrsta drveta roda Diospyros; najvie i najbolje uspeva u Afr. (izvozi se preko Zanzibara), a najvie se ceni D. ebonum iz Az. (Indija, Indokina, Malajsko Ostrvlje); slui za izradu luksuznog nametaja, tapova, igraaka i raznovrsne rezbarije i za intarzije. 75. ABORTIVA (lat.), abortivna sredstva, sredstva i naini vrenja pobaaja. Abortivan, zaostao u razvitku, na niem stupnju razvitka; prerano roen, pobaen. A. leenje, unitava izazivaa bolesti ili spreava njeno razvijanje u samom poetku. A. tuberkuloza tuberkuloza. Abortus pobaaj. 76. ABRAZIJA (lat.) 1) u geogr. rad morske i jez. vode na obalama pod ijim se uticajem pomera obala prema kopnu i stvaraju se posebni, abrazioni ili pribreni oblici u reljefu zemljine povrine; na strmim obalama ti su oblici: klif, talasna potkapina i pribrena terasa ili povr.; na niskim: peskovito alo sa tombolom (peresipom), lagunama i limanima. 2) u med. a. materice, ienje materice naroitim instrumentima. 77. ABRAMI Mihovil d-r ( 1884.), arheolog, dir. Splitskog muzeja; naroito se bavio prolou rim. Dalm. i Panonije i vrio mnoga iskopavanja. 78. ABRAHAM 1) jevr. patrijarh Avram. 2) a Santa Klara (1644.-1709.), nem. propovednik i pisac, dela mu puna ale, anegdota, poslovica, drastinih slika i primera; vanija dela: Sveti Darmar i Ludako ogledalo. 3) ibn Daud ( 1180), jevr. filozof iz Toleda; prvi aristotelovac meu jevr. rel. piscima; gl. delo: Uzviena vera (na ar. jeziku).

4) Maks (1875.-1922.), nem. fiziar, usavrio klasinu teoriju elektriciteta. 5) Paul ( 1892.), ma. operetski kompozitor, gl. dela: Havajski cvet, Viktorija i njen husar i dr. 79. ABRAEVI Kosta (1879.-1898.), socijalist. pesnik, cenjen u radnikim krugovima; po njemu nosi ime radniko drutvo Abraevi. 80. ABREVIJATURA (lat.), skraenica. 81. ABREE (frc.), izvod, skraeno iznet sadraj nekog dela, obino naunog. 82. ABROGACIJA (lat.), ukidanje, ponitavanje. A. zakona, formalni akt zakonodavne vlasti kojim se ukida jedan dotle postojei zak. i ne zamenjuje nikakvim n. propisom. 83. ABRUCE, predeo na Apeninima, si. od Rima; karsna visija, sa koje se die najvii vrh na Apeninskom Pol. (Monte Korno, 2921 m), u grupi Gran Saso d'Italija. 84. ABSOLON Karel ( 1878.), eki prirodnjak, istraiva moravskog i balk. karsta; gl. delo: Moravski karst. 85. ABU (ar.), otac; est predmetak ar. imenima. 86. ABU Edmon (About, 1828.-1885.), frc. pisac romana i poz. komada; najvie uspeha imao kao novinar; pisao i o savr. Gr. (1855.); gl. dela: Belenikov nos, Gorski car i dr. 87. ABU-BEKR, prvi halifa (632.-634.). Muhamedov tast i pristalica; naredio da se prikupe i zapiu Muhamedove propovedi i tako stvorio Koran; potukao vojsku lanog proroka Muselima. 88. ABU-BEIR-PAA, tur. dravnik; uivao glas veoma energinog stareine i vojnika; kao silistriski serasker primio Beograd od Austrijanaca i proterao janiare iz Beograd. paaluka (1791.), pa stoga ostao u narodu u dobroj uspomeni; poslan (1792.) u Bitolj da ukroti Mahmut-pau Buatliju, zatim bio vezir u Bosni (od 1804.). Kad je planuo 1. srp. ustanak i Porta mu poverila misiju da ga umiri (1804.), doao pod Beograd i izdao naredbu da se pobiju dahije, ali Srbe nije smirio, jer su oni traili da im Austr. zajemi ugovor koji on bude sa njima sklopio. 89. ABU JUSUF ( 798.), gl. uenik Abu-Hanife i bagdadski kadija za vladavine Mahdia i Haruna ar-Raida; pisac Knjige o zemljarini, koja govori o celokupnoj administraciji. 90. ABU MAAR ( 885.), ar. astronom i astrolog; u sr. v. na 3 prozvan Albumaser. 91. ABU NUVAS ( 810.), jedan od najveih ar. pesnika, iveo na dvoru Haruna ar-Raida. 92. ABU SAID (968.-1049.), pers. mistiki pesnik, osn. pers. etvorostiha ( rubaija). 93. ABU TAMAM ( 845), ar. pesnik i sastavlja jedne od najpoznatijih ar. antologija (Hamasa). 94. ABU FIRAS ( 976.), ar. pesnik.

95. ABU HANIFA ( 767.), osn. prve versko-pravne k. u islamu; obino nazivan Imam a zam. (vel. imam); njegove pristalice (hanifiti) raireni po Tur. sr. Az. i Indiji. 96. ABUZUS (lat.), zloupotreba; u med. preterana upotreba nekih otrova: alkohola, duvana, morfijuma, kokaina itd. Abusum non tollit usum (zloupotreba ne ukida upotrebu), st. pravnika izreka: zbog zloupotrebe neke stvari ne treba je izbaciti iz upotrebe. 97. ABUKA, vrhovni poglavar etiopske crk.; rukopolae ga aleksandriski patrijarh, jer su Etiopljani dobili odatle 1. ep. Frumentija; krunisavao cara. 98. ABUKAZEM, pseud. knji. Ognjanovia Ilije. 99. ABUKIR, gradi u D. Egiptu gde Nelzon unitio Napoleonovu flotu 1798., a Napoleon odneo sjajnu pobedu nad tur. vojskom 1799. 100. ABUL-ABAS, kalifa (751.-754.), praunuk Muhamedova strica Abasa; osn. dinastije Abasida; domamio u Damask i pogubio celu porodicu Omejada, izuzev Abderahmana I, koji se spasao bekstvom u paniju. 101. ABUL-ALA AL-MARI (937.-1057.), ar. pesnik, mislilac; slobodouman, pesimist i skeptik. 102. ABUL-ATAHIJA ( 826.), ar. pesnik sa preteno moralnom i asketskorefleksivnom icom. 103. ABUL-FARAD Isfahanski ( 976.), sastavlja glasovite ar. zbirke Kitab-alagni. 104. ABULIJA (gr.), bezvoljnost, nesposobnost donoenja odluke i njenog izvoenja iz psih. ili fzl. uzroka. 105. ABULFEDA Imad Edin Ismail (1273.-1331.), sultan od Hamata (Sirija), uven ar. geograf i istoriar; uestvovao u ratovima protiv krstaa; gl. dela: Geografija i Kratka ist. sveta. 106. ABUEHR, Abuir Buir.

107. ABHAZI, kavkaski narod, 72 000, u okr. Suhumu, u prim. Crnog M.; pominju se u 1. v.; Rusi ih pokorili 1845. i 1863.; posle uguenog ustanka u Dagestanu 1864., mnogi iselili u tadanju Tur.; veinom musl., ranije se delili na plemena, a sada na 24 roda. 108. ABHAZIJA, autonomna sovjetska rpb. na i. obali Crnoga M. (8 615 km, 235 000 st.); gl. grad Suhum. 109. 110. 111. 112. A B C-DRAVE, Argentina, Braz. i ile, koje su 1910. sklopile savez. ABIHI (1388.-1446.), ar. pisac. AVA, prva poznata nem. pesnikinja (1. pol. 11. v.). AVAZ (tur.), glas.

113. AVAKUM 1) st.-zavetni jevr. prorok; proricao o dolasku Hristovu. 2) akon, junak i muenik iz 1. srp. ustanka, rodom iz Bosne; nabijen na kolac za vreme HadiProdanove bune 1814., u Beogradu, to nije hteo da se poturi. 114. AVAKUMOVI Jovan (1841.-1928.), dravnik; ugledan lan liberalne stranke; min. pravde 1880. i 1887., a 1892. pretsednik liberalne vlade, koja sruena dr. udarom 1./4. 1893.; po ubistvu kr. Aleksandra Obrenovia 29./5. 1903. ponovo pretsednik vlade, ali se naskoro povukao; cenjen kao pravnik, bio lan S. k. akad.; gl. delo: Teorija kaznenog prava; svoje imanje ostavio Akad. za naune svrhe. 115. AVAL (frc.), naroita vrsta jemstva, kojom se obezbeuje isplata i namirenje men. duga uopte ( 29. i 48. Men. z.) razlikuje se od obinog jemstva time to je onaj koji ga daje ne samo solidarno ve i samostalno obavezan; to znai da on moe ostati u obavezi i onda kad prestane obaveza gl. dunika i da se avalist obvezuje samo za sumu za koju je jemio; moe se dati samo napismeno (pie se na men.). Avalist, onaj koji daje a.; moe biti svako lice sposobno za men. zaduivanje, bez obzira da li je ve u men.pravnoj obavezi ili ne ( 30. Men. z.). Ispred potpisa a. stavlja se: per aval, kao poruk, ili to dr. istog znaenja. 116. AVALA, niska plan. kupa, ostrvsko uzvienje (511 m), oko 17 km j. od Beograda; nalaz ive, srebra i cementa. U blizini sanatorijum za duevne i nervne bolesti, a u projektu podizanje sanatorijuma za tbk. U sr. v. rnov, tvrava sagraena 1442., ruevine nedavno uklonjene radi postavljanja spomenika Neznanom junaku. Avalit, zelenkast i ljuspiav mineral (hromov aluminski silikat) naen na A.; obino zajedno sa cinabaritom u kvarcnoj steni. 117. AVALUN, u normansko-bretonskim priama zemlja vile Morgane i boravite kralja Artura poto je bio ranjen. 118. AVANGARDA (frc.), prethodnica, pretstraa.

119. AVANZOVATI(frc.), napredovati u slubi u pogledu inova. Avans, unapred data suma, predujam; ne mora se davati dok druga strana ne izvri svoju obavezu. 120. AVANTURA (frc.). pustolovina, smelo preduzee i neobian dogaaj u neijem ivotu. Avanturist, pustolov, ovek koji pravi a. 121. AVANTURIN, kvarcni mineral, mrkout sa takicama boje zlata; upotrebljava se za nakit. 122. AVARESKU Aleksandar ( 1859.). rum. gen. i dravnik; uestvovao u rus.-tur. (1877.-1878.) i 2. balk. ratu; protivnik Makenzena u Moldavskoj 1917.; u vie mahova min. i pretsednik vlade. 123. AVARI 1) Obri, tatarsko-hunsko pleme, koje se, pod pritiskom tur.-tatarskih osvajaa, pomerilo u j. Rus. i otud oko 558. izbilo na, granicu Viz. carstva. Dobro organizovani, brzo potinili Sl. oko Dunava i Tise, koje su zatekli na tom podruju. Posle odlaska Langobarda u It., 568., rairili se po celoj Panoniji i doprli i u Alpe; sa sobom vodili mnogobrojne Sl. kao obraivae zemlje i sa njima vrili kolonizacije. God. 582.

uzeli tvrdi grad Sirmij i poeli stalna upadanja preko granice; udrueni sa Sl., 626. pokuali ak da zauzmu Carigrad. Njihov brutalni postupak sa sl. saveznicima posle neuspeha izazvao protiv njih pobune Sl., koje pomagao i viz. car Iraklije; otad njihova mo sve vie slabi. Sl. (Srbi i Hrvati) potpuno ih potisli sa Balk.; njihovu dravu, izmeu Tise i Dunava, sruili konano Franci Karla Vel. krajem 8. v. 2) kavkaski narod u grupi Lezgijanaca (234 000), poglavito stoari; u obiaju lov sa sokolima; vatreni musl.; od st. obiaja ouvana krvna osveta. 124. AVARIJE (it.), delimini gubici i vanredna oteenja broda ili njegovog tovara (a. teta), ili vanredni izdaci uinjeni za brod ili tovar (a. trokovi); u njih se ne ubrajaju: redovno habanje broda, trokovi plovidbe i razliite takse. Zajednike a., vanredne rtve i trokovi, uinjeni namerno i razlono, u cilju da se brod i tovar spasu od zajednike opasnosti na moru ( 131. jel. nacrta Pomor. trg. 8.). Zasebne a., tete i vanredni trokovi uinjeni samo za brod ili za tovar, kao: teta koju pretrpi roba zbog sopstvenih mana, bure, nasedanja broda ili neke druge nezgode na moru; teta koju iz istih razloga pretrpi brod gubitkom palamara, uadi, katarke i sl.; nju snosi vlasnik oteenog ili izgubljenog predmeta. 125. AVAS arl (Havas, 1785.-1858.), frc. publicist, obogatio se pod Napoleonom I za vreme kont. blokade: osnovao 1835. A. agenciju, kao novinarski obavetajni biro, koja se razvila i stekla svet. glas. A. agegcija, od 1879. a. d., najvea frc. telegr. agencija. 126. AVATARAS, u indiskoj rel. (bramanizmu) silaenje boga Viganu na zemlju, zbog raznih ciljeva i u raznim oblicima (npr. ribe, da spase prvog oveka od potopa). 127. AVBA (nem. Huabe), . kapa; u Slov. nosile ene i neveste od sredine 18. do sredine 19. v.; bogato ukraena vezom; nama dola iz Nem., gde bila u obiaju ve od 14. v. kao kapa udatih .; sline kape noene i u Frc. 128. AVGAR, ime mnogih careva, u sv. Mesopotamiji (prestonica Edesa). Poznat A. V Crni, za kojeg istoriar Jevsevije veli da je zamolio pismom Hrista da ga izlei od strane bolesti i da doe u Edesu; Hristos mu je poslao rubac sa svojom slikom nastalom kad se obrisao rupcem; A. se izleio dodirom rupca i postao hri. 129. AVGUST 1) Cezar Oktavijan, rim. car (31. pre Hr. -14. po Hr.), unuk Cezareve sestre Oktavije; po Cezarevoj smrti doao u Rim, pridobio Cicerona, koji naredio da mu se poveri komanda nad senatskom vojskom, pa potpuno potukao Antonija kod Mutine (43.); nagnao ga da pobegne u Cisalpisku Galiju i vratio se u Rim, gde bio naimenovan za konzula; posle toga se opet pribliio Antoniju i sklopio s njim i Lepidom 2. trijumvirat (43. pre Hr.); odneo pobedu nad Cezarevim ubicama kod Filipa (42.) i Antonijom kod Akcijuma (31.), pa sam zavladao rim. dravom: zaveo u Rimu nov oblik vladavine, poznat pod imenom principata; trudio se da sauva rim. dravi prir. granice: Rajnu, Dunav, Eufrat, Ar. i Saharu; njegovi gen. odbili Parane, pobedili Germane, uguili dalm.-panonski ustanak i osn. nove prov.: Retiju, Vindeliciju, Norik, Panoniju, Iliriju i Meziju. Ulepao svoju prestonicu mnogim graevinama i hramovima; pomagao knji. i um.; stoga njegova vladavina nazvana: Avgustov ili zlatni vek. 2) A. I, polj. kralj, (1548.1572.) Sigmund II Avgust. 3) A. II, polj. kralj. (1697.-1733.), vodio borbu s Turcima

u savezu s Austr. (1697.-1690.), i ved. u savezu sa rus. carem Petrom Vel. (1701.1721.); potuen morao privremeno da ustupi presto Stanislavu Leinskom (1704.1709.). 4) A. III, polj. kralj (1733.-1764.), sin prethodnog, vodio rat za poljsko naslee (1733.-1735.), protivu Stanislava Leinskog; u borbi ga pomagale Rus. i Austr., a protivu njega ratovale Frc.. p. i Sardinija: bekim ugovorom o miru potvren za polj. kralja. 130. dan. AVGUST, 8. mesec u god.. dobio ime po rim. imperatoru A., kolovoz, ima 31

131. AVGUSTIN 1) Blaeni (354.-430.), roen kao neznaboac, umro kao ep. u Iponu (s. Afr.), veoma plodan pisac. 1 od najveih crk u. i knji., osn. flz. podloge etike i rkat. nazora o zadacima crk.; gl. dela: O dravi bojoj, Ispovesti. 2) engl. apostol, kog 596. poslao u Engl. papa Grgur I. Avgustinski red, avgustinci, rkat. kaluerski red (osn. bl. A.); pravila mu dao papa Inoentije IV (1244.). 132. AVGUSTOVO, mesto u Polj. na r. Neti, kod kojeg u svet. ratu Rusi pobedili Nemce 30./9.-4./10. 1914. 133. AVGUSTUL ROMUL, poslednji vladar Zap.-rim. carstva; zbacio ga herulski vo Odoakar 476. 134. AVDIJA Abdija.

135. AVE (lat.), zdravo. A. Maria, poetne rei rkat. molitve tzv. pozdrava aneoskog, tj. rei arhanela Gavrila devi Mariji kad joj javio da e roditi spasitelja; u prav. molitvi: Bogorodice djevo, radujsja! A., Caesar (Imperator), morituri te salutant (lat.: zdravo, care, oni koji idu u smrt pozdravljaju te), rei kojima su gladijatori u cirkusu pozdravljali rim. cara prolazei ispred njegove loe. 136. AVELj (Abel), po Sv. pismu drugi sin Adama i Eve; ubio ga brat Kajin iz zavisti. Aveljevci, hri. sekta u s. Afr., nazvana po A.; enili se, ali se uzdravali od snoaja da ne bi raanjem dece irili nasledni greh. 137. AVENARIJUS Rihard (1843.-1896.). filozof; dela: Kritika istoga iskustva, Ljudski pojam o svetu; zastupao jednu vrstu pozitivizma. tzv. empiriokriticizam. 2) Ferdinand (1856.-1923.), nem. pesnik i knji., gl. dela: Kuna knjiga nem. lirike, Knjiga balada, Vesela knjiga. 138. AVENIJA (frc.), iroka ulica sa drvoredima.

139. AVENOL ozef ( 1879.), Frc. politiar i fin. strunjak; od 1932 gen. sekretar Drutva naroda. 140. AVENPACE Ibn Bada.

141. AVENTIN, jedan od 7 breuljaka na kojima bio Rim; na njeg se povlaili plebejci prilikom svojih pobuna. 142. AVERZIJA (lat.), odvratnost.

143. AVEROES (Ibn Rud, 1126.-1198.), ar. lekar, pravnik i filozof iz Kordove; tumaio Aristotela; naginjao panteizmu i materijalizmu. Averoizam, uenje A., neka sinteza aristotelizma i panteizma (porie besmrtnost due); potpunu istinu moe da sazna samo nekolicina pojedinaca, ostali treba da se zadovolje verom. 144. AVERNO, 35 m duboko kratersko jez. u It., kod Napulja, po verovanju st. Grka i Rimljana tu bio ulaz u donji svet. 145. AVERS (frc.), lice, prednja strana novca.

146. AVERENKO Arkadije (1881.-1925.), rus. humorist, veoma popularan; ureivao u Rus. reviju Satirikon; tampao nekoliko zbirki kraih duhovitih pria bez naroite dubine i roman Pothodcev i drugovi; umro u emigraciji. 147. AVESALOM 1) Davidov sin; pobunio se protiv oca, ali pobeen morao da bei. Pri beanju zakaila mu se duga kosa za drvo te ga stigao Joav i ubio. 2) mitropolit beogradski i sremski iz 17. v., po ijem nareenju napisano itije sv. St. tiljanovia. 148. AVESTA., znanje primljeno od boanstva preko proroka; sv. spisi pers. rel. Zend-avesta; imala obimnu knji., koju unitio Aleksandar Vel.; na njenim ostacima stvoren zbornik od 21 knj. (nask); U celosti sauvana samo jedna. Avestski jezik, jedan od j. iranske grane, staropers. (j. Zendaveste). 149. AVET 1) (Tarsius spectrum), vrsta polumajmuna, male glave, vel. uiju i veoma krupnih oiju; nona ivotinja ivahnih pokreta; ivi na Malajskom Ostrvlju. 2) utvara, privienje. 150. AVIZIRATI (frc.), obavestiti, dostaviti, izvestiti. Avizo (it.), obavetenje, izvetaj o poiljci novca, robe itd. 151. AVIJACIJA (lat.-frc.), deo vazduhoplovstva; obuhvata vazduhoplove tee od vazduha ( aeroplan, vazduhoplovstvo). Avijatiar, linost koja pripada a. Za njih se mogu uzimati samo mlai ljudi, zdravog srca i plua, koji naroitim ispitivanjem dokau da su sposobni za ovu slubu. A. pomone trupe , vplov. jedinice koje ne lete, thn. osoblje (in., kontrolori i mehaniari) i osoblje meteor. slube, popunjeno strunjacima. Avion, sprava za letenje tea od vazduha ( aeroplan, vazduhoplov). Avionski saobraaj, u Jugosl. dvojak: vojni i civilni. Civilna (putnika, potanska i trg.) a. u naoj dravi poela rad 1928. Saobr. u okviru drave vri drutvo Aeroput. God. 1935. radile pruge: Beograd-Borovo-Zagreb; Beograd-Ni-Skoplje-Bitolj; Beograd-Sarajevo; Ljubljana-Suak-Zagreb; od 1936. i Beograd-Dubrovnik. Aviofon, telefon od gumenih cevi koji slui za vezu izmeu pilota i izviaa za vreme leta. 152. AVIMELEH, sin Gedeonov, sudija kod st. Jevreja (oko 1100. pre Hr.); pobio svoju brau da bi se doekao sudiskog poloaja; ubila ga neka ena kamenom pri opsadi palestinske Tebe. 153. AVINjON, grad u j. Frc., na Roni (52 000 st.), gde papa Kliment V preneo papsku stolicu 1309.; sedite papa, koje su bile pod uticajem frc. kraljeva; to doba (1309.1377.) nazivano u Rimu papskim vavilonskim ropstvom.

154. AVIRULENCIJA (lat.), nesposobnost klica da izazovu oboljenje; nastaje estim presaivanjem, grejanjem, suenjem, dejstvom vazduha, sunanih zrakova i antisept. sredstava. 155. AVISTA (it.), po vienju; u pravu: oroena obaveza tako da njena dospelost nastupa im poverilac pokae duniku ispravu o postojanju duga; ako dunik ne postupi po opomeni, smatra se da je u zadocnjenju. Men. a. se plaa im se podnese na vienje. Po Men. zak. smatra se za men. po vi. i men. s izostavljenim rokom plaanja; men. po v. mogu biti dvojake: plative odmah po vienju ili na odreeno vreme po vienju. 156. AVITAMINOZE, bolesti (kseroftalmija, beri-beri, skorbut, rahitis, neki oblici sterilnosti itd.) izazvane nedostatkom vitamina u hrani. 157. AVICENA Ibn Sina.

158. AVKSENTIJE sv. ( oko 470.), ugledan i uen dravnik na dvoru Teodosija II; zakaluerio se i povukao u pustinju i stekao vel. ugled meu hri.; crk. ga slavi 14./2. 159. AVOGARDO Amedeo (1776.-1856.), it. fiziar, tvorac teorije atoma i molekula.

160. AVR (Le Havre), grad (165 000 st.) na uu Sene (sz. Frc.), po veliini 2 frc. pristanite, poglavito za prekomorsku plovidbu; brodogradilite; ind. tkst., ulja, sapuna; trite za kavu i kakao. 161. AVRA (haldejsko-tur.), sinagoga.

162. AVRAM, Abraham, jevr. patrijarh, otac Isakov, 1 od najznatnijih linosti u Sv. pismu; doveo Jevreje iz Haldeje u Palestinu; po Sv. pismu obeano mu da e se u njegovu potomstvu roditi spasitelj. 163. AVRAMIJE sv. Zatvornik ( 360.), hri. propovednik, napustio roditeljsku kuu i enu na nedelju dana posle enidbe, pa se odao pustinjakom ivotu; crk. ga slavi 29./10. 164. AVRAMOVI 1) Gavrilo, mitropolit dabrobosanski (oko 1578.-1588.), egzarh pekog patrijarha za Dalm.; pripisuje mu se osnivanje prvih srp. man. u Hrv. (Mare i Gomirja). 2) Dimitrije (1815.-1855.), slikar; iz doba njegova akovanja u Beu ouvano preko 20 studija, odlian portret Vuka Karadia. i nekoliko kopija Velaskeza, Rubensa, Rembranta i dr.; najvie radio ikonostase: u sabornoj crk. u Beogradu, Topoli, Ljubostinji, man. Vrdniku, crk. sv. Jovana u N. Sadu; pripadao grupi romantiara, ali ima i nekoliko klasicistikih slika (Apoteoza Lukijana Muickog); napisao 2 knj. zabeleaka iz Sv. Gore; dosta njegovih radova uva se u Muzeju kn. Pavla. 3) Mihailo ( 1865.), tvorac prvih zadruga u Srbiji; napisao mnogo lanaka i studija o zadrugarstvu, zemljr., gazdinstvu i naim agrarnim problemima. (Na sl. Dimitrije A.) 165. AVRIL Adolf (1822.-1904.), frc. diplomat i knji., boravio na Balk.; preveo na frc. kosovski ciklus i druge nae nar. pesme i pisao o naoj zemlji i narodu.

166. AVULZIJA (lat.), vei komad zemljita koji r. odjednom odnese na drugu obalu; ako ga vlasnik oteene obale ne trai u roku 1 god. kao svoju svojinu, pripada vlasniku zemljita sa kojim je spojeno. 167. AVUS, automob. drum za trke kod arlotenburga u Berlinu (2 kraka duga skoro po 10 km). 168. 169. Ag (argentum), hem. znak za element srebro. AGA (tur.), gospodar.

170. AGAVE (Agave, fam. Amaryllidaceae), biljke veoma suhih amer. predela; pri osnovi imaju rozetu debelih sonih listova, iz ije se sredine izdie debelo i do 12 m vis. stablo koje cveta ljubiastim, mirisavim cvetovima, skupljenim u cvasti, i donosi plodove posle 6-8, a van zaviaja i posle 40 god., zatim biljka izumire; najpoznatija vrsta A. americana iz S. Amer. s dugakim liem (do 3 m), raste zadivljala u mediter. obl.; od nje kao i od A. mexicana dobivaju se vlakna za tkst. ind.; od nje i naroito od A. atrovirens (Meksiko) dobiva se eerni sok (8 l dnevno, preko 500 l za sezonu), od kojeg se u Meksiku previranjem spravlja alkoholno pie (pulka). 171. AGADA, Hagada (jevr.: pripovedanje), deo Talmuda; govori o postanku zak. odredaba, praznika i obiaja. 172. AGADE grad u st. Vaviloniji, jedno od sredita naroda Akad.

173. AGADIR, luka na jz. obali Maroka na Atlanskom Ok. (3700 st.). Agadirska afera izbila 1910., izazvao je Vilhelm II slanjem 1 nem. krstarice u A. u elji da sprei frc. irenje u Maroku; zavrila se ugovorom izmeu Frc. i Nem., koja je priznala frc. protektorat nad Marokom (11./11. 1911.). 174. AGALAKSIJA, agalaktija (gr.), neluenje mleka iz dojki babinjara i enki uopte; izazivaju je razni uzroci individualne prirode. Zarazna a., u vet.: zarazno oboljenje koza i ovaca, prouzrokovano nevidljivim virusom; znaci: slaba jenost, presuenje mleka, zapaljenje oka, suzenje, teko kretanje i bolovi. 175. AGALMATOLIT (gr.), masniku slian zelenkast kamen, samo tvri, prozraniji i areniji; ima ga naroito u Kini, gde od njega izrauju razne ukrasne predmete, koje Kinezi i kod nas prodaju. 176. AGAME (Agamidae), por. gutera toplijih krajeva; ima ih oko 200 vrsta; zmaj. 177. AGAMEMNON 1) Atrejev sin, Menelajev brat. kralj Mikene i Arga; vrh. zapovednik grke vojske u trojanskom ratu. Pred polazak u rat prineo Dijani na rtvu svoju ker Ifigeniju, a po povratku ga ubila ena Klitemnestra sa svojim ljubavnikom Egistom. 2) Eshilova tragedija; sa Koeforima i Eumenidama ulazi u sastav trilogije Orestije. 178. AGAMIJA (gr.), bezbrano stanje, neenstvo. Agamist, neenja.

179. AGAPA (gr.: ljubav), u 1. hri. vreme veera ljubavi, tj. prieivanje, a zatim zajednike veere u predvorju hrama; zbog nereda i nepristojnosti zabranjene. 180. AGAPANTUS (Agapanthus), biljka iz roda krinova.

181. AGAPET 1) A. I, papa (535.-536.), protivnik eutihijanaca. 2) A. II, papa (946.956.), bio na strani Otona I protiv Berengara II; obnovio disciplinu u crk. i monakim redovima. 182. AGAPI, Gapi, Agapeo, Gapeo ( oko 1540.), dalm. slikar; sauvana jedino slika sv. Jeronima u istoimenom zavodu u Rimu. 183. AGARA, Hagara, inoa Avramova i ropkinja njegove ene Sare, rodila Avramu sina Ismaila, po predanju praoca Arapa. 184. AGAR-AGAR (malajski), droga koja se dobiva kao piktijasta materija kuvanjem morskih alga (Rhodophycae) Jap. i I.-indiskog M.; upotrebljava se u med. kao purgativ, u ind. hartije i tkst. kao lepak, u bakteriol. kao biol. hranljiva podloga. 185. AGARJANI, po Sv. pismu pripadnici ar. plemena, poreklom od Ismaila, sina Avrama i Agare; u srp. starim spomenicima tako nazivani Turci i musl. uopte. 186. AGASI Luj (Agassiz, 1807.1873.), vajc. prirodnjak i geolog, poznat po svojoj teoriji o lednicima i ledenom dobu; prouavao nie ivotinje. 187. 188. 189. AGATE TIHE (gr.), dobra srea; boginja sree st. Grka. AGATIJA, viz. pesnik i istoriar iz 6. v., pisac ist. Justinijanove vladavine. AGATODEMON (gr.), dobri demon, duh; uvar kunog poretka.

190. AGATOKLE, sirakuski tiranin (318.-289. pr. Hr.), lukav i bezobziran, uspeno ratovao sa Kartaginjanima. 191. AGATON 1) (448.-401. pr. Hr.), pisac tragedija u Atini. 2) A. sv., papa (678.682.); oslobodio papstvo danka viz. carevima. 192. 193. 194. 195. AGATONIK sv., hri. muenik iz 4. v.; crk. ga slavi 22./8. AGA, morska riba, lubin. AGEJ, jedan od 12 malih jevr. proroka, iz 6. v. pre Hr. AGENDA (lat.), beleenje onoga to treba da se uini, izvri; poslovi uopte.

196. AGENS (lat.), sve to deluje aktualno ili potencijalno, sve to moe biti uzrok neemu. 197. AGENT (lat.) 1) pretstavnik neke drave ili firme. 2) slubenik tajne policije. Trgovaki a., punomonik, posrednik ili komisionar, koji u vidu stalnog zanimanja i za nagradu prima obavljanje tuih poslova ili posredovanje u njima (. 53. Trg. z.). U trg.

robom podnosi ponude i probe (mustre) svojih kua i nudi svoje usluge (a. za prodaju), a ako ima ovlaenje moe da vri i naplatu; smatra se za samostalnog imaoca radnje i trgovca, ak i onda kad su poslovi, koje obavlja za drugog, gra. prirode (. 148. 3. o radnjama); razlikuje se: putujui t. a. i mesni t. a. (. 148., 2. Zak. o radnjama). A. osig. drutva, posreduje kod sklapanja ugovora o osiguranju. A. provokator, porueni izaziva nereda. Agentura, pretstavnitvo neke drave ili firme. 198. AGENCIJA (it.), poslovnica. A. parobrodarska, ured za izdavanje karata i obavetenja o kretanju parobroda. A. telegrafska, obavetajna sluba. A. Avala, telegrafska beogr. a., osn. 1930. g., a. d. poluzvaninog karaktera za prikupljanje polit., ekon. i dr. vesti iz celog sveta, specijalno iz Jugosl., i dostavljanje listovima, stranim telegr. a. i javnosti. A. Avas (Agence Havas), najpoznatija frc. telegr. a., privatno preduzee, iji veliki broj akcija ima frc. drava; otpoelo rad za vreme prvog carstva; najvie se razvilo od 1858. A. Rajter (Reuter), engl. obavetajna telegr. a., privatno preduzee; osn. ga 1851. u Londonu Nemac Rajter. A. Stefani, it. telegr. a., osn. 1854. u Rimu: a. d. 199. AGESANDAR, vajar sa Roda koji je sa 2 sina izvajao skupinu Laokon.

200. AGESILAJ, spartanski kralj (401.-361. pre Hr.), uspeno ratovao sa Persijancima i gr. dravicama; pobedom kod Mantineje spasao Spartu od napada tebanskog vojvode Epaminonde; naao smrt u brodolomu pri povratku iz Egipta. 201. AGIAZMA (gr.), voda osveena na Bogojavljenje; narod joj pripisuje udotvorne sile. 202. 203. AGILAN (lat.). radljiv, iv, pokretan. AGIOGRAFIJA hagiografija.

204. AGIS III, spartanski kralj (245.-241. pre Hr.); efori ga osudili na smrt zbog smelih reforama kojima je hteo da sredi stanje u Sparti. 205. AGITATO (it.), uzbuen; u muz.: ivo, ivahno.

206. AGITACIJA (lat.), pokretanje nar. masa propagandom u cilju pridobijanja pristalica za neki pokret, politiku ili linost. Agitovati, vriti a. 207. AGLABITI, ar. dinastija, vladala s. Afr. (800.-909.), sa prestonicom u Kajruanu.

208. AGLAJA 1) najmlaa od tri gracije, Zevsova erka, Hefaistova ena. 2) mala planeta, krui izmeu Marsa i Jupitera. 209. AGLOMERACIJA (lat.), grupisanje, poglavito grupisanje stan. u manja ili vea naselja. Gradovi su vel. ljudske a. Aglomerat konglomerat. 210. AGLUTINACIJA (lat.), prilepljivanje, dodavanje, postepeno poveavanje. U medic. skupljanje u manje i vee nepokretne gomilice klica ili krvnih zrnaca, dotle odvojenih; jednu vrstu klica aglutinira sam serum one ivotinje koja je tom klicom imunizovana; serum prezdravelog lica aglutinira klice koje su izazvale oboljenje; a. je

strogo specifina i slui veoma korisno za dijagnozu. U psih. saimanja pretstava tako da se u dobivenoj celini razlikuju sastavni delovi, u sluajevima kada jedna osoba vidi u najprostijim geometriskim figurama i linijama ivotinjske oblike, lica i grimase. U hem. spajanje slepljivanjem. (Sl. levo: slobodni; desno: aglutinirani bacili). Aglutinativni jezici, j. sa prilepcima; nemaju fleksije, ve obrazuju gramatike kategorije flektivnih j. dodavanjem samostalnih slogova na koren (npr.: ma. ember -- ovek, embernek- -oveku, emberek -- ljudi); takvi su ma. tur., finsko-laponski. Aglutinini, vrsta antitela u serumu, sposobna da skupe u gomilice klice, crvena krvna zrnca i neke protozoe, razmuene u tenosti; prema tome bakteriski a. za klice; hemaglutini za crv. krvna zrnca. 211. AGNATI (lat.), potomci istog pretka po m. lozi; srodnici po krvi ili po usvojenju, koji po gra. pravu pripadaju istoj porodici; supr. kognati. 212. AGNEC (stsl.) jagnje; deo osveenog hleba koji se svetenikovom molitvom na liturgiji pretvara u telo Hristovo, zatim prinosi kao beskrvna rtva radi oienja grehova. 213. AGNI, indiski bog vatre; sama vatra.

214. AGNOZIJA (gr.), neznanje; gubljenje sposobnosti za prepoznavanje nepoznatoga; kod Sokrata polazna taka flz.: Ja znam da nita ne znam. Agnosticizam, stanovite u rel. i flz. po kojem se razumom ne moe saznati nita to se nalazi van domaaja naih ula; usvajaju ga pozitivizam, empirizam, relativizam, donekle i kriticizam. 215. AGNUS DEI (lat.) 1) jagnje boje, tj.: Hristos kao rtva prinesena za otkup greha sveta. 2) u kat. crk.: molitva svet. pred priest; poslednji deo pevane mise. 216. AGOGIKA (gr.), nauka o postupnom modifikovanju tempa, kao sredstvu za ivlju interpretaciju muz. dela. 217. AGON (gr.), megdan, igra, utakmica kod st. Grka.

218. AGONIJA (gr.), samrtne muke, pri kojima je kod samrtnika oslabljena cirkulacija krvi, naroito u mozgu; samrtnik je polusvestan ili besvestan, rad srca oslabljen, disanje povrno; neravnomerno se javljaju krkljanja, telo se postepeno hladi: a. moe trajati nekoliko dana. 219. AGORA 1) gl. trg po starim grkim gradovima. 2) narodna skuptina kod Atinjana i mesto na kojem se ona sastajala. Agorafobija, pojava prisilnog straha pri prelazu slobodnih prostora (trga, prazne ulice) bez pratnje, odn. nesposobnost da se takav prostor pree ( fobije, prisilne neuroze). 220. AGRA, varo u Indiji (186 000 st.); tkst. fabrike, univ.

221. AGRAVACIJA (lat.), pogoranje; u med. pogoranje bolesti, a u psihijatriji namerno uveliavanje teine sopstvene bolesti. 222. AGRAR (lat.) poljoprivreda. Agrarac, obino organizovani poljoprivrednik. Agrarni, poljoprivredni. A. banka Privilegovana agrarna banka. A. drava, ima

preteno razvijenu poljopr. proizvodnju. A. zajednice, zadruge naseljenika po zakonima o a. reformi, obavezne u J. Srbiji, osnivane da bi iz dravnih sredstava dobivale pod veoma povoljnim uslovima beskamatne zajmove za nabavku semena, hrane, stoke, materijala za zgrade. Svrha stvaranja a. z. i davanja ovih kredita bila je pomaganje ciljeva a. reforme i stvaranje malih seoskih poseda osposobljenih za ivot i rad. A. zakonodavstvo, naziv za 3 posebne grane prava: za sve mere za unapreenje poljopr. (struno zakonodavstvo adm. prava); za sprovoenje a. reforme; i za zemljr. kreditno zakonodavstvo. A. politika, nauka, prouava ekonomske, pravne i soc. prilike i odnose u poljoprivredi. Obuhvata sve zakonodavne i adm. mere upuene na unapreenje poljoprivrede i staranje o zemljoradnji i zemljoradnicima iz ekon., fin., soc., zdravstvenih, populacionistikih, vojnih i dr. obzira; dobila je u celom svetu naroiti znaaj posle svetskog rata, usled velike a. krize, koja je oborila trine cene poljopr. proizvodima i dovela u pitanje opstanak poljoprivrednika. Stoga sve drave pokuavaju da carinskom, saobraajnom, poreskom, kreditnom politikom i nizom drugih mera olakaju stanje svoje zemljoradnje i spree najtee posledice krize. A. preferencijal, preferencijalna carina, koju su evropske a. zemlje traile na konferenciji u Varavi, avg. 1930., kao povlasticu koja bi mogla da zatiti njihovu proizvodnju od konkurencije jevtinijih prekomorskih proizvoda. Na konferenciji Evr. unije u Strezi, sept. 1932., donesen je zakljuak da se, kao jedan izuzetak od najveeg povlaenja, mogu odobriti evropskim a. zemljama preferencijalne carine na itarice, pod uslovom da se p. ogranii na odreenu koliinu itarica i da bude jednostran, tj. da se u zamenu ne trae preferencijalne carine u korist ind. proizvoda. Ovakve preferencijalne sporazume zakljuila je 1931. Nem. sa Rum. i Ma., Austr. i Frc. s istim zemljama i Jugosl. A. pripaci, u priv. pravu: drvo, ljudska i stona hrana i teaki alat za obradu kakvog poljskog imanja; smatraju se za nepokretnosti i ne mogu se uzeti u izvrenje odvojeno od imanja kojem slue. A. reforma, preureenje vlasnikih odnosa nad zemljom intervencijom drave. U Evr. je tokom 19. i poetkom 20. v. izvrena u mnogim dravama, veinom u vezi s ukidanjem poslednjih feudalnih odnosa u poljopr., eksproprijacijom vel. poseda i deobom ranijim kmetovima, sirotinji i dobrovoljcima iz rata. Posle rata sprovele je Rus., baltike dr., Polj., SR, Ma., Rum. i Jugosl. Srbija je izvela samim ustankom za osloboenje, kad je ukinula tur. feudalni poredak, a srp. seljaka pretvorila u slobodnog vlasnika zemlje. Slino je bilo i u Crnoj Gori. U Hrv., Banatu, Bakoj i Baranji osloboenje seljaka izvreno (1853.-1857.) uz izdeljivanje jednog dela spahiskih zemalja (segregacije), a ostatak ostavljen u svojinu spahijama. U B. i X. i j. krajevima odrali se feudalni i njima slini odnosi i dalje. Teke prilike tamonjih zemljr. izazvale tenju za a. r. u smislu srp. a. poretka i bile osnovice polit. pokretima i stremljenjima. Posle svetskog rata a. r. se pokazala kao najprea potreba nove jsl. drave; stoga regent Aleksandar, u svojoj proklamaciji narodu, izrazio elju da se pristupi pravednom reenju a. pitanja, da se ukinu kmetstvo i vel. zemljini posedi i da se u oba sluaja zemlja podeli siromanim zemljr., a da st. vlasnici dobiju pravinu naknadu. U tome smislu donesene Prethodne odredbe za pripremu a. r. (22./2. 1919.); osnovna naela a. r. unesena u l. 42. i 43. Vidovdanskog ustava; njenu konanu likvidaciju trebalo da sprovede Z. o likvidaciji a. r. na vel. posedima (19./6. 1931.), s izmenama i dopunama (5./12. 1931. i 24./6. 1933. itd.) i mnogi pravilnici i uredbe. A. r. imala u Jugosl. prvenstveno soc. i nac.-polit. znaaj; u ekon. pogledu otro kritikovana, jer se neki nauni krugovi plaili opadanja a. proizvodnje usled unitavanja vel. i stvaranja sitnih

gazdinstava, bez dovoljno inventara, kapitala i kredita za rad. U fin. pogledu a. r. je stala dravu oko 2,5 milijarde d, od ega je vei deo pokriven unutarnjim zajmovima, ali je njome u B. i X., Dalm. i j. krajevima preko 200 000 porodica osloboeno feudalnog odnosa i uinjeno slobodnim vlasnicima zemlje koju obrauju, a isti broj porodica, seoskog i varokog proletarijata, naseljen je i dobio zemlju na b. vel. posedima, tako da je preko mil. porodica negdanjih feudalnih robova i proletera postalo slobodnim vlasnicima zemlje koju obrauju. A. socijalizam, pravac socijalistikog miljenja koji ide za tim da soc. ideje primeni na ekon. i soc. odnose na selu; javlja se u vie oblika od kojih je najglavniji kooperativni socijalizam. A. carine, uvozne carine, zavedene u cilju zatite domae poljopr. proizvodnje; posledica su tenja ind. zemalja k autarkiji, koje su naroito uzimale maha u vremenu poljopr. kriza. Pojavile se jo u doba zatitnog sistema u vidu pokretnih c. na ito u Engl. i Frc., a 70-tih godina 19. v. dolo u mnogim evr. zemljama do podizanja a. c. kao mere protiv konkurencije jevtinih amer. i rus. itarica (u Frc. 1885., u Nem. 1879. i 1885. itd.). Posle svetskog rata, a. kriza i tenje k autarkiji dovele do ponovnog zavoenja a. c. u It., Nem., Frc., SR, Austr. i dr. zemljama. 223. AGRAFA 1) (gr.), rei Hristove nezabeleene u evaneljima, ali navedene od nekih crk. otaca i u. 2) (frc.), kopa, preica za spajanje 2 dela neke odee na ramenu, grudima ili u pojasu; prave se obino od metala, emalja, slonove kosti i kauuka; razvile se od fibula kojima st. narodi na ramenu privrivali krajeve gornje odee; u sr. v. ukraavane emaljem, noene na grudima i sluile za pridravanje dveju pola ogrtaa. 224. AGRAFIJA, nesposobnost pravilnog pisanja slova i rei, prouzrokovana boleu ili povredom. 225. AGREGAT (nlat.), spoj delova u fiz. i geol., postao prostim nagomilavanjem i mehanikim spajanjem bez ikakve meusobne veze; u thn. obino dve maine od kojih jedna pokree drugu, kao parni motor, generator el. struje. Agregatna stanja: pod obinim pritiskom i tmpt. ima vrstih, tenih i gasovitih materija: to su 3 a. s. Idealno vrsta tela ne menjaju pod uticajem sila ni oblik ni zapreminu; idealne tenosti ne menjaju zapremine, a gasovi se ponaaju po Bojl-Mariotovom zakonu ( gas). Promenom pritiska i tmpt. materije menjaju svoje a. s. 226. AGREL Sigurd ( 1881.), ved. slavist; prof. sl. filol. na univ. u Lendu, bavi se naroito izuavanjem fonetike i akcentologije sl. jezika. 227. AGREMAN (frc.), pristanak drave da primi izvesno lice za diplomatskog zastupnika 2. drave. 228. 229. AGRESIVAN (lat.), nasrtljiv. AGRIGENT, varo na Siciliji u ant. doba; rodno mesto filozofa Empedokla.

230. AGRIKOLA 1) Gnej Julije (37.-93.), rim. vojvoda, tast istoriara Tacita, zauzeo Engl. do Kaledonskih Planina. 2) ime njegove biografije koju napisao Tacit. 231. AGRIKULTURA (lat.), primena agronomskih zak. u biljnoj i stoarskoj proizvodnji; ustvari ind., koja primenom najboljih naina rada izvlai maksimum koristi iz zemljita i atmosfere pomou biljaka i ivotinja, na koje se gleda samo kao na ive

maine za izradu org. materija. Agrikulturna hemija, bavi se prouavanjem i unapreivanjem ishrane poljopr. biljaka u vezi sa vetakim gnojivom, zemljitem i atmosferom. Javila se u 15. v., a razvili je tek 40-tih godina pr. v. prengel i Libig. 232. AGRIPA 1) Marko Vespazijan (63.-12. pre Hr.), rim. vojvoda i dravnik, Avgustov prijatelj i gl. vojvoda u ratovima protiv Seksta Pompeja i Antonija; pobedio 31. pre Hr. Antonija i Kleopatru kod Akciuma; sagradio Panteon u Rimu i oenio se Avgustovom jedinicom Julijom. 2) Menenije, rim. konzul iz 6. v. pre Hr., poznat po prii o stomaku i udovima koju je ispriao pobunjenim plebejcima i nagovorio ih da se vrate s Aventina u Rim. 3) od Neteshajma (1486.-1535.), lekar i filozof; tvrdio da je prosto verovanje reima otkrovenja jedini put koji vodi istini; u svojem gl. delu: O okultnoj filozofiji izloio jednu vrstu platonsko-hri. teozofije. 233. AGRIPINA 1) starija, unuka Avgusta, ki Agripe, a ena Germanikova i mati Kaligulina; prognana na o. Pandatariju umorila se glau. 2) mlaa, ki Germanikova i ena Domicija Ahenobarba, sa kojim rodila Nerona; ljubavnica svog brata Kaligule i najzad supruga cara Klaudija; ubila mua, pa dovela na presto sina Nerona, koji prvo pokuao da je udavi na jednom brodu, pa zatim ubio 59. g. 234. AGRON, ilirski kralj, mu Teutin, iz 3. v. pre Hr., sa prestonicom u Skadru.

235. AGRONOM (gr.) 1) lice koje studira agronomiju radi primene agronomskih zak. u poljopr. proizvodnji. 2) nauni radnik koji prouava i iznalazi agronomske zak. u poljopr. proizvodnji. Agronomija, teorija poljopr., skup zak. i naela po kojima se primenjuju pojedine nauke u poljopr.; bavi se prouavanjem, iznalaenjem i postavljanjem zakona po kojima se upravlja poljopr. proizvodnja. Agronomska botanika i zoologija, njihov primenjeni deo u poljopr., koji se esto izdvaja u potpuno zasebne samostalne primenjene nauke: poljopr. botaniku, zoologiju, entomologiju i dr. A. (poljopr.) nauka, skup raznih naunih zak. iz privr., meh. i ekon. nauka na kojima se zasniva poljopr. proizvodnja. 236. AGRUMI (it.), skupno ime za limune, narande i mandarine.

237. AGUDAS JIZROEL (jevr.), savez Izrailja, svet. organizacija ortodoksnih Jevr.; sredite za Jugosl. Subotica. 238. AGULjAS 1) rt (Igleni Rt) na j. kraju Afr., 3451' j. g. . 2) A. struja, krak j. polutarske struje u Indiskom Ok., koji obilazi oko Igl. Rta i j. Afr. 239. AGUTI (Dasyprocta agouti, fam. Agoutidae), glodar veliine zeca, kratkih uiju i repa; meso mu ukusno, ivi na Antilima i J. Amer., gde nanosi tetu sadovima e. trske. 240. AD (lat.) predlog, znai: k, ka, prema, za; upotrebljava se i kao glagolski prefiks. Ad absurdum, deductio ad a. (lat.), pobijanje neijeg tvrenja otkrivanjem protivrenosti ili besmislenosti u njemu, kao to su inili sofisti, Sokrat i eristiari. Ad acta (lat.), skr. a. a.; baciti a. a.: metnuti neto u arhivu meu svrene predmete; ne reavati molbu; baciti u zaborav. Ad astra (lat.), do zvezda; per aspera ad a., trudom ka slavi. Ad valorem, po vrednosti; izraz koji oznaava da reavanje izvesnog predmeta zavisi od vrednosti, npr. u sudstvu za gra. sporove u vrednosti do 12 000 d nadlean je

sreski sud; do 25 000 d sudija pojedinac okr. suda, a preko toga okr. sud. Ad gloriam (lat.), za slavu, slave radi; raditi a. g. ima esto podrugljivo znaenje: raditi za praznu slavu, ni za ta. Ad exemplum (lat.), radi primera; u pravu: nabrajanje u zak. radi primera, a ne limitativno; stoga sudija moe da proiri pravilo i na dr. sluajeve. Ad infinitum (lat.), do u beskrajnost; upotrebljava se u zakljuivanju i u nabrajanju redova sa beskonanim nizom lanova; u obinom govoru kad se hoe da oznai neto to nema kraja. Ad calendas graecas kalende. Ad libitum (lat.), po volji; u muz. znai da se neki stav moe otsvirati ili ne, a neki instrument upotrebiti ili ne. Ad litteram (lat.), doslovce, od rei do rei (npr. pri navoenju teksta iz nekog pisca). Ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G. (lat.), na veu slavu boju, pobona izreka u rkat. crk. krugovima; geslo jezuita. Ad notam (lat.), na znanje (primiti, dati). Ad oculos (lat.), pred oi, oigledno; kae se kad neko navodi neki oigledan i jasan dokaz. Ad rem (lat.), na stvar tj. bez okolienja; actio a. r., stvarna optuba. Ad referendum (lat.), formula koja u administraciji znai: na izvetaj, na referisanje, a u pregovorima: usvajam pod uslovom da usvoji i onaj kome imam da podnesem izvetaj. Ad usum (lat.), prema obiaju. Ad hoc (lat.), za to, u tu svrhu, samo za taj 1 sluaj. Ad honorem (lat.), u ast. 241. AD 1) Hades, gr. bog donjeg sveta. 2) donji svet, opkoljen rekom Aheron, preko koje Haron prevozi due pokojnika. A. D., skr. od akcionarsko drutvo. A. D., skr. od: anno Domini (lat.), leta gospodnjeg. 242. ADA 1) reno peano ostrvo. 2) mesto na Tisi, u Bakoj (13 000 st.), poljopr. kola. 3) r. u s. Italiji; izvire u visokim it. Alpima pod Ortlerom: hrani i odvodnjava jez. Komo; uliva se u r. Po. 243. ADAD, asirsko-vavilonski bog vremena i oluje; potovan po Siriji i M. Az. Njegov broj 6; simvol: snop gromova i sekira. 244. ADADNIRARI I-III, ime asirskih kraljeva; najznatniji A. III (810.-782. pre Hr.); zauzeo sve zemlje od Pers. Zal. do Eg. 245. ADAGIO (it.), polako, sporo; oznaka tempa u muz., sredina izmeu andante i largo; obino 2. stav u kvartetima i simfonijama. A. assai, sasvim sporo. Adagietto, neto sporije. 246. ADAKALE (od Ada i Kaleh), o. na Dunavu kod Orave, gde su nou 24.-25./7. 1804. pobijene beogradske dahije; do 1913. tur., zatim austr., a posle svetskog rata pripalo Rum. 247. ADAKALKA, crvena i bela, pozna stona sorta loze, prenesena s Adakala u Krajinu. 248. ADALBERT 1) ili Vojtjeh sv. ( 977.), praki nadbiskup (983.), apostol eha, Poljaka i Prusa; umro kao muenik 997. g. u Pruskoj. 2) ( 1078.), nadbiskup u Hamburgu i Bremenu (od 1043.); istaknut crk. politiar, pristalica Hajnriha IV i najmoniji ovek carstva u njegovo doba.

249. ADALIJA, varo (17 650 st.) i pristanite u Tur. na Sred. M.; ilimarstvo, trg za ito, susam, stoku. 250. ADAM 1) po Bibl. prvi ovek, kog je bog napravio od zemlje i udahnuo mu duu. Nagovoren od Eve jeo plod sa drveta saznanja dobra i zla; stoga izgnan iz raja i osuen, zajedno sa potomstvom, na rad i smrt. Imao sinove Kajina, Avelja i Sita i vie keri. (Sl.: Adam i Eva, rad Palma Vekija.) 2) Alber (1786.-1862.), nem. slikar bitaka; najpoznatiji rad: Bitka na Moskovi. 3) Bid (Bede), roman od D. Eliota; verna slika engl. sela na poetku 19. v. 4) Gijom, dominikanac, nadbiskup u Baru (1322.-1341.); pogreno mu pripisivali jedan spis o prilikama u Srbiji iz 1332., nepovoljan za Srbe i njihov dvor. 5) de la Al (Halle), frc. trubadur iz 13. v.; pisac najstarije komine opere, 6) Lombar (1700.1759.), frc. vajar; izradio dekorativne grupe za Sen-Klu i Versaj. 7) Pol (1862.-1920.), frc. pisac naturalistikih soc. i flz. romana: Mladost Mandena Erikura, Bazil i Sofija, Dete s Austerlica itd. 8) Robert, engl. arhitekt 18. v., prvi snimio Dioklecijanovu palatu u Splitu; napisao: Ruevine Dioklecijanove palate u Splitu. 9) Fransoa (1700.-1761.), vajar pruskog kralja Fridriha II; radio dekorat. grupe za dvor u Potsdamu. Adamova jabuka, posle puberteta ispupenje koje ini grkljan na vratu, kod m. jae ispoljeno no kod .; kod mravih naroito pada u oi. Po narodnom verovanju Adamu zaostala na tom mestu jabuka koju mu dala Eva. Adamsko koleno, u nar. pesmama dobra i potena ena, tj. onakva kakav je bio A. dok nije zgreio. 251. 252. ADAMAUA, visoravan u Kamerunu (Afr.); nadm. v. 2200 m. ADAMELO, plan. masiv u sr. delu I. Alpa, u s. It.; najvii vrh 3554 m.

253. ADAMITI 1) hri. sekta iz 2. v.; ili goli i propovedali potpunu seksualnu slobodu; u 14. v. bilo ih i u i. delu B. P., gde estoko gonjeni. 2) komunistiko-rel. sekta u ekoj (15. v.); pretstavljali krajnju levicu taboriana, koji ustali protiv njih i istrebili ih. 254. ADAMI 1) Emil ( 1877.), prof. uiteljske k. u Ljubljani; zarobljen od Rusa u svetskom ratu, bio u Takentu direktor konzervatorijuma i pomonik intendanta opere; prvenstveno vokalni kompozitor; obrauje i nar. melodije za horove. 2) Luis ( 1899.), amer. pisac, poreklom Slovenac; u romanima: Smeh u dungli i Dinamit dao otru kritiku drutva s anarhistikog gledita. 255. ADAMOV MOST, ostrva izmeu I. Indije i Cejlona.

256. ADAMOVI 1) Vice (1838.-1919.), pedagog i knji.; gl. delo: Graa za istoriju dubrovake pedagogije. 2) Julije ( 1857.), prof. i knji. istoriar; dao udbenike za frc. jez.; gl. delo: Frc. drama. 3) Lujo ( 1864.), botaniar, uven sa svojih istraivanja flore i vegetacije meziskih zemalja i nekih obl. Apeninskog Pol. 4) Stevan ( 1878.), vajar; gl. dela Sveta pesma, Bolesno dete i dr. 257. ADAMS 1) Samjuel (1722.-1803.), pobornik nezavisnosti SAD, jedan od voa ustanka, nazvan amer. Katon. 2) Don (1730.-1826.), pretsednik SAD. 3) Don-Kensi (1767.-1848.), iskusni politiar i vel. protivnik ropstva, 6. pretsednik SAD. 4) Don Ku (1820.-1892.), engl. astronom, otkrio planetu Neptun.

258. ADAM-TOKSOVA BOLEST, usporenje pulsa (30 puta i manje u min.); srane komore i pretkomore skupljaju se nezavisno jedne od dr.; dok se pretkomore skupljaju normalno ili ubrzano, komore se skupljaju usporeno; esto postoje nesvestice; uzrok oboljenje Hisovog snopia (najee lustine prir.). 259. ADANA, oblast (16 160 km, 228 000 st.) i varo (73 000 st.) u Tur., na JI M. Az.

260. ADANSONIJA (Adansonia digitata, fam. Bombacaceae), baobab, veoma visoko i debelo drvo (do 40 m); ima vel. plodove sline krastavcu, kojima se hrane majmuni (otud: majmunovo hlebno drvo); raste u Afr. 261. ADAPA, po asirsko-vavilonskim legendama prvi ovek, sin boga Ee. Dobio mudrost svog oca, ali ne i besmrtnost; kao polubog stanovao u Eridu, gde se starao za hranu bogu ribarenjem i lovom. 262. ADAPTACIJA (lat.), prilagoavanje; u med: prilagoavanje organizma ili pojedinih organa novim prilikama ili promeni sredine; u pravu: oblik povrede autorskog prava; sastoji se u tome to pisac sastavlja svoje delo upotrebom drugog zatienog tueg dela; po zakonu niko ne sme vriti a. bez odobrenja vlasnika zatienog dela. Adaptacioni lakat, naglo skretanje pritoka pri uu; est sluaj kod inversnog reljefa i u vezi sa piraterijama. 263. ADAEV Aleksije Feodor ( 1561.), rus. dravnik; blizak saradnik cara Ivana IV; prvo vreme svoje delatnosti A. titio pred carem interese nieg plemstva, ali kasnije postao pristalica monih bojara; kad Ivan IV poeo da goni bojare, A. prognan iz Moskve i umro u zatoenju. 264. ADVEKCIJA VAZDUHA, lagano kretanje v. u horizontalnom smislu, najee iz toplih u hladne predele, pri emu se obino stvara tzv. advektivna magla ( magla). 265. ADVENT (lat.: dolazak), u rkat. i prot. crkvi vreme od poetka boinjeg posta do Boia; u zap. bogoslovskoj nauci i drugi dolazak Hristov. Adventus augusti, natpis na rim. novcu sa likom cara na konju koji die desnicu na pozdrav. Adventivne biljke, koje u nekoj obl. nisu prvobitno domae, nego dospele pomou ovekovom (namerno ili nenamerno). Meu njima 4 grupe: pasanti, kult. biljke, kolonisti i priroenici. Po nainu uvoenja, a. b. spadaju u antropohore, tj. biljke koje rasprostire ovek direktno ili indirektno ( antropofite). A. izdanak izdanak. A. organi, postaju na nekom drugom mestu, a ne tamo gde im je normalno mesto, npr. izdanci iz korena, ili koreni na stablu ili listu, izdanci i koreni koji postaju posle povrede iz kalusa itd. I embrioni mogu postati adventivno kad se razvijaju iz drugih elija, a ne iz jajeta. A. pupoljak izdanak. 266. ADVENTBAJ, zaliv na picberkim O.; ugljena stanica i polazna taka za polarne ekspedicije; na njemu je Longer Siti, najsevernije naselje na Zemlji. 267. ADVENTISTI (lat.), sekta koja veruje u skori ponovni dolazak Hrista i strani sud; pojavila se poetkom 19. v. u S. Amer. u redovima sitnije buroazije, koja u brzom razvoju kapitalizma nazirala svoju neminovnu propast; male grupe a. postoje van SAD.; u SSSR postoji sekta a. sedmog dana koja potuje subotu; svega 4 000 priznaju sovjetsku vlast, ali ne stupaju u voj. slubu; na Svetu ih ima do 200 000.

268.

ADVERB (lat.), prilog.

269. ADVERZATIVAN (lat.), suprotan; a. sveze: a, ali, nego, ve; a. reenice, supr. reenica; a. rece, supr. svezice. 270. ADVOKAT (lat.), lice javnog zanimanja, koje zastupa svoje klijente pred sudovima, vlastima i u vrenju pravnih poslova sa treima; u Jugosl. mora imati svreni pravni fak., poloeni sudiski ili adv. ispit, petogod. sta i 26 god. starosti; mora biti jsl. dravljanin, uivati asna prava, i ne sme biti iskljuen iz vrenja ovog zanimanja; ko ispuni te uslove, uvodi se, na svoj zahtev, u imenik adv. komore, koja nad njim vri disciplinsku vlast; po sadanjem gra. parn. postupku, graani se moraju njima sluiti u svima sporovima pred okrunim i viim sudovima (obavezno zastupanje adv.). A. avolov (advocatus diaboli), u rkat. crkvi lice koje se pri proglaavanju nekoga za sveca ( kanonizacija) zvanino bori protiv toga. A. crkve titi mater. interese crk. U prav. crk. titi odravanje braka pri brakorazvodnim parnicama. Advokatska komora, samoupravno telo koje, kao profes. prinudna organizacija, vri nadzor nad a.; postoji po 1 za podruje svakog apelacionog suda; na elu svake stoji pretsednik i upravni odbor, koje bira njena skuptina; sve ine Savez a. k. u Kraljevini Jugosl. A. pripravnik, lice javnog zanimanja koje se, kao svreni pravnik, nalazi na petogodinjoj vebi kod a.; za to vreme moe zastupati pred sreskim i okr. sudom u ime svoga principala; imenik a. p. vodi: a. komora, koja je njihova disciplinska vlast. 271. ADEKVATAN (lat.), odgovarajui. A. dra, koja uspeno deluje samo na jedan odreeni ulni aparat, npr. svetlost na ulo vida, zvuk na ulo sluha. A. pretstave, koje odgovaraju predmetima na koje se odnose. Po filozofima 18. v. istina se sastoji od a. p. A. utisak od um. dela kada je isti (podudaran) s utiskom koji je na umetnika uinio motiv iz stvarnosti. Izvrio je svoju um. dunost umetnik koji svojim delom postigne a. u. 272. ADELAIDA 1) (Adelheid, 931.-909.), ki burgundskog kralja Rudolfa II, prvo ena it. kralja Lotara, zatim nem. cara Otona I Vel. 2) (1777.-1847.), sestra frc. kralja Luja-Filipa; igrala vidnu ulogu u julskoj revoluciji u Parizu (1830.). 273. ADELEJD (Adelaide) gl. grad (324 000 st.) pokrajine J. Austral., udaljen 7 km od obale Zal. Sv. Vincenta (Indiski Ok.); univ., j.-austral. institut, zvezdarnica, ind. maina i vunene robe; trg. itom. 2) ostrva u Antarktiku, z. od Grahamove Zemlje. 274. ADELIJE, deo antarktike Vilkinsove Zemlje.

275. ADELFI (gr.: braa), komedija rim. pesnika Terencija; podraavali joj Menandar i Molijer (kola za mueve). Adelfija, bratstvo; u bot. sjedinjavanje pranikovih konaca u snopie: ako srastu u 1, 2 ili vie snopia, govori se o monadelfiji, dijadelfiji ili polijadelfiji. 276. ADEN, brit. posed u Adenskom Zal. na J. Arabiskog Pol.; utvreno pristanite i vano strategisko mesto (prolaz iz Crvenog M. u Indiski. Ok.); izvozi kavu, kou i gumu. 277. ADENITIS (gr.), zapaljenje limfnih lezda; akutan, najee sekundarna pojava po infekciji: limfne lezde, kao brana, zadravaju i unitavaju klice koje dolaze limfnim sudovima od inficiranog mesta (gnojava rana, flegmona); ali kad su klice veoma

virulentne, a organizam slabo otporan, obole i lezde (otok, hiperemija, edem; gdekad gnojenje sa razaranjem tkiva lezda); hronian (specifinog tipa) izazvan tbk., sifilisom, leprom i raznim mikozama (hiperplazija limfatinog tkiva, s odgovarajuom graom za svaki specifian proces). 278. ADENOIDI (gr.), mala lezda (3. krajnik) na zadnjem zidu drela prema unutarnjim otvorima nosa; kad nabuja ini smetnje prolazu vazduha, ometa disanje deliminim ili potpunim zatvaranjem unutarnjih nosnih otvora i sluh zatvaranjem drelnog otvora Evstahijeve trube, pomuuje glas i oteava govor: poveanje (hipertrofija) moe biti nasledno, ali se javlja i usled opteg oboljenja limfnih lezda, tbk., posle nekih zaraznih bolesti i kod gluvonemih; deca s ovom manom blesavog su izgleda, dre otvorena usta i diu na njih, podbula su u licu, tee shvataju, nemaju mo koncentracije, brzo se zamaraju, kad govore unjkaju, nemirno spavaju i hru, zlovoljna su i ravnoduna; lei se uklanjanjem lezda, optim jaanjem tela i leenjem malokrvnosti. Adenoidno tkivo, vrsta vezivnog t. sa spec. funkcijom, kroz ije upljike cirkulie limfa (limfne lezde) ili krv (slezina). Adenom, izrataj epitelijalno-glandularnog tkiva, nejasno ogranien od okolnog tkiva; dobroudan (benigni tumor), razvija se u svim glandularnim tkivima i organima (jetra, pankreas, dojka, nadbubrene lezde, titnjaa, prostata i dr.); sastoji se od elija benigna karaktera; oblika obino okrugla; tkivo i elije odgovaraju normalnoj grai. Nastaje od embrionalnih ostataka u toku razvitka ili posle zapaljenja. Adenomalacija, razmekanje oteenih lezda. Adenopatija, hronino zapaljenje limfnih lezda. 279. ADEPT (lat.), prvobitno: koji je upuen u tajne alhemije; sada uopte sledbenik nekog uenja. 280. ADET (tur.), obiaj.

281. ADI Endre (1877.-1919.), ma. pesnik, rodom iz Erdelja, prorok ma. liberalne demokratske omladine. uvene mu pesnike zbirke: Krv i zlato, Treba da me volite, Ispred mrtvih. 282. ADIGE erkezi.

283. ADIA, E 1) r. u s. It.; izvire u visokim I. Alpima; uliva se u Mletaki Zal. 2) predeo u dolini A., deo u g. toku, koji pre svetskog rata pripadao a.-u. Tirolu, zove se i Trentino. U d. toku A. blaga klima sa j. voem; u g. toku vonjaci, uma, panjaci. Dolinom A. prolazi poprena alpiska brenerska el. pruga. Veoma razvijen turizam. Gl. mesta: Verona, Rivoli, Trento, Salerno, Bocen (Bolcano) i Meran. 284. ADIAR (tur.), dragocenost, zlatno i srebrno posue, nakit.

285. ADIZON 1) Dozef (Addison, 1672.-1719.), engl. esejist; saraivao na Spectator-u i dr. listovima; u svoje vreme uven pesnik i dramatiar; najuspelija tragedija Katon. 2) Tomas (Addison, 1793.-1827.), engl. internist, prof. u Londonu; prouavao bolesti bubrene opne, opisao tbk. oboljenja nadbubrene lezde. Adizonova bolest, bronzana bolest, najee usled promena tbk. prirode nadbubrenih lezda, s oteenjem njihove funkcije. Znaci: koa i sluzokoa mrke boje; opta malaksalost, slabost miia, nizak krvni pritisak; bolesnik se lako zamara, apatian.

286. ADIJABATSKI (gr.), neprobojan; u termodinamici: materija koja ne proputa toplotu. A. hlaenje vazduha nastupa pri uzdizanju v. u vie slojeve gde pritisak slabiji. Obrnuto: pri sputanju v. nastupa a. zagrevanje. U prvom sluaju vri se kondenzacija vodene pare i stvaraju oblaci, u drugom nastupa razvedravanje. 287. ADIJAFORA (gr.), dela u moralnom smislu ni dobra ni zla (npr. pevanje, itanje, etanje). 288. ADINAMIJA (gr.), telesna i duevna malaksalost i klonulost, mlitavost miia; prati izvesne bolesti, naroito one sa dugom i visokom tmpt. 289. ADIPOZITAS (lat.), gojaznost, jaka razvijenost masnog tkiva; uzroci razliiti: prehranjenost, nekretanje ili poremeaj nekih lezda s unutarnjim luenjem (npr. u klimakterijumu, kada jajnici prestaju da lue) ili hipofize (u detinjstvu, pored jake gojaznosti i nerazvijenost polnih organa). 290. ADIRATI (lat.-nem.), sabrati, zbrojiti. Aditivan, koji se dodaje; a. sistem pisanja brojeva brojni sistem; a. logaritmi, obrasci koji omoguuju izraunavanje log (a b) neposredno iz log a i log b, pomou posebnih (Gausovih) tablica. Adicija, dodavanje, sabiranje, raunske radnje. Additio hereditatis, izjava naslednika pred sudom da se prima naslea; po srp. gra. zakoniku nije potrebna, jer zak. smatra da se naslednik, koji se ponaa prema nasleu kao gospodar, preutno primio naslea; meutim austr. gra. zakonik i jsl. vanparnini postupak trae za uvoenje u naslee izrenu naslednikovu izjavu o prihvatanju naslea. 291. ADIS ABEBA (etiop.: novi cvet), grad u sredini Etiopije, od 1896. njena prestonica; nadm. vis. 2424 m; gl. trg. mesto u zemlji, krajnja taka el. Dibuti-A. A.; oko 140 000 st. Trg. dobrim delom u rukama stranaca: Grka, Italijana, Rusa, Jermena, Arapa i dr. 292. ADJUDIKACIJA (lat.), presuda kojom se izvesnom licu dosuuje kakvo stvarno pravo; ovo biva naroito kod deobe. 293. ADLATUS (lat.), pomonik; na elu a.-u. uprave u Bosni bilo voj. lice, a uz njega jedan civilni a. 294. ADLER 1) Alfred ( 1870.), nekada bliski saradnik Sigmunda Frojda, oca psihoanalize, odvaja se docnije od njega i zasniva samosvojni, individualno-psiholoki metod, iji se cilj sastoji u odreivanju individualiteta psihe jedne osobe. Najenerginije istupa za soc. izjednaenje ene; dela: Rasprava o manje vrednim organima, O nervoznom karakteru, Poznavanje oveka. 2) Viktor d-r (1852.-1918.), vo austr. soc. demokratije i dugogodinji urednik njenog gl. organa Arbeiter Zeitung; kao pretstavnik austr. socijalista, sudelovao na 1. kongresu 2. Internacionale (1889.) u Parizu. 1905.-1918. lan austr. parlamenta. Posle sloma A.-U. (1918.) bio min. spoljnih poslova u socijalistikoj vladi. 3) Gvido d-r ( 1855.), muz. istoriar i teoretiar na univ. u Pragu i Beu. Dela: Stil u muzici, Studija za ist. nauke o harmoniji, Jozef Hajdn, Rihard Vagner i dr. 4) Maks d-r ( 1873.), prof. sociol. i flz. na bekom univ., jedan od gl. pretstavnika austr. marksizma, koji u svojim delima pokuava da sloi marksizam sa Kantovom teorijom saznanja i Hegelovom dijalektikom (neokantovski marksizam). Gl.

dela: Marks kao mislilac, Marksistiki problemi, Kant i marksizam, Socioloki elementi u Kantovoj kritici saznanja, Udbenik materijalistikog shvatanja istorije , itd. 5) Fridrih ( 1879.), austr. politiar; kao sekretar socijalistike stranke u Beu izvrio atentat (21./10. 1916.) na austr. min. pretsednika tirka, zbog ega osuen na smrt, pa pomilovan. Njegov atentat mnogo uticao na buenje revolucionarne svesti kod naroda u Austr. za vreme svetskog rata; posle rata igrao vidnu ulogu u novoj Austr. i meunarodnom radnikom pokretu. 295. ADMET, kralj i osn. Fere u Tesaliji, jedan od Argonauta, ija je stada uvao Apolon. Njegova ena Alkesta prinela sebe na rtvu da bi mu produila ivot, ali je Persefona, gospodarica donjeg sveta, ganuta tolikom ljubavlju i vernou, vratila ivu. 296. ADMINISTRACIJA (lat.), delovodstvo, uprava; u privatnom pravu: upravljanje neijim imanjem, tj. vrenje svih poslova koji se tiu uvanja prava i skupljanja plodova. A. dokaza, radnja parniara i suda, upravljena na iznoenje dokaznih sredstava; sud uvek vri a. d. bez obzira kad su i gde ta sredstva postala i to po zakonima koji vrede u vreme njihovog iznoenja pred sud (lex fari). A. zadrunih dobara zadruni stareina. Administrativna jedinica, vojna j. koja, pored samostalnog izvrivanja izvesnih taktikih zadataka, ima i organe koji joj omoguuju ishranu i snabdevanje u toku operacija. A. pravo, deo javnog prava koji se bavi izlaganjem pravnih ustanova organizovanih a. propisima; izlae i propise koje primenjuju organi upravnih vlasti; obuhvata organizaciju, rad i kontrolu uprave uopte. A. spor, nastaje izmeu pojedinca ili pravnog lica sa jedne i upravne vlasti sa druge strane, onde gde je aktom upravne vlasti povreeno kakvo pravo ili kakav neposredni lini interes tuioca, zasnovan na zakonu; njega e npr. povesti inovnik koji je ukazom ili reenjem otputen iz dr. slube, mada ima pravo na penziju; ili e se optina kao pravno lice aliti upravnom sudu protiv reenja kojim je mehansko pravo dato privatnom licu, mada se ona nije odrekla svog prvenstvenog prava. Povreda neposrednog linog interesa postoji onda kad je neki inovnik preskoen pri unapreivanju inovnika iz njegovog nadletva i postavljen za efa neki mlai inovnik i bez dovoljno kvalifikacija; Dravni savet, Upravni sud. A. sud Upravni sud. A. uredba, pravno pravilo koje izda upravna vlast bez naroitih zak. ovlaenja; obavezna je za graane samo ako reguliu slubu poverenu vlasti koja je uredbu izdala, i ako se ne protivi nijednom zak.; sudovi su ovlaeni da cene njihovu zakonitost. Administrator, delovo, lan uprave drutva; u gra. pravu lice kojem je kao upravitelju (staratelju) imanja poverena briga o upravljanju i uvanju tue imovine; po zakonu otac je a. imanja svoje maloletne dece, zadruni stareina je a. zadrunog imanja itd.; a. ne sme da preduzima poslove raspolaganja bez naroitog ovlaenja. 297. ADMIRAL (ar.), najvii in u mornarici; odgovara inu arm. generala; kod nas svega 1 a., ujedno i komandant celokupne flote. Kontra- i vice-a. su mlai od a. A. u ratu ima svoj admiralski brod, po kojem se za vreme bitke svi brodovi upravljaju. Na brodu se vije a. steg (zastava) na slemenu gl. jarbola. 298. 299. ADMIRALSKA OSTRVA u Tihom Ok., 2600 km, pripadaju Novoj Gvineji. ADMONITOR (lat.), savetnik generala jezuitskog reda.

300. ADNEKSI (lat.), delovi . polnih organa: jajnici, jajovodi i materine veze; u trbunoj duplji kao dodatak, l. i d., uz matericu. Adneksitis, zapaljenje a. Materice (tube i jajnika), salpingooforitis. 301. ADOLF 1) od Nasaua, nem. car (1291.-1298.); potukao ga suparnik Albert Austriski. 2) Fridrih (1710.-1774.), hercog od Holtajna-Gotorpa i ved. kralj pod imenom Vaza, od 1751. 302. ADON, vrhovni fenianski bog ( Adonis).

303. ADONAJ (jevr.: moj gospod), drugo ime boga Jahve u upotrebi kod Jevreja, koji po verskom propisu nisu smeli izgovarati prvo. 304. ADONIS 1) u gr. mitol. mlad Grk, uven sa svoje lepote, Afroditin ljubavnik; ubio ga divlji vepar, a posle smrti Zevs ga na molbu Afrodite pretvorio u cvet. U njegovu ast prireivane svetkovine Adonije. 2) bog plodnosti i lepote u Siriji i Palestini. 3) gorocvet. 305. ADOPCIJA (lat.), usvojenje; akt kojim se tua deca priznaju za svoju; za nju je potrebno da adoptant (pooim, pomajka), bude bar 15 god. starija od adoptiranog (posinka, poerke) i da se o njoj sklopi formalan ugovor (kod svetenika, u optini i na sudu); austr. pravo trai da adoptant nema roene dece, a srp. ne trai. Srp. pravo zna 3 naina: potpunu, kad se usvojenik izravnjava u pravima sa roenom decom, uslovnu, kad se ne ravna, i hraniteljstvo, kad usvojenik stie samo pravo na izdravanje. A. stvara porodini odnos samo izmeu usvojenika i usvojitelja, a ne i izmeu predaka i pobonih srodnika. Zadruna a., na koju su pristali svi zadrugari, stvara srodstvo prema svima zadrugarima, posinjenje. Adopcijani, u 8. v. u p. i Frc. pristalice uenja da je Hristos ravan bogu po boanstvu, ali po oveanskoj prirodi samo usinjen od boga (adoptivus filius). Njihovo uenje adopcijanizam. 306. ADORACIJA (lat.), oboavanje, potovanje: padanje kardinala na kolena pred n.-izabranim papom. 307. 308. ADRAMELEH Moloh. ADRAR, oaza (6000 st.) u zap. Sahari; pripada Frc.; u okolini se vadi so.

309. ADRAST, kralj u Argosu; primio Polinisu, koju iz Tebe izgnao brat Eteokle, i vodio rat sedmorice protivu Tebe. 310. ADRENALIN, hormon nadbubrene lezde, beo praak rastvorljiv u vodi; danas se pravi sintetiki. Upotreba: u vodenom rastvoru za injekcije kod napada bronhijalne astme i iznenadne malaksalosti srca; spolja se stavlja na sluzokou nosa, oka i usta, da se zaustavi krvarenje (skuplja krvne sudove). 311. ADRESA (frc.) 1) oznaavanje imena, stana i mesta boravka lica kome se pie. 2) kod men.: oznaavanje lica kome se upuuje nalog da plati men. sumu; stavlja se sa leve strane, ispod men. teksta. 3) parlamentarna, odgovor parlamenta na prestonu besedu kojom monarh otvara njegove sednice. 4) a. po potrebi, koja se stavlja ispod trasatove za

sluaj da trasat ne bi hteo ili ne bi mogao da primi ili isplati men. ( 54 Men. z.), a glasi: U sluaju potrebe (ili nude) kod N. N. (ime i prezime lica koje e u takvom sluaju primiti ili isplatiti men.). 5) a. trasatova, 1 od naina za oznaavanje trasata na men.; stavlja se obino u donjem delu na levoj strani men. Adresant, koji upuuje, adresuje pismo. Adresat, lice na koje je poiljka ili pismo upueno, adresovano; u pravu lice na koje se obraamo; lice kome je uinjena ponuda, upravljen poziv, izdata naredba itd. 312. 313. ADRIJA, skr. ime Jadr. M. ADRIJANOPOLj, st. ime Jedrena, po osnivau caru Hadrijanu.

314. ADROGACIJA (lat.), u rim. pravu: adopcija lica koja nisu bila pod oinskom vlau. 315. ADUA, mesto u Etiopiji, gl. grad oblasti Tigreje, kod kojeg Etiopljani 1896. pobedili Italijane. 316. ADUKCIJA (lat.: dovoenje), pribliavanje uda ili njegovog dela sr. liniji ovekovog tela; supr. abdukcija. 317. ADULAR, vrsta dragog kamena naen na vrhu Sv. Gotharda.

318. ADUR, r. u jz. Frc.; uliva se u Atlanski Ok.; duga 340 km; od kojih 135 iskorienih za plovidbu. 319. ADUT (frc.), U kartama: boja koja tue ostale.

320. ADHERBAL 1) numidski kralj (118.-113. pre Hr.), sin Micipsa; ubio ga roak Jugurta da bi se doepao prestola. 2) kartaginski admiral, pobedio Klaudija Pulhera na obali Sicilije, 249. pre Hr. 321. AUSTIRATI (lat.-nem.), urediti, tano udesiti: npr. namestiti neku spravu za merenje. 322. AUTANT (lat.), lice koje pomae komandanta u poslovima line prirode i prati ga pri vebanjima i manevrima. U ratu prima zapovesti od viih tabova i izrauje operacisku zapovest za svoju jedinicu. Pored ovih trupnih a. postoje: prvi a. i a. Nj. V. Kralja i ordonans-oficiri Nj. V. Kralja koji se staraju o njegovoj bezbednosti i prate ga na izlascima i putovanjima van stalnog boravita. Za a. se odreuju gen. i vii, a za ordonans-oficire i nii oficiri. Poasni a., gen. koji to zvanje dobiju u znak naroito odane slube i poverenja. 323. AEDI, gr. epski pesnici i pripovedai; veruje se da su sastavili pesme koje sainjavaju Ilijadu i Odiseju. 324. AEDONA, ena Zeta, brata Amfionova; htela iz zavisti da ubije Niobinog starijeg sina, ali u zabuni ubila svoga jedinca Itila, pa zatim iz oajanja izvrila samoubistvo; dirnuti njenom nesreom, bogovi je pretvorili u slavuja.

325. AERENHIM, biljno tkivo s obilno razvijenim intercelularima; slui provetravanju biljke (olakava izmenu gasova izmeu unutarnjih tkiva i spoljanje atmosfere); naroito razvijeno kod barskih biljaka, ije je snabdevanje kiseonikom veoma oteano. 326. AERO- (gr. aer: vazduh), est predmetak u sloenicama koje se odnose na pojmove u vezi sa vazduhom. Aerobati, koji idu po oblacima i po vazduhu; Aristofan nazivao tim imenom spekulativne filozofe. Aerobionti, aerobije ili aerobni organizmi, koji mogu iveti normalno samo u sredini snabdevenoj slobodnim kiseonikom potrebnim za disanje (aerobioza, oksibioza): najvei broj biljnih i ivotinjskih vrsta ( anaerobioza, disanje). Aerogena tuberkuloza, infekcija nastala unoenjem bacila tbk. u telo s udahnutim vazduhom. Na podu, odelu, predmetima oko tbk. bolesnika sasueni ispljuvak pretvara se u prah u kojem bacil tbk. jo mesecima ivi. Udisanjem praine koja se podie pri suhom ienju poda, odela, nametaja itd. unosi se klica u plua (infekcija prainom). Osim toga pri kaljanju, kijanju, smejanju, rasipa se iz usta do na daljinu od 1 m mlaz siunih kapljica koje kod tbk. bolesnika sadre i bacile; te kapljice neko vreme lebde u vazduhu te mogu zaraziti oveka koji takav vazduh udie (infekcija kapljicama); tuberkuloza. Aerogenski gas gas vazduni. Aerodinamika, nauka koja prouava aerodinamike pojave, tj. kretanje gasova, naroito vazduha, oko vrstih tela. Aerodinamiki koeficijenat, proizvod optereenja po 1 m i optereenja po konjskoj snazi kod 1 aeroplana; ukoliko je ovaj k. vei utoliko aeroplan tee polee, ali utoliko i ekonominiji. A. linija, najpodesniji oblik nekog tela (npr. aeroplana), za njegovo kretanje kroz vazduh. A. potisak, a. reakcija, sila koja se javlja kao posledica otpora vazduha prilikom kretanja tela kroz vazduh. A. skok na smukama, istegljeni skok koji omoguava najdalji skok: takmiar savija gornji deo tela i leti skoro paralelno sa smukama. A. tunel, spec. nauna laboratorija u obliku tunela, kroz koji struji vazduh, i slui za prouavanje osobina aeroplana ispitivanjem u vazdunoj struji; mnogo ei sluaj da se stavljaju istovetni mali modeli. Aerodrom, zemljite udeeno i opremljeno za polet i slet aeroplana. Aero-klub, udruenje za irenje ideja i razvoja vazduhoplovstva; bavi se naroito organizovanjem vplov. sporta i propagandistikih manifestacija. Aerolit meteorit. Aerologija, nauka koja prouava visoke slojeve atmosfere. Aeromehanika, deo mehanike, nauka o uslovima ravnotee (aerostatika) i kretanju (aerodinamika) gasovitih oko vrstih tela. Spec. prouava kretanje vazduha i gl. joj primena u vplov. Aeronaut, vazduhoplovac. Aeronautika, vazduhoplovstvo. Aeronautika bolest, nastupa usled smanjene koliine kiseonika u vazduhu kada se balonom penje na vel. visinu (posledica nedostatka kiseonika u krvi, anoksiemija); smrtna ako se odmah ne sie na manju visinu; izbegava se u zatvorenim gondolama (vetako snabdevanje kiseonikom). Aeroplan (gr.), sprava za letenje, tea od vazduha; sastoji se od noseih povrina (krila), motora s elisom, komandi i repa; kree se i odrava u vazduhu pomou elise, koja, pokretana motorom, jednovremeno vue a. i potiskuje vazduh ka noseim povrinama, koje sa vazdunom strujom zaklapaju mali (napadni) ugao; na taj nain se stvara sila za njegovo podizanje (uzgon); pravac leta daje se krmom. Pored sprava za letenje, a. moe biti snabdeven spravama i ureajima za sigurnost letenja, za letenje na vel. visinama, za nono letenje i sredstvima za vezu, a voj. jo i spravama nianskim, za noenje bombi, opaljivaima i fotogr. aparatima. Po broju krila razlikuju se: jednokrilac, dvokrilac ili trokrilac; po broju motora: jednomotoran, dvomotoran, tromotoran ili viemotoran; po broju poade jednosed, dvosed, trosed ili viesed

(monoplas, biplas, triplas ili multiplas), a po nameni civilni i voj. Civilni slui za prenos putnika, pote i robe ili za utakmice; prema tome se dele na putnike, pot., turistike i sportske; oni moraju da imaju uverenje o vazd. plovidbenosti (kod nas od taba voj. vplov.), kojim se potvruje da su sposobni za slubu letenja i da ispunjuju uslove bezbednosti. Voj. su obino naoruani sa 1, 2 i vie mitraljeza ili 1 automatskim topom kalibra 20 mm i bombama (1-6 t); dele se na izviake lovake, bombarderske, bojne, kolske, za vezu i sanit. Bojni a., avion tenk, slui za dejstvo protivu trupa na zemlji; osetljivi delovi oklopljeni; jo nije usavren. Izviaki a., obino dvosed (pilot i izvia) i jednomotoran; osim naoruanja za odbranu nosi obino i radio stanicu i fotogr. ureaj; na repu nosi oznaku A i cifru koja oznaava broj lanova posade; slui za izvianje neprijatelja. Lovaki a., obino jednosed i jednomotoran, dobro naoruan (2-4 mitraljeza ili brzometni top); slui za ometanje rada neprijateljskom vplov. i titi sopstveno vplov.; na repu nosi oznaku S. Putniki a., namenjen prevozu putnika; ima u trupu ureenu, vidnu, dobro provetrenu, a po potrebi i zagrejanu kabinu s foteljama za putnike; veoma stabilan da bi se to manje oseali udari vetra i vazdunih praznina. Sanitetski a., namenjen prenosu ranjenika i bolesnika, snabdeven sa 1 ili vie nosila; obojen belo, i umesto kokardi na krilima i trobojke na repu nosi crveni krst. Sportski a., vrsta turistikog a., samo vee brzine i sa jaim motorom. Turistiki a., namenjen turizmu; odlikuje se ekonominou, udobnou, ali i slabijim motorima; krila esto izraena tako da se mogu priklopiti uz trup. kolski a., ima motor manje snage (oko 100 k s), duplu komandu i malo optereenje po m da bi mogao da slee sporije; najvea brzina 100-160 km: na repu nosi oznaku N (nastavni). Aeroput, drutvo za vazduni saobr., jsl. nac. drutvo, osn. domaim kapitalom i potpomagano od drave, namenjeno za vazduni saobr. u unutranjosti Jugosl. i s inostranstvom. Aerostatika, nauka koja prouava pojave odravanja tela u vazduhu na naelu Arhimedova zak. Takva tela: baloni i vazdune lae, ispunjeni gasovima lakim od vazduha. Aerostacija balonstvo. Aeroterapija, leenje vazdunim kupanjem i udisanjem istog vazduha; primenjuje se kod tbk. ili rekonvalescenata posle oboljenja organa za disanje. Za ovo leenje biraju se mesta sa istim vazduhom, bez praine, klica i gasova, s umerenom vlanou i dovoljno sunca. Najpovoljniji brdski, umski krajevi i morska obala, gde pored istog vazduha dejstvuju i drugi povoljni klimatski inioci. Aerofagija, gutanje vazduha. Nervozna lica nesvesno gutaju vel. koliine vazduha, eludac se nadima i pritiskuje susedne organe, usled toga javlja se umor, nesvestica, zujanje u uima, lupanje srca, teko disanje. Lei se optim oporavljenjem, masaom i lekovima (aerofagil). Aerofite, biljke u vlanim tropskim umama koje su celim telom u vazduhu, bez veze sa zemljom: koreni im obino u pukotinama kore drvea ili izmeu organa drugih biljaka: mogu da primaju vlagu iz vazduha, a neorg. materije od praine na kori drvea i izumrlih delova kore. U vezi sa ivotom u vazduhu esto pojedini organi a. promenjeni u sone krtole sa vodom koju troe u doba sue. Aerofor, sprava napunjena vazduhom za disanje u zaguljivom prostoru ili pod vodom. Aerofotografija, perspektivno snimanje terena iz vazduha fotogr. putem radi izrade situacionih planova; vri se iz naroitih aviona s umanjenom brzinom, u godinje doba kada se najbolje mogu fotografisati: mee, razne kulture zemljita i objekti. 327. AETI, Aita, Eta, pigmejsko pleme na Filipinima; veoma niska rasta, proseno 147 sm, po zanimanju i nainu ivota primitivni lovci; Negriti.

328. AECIJE, rim. vojvoda, poreklom iz Mezije; pobedio 451. hunskog kralja Atilu na Katalaunskim Poljima; pogubio ga 454. car Valentijan III iz zavisti. 329. ABE Anton (1862.-1905.), slov. slikar; imao uticaja na nae impresioniste. Najpoznatiji radovi: Zamorka, U haremu i Pred svadbu, koji se uvaju u Nar. galeriji u Ljubljani. 330. ABOT Oskar (Asbth, 1852.-1920.), ma. slavist prof. b.-petanskog univ.; gl. dela: Slovenski elementi u ma. hri. terminologiji, Akcenat u sl. jezicima, Pozajmljene rei iz sl. jezika. 331. ADAJA (pers.), mitsko bie, slino zmiji, ali sa krilima, esto sa vie glava; ivi obino u jez. i pustoi okolinu. Moraju joj se prinositi ljudske rtve; stoga se s njom bore heroji odn. sveci; esto se javlja kao uvar zakopanog blaga. Na verovanja o a. kod Jsl. uticale hri. ikonografija i hagiografija (sv. ore koji ubija a.); inae to verovanje veoma raireno po svetu; misli se da u njemu ouvana uspomena na izumrle vrste ogromnih gmizavaca. 332. AIJA (frc.-it.), viak koji se plaa preko nominalne vrednosti nekog novca, kad se on kupuje drugim nekim novcem; npr. ako se za 100 d u zlatu plati 110 d u srebru ili papiru, onih 10 d su onda a. Ponekad se re a. upotrebljava i za viak cene (kursa) papira od vrednosti preko nominale; disaija, kad se za izvestan novac (ili papir) plaa manje no to je njegova nominala. Aiotaa, spekulisanje na razlici cena robi ili kurseva (hartija od vrednosti, valuta, deviza itd.) izmeu dva razna mesta (npr. izmeu Beograda i Zagreba), ili na razlici cena u izvesnom razmaku vremena; ponekad kakve manje-vie nedozvoljene mahinacije radi postignua i iskorienja takvih razlika u ceni ( diferencijalni posao). Aioter kulisjer, diferencijalni posao. 333. A UR (frc.: do dana), auran, upotrebljava se, naroito u knjv., kad hoe da se kae da je sav posao uknjien istog dana kad je i obavljen. 334. AZAZEL (jevr.), ime demonskog bia; Jevreji su verovali da na vel. dan izmirenja (Jom Kipur) svi gresi prelaze na njemu posveenog jarca, koga su izgonili u pustinju. 335. AZALEJA (Azalea, fam. Ericaceae), zimzeleno ili listopadno ukrasno iblje, levkastih, krupnih raznobojnih cvetova, prijatna mirisa; mnogobrojne kult. vrste postale od nekoliko divljih vrsta iz I. Az., S. Amer. i Kavkaza; najpoznatiji: A. pontica koja na Kavkazu obrazuje iznad umskog pojasa teko prohodne zajednice, i A. indica. 336. 337. AZAMAJAMA, vulkan na glavnom jap. ostrvu Hondu (2 542 m). AZARDNA IGRA hazardna igra.

338. AZBEST (gr.), osinac, magnezijum silikat, nesagorljiv; lo sprovodnik toplote i el. struje; nalazi se u serpentinu i amfibolu u obliku vlakana dugih 50-90 sm; kod nas ga ima u Stragarima, Sabanti, Hudovu, Lojanu itd.; od njegovih vlakana, koja se motu lako presti i tkati, izrauju se odela za vatrogasce, predmeti za izolacije, delovi raznih cevi i

dr. Pomean sa cementom slui za izradu zaptivaa na parnim kazanima, trajnog crepa (fabrika u Splitu) itd. 339. AZBUKA 1) skup slova od kojih svako pretstavlja po 1 glas u jeziku jednog naroda, 2) red pismena u irilici i glagoljici crk. jezika, i u irilici sh. jezika; nazvana po imenima prvih pismena: az-buki; pismo, pismenost. Azbukovnik, vrsta enciklopediskog renika u st. rus. knji., u kojem se objanjavaju strane i nerazumljive rei koje su ule u rus. jezik; najvie upotrebljavani u 18. v. Predmeti u a. rasporeeni azbunim redom, donoeni iz raznih obl.: ist., geogr., lingvistike, mitol., rel. i prir. nauka. Azbuna sintagma ili runa knj., crk. pravni zbornik svih pravila do 14. v.; po azbunom redu, sastavio i dodao komentar Vlastar Matija, monah. Kod nas preveo Stojan Novakovi. 340. AZBUKOVICA, obl. u Drinskoj Ban. izmeu Drine, Jagodnje, Sokolskih Planina i Medvednika. 341. AZGARD, carstvo skandinavskih bogova Aza; nalazilo se na nebu ili u oblacima; po jednom verovanju svaki Az imao svoju posebnu zemlju i kuu. 342. AZDIJA (tur.), duga gornja haljina skupocene izrade (u nar. pesmi).

343. AZEV Evgenije F. (1869.-1918.), rus. policiski provokator; jednovremeno i vo socijal-revolucionarne stranke i agent tajne policije (Ohrane); izdao policiji mnoge revolucionare; otkrio ga kao provokatora revolucionar Burcev. 344. AZELUS (Asellus), red vodenih mokrica veliine oko 1 sm, iji pretstavnici ive svuda po slatkim vodama, naroito stajaim; u Jugosl. vei broj endeminih vrsta, osobito u zap. i j. krajevima ( mokrice). 345. AZEN Ivar (Aasen, 1813.-1896.), norv. jezikoslovac i pesnik; tvorac novog norv. knji. jez. 346. AZERBEJDAN 1) prov. na SZ Pers., poznata po izradi ilima; gl. mesto Tebris. 2) sovjetska rpb. (79 316 km, 2.2 mil. st.) u j. Transkavkazu; stoarstvo (nomadsko i polunomadsko), zemljr. i svilarstvo; gl. mesto Baku. Azerbejdanci, Azerb. Tatari. tur. narod, oko 4 mil. u z. Iranu (Pers.) i u rus. Transkavkaziji; dele se na A. u uem smislu, Avare, Kermance. Karakojunlu, ahseve i Kadare. Vel. deo A. zemljr. sa stalnim naseljima, ostali stoari. Azerbejdanski, azeri, tur. dijalekt, kojim se govori u A.; inae azeri, s turkmenskim i osmanskim, ini jz. (tzv. turkmensku) grupu tur. jezika. A. knjievnost, cvetala u 16. v. kada se naroito istakao pesnik Fruzuli; docnije nastao dui zastoj, i tek sredinom 19. v. skrenuo na nju panju Mirza Fetil-Ali Ahundov sa svojim komedijama na a. jeziku. Poetkom 20. v., a. je imao da izdri, na svom sopstvenom podruju, borbu s osmanskim knji. jezikom, ali sada prevlauje struja koja se oslanja na narodni jezik. 347. AZI, grupa od 24 skandinavska boga, od kojih ima 12 m. i 12 .; na elu im bio Odin, a za njim dolazili Tor, Balder, Brati, Tir, Geder, Reimdal, Vali, Vidar, Germoder, Uler i Forzepi; od boginja su najznatnije: Inuda, Saga i Friga.

348. AZIJA, najvei kontinent (44 mil. km). Krajnje take: na S rt eljuskin (78 s. .). na J rt Buru (1 s. .), na I rt Denev (170 z. d.), na Z rt Baba (26 i. d.). Sev. granicu ini Sev. Ledeno M., istonu Vel. ili Tihi Ok., Indiski Ok., a na Z prema Evropi: plan. i r. Ural, Kaspisko J., udolina Mani, Azovsko, Mramorno i Egejsko M. Po razuenosti A. je na 3. mestu; najmanje razuena obala Sev. Ledenog M. a najvie obala Velikog Ok.; A. je i najvii kontinent, tj. oblast najviih plan. Visija, sastavljena od niza visoravni oivienih plan., poinje na obali Egejskog M.: Pontiske, Taurus, Kavkaz, Kurdistanske, Elburs, Hinduku. Himalaji (Mont Everest 8882 m), Kuenlin, Tjenan. Vel. i M. Altaj, Sajanske, Bajkalske, Jablonojske, Stanovojske, Kingan, Sev. i J. Kineske Pl. Reke bogate vodom i veina se zrakasto razilazi sa sredine visije, koju ini Tibet, u okolne okeane (Ob, Jenisej, Lena, Jana, Indigirka i Kolima u S. Ledeno M.; Amur, Hoangho, Jangcekjang, Sikjang, Songkoj, Mekong, Menam u Vel. Ok.; Salvin, Iravada, Bramaputra, Gang, Ind, atel Arab u Indiski Ok.; Meander u Sred. M. i Kizil Irmak u Crno M.). Najvanija jezera: Kaspisko, Balkako, Urmija, Van i Tus eli. A. se u klimatskom pogledu deli na: sev. ili sibirsku klim. obl. (sev. od stoera arktika klima, a j. prava kont.), sredini ili stepsko pustinjski pojas (sa sred. klimom oko obala Sred. M. i kont. u ostalim oblastima) i monsunski predeo (s tropskom klimom). Biljne obl. se poklapaju s klimatskim; uspevaju itarice, vinova loza, j. i sr.-evr. voe, pamuk, juta, sezam, mak, kava, aj, zaini, e. trska, kakao, duvan, kininsko i kamforovo drvo, beli dud, abonos, mahagon, tikovo, sandalovo i dr. drvee. I u ivotinjskim vrstama A. pokazuje vel. suprotnosti. Za svetsku trg. najvei znaaj ima svilena buba. Sibirske ume bogate su toplokrvnim ivotinjama (dabar, samur, hermelin, kuna, sev. lisica, sibirska maka, medved, vuk), stepe svim domaim ivotinjama, a uz to jednogrbom i dvogrbom kamilom, antilopom i dr. Indija bogata zverovima i raznovrsnim zmijama. A. je bogata rudnim blagom, ali rud. tek u zaetku; ima zlata i srebra (sibirske pl.), dragog kamena (Dekan, Cejlon), kamenog uglja (Kina, Japan, Sahalin), kalaja (Malaka, Banka, Biliton), bakra (Kipar, Japan), grafita (Cejlon. Sijamske Pl.). petroleuma (Mesopotamija, Pers., Jap., Hol. Indija, Sahalin). Teite privr. u biljnoj proizvodnji, koja daje svet. trg. ogromne koliine ivotnih namirnica (oriza, penice), sredstava za uivanje (kava, aj, duvan, opijum, eer, zaini) i raznovrsne ind. sirovine (pamuk, juta, indigo, droge). Lepo razvijena kuevna i zan. radinost, a kod najkulturnijih naroda i fabrina. Saobr. jako zaostaje. Najvei deo trg. saobr. obavljaju karavani. el. imaju neznatnu vrednost: veina ima strategiski, pa tek onda privr.-trg. znaaj. Najvanija sibirska transkont. pruga. Spoljna trg. ne odgovara mnoini stan. ni bogatstvu prir. proizvoda: najistaknutiju ulogu u trg. imaju Jap., Kina i Indija. A. ima preko milijardu stan.. a naseljena je narodima ute, bele i mrke rase. Po veri preovlauju mnogoboci; jednoboaca je malo. U pogledu prosveenosti stoje daleko iza evr. naroda; najprosveeniji su Japanci. U polit. pogledu az. zemlje se dele na 3 grupe: nezavisne drave, zatitne zemlje i kolonije; njihovo stanovnitvo, iji ukupan broj prelazi svega stan. na zemlji, nejednako rasporeeno: nasuprot prostranim retko naseljenim obl. s gustinom ispod 1 po km (vel. delovi Sibira, pustinjske stepe i pustinje sredinom A.) ima obl. sa preko 200 po km (dolina Ganga, ravnica u sev. Kini, o. Java i dr.). U sev. A. ive od starine razni starosibirski (paleoazijatski), altajski i uralski narodi. U novije vreme naseljen po Sibiru vel. broj Rusa. U sr. A. poglavito tur. narodi (zajedno sa nekim mongolskim plemenima), od kojih su najvei znaaj u ist. imali Ujguri i Osmanlije (Turci u uem smislu). U i. A. i na Tibetu narodi iz mongolske grupe: Mongoli, Mandurci, Korejanci, Japanci, Kinezi i Tibeani.

U j. i ji. A. vie slojeva stan. razliitih po poreklu: Vede, Dravidi, Munda i Mon-Khmer narodi pretstavljaju starije stan., koje potiskuju ariski i mongolski narodi, dok se Indoneani po ostrvima bolje odravaju. U Pr. Indiji danas gl. ariski Indi, u Zadnjoj Indiji mongolski Tibetobirmanci, Sijamci i Anamci. U jz. A. glavno stan. Semiti (Arapi), a na Iranu i Jermenskoj Visiji ariski narodi Iranci (Persijanci), Afganistanci, Beludistanci, Kurdi i Jermeni; u Maloj A. Osmanlije ili Turci. Posebnu etniku obl. ini Kavkaz s vel. meavinom naroda ( Kavkaski narodi). Oko 500 mil. po veri budisti, oko 230 mil. bramani, oko 200 mil. musl., oko 40 mil. hri. (od tog 20 mil. Rusa); ostatak ine razne dr. monoteistike konfesije i primit. narodi sa posebnim rel. Narodi u i. i j. A. stvorili vie kulture. Nasuprot tome, mnoga plemena u sev. A. (osobito st.-sibirska) i po j. A. (Vede, Negriti i dr.) ostala na stupnju primit. lovaca i skupljaa. 349. AZIJANIZAM, pravac u ant. besednitvu koji trai bombast stil.

350. AZIJAT, stanovnik Az., lice poreklom iz Az.; u prenosnom znaenju: svirep, nekulturan. 351. AZIL (gr.) 1) pravo azila, meunar. obiaj da se polit. krivci primaju u drugu dravu i da se ne predaju dravi prema kojoj su uinili kriv. delo.2) sklonite. Asylum ignorantiae (lat.: utoite neznanja), pozivanje na neto nepoznato, pod pretpostavkom da ono moe da poslui kao dokaz za neku tvrdnju koja se drugim nainom ne moe dokazati. 352. AZIMI (gr.), beskvasni hlebovi za priest u rkat. crk. Azimati, ime kojim od 11. v. prav. bogoslovi nazivaju rkatolike, po gr. rei azima, stoga to su slubu vrili sa beskvasnim, a ne sa kvasnim hlebom, kao to je injeno u 1. doba hrianstva. 353. AZIMUT (ar.) 1) ugao izmeu podnevka neke take i pravca prema nekoj dr. taki na horizontu. 2) ugao izmeu podnevka i vertikalnog kruga neke zvezde na nebu, meri se od S prema I, tj. u pravcu kazaljke na satu (na sl. a. 1/). Azimutne projekcije, u kartografiji grupa projekcija kod kojih se zemlja projektuje na ravan horizonta; na njima je a. veran. 354. 355. AZMAK 1) r. u j. Bug., l. pritoka Marice. 2) Svetonikolska r. AZNA, aznadar hazna, haznadar.

356. AZOVSKO MORE, deo Crnog M., izdvojen Krimskim i Tamanskim Pol., a spojen Keransknm Moreuzom; od veih r. prima Don, na ijem uu grad Rostov. 357. AZOIK arhaik.

358. AZOLA (Azolla, fam. Azollaceae), rod vodenih paprati poreklom iz J. Amer.; esta akvarijumska biljka. 359. AZOLNA ZEMLjA aklimatsko zemljite.

360. AZOOSPERMIJA (gr.), nedostatak oplodnih elija (spermatozoida) u izluenom m. semenu; uzrok: uroena atrofija, masna degeneracija usled gonoroinog zapaljenja testisa ili trovanja arsenom, opijumom, morfijumom, nikotinom.

361. AZORSKA OSTRVA, grupa od 9 veih i vie manjih o. vulkanskog porekla u Atlanskom Ok., zap. od Port. Geogr. pripadaju Afr., a polit. Port. (2388 km, 232 000 stan., veinom Portugalaca); banane i narande; gl. mesto Ponta Delgada. A. maksimum, visoki vazduni pritisak u obl. A. O., koji esto zahvata jz. delove Evr. i odrava vedro vreme. 362. AZOT 1) (gr.), gas bez boje i mirisa; hem. znak N; atomska teina 14; ima ga u vazduhu (78%), u svima tkivima biljnih i ivotinjskih organizama i svima alkaloidima; izvesne biljke uzimaju ga direktno iz vazduha, a neke bakterije asimiluju neposredno iz zemlje; veoma inertan, ne potpomae disanje ni gorenje; stupa u hem. jedinjenja samo delimino pod veoma vel. pritiskom i na veoma visokoj tmpt. (fiksiranje a.). Od jedinjenja najvanija su: amonijak, a.-monoksid, a. kiselina, cijanska i mnogobrojna org. jedinjenja, koja se iskoriuju za boje i eksplozive; od a. vetakog ubreta prirodna je samo ilska alitra (natrijum-nitrat). Za ind. svrhe dobiva se frakcionom destilacijom tenog vazduha. 2) predeo u J. Srbiji Babuna. Azotasta kiselina, HNO, nije poznata hem. ista, jer prelazi u anhidrid NO; samo u razblaenom vodenom rastvoru, deluje i kao oksidaciono i kao redukciono sredstvo; njene soli se nazivaju: nitriti. Azotemija, nagomilavanje u krvi a. jedinjenja, koje bubrezi nisu u stanju da izlue mokraom. Uzrok: zapaljenje bubrega, spreavanje izluivanja mokrae meh. putem (kamen) u uretru; pritisak na ureter spolja, hipertrofija prostata itd.; znaci: glavobolja, povraanje; teki oblici vode uremiji. Azotna kiselina, HNO, bezbojna puljiva tenost; gustina 1,40-1,52; gradi se od natrijum-nitrata i konc. sumporne kiseline, a u novije vreme oksidacijom amonijaka; rastvara sve metale, sem zlata i platinskih metala; mnoga tela oksiduje; upotrebljava se za graenje nitro-celuloze, dinamita, mnogih nitrojedinjenja i za graviranje metala; puljiva a. k. je rastvor a. oksida u konc. kiselini. A. ravnotea, u med. postie se unoenjem hrane u vidu belanevina, toliko a. koliko se izbaci mokraom, izmetom i znojem iz organizma; ishrane ravnotea. Azot-oksidul, NO, bezbojan gas prijatnog sladunjavog mirisa; udisan u veim koliinama opija i prouzrokuje preteranu veselost i neobuzdan smeh; pomean s kiseonikom upotrebljava se katkad za lake anestezije pri lakim operacijama. Azotoskupljai, u agr. hem. bakterije koje asimiluju elementarni a. iz vazduha i pretvaraju ga u belanevinu svog tela, pa ga u tom obliku ostavljaju, posle svoje smrti, na iskoriavanje kult. biljkama; od vel. su znaaja za poljopr.; ima ih nesimbiotiiih (Anotobacteriae) i simbiotinih, koji ive u simbiozi sa leptirastim biljkama i prave kvrice na njihovu korenu; posle takvih biljaka (detelina i dr.) zemljite ostaje obogaeno azotom, kao da je ubreno. 363. 364. AZRA Beni, j.-ar. pleme, kojem se pripisuje vatrena, a ujedno i idealna ljubav. AZUR hazur. Azuran (pers), plav kao nebo.

365. AZURIT, zatvorenoplav karbonat bakra sa vodom. 2Cu CO Cu(OH); ; ruda (55,3% Cu) iz oksidacione zone bakarnih rudita; kod nas: Majdanpek, Rudnik, Orekovica, Velebit, Rude i dr. 366. AZHAR, damija i visoka bogoslovija u Kairu; osn. Fatimidi 970. god.

367. AIDE MMOIRE (frc.), nepotpisana, nedatirana i neadresovana zabeleka kojom jedna drava saoptava drugoj svoje miljenje o jednom konkretnom polit. pitanju;

smatra se kao produenje usmene razmene misli, i kao takvo nije vezano ni za kakve forme. 368. AIL, ruevine crkve na o. u Prespanskom J., posveene sv. Ahiliju; podigao je car Samuilo, pre983.; imala osnovu jelinistike trobrodne bazilike; zidana od opeke i kamena. 369. AIMARA, Kola, indijansko pleme (preko 1/2 mil.) u J. Amer., u obl. oko jez. Titikake; nekada mnogo rasprostranjenije i u doba pre Inka od vel. kult. i polit. uticaja. 370. AIMURE Botokudi.

371. AINI (ainu = ljudi), paleoazijatski narod (oko 17 000) u s. delu o. Jesa, j. delu Sahalina i na j. Kurilima; nekada i po celom Jap.; gl. zanimanje lov i ribolov; odea poglavito od lika s priivenim ukrasima; religija: primit. animizam s kultom mrtvih i osobitim tovanjem medveda. 372. 373. 374. Ainska rasa st.-sibirska rasa. AION Eon. AIS, u muz. nota a poviena za pola tona.

375. AIHMOFOBIJA (gr.), bolestan strah od otrih predmeta; fobije, prisilne neuroze. 376. AJ-AJ, vrsta majmuna, veliine make, miran, spor, len; hrani se larvama insekata; ivi u umskim obl. Madagaskara. 377. AJAKS, ime dvojice gr. junaka iz trojanokog rata: 1) Telamonov sin; posle Ahilove smrti nadmetao se s Odisejem o Ahilovo oruje, koje dobio Odisej, a on poludeo i nasrnuo na gr. stada, mislei da je to neprijatelj; kad je video ta je uinio, izvrio samoubistvo. 2) sin Ojlejev; na povratku iz Troje pretrpeo brodolom i bio izbaen na jednu stenu sa koje pretio bogovima, pa se stoga udavio. 378. AJA SOFIJA, nekada velianstvena crk., danas damija u Carigradu; sagradili je za vlade Justinijana I (542.-547.) arhitekti Artremije iz Tralesa i Isidor iz Mileta; najlepi primerak viz. stila: ima osnovu u obliku krsta, upisanog u kvadratu; neto izduenog na I. gde se nalaze kruna apsida, prostran atrijum i dvostruk narteks s 9 ulaznih vrata; crkvu nadvisuje kube visoko 56 m, koje je posle zemljotresa (558.) obnovio Isidor, neak Isidora iz Mileta; unutranjost joj bila raskono ukraena freskama, bogatim mozaikom, zlatom, srebrom i raznobojnim mramorom, dobrim delom sakupljenim iz ant. graevina po unutranjosti zemlje. 379. AJAIO, grad (24 000 st.) i sedite dpt. na o. Korzici; utvrenje, dobro pristanite, moderno kupalite; rodno mesto Napoleona I. 380. AJVAR (tur.), jelo spravljeno od oiene i usoljene ikre jesetre, morune, keige i dr. ribe; najbolji je rus, naroito astrahanski. U Jugosl. se spravlja u Kladovu.

381. 382.

AJGIR (tur.), pastuh, drebac. AJGUN, varo i pristanite (40 000 st.) u Manduriji, na r. Amuru.

383. AJDAMAC, edamac, sir koji se spravlja u okolini varoi Edama u Hol., od mleka sa 2,5-2,8% masti (na 100 l mleka dodaje se 5-10 g orleanske boje): u trg. dolazi u loptama crveno bojadisanim. 384. AJDAHO (Idaho), jedna od SAD (217 261 km, 432 000 st.) u obl. Stenovitih Pl.; zemljite je brdovito i plan., klima kont., vel. delovi zemljita stepskog karaktera; otuda vie stoarstvo (konj, ovca, govee, svinja) nego zemljr. Od ruda: srebro, zlato, olovo, bakar, cink; ind. drveta i prerada zemljr.-sto. proizvoda. Gl. mesto Beuz Siti. 385. AJDOVINA (it. Aidussina), mesto na Vipavi u Gorikoj pokr.; 6542 st. (preko 6000 Slov.); tkst. ind., trg. drvetom. 386. AJDUKA TRAVA hajduka trava.

387. AJZENERC (Eisenherz), varo (7600 st.) u tajerskoj; gvozdene rude svetskog glasa; visoke pei. 388. AJZENHUT uro (1841.-1891.), kompozitor. Oko 200 kompozicija, veinom horova, zatim orkestarska dela i 3 opere. 389. AJZENTAT (Eisenstadt), gl. mesto (3 300 st.) u austr. delu Burgenlanda (Gradia); dvorac kn. Esterhazija (iz 14. v.). 390. AJK (van Eyck), braa Hubert (oko 1370.-1426.) i Jan (oko 1390.-1441.), prvi veliki flamanski slikari. O Hubertovim radovima ne zna se nita poblie; Jan naslikao veliki oltar u Ganu, nekoliko bogorodica sa detetom i vie portreta. Jan je 1 od tvoraca slikarskog realizma i thn. uljenog slikarstva; 1 od najboljih portretista u celoj svet. um. 391. AJKULE (tur.) (Selachii), grupa riba sa hrskaviavim skeletom, po pravilu valjkasta i vitka tela, sa popreno poloenim ustima sa zubima i iljatom glavom; odlini plivai, ive u svim morima i preteno su grabljivice; neke vrste mogu da narastu do 15 m i 8000 kg. Mnoge vrste raaju mladunce. Poznati pretstavnici morski psi i morske make. 392. 393. 394. 395. 396. 397. AJLER Ojler. AJLEC Josip ( 1874.), vajar; gl. dela: Krstov put, Krstionica. AJLSBERKA, plovka poreklom iz Engl., bele boje, ukusnog mesa: dobra nosilja. AJLUK (tur.), mesena ili polugod. plata. AJNAKTER (nem.), pozorina igra u jednom inu. AJNHARD Eginhard.

398. AJNC, hazardna igra sa 32 karte, u kojoj je igraima cilj da postignu 21 poen; karte deli bankar. 399. AJNTAJN Albert (Einstein, 1879.), nem. fiziar, ije su ideje i radovi mnogo uticali na razvoj savr. teoriske fiz.; shvatajui pojam vremena kao relativan, udario temelj teoriji relativiteta (1905.) koju zavrio 1915.; sem toga precizirao mat. teoriju Braunova kretanja, dopunio i razvio teoriju kvanta, a s tim u vezi dao i osn. zak. o fotoefektu i fotohem. reakciji; objasnio vezu izmeu elektrona atomske konstante i koliine toplote koju oni sadre: najzad radio i na nekim pojavama u magnetizmu; Nobelova nagrada za 1921.; gl. dela: Spec. teorija relativiteta, Osn. opte teorije relativiteta, Spec. i opta teorija relativiteta. 400. AJOVA (Iowa), jedna od SAD (145 415 km, 2,5 mil. st.); u gornjem toku r. Misisipi; klima kont., zdrava; zemljr., stoarstvo, ind. (mlinarstvo, prerada drveta, metalurgija); vel. deo saobr. obavlja se Misisipom. Gl. mesto Di Moin (Des Moines). 401. AJRETON Henri (Ireton, 1611.-1651.), Kromvelov zet; engl. gen., jedan od najodlunijih protivnika arlsa I. 402. AJSBERG (nem.) ledeni bregovi.

403. AJSEL, rukavac r. Rajne koji se od nje odvaja kod varoi Arnhema; uliva se u Cojderki Zal. 404. AJSFJELD (norveki), debeli sneaniki i ledeniki pokrivai preko svodova i povri iznad snene granice u Norvekoj. Iznad pokrivaa gotovo nema stenovitih bregova. Od ivice pokrivaa odvajaju se lednike struje (ajstrom) i silaze niz doline, slino alpiskim lednicima. 405. AJTA, koulja iji deo ispod pojasa irok i ubran, te lii na kratku suknjicu; nosi se u Povardarju i zamenjuje fustan. 406. AJTOS 1) r. u Bug., izvire na atal-Balkanu, a uliva se u liman L'dan kod Burgasa (Crno M.). 2) varo u Bug., sz. od Burgasa, a u podgorini Balkana (8480 st.); starije stan. se iselilo 1829. u Besarabiju, sadanje: Bugari i Turci, veinom doseljeno iz okolnih sela. Kraj varoi miner. izvori, a na sredini puta za Burgas miner. banja. 407. AJFEL Aleksandr (zapravo Efel, Eiffel, 1832.-1923.), frc. inenjer; konstruisao 1889. uvenu gvozdenu A. kulu u Parizu, visoku 300 m; u njoj sada radiostanica. 408. AJHENVALjD Jurije I. ( 1872.), rus. kritik impresionist, prevodilac openhauera. Gl. dela: Siluete ruskih pisaca i Pukin. Stoji na subjektivnoj osnovi, prema svima piscima istie isti kriterij uslovljen estetskim shvatanjem. Ne daje ist. i soc. analizu knji. pojava. 409. AJHENDORF Jozef (Eichendorff, 1788.-1857.), nem. pesnik romantiar, jak u lirici i noveli (Iz ivota jedne lentine); bavio se i knji. ist. i prevoenjem. 410. AJA, ki Abu Bekrova; 2. i najmilija ena Muhamedova ( 678.); musl. je potuju kao proroicu.

A. S., skr. od lat. anni currentis: tekue god. 411. 412. AKA, varo i luka na Sred. M. u Palestini; 8000 st. AKABA 1) zaliv Crvenog M.) 2) pristanite na zal. A. Gl. trg. mesto Hedasa.

413. AKADEMIJA (gr.) 1) kola gr. filozofa Platona, koji je drao svoja predavanja u Akademovim vrtovima, u okolini Atine; prema promenama koje je Platonovo uenje pretrpelo razlikuje se: st., sr. i n. 2) udruenja naunika, knji. i um. 3) zvanine ili poluzvan. ustanove po svim kult. dravama koje imaju za cilj negovanje nauka, knji. i um. 4) vie strune k., vojne, duhovne, trg. i dr. A. bugarska, osn. 1870. u Braili pod imenom Bug. knji. drutvo; docnije prenesena u Bug. i pretvorena u a. nauka. A. dangubnijeh (Accademia degli oziosi), dubrovako knji. drutvo, osn. krajem 17. v. po ugledu na it. a., sa ciljem da neguje i preiava nar. jezik i pripremi vel. renik sh., lat. i it. jezika; prestala da radi 1725. A. della lingua slava, postojala u Rimu 1719.-1725.; osn. je dubrovaki pisci za prouavanje i negovanje sh. jezika. A. duhovna, prva srp. via bogosl. kola, osn. 1744. u dananjem Novom Sadu; trajala kratko vreme. A. jugoslovenska Jugoslovenska a. A. nauka Srpska kr. a. A. Operosorum Labacensium, knji. drutvo, osn. u Ljubljani 1693., raspalo se 1725.; obnovljeno 1781., ali ubrzo prestalo da radi. A. slonih, prvo knji. drutvo u Dubrovniku, osn. u 16. v., po it. uzoru; dala primer za osn. jo nekoliko dr. u samom Dubrovniku; uticala znatno na razvoj knji. interesa; radovi itani na sh., lat. i it. jeziku A. philharmonicorum, jedno od najstarijih muz. stru. udruenja u Evr.; osn. 1702. u Ljubljani; igrala vanu ulogu u razvoju muz. kulture kod Slovenaca. A. francuska, osn. 1635. na predlog kardinala Rieljea, ukazom Luja XIII, sa ciljem da uva istotu frc. jezika; stalno ima 40 l. koje nazivaju besmrtnicima; danas ima uglavnom reprezentativan karakter, a pored nje postoje u Parizu i dr. A. od turaka, knji. drutvo u Dubrovniku, osn. 1719. kao opozicija A. dangubnijeh; radovi itani na sh. i it. jeziku. Akademac, popularni naziv za uenika Vojne a. Akademizam, ropsko podraavanje ant. delima; zanatska okretnost bez prave oseajnosti; supr. slobodnoj, ivoj i neposrednoj um. Akademik, knji., naunik ili umetn., lan a. Akademiar, Platonov uenik ili sledbenik. Akademski, koji se odnosi na univ., koji ima univ. obrazovanje. A. beseda, pristupna b. akademika. A. govor, nain govora ili pretresanje izvesnih pitanja kako to odgovara a. sredini; naelno, objektivno, dostojanstveno i ubedljivo izlaganje sa dokazima, bez unoenja subjektivne note i bez uzbuivanja. A. dostojanstvo, titula linosti koja je uredno diplomirala na nekom fak. u zemlji ili inostranstvu. 414. AKADI, ime stan. st. Haldeje, turanskog ili semitskog porekla, iji se jez. odrao u nauci sve do Aleksandra Vel. 415. AKAU (Anacardium, fam. Anacardoaceae), smolasto drvo iz J. Amer., iji se plod jede i upotrebljava u med. 416. AKA LARENCIJA, ena pastira Faustula, Numitorovog ovara, zvana Vuica; spasla i odnegovala Romula i Rema. 417. AKAMANT, u gr. mitol. sin Tezejev i Fedrin.

418. AKANTUS (gr.) 1) bunasta biljka (fam. Acanthaceae, kl. Dicotyledones) velikog, po obodu zupastog lia i cvastastih cvetova; raste u Az., Austral., Afr. i obl. sred. klime u Evr.; neke vrste se gaje kao ukrasne biljke. 2) u arht. ukras na kapitelima korintskih i rimskih stubova. 419. A SARELLA (it.), u muz. 1) horsko pevanje bez pratnje instrumenata. 2) period u ist. muzike do kraja 16. v. kad je prevlaivala takva muz. 3) stil koji je Palestrina doveo do savrenstva. 420. AKAPULKO, pristanite (6000 st.) u Meksiku, na Tihom Ok., trg. voem i koom. 421. AKARNANIJA, karsna obl. u Gr., u jonskom prim. izmeu Patraskog i Artskog Zal.; unutranjost pod vel. hrastovim i kestenovim umama. Akarnanci, Aristofanova komedija u kojoj on ismeva pristalice spartanskog rata. 422. AKATIST (gr.), u prav. crk. pohvalna pesma bogorodici, Hristu, anelima itd. Ne sme se sedeti za vreme itanja (a. = nesedenje). Najpoznatiji a. bogorodici ita se 5. nedelje vel. posta, sastavio ga patrijarh Sergije. 423. AKAHITO, jap. pesnik iz sredine 18. v.

424. AKACIJA (Acacia, fam. Mimosaceae), drvee ili iblje, esto s trnjem; lista perasta ili reducirana na filodije; uta sitna cveta, grupisana u loptaste cvasti ili klasove; ima ih oko 500 vrsta, veinom u suptropima ili tropima Afr. i Austral.; mnoge daju gumu koja se nasupr. kauuku (gummi elasticum) naziva gummi arabicum; najbolju i najistiju gumu daju A. senegal, A. glaucophylla i A. abyssinica; iz usitnjenog jedra vrste A. catechu (Indija) i nekih dr. vrsta dobiva se kuvanjem i uparavanjem ekstrakta tanin Pegucatechu ili Kuth (pogreno nazvan Terra japonica, jer se prava jap. zemlja ili gambir dobiva od nekih vrsta fam. broeva); od osobite vrednosti drvo nekih austral. a.: ljubiica-drvo od A. homallophylla, crno drvo od A. melanoxylon, drvo koje mirie na malinu od A. acuminata; nezrele mahune nekih a. sadre tanina koji se upotrebljava za bojenje; cvetovi nekih a. se upotrebljavaju za ekstrakciju mirisa; mnoge a. su mirmekofilne biljke; u mediter. obl. se gaje a. kao ukrasne i pogreno se nazivaju mimozama. 425. AKAA (indiski), po uenju Upaniada prostorna supstanca od koje sve postaje i u koju se sve vraa. 426. AKBAR (ar. = veliki) Delal el Din Muhamed, vel. mogul Indije (1556.-1605.); teio da sjedini razne rase i vere u svojoj carevini; uven kao prorok prave ovenosti; od njegova stupanja na presto broje se god. po istonjakoj ili A. eri. 427. AQUA (lat.), voda. A. destillata, destilovana voda. Akvaduk, stvarna slubenost koja se sadri u pravu sopstvenika povlasnog dobra da sprovodi potrebnu vodu na svoje dobro ili da nepotrebnu odvodi sa svoga dobra, kroz posluno dobro. Akvadukt, zidani kanal u vidu mosta za dovoenje vode za pie u gradove. Akvamarin, mineral beril, zelenkastoplave boje. Akvaplan, sportska naprava; daska vezana za motorni amac; za vonju po vodi. Akvarel, slika na papiru raena vodenim bojama; poznat jo st.

Egipanima; kao samostalnu slikarsku thn. poeli u vel. meri da ga neguju u z. Bvr. tek u 18. v.; danas se najbolji a. rade u Parizu. Akvarijum, sud sa staklenim zidovima ispunjen vodom, za uvanje, negovanje i posmatranje vodenih biljaka i ivotinja; lako se odrava ako mu je dno pokriveno peskom i ako u njemu ima vodenog bilja; za morske organizme puni se prirodnom ili vetakom morskom vodom. Akvaterarijum, sud u kojem se dre i gaje amfibije. Akvatinta gravira. 428. AQUAE 1) Balissae, lekovita voda kod Daruvara, iskoriavana u rim. doba. 2) Jasae, rim. kupatilo kod Varadina, dan. Toplice. 3) Sextiae, mesto u Frc. gde je Marije potukao Teutone 102. pre Hr.; danas Eks u Provansi. 429. AKVIZITER (frc.), lice koje za nagradu prikuplja porudbine za robu u jednome mestu; razlikuje se od trg. agenata; u samome seditu radnje sme prikupljati porudbine za kolonijalnu, pecerajsku, manufakturnu, konfekcionu i galanterisku robu i za hem. i miner. proizvode samo od trgovaca koji tom robom rade, a od dr. lica, tj. od samih potroaa, samo ako ga ovi radi toga pozovu; za svu ostalu robu moe prikupljati porudbine bez ogranienja. Kod osig. poslova a. su lica koja prikupljaju nove osiguranike. 430. AKVILEGIJA (Aquilegija, fam. Ranunculaceae), bunasta, viegod. zeljasta biljka; cvetovi pojedinani ili u grozdastim cvastima, snabdeveni medenim ostrugama, vise nanie kao kandila; ima ih oko 55 vrsta, rasprostranjenih u umerenoj zoni sev. hemisfere; kandilka (A. vulgaris), s plavim, ruiastim ili belim cvetovima; raste u umama i na otvorenim plan. nagibima, u j. i sr. Evr., s. Afr., umerenoj Az.; neke suptropske vrste a. gaje se kao ukrasne. 431. AKVILEJA, st. grad i pristanite na Jadr. M. u It. (2000 st.), unitio je Atila (452.), ali opet obnovljena; u njoj drana 2 vaseljenska sabora (381. i 556.). 432. AKVILIJANSKI DELIKT delikt.

433. AKE, Aka, Eve, pigmejsko pleme oko toka r. Iturija u sr. Afr.; prosena visina rasta 140 sm; ive od lova; idu potpuno nagi. 434. AKER (nem.), st. mera za poljske povrine, razlina u pojedinim nem. pokrajinama. 435. AKVITANIJA, obl. u st. Galiji; zahvatala dolinu Garone; od 12. do 15. v. potpadala pod Engl.; prisajedinjena Frc. 1453. 436. AKERMAN, Cetatea Alba, grad i pristanite (33 000 st.) u Rum., na uu Dnjestra u Crno M.; izvozi ito i stone proizvode. Akermanska konvencija, zakljuena izmeu Rus. i Tur. 25./9. 1828. u A.; obavezivala Tur. da ispuni odredbe bukurekog ugovora, koje su se odnosile na Srbiju. 437. AKERMAN Konrad Ernst (Ackermann, 1712.-1771.) nem. komiar, osn. hamburke k., pretea nem. realistike glume.

438. AKEST, kralj Segeste na Siciliji; pomagao trojanskog kralja Prijama; posle propasti Troje lepo primio Eneju i sahranio njegovog oca Anhiza. 439. AKIBA BEN Ben Akiba.

440. AKIMITI (gr.), kalueri nespavai u man. gde molitva nije prestajala, ve se monaha uvek molila; poznat njihov man. studita u Carigradu (5. v.) 441. AKINEMOTINI (gr.) ili statiki oblici zemljine povrine, stvaraju se pri stalnom nivou mora (donjoj erozivnoj bazi): abrazione i fluvijalne povri, rene terase; zatim i oblici postali pod uticajem smanjivanja atmosferskog taloga ili usled povlaenja lednika. 442. 443. AKITIRANjE (frc.), isplata, potvrda valute na eku. ACC. (skr. lat. accusativus), akuzativ, 4. pade.

444. AKLAMACIJA (lat.), radosni i oduevljeni poklici naroda; aklamacijom, jednoglasno, bez poimenog glasanja. Aklamovati, pozdraviti nekog oduevljenim poklicima u masi. 445. AKLIMATIZACIJA (gr.-lat.), prilagoavanje biljaka i ivotinja novim klimatskim uslovima; obino izaziva promene u organizmu i nainu ivota kod potomaka, ako prenete jedinke zadre sposobnost razmnoavanja; uspenija je pri postepenim prelazima i prenosu organizama iz toplijih u hladnije krajeve; u obrnutom sluaju moe dovesti do gubljenja sposobnosti razmnoavanja, od kojeg nisu poteene ni ljudske rase; pri odlasku Evropljana u tropske krajeve promenu najlake podnose mladii i ljudi sa zdravim ivcima, mnogo tee starci, a najtee deca. Aklimatsko, azonalno zemljite, vrsta terena koji zbog izuzetnog uticaja mesnih faktora (petrografski sastav podloge, nagib, ekspozicija, plavnost i podvodnost terena itd.) ne odgovaraju klimi pod kojom su postali. 446. AKMEIZAM (gr.), kratkotrajan pravac rus. pesnitva (1912.-1918.), protivan simvolizmu. 447. 448. AKMOLINSK, varo u SSSR, na reci Iimu u Kirgiskoj Stepi (15 000 stan.). AKNE (gr.), bubuljice.

449. AKOV (ma.), vedro, jedinica starog sistema mera za zapreminu tenosti: 56,589 l, novi a. rauna se 50 l; po Zak. o merama u Jugosl. od 1928. jedinica mere za zapreminu tenosti: litar. 450. AKOZMIZAM (gr.-lat.), uenje po kojem se svet ne sastoji iz kozmosa, tj. iz mnoine stvari u kojoj vlada red i zakon; Vindelband tako naziva Eleatorovo uenje po kojem postoji samo jedno bie, dok su pojedinane i mnogostruke stvari samo prividne. 451. 452. AKOLUTI (gr.), sluge ili pratioci episkopa na putovanju. AKOMINAT Nikita (1155.-1215.), viz. istorik; napisao ist. Viz.

453. AKOMODACIJA (lat.), prilagoavanje. 1) u med. sposobnost oka da uvek stvori na mrenjai slike predmeta koji se nalaze na razliitim otstojanjima. Oko je podeeno (anat. sklopljeno) da gleda i predmete u beskonanosti i da jasno vidi predmete koji se pribliavaju; to dolazi otud to se oko prilagoava, tj. to se putem sloenog mehanizma poveava krivina, a sa tim i prelomna mo njegova soiva; ulo vida, oko. (Na gornjoj polovini sl. a. za gledanje izbliza, na donjoj za gledanje na daljinu.) 2) u flz. i teol.: teorija po kojoj su se st. filozofi i osnivai rel. prilagoavali u izvesnoj meri znanjima, oseanjima i obiajima svoga doba. 454. 455. ACCOMPAGNATO (it.) reitativ. AKONITIN jedi, konjorep.

456. AKONKAGVA 1) provincija u rpb. ileu, u J. Amer. Veliki deo brdovit; u nekoliko plodnih dolina uspevaju e. trska i razno voe. Gl. grad Sv. Filip. 2) najvei vrh (7040 m) u j.-amer. Kordiljerima (Andima); vulkanskog porekla. 457. AKONTO (it.), delimina isplata ili suma novaca koja se daje na ime budueg plaanja kao deo vee svote; po pravilu ni dunik nije obavezan da daje a., ni poverilac da ga prima. 458. AKORD (frc.) 1) vrsta ugovora o najmu, gde se posleniku ne plaa nadnica, ve svaki svreni komad; a. se ne pretpostavlja, ve se mora ugovoriti. 2) u muz.: jednovremeno sazvuje nekoliko tonova; moe biti: trozvuk od 3 razna tona, etvorozvuk (septakord) od 4, petozvuk (noneakord) od 5; njihovim izuavanjem i zakonima njihovog sledovanja i vezivanja bavi se nauka o harmoniji. Akordeon (gr.), harmonika koja se razvlai. 459. AKOSTA Uriel (1591.-1640.), rel. filozof, iz jevr. hol. porodice, koja je prela u rkat. veru; razoaran u hrianstvo, vratio se (1620.) u veru predaka; ali ubrzo doao u sukob sa rabinima, koji ga nemilosrdno proganjali; u delu Exsemplar humanae vitae opisao svoj ivot. 460. 461. AKR engleske mere. AKRA, sudanski jezik; nekad i crnaka drava u engl. koloniji Zlatna Obala.

462. AKRANIJE (Acrania, Leptocardia), najprimitivnija grupa kimenjaka: bez lubanje, bez srca, sa hordom; pretstavnik amfioksus. 463. AKRATOPEGE (gr.), hladne lekovite vode stalnog hem. sastava i nepromenljive tmpt.; ponekad sadre malo arsenika, sumporvodonika, joda i dr.; upotrebljavaju se za pie, u cilju ispiranja organizma i poveanja eludanih i crevnih pokreta, ili za kupatila. Akratoterme, miner. vode sa tmpt. viom od 20 (hipoterme, 2034, homeoterme, 34-38, hiperterme, preko 38), ali istog hem. sastava kao obine vode; deluju na reumatine i ivane bolesti, zatrajala zapaljenja plune maramice i dr. 464. AKREDITIV (lat.-frc.) 1) akreditivno pismo, naroitim stilom redigovane isprave kojim ef drave preporuuje izvesno lice za svoga ambasadora ili poslanika kod

efa strane drave; pre predaje a., poslanik ili stalni otpravnik poslova ne moe vriti nikakvo delo u dravi u kojoj je postavljen; predaja a. obeleava zvanini poetak diplomatske misije i vri se u sveanoj audijenciji. 2) pismeni nalog, kreditno pismo, iji izdavalac nalae banci da iz njegovog potraivanja ili odobrenog kredita isplati izvesnu sumu, odjednom ili u ratama, nekom 3. akreditovanom ili povlaenom licu. Istoga dana kad se on izda, izvetava se o tome banka (alje se avizo) kod koje se otvara kredit. Akreditovani deponuje svoj potpis koji se prilae avizi, i tako se onemoguuju zloupotrebe; ako se hoe novac da podie u raznim mestima, akreditovani dobiva tzv. cirkularno kreditno pismo, kojim se banke u odnosnim mestima pozivaju da vre isplate licu oznaenom u kred. pismu. Cirk. kred. pismo razlikuje se od obinog po tome to adresa sadri imena svih banaka kod kojih se akreditovanom otvara kredit; banka koja je izdala a. alje svakoj banci napose avizno pismo s originalnim potpisom akreditovanog. Na poleini kred. pisma svaka banka belei koliko je isplatila, a banka koja isplati ostatak do iznosa kredita, zadrava a. i vraa ga izdavaocu. A. moe biti vezan za naroite uslove, kao: polaganje tovarnih listova i dokumenata da je neka roba poslana na adresu kreditora itd. Akreditovati, akreditirati, otvoriti nekome kredit kod treeg lica, npr. kod banke, ili omoguiti da moe uzimati robu na poek, na veresiju itd. 465. AKRESCENCIJA (lat.), poveanje primljenog naslea srazmerno veliini njegovih delova, ako se drugi naslednici ne prime naslea ili ne budu doiveli, odn. budu nesposobni za nasleivanje. 466. AKRIBIJA (gr.), krajnja marljivost i tanost, naroito u naunom radu.

467. AKRIDIN, dibenzopiridin, kristalna materija, aromatino org. jedinjenje; sadri azot kao sastavni deo; topi se na 110 ; nalazi se u sirovom antracenu, dobivenom iz katrana kamenog uglja; pretstavlja osnovnu materiju za itav niz org. boja. 468. AKRIZIJE, kralj Arga, otac Danajin; sluajno ga ubio unuk Persej diskosom.

469. AKROBAT (gr.), ovek koji javno pokazuje svoju fiz. snagu i okretnost na gimnastikim i drugim spravama; ekvilibrist, ongler, klovn. Akrobatika, vrsta vebi za razvijanje snage, gipkosti i okretnosti, poznat od najst. vremena. Na egipatskim crteima iz 3. v. pre Hr. zastupljene sve mogue a. vebe. Sada uvedena i u svakodnevne gimn. vebe, i po kolama; primenjena u baletu, ritmikoj gimnastici i igrama, a izvodi se pojedinano i u grupama; gl. osnov gimnastika. 470. AKRODINIJA (gr.), bolest vegetativnog ivanog sistema kod dece; dete zlovoljno, loe spava, ne jede dobro, mravi; stalno se znoji; na koi se javljaju crvenila, svrab; stopala i dlanovi modri, hladni, vlani, ljute se; srce radi bre, krvni pritisak povean, svetlost smeta; nekad opada kosa, zubi ispadaju; traje 4-6 mes; obino se svrava dobro. 471. AKROKERAUNSKE PLANINE, raniji naziv za pl. lanac u Epiru, j. od Valonskog Zal.; sada Himara (2018 m). 472. 473. AKROKORINT, tvrava u st. Korintu. AKROLEIN (gr.), aldehid glicerina, drai na kaalj i izaziva suze.

474. AKROMATINO PREDAVANjE, nain izlaganja pri kojem nastavnik predaje, a uenici sluaju; supr. erotematino. A. spisi, Aristotelovi spisi, ponikli iz nekih ezoterinih predavanja. 475. AKROMEGALIJA (gr.), promene koje prate oboljenja hipofize (najee adenom); karakterie je nesrazmeran razvoj krajnjih delova tela: ruku, nogu i pojedinih delova glave (donje vilice, nosa, jezika); bolesnici su vel. i nezgrapni. 476. AKRON, varo u s.-amer. dravi Ohajo (260 000 st.), ind. (tkst. i metalurgija).

477. AKROPOLj (gr.), gornji grad; utvreni i na brdu podignuti deo antikih gradova; najuveniji atinski A., na kojem su sauvani najlepi spomenici stare gr. arht.: Partenon, Erehtejon, Propileji. 478. AKROSTIH (gr.), pesma u kojoj poetna slova stihova, itana odozgo nanie, sainjavaju jednu re ili reenicu; poznat naroito kod dubrovakih pesnika iz 16. v. 479. AKROTERIJA (gr.), ornament klasine arht., upotrebljavan kao simvol zavretka, postavljan na krajevima i vrhu timpanona. 480. AKRUVIJUM, rim. varo u Kotorskom Zal.; moda dananji Kotor.

481. AKSAKOV 1) Ivan S. (1823.-1886.), rus. knji. i publicist, pokreta Moskovskog zbornika, vo slovenofilskog tabora ezdesetih god. 19. v. Imao vel. uticaj za vreme rus.-tur. rata (Slavjansko dobrotvorno drutvo). Bio proteran iz Moskve zbog suvie otre javne kritike berlinskog kongresa. Ureivao novine Rus. 2) Konstantin S. (1817.-1860.). rus. publicist iz kruga slovenofila; u svojim delima brani samoniklost i originalnost rus. nar. poezije. Um. potinjava drutvenim interesima. U ist. razvoju Rus. gl. ulogu daje narodu i njegovoj samoradnji, zemlji a ne dravi. Vatreni zatonik jedinstva i bratstva sl. naroda. 3) Sergije T. (1791.-1859.), rus. klasini pisac. strogi realist; slikanje prosto i istinito, puno epske mirnoe: sve se dogaa onako kako mora biti; lepo crta nar. ivot i pejza sev. Rus. Gl. dela: um. autobiografija Porodina hronika, u kojoj prikazuje ivot posednike sredine, Detinje doba, Bagrova unuka i dr.; pod uticajem Gogolja. (Na sl. A. Sergije). 482. AKSELBENDI (nem.), znaci za autante; nose se oko d. ramena ili na grudima.

483. AKSELROD Ljubov I. ( 1868), prva Ruskinja koja se istakla kao marksistiki teoretiar: u marksistikoj knji. poznata pod pseudonimom Ortodoks; gl. dela: Filozofske skice, Protivu idealizma, Kritika osnova buroaske sociologije itd. 484. AKSIJALAN (lat.), koji se odnosi na osovinu; u pravcu zamiljene osovine. A. simetrija simetrija. 485. AKSINIT, borosilikat aluminijuma.

486. AKSIOLOGIJA (gr.), nauka o objektivnim (naunim., um., etikim, rel. i ekon.) vrednostima. Mnogi savr. filozofi (Iks. Rikert, Iks. Minsterberg, M. eler i V. tern) smatraju da je a. centralna flz. nauka i da zauzima u sistemu flz. nauka ono mesto

koje je ranije pripadalo ontologiji. Aksioloka determinacija, uticaj naunog i um. stvaranja na duevni ivot pojedinaca ili na tok soc. razvoja. 487. AKSIOM (gr.), nauna istina koja se razume sama po sebi; ne moe se dokazati, ali joj i nije potreban nikakav dokaz, jer je njena istinitost oigledna (npr. tvrenja da je svaka stvar ravna sama sebi; da nijedno tvrenje ne moe u isto doba biti istinito i neistinito: da se dve prave mogu sei samo u jednoj taki itd.); ine polaznu taku svake nauke i smatraju se za logini temelj naunog saznanja. 488. AKSIOS, st. ime Vardara.

489. AKSMAN Emil ( 1887.), sl. kompozitor; zasniva svoju muz. na moravskoj nar. pesmi. 490. AKSOLOTL, larva vel. meksikanskog dadevnjaka amblistome, s krupnim perjastim krgama; pod normalnim prilikama postaje i bez preobraaja u odraslu formu polno zrela i sposobna za razmnoavanje; stoga dugo smatrana kao zasebna vrsta (Siredon); veoma pogodna za raznovrsne naune opite i gaji se rado u biol. laboratorijama. 491. AKSUM, gl. grad pokr. Tigreje, u Etiopiji (5000 st.); nekada prestonica, sada sv. grad u kojem se, pored verskih svetinja, nalaze grobovi etiop. kraljeva. 492. AKT (lat.) 1) in, postupak, radnja. 2) u pravu: svaki pravni posao, svaka sudska radnja, svaka isprava. 3) u likovnim um. naga ljudska prilika; najvie je radili st. Grci, pa Italijani u doba renesanse i baroka; kod nas ga prvi slikao Vl. Bukovac. 4) u psih. proces kojim postajemo svesni neega. A. autentini, u pravu: svaka javna isprava, tj. isprava koju izdaje javni organ u krugu svoje nadlenosti, npr. notarijalni a., sudski a. A. vansudski, svaki pravni posao uinjen bez intervencije suda ili javne vlasti; supr. autentini akt. A. dvostrani, bilateralni, pravni posao gde je potrebna saglasnost dve ili vie volja; ugovor; supr. jednostrani a. A. disimulovan, pravni posao koji se hteo sakriti od treih lica pri simulaciji, ustvari bio pravni posao; npr. ako je poklon prijavljen kao kupoprodaja, pa se to otkrije, ostaje kao postojei disimulovan poklon, supr. simulovan a. A. dobroini, pravni posao kod kojeg se ne dobiva naknada za ono to je dano, npr. poklon: supr. teretni a. A. inter vivos, pravni posao koji ima da proizvede dejstvo za ivota (npr. poklon), a ne tek posle smrti jedne stranke; legat a. mortis causa. A. javni a. autentini. A. jednostrani, unilateralni, pravni posao gde postoji izjava samo jednog lica; npr. testament; supr.: dvostrani a. A. meu ivim a. inter vivos. A. mortis causa a. inter vivos. A. nepostojei, prividni pravni posao koji nema izvestan bitni element, npr. venanje dva lica istog pola; njega svaka vlast mora po dunosti i bez obzira na tui zahtev da proglasi za nepostojei, im u poslovanju sazna za njega. A. nitavan, prividan pravni posao, koji, pored svih elemenata uslovljenih zakonom za sklapanje pravnog posla, sadri jo i kakav zabranjen ili nemoralan dodatak, npr. brak izmeu srodnika u strogo zabranjenim stepenima; njega sud mora da proglasi za nitavan im to utvrdi. A. notarijalni a. autentian. A. oborljiv, pravni posao koji ima sve bitne elemente, uslovljene zakonom za njegovo sklapanje, ali pri ijem je zakljuenju jedna od stranaka neprecizno ili nepotpuno izjavila slobodnu volju; npr. venavanje otetom i neosloboenom devojkom; ako ta stranka bude to zahtevala u zakon. roku, sud e

proglasiti da nije ni postojao. A. onerozni a. teretni. A. poslednje volje, naredba uinjena za ivota od strane jednog lica o tome ta e biti sa njegovim imanjem za sluaj njegove smrti; sastavlja se kao testament ili kodicil. A. protivpravni delikt. A. sveani, posao koji se po zakonu mora uiniti u naroitoj formi. A. simvoliki, pravni posao, gde se putem znakova obeleava eljeno pravno dejstvo; npr. predaja tovarnog lista pretstavlja predaju tovara. A. simulovan, pravni posao koji prividno postoji, ali ga stranke u sutini nisu elele, ve ga sklopile da bi skrile pravu sadrinu a.; npr. ugovor o kupovini i prodaji umesto ugovora o poklonu. A. sinesagmatian, pravni posao koji proizvodi prava i obaveze obeju ugovornih strana. A. teretni, pravni posao kod kojeg se dobiva naknada za ono to se daje; npr. kupovina i prodaja (cena i roba). Akta 1) pismeni dokumenti u sudstvu i administraciji; res inter alios acta, latinski izraz koji oznaava da ugovori zakljueni izmeu stranaka nemaju dejstvo prema treim licima. 2) dela, memoari, ist. i apokrif. spisi. A. apostolorum, apokrif. spisi o radu apostola Petra, Pavla, Jovana, Tekle itd. A. graanskog stanja, protokoli u koje se upisuju injenice od uticaja na porod i pravni poloaj linosti: roenje, smrt, venanje, pozakonjenje, promena imena putem promene veroispovesti, usvojenje, razvod i priznanje vanbranog deteta; u Jugosl. ih vode parosi (u Vojvod. dr. matiari). A. diurna, novine u st. Rimu, pokrenute oko 131. pre Hr. A. croatica, hrv. istoriski spomenici (povelje, statuti), kao prva knj. zbirke Monumenta Slavorum Meridionalum, koju izdao I. Kukuljevi-Sakcinski. A. martyrum, ivotopisi muenika. A. o toleranciji, izdavana od strane vlasti pri odobravanju ispovedanja vere kakvoj sekti ili novoj veri. A. sanctorum, zbirka ivotopisa svih svetitelja: poeo da je izdaje jezuita an Bolan, a nastavili njegovi uenici. 493. AKTEON, sin Aristejev, a unuk Kadmosov po keri Aftinoji; u lovu po brdu Kiteronu zatekao Dijanu na kupanju, zbog ega ga ona pretvorila u jelena; ubrzo ga rastrgli njegovi psi. 494. AKTIV (lat.), radno glagolsko stanje. Aktiva (lat.), u pravu: pozitivne vrednosti ili dobra koja prinadlee jednom licu; obuhvata stvarna i trabena, prava toga lica, deo imovine u koju se raunaju i potraivanja, a ne raunaju dugovi; izlae se u bilansima na levoj strani; supr. pasiva. A. pomorske imovine, vrednost ili dobra, izloena riziku prilikom jednog putovanja na moru; obuhvata: brod, vozarinu i uzgredne i zamenske dabine. Aktivan, zauzimljiv, vredan, raden. A. bilans, kad imovina premaa dug. A. vojska, stajaa voj. A. glagol, koji je u radnom stanju. A. legitimacija, svojstvo koje se trai od tuioca da bi imao parninu sposobnost; prema njoj tuilac mora biti fiz. ili pravno lice i mora biti u pitanju njegov lini interes; u trg. pravu: pravo nekog lica da bude imalac men. i da to svojstvo, po potrebi, i sudskim putem odri ili stekne (npr.: pravo na tubu onoga koji je kraom, gubitkom i dr. lien men.). A. odbrana, sredstva koja slue za odbranu od napada iz vazduha: aeroplani, protivaeroplanski topovi, mitraljezi, reflektori sa prislunim aparatima i, eventualno, nevidljivi zraci; pasivna o. A. solidarnost, pravno stanje prema kojem se poverioci nalaze u takvom odnosu da mogu, svaki posebno, traiti naplatu celoga duga, a dunik se oslobaa prema svima ako dug isplati jednome od njih; a. s. se ne pretpostavlja, ko tvrdi da ona postoji mora to i da dokae. A. spoljna trgovina, kad izvoz nadmaa uvoz. A. sportist, koji moe da se takmii u svojim disciplinama. A. supstanca razvijaa, u fotografiji derivati benzola ili naftalina, koji imaju sposobnost da pretvaraju soli srebra, razloene svetlou, u metalno

srebro; dele se na brze (metol) i spore (hidrohinon, glicin); brze daju mekane i nene, a spore tvrde i guste negative. A. testamentarna sposobnost, poslovna sposobnost za pravljenje testamenta; ima je svako lice starije od 15 god. koje nije duevno bolesno ni stavljeno pod starateljstvo kao raspikua; izuzetno je nemaju monasi, jer njihovo imanje pripada po crk. pravu manastiru, i oni koji ne mogu na siguran nain iskazati svoju volju (nepismeni gluvonemi, nemi i slepi). A. tuberkuloza, kada u telu prisutni bacili tbk. priinjavaju poremeaj zdravlja i pojave bolesti, to ne mora da bude uvek; latentna tbk. A. ugalj, naroitim nainom dobiven ugalj od org. materija; odlikuje se veoma velikom aktivnou u upijanju gasova ili rastvorenih materija u tenom i gasovitom stanju; ima vel. primenu u thn. i hem. industriji, naroito u maskama za zatitu od bojnih gasova i tenih otrova. A. ciklon ciklon. A. lan, redovan lan nekog drutva, sa pravom glasa i izbora. Aktivatori kinaze. Aktivizam, u geol.: hem. dejstvo miner. masa; u polit.: doktrina koju njene pristalice tee da ostvare delanjem; u flz.: uenje da delalje i stvaranje sainjavaju sutinu svega to postoji i da su sve kult. vrednosti (nauka. um., moral, polit. itd.) samo sredstva za unapreivanje soc. razvitka i morala. Aktivisti, pristalice a.; u izvesnoj meri to su bili: stoiari, kad su traili da sve prouavanje stoji u slubi praktino moralnog ivota; Bekon sa svojim tvrenjem: Znanje je mo; Kant sa svojim uenjem o primatu praktinog uma; Gete sa tvrenjem: nije dovoljno znati, ve treba i delati; Karl Marks koji je rekao: Razni filozofi su samo na razne naine protumaili svet; ali je svima bilo glavno da svet treba izmeniti. Aktivitet, sposobnost za samokretanje i samoradnju; pripada, u veem ili manjem stepenu, ivim biima nasuprot anorg. telima. Aktivnost, radljivost, zauzimljivost, vrednoa. 495. AKTINIJA vlasulje.

496. AKTINIJUM, radioaktivni hem. element (Ac), postaje iz protaktinijuma, koji se najee nalazi u uranovim mineralima; po hemiskim osobinama slian retkim zemljama; emituje (-zrake; atom. teina 227; poluvreme 20 godina; od njega vodi poreklo itav niz radioaktivnih elemenata, koji se zavrava aktinijum-olovom. Aktinian, jakog hem. dejstva; fotohemija. 497. AKTINOBACILOZA (gr.), bolest goveda, slina aktinomikozi; prouzrokuje je naroit bacil; najee u Argentini; javlja se i kod oveka. 498. AKTINOLIT (gr.), zelen i vlaknast mineral amfibola.

499. AKTINOMETAR (gr.), sprava za merenje jaine sunevog zraenja; optiki ili el. pribor za odreivanje duine ekspozicije u fotografiji. 500. AKTINOMIKOZA (gr.), oboljenje oveka i ivotinje (goveda i svinja) izazvano specijalnom gljivicom koja se nalazi na zrnu rai, jema i penice; inkubacija dua od mesec dana; bolest karakteriu otoci i gnojenje (apscesi, fistule) naroito na licu, ustima, vilici i grudnom kou; moe da se prenese i u plua, creva i bubrege. Leenje operacijom, zraenjem, jodnim preparatima. Aktinomiceti (Actinomycetes), nie gljive; paraziti, uzronici opasnih oboljenja u ovejem i ivotinjskom organizmu ili u simbiozi s viim biljkama.

501. AKTINOMORFAN (gr.), zrano simetrian organizam ili njegov deo, npr. cvet rue; supr. zigomorfan. 502. AKTOR (lat.), u pravu: lice koje podie tubu radi zatite svojih prava.

503. AKTUALAN (lat.), sadanji, stvaran, moguan. Aktualizam, flz. uenje da je sutina sveta bivanje i delanje, a ne neko bie; u st. Grkoj njegov pretstavnik Heraklit, a u savremenoj flz. Iks. Bergson, po kojem sutinu sveta pretstavlja stvaralaka evolucija, zasnovana na ivotnom zamahu. Aktualist, pristalica a. Aktualistika psihologija, ui da se sutina duevnoga ivota sastoji u aktivitetu, ispoljenom u stvaralakim aktima rasuivanja, htenja, ocenjivanja. Aktualitet, oblik stvarnosti u kojem su jasno izraene sve njene odlike, potencijalitet. 504. ACTUS PURUS (lat.), ist akt, ista radnja, delatnost bez ikakve materije; prema Tomi Akvinskom bog je takva delatnost, za koju je stvarno sve to je moguno. 505. AKUZATIV (lat.), 4. pade; uz prelazne glagole oznaava predmet (zidam kuu), a slui i za pokazivanje pravca, cilja kretanja, mere i vremena; ide sa predlozima: meu, nad, pod, pred; kroz, niz, uz, mimo; na, o, po; za, u. 506. AKUMINKUM, rim. tvrava u D. Panoniji, kod Slankamena.

507. AKUMULATOR (lat.) el. povratni galvanski element koji svojim sastavom i sklopom omoguuje skupljanje el. energije, pretvaranjem u hem. energiju; najvaniji: olovni i Edisonov. Olovni se sastoji od meusobno povezanih ploa sunerastog olova (negativan pol) i ploa poroznog olovo-superoksida (pozitivan pol); elektrolit je oko 30/o vodeni rastvor hem. iste sumporne. kiseline, a elektromotorna sila jedne elije pri radu iznosi oko 2 V; kapacitet, tj. koliina struje koja se moe dobiti, zavisi od veliine i aktivnosti ploa; ne sme se vie upotrebljavati ako EM sila padne ispod 1, 8 V; prazne se sami od sebe i kad stoje neupotrebljeni; ispranjeni a. se puni uvoenjem jednosmislene el. struje, pri emu se negativan pol izvora struje vee za negativan pol a., a pozitivan za pozitivan. Edisonov ili elini a. sastavljen je od oksida nikla (pozitivan pol) i rastresitog gvoa (negativan pol); elektrolit je rastvor kalijum-hidroksida, napon jedne elije iznosi oko 1,35 V, a kapacitet zavisi od veliine aktivne povrine elektroda; znatno je neosetljiviji od olovnog i podnosi zloupotrebljavanje bez opasnosti za postojanost i kapacitet. A. toplote, naroiti zatvoren kazan, donekle ispunjen vodom koja se zagreva vikom pare iz kotla; kada kotao ne daje dovoljno pare, uzima se para natrag iz kazana na taj nain to se voda dovodi do isparavanja smanjivanjem pritiska. Akumulacija, nagomilavanje materijala koji taloe reke, lednici, morski talasi, vetar itd. usled smanjivanja njihove transportne energije. Akumulirati, nagomilati, sabrati, sakupiti. 508. AKURATAN (lat.), briljiv, veoma taan, savestan.

509. AKUSTIKA (gr.), nauka o zvuku. Akustikus (nervus acusticus), 8. lubanjski ivani par, kohlearna grana slui oseaju sluha, vestibularna grana organu ravnotee ( ivac). Akustian, zvuan, koji daje dobar zvuk ili dobro prenosi zvuk; npr. a. sala, a. pozorite. Akustiar, osoba ije je seanje vezano za zvuk rei. Akustiki centar, mesto u slepoonom renju kore vel. mozga, u kojem se zavruje a. nerv iz unutarnjeg uha.

510. AKUT (lat.), otar naglasak u gr. gram. ('); U prasl. dugi nagl. koji je u tokavskom dijalektu preao u kratki nizlazni, a u akavskom u naroito dugi naglasak (mltim, mltim, krlj, krlj). Akutan, otar; u med.: a. bolest, za razliku od hronine, ima nagao poetak, tei tok i ogranieno i krae trajanje. 511. AKUER (frc.), lekar koji se bavi trudnoom, poroajem i babinjem. Akuerstvo, babiluk, primaljstvo; nauka o trudnoi, poroaju i babinju. 512. ACCELERANDO (it.), u muz.: postupno bre, sve bre i bre; supr. ritardano. Akceleracija, ubrzanje. 513. AKCENAT (lat.), naglasak, isticanje jednog sloga jainom izgovora i tonskom visinom; naroit znak za obeleavanje toga naglaavanja; imaju ga ne samo rei ve i reenice (logiki a.); u sh. jeziku je slobodan, tj. moe menjati mesto u istoj rei (itam -- itamo) i muzikalan, tj. ton se moe dizati i sputati; najzad, moe biti dug ili kratak. U knji. izgovoru ih ima 4, od kojih 2 silazna: dugi (): mir, glavu, piem; kratki ("): boga, nogu, nosim; 2 uzlazna: dugi (): mira, glva, pisati; kratki (`): noga, devojka, nositi; silazni mogu biti samo na prvom slogu, pa se stoga prenose na predloge (kuu: u kuu, vrat: za vrat); uzlazni ne mogu nikad biti na jednoslonim reima i na poslednjem slogu; otstupanja od oba pravila postoje samo u nekim narejima: reeniki a., nalazi se obino na poetku ili svretku: ili se najjae naglasi prva re, pa potom sve vie pada, ili obrnuto; ako se neka re u sredini naroito istie onda je to logiki a. U um.: izrazitost, karakter. reljefnost. Akcentovati, naglasiti; staviti akcenatske znake na napisane rei. 514. AKCEPT (lat.), men. prijem, izjava trasata data na samoj men. kojom priznaje sebe za glavnog men. dunika. Prema tome, a. se ne moe staviti na kopiji (prepisu) ili alonu. Moe biti samo pismen; izraava se obino reju: primljena, prihvaena, priznajem, kojoj sleduje potpis i datum (izrian a.), ali je, sa jedne strane, dovoljan i sam potpis na men. (preutan a.), a s druge a. ne mora biti datiran. Izuzetak postoji u ovom pogledu samo kod men. na odreeno vreme po vienju i kod men. s odreenim rokom za prezentaciju na a. ( 24. Men. zak.). Mesto akceptiranja i svota koja se akceptira mogu ali ne moraju biti oznaeni (ovo ne vai za a. koji se daje za sumu manju od one oznaene na men. (delimian ili nepotpun a.) gde oznaka sume koja se akceptira neminovna). A. daje samo trasat. Izuzetno od toga, men. moe akceptirati svako drugo lice, ako ga trasat ili ma koji od indosanata oznai kao ono koje po potrebi ima da da a. (a. po potrebi ili po nudi). Osim toga moe i neko tree lice (van men. obaveze) ili neko od potpisnika, po sopstvenoj inicijativi uiniti ast trasantu i akceptirati men. (a. za ast). I u ovom sluaju a. se ispisuje na men. ili u protestu (ako je podignut protest). Akceptant, primalac men. Akceptacija naslea, izjava kojom se pozvani naslednik izjanjava da se prima naslea, popisom zaostavtine ili bez nje; ako se primi bez popisa, onda odgovara za sve pokojnikove dugove i svojim i nasleenim imanjem, a ako se primi sa popisom, onda odgovara samo do visine vrednosti nasleenog imanja; a. je formalni pravni posao i vri se pred sreskim sudom; ko pone da raspolae nasleem pre takve izjave smatra se da se primio bez popisa. 515. AKCESIJA (lat.), prirataj; pojava da se pravo sopstvenika proiruje i na sporedne delove gl. stvari koja se nalazi u njegovoj svojini. A. dravine, uraunavanje vremena dranja prethodnog draoca, savesnog i zakonitog, onom draocu koji od njega

izvodi svoje pravo. A. temporis, sraunavanje roka zastarelosti u sluaju meanja subjekata. Akcesoran, pridodat, sporedan. A. obligacija, zavisi od glavne, tako da je dunik po takvoj o. obavezan na isplatu samo radi sigurnosti gl. obaveze; npr. jemstvo je obaveza koja slui za sigurnost gl. duga. A. potraivanje, sve ono to poverilac moe traiti uz gl. trabinu, kao: interes, kazne, prirataji, plodovi i naknada tete zbog neblagovremenog izvrenja ugovora. A. pravo, ima a. prirodu; zavisi uvek od sudbine gl. prava. A. ugovor ugovor. A. hipoteka hipoteka. Accessorium sekuitur principale, izraz koji u pravu oznaava da a. pravo deli sudbinu gl. prava i da sporedna stvar deli sudbinu gl. stvari (npr. ponitaj zajma niti i poboni ugovor o interesu; prodaja zemljita pretstavlja i prodaju zgrade podignute na njemu). Akcesorijus (nervus accessorius), 11. lubanjski ivani par, oivava (pokreta) neke vratne miie ( ivac). Akcesornost jemstva jemstvo. 516. AKCIDENCIJA (lat.), sluajna, promenljiva osobina ili stanje neega; po Kantu naroiti naini postojanja supstancije; supstancija, atribut. 517. AKCIZA (nlat.), posredni porez koji naplauje drava ili samoupravna jedinica na unutarnju potronju (piva, rakije, eera, uglja itd.). 518. AKCIJA (lat.) 1) delo, radnja, delatnost. 2) rad na ostvarenju neke zamisli. 3) deo drutvenog kapitala, obrazovanog od vie uesnika ( deonica). 4) isprava koja slui za dokaz o uplaenom delu drutvenog kapitala; moe da glasi: na ime ili na donosioca; za njeno vlasnitvo su vezana prava akcionara (pravo na biranje u upravni i nadzorni odbor, pravo na deo dividende itd.). 5)actio, u pravu: tuba; pravo izvesnog lica da sudskim putem ostvari ono to mu se duguje ili mu pripada; prelazi i na naslednike; tube mogu biti: line (da izvesno lice potuje pravo ili izvri svoju inidbu), stvarne (da se utvrdi i ostvari kakvo stvarno pravo), meovite (da se prema izvesnim licima utvrdi neko stvarno pravo, npr. da se utvrdi granica svojine). Ranije je postojalo pravo na tubu samo za ona prava za koja je to u zakonu bilo predvieno; danas ima prava da podie tubu svako ko ima interes da titi svoje pravo, samo ako mu to pravo nije izrino oduzeto zak. naturalne obligacije.A. utilis, u rim. pravu tuba koja nije stvorena, ali koju je pretor stvorio po ugledu na jednu ve postojeu tubu. Actiones leges, u rim. pravu one tube koje je a. izreno predvideo za zatitu izvesnih subjektivnih prava. Akcionar, vlasnik jedne ili vie a.; suvlasnik akc. drutva ( deoniar). Akcionarsko drutvo, u irem smislu: svako trg. drutvo, iji kapital ili glavnica bar jednim delom podeljena na a.; u uem smislu trg. drutvo ija cela osnovna glavnica (drutveni kapital) podeljena na a. Po Zak. o a. d. podlee nadzoru drave. Zbor akcionara bira iz svoje sredine upravni i nadzorni odbor; thn. voenje poslova se poverava direktorima, koji ne moraju biti ni akcionari ni lanovi upr. odbora. Akciski kapihal, deli se na vei broj jednakih a. koje glase na okrugle iznose od 100, 1000 i vie d. Akcioni radijus, duina puta u morskim miljama ili km koju moe prevaliti brod ili avion, a da se usput ne snabdeva pogonskim materijalom. 519. AKCIJUM, grad i rt na obali Artskog Zal., u Gr., gde je Oktavijan pobedio Marka Antonija i Kleopatru 31. pre Hr. 520. AKCIPIJENS (lat.), lice koje stie kakvo pravo od drugoga, tradensa; kupac je a. kupljene robe, a prodavac tradens.

521.

AKA, jaspra, tur. naziv novca.

522. AKAR 1) 53 km duga r. u Bug., pritoka Dunava. izvire ispod pl. Babina Nosa na bug.-jel. granici. 2)vee selo (oko 3000 st.) na uu 1), blizu Vidina; u blizini ruevine rim. grada Raciarije. 523. 524. 525. AKAM, musl. veernja molitva sa klanjanjem. Al (ar.), lan pred imenicama, npr. al-kohol, al-gebra i dr. Al, hem. znak za element aluminijum.

526. ALA, hala ili lamnja, demonsko bie; ivi u oblacima, donosi nevreme i upropauje letinu; u tom sluaju zmajevi se bore s a. I ljudi mogu biti haloviti, onda su nenasiti. Slina verovanja kod Arbanasa i Grka. 527. ALABAMA, 1 od SAD, na JI (134 660 km2 2,6 mil. st.), 1 delom izbija na Meksikansko M.; klima u najveem delu zdrava, samo u obl. Meks. M. topla, vlana i nezdrava. itarice, pamuk, e. trska, duvan, j. i sr.-evr. voe, stoarstvo i umarstvo; ima uglja i gvoa; metalurka i tkst. ind., izvoz pamuka, minerala i drveta. Najvee pristanite i trg. mesto Mobile, gl. grad Mongomeri. 528. ALABASTAR (Alabastra, st. eg. varo), kristalast, zrnast, sasvim beo prozraan varijetet gipsa; ima ga u Erdelju, p., Eg. i It.; upotrebljava se za izradu ukrasnih predmeta i u vajarstvu. Orijentalski a., trakasti krenjak iz Eg. 529. 1/4. ALA BREVE TAKT (it,), takt 2/2 u kojem osn. jedinica za brojanje 1/2 note a ne

530. ALAGOVI Aleksandar zagreb. bisk. (1830.-1837.), dobrotvor sirotinje; otvorio sirotita u Zagrebu i Poegi. 531. ALADIN ili udnovata lampa, naslov jedne prie u 1001 noi.

532. ALAJ (tur.), svrstana eta; gomila, skup, mnotvo. Alajbeg, beg, vo alaja. A. slama, blago bez gospodara. 533. ALAJBEGOVI Ibrahim paa, Peevi ( 1650.), tur. vojskovo i istorik; sluio na raznim visokim poloajima i uestvovao u mnogim bitkama, umro na poloaju efa finansija Bosne; napisao Tarihi peevi i u njoj obradio najsjajnije doba tur. carstva (1520.-1640.). 534. ALALA (ar.-tur.), narukvica.

535. ALAMANI 1) Alemani, savez vie germ. plemena. nastanjenih u st. doba na gornjoj Rajni i g. Dunavu; potukao ih Klovis (499.); po njima Francuzi nazvali sve Nemce Alemanima. 2) Luii (1495.-1556.), it. lirski i epski pesnik, poznat naroito po svojim didaktinim spevovima Poljski rad, Avarkida. 536. ALAMANKA vodnjaa.

537. ALANDSKA OSTRVA u Botniskom Zal. (1442 km, 27 375 st.), 1921. g. pripala Finskoj; gl. grad Marijehamn. 538. ALANI, varvarski narod; iveo krajem st. v. izmeu Azovskog M. i Kavkaza; pod navalom Huna doao u Evr., opustoio Galiju (406.) i prodro u p. gde ga unitili zap. Goti. 539. ALANTOIS, izduen embrionalni organ u obliku kese kod viih kimenjaka (reptila, ptica, sisara) i oveka, postaje od embrionalnog creva i igra vanu ulogu za vreme embrion. ivota kao mokrani rezervoar i kao organ za disanje; kod oveka i ostalih sisara ulazi u sastav vodenjaka; embrionalni zavoji. 540. ALANUS AB INZULIS (Alain de Lille, oko god. 1114.-1202.), filozof, teolog, alhemist i pesnik; gl. zbirke Anticlaudianus, Doctrinale i dr. 541. ALLARGANDO(it.), u muz. postupno sporije.

542. ALA RINFUZA (it.), pravni izraz, znai da se roba isporuuje bez tare, rasuta u vagonu, lepu itd. Ovde prodavac ne odgovara za pakovanje. 543. ALARIH I, vizigotski kralj, (370.-410.); opljakao B. P. i napao na It. 400. g., ali ga vojvoda Stilihon odbio. Posle Otilihonove smrti zauzeo i opljakao Rim 410., a zatim ubrzo umro; pogreben u koritu r. Buzenta. 544. 545. 546. ALARM (it.-frc.), uzbuna; poziv na oruje. ALARODSKA (alaroidska rasa), prednjeazijska r. ALAS, halas (ma.), ribar, lice kom je ribolov zanat.

547. ALASIJA, u st. veku kraljevina; obuhvatala Kipar i kilikisku obalu do Aleksandrete. 548. ALAT (tur.) 1) pomono sredstvo koje poveava uspenost ljudske delatnosti ( orua). 2) boja kod konja; dlake jednostavne, crvene boje, koja ide s jedne strane u utu a s druge u riu: otvoren, zatvoren, zlatno, divlje-kestenjasto a. 3) vavilonska boginja podzemnog sveta; kod Arabljana, pre Muhameda, boginja zla, mraka i noi. 549. ALAUN (lat.) stipsa.

550. ALAUPOVI Marko d-r, knji. nazvan Tugomir ( 1871.), knji. i nac. radnik; 1918. lan Nar. vea, u 1. jel. vladi min. vera; ponova min. u vladi od 6./1. 1929. Pisao pesme (1 zbirku izdala Matica hrv.) koje nisu od vee vrednosti; korisnije mu stud. iz bos. knji, o I. F. Jukiu i bogomilima. 551. ALAH (semitskog porekla; u jevr. Eloah, Elohim = bog); po uenju islama postoji samo bog A. a Muhamed njegov prorok. 552. ALAHABAD, varo (157 200 st.) i reno prietanite u Brit. Indiji na uu Damne u Gang; gl. mesto prov. Agre i trite za e. trsku i pamuk; univerzitet.

553.

ALA (rus), liker od kima.

554. ALBA, alba vestis (lat.), duga bela odea koju nose kat. i angl. evet. o crk. obredima. 555. Hol. ALBA Ferdinand Alvares (1507.-1582.), p. vojskovo i dravnik; namesnik u

556. ALBA JULIA, varo u Erdelju (10 000 st.); mesto krunisanja rum. kraljeva. A. Longa, st. grad u Laciju kod dananjeg mesta Albano; osn. ga Enejin sin Askanije, a poruio rim. kralj Tul Hostilije. 557. 558. ALBAN, brdo u Laciju nepod kojeg se nalazila Alba Longa. ALBANI, gl. grad SAD Nju-Jork na r. Hadzonu, 130 000 st.

559. ALBANI Franesko (1578.-1660.), it. slikar iz bolonjske k., pretstavnik baroka, vet i okretan, ali manirisan i suh umetnik. 560. ALBANIJA Arbanija.

561. AL-BATANI (850.-929.), ar. astronom, nazvan ar. Ptolemej; u knjizi Nauka o zvezdama ispravio mnoge pogreke aleksandriskih astronoma; otkrio osn. obrazac sferne trigonometrije. 562. ALBATROS (Diomedea eksulans), vsl. morska ptica, iz reda Tubinares; rairenih krila meri do 4 m; lee na okeanskim o. u J. Moru. 563. ALBEDO (lat.), odnos koliine odbijene i rasute svetlosti prema koliini primljene svetlosti. 564. ALBENIC Isak ( 1860.), p. kompozitor i pijanist. U delima, naroito klavirskim, pulzira panski nar. muz. stil. Komponovao oratorijum Hristos i nekoliko opera. 565. ALBER Een (d'Albert, 1864.-1932.), frc. kompozitor i pijanist; poreklom Nemac. Komponovao; opere (10, najbolja U dolini; poslednja Mister Vu), kamernu: i vokalnu muz. Preradio Bahova dela za orgulju. 566. ALBERIH, vilinski kralj iz nem. epa Nibelunzi; patuljak; uvar blaga u podz. svetu. 567. ALBERT 1) Veliki (Albertus Magnus, 1193.-1280.), dominikanac, biskup u Regensburgu, skolastiar prirodnjak i bogoslov, uitelj Tome Akvinskog; zbog uenosti zvali ga Doctor universalis. Prvi sistematisao Aristotelovo uenje, uzimajui pri tom u obzir ar. komentatore, i preradio ga u hri. duhu. 2)A. I, belg. kralj (1909.-1934.), odupro se nem. najezdi za vreme svetskog rata. 568. ALBERTA, prov. (661 160 km) na 3 Kanade, zasejana itaricama. Gl. mesto Edmonton.

569. ALBERTAL Ivan (1. pol. 17. v.), arhitekt i vajar, rodom iz Slov., od 1630. iveo u Zagrebu i izmeu 1632.-1647. radio na svodu, tornju, oltarima i gl. portalu Saborne (stolne) crkve u Zagrebu. 570. ALBERTI 1) Leon Batista (1404.-1472.), it. arhitekt, slikar i um. istoriar i kritiar; jedan od tvoraca renesansnog stila u arht. i najuticajniji pisac svog vremena. 2) Matija, Splianin (1555.-1624.), pravnik n pesnik. 571. ALBERTINA, beki muzej, najuvenija svet. zbirka crtea i gravira, nazvana po hercogu Albertu od Saksen-Teena, koji je osn. u 18. v. 572. ALBERTOVO JEZERO, u i. Afr., postalo u jednoj potolini; 5 335 km; kroz njeg protie Nil. 573. ALBII MONTES, rim. naziv za Kapelu.

574. ALBIANI (po mestu Albi), katari (isti), jeretici koji se pojavili i rairili u j. Frc. krajem 11. v. Propovedali apostolski prosto hrianstvo. Po naredbi pape Inoentija III Simon Monfor poveo protiv njih krst. rat (1209.-1229.) u toku kojeg njihov pokret uguen. 575. ALBINI Sreko ( 1869.), kompozitor, dirigent, o. direktor Opere u Zagrebu. Komponovao: uvertiru Tomislav, kantatu etiri god. vremena, balet Plitvika J., operu Marion; opereta Barun Trenk; ima nac. ton. 576. ALBINIZAM (nlat.), nasledni nedostatak pigmenta, potpun ili delimian, u koi, kosi, nekad ogranien samo na oi (zbog krv. sudova koji se vide kroz duicu, oi crvenkaste). Kod ljudskog roda najei kod Crnaca. Albin, albino, osoba obolela od a. 577. 578. 579. 580. ALBION, ime kojim st. Kelti nazivali V. Brit. ALBIT, mineral, natrijumaluminijev silikat iz grupe feldspata. ALBOIN, langobardski kralj iz 8. v.; zauzeo It. do Tibra; ubijen 753. ALBONA, rim. varo u Istri, si. od Rae, dan. Labin.

581. ALBREHT 1) A. I Austriski, nem. car (1298.-1308.); ubio ga Jovan vapski. 2) A. II, nem. car (1438.-1439.); zaveo red u Nem. i definitivno utvrdio vlast Habzburgovaca. 3) Braniborski (1490.-1568.), poslednji potomak 4), vel. majstor viteko-kaluerskog reda maenosaca; u doba reformacije sekularizovao Prusku i pretvorio u svetovnu vojvodinu (1525.). 4) Medved (1106.-1170.), brandenburki markgrof, osn. brandenburke dinastije; pokorio pleme Ljutia i zauzeo Branibor (1157.). 5) princ od Saksen-Koburg Gote (1819.-1861.), oenio se 1840. engl. kraljicom Viktorijom; nazvan princ - koneor. 6) Fridrih Rudolf (1817. -1895.), austr. nadvojvoda i maral; pobedio Italijane kod Kustoce 1866.; pristalica okupacije B. i Iks. i austr. prodiranja na Balk. 582. ALBREHT 1) Ivan ( 1893.), slov. pesnik i pripoveda, u ijim delima ima oseajnosti, topline, etnogr. elemenata i um. realizma; zbirke pesama: Slutnje, Mlada

greda, Zelena livada; pripovetke: Paberki iz Roa, Ranjena gruda, Andrej Ternouc. 2) Fran ( 1389.), slov. pesnik i prev.; zbirke pesama: Mater dolorosa, Pesmi ivljenja. 583. ALBUKERKE Alfons (1453.-1515.), port. moreplovac; bombardovao Kalikut, zauzeo Ormuz, Sokotoru, Gou, Malaku, Malajski Arhipelag i N. Gvineju, i osn. port. kolonijalno carstvo u Indiskom Ok. 584. ALBUM (lat.: belo), knjiga za skupljanje slika, maraka i dr.; spomen-knjiga. A. pot. maraka filatelija. 585. ALBUMEN, albumin (lat.), belanevina; materija koja se sastoji od ugljenika, kiseonika, azota, vodonika i sumpora; nalazi se u tkivu organizma, semenu biljaka, krvi, belancetu i dr.; pod uticajem toplote, alkohola i kiselina zgruava se; upotrebljava se za bistrenje sirupa, vina, sireta; u med. protiv trovanja sublimatom. Albuminurija, pojava belanevine u mokrai. Uzrok: razna oboljenja bubrega (nefritis), zastoj krvi u bubrezima (staza), pri sranim oboljenjima sa dekompenzacijom. Albumoze, denaturisane belanevine; nastaju prilikom svarivanja belan. materija u elucu i crevima. 586. ALVAREZ 1) Aleksandro ( 1868.), j.-amer. pravnik, priznati strunjak u obl. meunar. prava. 2) don Hoze (1768.-1827.), p. vajar; gl. delo Ganimed. 587. ALVADIJA halvadija.

588. ALVEOLA (lat.), mala upljina: u vilicama, za zub; u pluima, mehuri koji prima vazduh; kod nekih lezda, kruni prostor za sakupljanje izluene sadrine (na sl. pluna a.). 589. ALGAU (Allgu), upa u Alpima, u slivu Ilera, podeljena izmeu Bavarske, Virtemberga i Tirola. Algajsko govee, mleni tip g., svetlosive do smee boje; dobro i za tovljenje; daje proseno 3100 kg mleka god.; u nae krajeve uvedeno krajem 19. v. 590. ALGE (Phycophyta, Algae), grupa biljaka, niske organizacije koje ive veinom u vodi (slatkoj, slanoj, brakinoj), ree na vlanoj zemlji ili na suhim mestima (kori drvea, zidovima, stenama); telo im proste grae: nema podele na koren, stablo i lie ( talus); veoma raznolikog oblika i veliine: od mikroskopskih jednoelinih, loptastih, unastih i dr. oblika, i vieelinih konastih (prostih, razgranatih) do gigantskih mnogoelinih morskih a. Mnoge spoljanou potseaju na oblike viih kormofitskih biljaka. U elijama su hloroplasti (1 ili vie, razliita oblika), koji im omoguavaju samostalnu ishranu (autotrofni organizmi). U nekih a. hlorofil maskiran nekom drugom bojom: fikocijanom (modra), fikofeinom (mrka), fikoeritrinom (crvena). Razmnoavaju se bespolno zoosporama i polno oploavanjem gameta; mnoge vegetativno, odvajanjem pojedinih delova talusa. Dele se u vie klasa. Mnoge morske a. od vel. privr. znaaja: iz nekih se dobiva jod, neke slue kao ubrivo. 591. ALGEBRA (ar.), po naslovu Al-Hvarizmijeve knj.: Al dabr va l Mukabala (Uspostavljanje i nasuprot-stavljanje, naime lanova jednaine). Nia a. (deo opte aritmetike): raunanje s optim brojevima; via a. ispituje osobine, mogunost reavanja i prirodu a. jednaina. Jednaine 1. i 2. stepena (ax + b = 0, ax^2 + bx + c = 0) reene jo u st. doba; Kardano izneo (1545.) prvi reenje jednaine 3. stepena, malo docnije

Ferari reenje jednaine 4. stepena. Gaus dokazao (1700.) da svaka a. j. ima korene (reenja), dok Abel dokazivao da se jednaine 5. i vieg stepena u optem sluaju ne mogu algebarski reiti (1824.). Galoa dao (1832.) osnove moderne a. uvoenjem teorije supstitucija i pokazao da svakoj a. j. odgovara 1 grupa supstitucija iz koje se moe zakljuiti da li se i na koji nain ova j. moe svesti na jednostavnije. Kad su koeficijenti racionalne funkcije jedne ili vie promenljivih, promenljiva x odreena tom j. naziva se algebarska funkcija tih promenljivih; krive ili povrine ije su jednaine a. f. nazivaju se a. krive, odnosno povrine. A. broj broj. A. zbir, zbir pozitivnih i negativnih lanova. A. izraz matematiki izraz. 592. ALGESIRAS, mesto u p. u kojem 1906. meunar. konferencija izgladila sukob izmeu Frc. i Nem. zbog Maroka. 593. ALGOKRATIN, fabr. lek za ublaavanje bolova; sadri: kofein, piramidon, fenacetin u hem. spoju. 594. ALGOL, Meduzina glava, promenljiva zvezda u sazveu Perseja.

595. ALGOLAGNIJA (gr.), psihoseksualne anomalije ija zajednika crta bol kao izvor sladostraa ( mazohizam, sadizam). 596. ALGOMERIDI, mavarska dinastija u Granadi (1263-1492.).

597. ALGONKINI, grupa indijanskih plemena u Sev. Amer., na Labradoru i u obl. izmeu j. obale Hadzonova Zal. i Velikih J.; nekada snana, sada malobrojna plemena; neka sasvim izumrla. Algonkijum arheozoik. 598. ALGORITMUS (ar.-lat.), pravilo za raunanje, postupak koji konanim brojem operacija daje reenje, ali ne i konani obrazac. Logiki a., pokuaj da se logike operacije zamene znacima i raunanjem. U novijoj flz. engl. matematiar Bul pokuao da svede logiku na algebru; taj se pravac u logici oznauje kao Bulova a. ili algebra logike. 599. ALGRAFIJA (lat.-gr.), pripremanje slika za tampu na aluminiskim ploama u litograf. thn. 600. ALDANOV Mark, Landau ( 1889.), jedan od najistaknutijih savr. rus. pisaca u emigr.; otar tuma i taan prikaziva ist. dogaaja, linosti i sredine; tampao nekoliko ist. romana, portrete polit. linosti i kritike eseje; gl. dela: Mislilac, Klju, Deseta simfonija, Bekstvo i dr. 601. ALDEBARAN (ar.), zvezda 1. prividne veliine iz sazvea Bika.

602. ALDEHIDI, isparljive tenosti karakteristinog mirisa, koje postaju blagom oksidacijom primarnih alkohola. Lako oksidiu u kiseline, pa slue kao jaka redukujua sredstva. Od ovih najjednostavniji formaldehid. Aldol, gusta tenost, postaje polimerizacijom a.; ima funkciju i alkohola i a. 603. ALDOBRANDINI Silvestar (1499.-1558.), slavan firentinski pravnik.

604. ALDROVANDA (Aldrovanda vesiculosa, fam. Droseraceae), viegod. biljka, bez korena, slobodno pliva po vodi; prljenasta lista, pojedinanih zelenkastobelih cvetova, plod aura; ivi u plitkim stajaim vodama, veinom izmeu trske, u Evr., sr. Afr., Az.; spada u insektivorne biljke; insekte hvata preklapanjem polovina liske du sr. nerva (slino muholovci); preklapanje se vri pri dodiru miogih senzibilnih dlaka na povrini liske; naroite lezde lue encime koji svaruju telo insekta. 605. 606. ALDHELM (oko 640.-709.), engl. prosvetitelj; pisao na latinskom. ALE (frc.: Allez!), znak za po. borbe u maevanju.

607. ALEA IACTA EST (lat.: kocka je baena), rei koje izgovorio Cezar preavi s vojskom Rubikon (to je bilo zabranjeno vojskovoima koji dolaze iz s. It.) i stavivi tim sve na kocku; danas se kae prilikom svake smelije odluke. 608. ALEATORNI UGOVOR (lat.), sadri ustupanje neke koristi u budunosti koja je neizvesna i ije davanje zavisi od sree (npr. opklada, igra) ili sluaja (npr. osiguranje); tu se ne vodi rauna o srazmeri prestacija i nema mesta tubi za naknadu vie od polovine tete. 609. ALEVA PAPRIKA paprika.

610. ALEGORIJA (gr.), jedna ili vie reenica, ili ceo knji. sastav, ije znaenje drukije nego to se pie ili govori; davanje drukijeg smisla pojedinim reima, npr. krst i topuz kada se udare (Njego); u um. pretstava nekog pojma, npr.: aneo s palmovom granicom (= mir), lubanja (= smrt). 611. Alegorisati, izraavati se u slikama, zavijeno.

612. Alegorisko pozorite, vodi poreklo iz st. rim. trijumfa, a doivelo preporod u renesanskoi trionfu; zamenjuje lica alegorijama. A. tumaenje Sv. pisma, pravac u hri. nauci koji u reima nalazi i skriveno znaenje. 613. ALLEGRETTO (it.), u muz. umereno veselo i ivo, sredina izmeu allegro i andante. Allegro, u muz. ozn. za brzi tempo ili za brzi stav 1. kompozicije. 614. ALEZIJA, galska tvrava koju zauzeo Cezar, prilikom Vercingetoriksove pobune 52. pre Hr. 615. ALEJA (frc.), put izmeu 2 reda drveta ili cvea.

616. Aleksandar-Amaspandi 617. ALEKSANDAR, esto ime vladara i papa. Bugarska: 1) Jovan A. 2) Batemberg, knez (1879.-1886.), izveo ujedinjenje Bug. i I. Rumelije i pobedio Srbe kod Slivnice (1885.); zbaen posle pokuaja da oslobodi Bug. ruskog uticaja. Poljska: Jagelo, kralj Polj. i Litve (1501.-1506.). Rimsko carstvo: Sever, car (222.-235.), doao na presto u 13. god. posle svog roaka Heliogabala. Na njega imao vel. uticaj zapovednik garde Ulpijan. Bio pravedan i brinuo se za sirotinju, ali postupao strogo sa pretorijancima, koji se na pohodu u Galiju pobunili i ubili ga. Rumunija: 1) A. II, gospodar Vlake (1568.-1577.), tur. vazal. 2) A. IV Lapusneanu, gospodar Moldavske

(1552.-1561. i 1564.-1568.), tur. vazal. 3) Nikola, vlaki knez (1352.-1364.), sin Basarabin; proirio granice ovoje drave do Braile. Rusija: Nevski, vel. knez (1220.1263.), razbio veane na Nevi i maenosce na udskom J.; odvraao mirnim putem Tatare da ne pljakaju Rus. Zbog zasluga za pravoslavlje i sv. ivota proglaen u prav. crk. za svetitelja. 2) A. I Blagosloveni, car (1801.-1825.), sin Pavla I; popeo Rus. na stepen najvee sile; ratovao sa Napoleonom I i bio tuen kod Austerlica, Ejlaua i Fridlanda, zatim se 1807. izmirio sa njim u Tilzitu, ali posle 5 god. opet priao njegovim neprijateljima i najvie doprineo njegovom porazu. Ratovao i sa Tur. (1806.-1812.), pomagao srp. ustanke pod Karaorem i Miloem i samo njegovu zauzimanju na Porti ima se pripisati uspeh 2. ustanka; na bekom kongresu zadrao za Rus. Besarabiju, Finsku i dobar deo Polj.; osn. sv. alijansu; u unutranjoj politici bio prvo slobodouman, zatim se vratio reakcionarstvu; zavrio ivot kao mistik, a njegova iznenadna smrt u Taganrogu izazvala sumnju i razne pretpostavke. 3) A. II Oslobodilac, car (1855.-1881.), sin Nikole I; slobodouman vladar; izveo itav niz reforama: oslobodio seljake kmetstva, osn. obl. zemstva sa pravom da reavaju ekon. i prosvetna pitanja; zaveo porotu i zagarantovao sudijama stalnost. Kad se pri kraju vlade vratio reakciji, revolucionari ga ubili; ratovao sa Tur. radi osloboenja balk. hri. (1877.-1878.) i proirio granice u Turkestanu, Kavkazu i Krajnjem I. 4) A. III Mirotvorac, car (1881.-1896.), sin A. II, otpoeo rusifikaciju stranih naroda u rus. carevini, poboljao stanje radnikoj klasi i uticao da se osnuje Meunar. sud u Hagu. Pribliio se Frc. Srbija i Jugosl.: A. Karaorevi, A. Obrenovi, A. I. -- Pape: 1) A. III (1159.-1181.), protivnik Fridriha Barbarose protivu kog sklopio lombardisku ligu. 2) A. VI Bordija (1492.-1503.), odlian politiar; bio vie svetovni vladar nego papa; vodio ratove sa senjorima po It. i iveo veoma poronim ivotom. 3) A. VII (1655.-1667.), pripremao krst. rat protiv Turaka. -- A. sveti, aleksandriski patrijarh (312.-326.), na saboru u Nikeji uticao da se osudi Arijeva jeres. 618. ALEKSANDAR VELIKI, makedonski kralj, (336.-323. pre Hr.); nasledio oca Filipa. Vaspitao ga gr. filozof Aristotel. Ratovao sa Tribalima (335.), uguio gr. ustanak i razorio Tebu, zatim preao u M. Az. (334.), pobedio Darija, osvojio Eg. i pers. carstvo i dopro do Kaspiskog J.; preduzeo pohod na Indiju, ali morao da se vrati zbog pobune svojih vojnika, koji su propadali u pustinji Gedroziji. Na povratku oenio se u Vavilonu Roksanom, erkom jednog kneza, a docnije Statejrom, Darijevom erkom. Umro iznuren ratnim naporima, groznicom i neurednim ivotom u 33. god.; posle smrti dravu podelili njegovi gen. 619. ALEKSANDAR KARAOREVI (1806.-1885.), srp. knez (1842.-1858.). S ocem Karaorem preao 1813 u Austr.; vratio se u Srbiju 1839. i postao autant kn. Mihaila. Kad su ustavobranitelji sruili kneza, izabran na njegovo mesto, 2./9. 1842. Rus. vlada, kao zatitnica Srbije, nije priznala taj izbor, izvren bez sporazuma s njom, i stoga izbor obnovljen 15./6. 1843. Za njegove vlade uinjene mnoge reforme dotadanjeg poretka i stvorene mnoge ustanove: otvoreno preko 200 n. k. 1844. licej pretvoren u vel. uilite s I pravnim fak., Drutvo srp. slovesnosti poelo 1847. svoj nauni rad, 185Z. otvorena Nar. biblt., 1844. stvoren dr. zakonik, 1853. graanski-sudski postupak. U nac. politici Naertanije min. Ilije Garaanina izraeno 1844., iji program ve tada obuhvatao Srbe i Hrvate u celini, delimino i Bugare. Kad je 1848. izbila buna Srba i Hrvata protiv Maara, A. pomagao svoje saplemenike i poslao im Stevana Knianina sa

vel. brojem dobrovoljaca. Za vreme krimskog rata, ugroena od Austr., Srbija ostala neutralna. Na pariskom kongresu 1856. donele sile odluku da se zatita Rus. nad Srbijom zamenjuje jemstvom ovih vel. sila za njenu slobodu pod vrhovnom vlau sultanovom. U zemlji kneeva politika nije bila mnogo popularna, ponajvie zbog pritiska nedovoljno vete a suvie svojevoljne birokratije; ustavobranitelji izvrgli se u prilino bezobzirne oligarhe; sam A., iako dobronameran, bio lian i krut. To sve izazvalo jaku opoziciju u zemlji, koja na svetoandrejskoj skuptini 11./12. 1858. naterala: A. da podnese ostavku; napustio Srbiju i iveo otad ponajvie u A.-U. 620. ALEKSANDAR OBRENOVI (1876.-1903.), srp. kralj (1889.-1903.), doao maloletan na presto posle abdikacije svoga oca, kralja Milana. Posle smrti lana namesnitva Koste Protia dolo do sukoba izmeu radikalske vlade i njene veine u skuptini i namesnika (Jovana Ristia, Jovana Beli-markovia), koji su bili liberali; sukobi izazvali pad vlade i nove brutalne izbore pod vladom liberala, koji im nisu doneli veinu, pa se odnosi u zemlji jo vie zaotrili. Stoga A. vri dr. udar 1./4. 1893.: proglaava se pre vremena punoletnim, otputa namesnike i vladu, 1894. izvodi novi udar: ukida ustav od 1888. i vraa st. od 1869. Nestalan, esto menja vlade i svoje linije; uglavnom uvodi lini reim i suzbija radikalizam. U spoljnoj politici dri se najpre Austr., posle Rus, pred kraj ponova ide za Austr. Na njega neko vreme dosta uticao kralj Milan, koji 1897.-1900. proveo u Srbiji kao komandant aktivne vojske. A. se raziao i s ocem i uinio koban korak, kada se 1900. venao s udovicom Dragom Main, b. dvorskom damom svoje majke i enom sumnjive prolosti; da popravi lo utisak od te enidbe, poputa radikalima, stvara 1901. n. ustav s dvodomnim sistemom, i pribliuje se Rus., to ipak ne izmenjuje stvari nabolje. Nezadovoljstvo protiv kraljice, koja izaziva javni skandal svojom lanom trudnoom i koju kompromituju njena braa, raste sve vie i dovodi do veoma razgranate oficirske zavere. A. pokuaji da opoziciju uplai dovoenjem oficirske vlade pod pretsednitvom gen. Dim. Cincarmarkovia samo pojaavaju ogorenje: u noi 28.-29./ maja 1903. zaverenici oficiri prodrli u dvor, ubili A. i kraljicu i uinili tim kraj dinastiji Obrenovia; mada u pogledu polit. sposobnosti zaostajao za ocem, A. prvi poeo da radi na obnavljanju balk. saveza, buenju nac. svesti kod naeg ivlja u krajevima pod Tur. i ujedinjenju celokupnog naeg naroda. 621. ALEKSANDAR I UJEDINITELj, jsl. kralj (1921.-1934.), drugi sin kralja Petra I ( na Cetinju 4./12. 1888.). kolovao se u Rus, u paevskom korpusu; kad mu se stariji brat ore 15./3. 1909. odrekao prava na presto, A. postao prestolonaslednik; kao takav reorganizovao srp. vojsku; kao zapovednik I arm. vodio 1912. pobedonosne borbe sa Turcima na Kumanovu i Bitolju, a 1913. na Bregalnici s Bugarima. Kad se 11./6. 1916. kralj Petar zbog bolesti povukao od vladarskih poslova, A. primio regentsku vlast. U svet. ratu (1914.-1918.) A. bio vrhovni zapovednik srp. vojske. 1914. u 2 vel. borbe, Srbija potpuno razbila austr. vojsku; ali 1915., napadnuta od Nemake, Austr. i Bug., morala do podlegne. Srp. vojska se sa au povukla preko Arbanije na Krf, gde reorganizovana. Oporavljena ve. 1916. odlazi na solunski front i odnosi n. slavnu pobedu na Kajmakalanu. U jesen 1./9. 1918. srp. vojska sa saveznicima probila neprijateljski front na Dobrom Polju i potpuno rastrojila neprijateljsku vojsku. Te operacije vrene pod vrhovnim nadzorom samog A. Posle vojnikih uspeha doli dravniki. Po zakljucima srp. Nar. skuptine i Nar. vijea u Zagrebu proglasio A. ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u 1 dravu (1./12. 1918.). Posle smrti kralja Petra 16./8. 1921. postaje kralj.

Njegovom linom saradnjom stvorena 1921. Mala antanta, koju sainjavaju Jugosl., Rum. i SR. 1927. sklopljen savez sa Frc., a 1934. obrazovan savez u kojem su Jugosl., Rum., Tur. i Gr. U unutranjoj politici do 6./1. 1929. drao parlamentarni reim sa najirim slobodama; ali, kad je ovaj reim, zbog suvie zaotrenih partiskih odnosa, doveo do veoma tekih zapleta, a u 1 mah ak i do dravne krize, A. je ukinuo ustav (6./1. 1929.), pa zatim (3./10. 1929.) zamenio dotadanji naziv drave SHS imenom Jugoslavija. Istog dana izvrio podelu zemlje na 9 ban. i posebno podruje grada Beograda (sa Zemunom i Panevom). 3./9. 1931. proglasio ustav sa dvodomnim sistemom. U poslednje vreme ivo radio da popravi odnose sa Bug. Na putu u Frc., gde poao na vane pregovore, ubili ga 9./10. 1934. neprijatelji Jugosl. Bio oenjen (1922.) Marijom, erkom rum. kralja Ferdinanda; iz tog braka su: kralj Petar II i prinevi Tomislav i Andrej. 622. ALEKSANDOR, zlatnik od 20 d sa likom jsl. kralja Aleksandra I; tei 6,4516 g, finoe 900%, sadri ista zlata 5,8 g; nije u opticaju, jer ne odgovara dananjem zak. propisu da 1 zl. d ima 26,5 mg istoga zlata. 623. ALEKSANDRESKU Gregor (1812.-1885.), rum. pesnik romantiar; gl. delo: Razmiljanja i elegije. 624. ALEKSANDRETA (tur. Iskenderi), varo u M. Az. na Sred. M. (15 000 st.); izvozi vunu i kou. 625. ALEKSANDRIJA, grad i pristanite u Eg., na zap. kraju Nilove delte. Osn. Aleksandar Vel. (332. pre Hr.): u st. v. uvena sa svog svetionika i biblt.; u doba Ptolemeja, najvee um., kult., i ekon. sredite na I. Posle pada pod rim. vlast znaaj jo porastao: smatrana za 2. grad u celom carstvu. Danas grad mediteranskog tipa sa 575 000 st.; 4/5 eg. robnog saobr. ide preko A. Aleksandriski patrijarhat. Crk. u A. osn. evan. Marko, pa imala vel. ugled i ve u 5. v. proglaena za p. Patrijarsi Aleksandar, Kirilo, Atanasije Vel. vodili gl. re u raspravama o veri i prirodi Hristovoj. Docnije a. p. stradao od jeretika i islama; danas u prav. rukama, ali sa malim brojem vernika. A. prevod Sv. pisma Septuaginta. A. umetnost, deo jelinistike um. od 3. v. pre do 4. v. po Hr.; dela raena u A., prvenstveno za trgovce, bankare i visoke inovnike. U arht. stvorila raskone javne i priv. graevine, u slikarstvu dala odline portrete. koji uticali na postanak i stil viz. portreta; u vajarstvu negovala naroito idiline scene iz svakidanjeg ivota, veoma poetizovano; u primenjenoj um. ostavila majstorske radove u metalu, kamenu i staklu. A. filozofija, cvetala u A. u 1. v. pre i 1. po Hr.; meavina gr. flz. i istonjake mistike; gl. pretstavnici: Filon, Klemens iz A. i Origenes. A. kola, najvii bogosl. nauni zavod (akademija), osnovan u prvo hri. vreme; u njoj predavane i svetovne nauke; moda nastavak mnogoboakog univ. Muzeja; u bogosl. nauci zastupala mistino alegoriski pravac; iz nje izili mnogi crk. u.; krajem 4. v. izgubila svoj glas. 626. ALEKSANDRINAC, frc. dvanaestosloni stih kojim je bio napisan Roman o Aleksandru (iz 12. v.), po kojem i dobio ime; docnije obavezan u frc. klasinim tragedijama 17. i 18. v. Kod Francuza sastavljen od jamba, kod nas od troheja. Aleksandriska tragedija, napisana u a. stihu bez cezure ili sa njom (posle svakog 6. ili 4. sloga).

627.

ALEKSANDRISKI MUSKAT malaga.

628. ALEKSANDRIT, mineral, vrsta zelenog hrizoberila; danju zelen, na vetakoj svetlosti mutno-crven ili ljubiast. Nalazita: Ural i Cejlon. 629. ALEKSANDROVAC, ranije Koetin, varoica u Moravskoj Ban. (oko 3500 st.); trg. i izvozno mesto upskoga vina. 630. ALEKSANDROVI Ljubomir (1828.-1890.), slikar; izradio ikonostase u crk. banatskih sela Dinjaa, Monotore i Ferdina. U Muzeju kn. Pavla u Beogradu od A. vel. i lepa Beraica i 1 lik Hristov, u parohiskom zvanju u Panevu Tajna veera. Radio i portrete; u generaciji romantiara istie se kao fini crta i osetljiv kolorist. 631. ALEKSANDROVO 1) ranije Punat, varoica na o. Krku (2400 st.); vel. prir. luka; st. crkva sv. Donata; letovalite i kupalite. 2) dr. ergela kod Splita, gaji uglavnom ar. konje. 632. 633. ALEKSANDROPOLIS Dedeaga. ALEKSIJA (gr.), gubitak sposobnosti itanja pri ouvanom vidu.

634. ALEKSIJE, esto ime viz. i rus. careva. Vizantija: 1) A. I Komnin, car (1081.1118.), zbacio Niifora III, ratovao sa Normanima, Peenjezima i Turcima; suzbijao srp. aktivnost zetskog kralja Bodina i rakog upana Vukana i prisilio njihove naslednike da prema Viz. vode lojalnu politiku. 2) A. II Komnin, car (1180.-1183.), za ije vlade Nemanja zbacio viz. vlast, a Maari uzeli Dalm., deo Hrv. i Srema. 3) A. III Anel, car (1195.-1203.), brat Isaka Anela, tast Stevana Prvovenanog, vladar bez sposobnosti, na silu zakalueren posle napada krstaa na Carigrad. 4) A. IV Anel, car (1203.-1204.), sin Isaka Anela. Kad mu otac zbaen doveo krstae koji njemu i ocu vratili presto, ali ih opet zbacili. Ubio ga 5) A. V Duka Murzuflo, car (1204.); pokuao da brani Carigrad od krstaa, zatim pobegao, ali uhvaen i pogubljen. Rusija: 1) A. I Mihailovi, car (1645.1676.), otac. Petra Vel., proirio dravu u Sibiru i Ukrajini, koju dobio od Poljaka mirom u Andrusovu, 1667. Za njegove vlade popravljene crk. knjige, osn. 1. pozorite i bogoslovija, donesen novi zakonik koji seljake opet vezao za zemlju i zbog kojeg izbila pobuna seljaka pod Stenjkom Razinom (1668.-1671.). 2) A. Petrovi (1690.-1718.), sin Petra Vel., tajno radio sa bojarima protiv oevih reforama i beao od njega u inostranstvo, zbog ega baen u tamnicu u kojoj i umro. -- A. sv. 1) Boji ovek (oko 360.-411.), sin uglednog Rimljanina; na dan svoje svadbe napustio roditeljski dom i otiao u isposnike. 2) mitropolit kijevski iz 14. v.; izleio enu tatarskog hana Dabineka i izdejstvovao osloboenje rus. svet. od plaanja danka. Doprineo mnogo snaenju Moskovske kneevine. 635. ALEKSIN, komplement, supstanca koju ima svaki svei serum; neophodan za izazivanje hemolize i bakteriolize; biva uniten grejanjem na 55; stajanjem naglo gubi mo. 636. ALEKSINAC, varo i sresko mesto (5384 st.) na uu r. Moravice (Moravska ban.); uiteljska k., nia gmn. U A. Polju uspeva dobar moravski duvan.

637.

ALEKSIS Vilibald, pseud. Viljema Heringa.

638. ALEKSI 1) Anelko ( 1904.), vojvoda 1. srp. komitske ete koja zajedno s njim izginula na. etircima u borbi s Turcima. 2) Nikola (1811. ili 1812.-1873.), slikar, jedan od najplodnijih naih um.; ostavio preko 1000 ikona i oko 100 portreta. Kao slikar rel. kompozicija, meu prvima napustio barok i prihvatio klasicistiki pravac; boje neizrazite. 3) Stevan (1876.-1923.), slikar, unuk 2); naslikao mnogo slika; najvei napor uloio radei kompozicije iz nac. ist. na svodovima Preobraenske crk. u Panevu (Krunisanje Stevana Prvovenanog, Spaljivanje motiju sv. Save itd.); naslikao mnotvo ikona za razne crk. i priv. lica, radio i portrete i anr-scene. U osnovi realist, po formaciji akademik, ali najvie voleo da radi romantine kompozicije na nain blizak impresionizmu; usled tih protivrenosti njegovo celokupno delo daje neodreen i zbunjen utisak. 639. ALEM (tur.), dragi kamen, dragulj, dijamant.

640. ALEMAN Mateo (1548.-1609.), jedan od gl. pretstavnika p. pikarskog romana; njegovo gl. delo Gusman od Alfarae imalo vel. uspeha i u mnogim evr. zemljama. 641. ALEMANI Alamani.

642. ALENTAUN (Allentown), varo u Pensilvaniji (SAD); 120 000 st.; ind. (hem. i gvoa). 643. ALEP (ar. Haleb), grad (oko 200 000 st.) na S frc. Sirije sa razvijenom ind. svile, pamuka i izraevina od koe; izvozi ulje, ito, voe. 644. ALERGIJA (gr.), pojava da tbk.-om inficirano telo drukije reaguje na bacil tbk. i njegove proizvode negoli neinficirano ( tuberkulinska reakcija, Kohov fenomen). Alergine bolesti, pojave preosetljivosti nekih organizama na izvesne materije: hranu, lekove, praine, cvetni prah i dr.; npr. astma, migrena, koprivnjaa, senska groznica, ekcem, neki prolivi; izazivaju kojiput i naglu smrt. 645. ALEURON, aleuronat (gr.: brano), lepljiva belanevinasta materija u peninom zrnu i biljnim semenkama. 646. ALEUTI, narodi (2000) na istoimenom o.; govore jednim eskimskim narejem, ali nisu esk. porekla; veina primila prav. veru i rus. obiaje. Aleutska Ostrva, niz vulkanskih o. (produenje pol. Aljaske) dugaak 1750 km (38 000 km, 25 000 st., mahom ribara); pripadaju SAD. 647. ALEF, 1. slovo jevr. azbuke.

648. ALE, najvei lednik u Alpima (129 km), polazi sa vrha Jungfrau (4167 m) u Bernskim Alpima (vajc.) i silazi na J ka dolini Rone. 649. ALE Nikola (1852.-1913.), sl. izrazito nac. slikar; gl. dela: Vlast, etiri izvora dramske um. (ciklusi u Narodnom divadlu u Pragu), ivot st. Slovena (cikl.), Elementi, Siroe i dr.

650. ALEI Andrija ( posle 1503.), vajar i arhitekt, roen u Drau, uio u It., radio po Dalm. u 2. polovini 15. v. U Splitu gradio 1448. danas poruenu kapelu sv. Katarine; dovrio kapelu porodice Crnota u crk. sv. Jovana Evanelista na o. Rabu; gl. delo krstionica u trogirskoj katedrali (1467.), sa zanimljivim reljefima krtenja Hristova i sv. Jeronima; verovatno radio i na palati ipikovoj u Trogiru. Bio eklektik i tipian pretstavnik doba u kojem se meali gotski i renesanski elementi. 651. ALEOVEC Jakob (1842.-1901.), slov. knji., pripoveda i dram. pisac; gl. dela: Kustoca in Vis, Riet iz abjoka, Vojna na Turkem, Ne v Ameriko i dr. 652. ALIR, obl. u s. Afr., u primorju Sred. M. izmeu Tunisa i Maroka; na J granii sa Saharom; (574 452 km, 6 mil. st., veinom Kabila i Arapa; oko 840 000 su Evropljani, poglavito Francuzi). Stoarstvo i zemljr., koju Francuzi veoma unapredili (ito, j. voe itd.). Evropljani uveli vinogradarstvo; vino gl. izvozni artikal. A. pripada Frc. i deli se na 3 dpt. Gl. mesta: A. (226 000 st.), sedite istoimenog dpt. i cele obl., i Oran. 653. ALZAS (nem. Elzas), pokrajina u si. Frc.; obuhvata i. padinu Vogeza i l. stranu Rajnine potoline; 1870.-1918. pripadao Nem., a versajskim ugovorom ponovo vraen Frc. Pored Francuza i znatan broj Nemaca. Ima kamenog uglja, soli i miner. ulja. Rudarstvo i tkst. ind. Gl. grad Strasburg. 654. ALI 1) Ali-ben-Abi-Teleb, Alija, Muhamedov brat od strica, njegov zet i 4. naslednik (halifa, 656.-661.); preneo sedite halifske vlasti iz Medine u Kufu (Irak); ubijen od harinita. Kod iita, A. uiva vel. potovanje. Njegove pristalice alidi. 2) Mustafa sin Ahmedov, prozvan A., najvei tur. istoriar 16. v.; mnogostran naunik i kritiar; bio sekretar Ferhad-pae Sokolovia i proveo 8 g. u Bosni. 655. ALIAS (lat.), drugim reima, drukije, inae.

656. ALIBI (lat.), bavljenje u nekom drugom mestu, a ne npr. u mestu zloina; dokazati a., u kriv. pravu dokazati za neko lice da nije krivac, jer se u asu zloina nalazio na sasvim drugom mestu. 657. ALIBUNAR, sresko mesto u Dunavskoj Ban. (3980 st.); na pruzi Panevo-Vrac.

658. ALIGATOR, rod krokodila iji pretstavnici ive u vodama J. Amer. (vrsta mississipiensis), i Kine (vrsta sinensis); amer. a. moe dostii duinu od 4,5 m; koa se prerauje. 659. ALIGENI, plan. venac na I S. Amer., dug 2000 km (najvii vrh Mont Miel, 2045 m), dobro poumljen i bogat rudnim blagom (ugalj, gvoe, olovo, petroleum, bakar, cink, srebro). 660. ALIGIJERI Dante.

661. ALIZARIN, biljna boja, jedinjenje ugljenika, vodonika i kiseonika; nekada se dobivala iz broa; od 1869. sintetiki iz antracena; boji samo u prisustvu moila: sa stipsom crveno, sa zelenom galicom crno ili ljubiasto.

662. ALIJA 1) reica blizu Rima na kojoj Gali potukli Rimljane, pa onda zauzeli Rim 390. pre Hr. 2) Ali 1). 663. ALIJANSA (frc.) 1) savez. 2) u pravu srodstvo po tazbini, afinitet. 3) A. sveta, savez evr. vladara, sklopljen 1815. na potstrek rus. cara Aleksandra I, u cilju da sve sporove reavaju mirnim putem u duhu Sv. pisma. U savez uli svi evr. vladari, izuzev pape, engl. kralja i sultana. Znaaj S. a. bio umanjen osnivanjem pentarhije. 664. ALIJAT, kralj Lidije (618.-562. pre Hr.), Krezov otac.

665. ALIJENACIJA (lat.) 1) otuenje. 2) u med. opte ime za sve vrste duevnih bolesti. 666. ALIKANTE, gl. grad (73 000 st.) istoimene obl. u p., ivo pristanite na obali Sred. M.; zimsko morsko kupalite; ind. mesto (tkst., hartija, duvan, raf. petroleuma); izvozi vino, suho groe, j. voe. 667. ALIKVANTAN DEO (lat.), broj koji ne deli dati broj bez ostatka; supr.: alikvotni deo. 668. ALIKVOTNI DEO (lat.) 1) u mat. deo nekog broja kojim je taj broj deljiv bez ostatka. 2) u pravu se javlja kod susvojine deljivih (fiziki deo) i nedeljivih (idealni deo) stvari; npr. ako 3 brata naslede 3000 d i kuu zajedno, svaki ima svoj a. d. (1000 d i 1/3 prava svojine na kui). A. tonovi, delimini, harmonini, gornji tonovi, koji se uju iznad osn. tona, iji su sastavni delovi. 669. ALILUJA (jevr. Haleluja: hvalite gospoda); upotrebljava se esto u hri. bogosluenju. 670. ALIMENTACIJA (lat.) 1) u pravu izdravanje, dunost izdravanja ene lei na muu, deteta na branom ocu, majci, dedi, babi, stricu i ujaku, po redu; vanbranog deteta na majci, ocu koji je priznao oinstvo, majinoj kui, optini; a roditelja u bedi na deci; lice koje ima pravo a. moe ga traiti tubom. 2) u med. ishrana. Alimentarna intoksikacija, praena tekim oblikom proliva kod dece sa tmpt., povraanjem, zanosom; kod mlade dojenadi esto smrtna. 671. 672. ALIMPIJE 1) rus. ikonopisac iz 11. v.; uio kod Grka. 2) Stolpnik. ALIMPI Ranko (1826.-1882.), gen. i min. gra. u Kralj. Srbiji.

673. ALINEJA (od lat. ad lineam = po liniji), nov red; stav neeg napisanog ili natampanog, obino deo zak. paragrafa to poinje s uvuenom reju. 674. ALINCI, selo u Vardarskoj Ban., izmeu Bitolja i Prilepa; poznato po boju od 24./10. 1912. 675. ALI-PAA 1) Janjinski (1741.-1822.), odmetnik u Arb.; nameravao da vlada nezavisno od sultana, oslanjajui se na Rus. i Frc. Odravao veze i sa kn. Miloem. uven sa svoje svireposti. Turci ga najzad prinudili da im preda Janjinu 1822., pa ga

zatim pogubili. 2) Muhamed Emin (1815.-1871.), tur. dravnik, uestvovao u zakljuenju pariskog mira; od 1861. vo mladotur. stranke. 676. ALITER (lat.), druke, na dr. nain. Aliteracija, pojava istog suglasnika uzastopno na poetku veeg broja rei, npr.: Slubu slui srp. car Stevane, slubu slui sv. Arhanela. 677. j. 678. ALIFATSKA JEDINjENjA, u org. hem. metanska jedinjenja; supr. aromatska ALKA 1) (lat. alca), morska ptica njorke. 2) (tur.) sinjska alka.

679. ALKAZAR (p.-ar.), utvrena palata mavarskih kraljeva u p.; najlepi primer u Sevilji. 680. ALKALDE, u p. pretsednik optine i mirovni sudija.

681. ALKALIJE (ar.), hidroksidi alkalnih metala Trovanja a., neka a. unesena u organizam nocentrisana ili razblaena, prouzrokuju teke povrede pa i smrt; meu njima najotrovnije: kamena soda, ce (smrtna doza 10-15 g); znaci: sluzokoe bele, nagriene, ljigave, povraanje ljigavih, krvavih masa, grevi u trbuhu, krvav proliv, teke ozlede jednjaka i eluca, sa mogunom perforacijom, kolaps, koma; 1. pomo: piti to vie slabe rastvore kiselina (razblaeno sire, limunov sok), ulje, salep i mleko, a kod bolova i narkotina sredstva; ne davati na povraanje, ne ispirati eludac. Alkalitet pepela, broj sm normalne kiseline, potreban da se neutralizuje pepeo od 1 l ire ili vina, iji normalni pepeo reaguje alkalno. Alkalitetni broj, broj sm potreban da se neutralizuje 1 g pepela. Alkalne zemlje, imaju u sebi mnogo a. soli; ne trae mnogo vode. A. metali: litijum, kalijum, natrijum; rubidijum i cezijum, ija zajednika osobina da vodeni rastvori njihovih hidroksida dejstvuju alkalno (bazno) tj. lakmusovu crvenu hartiju boje u plavo. A. mineralne vode, a.-zemno, a. m. v., a.-murijatine m. v., a.-salinine m. v. voda. A. rezerva, koliina natrijum-bikarbonata u krvi, koja i pored stalnog stvaranja novih produkata kiselog karaktera odrava u tenostima koje optiu organizmom (u krvi) konstantnu slabo a. reakciju ( puferi). Alkaloza, nenormalno stanje organizma ija krv pokazuje jae a. reakciju nego normalno, tj. poveanu vrednost a. rezerve. 682. ALKALOIDI, azotna org. jedinjenja u biljkama: kinin, kokain, kofein, morfin, nikotin, atropin, teobromin, strihnin i dr.; jaki otrovi; u manjim koliinama upotrebljavaju se kao lekovi. 683. ALKAMA (Alquama), ar. pesnik pre islama.

684. ALKANA (Alcana tinctoria, fam. Borraginaceae), otrolista biljka, masno crvene kore pri korenu od koje se pravi crveno mastilo; uspeva u j. Evr. i u M. Az. 685. ALKANTARA, p. varoica u pokr. Kaseres na Tahu (3610 st.); sedite st. vitekog reda, osn. 1156. g. 686. ALKEJ 1) sin Persejev, praded Herkulov. 2) gr. lirski pesnik sa Mitilene (7. v. pre Hr.); uveo alkejski stih od 5 stopa (od kojih prve 3 i poslednja jambovi, a 4. anapest),

koji mnogo upotrebljavali rim. pesnici, i a. strofu od 4 stiha, od koja 2 jedanaesterca i po 1 deveterac i deseterac. 687. ALKESTA, ki Pelijina, ena Admetova; rtvovala se za svog mua, a Herkul siao u donji svet da je spase. Euripid napisao tragediju A. 688. ALKIBIJAD (451.-404. pre Hr.), slavoljubivi atinski vojvoda i dravnik. Periklov vaspitanik i najomiljeniji Sokratov uenik. Kao vo demokratske stranke nagovorio Atinjane da prirede pohod na Siciliju 415., u koji sam poao kao komandant. Optuen od neprijatelja za oskrvnjenje Hermesa, pobegao u Spartu, odakle mnogo nakodio svojoj otadbini, zatim se izmirio s Atinjanima, ali ipak umro u izgnanstvu: ubijen u Pers., po naredbi bitiniskog satrapa Artabaza. 689. ALKID, Alkejev unuk, nadimak Herkula i njegovih potomaka.

690. ALKILI, jednovalentni delovi ugljovodonika; sastoje se iz atoma ugljenika i vodonika, najprostiji: metil CH_{3}, etil C_{2}H_{5}, propil C_{3}H_{7}. 691. ALKINOJ, kralj Fejaana, otac Nausikijin; lepo doekao Odiseja, kad je po povratku iz Troje pretrpeo brodolom, i otpravio ga na Itaku. Alkinojevi vrtovi nazivaju se ukrasi na novcima Korinta, Apolonije i Draa. 692. ALKIONA, ki Eole, ena trahiskog kralja Keja; bogovi je zajedno sa muem pretvorili u vodene ptice. 693. ALKMAN iz Sarda, ili Alkmeon, gr. lirski pesnik iz 7. v. pre Hr., osn. horske poezije. 694. ALKMAR, st. grad u Hol. nedaleko od Amsterdama (oko 30 000 st.); izvoz sira i masla. 695. ALKMENA, erka mikenskog kralja Elektrona, ena Amfitrionova i mati Herkulova. 696. ALKMEONIDI, znatna porodica u Atini, doseljena iz Mesenije; iz nje potekli Megakle, Perikle, Alkibijad i dr. 697. ALKOVEN (ar. al-kubbe), odvojena prostorija od sobe, bez prozora; zatvara se zavesama. 698. ALKORAN Koran.

699. ALKOHOLI (ar.), u hem. klasa org. jedinjenja (sa karakteristinom grupom --OH), slinih po osobinama i sastavu. Pri blagoj oksidaciji prelaze u aldehide, pri jaoj u kiseline. Najvaniji etilni ili obini a. (piritus), C_{2}H_{5}OH, kojeg ima u svim a. piima (vino, konjak, liker, rakija); dobiva se iz sirovina sa eerom (voe) vrenjem spremljenog rastvora; skrobne sirovine (krompir, itarice) se prvo hidrolizuju, pa se dobiveni rastvor eera izlae a. vrenju. Iz prevrelog rastvora dobivaju se destilacijom u vel. aparatima sirovi 90%-ni a. i dibra; ponovnom destilacijom (rafinisanjem) isti 96%ni a., a apsolutni a. naknadnom destilacijom preko materija koje vezuju vodu (kre). A.

kljua na 78, ima specif. teinu 0,806; upotrebljava se za izradu a. pia, octa, lakova, eksploziva, parfimerije, med. preparata i kao gorivo. Unesen u malim dozama (znatno ispod opojne doze) u organizam, sagoreva slino drugim hranljivim materijama: sagorevajui 1 g oslobaa 7 kalorija; inae mu dejstvo na organizam narkotino, opijajue: u poetku prijatnost, slabljenje rasuivanja, zatim razdraljivost i neobuzdanost; usled preteranog pia dolazi do akutnog trovanja sa znacima: povraanje, ubrzano lupanje srca i uzrujanost; zatim depresija, crvenilo lica i konjunktiva, ukoenost zenica, postepeno slabljenje sranog rada, delirijum, koma, moguna i smrt; 1, pomo: izazvati povraanja, isprati eludac, dati crnu kavu, odravati rad srca. Hronino t. kod dugotrajne i stalne upotrebe (alkoholiar); znaci: drhtanje, ivane pojave, delirijum tremens, ciroza jetre i dr. bolesti organa za varenje i bubrega. Industrija a. u Jugosl. veoma razvijena usled obilja sirovina; proizvode ga: male poljopr. fabrike (oko 40), koje uglavnom iskoriavaju poljopr. proizvode sa svojih imanja (krompir, e. repa i njeni otpaci, kukuruz itd.), i vel. ind. preduzea, thn. savrenija i veeg kapaciteta, koja dobavljaju raznovrsne sirovine. Sama proizvodnja a. u Jugosl. zakonom ograniena na 9,7 mil. l (70% vel. fabrike, 30% male pecare i pod dr. kontrolom). Neznatne koliine a. se izvoze: 1930. g. 2187, a 1934. samo 84 t. Na a. za ind. upotrebu i gorivo ne plaa se dr. troarina; da se spree zloupotrebe, taj se a. pomou materija neprijatna ukusa i mirisa (piridin, kamfor, octena kiselina i dr.) denaturie i prodaje pod imenom pirit. Poslednjih godina u poljopr. zemljama se a. mea sa benzinom i slui kao gorivo za eksplozivne motore. -- Druge vrste: metil-a., butil-a. i amil-a. A. u vinu, ( ), ( ) . ( [C_{2}H_{5}OH], . ; ) - (CO_{2}) C_{6}H_{12}O_{6} = 2C_{2}H_{5}OH + 2CO_{2}, 51,11% . 48,89% CO_{2}; ( ) 53,80% . 46,20% CO_{2}, : C_{12}H_{22}O_{11} + H_{2}O = 4C_{2}H_{5} + 4CO_{2} ( . ). 95,2% . 95,2% CO_{2} , . . , , , , . . 6-7% vol. . ; 8-10%; 10-13%; 13-15%; 16%, 18% . . . ; ( .) (), ; , . . . . Alkoholizam hronian, skup bolesnih pojava prouzrokovanih hroninim trovanjem a. piima. Alkoholiar, unosi u svoj organizam, vie ili manje redovno, n. koliine a. pre nego to je prestalo razorno dejstvo prethodno uzete koliine. Alkoholna pia se dobivaju vrenjem eera, groa ili drugog voa (vino, jabukovaa, krukovaa); sadre 4-14% istog a. Vrenjem jema uz dodatak hmelja postaje pivo (4-8% a.); rakije se dobivaju destilacijom (peenjem) prevrelih sokova ili izgnjeenog voa. npr. ljiva (ljivovica), komine (komovica), hleba (komadara), kukuruza, krompira (pirtulja). Rum se dobiva od oriza, a likeri se prave od a. (20-90%) dodatkom miriljavih materija i zaina. Previranjem groani i voni eer pretvara se u

a. i ugljenu kiselinu. U vinu se nalaze pored vode i a. sastojci voa (tanin, boje, mirisi), u pivu neto slada i gorkih sastojaka, u rakiji, osim dodatih sastojaka, samo a. i voda. God. proizvodnja i potronja a. p. u Evr. iznosi: piva 128 615 455 hl, vina 141 465 909 hl, rakije 8 454 715 hl, jabukovae 27 592 617 hl; svega 306 128 696 hl ili preko 30 milijardi l popije se u Evr., a u Amer. i ostalim delovima sveta 577 mil. hl. Za a. se izda u svetu oko 300 milijardi d ili na 1 stan. oko 600 d god. U Jugosl. se god. proizvede (i gotovo sve popije u zemlji) otprilike: rakije 62 mil., vina 358 mil. a piva 100 mil. l, svega 560 mil. l, u vrednosti najmanje 5 milijardi d ili na 1 stan. oko 300 d god. Za a. p. potroi se vie od berbe groa i voa. U Jugosl. ima 100 000 kazanica, ili 1 na 138 stan., i 40 000 krmi, ili 1 na 325 osoba ( antialkoholni pokret). A. vrenje alkohol, vrenje. Alkoholometar, sprava za direktno merenje % a. u smei sa vodom: vretenasta staklena cev sa skalom od 0-100% (ili samo do 50%) na gornjem i proiren valjkast deo na donjem kraju koji se zavrava kuglicom, napunjenom ivom ili samom. Skala mora biti badarena za stalnu tmpt.: kod a. sa skalom za teinske % obino na 15, a za volumenske % na 15,5. Ako tmpt. tenosti nije jednaka normalnoj tmpt., a, se podesi na nju ili se vri korekcija prema naroitim tablicama. Ne moe se vriti direktno merenje % a. u piima s ekstraktima (vino, liker itd.) (Na sl. merenje alkoholometrom). Alkoholometrija, merenje koliine a. u a. piima. 700. ALKUIN, Albinus (735,-804.), anglosaksonoki kaluer i naunik; pisao na lat.; osn. kolu na dvoru Karla Vel. i pomagao ga u prosvetnim reformama. 701. ALMA, reica na Krimu, na kojoj Francuzi i Englezi potukli rus. gen. Menikova 1854. 702. ALMAGEST Ptolemej.

703. ALMAGRO 1) Diego st. (1475.-1538.), p. konkvistador, drug Franje Pizara, sa kojim unitio dravu Inka i zauzeo Peru i ile; udavljen po naredbi Pizara. 2) njegov sin Diego ml. (1520.-1542.) ubio Pizara, ali pobeen i pogubljen. 704. ALMADEN, grad u p. pokr. Ejudad Real (11 000 st.); nalazite ive.

705. ALMA MATER, i a. parnes (lat.: majka hraniteljka), izraz kojim esto lat. pesnici oznaavaju otadbinu; danas ga pisci upotrebljavaju da oznae k. (obino univ.) koja ih duhovno othranila, ili uopte univ. u pesnikom i besednikom govoru. 706. ALMA MONS, brdo u Panoniji koje Rimljanima oteli uetanici iz dalm.panonskog ustanka 6.-9. g.; moda dananja Fruka Gora. 707. ALMANAH (ar.), prvobitno astr. kalendar, danas knji., polit. i modni zbornik; zbirka autorskih prinosa; izdava ili ur. ne stiu njegovim objavljivanjem autorsko pravo na prilozima, ve njima i dalje slobodno raspolau autori. A. u jel. knji. javljaju se najpre kod Slovenaca: Pisanice od lepeh umetnosti (Ljubljana, 1779.). Kod Srba ih poinje 1815. Dim. Davidovi Zabavnikom, a nastavlja Vuk Karadi Danicom 1826.; najpoznatija pored nje bila Srp. pela (1830.-1841.) Pavla Stamatovia, a najdue izlazio i mnogo itan Ljubitelj prosvetenija, nastavljen u Srp.-dalm. magazin (1836.-1869., 1897.) U Bosni fra I. Juki krenuo Bosanskog prijatelja (1850.). Od a. izlaze danas Brastvo (izd. Drutvo sv. Save od 1887.) i Godinjica N. upia (od 1877.) sa

popularnim i naunim sadrajem. Sve vie zamenjuju a. kalendari, koji se trude da imaju to obilatiji sadraj i nove i orig. priloge. -- A. Gota, izlazi u Goti na frc. i nem. jeziku od 1763. i donosi adm. i stat. podatke o raznim dravama i genealogije vladarskih i kneenskih porodica; posle svet. rata izgubio od svog znaaja. 708. ALMAND (allemande), nem. igra; igrana prvi put u Versaju u vreme Luja XIV (17. v.); razni oblici u taktu 2/4, 3/4 ili 4/4, koraci jednostavni; glavno pokreti ruku i gornjeg dela tela; danas se igra u vajc. i j. Nem. 709. ALMANDIN granat.

710. ALMANZOR, 2. halifa iz dinastije Abasida (754.-775.), sagradio Bagdad i pomagao naunike. 711. ALMEJDA Franesko d', port. zavojeva, 1, vicekralj Indije; ubili ga Kafri 1510. 712. ALMKVIST Karl (1793.-1866.), ved. pisac koji svojim razgranatim talentom zauzima poseban poloaj u knji.; prvim delom svog rada, do 1830. pripada romantiarima; posle prelazi u realizam, i svojim idejama, rasutim po raznim knj., ide u krajnji radikalizam; izdao niz knj. pod zajednikim imenom: Knjiga divljih rua (1832.1851.). Docnije objavio nekoliko studija ideoloke i soc. sadrine, u kojima raspravlja probleme svog vremena na veoma slobodouman nain. 713. ALMORAVIDI, berberska sekta koja se istakla i politiki, osn. 1062. grad Maroko i proirila svoju vlast sve do Alira. Na poziv p. musl., ova je dinastija dola u p., potukla hri. (1086.),a oko 1110, g. zavladala gotovo celom musl. p. God. 1146. prela je vlast nad Marokom i p. u ruke Almohada. 714. ALMOHADI, berberska (musl.) dinastija (1121.-1269.), razvila se iz jedne berberske sekte; zamenili Almoravide u Maroku i u p. (do 1212.). 715. ALMO 1) vo 8 ma. plemena u 9. v., otac Arpadov. 2) hrv. kralj (1091.1093.), sinovac ma. kralja Ladislava I, od njega dobio na upravu Panonsku Hrv., ali morao da je napusti. Prebegao u Viz., gde preao u pravoslavlje i umro kao Konstantin. 716. ALMUKANTARAT (ar.), zamiljeni krug na prividnom nebeskom svodu, paralelan sa horizontom. 717. ALOBROZI, keltsko pleme, nastanjeno u st. Galiji izmeu Rone i Izera; pokorio ga Cezar. 718. ALOV (ma.), dugaka, a plitka prea (duine 40-200 m, dubine 1,5-1 m), na donjoj strani, kojom grebe dno, optereena olovicama, a na gornjoj, koja se dri na povrini vode, ima jagnjedinu koru (parai, pluta); pogodan za rad na prudovima i polojitim mestima; obino u upotrebi za noni lov. 719. ALOGAMIJA (gr.) opraivanje.

720. ALOGENE REKE (gr.), r. u karsnim obl., ije izvorite van karsta, u vododrljivom terenu. Usecaju u karsnim obl. duboke, kanjonske doline. 721. ALOGIAN (gr.), nelogian, nerazuman; po openhaueru volja za ivot kao sutina sveta a. snaga; stoiarima su afekti a.; slino danas ui psihoanaliza da je nesvesna obl. duevnog ivota alogina i amoralna. 722. ALOGRAFSKI TESTAMENT (gr.-lat.), nije napisao testator, ve neko drugi po njegovoj elji, i to u prisustvu svedoka; u Srbiji ukinut 1911. g. zbog vel. zloupotreba, ali vaio u ostalim delovima drave; ponovo unet u predosnovu jsl. gra. z. 723. ALOD (stnem.), imanja koja germ. kraljevi prilikom naseljavanja oduzimali od evr. starosedelaca i dodeljivali ih u potpunu svojinu svojim ratnicima, pod uslovom da im ovi plaaju porez i uestvuju i dalje u ratu; kod nas batina. 724. ALOIDI, ime titanskih blizanaca Ota i Efijalta, sinova Neptuna i Ifimedije; ubio ih Apolon pri pokuaju da se popnu na nebo. 725. ALOJE (Aol, fam. Liliaceae), biljke (oko 180 vrsta) suhih predela, stepa i savana u Afr. sa debelim sonim liem (slino agavi); mnoge su ukrasne. Od divljih i gajenih vrsta dobiva se naroita smola, a iz nje a. ili salisabor, ut praak koji sadri emodin i nekoliko slinih glikozida; daje se u obliku pilula za ienje creva (ne daje se kod uljeva i trudnoe, jer nateruje krv u trbune organe); ene ga uzimaju u vel. koliinama radi pobaaja, ali pri tom moe doi do opasnog trovanja. 726. ALOZIJE sv. Gonzaga.

727. ALOKUCIJA (lat.), govor rim. pape u saboru kardinala radi objanjenja papske politike. 728. ALON (frc.), nastavak, produetak. Menini a., produetak men.; kad se poleina men. prenosom toliko ispuni da se dalje ne moe vie na njoj pisati, prenositi, men. se produuje listom hartije istog oblika i veliine kao i men. Lice koje dalje prenosi men. i lepi a. mora to potvrditi svojim peatom i potpisom na a.; na prednjoj strani a. zapisano obino uz koju men. ide. A. je materijalno i pravno sast. deo men.; 1 men. se moe vie puta produavati (alonirati). 729. ALOPATIJA(gr.), po Henemanu, metod leenja, danas bez znaaja, izaziva medikamentima supr. znake oboljenju. 730. ALOPECIJA (gr.) elavost, opadanje kose.

731. ALOTROPIJA (gr.), pojava da se neki elementi javljaju u razliitim oblicima, sa razliitim fiz. i hem. osobinama; npr. ugljenik se nalazi u prip. kao dijamant, grafit, amorfan ugljenik i a, fosfor kao beli i crveni. 732. ALOHTON (gr.), poreklom iz nekog dr. mesta.

733. ALPAKA 1) legura nikla, bakra i cinka ( novo srebro). 2) ivotinja (Lama pacos), preivar iz por. kamila, u J. Amer.; daje vunu.

734. AL PARI (it.), izraz koji oznaava da je cena (kurs) hartije od vrednosti jednaka njenoj nominali, da se isplata ima vriti po nom. kursu, ili da je berzanski kurs jednak nominalnom. 735. ALPI, najvea plan. u Evr. Odvajaju Apeninsko Pol. od Sr. Evr.; pruaju se u obliku luka od Ligurskog M. i Ronine doline na Z do Panonskog i Bekog Basena na I (oko 1100 km). Vel. deo iznad 3000 m, vie vrhova iznad 4000 m, najvii Mon Blan 4810 m; znatan deo iznad snene granice (na S 2700, na J 3100), i stoga pod sneanicima n lednicima (oko 2500 lednika, najvei Ale). Po unutr. grai pripadaju mlaim, nabranim venanim plan.; pored nabiranja za grau od znaaja i navlake (arijai). Za vreme diluvijuma jae zagleereni; stoga mnoge doline imaju oblik valova, a u podnoju mone morenske naslage i mnoga jez. Izdvajaju se 3 uzdune zone: 1) sredina, od starijih stena (granita, gnajsa i kristal. kriljaca), najvie izdignuta; 2) sev. krenjaki Prealpi, od prostranih esto skarenih, krenjakih plasa i povri, i 3) j. krenjaki Prealpi od krenjaka i dolomita, takoe mestimice skareni. Poprena linija: J. Komogornja Rajna-Bodensko J. deli A. na I. i Zap. Istoni A. iri, nii, gotovo pravoliniski, jednostavnije grae, imaju vie uslova za uzdune, manje za poprene komunikacije (Brener); izrazitiju kont. klimu; naseljeni poglavito Nemcima i Slovencima. Zap. A. ui, vii, luno izvijeni (zapletenija arijana graa), vea povrina pod lednicima, vie poprenih prevoja povoljnih za komunikacije (Simplon, Sv. Gothard i dr,), vie sredozemno-atlanska klima; nastanjeni poglavito germ. i rom. narodima. Zbog visine javlja se izraziti pojasasti raspored vegetacije (pojasi: listopadne ume, etinari, alpiske trave i trajan sneg i led). U privr. pogledu izdvaja se na podnoju manja zemljr., iznad nje umarska i stoarska privr. povrina; naroito iskoriena poslednja. A. siromani rudnim blagom; neto malo ima soli, gvoa i olova. Ind. se razvila poglavito blagodarei bogatstvu u vodenoj snazi. Vel. privr. znaaj ima turizam. A. u Jugosl. ispunjuju najseverniji kraj drave i obuhvataju najmanji prostor od svih plan. sistema; njihova granica ide dolinom r. Zile do njenog ua u Dravu, a zatim sev. obodom Karavanki i j. ivicom Pohorja; u njih spadaju Pohorje, Kozjak i Slov. Gorice; u privr. pogledu cela obl. lepo obdelana; stan. se bavi zemljr., vinogr. (ljutomerska vina), voarstvom (jabuke, kruke), stoarstvom i ind.; gl. centri: Maribor, akovec, Murska Sobota i Ljutomer. Alpidi, plan. grupa u Jugosl.; obuhvata: Alpe, Karpate i Balkanske plan. Alpinizam, planinarstvo, penjanje na visoke vrhove bez staza, po kamenitim plan. ili visovima pokrivenim ledom, pomou konopaca, alpskog pijuka i pribora za penjanje. Moderni a. kao sport poinje od it. pesnika Petrarke (penjanje na Mon Vantu, 1920 m). Oko 1500. car Maksimilijan popeo se na 1 gleer A. Prvi se penjao iz sporta d-r Pakar, 1786., na Monblan (4810). Od 1850. osn. se alpiska udruenja i tampaju knj. o a. Tako postao i zanat vodia. Podignute kue, znaci i putopisi za penjanje mnogo olakavaju uspon. U svet. ratu mnoge drave postigle u a. vel. uspehe, jer se borbe vodile i na visokim plan., ali uz ogromne rtve (lavine zatrpavale itave ete). Posle rata pronaena n. i usavrena st. sredstva za penjanje: gojzerice, tapovi, cipele i konopci; savladane i vanevr. plan.: Elbrus (5600 m), Himalaji (do 6800 m). Danas je a. sport mase; ima mnogo pristalica, naroito u vel. gradovima. Inae opasan sport, koji zahteva hladnokrvnost i milimetarsku sraunatost pokreta. Alpinist, koji se bavi a. Alpinci, plan. trupe. Alpiska bagrena bagren. A. biljke, oreofite, koje se nalaze na visokim plan. u a. regionu i na kojim se jasno ogleda uticaj visinske klime: po pravilu niska rasta i sa poloenim granama; imaju jae razvijene korene; lie sitnije, deblje, koasto, dlakavo, zimzeleno;

sekundarno debljanje neznatno usled kratkoe vegetacione periode; cvetanje ubrzano (cvetaju odmah po otapanju snega, a esto i u snegu), cvetovi ivo obojeni i srazmerno vel.; jesenja boja lia po pravilu crvena; veoma otporne prema hladnoi. Uopte pokazuju itav niz kseromorfnih karaktera u vezi sa niskom tmpt. leta, jakom insolacijom, suhim i razreenim vazduhom, jakim vetrovima, kratkom veget. periodom, itd. Meu a. b. veoma mali broj jednogodinjih, iji % opada uopte s visinom. A. koko (Lagopus mutus), u A., s Evr. i Az., srodna tetrebu; kao i polarna k. dobiva zimi belu boju ( sl.). A. privreda, tip privr. u A.: stoarstvo najvanije zanimanje (najkorisnija ivotinja govee); stoka se preko leta izgoni na suvate, privatne ili optinske. Posle stoarstva po znaaju dolazi umarstvo. Zemljr. slabije razvijena. Znatan izvor prihoda kuevna radinost (drvorez i sl.) Rudno bogatstvo malo; jedino ima gvoa, soli i olova; ind. (tkst. i dr.) bazira na vodenoj snazi; vel. ulogu igra i turizam zbog lepih predela i miner. izvora. Sline su privr. prilike i na dr. visokim plan., pa se taka privr. uopte zove a. p. A. Orogen, plan. koje zahvataju z. deo nae drave; ravaju se u 2 stabla: Dinaride i Alpide. A. rasa: brahikefalna lubanja, onizak rast (proseno 163-164 sm), lice iroko i okruglasto, nos irok i spljoten, gornji deo tela srazmerno dug, udovi kratki, kosa prava i tvrda, boja kose tamna, koe ukasto-mrka. Rasprostranjena poglavito u jz. i sr. Frc., j. i sr. Nem. i zap. A., ali i kod Sl. A. region, iznad umske granice; kod mnogih planina u tropima, nedovoljno visokim da bi mogle imati umsku granicu, ovaj naziv oznaava r. pri vrhu. A. ruica (Rhololendron, fam. Ericaceae). planinska biljka sa 10 pranika srodna azaleji sa 5 pranika: najea u Az. i S. Amer.; u Evr. raste samo nekoliko drvenastih niskih vrsta; ima je i na balk. plan. Rh. ponticum, umska biljka Kavkaza i M. Az., nekoliko m visoka iba zimzelena lia, krupnih levkastih cvetova; na B. P. raste u bukovim umama Strande; vrsta srodna pontiskoj raste na Pirenejskom Pol.; ukrasna biljka. A. rumenilo, veernje r. posle suneva zalaska na visokim brdima. 736. 737. 738. ALRAUNA (got.) mandragora. AL RAUND SPORTIST (engl.), koji se bavi raznim sportovima. ALRUN, kod st. Germana svet. i prorok.

739. ALS-OB (nem. als ob, kao da), flz. termin slui tome da se neto dano sa njegovim posledicama izjednai sa neim to je fiktivno; izraz se javlja i kod Kanta, ali naroito kod Vajhingera ( fikcije). 740. ALSTER 1) pritoka Labe, duga 52 km; kod Hamburga iroka kao jez. 2) (Ulster), prov. u Irskoj; izdeljena 1921. na 2 dela, od kojih jedan (13 565 km^2) pripao sev. Irskoj, a drugi (8011 km^2) slob. irskoj dravi. 741. ALT, u muz. neto dublji . i deaki glas, obino od a do f.

742. ALTAJ Veliki i Mali, plan. lanac u jz. Sibiru, na rus.-mongolskoj granici (najvii vrh Bjeluha 4540 m); izvorina obl. Irtia i Oba. Vel. delom (do 2500 m) poumljen; iznad uma panjaci; bogat zlatom, srebrom i bakrom. Altajski Jezici, a. narodi, zajedniki naziv za nar. porodice: korejansku, jap., mongolsku, tungusku i tur.-tatarsku; s uralskom nar. porodicom ine uralsko-a. granu vel. mongolske grupe naroda; jezici aglutinativni. Altajci, tur. narod u A. (12 000); vie manjih plemena.

743. ALTAMIRA, peina u pokrajini Santanderu u sev. p., gde su naene najvanije slike na stenama iz paleolitske epohe. 744. ALTAN (it.), doksat.

745. ALTDORFER Albreht (1480.-1538.), nem. slikar i graver, znaajan zbog smelog i orig. reavanja problema svetlosti i dubokog oseanja kolorita. 746. ALTENBERG Peter (pseudonim Englendera Riharda, 1859.-1919.), nem. pesnik, iveo u Beu. Impresionist; pesme veoma oseajne i sadrajne; knjige: Kako ja gledam, Izbor iz mojih knjiga. Pabirenje. 747. ALTERACIJA (lat.), u muz. ton ili akord promenjen (povien ili snien) hromatskim znakom ili znacima. Tonovi se menjaju navie i nanie, i to ne svi nego pojedini. Alter ego (lat.: drugi ja), kae se za iskrenog prijatelja, tj. oveka koji se u svemu slae sa mnom. Alternativa, izbor izmeu 2 mogunosti, u obinom govoru muno reavanje izmeu 2 odluke. Alternativni sudovi, disjunktivni sudovi kod kojih je mogunost disjunkcije ograniena na 2 lana, npr. ovek je ili smrtan ili besmrtan. A. trabina, kad dunik duguje vie odreenih stvari, ali gde se dug gasi predajom jedne; po pravilu izbor isplate pripada duniku. Alternator, el. generator naizmenine struje; sastoji se od 2 gl. dela: nepomina statora i rotora, koji se obre u cilindrinoj upljini statora. Rotor sadri induktorski namotaj, magnete, koji se napajaju jednosmislenom strujom iz spec. male maine (eksitatorke), postavljene obino na kraju osovine a.; stator sadri provodnike koji obrazuju namotaj indukta, iz kojeg tee struja u spoljno kolo. Prema vrsti proizvedene struje razlikuju se jednofazni, dvofazni i trofazni a. Alternacija, zamena; naizmenino istupanje dvaju glumaca u istoj ulozi; u ped. paralelno prelaenje nastavnika s uenicima u vii razred. Glasovna a. prevoj. Alterovati, izmeniti. menjati; uzbuditi, uzrujavati. 748. ALTIMETAR (lat.-gr.) visinomer. Altimetrija, odreivanje nadm. visine (altitude) pojedinih taaka na terenu ili planu. Altiplanigraf, instrument kojim se brzo i grafiki na terenu odreuju: otstojanja, visinske razlike i uglovi; ne upotrebljava se za katastarska snimanja. Altituda visina. Alto del teatro, scenska konstrukcija u p. (17. v.) koja se die iznad pozornice i na kojoj igraju alegoriske figure i horovi anela. 749. ALTMIL, r. u Bavarskoj, l. pritoka Dunava; 165 km, plovna.

750. ALTOKUMULUS, oblak loptastih delova, grupisanih ili poreanih u nizove, boje bele ili sivkaste. 751. ALTOMANOVI Nikola ( oko 1395.), sin Altomana Vojinovia, zet Mladena Brankovia; gospodar prostrane obl. od Rudnika do Konavlja; neobino borben i nemiran, u stalnom neprijateljstvu sa susedima, naroito sa Tvrtkom i kn. Lazarom, koji su ga, pomou ma. kralja, potukli u Mavi, zatim uhvatili (1374.) u Uicu i oslepili, a njegove zemlje razdelili. 752. ALTONA, najvei ind. grad u pruskoj pokr. lezvig-Holtajnu na d. obali Labe; deo Hamburga (240 000 st.); veoma razvijena ind. (gvoe, duvan, hemikalije, maine, brodograd. i dr.); veoma ivo reno pristanite.

753. ALTOSTRATUS, oblak razvuenog oblika, siv ili beliast; obino prekriva celo nebo i prethodi kii i snegu. 754. ALTRUIZAM (lat.-it.), delanje i miljenje upravljeno na dobro drugog. Najradikalniji a. izraen u stavu: ljubite i svoje neprijatelje, blagoslovite one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze, molite se za one koji vas gone. Supr. egoizam. 755. ALUVIJA (lat.), prirodno uveanje imanja renim nanosom; postaje svojina njegovog vlasnika; avulzija. Aluvijum 1) reni nanos (ljunak, pesak, mulj); taloi se naroito posle visokog vodostanja i poplava, i od njega se poglavito stvara zaravan oko renog korita, aluvijalna ravan. 2) mlai odeljak kvartarne formacije. 756. ALUZIJA (lat.), ciljanje; stilska figura; upotreba poznatog primera iz ist., knji., sluaja iz ivota ili samo jedne rei, kojima se cilja na nekog. 757. ALUMINATI, jedinjenja postala kad kakav metal zameni vodonik u aluminijumhidroksidu, npr. natrijum a. 758. ALUMINIJUM (nlat.), hem. element (A1), atom. teina 26,97, lak metal, beo. vrst i postojan na vazduhu, kovan, tegljiv; dobiva se elektrolizom iz boksita i kriolita u vel. el. peima. Upotrebljava se za: posue, avione, ukrase i razne legure i u listovima mesto staniola. Svet proizvodnja a. 1928. iznosila 276 800, 1933. pala na 141 900, da se u 1934. digne na 170 400 t. Od toga otpadalo na Evr. 120 600, na SAD i Kanadu 49 000 t. A.-acetat, so siretne kiseline; slui u med. kao antiseptino sredstvo; upotrebljava se i u farbarstvu. A. legure prave se dodavanjem drugih metala (bakra, cinka, kalaja, mangana, magnezijuma, gvoa, nikla) aluminijumu da bi bio otporniji prema hem. i meh. naprezanju. Gl. osobine a. l. da su lake. Thn. vane l. sadre do 15% cinka, ili do 5% bakra, ili do 8% magnezijuma, ili do 6% kalaja, pored drugih dodataka. Retki metali cer, molibden i cirkon, u koliinama od 0,5 do 1%, utiu dobro na otpornost l. prema koroziji, naroito prema morskoj vodi. A. bronze imaju veinom lepu zlatnu boju; sa 5% a. su crvenkaste, a sa 1O% isto zlatnoute. Bronze preko 10% krte su i neupotrebljive u thn. Otpornost prema korodirajuim uticajima dobra i odgovara priblino otpornosti obine bronze. A. oksid, nalazi se kao mineral korund ili hidridovan kao boksit; kad je bistar i lepo obojen, naziva se rubin, safir ili smaragd; . . . A.-silikati, najprostiji andaluzit ili silimanit SiO_{4Al}(AlO) i disten SiO_{3}(AlO)_{2}, a u najvanije se ubraja kaolin Si_{2}O_{9}Al_{2}H_{4}, koji se u prir. nalazi u obliku bele porcelanske zemlje, ili izmean s oksidom gvoa, kalcijumkarbonatom i kvarcnim peskom u obliku gline (grnarska ilovaa). Aluminotermija, primena a. za stvaranje visokih tmpt. i dobivanje metala; upotrebljava se za zavarivanja metala. Alumnit, mineral, a.-sulfat sa kristalnom vodom; nalazi se u belim i mekanim grumenima. Alundum, a.-oksid; gradi se arenjem boksita u el. peima. Materijal za otrenje i glaanje. 759. 760. ALUMNAT (lat.), vaspitni zavod; internat sa nastavom, stanom i hranom. ALUTA, r. Olta.

761. ALFA (), 1. slovo gr. alfabeta; figurativno: a. i omega (poslednje sl.), poetak i kraj, sve i sva. Alfa-zraci (), zraci materijalne prirode (slini kanalnim z. rentgenske cevi), teleca nabijena dvostrukim pozitivnim elektricitetom; i pored vel. brzine put im kratak; dovoljan vazduni sloj od 7 mm ili aluminijev od nekoliko stotih delova mm pa da budu potpuno zadrani. Ovi najmeki z. upotrebljavaju se u cilju leenja samo kod nekih dermatoza u obliku emanacije radijuma ili torijuma (doramad); kod leenja radioaktivnim vodama (pijenje, kupanje i inhalacija) prenose se putem krvotoka u ceo organizam. 762. ALFABARI Abu Naf Muhamed ( 950.), ar. filozof; u svom uenju sjedinio Aristotela i neoplatonsko uenje o emanaciji. 763. ALFABET, sva gr., lat. i dr. slova, osim irilskih i glagoljskih, u odreenom redu ( pismo). 764. ALFEJ, sv. reka u Peloponezu, utie u Jonsko M.; na njoj bila Olimpija; u gr. mitol. reni bog koji se zaljubio u nimfu Aretuzu. 765. ALFELD, prostrana ma. nizija na l. strani Dunava, s obe strane r. Tise; stepskog izgleda (pusta); ranije poglavito stoarska obl. (konji, goveda), danas znatnim delom zemljr. (penica, kukuruz, e. repa). 766. ALFENID (po hemiaru Alfenu) novo srebro.

767. ALFIJERI Vitorio (1749.-1803.), slavni it. pesnik, najbolji pretstavnik novije it. tragedije. Kao najuspelije smatraju se Filip, Orest i, naroito, Saul. Sve se inae odlikuju uzvienou, antikom mirnoom i izvanredno konciznim stilom, Napisao i 6 komedija, autobiografiju, krae pesme i dr. 768. ALFIREVI Frano ( 1903.), lirski pesnik i pisac knji. lanaka i referata; topao u izrazu i opisu; mutan u simvolici; gl. delo: Pesme. 769. ALFONSO 1) A. I, port. kralj (1139.-1185.), osniva port. kraljevine. 2) A. X Mudri, kralj Leona i Kastilije (1252.-1284.), popravio Ptolemejeve astr. tablice; za njegove vlade sastavljena prva ist. p. i prevedeno Sv. pismo na p. jezik. 3) A. XII, p. kralj (1874.-1855.), sin Izabele II, uguio pokret karlista. 4) A. XIII, poslednji p. kralj (1902.-1931.); zbacili ga sa prestola republikanci. 770. ALFRED Veliki, anglosaski kralj (849.-901.), ratovao sa Normanima i uredio zemlju; oteo Engl. od danskih zavojevaa, osnovao univ. u Oksfordu, pomagao knji., prevodio sa lat. i pisao stihove i memoare. 771. AL FRESKO (it.: na sveem), slikanje naroito zemljanim bojama na sveim zidovima ili tavanici. 772. ALFURI (umski ljudi), primit. plemena na o. Molucima.

773. ALHAMBRA, dvorac mavarskih vladara, kod Granade u p., sazidan najveim delom u 14. v., 1 od najraskonijih i najlepih graevina musl. um.

774. ALHAMIJADO (p.: aljamiado), naziv za tekstove na p. (ili port.) jeziku koji su pisani ar. slovima. Slino nai musl. piu sh. jezikom, ali ar. pismenima. 775. ALHEMIJA (ar.-gr.), naziv za st., primit. hem. znanja i vetine; potie jo od st. Egipana; od njih Arabljani nasledili vetinu dobivanja metala iz ruda, bojenja tkanina, poznavanje otrova i lekovitih sredstava i dr.: do 9. v. njom se bavili naroito Arabljani. Prelaskom alhem. znanja u Evr., u doba misticizma i maije, dobila a. sasvim dr. znaaj i pravac. U to doba se sva tenja alhemiara svodila samo na to da pronau naine za pravljenje zlata i ivotnog eliksira koji bi omoguio venu mladost; do 15. v. njeni pretstavnici se nisu sluili prevarom, ve se trudili da dou do eljenog cilja pomou arolija tajnih znakova. U 16. v. poinje n. pravac a., poznat pod imenom: jatrohemija (gr. jatros: lekar); osn. i gl. pretstavnik kaluer i lekar Paracelzus; za njega a. bila samo terapija, med. hem. Paracelzus i njegovi sledbenici shvatali ivotne procese kao hem. procese i pokuavali da na njih utiu u dobrom smislu hem. materijama; stoga jatrohem., uz ostatak simvolike i misticizma, pretstavlja poetak dananjih nauka: farmakologije i med.; u toku svojih radova, upravljenih poglavito dobivanju zlata i eliksira vene mladosti, alhemiari se upoznali s osobinama mnogih hem. materija i uinili mnoga sluajna otkria, koja docnije posluila kao poetak hem. u dananjem smislu. Najvaniji poznati st. pretstavnici a. su: Albertus Magnus, Roder Bekon, Rajmundus Lulus, Teofrastus Paracelzus i dr. 776. ALHIDADA (ar.), pokretna ruica iji se slobodni kraj pomera du izdeljanog luka instrumenta za merenje uglova (teodolita). 777. ALAR Roden, Marijovo. Alarit, mineral, verov. nov; naen pored vrbaita, hem. neispitan. 778. ALjA Jakob (1845.-1927.), slov. svet., kompozitor i planinar. Komponovao u prvom redu svetovne pesme: Slovenska pesmarica i 10 sv. pesama. Aljaev dom, plan. kua na Triglavu, 1010 m. 779. ALjAK haljak. Aljetak haljetak. Aljina haljina.

780. ALjASKA, poluostrvo (1 518 700 km) na SZ S. Amer. Stan. (60 000) Eskimi i Indijanci; lov na toplokrvne ivotinje i ribolov; rudnici zlata i bakra; gl. grad Jukon na istoimenoj r. Od 1876. A. pripada SAD. Aljaske planine na A., najvii vrh Mak Kinli (6240 m), istovremeno najvii vrh cele S. Amer. 781. ALjEHIN Aleksandar ( 1892.), rus. vetak u ahu; svet. prvak (1927.-1935.).

782. AM (ma.), koni pribor, slui za uprezanje ivotinja; sa naprnjakom, kada za uporite slue prsa, ili sa kamutom, koji prenosi teret na koren vrata; moe biti jednoprean, dvoprean i etvoroprean. A. M., skr. za ante meridiem (lat.): pre podne. 783. AMADEJEVO JEZERO, u sr. Austral., u podnoju Magdonelove Pl.; povrina 5000 km, nadm. v. 200 m.

784. AMADIS od Gaule, uveni roman iz 15. v. od nekoliko pisaca, na p. i frc.; gl. junak A. ostao kao tip viteza lutalice i vernog, ednog ljubavnika. 785. AMAZIJA, judejski kralj (838.-809. pre Hr.); potukao ga i pogubio izrailjski kralj Joas. 786. AMAZIS 1) A. I, ili Amas, kralj Eg. iz 18. dinast. 2) A. II, kralj Eg. (570.-526. pre Hr.), zbacio Apija; pristalica gr. obrazovanosti; znatno poveao nar. blagostanje. 787. AMAZON 1) najvea r. u J. Amer. (5500 km duga, sliv 7 mil. km), ima najveu koliinu proticajne vode od svih r. na Zemlji; izvire kao Maranjon u Peruanskim Kordiljerima, tee kroz Peru i Braz., uliva se u Atlanski Ok. Plovna na vel. duini; do Manaosa i za okeanske lae. Oko nje neprekidna prauma. 2) najvea drava Braz. Saveza na krajnjem SZ. 788. AMAZONKE, u gr. mitol. ratniki narod ena na obalama Termadona u Kapadokiji. Imale nekoliko ee pominjanih kraljica: Hipolita napala na Herakla i pobeena; Pentezileja pomagala Trojancima i ubio je Ahil; Tamirisa, koja pogubila Kira: Talezita, koja posetila Aleksandra Vel. 789. AMAJLIJA hamajlija.

790. AMALASUNTA, gotska kraljica iz 6. v., ki Teodorika Vel.; udavljena po naredbi svoga mua Teodata. 791. AMALGAM (gr.-ar.) legura.

792. AMALEKIANI, potomci Amalika, Isavovog sina; st. ar. pleme oko Mrtvog M., u stalnoj borbi s Izrailjcima; istrebili ih carevi Saul i David. 793. AMALIN hamalin.

794. AMALTEJA, koza koja dojila Zevsa na Kritu, gde ga majka Reja sakrila od oca Hronosa, koji hteo da ga podere. 795. AMALFI, st. it. grad u Salernskom Zal.; imao vel. trg. znaaj u sr. v. sve dok nije pobeen od Pize (1135.); njegovi stan. izdali pomorski zak. (Tabula amalphitana). 796. AMAM hamam.

797. AMAN 1) (tur.), milost, oprotaj; vera; uzvik tuge. 2) ljubimac pers. cara Artakserksa; nameravao da istrebi sve Jevreje, ali, zahvaljujui carevoj eni, Jevrejci Estiri, spreen i sam kanjen, 420. pre Hr. 3) grad u Transjordaniji (12 000 st.). 798. AMAN ULAH ( 1892.), afganistanski emir; zbaen 1929. zbog pokuaja zavoenja reforama u evr. smislu. 799. AMANDMAN (frc.), predlog ispravaka, izmena i dopuna zak. teksta za vreme njegova posebnog pretresa u parlamentu; mogu ga predloiti vlada, odbor i poslanici, kako na tue tako i na svoje predloge; npr. a. vlade na predlog fin. zakona i budeta.

800. AMANET (tur.), preporuka koja se stavlja na obraz i potenje, npr. da se nekom treem licu preda neka stvar ili da se izvri neka misija, naroito u pogledu testamenta; kao a. ranije, pre ureenja pot. saobraaja, po pojedincima upuivane novane i dr. vrednosne poiljke; u srp. gra. zak. ostava. Amanetna poiljka, u srp. zakonodavstvu novano pismo koje pota prima da preda u drugom mestu i za iju urednu predaju jami. 801. AMARANTUS, amarantos, jesenja biljka, tamnocrvenog cveta; kod st. Grka simvol besmrtnosti. 802. AMARELA (it.), marela, vrsta vinje.

803. AMARILIS (Amaryllis, fam. Amaryllidaceae), vrsta narcisa vel. cveta, veoma prijatna mirisa; poreklom iz Meksika. 804. AMARINjA amharski jezik.

805. AMARU, indiski pesnik ljubavnih izreka, iveo verovatno posle 7. v.; pevao na sanskritskom. 806. AMATER (frc.), ljubitelj, diletant; ovek koji se bavi um., sportom itd. uzgred, ne kao stalnim zanimanjem. 807. AMATERAZU, Amateras, jap. boginja sunca, bdi nad ljudima i obasipa ih dobroinstvima. 808. AMATI, it. porodica iz 16. i 17. v.; proula se izraivanjem dobrih violina; poznati su: Andreja (1530.-1611.), Jeronim i Antonio, a najuveniji Nikola (1596.1684.). 809. AMATUO Luzitanus ( 1511.), gradski lekar u Dubrovniku i med. pisac; glavno delo: Sedam centurija (o fauni i flori i o sanitetskim prilikama u Dubrovniku). 810. AMAUROZA (gr.), slepilo usled poremeaja centralnog ivanog sistema; ranije naziv za slepilo kojem se ne zna uzrok. 811. AMBALAA (frc.), zavoj, pakovanje, vrsta omota: sanduk. vrea, platno, bure, rogoz itd. 812. AMBARGO embargo.

813. AMBAROVA KONSTANTA, stalan odnos izmeu ureje u krvi i mokrai; pri poremeajima luenja azota mokraom, menja se ovaj odnos (k. se poveava); stoga vaan znak pri leenju i odluci o operaciji. 814. AMBASADA (frc.) 1) dr. diplomatsko zastupnitvo u inostranstvu. 2) zgrada u kojoj smetena a. Ambasador, pretstavnik efa drave i vlade, punomoni tuma spoljne politike i zastupnik interesa svoje zemlje u dravi kod ijeg efa akreditovan; ima neke privilegije vee od poslanika. Nekad samo vel. sile izmenjivale izmeu sebe, danas i manje drave. Jugosl. ih nema.

815. AMBIVALENCIJA (lat.), afektivni odnos prema nekoj osobi istovremeno iz ljubavi i mrnje; obino odnos male dece prema ocu. 816. 817. 818. 819. 820. AMBIGVITET (lat.), dvosmislenost, dvoznanost. AMBIORIKS, kralj plemena Eburona; ratovao protiv Cezara 54. pre Hr. AMBIS (gr.), provalija, propast, bezdan. AMBICIJA (lat.), astoljublje, slavoljublje, tenja za neim. AMBLEM emblem.

821. AMBLIOPIJA (gr.), slabovidnost, naroito kojoj se ne moe dokazati uzrok; a. ex anopsia, slabovidnost usled neupotrebe oka kod razrokih, ili kod uroenih katarakta. 822. AMBLISTOMA (Amblystoma), rod dadevnjaka (vodozemaca) iz Meksika i S. Amer., iji pretstavnici mogu da dostignu porast od preko 20 sm; esto se upotrebljavaju za naune eksperimente. 823. 824. AMBO (lat.), 2 broja zajedno; odjednom 2 u tomboli. kartama, lutriji i sl. AMBO ZEMLjA, na S3 J.-afr. Unije; stan. Bantu-Crnci (100 000).

825. AMBOCEPTOR (lat.), opte ime za antitela: hemolizine (otapaju crvena krvna zrnca) i bakteriolizine (ubijaju klice), deluju samo u prisustvu komplementa. 826. AMBRA (ar.) 1) materija prijatna mirisa koja se stvara u crevu i mokranoj beici nekih vrsta kitova; upotrebljava se za izradu mirisa, od kitova iz Indiskog Ok. 2) (Liquidambar styraciflua, fam. Hamamelidaceae), listopadno drvo, nalik na klen, visoko do 12 m; poreklom iz S. Amer.; upotrebljava se za nametaj i dr.; smola i kora imaju primene u med. 827. AMBROZIJA amvrosija.

828. AMBROZIJE, Amvrosije sv. (340.-397.), episkop u Milanu, poznati crk. uitelj na Z, energian borac protiv jeresi, pisac i propovednik; pripisuje mu se pesma: Tebe boga hvalimo (Te Deum), koja se peva i danas. U svojoj eparhiji zaveo ambrozijansko pevanje prema napevima istone crk.; u 6. v. zamenjeno gregorijanskim. A. liturgija, naroiti obred pri slubi bojoj i crk. pevanju, potie od A. Ambrozijana, biblt. u Milanu; osn. je kardinal F. Borome (1602.); sadri rukopise L. da Vinija i mnogo dragocenih um. dela. 829. AMBROID ilibar.

830. AMBULAKRALNI SUDOVI, sistem cevastih organa kod bodljokoaca, ispunjenih morskom vodom. A. noice, cevaste noice bodljokoaca, vezane za a. sudove; na krajevima nose pijavke.

831. AMBULANTA (lat.), ustanova za pregled i leenje, gde ne lee bolesnici. Ima ih: javnih, optinskih ili privatnih; za opte ili posebne bolesti: unutranje, venerine, deje, enske i dr. Ambulantna pota pota. 832. AMVON (gr.), uzdignuto mesto usred prav. crk., ispred ikonostasa, sa kojeg se ita evanelje i apostol i akon govori jektenije; u naim starim crk. esto samo rozeta, obeleena u podu hrama. 833. AMVROSIJA, ambrozija (gr.), jelo gr. bogova na Olimpu, 9 puta slae od meda; koji bi je jeli, postali bi besmrtni. 834. AMVROSIJE 1) (1771.-1863.), sarajevski mitropolit, jedan od najboljih Grka ep. u srpstvu; uvao narod od nasilja; docnije bio mitropolit rus. raskolnika staroobrjadaca, umro u zatoenju u Celju. 2) A. sv. Ambrozije. 835. AMEBE (Amoebae), veoma prosto sagraene jednoeline ivotinje (protozoe) mikroskopski male, gole gromuljice ive supstance sa jednim ili vie elinih jedara; oblik tela promenljiv, kreu se pomou nestalnih izdanaka; uzimaju hranu (mahom alge, bakterije i org. detritus) ma kojim delom tela. Oko hranljivih delova unetih u telo obrazuju se male upljinice, u kojim se lua sokovi za varenje; razmnoavaju se prostom deobom. Preteno stan. slatkih voda; manji broj vrsta ivi u morima ili vlanoj zemlji; neke a. paraziti domaih ivotinja i oveka (najpoznatije parazitske a. oveka entamoeba coli i e. histolytica, koje ive u crevu; poslednja izaziva u toplijim pa i u nekim krajevima Jugosl. opasnu srdobolju, ameboidna dizenterija). Ameboidno kretanje odlikuje a. i sline jednoeline organizme, zatim neke elije bez vrste spoljanje opne (npr. bela krvna zrnca); tena koloidna telesna masa postruji u jednom pravcu i izvue se u jedan ili vie nestalnih izdanaka (pseudopodija); kretanje se vri na taj nain to ostatak telesne mase struji u pravcu tih izdanaka koji ga najzad utope u sebe. Izdanci se javljaju na razliitim takama tela. A. k. katkad veoma ivo. 836. AMEDEJ, sin Vitoria Emanuela II, it. princ a p. kralj (1870.-1873.); uvideo da je nepopularan pa abdicirao. 837. AMELO DE LA USEJ Nikola (Amelot de la Houssaye, 1634.-1706.), frc. istoriar; gl. dela: Ist. uskokih ratova, Memoari i studija o mletakoj vladavini. 838. AMENEMHAT, ime 4 eg. kralja iz 12. dinastije: 1) A. I, faraon (2000.-1981. pre Hr.), potukao u nekoliko mahova crnaka plemena iz okoline Filea i zauzeo deo Nubije; napisao pouno delo O kralj. pozivu i namenio sinu. 2) A. II (1938.-1904. pre Hr.). 3) A. III (1904.-1849. pre Hr.), iskopao jezero (Merisovo J.) kod dananjeg El-Fajuma radi regulisanja Nilovih poplava i podigao uveni Memnonov kolos i lavirint. 4) A. IV (1800.-1792. pre Hr.). 839. AMENOREJA (gr.), izostanak menstruacije (periode, mesenog pranja): fizioloka a. za vreme trudnoe i dojenja; patoloka a. usled nepravilnog razvoja genitalnih organa, njihovih oboljenja ili optih oboljenja (anemije, tbk., sifilisa itd.). Moe nastupiti i posle hir. operacija na materici i jajnicima, zraenja (radio i radijum terapija), jakih potresa, vel. uzbuenja i promena klime.

840. AMENOFIS, Amenhotep, ime 4 eg. kralja 18. dinastije: 1) A. I, faraon (1555.1540. pre Hr.), sin Amesa I. 2) A. II (1447.-1420. pre Hr.), uguio pobunu u Naharini. 3) A. III (1410.-1376. pre Hr.), sklopio savez sa mitanskim kraljem Duratom. 4) A. IV (1376.-1360. pre Hr.), zanemario spoljnu politiku i napustio eg. osvajanja po Siriji; hteo da uniti svet. vlast i povrati kult boga Atona. ali ubijen. Napisao pesmu slinu 103. psalmu. Preneo prestonicu u Atenu (danas Tel-el-Amarna). 841. 842. AMERAZISKE mongoloidne ili ute rase. AMERIGO Vespui Vespui Amerigo.

843. AMERIKA, kontinent, na z. polukugli izmeu Atlanskog i Tihog Ok.; deli se na S, Sr. i J. A. Ima raznovrsno zemljite i raznoliku klimu, raznovrsan biljni i ivotinjski svet, dosta sirovina i ruda, preduzimljivo stanovnitvo, razvijen saobraaj i ind.; obiljem trg. i ind. prevazilazi ostale kontinente. Nosi naziv i Novi svet, jer je otkrivena tek na prelazu iz sr. v. u novi v. Istina, Normani dospeli na i. obalu S. A. jo 1000. god., ali to otkrie palo u zaborav. Novo otkrie izvrio tek Kolumbo (1492.), pri pokuaju da pronae nov put za Indiju; tom prilikom doao do Antila (o. San Salvador) i, uveren da je stigao u Indiju, nazvao ova o. Zap.-Indiskim. Ime dobila po Firentincu Amerigu Vespuiju, koji je prvi opisao. Posle Kolumba i Vespuija mnogo ispitivaa vrilo pronalaske i ispitivanja; Kaboto pronaao Njufaundlend i ispitao i. obalu do Floride (1497.-1498.); Kolumbo pronaao Trinidad i kopno J. A. (1498.); A. Vespui pronaao deltu Orinoka (1499.-1500.); Kabral otkrio i. obalu Braz. (1500.); Kolumbo otkrio obalu Sr. A. (1502.-1504.); Balboa dospeo do Tihog Ok. (1513.) preko Panamske Prevlake; Magelan proao kroz moreuz koji danas nosi njegovo ime (1520.); Pizaro otkrio Peru (1524.); Diego del Almago dospeo u ile (1536.); Hadzon dospeo u zaliv koji po njemu nosi ime i pronaao istoimenu reku (1609.); Bering ispitao (1794.) sz. obalu; Mekenzi vrio ispitivanje i. otkria na severu O. A. (1789.-1793.). Za ispitivanje unutranjosti S. i Sr. A. najvea zasluga pripada Aleksandru Humboltu. Najstariji sloj stan. su tzv. Indijanci, od kojih su neki (Acteki i Maja) u doba otkria A. imali visoku kulturu; mada izmeu pojedinih delova postoje vel. razlike u kult. i jeziku (oko 150 jez. grupa), ipak imaju mnoge zajednike crte; posle otkria u njoj se naselili mnogi Evropljani i potisnuli starosedeoce; u J. i Sr. A. i u Meksiku naseljavali se poglavito panjolci i Portugalci. U ostalom delu O. A. do 18. v. preteno Francuzi, a otada Englezi i dr. germ. narodi. U tzv. lat. A. mnogo meleza izmeu Evropljana i Indijanaca, kao i izmeu jednih i drugih sa Crncima, koji dovoeni iz Afr. kao robovi i kojih ima sada istih oko 16,5 mil. U arktikim predelima S. A. Eskimi. I u S i J. A. znatan broj iseljenih Jsl. Amerikanizam, oznaka za kulturu i duh koji se stvaraju u A. Amerikanoidne rase ameroidne rase. Amerika bela urka, virdinska ., krupna rasa, bele boje. A. bronzana urka bronzana urka. A. kasa, najbri polukrvni konj, dobiven parenjem rus. k. i engl. punokrvnih konja; meu a. k. najznamenitiji iz; ergele Morgan. A. knjievnost na engl. jeziku ima 4 doba: 1) Vreme kolonizacije (1588.-1765.): u s. oblastima vea knji. aktivnost, a u J. slabija; veu vrednost imaju ist. dela Bradforda i Vintropa; najvee mislilac Donatan Edvard; celoj k. daju obeleje puritanci i kvekeri. Najvei pisac Bendamin Franklin, u ijoj Autobiografiji nalazi izraza demokratski i gra. duh. 2)Revolucionarni period 1765.-1815.): prevlauju polit. i nac. dela kao Deklaracija nezavisnosti, Vaingtonovi Proglasi. Pesnitvo takoe slui ideji a.

nezavisnosti; u romanu se osea uticaj Riardsona i Rusoa, a drama obrauje herojske i nac. motive. 3) Klasino doba (1815.-1865.): romantizam se spaja sa puritanskom etikom i optimistikim panteizmom; mislilac Emerson, novelist Hotorn, liriar Longfelo, pesnik Hvajter i romansijerka Bier Sto bore se protivu ropstva; u Njujorku je aktivna grupa Knikerboker; Kuper, a. Valter Skot, idealizovao je istoriju i u nizu romana dao patetinu sliku izumiranja Crvenokoaca; s Edgarom Po a. romantika dostie vrhunac u ljubavnoj lirici, jezivim novelama i zanimljivim detektivskim romanima; iz toga doba je Vitman, tvorac moderne poezije 4)Epoha nacionalizma (od 1865.): od kraja graanskih ratova do svet. rata u k. se ogledaju imper. tenje i soc. nemiri; puritanska etika i flz. idealizam bore se protivu materijalistikih i prirodnonaunih ideja; knji. osvajaju realizam i naturalizam; sve vie se istiu pisci stranog porekla. U lirici se javljaju dekadenti, kao Ezra Paund, Emi Lovel, Robinson, Frost, Master i Vitmanov uenik Sandburg; javlja se i crnaka poezija; knji se naroito iri asopisima; humor. novele Mark-Tvena i sentimentalne novele Bret-Harta; Farland opisuje sr. Zap., a Dek London Aljasku. Iz toga doba su i najznaajniji savr. romanopisci: Teodor Drajzer, satiriar Sinkler Luis, socijalist A, Sinkler; strasni erotiar Hergeshajmer, stilist Vilder, Anderson, Kabel. Moderni duh najsporije prodirao u dramu. Posle rata mlai talenti pokuavaju da podignu ukus; u kritici vlada neohumanizam pod vostvom Ferstera; nauni i ist. rad ima irok obim i veoma znaajne pisce, naroito u obl. knji. ist. i biografije. A. muzika poinje sa kolonizacijom amer. kontinenta; skromnih poetaka, skoro iskljuivo uvezena iz Engl., Nem. i Frc.; sredinom 19. v. javljaju se prvi znatniji domai muziari: Dord edvik, Artur Berg, Aleks. Dovel, Horacio Parker i dr.; poetkom 20. v. a. m. dobiva sve jae konture originalnosti, akcentovane naroito tipinim amer. dazom (jazz) i uvoenjem u svet. muz. egzotinih motiva iz amer. starosedelake sredine preko tzv. modernih igara kao: tango, imi, fokstrot, arlston, blekbotom, dava i dr.; meu istaknutije pretstavnike toga spec. amer. moderiistikog muz. stila ubrajaju se kompozitori: P. Grener, L. Grinberg, E. Vitorn, L. Saminski, G. Gervin i dr. A. rasa, kojoj pripadaju svi a. Indijanci po ovim zajednikim osobinama: bledouta koa, kruta i crna kosa, ugasite oi, duguljasto lice s pravim, esto orlovskim, nosom. Deli se na podrase: S.-a. podrasa visoka rasta i brahikefalna sr.-a. niska rasta i brahikefalna, j.-a. niska rasta ali dolihokefalna, a patagonska visoka rasta i dolihokefalna. Ranije pripadnici a. r. nazivani pogreno crvenokocima: crvena boja dolazi od bojadisanja tela crv. bojom, to kod njih u obiaju. A. sokolstvo, osn. sl. narodi u A. jo 1894.; svima upama i savezima sedite u ikagu; danas Jsl. sok. savez (osn. 1930.) ima 2 upe, a sl. savez 7 upa (130 drutava); najjai je polj. savez (preko 300 drutava); rus. sokoli razdeljeni u 2 saveza, prilino jaka. Pokuaj ujedinjenja nije uspeo. A. srpska eparhija, sastavni deo srpske patrijarije, osn. 1922. sa seditem u ikagu; ima preko 30 crk., 28 parohija i paroh. svet., vel. broj bratstava i crk. k. optina. A. federacija rada (American Federation of Labor), vel. i mona sindikalna organizacija a. proletarijata (preko 3 mil lanova), osn. 1881. Gl. pretstavnik i vo bio Samuel Gompers. A. filozofija, poinje prvom polovinom 19. v.; prvi vaniji mislilac Ralf Valdo Emerson (1803.-1882.); znaajniji su: Roes (1855 -1916.) i Piers (1839.-1914.); a. f. preneo u Evr. i donekle uticao na evr. flz. Vilijam Dems (1842.-1916.) svojim pluralistikim pragmatizmom i Don Djui (Dewey, 1859.) svojim instrumentalizmom; treba spomenuti jo: psihologa Stenli Hola, osn. biheviorizma Dona Uotsona i orig. mislioca i pragmatistikog pisca ist.

flz. Duranta. A.-a. hibridi hibridi. A. iste podloge, vrste a. loze kao p. za kalemljenje domae; vanije: riparija portalis, rupestris di lot, rupestris br. 9 Gete. 844. AMERIKAN, pamuno platno izraeno od nebeljenog pamuka.

845. AMERIKANER, pod od uzanih a kratkih daica, koje se prikivaju za potpatos ili se utiskuju u vreo asfalt na betonskoj podlozi. 846. AMERIKANSKI SRBOBRAN, polit. list, organ srp. saveza Srbobrana u Amer.; izlazi u Pitsburgu, jedanput nedeljno, od 1906. 847. AMERISA (frc.), sletanje hidroplana na vodu ( slet).

848. AMERIKO KNjIGOVODSTVO: svako uredno knjv. belei sve raunske sluajeve prvo u Knj. dnevnika redom kojim se deavali; posle se u Gl. knj. razvode prema svojoj prirodi, na partije, raune. Prvo beleenje hronoloko, drugo sistematsko. Ako se hronol. beleenje spoji sa sistematskim u 1 dnevnik u obliku tabele-pregleda, voenje takog tabelarnog dnevnika je a. k. (postalo, misli se, u Amer.). Prvn deo -- pravi Dnevnik -- vodi se hronol. redom, a u drugom -- Gl. knjizi -- za svaki raun odreene su po 2 kolone (duguje i potrauje), i sume iz Dnevnika prenose se odmah u kolone odgovarajuih rauna. Stav u Dnevniku pokazuje koji raun treba zaduiti ili mu odobriti izvesnu sumu. Ovo praktino spajanje Dnevnika sa Gl. knjigom moe lako da se izvede u radnjama gde je broj rauna ogranien. U a. k. vode se Tabelarni dnevnik, Knj. blagajnice, Knj. tekuih rauna i Popisnik. 849. AMEROIDNE (amerikanoidne) RASE, nazvane i pacifike ili amerokeaniske, ine prelaz izmeu utih i belih. U toj grupi polianske i amer. r. 850. AMES I ili Amozis, eg. faraon (oko 1580.-1555. pre Hr.), proterao Hikse iz Eg. i obnovio mo tebanskih vladara. 851. A META (it.); popola, napola rauna, na zajedniki raun. A. m. poslovi nalaze primene u trg. i bankarstvu: 2 ili vie lica, metisti, udruuju se da za zajedniki raun zakljue jedan ili vie poslova; npr. da zajedniki kupe i podele meu sobom na ranije ugovoreni nain ili da prodaju ili isporue neku robu. 852. AMETABOLNI (gr.), nepromenljiv. A. insekti, koji ne podlee metamorfozi.

853. AMETIST (gr.: koji uva od pijanstva), ljubiasti varijetet kvarca; lepi, bistri i krupni kristali upotrebljuju se kao ukrasni kamen; najlepi u Braz. i Urugvaju; nalazita kod nas: Sliane kod Lebana, Vrapa kod Zagreba. 854. AMETROPIJA (gr.), nenormalna gradnja oka, smetnja u lomljenu zrakova; kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam. 855. AMEA SPENTAS amaspandi.

856. AMIGDALIN (gr.), otrovna materija u jezgru gorkog badema i dr. semenja, breskve, trenje i ljive.

857. AMIDI, hem. jedinjenja; postaju kad se 1-3 atoma vodonika u amonijaku zamene ostatkom kiselina. 858. AMIDOL, dijamidofenol, aktivna supetanca fotogr. razvijanja. ini izuzetak meu ostalim, poto razvija bez ubrzavajue supstance; odlian razvija za hartiju koja daje crnoplavi prijatni ton; u tropskim krajevima slui za razvijanje ploa i filmova. 859. AMIDOPIRIN, piramidon, beo kristalan praak, esto se daje i u tabletama; sredstvo za sniavanje tmpt. kod raznih obolenja i protiv bolova za vreme menstruacije; mnogo jevtiniji ako se trai pod imenom a. 860. AMIE Kuno ( 1868.), najznaajniji savr. vajc. slikar predela, portreta i vel. dekorativnih kompozicija, sa mnogo temperamenta i oseanja svetlih i retkih boja. 861. AMIEL Anri F. (1821.-1881.), enevski prof., poznat po svojim Odlomcima intimnog dnevnika. 862. AMIJAN Marcelin, rim. istoriar iz 4. v.; napisao ist. rim. carstva od Nerve do Valensa. 863. AMIJEN (Amiens), grad u si. Frc., na r. Somi (90 000 st.); sedite dpt. Some i bisk.; katedrala (13 v.), ind. vunenih tkanina. Amijensvi ugovor o miru, zakljuen 1802. izmeu Frc., Engl., p. i Hol. 864. AMICUS PLATO, SED MAGIS AMICA VERITAS (lat.: Platon mi je mio, ali mi istina milija), rei iz Aristotelove Nikomahove etike. Smisao: nije dovoljno da neko miljenje bude primljeno stoga to je od umne i potovane linosti, nego treba i istini da odgovara. 865. AMILALKOHOL (C_{6}H_{11}OH), vii alkohol; poznato je 5 strukturno razliitih vrsta (izomera); najvaniji: izoamilalkohol, gl. sastojak patoke; dobiva se vrenjem; vaan kao rastvorno sredstvo u hem. ind. (lakovi, masti). Amilnitrit, ukasta tenost, mirisa prezrelih kruaka; veoma brzo se isparava i zapaljiva, na svetlosti se lako kvari, stoga se uva na mranom mestu i izdaje u tamnim ampulama koje sadre svega 3 kapi. Upotrebljava se kod nekih oboljenja koja idu sa grem krvnih sudova. Bolesnik razbije ampulu u maramici sa koje udie paru a. 866. AMILMARDUK Evimerodah.

867. AMILOZA (gr.), vrsta degeneracije tkiva, posledica dugotrajnog gnojenja (tbk. sa kavernama, tbk. sa gnojenjem kostiju, kod sifilisa, retko bez vidnog uzroka); nastaje taloenjem jednog proteinskog tela slinog serum-globulinu, koje daje sline hem. reakcije kao i skrob; taloenje amiloida vri se u celom organizmu ili samo u nekim organima (jetra, bubreg, slezina), koji postaju vri, uveani, na preseku staklasti; retko se a. deponuje samo na jednom mestu (grkljan, oni kapci, jezik), obrazujui amiloidne izrataje. 868. AMIN, amen (jevr.: neka bude tako), zavretak hri. molitava; u obinom govoru kraj neega, poslednji (npr. kao a. u Oenau). A. i gomila, obiaj zaklinjanja i

proklinjanja ugovornika ili krivaca: kletvu protiv prestupnika izgovara jedan od prisutnih, a svi ostali a. i dobacuju kamen na g. Obiaj se vrio u dinarskim plemenima; gomila i kamenovanje. 869. AMINI, zajedniko ime hem. jedinjenja, po strukturi i osobinama slinih amonijaku. Amino-kiseline, azotova org. jedinjenja, postaju pri stvaranju belanevina u crevima pod dejstvom fermenata. Poto organizam ne moe sam da izgrauje a. (osim glikokola), potrebno, da bi sopstvene belanevine mogao da izgradi, da ih dobije putem hrane. Prir. belanevine nemaju u svojim molekulima sve poznate a. k. u istim %; neke belanevine biljnog porekla (kukuruza) ne sadre sve a. k. potrebne organizmu za rastenje, obnovu i odranje (npr. triptofan); zato su kao belanevinasta hrana nedovoljne ( ishrana). 870. AMIR ALI (Sejid), indiski musl,; pisao o islamu ( Duh islama, 1896.) i isl. kanonskom pravu. 871. AMIRANTOKA OSTRVA u Indiskom Ok. na I od Afr. i S Madagaskara: 12 o. koralskog porekla s ukupnom povrinom od oko 83 km. Retko naseljena: 300 st., koji se bave ribolovom. otkrio ih Vasko da Gama; danas pripadaju V. Brit. 872. AMIRU'L-UMARA (ar.: knez knezova, zapovednik nad zapovednicima), titula zapovednika tur. garde na dvoru Abasida u Bagdadu (igrao slinu ulogu kao poglavica pretorijanaca u Rimu). 873. AMITOZA (gr.), direktna deoba ili fragmentacija jedra, veoma redak tip deobe jedra, sa sigurnou posmatrana kod nekih organizama; procesom a. jedro se prosto predvodi na 2 nova, bez pojave hromozoma i jedrovog vretena. Nikad se ne opaa u embrionalnim elijama, ve po pravilu u elijama sa znacima starenja i degeneracije (npr. kod elija raka). 874. AMIIS Edmondo de (Amicis. 1846.-1908.), it. pripoveda i putopisac (kod nas preveden putopis iz Hol.; najbolje delo knj. za decu Srce, prevedena gotovo na sve jezike. 875. AMIDA (tur.), stric.

876. AMNEZIJA (gr.), delimian ili potpun gubitak seanja na doivljaje preivljene u toku izvesnog ogranienog vremena Infantilna a., zaborav koji pokriva doivljaje iz naeg najranijeg detinjstva: skoro niko se ne sea svojih doivljaja iz 1. god. svog ivota. Histerina a., zaborav nekih svojih doivljaja kod lica obolelih od histerije. 877. AMNESTIJA (gr.), akt efa upravne vlasti ili zakonodavca kojim se nite posledice kanjivog dela (presuda, izdravanje kazne), kako unapred tako i unazad. Daje se pre poetka kriv. postupka. u toku postupka (abolicija) i posle izvrene presude; moe biti opta za sva lica koja su izvrila izvesna kriv. dela i pojedinana; obino se daje za polit. kriv. dela; posle a. smatra se da odnosno lice uopte nije osuivano. Kod nas a. vri kralj (gl. 30. Ustava), na predlog min. pravde.

878. AMNION (gr.), vodenjak, embrionalan zavoj; vaan embrionalni organ viih kimenjaka (reptila, ptica i sisara) i oveka, u obliku prostrane kese sa tankim zidovima koji obaviju embrion za sve vreme razvia, ispunjen tenou koja obliva embrion i titi ga od povreda. Kod ene normalno na kraju trudnoe u a. tenosti ima 500-900 g. Hidroamnion: odvie vel. koliina amniotine tenosti (preko 1 l). Oligohidroamnion: nedovoljna koliina a. tenosti (100-150 g). Amniote, vii kimenjaci kod kojih se za vreme embrionalnog ivota razvijaju karakteristini embrionalni zavoji: a. i alantois (gmizavci, ptice i sisari sa ovekom). Amniotine veze, nenormalne veze izmeu a. i zaetka; opasne to mogu stvoriti razna uroena sraenja, brazde i amputacije pojedinih delova (noge, ruke) na fetusu. 879. AMNON, najstariji Davidov sin, zavodnik svoje sestre Tamare; na jednoj gozbi ga ubio Avesalom. 880. AMOJ, varo i pristanite u kineskoj prov. Fukienu na o. izmeu Formoze i kopna (300 000 st.); univ. (osn. 1921.). 881. AMOK (malajski), verovatno vrsta epilepsije stan. Malajskih O.

882. AMON 1) prvobitno, bog plodnosti i ivota, kasnije, kao Amon-Ra, bog sunca kod st. Egipana. 2) judejski kralj (624.-640. pre Hr.). 3) Lotov sin i Moabov brat, po kom dobilo ime pleme Amoniana. 4) mesto u Palestini, prestonica Amoniana. (Na sl.: Amon-Ra.) 883. AMONAL, vrsta eksploziva; sastoji se iz amonijum-nitrata, aluminijuma i trinitrotoluola. 884. AMONIJAK, hem. jedinjenje azota i vodonika (NH_{3}), bezbojan gas zaguljiv, izaziva suze i kaalj; dolazi u trg. sabiven u elinim bombama ili rastvoren u vodi. Upotrebljava se u ind. leda, bojarstvu, za ienje masnih mrlja i protiv opekotina i ujeda od komaraca. Trovanje a., sluajno ili samoubilako; znaci: zadah a. iz usta, ojedenost i zapaljenje sluzokoe usta, drela, jednjaka; suzenje, kaalj, gadljivost, povraanje, gr grkljana, klonini grevi, miino drhtanje, nesvesno stanje, oduzetost, koma, smrt; 1. pomo: dati trovanom da pije rastvor razblaene siretne kiseline, protiv povraanja da guta led ili opijum; kod kolapsa crna kava, kofein, potkono eter. Amonijana voda gasna voda. 885. AMONIJE SAKAS (175.-242.), gr. filozof u Aleksandriji; osn. novoplatonizam i bio u. Longinu, Origenu i Plotinu. 886. AMONIJUM, NH_{4} - radikal a. soli; ponaa se kao metal, ali nije izolovan u vodi. A.-karbonat, primarni NHHCO i sekundarni (NH) SO; nalaze se u mokrai koja se raspada; imaju ljut miris; raspadaju se lagano na vazduhu; upotrebljavaju se kao praak za meenje testa. A. soli, dosta rasprostranjene u malim koliinama u vazduhu, ponekad u vodi i zemlji. Karbonati se nalaze u guanu, sulfati u pari fumarola, hloridi u vulkanskim gasovima. A.-fosfat i a.-sulfat se upotrebljavaju kao vetako gnojivo (a.-s. ne sme se upotrebljavati na kiselim zemljitima; naroito pogodan za krompir); niador ili a. hlorid se upotrebljava za galvanske baterije, pri lemljenju i kalajisanju metala, a. bromid u med., a. rodanid u analizi, a persulfat u fotografiji. A. alitra, a.-nitrat (NH

NO), so azotne kiseline; upotrebljava se za izradu eksploziva postojanih na udar i fabrikaciju leda. 887. AMONITI, izumrla grupa cefalopoda (glavonoga) slinih dananjem nautilusu, u mezozojskim formacijama (trijas, jura, kreda) veoma rasprostranjena (preko 5000 vrsta); vel. veina vrsta imala ljuturu zavijenu u jednu ravan, u kojoj se zavojci delimino obuhvatali, ali ih bilo i spiralno zavijenih, i vie ili manje razvijenih. Mnogi a. vani i za odredbu pojedinih mezozojskih formacija i njihovih odeljaka. 888. AMONITI, Amoniani, po Bibl. palestinski narod nastanjen na d. obali r. Jordana; poreklom od Lotova sina Amona; vodili krvave borbe s Jevrejima; potukao ih Saul, a istrebio Davidov vojskovo Joav. 889. AMOR (lat.) Eros. A. lesbicus lezbiska ljubav, safizam, homoseksualnost. A. fati, ljubav prema sudbini. Amoreti (it.), mali amori, naga deca s krilima; dekorativni ant. motiv, prenesen i u evr. modernu um. za vreme renesanse. Amorozo (it.) zaljubljeno; u muz.: u ljubavnom stilu, neno. 890. AMORALAN (lat.), bez morala, koji ne zna za moral. Amoralizam, amoralno uenje, koje ui da ima neega to je s onu stranu dobra i zla obinog morala; moral, etika. 891. AMOREJI, kanansko pleme, ivelo na I od Jordana; pobunilo se protiv eg. vlasti za vlade Ramzesa II; borilo se protiv Jevreja, ali ga pokorio Samuilo. 892. AMORTIZACIJA (frc.), ponitavanje, unitaj. 1) isplata nekog duga (dr., hipotekarnog itd.) po utvrenom planu putem god. ili polugod. otplata-anuiteta, vuenjem, otkupom na berzi ili inae, za odreenu ili event. sumu vikova prihoda, uteda itd. 2) sudski ponitaj izgubljenih, ukraenih, sagorelih, upropaenih isprava, i vrednosnih papira, kao men., ekova, ulonih (tednih) knjiica, obveznica, akcija itd. (Zak. o vanparn. postupku 240-262 i 90-93 Men. zak). A. svojih ulonih knjiica vri Pot. ted. po prijavi ulagaa; u pogledu Nar. banke vae posebni propisi za unitaj njenih akcija i isprava. Ne mogu se amortizovati: novanice, sreke dr. ili kakve dr. lutrije, dr. papiri koji igraju na zgoditke, pojedini kuponi odvojeni od. gl. isprave, taloni vrednosnih hartija i karte i marke izdane u svakodnevnom prometu (ulaznice, vozne, karte i sl.) Amortizant, lice koje moe traiti amortizaciju men. To mogu biti: onaj kome je nestala men. ( 90. Men. zak.), tj. legitimirani imalac men., i onaj koji na osnovu nje ima da ostvari neko pravo (indosatar punoga indosamenta, trasant, univerzalni naslednik itd.). Izuzetno amortizaciju blanko men. moe zahtevati samo njen posledlji vlasnik. Amortizacioni zajam, pozajmica koja se vraa po a. planu. Poverilac ne mora pristati bez naknade na isplatu zajma pre a. p. A. kvota, obrok koji se u danome momentu ima platiti na ime isplate duga po a. planu; uvek su jednake; zak. ne pretpostavlja da se plaanje vri po a. k. ve po realnoj kvoti, tj. da se daje jednaki deo duga i sav dotle dospeli interes; stoga je svaka realna k. manja od prole. A. odluka, sudska o. kojom se proglaava jedna hartija od vrednosti (men. i sl.) za amortizovanu. A. plan, ugovor o isplati zajma putem a. kvota; pregled iz kojeg se vidi koliko se koje periode (npr. god.) daje na ime otplate duga, a koliko na ime interesa. Ako se dug otplauje jednakim anuitetima, iz a. p. videe se kako dug i kamate iz godine u godinu opadaju, a otplate

rastu. A. postupak, vanparnini postupak koji se vodi radi unitaja ili a. menice ili neke dr. hartije od vrednosti. Pokree se molbom. A. hipotekarni postupak hipoteka. A. protest, men. protest koji amortizant men. podie, da bi odrao regres protiv trasanta neakceptirane men.; zamenjuje protest zbog neakceptiranja ili neisplate (supletorni proces); prema tome mora se povesti u roku odreenom za ta 2 protesta. Amortizovati, izvriti a. 893. AMORFAN (gr.), bezoblian; a. se zovu nekristalna tela u kojima su atomi i molekuli rasporeeni bez naroitog reda; u a. t. spadaju sve tenosti, a od vrstih su staklo, kauuk i dr., ali a. materije prekristalizacijom prelaze u kristalan oblik. 894. AMOS, 1 od 3 jevr. malih st.-zavetnih proroka iz 9. v. pre Hr. Napisao knj. u kojoj prvi jasno pretskazao propast izrailjskog caretva. Po naoj nar. pesmi krsna slava kn. Lazara. 895. loze. AMPELOGRAFIJA (gr.), nauka koja opisuje i izuava vrste i sorte vinove

896. AMPELOPSIS (Ampelopsis, , fam. Vitaceae), lijani, s naroitim pijavkama za privrivanje za podlogu; u Evr. se gaji A. tricuspidata (Jap., Kina), vel. lista, plitko deljena u renjeve. 897. AMPER Andre-Mari (Ampre, 1775.-1836.), frc. matematiar i fiziar, postavio osn. elektromagnetizmu i elektrodinamici; po njemu dobio ime amper (skr. A), jedinica jaine el. struje u praktinom el. sistemu; po preporuci Meunar. konferenc. za el. jedinice i pramere (London, 1908.), uzet za zakonodavnu osnovu u svim dravama interpacionalni a., koji je nepromenljiva el. struja, koja prolazei kroz rastvor nitrata srebra u vodi, taloi srebro u iznosu od 0,00111800 g za sekundu. Pored a. upotrebljavaju se esto i njegovi podmultipli; mikroamper (milioniti deo a.) i miliamper (hiljaditi deo a.). Ampermetar, instument za merenje jaine el. struje. Prema dejstvu struje na kojem se zasnivaju, razlikuje se a. s akretnim kalemom, sa pokretnim gvoem, elektrodinamiki, termiki i indukcioni; prvi tip moe meriti samo jednosmislenu struju, poslednji samo naizmeninu, a svi ostali jednosmislenu i naizmeninu struju. Amperas ili ampersat, jedinica koliine elektriciteta koja se u praksi esto upotrebljava, multipl kulona, jedinice u praktinom el. sistemu: 1 a. ima 60 X 60 = 3600 ampersekunada ili kulona. 898. AMPIR (frc.), stil u kojem su podizane graevine i raena dela dekorativne i primenjene um. u doba Napoleonova carstva (po prilici 1800.-1815.); postao ugledanjem na spomenike rpb. i carskog Rima, ije elemente iznova i slobodno komponovao i dao im peat svog vremena; gl. odlike podizanje trijumfalnih lukova na javnim mestima i upotreba stubova na fasadama javnih zgrada; tei za utiskom monumentalnog, snanog i stabilnog. U izradi nametaja upotrebljavani mahagoni i metal, ukraavani eg. i rim. motivima. Cvetao naroito u Frc. i Rus. 899. AMPLITUDA (lat.), kod oscilatornog kretanja: najvee udaljenje od ravnotenog poloaja.

900. AMPLIFIKATIV (lat.) 1) svaka re koja pokazuje neto vee no obino (ljudina, noina); esto ima pejorativno, pogrdno znaenje (kuetina, devojura). 2) pojava u radiothn. pri kojoj se slabe ili oslabljene el. struje pojaavaju, odnosno obnavljaju, najee pomou elektronskih lampi; kod ovog postupka nastoji se da struje zadre sva svoja prvobitna obeleja i njihove relativne odnose. Amplifikator, radioel. ureaj za pojaanje, odnosno obnavljanje naizmeninih ili istosmernih struja; najvie se primenjuje u predajnim i prijemnim stanicama i aparatima, radioel. ureajima, zatim u telegr. i telef. za vel. daljine, kao i u laboratoriske svrhe. U pogledu uestanosti struja koje se pojaavaju, dele se na: a. za visoku, sr. i nisku (akustinu) uestanost, najzad na a. za istosmerne, impulzivne struje. A. sa vie stupnjeva pojaavanja mogu pojaati ulazne struje i do nekoliko stotina hiljada puta; svaki radio-prima ustvari je 1 pojaava naroite vrste. 901. AMPULA (lat.) 1) proireno mesto nekih upljih organa (npr. a. recti, proirenje gunjeg creva). 2) staklena boica, hermetiki zatvorena, uva sterilno tean lek za ubrizgavanje. 902. AMPUTACIJA (lat.), otstranjenje hir. putem uda, njegovog dela ili kog organa (dojke), zbog neizleive bolesti, zatim kod povreda gde se ne oekuje zaceljenje i radi izbegavanja tekih i neizleivih komplikacija, koje kod nekih oboljenja i povreda mogu biti po ivot opasne. Primenjuje se samo po odobrenju bolesnika, kod dece i nesvesnih po odobrenju porodice, u izuzetnim hitnim prilikama po lekarskom konzilijarnom dogovoru. 903. AMRELDIJA (frc.-tur.), zanatlija koji izrauje amrele (kiobrane, suncobrane); pod uticajem ind. konkurencije, zan. se postepeno gubi kao proizvodna grana i svodi uglavnom na popravku kiobrana. 904. AMR IBN KULSUM, ar. pesnik pre islama; gl. dela Mua-aku i Divan.

905. AMRICAR, varo u prov. Pendabu u Indiji sa razvijenom ind. vune (160 000 st.); univ. 906. AMSTDEN, vrsta amer. breskve odomaena i kod nas (uvezena preko Frc.).

907. AMSTERDAM, najvei grad u Hol. (776 000 st.), na r. Amstelu i obali Zojderskog M., podignut poglavito na nasipu. Akad. nauka, univ., muzej, Akad. um., pomorska k.; vel. pristanite za prekomorsku trg., ind. parobrodskih potreba, glaanje dijamanata i dr. 908. AMU, Amu Darja, Oksus, r. u sr. Az., duga 2860 km (650 km plovna), uliva se u Aralsko J. 909. AMUZIJA (gr.), nesposobnost shvatanja tonova i muz. izraza.

910. AMULET (ar.), stvar za koju se veruje da je ispunjena skrivenim magiskim snagama, koje njenog sopstvenika tite od tetnih uticaja i nesrea; hamajlije.

911. AMULIJE, po rim. legendi zbacio sa prestola brata Numitora, kralja Alba Longe, njegovu ker Remiju Silviju naterao da bude vestalka, a njene sinove Romula i Rema bacio u Tibar. 912. AMUNDZEN Roald (1872.-1928.), norv. ispitiva polarnih obl.; prvi stigao na j. pol 14./12. 1911., preleteo 21./5. 1925. sev. pol; nestao 1928. prilikom spasavanja neuspele ekspedicije gen. Nobila. 913. AMUND-RINGNES ZEMLjA, u polarnoj obl. (oko 6000 km), na S od S. Amer. (78-79 s. . i 96-99 i. d.). 914. AMUR, reka i. Sibira; postaje od ilke i Arguna, uliva se u Tatarski Moreuz; 1480 km duga; u donjem toku plovna; bogata ribom. Najvea pritoka Sungari, sa d. strane. 915. 916. AMURAT Murat. AMFIARAJ, jedan od Argonauta, zet argonskog kralja Adrasta.

917. AMFIBIJA (gr.) 1) organizam (amfibiske biljke, vodozemci) sposoban da ivi i u vodi i na kopnu. 2) letilica s osobinama aviona i hidroplana, sposobna za poletanje i sletanje i na zemlju i na vodu. 918. AMFIBOLI (gr.), grupa silikata magnezijuma, gvoa i kalcijuma; kristaliu rombino, monoklinino i triklinino. Najvaniji hornblenda, manje vani tremolit i aktinot. 919. AMFIBOLIJA (gr.), dvosmislenost; nastaje ili zbog loeg rasporeda rei u reenici, kao: Pojelo dete prase (ko koga?); ili zbog toga to se ne pazi pri upotrebi rei koje imaju dva znaenja; kao u Njegoevu stihu: Oltar pravi na kamen krvavi -- gde se ne zna je li pravi pridev ili glagol. Na a. se najee osnivaju kalamburi (igra rei). 920. AMFIBRAH (gr.), troslona stopa sa srednjim dugim odnosno naglaenim slogom, obino u stihu kombinovan sa dugim stopama. 921. AMFIGONIJA (gr.), vid razmnoavanja u kojem nova jedinka postaje na raun polnih elemenata od oba roditelja (oca i matere) sa normalnim prethodnim oploavanjem. 922. AMFIDROMIJA (gr.) plima i oseka.

923. AMFIKTIONIJE, polit, i verski savezi dravica kod st. Grka, iji lanovi izbegavali meusobne ratove. uvena delfiska a. sa 12 drava. 924. AMFIMAKROS (gr.) ili krstikos, troslona stopa sa prvim i treim slogom dugim, a drugim kratkim (- -). 925. AMFIMIKSIJA (gr.), meanje klicinih plazmi dva razliita roditelja (oca i majke), koje se vri prilikom spajanja dva gameta (oploavanja); od velikog znaaja za pojave naslea.

926. AMFINEURE (Amphineura), grupa primit. mekuaca ivani sistem vrpast. Iskljuivo u morima. 927. AMFIOKSUS (gr.), mala ribolika ivotinja iljate glave; ivi na peskovitom dnu mora; od pravih kimenjaka se razlikuje po tom to nema kotanog niti hrskaviavog skeleta, srca, pravog mozga. 928. AMFION, sin Zevsa i Antiope, Niobin mu; pesnik i svira; sagradio zidove oko Tebe (na njegovu svirku kamenje se samo slegalo). 929. AMFIOPOLj, atinska kolonija u Makedoniji na r. Strumi.

930. AMFISA, Salona, gr. grad blizu Delfija; posluio kao povod za trei sv. rat, u kojem ga razorio Filip II Makedonski (338. pre Hr.). 931. AMFITEATAR (gr.), rim. graevina krunog (docnije ovalnog) oblika, sa po nekoliko stepenasto poreanih redova sedita; u njima prireivane gladijatorske borbe, cirkuske igre i dr. javne priredbe. U Skaulov a. u Rimu moglo stati 80 000 gledalaca. Za vreme careva a. zidani od skupocenog kamena i bogato ukraavani. U ant. doba podignuto oko 300 a. Ima vie ouvanih; meu njima najpoznatiji Flavijev a. ili Koloseum u Rimu, u koji moglo da stane 50 000 ljudi; na tlu Jugosl. postojali u Solinu kod Splita i Stobima kod Gradskog. 932. AMFITEATROV Aleksandar (1862.-1923.), talentovani rus. feljtonist i romansijer; u svojim romanima daje sliku drutv. ivota i raspoloenja krajem 19. v. Gl. dela: Ljudi osamdesetih godina, Sestre, Marija Lusjeva; poznat i kao dramski pisac: Valovi. 933. AMFITRION, Alkejev sin i Alkmenin mu, kralj u Tirintu. Plaut napisao komediju A.; po ugledu na njega i Molijer. 934. AMFITRITA, morska boginja kod Grka, Nerejeva ki i Posejdonova ena.

935. AMFOLITI, jedinjenja (npr. amino-kiseline) koja, rastvorena u vodi, reaguju i kao baze i kao kiseline. 936. AMFORA (gr.), ant. sud za tenost sa 2 drke uzanim grliem i esto iljatim dnom; pravljena od peene zemlje ili metala. 937. AMFRIZA, r. u Tesaliji, na ijim obalama Apolon uvao Admetova stada.

938. AMHARA, vel. pokrajina u j. Etiopiji, i. od jez. Cana. Amharski jezik, amarinja, ranije jezik j. Etiopije; danas gl. etiopski jezik. 939. AMASPANDI, amea spentas, 7 bia koje je stvorio Ormuzd. Prisustvovali stvaranju sveta koji sad brane od Arimanovih pristalica Darvanda. 940. ANA, jevr. prvosvet.; izvrio prvo sasluavanje I. Hrista i poslao ga Kajafi.

941. ANA 1) Perena, lat. boginja; po nekim Didonina sestra; delila pobunjenim plebejcima u Rimu hleb i namirnice. 2) sv., ena sv. Joakima, a majka sv. deve Marije.

942. ANA 1) ena Stevana Nemanje, majka Vukana, Stevana Prvovenanog i sv. Save; ne zna se iz koje je porodice i narodnosti; zakaluerila se i dobila ime Anastasija (1195.); pomagala man. sv. Bogorodice kod Kurumlije, u kojem provela poslednje godine ivota. 2) unuka mletakog duda E. Dandola, druga ili trea ena Stevana Prvovenanog, majka Uroa I i prva srp. kraljica. 3) ki epirskog despota Todora Anela, ena kralja Radoslava. 4) ki bugarskog cara ora Tertera, trea ena kralja Milutina i majka Stevana Deanskog. 5) ki vlakog vojvode Aleksandra, ena cara Uroa. 6) Paleologova, ki viz. namesnika u Beratu, epirska despotica iz 14. v.; preudala se za Duanovog uraka Jovana Asena, arb. namesnika; njenu ker Teodoru uzeo Duanov polubrat Simeon. 7) Kantakuzinova, neaka Jerine, ene despota ura; udala se (1455.) za Vladislava sina St. Vukia. Vizantija: 1) Komnina, ki viz. cara Aleksija I; pokuala da popne na carski presto mua Niifora Vrijenija, na tetu brata Jovana, ali prinuena da ode u man., gde je i umrla, 1148.; u njenom delu Aleksijada, napisanom u slavu oevu, ima vesti o Srbima i kralju Bodinu, korisnih ali uzgrednih i tendencioznih. 2) Savojska, carica (1326.-1347.), ena Andronika III, namesnica Jovana V; pokuala da obori kancelara J. Kantakuzina, ali prinuena da se povue u man.; umrla kao kaluerica (1360.). Engleska: 1) Bolen, kraljica (1507.-1537.), dvorkinja, pa ena Henria VIII, koji je pogubio; majka kraljice Jelisavete. 2) Stjuart, kraljica (1703.-1714.). Za njene vlade ujedinjene kraljevine Engl. i kotska. Rusija: A. Ivanovna, carica (1693.-1740.), ki Ivana III. Svu vlast predala svom ljubimcu Bironu. Francuska: A. Austriska, kraljica (1601.-1666.). ena Luja XIII. Za vreme maloletstva Luja XIV upravljala sa kardinalom Mazarenom. 943. ANABAZA, delo gr. istoriara Ksenofona, u kojem opisan pohod Kira Ml. protiv brata, pers. cara Artakserksa; sa Kirom je bila i gr. vojska od 10 000, a u njoj i Ksenofon. 944. ANABAPTISTI, baptisti (gr.), hri. verska sekta, vri krtenje samo nad odraslima; u doba reformacije izazivali pobune tenjom da ostvare boje carstvo na zemlji i otro gonjeni. 945. ANABATSKI VETAR struji uz plan. strane, pri vedrom vremenu, kada sunce jae pripee; danik. 946. ANABIOZA (gr.), buenje iz stanja prividne smrti; sposobnost mnogih ivotinja, biljaka i njihovih klica (praivotinje, crvuljci, liaji, mahovine, semena, spore itd.) da za vreme sue i hladnoe provedu due vreme u stanju prividne smrti, odn. latentnog stanja ivota, i da se potom vrate u normalno stanje. 947. ANABOLIZAM (gr.) asimilacija.

948. ANAGRAM (gr.) 1) re ili reenica koja postaje kad se obrnutim redom proitaju slova druge kakve rei: dar, rad; vid, div; u Rimu, umiru. 2) zagonetka koja se reava premetanjem slogova. 949. ANADOLIJA, tur. Anadoli, ime za M. Aziju.

950. ANAEROBIOZA (gr.), ivot u sredini lienoj slobodnog kiseonika. Anaerobije, anaerobionti, organizmi (bakterije, gljive, crevni paraziti, stanovnici

dubinskih slojeva stajaih voda) koji ive ili mogu iveti u a.; obino se hrane razlaganjem org. jedinjenja i dele se na obligatorne, za koje je prisustvo kiseonika tetno, i fakultativne, koji mogu iveti i u sredini sa kiseonikom (kvasne gljive). Anaerobne klice, mogu iveti samo u otsustvu kiseonika, inae uginu; njihove spore ive dugo i na vazduhu; izazivaju veoma opasna oboljenja (tetanus, gasna gangrena itd.) 951. ANAKARDIJUM akau.

952. ANAKLINALNE DOLINE (gr.), poprene rene d. (probojnice), upravljene supr. padu slojeva. 953. ANAKOLUT (gr.), nedoslednost u graenju reenice, tj. kad svretak ne odgovara poetku, npr. Ono brdo ponajvie, tu je crkva sagraena. 954. ANAKONDA 1) mesto u SAD (drava Montana), 12 000 st., najvea talionica bakra na svetu. 2) (Eunectes murinus, fam. Boidae), vrsta zmiskog cara; najvea (8-9 m) neotrovna zmija J. Amer. 955. ANAKREON (560.-478. pre Hr.), gr. lirski pesnik; proveo neko vreme na dvorovima tirana Polikrata na Samosu i Hiparha u Atini; pisao elegije, epigrame i druge lirske pesme, kojih je sauvano veoma malo; bio vel. veseljak i formalist u poeziji. Anakreonke, veoma vesele, najee vinske pesme i ditirambi; dobile ime po A. Anekreontika, laka lirika o ljubavi, ruama i vinu i pastirskoj idili, u duhu rokokoa, a po ugledu na tobonje pesme A.; cvetala u Nem. 1740.-1770. (Glajm, Gesner), preporodio je Viland. 956. ANAKS (gr.), gospodar, prvak, vladalac.

957. ANAKSAGORA (499.-428. pre Hr.), gr. filozof i astronom jonske k.; prijatelj Periklov; prognan iz Atine zbog bezbotva; uio da se sve na svetu sastoji iz nebrojeno mnogo kvalitativno razliitih elemenata (delia, kostiju, zlata, mesa itd.); da je nus najlaki i najpokretljiviji element, koji u svet unosi kretanje i celishodno ureenje; tumaio pomraenje Sunca i padanje meteora kao isto fiz. pojave, a za Mesec tvrdio da dobiva svetlost od Sunca. 958. ANAKSARH, gr. filozof iz 4. v.; prijatelj Aleksandra Vel.

959. ANAKSIMANDAR (610.-547. pre Hr.), gr. filozof i astronom jonske k.; moda osniva gr. flz.: napisao prvo flz. delo na svetu, ali se ono nije sauvalo; uio da je prauzrok svega apejron (neogranieno) iz kojeg se izluuje vrsto i teno, toplo i hladno (zemlja, voda, vazduh i vatra), i da su u vodi postala iva bia i ljudi; sastavio kartu sveta, kartu neba i zastupao gledite da Zemlja ima oblik valjka koji slobodno lebdi u sredini uplje nebeske lopte. 960. ANAKSIMEN 1) iz Mileta (585.-525. pre Hr.), gr. filozof; napisao flz. delo od kojeg se sauvalo samo nekoliko odlomaka; uio da je prvobitni elemenat vazduh, od kojeg je sve postalo, i da su vazduh, dah i dua jedno isto; razlikovao planete od zvezda. 2) iz Lampsaka, gr. filozof iz 4. v. pre Hr., u. Aleksandra Vel., koga je pratio u pohodu po Az.

961.

ANAKSON (gr.) asimetrini organizam.

962. ANALAV (gr.), deo kaluerske odee, okrilje na leima, oznaava uzimanje jarma, Hristovog krsta za znak zaveta. 963. ANALGEZIJA (gr.), gubitak osetljivosti za bol. Anadgetika, lekovi koji ublauju ili potpuno otklanjaju bol, pored toga smanjuju tmpt. (antipirin, fenacetin). 964. ANALEPTIKA (gr.) SREDSTVA za oporavljanje i jaanje nerava i srca: eter, kofein, amonijak i dr. 965. ANALI (lat.) 1) letopisi. 2) ist. delo Tacitovo. 3) opev rim. pesnika Enija. Annales maximi, ist, zabeleke st. Rimljana, sreene u 2. v. po Hr. u 80 knjiga; pisane su na naroitoj tabli, odreenoj za to od vel. pontifika, koja je krajem godine ostavljana u arhivu. 966. ANALIZA (gr.), razlaganje, ralanjavanje, razdvajanje; ispitivanje celine, predmeta, pojave, procesa ili stvari; postoje 3 stupnja: elementarna, ralanjuje pojave u sastavne delove, bez obzira na njihove meusobne odnose; kauzalna, ralanjuje pojave u sastavne delove s obzirom na njihove uzrone odnose; logika, ralanjuje kompleksne pojave u sastavne delove, s obzirom na njihove logi. odnose. U mat. svako raunsko ispitivanje putem ralanjavanja; elementarna a. se slui element. sredstvima, a via (infinitezimalna i algebarska) infinitezimalnim raunom. U hem. razlaganje neke supstance na sastojke; vri se suhim ili mokrim putem, topljenjem ili rastvaranjem; kvalitativna odreuje samo prirodu sastojaka, a kvantitativna utvruje koliinu svakog sastojka. A. vina vino. A. gasna pokazuje u kojoj se srazmeri nalazi neki sastojak u smei, a kod bojnih otrova koliko ima mg u 1 l, ili broj sm u 1 m vazduha. A. estetska, ralanjavanje knji. dela i objanjavanje njihovih vrednosti, na osnovu psih.-- estet. shvatanja o lepom; razmatra prvo osnovnu zamisao u vezi sa irom koncepcijom, pa onda prosuuje o sklopu i izlaganju dela, i o pesnikim pojedinostima i stilist. izraajnim sredstvima. A. mehanika, razlaganje smee u sastojke mehanikim putem. A. hemiska, ispitivanje materija u cilju da se odredi njihov kvalitativan i kvantitativan sastav. Analizand, bolesnik koga lee ponhoanalizom. Analitika, nauka; ima za cilj razluivanje misli u cilju iznalaenja naela, na kojima se zasniva miljenje; osnovao je Aristotel i podelio na: prvu, koja se bavi suenjem i zakljuivanjem, i drugu, kojoj je predmet dokazivanje. A. transcedentalna, deo transcedentalne logike; ima za zadatak da razlae apriorna saznanja u elemente istog saznanja razuma; deli se na: a. pojmova, koja upotpunjuje sistem kategorija i obrazloava njihov objektivni znaaj, i a. osnovnih stavova, koja to primenjuje na naela i uslove mat. prirodnih nauka. Analitiar, linost koja vri analizu; lekar koji lei psihoanalizom. Analitika geometrija geometrija. A. definicija, dobiva se ralanjavanjem sadrine jednog pojma u njegove oznake. A. izraz matematiki izraz. A. komentari, uvod u statistike publikacije; u njima se izlae metod rada, rekapituliu publikovani podaci, izvlae potrebni zakljuci i pronalaze statistike pravilnosti i zakonitosti. A. metod, postupak koji polazi od injenica, pa ide ka optem zakonu. A. situacija, skup svih psih. uslova, koji omoguuju leenje psihoanalizom; analizand treba da je svestan svoje bolesti, da eli ozdravljenje i da voli analitiara. A. sud, rasuivanje iji predikat pripada subjektu, kao neto to u tome pojmu ve postoji.

967. ANALOGIJA (gr.), slinost, slaganje, podobnost, delimina paralelnost izmeu 2 stvari ili 2 pojma; podraavanje i rezultat podraavanja u jeziku; nalazi primenu u mat., flz. i stilistikom izlaganju, naroito pri donoenju zakljuaka; ima vel. znaaj u ivim jezikim kategorijama, jer se putem nje vre vel. izmene, uvoenjem novih, esto nepravilno izvoenih oblika (danju), po ugledu na st. pravilne (nou). A. u pravu: nain prouavanja praznina; moe biti: zakonska, kad se uzima propis za slian sluaj, i pravna, kad se reava nepredvien sluaj, za koji nema slinog i predvienog u zak. A. entis, slinost bia; u flz. pojmovni izraz za odnos sutine boga prema svemu to je on stvorio. Sud po a., zakljuuje prema poslaganju stvari u jednom pogledu da su one sline u nekom drugom pogledu. Analogije iskustva, pravila po kojima od pojedinanih opaanja postaje jedinstveno iskustveno saznanje. Analogizam, jednostrano zakljuivanje po a. Analogni organi homologi organi. Analogon, lan u nizu predmeta, ili dogaaj u nizu dogaaja, koji po slinosti odgovara jednom odreenom lanu, odnosno dogaaju u drugom nizu predmeta odn. dogaaja. A. rationis, neto to odgovara umu, a to je od njega nie, nesavrenije, pa se kao takvo pripisuje ivotinjama. 968. ANALOKIJA (gr.), nalonj, u prav. crk. pult za itanje apostola, evanelja i propovedi. 969. ANALFABET (gr.), nepismen ovek; neznalica. Analfabetizam, nepismenost; neznalatvo. 970. ANAM, kraljevina (150 000 km, 5,2 mil. st.) u Indokini pod zatitom Frc. Skoro celo zemljite ispunjavaju Anamski Kordiljeri (sr. visina 800-1000 m.; vrhovi oko 3000 m), koji strmo padaju prema obali J. Kineskog M., siromanoj pristanitima; klima monsunska; r. kratke, brzog toka i bogate vodom samo za vreme kia. Gl. zanimanja: zemljr. (zemljite se navodnjava), ribolov i stoarstvo od rudnog blaga ima: dobrog uglja, gvoa, bakra, cinka, zlata i soli; najvanije ind. grane: ljutenje pirina i tkanje svile; spoljna trg. mahom u kineskim rukama. 90% stan. ine Anamci; ostatak razna dr. plemena i Evropljani. Gl. mesto Hue. Anamski jezik ini zasebnu grupu jezika iz Zadnje Indije sa birmanskim i sijamskim, ali je toliko preplavljen kineskim reima da lii na stariji kin. dijalekt. A. knjievnost pod vel. uticajem kineske; svi knji. radovi su u stihovima, a proze gotovo nema. Anamci, narod u Zadnjoj Indiji (Anam, Koinkina i Kamboda), oko 20 mil.; mnogo se meali sa dr. narodima; drutveni ivot ureen na kineski nain, a kin. primesa ima mnogo i u jeziku i kulturi; po veri budisti. 971. ANAMALI, predeo u Crnogorskom Prim., izmeu Meureja i r. Bojane: oko 5600 st., veinom musl. s arab. jezikom, kod kojih plem. organizacija davno izgubljena; sada se dele na mala bratstva i rodove. 972. ANAMIRTA (Anamirta cocculus, fam. Menispermacesae), indomalajska biljka; daje zrna Fructus cocculi, koja sadre otrovnu materiju pikrotoksin. 973. ANAMNEZA (gr.), seanje; u med. prethodno obavetavanje lekara ispitivanjem samog bolesnika o poetku bolesti, njenim simptomima, uslovima i uzrocima.

974. ANAMNIOTE (gr.), kimenjaci koji u svom razviu nemaju embrionalne organe amnion i alantois; obuhvataju ribe i vodozemce, amniote. 975. ANANA (Annana), eg. pisac iz 13. v. pre Hr.; zabeleio oko 1260. priu o Josifu i Potifarevoj eni, Jusuf i Zulejha. 976. ANANAS (Ananas sativus, fam. Bromeliaceae), tropska biljka, kratkog stabla, zupastog lia i kupaste cvasti, poreklom iz tropske Amer. i 3. Indije; gaji se po svim tropskim i suptropskim predelima zbog ploda; iz lia se dobivaju vlakna, od kojih se prave tkanine. A. carevka, vrsta jabuke; ima je po svima krajevima Jugosl., naroito u Slov. i Hrv. 977. ANANDA ,najmiliji uenik Bude.

978. ANANIJE 1) Jevrejin koga je apostol Petar kaznio zajedno sa enom Sapfirom, zbog utaje novca. 2) uenik Hristov; krstio Savla u Damasku. 979. ANANjI, varo u It., blizu Rima, u kojoj je frc. dravnik Nogare zarobio papu Bonifacija VIII (g. (1303.). 980. ANAPEST (gr.), troslona stopa u ant. pesnitvu sa 2 nenaglaena, odn. kratka sloga i 3. dugim ili naglaenim (obrnuti daktil -). U sh. jeziku veoma retka, i to samo u nekim zasebnim reima: goropad, kukurek, probisvet. 981. ANAPLAZMOZA (gr.), govea bolest, slina piroplazmozi, prouzrokovana krvnim parazitom anaplazma marginale. 982. ANARHIZAM (gr.), soc.-flz. doktrina koja smatra da samo potpuno slobodan ovek moe da ini dobro, da dr. ureenje treba zameniti drutvenim, da drutvo treba da sainjavaju podjednako vaspitane i moralne linosti i da drutv. organizacija moe postojati samo dok na to pristaju njeni lanovi; u soc.-ekon. pogledu tei da izmiri kolektivizam s individualizmom, to ba pretstavlja njegovu najslabiju stranu, jer se te dve ideje nipoto ne mogu izmiriti; protivi se demokratiji, parlamentarizmu i svakoj polit. akciji, ali negira marksizam i svaku organizovanu revoluc. borbu radnike klase, pa prema tome nije revolucionaran. Javio se jo u st. v. sa Zenonom; obnovio ga engl. sociolog Godvin; postoje vie struja, od kojih su najglavnije: individualistiki a., iji je tvorac Maks tirner; sitnoburoaski a., iji je ideolog Pjer ozef Prudon; i komunistiki a., iji su pretstavnici Mih. Bakunjin i P. Krapotkin. Anarhija 1) nered, bezvlae. 2) novi drutveni poredak, zasnovan na naelima kolektivne svojine i line slobode, bez drave i njenih ustanova (vojske, policije, sudova itd.) i sveg poretka, zasnovanog na autoritetu. Anarhist, pristalica anarhizma. 983. 984. ANAS, indiski novac, 1/16 rupije. ANASON anis.

985. ANASTASIJANOV ZAKON, pravno pravilo rim. prava, koje vredi i danas u gra. pravu, po kojem cedent odgovara za naplatljivost ustupljene trabine samo do visine primljene naknade, a ne do nominalnog iznosa trabine.

986. ANASTASIJE 1) A. I, viz. car (491.-518.), utvrdio granicu i opasao Carigrad n. zidovima od Crnoga do Mramornog M. 2) A. II, viz. car (713.-716.). 3) sv., antiohiski patrijarh (561.-599.). 4) sv., sinajski, kaluer sa Sinaje, iveo u 7. v. 5) sv. (1774.-1794.), roen u Radovitu; ubijen od Turaka u Solunu. 6) A. I-IV, pape u ranom sr. v. 987. ANASTASIJEVI 1) Dimitrije Sabov (1726.-1803.), nar. dobrotvor; osn. karlovaku gmn. (1791.). 2) Dragutin d-r ( 1877.), prof. univ. u Beogradu; bavio se prvo viz. a zatim srpskom ist.; od veeg znaaja rasprave o godini Nemanjine smrti i Nemanjinu ocu. 3) Mia (1803.-1885.), trg., ortak kn. Miloa i nar. dobrotvor; od 1833. dunavski kapetan; igrao vanu ulogu 1858. u zbacivanju kn. Aleksandra; poklonio otaastvu svoju vel. zgradu, onda najveu i najlepu u Beogradu, dananji univ. (Na sl.: A. Mia.) 988. ANASTATIKO TAMPANjE, nain koji omoguava da se tampan, pisan ili mainom otkucan tekst prenosi na kamen, pa da se zatim umnoava. 989. ANASTIGMAT (gr.), sloeni objektiv, osloboen svih sfernih i hromatokih aberacija; ima ravno polje i otre slike; svetlosna jaina se kree od 1 : 1,4 na manje. A. dvojni, simetrini a. kod kojeg je astigmatizam uklonjen u prednjoj i zadnjoj kombinaciji soiva; ustvari kombinacija od 3 objektiva: prednja kombinacija. zadnja i prednja i zadnja zajedno. 990. ANASTOMOZA (gr.), spojnica, veza izmeu 2 organa, krvna suda ili ivca: u ovejem organizmu najee veze kod krvnih (arterija, vena i kapilara) i limfnih sudova; zahvaljujui njima cirkulacija se lake obavlja, jer oni dovode krv u predeo oteenog arterioznog suda i tim ga spasavaju od izumiranja. 991. ANATEMA (gr.), crk. prokletstvo; u sr. v. strano oruje rim. papa u borbi sa vladarima, jer se verovalo da donosi boju kaznu i nesreu. 992. ANNATI (lat.), novac koji rkat. dele kao danak papi za dodeljivanje prebenda svet. 993. ANATOKSIN (gr.), toksin koji je pod dejstvom antiseptika i toplote izgubio otrovnost, a sauvao antigenu mo; slui za akt. imunizaciju ljudi (Ramonov a. za imunizaciju protiv difterije) i za imunizaciju nekih ivotinja radi dobivanja seruma za leenje protiv difterije, skrleti, tetanusa itd. Nekodljiv i kad se ubrizga u veim koliinama. 994. ANATOLIJA Mala Azija.

995. ANATOMIJA (gr.), nauka o unutarnjoj grai ivih bia, oveka (antropotomija), ivotinja (zootomija) i biljaka (fitotomija), pripada grupi biol. nauka, a deli se na: nauku o razviu (embriologija), o tkivima (histologija) i morfologiju (normalnu i topografsku a.). U med. pod a. podrazumeva se samo normalni i topografski deo; ostale grane ine zasebne predmete. Normalna a. (opisna, sistematska) lrouava oblik, poloaj, veze i odnose pojedinih organa ponaosob. Topografska a. opisuje pojedine predele tela, sa svim sastavnim organima i njihovim uzajamnim odnosima. Uporedna a. prouava uporedno grau oveka i pojedinih ivotinja meu sobom

(zoologija). Plastina a. prouava povrinske oblike ovejeg tela (umetnitvo). Patoloka a. prouava promene na obolelim organima, patologija. 996. ANATOCIZAM (gr.), kapitalizacija interesa ili ugovor o naplati interesa na interes. 997. ANAFAZA (gr.) mitoza.

998. ANAFILAKSIJA (gr.), fenomen protivan fenomenu zatite (filaksije ili profilaksije); ubrizgavanje nekog toksina (toksalbumina) u nesmrtnoj dozi moe prouzrokovati, protivno onome to se deava pri imunizovanju, stanje poveane osetljivosti organizma upotrebljene ivotinje prema ubrizganom toksinu; za ivotinju se tada kae da je anafilaktizovana. Seroanafilaksija, u sutini isti fenomen samo se konstatuje pri ubrizgavanju tuih seruma (npr. konjskog) u organizam dr. ivotinje (npr. oveka); konjski serum koji je za oveka u prvoj injekciji bio neotrovan, prouzrokujui u ljudskom organizmu stanje poveane osetljivosti, postaje posle nekoliko uzastopnih injekcija, u razmaku 5 do 7 dana jedna od dr., otrovan, ak smrtonosan; serumska bolest. Osetljivost tbk. ivotinja prema tuberkulinu, vel. broj alimentarnih intoksikacija (mlekom, ribljim mesom, rakovima, jagodama), mnoga nenormalna osetljivost prema medikamentima (jodoformu, antipirinu i dr.) oznaavaju se takoe kao a. fenomeni. 999. ANAFORA (gr.) 1) u knji. ponavljanje iste rei na poetku stihova, reenica ili delova reenica: Bilje bere na Mirou vila, Bilje bere, esto se odziva. 2) u prav. crk. kvasni hlepii, nafora, prosfora. 1000. ANAHORETI (gr.), naziv za hri. pustinjake.

1001. ANAHRONIZAM (gr.) 1) pogreka protiv hronologije. 2) pogreno utvrivanje datuma ist. dogaaja 3) zastarela shvatanja, preivele ustanove i obiaji. 1002. ANVARI, Enveri ( oko 1190,), najvei pers. panegiriar; dvorski pesnik seldukog sultana Sandara i njegova naslednika. 1003. ANVERS, Antverpen, grad, sredite istoimene obl. u Belg. (417 000 st.), na r. Esko (elda), vel. pristanite, jako utvrenje; katedrala (1531.), venica, muzej. slikarska akad., via trg. akad., ind. glaanja dijamanata, cigara, eera i dr. 1004. ANGAMAN (frc.), obaveza, uzimanje obaveze; ponuda za igru.

1005. ANGARA, r. u Sibiru, duga 2 850 km; protie kroz Bajkalsko J., a uliva se u Jenisej pod imenom G. Tunguska. 1006. ANGELAR, uenik sv. irila i Metodija; irio hri. na Balk., kuda doao iz Moravske (884.). 1007. ANGELI 1) vizantiski, dinastija koja je vladala 1185.- 1204. 2) epirski, despoti i carevi solunski (1204.-1318.). 3) tesaliski, despoti (1271.-1318.); po padu Tesalije u tur. ruke (1393.) pobegli u Srbiju Angelovi. 1008. ANGELIKA anelika.

1009. ANGELINA Brankovi sv., srp. despotica; u nar. pesmi majka A.; ki elbasanskog gospodara Arijanita, udata 1460. za slepog Stevana Brankovia; po smrti svoga mua, vratila se iz Furlandije u Srem (1477.), gde su njeni sinovi Jovan i ore bili srp. despoti; podigla man. Kruedol, u kojem je sahranjena. 1010. ANGELOVI 1) Mahmud, potomak tesaliskih despota; roen u Novom Brdu poetkom 15. v.; poturio se i stekao zvanje rumeliskog beglerbega. 2) Mihailo, brat prethodnog; prebegao u Srbiju i postao vel. elnik i lan namesnitva; odravao veze sa bratom i pomagao turkofil. politiku sultanije Mare i Grgura Brankovia; pustio tur. posadu u Smederevo (1458.), ali je Srbi posekli. 1011. ANGELUS DOMINI(lat.), aneo gospodnji, rkat. molitva; ita se jutrom, upodne i veerom. 1012. ANGELUS SILEZIJUS (1624.-1677.), pseudonim Johana eflera, nem. pesnika i mistiara. 1013. ANGERMAN ELF, plovna r. u ved., duga 450 km; uliva se u Botniski Zal.

1014. ANGIJENSKI Luj-Antoan (dEnghien, 1772.-1804.), frc. vojvoda; za vreme revolucije preao u Nem. i iveo u Etenhajmu; osumnjien da sprema zaveru protivu 1. konzula Napoleona Bonaparte, uhvaen na nem. zemljitu, doveden u Pariz i predan ratnom sudu, koji ga odmah osudio i streljao. 1015. ANGILULFINGI, lombardiska dinastija (590.-788.); osn. je Angilulf, bavarski vitez i lombardiski kralj (590.-615.); njenog poslednjeg prestavnika Tasila II, zeta lombardiskog kralja Didijea, pogubio i zatvorio u man. Karlo Vel. 1016. ANGINA (lat.), zapaljenje krajnika; obino poinje naglo: visoka tmpt., drhtavica, bolovi pri gutanju, priguen glas, otok lezda na vratu; drelo crveno, krajnici uveani, crveni, na njima mogu postojati gnojave take. Traje obino 3-4 dana; este komplikacije na bubrezima, zglobovima i dr.; moe da bude veoma opasna, smrtonosna; esto samo poetak raznih oboljenja. Prouzrokovai razne klice, najee streptokoke. Leenje simptomatino, ispiranje gue, oblog oko vrata, dijeta mlena, vona. Predohrana: uvati se bolesnika, ispirati guu dezinfekcionim rastvorima. A. pektoris, bol u vidu stezanja u predelu srca, koji se iri u l. rame i du l. ruke; javlja se prilikom oboljenja sranih krvnih sudova od arterioskleroze, luesa i trovanja duvanom. 1017. ANGIOLOGIJA, angeologija (gr.), nauka o aparatu krvotoka, grana anat. Angiom hemangiom. Angiosarkom, zloudni tumor krvnih sudova; prodire i razorava tkivo u njegovoj neposrednoj blizini; najee se nalazi u slezini i jetri, mnogo ree na udovima i u kotanoj sri. 1018. ANGIOSPERME (Angiospermae), biljke ije semene klice zatvorene u plodnici.

1019. ANGLI, germ. pleme koje se 449. g. zajedno sa plemenom Sasi preselilo sa kopna u V. Brit. Anglikanska, episkopska crkva, engl. dr. veroispovest; po bogosluenju izmeu rkat. i protestantske; odvojila se od pape za vlade Henria VIII (1534.), a dogme i bogosluenje dobila Knjigom zajednike molitve (1559.) i Zak. od

39 lanova (1571.); vrhovni poglavar kralj, a primas kenterberiski arhiep.; danas podeljena na 3 frakcije; visoku crk., stroiju u dogmat. pogledu i naklonjenu katolianstvu; nisku crk., koja posveuje glavnu panju praktinom irenju Sv. pisma, hri. ljubavi prema blinjem i misionarstvu; i iroku crk., bez dogmat. strogosti, naklonjenu protestantizmu, slobodnoj teologiji. U poslednje vreme a. c. trai doticaj sa prav. crk. i odrava god. konferencije (lambetske), na kojima uestvuju pretstavnici svih hri. crk., sem rkat. Anglistika, nauka koja prouava engl. jezik i knji. Anglist, koji se bavi a. Anglicizam, re ili izraz poreklom iz engl. jezika, kao brid, grum, demping, standardiziran (utvren), futbol i dr. Anglomanija, preterano oboavanje svega to je engl.; supr. anglofobija. 1020. ANGLO-EGIPATSKI SUDAN, deo i. Sudana sa susednim predelima, izmeu 4 i 22 s. ., te izmeu Libiske Pustinje i frc. Ekvatorijalne Afr. na 3, Etiopije, Eritreje i Crvenog M., na I 2,6 mil. km, 6,5 mil. stan.). Kroz AES protiu Nil i neke njegove pritoke; osnovu privr. ini zemljr.; izvoz pamuka, gumi-arabike, slonove kosti i dr.; gl. mesta Kartum (odakle poinje plovidba na Nilu) i Port Sudan na Crvenom M. Od 1899. pod zajednikom engl. i eg., od 1924. stvarno samo pod engl. upravom. 1021. ANGLONORMANSKI KONj, dobiven ukrtanjem normandskih i engl. konja.

1022. ANGLOSASI, od 8. v. ime naroda koji je postao od meavine Angla, Sasa i Jita, doseljenih u Brit. 449.; njihovi potomci Englezi. Anglosaski jezik, engl. jezik i knji. do sredine 12. v.; danas obiniji naziv: st.-engl. 1023. ANGLSI, ostrvo (715 km^2) u Irskom M. (pripada Engl.), ije se stan. (52 000 st.) bavi stoarstvom. 1024. ANGOLA, port. kolonija u Afr., u prim. Atlanskog Ok., uglavnom od ua Konga do r. Kunene; u unutranjosti zahvata obl. Lundu i izvorite Zambeze (1 256 000 km, 4,2 mil. stan.). Privr. nije razvijena, ali uslovi za zemljr. veoma povoljni; gl. kulture: kava, e. trska, pamuk. Posle svetskog rata privr. ivotu dalo poleta kopanje dijamanata. Angoli, razna, meu sobom dosta izmeana, crnaka plemena iz grupe Bantua u A., izmeu ua Konga i Kunene. 1025. ANGORA Ankara. Angorska bitka, voena izmeu tur. vojske pod vostvom emira Bajazita i tatarskog hana Timur-Lenka, 28./7. 1402.; u njoj Turci potueni, a Bajazit zarobljen. U tur. vojsci se nalazili i Srbi konjanici, pod vostvom srp. kneza i tur. vazala Stevana Visokog i njegovog sestria ura Brankovia; posle borbe povukli se u prilinom redu i prebacili se kod Carigrada na evr. stranu. A. vuna (Mohair), dobiva se od angorske koze i oplemenjenog a. zeca; ima tanko i dugo vlakno svilastog sjaja; upotrebljava se za izradu tkanina, plia i ukrasa na odei. A. zec, pitom zec, sr. veliine, poreklom iz Az.; svilaste, duge, bele, crne ili ute dlake; najvie cenjeni beli. A. koza, odlikuje se dugom, svilastom dlakom kom, koja nalazi vel. primene u tkst. ind,; gaji se u Ankari, Frc., p. i Austr. A. maka, obino bela, duge mekane dlake (na sl. a. zec). 1026. 1027. ANGRIVARIJI, narod nastanjen u st. Germ. izmeu Odre i Emsa. ANGSTREM (1814.-1874.), ved. astronom,

1028. cm).

ANGSTREM, desetomilioniti deo jednog mm (1A = 10^{-7} mm = 10^{-8}

1029. ANGULEM (Angoulme), grad u Frc. (35 000 st.); ind. (hartije i alkohola); uvena katedrala u rom. stilu. Angulemka, vrsta kruke, uvezena iz Frc.; ima je u Slov. Hrv. i Srbiji. 1030. ANGULjA, riba jegulja.

1031. ANDALUZIJA, pokrajina s obe strane r. Gvadalkvivira u j. p.; njeni breuljkasti predeli veoma plodni (vino, maslina, j. voe, ito), a nizija gotovo peskovita pustinja; doline imaju najtopliju klimu u Er. Dugo bila pod vlau Arapa, koji su ostavili mnoge spomenike; stradala od jakog zemljotresa 1884. Andaluziske Planine, Betiski Kordiljeri, sistem mlaih venanih plan. na J p., podeljen a. potolinom na pobre Haen, na S, i prave A. P. na J, kojim pripada i Sijera Nevada (vrh Mula Hasan 3481 m.). Andaluzit, mineral ruiaste ili mrkocrvene boje; nalazi se obino u kriljcu. Andaluska koko, pepeljasto -- siva, sr. veliine; u petla kresta prava, u kokoke presavijena; dobre nosilje. 1032. ANDAMANSKA OSTRVA, preko 200 o. u Bengalskom Zal. zap. od pol. Malake; pripadaju Engl. Andamanci (pogreno Minkopi), ostatak (3000) od nekada veeg naroda na A. O.; pripadaju grupi Negrita; primitivni lovci i skupljai. 1033. ANDANTE (it.), u muz. 1) oznaka tempa: prilino polako, sredina izmeu adagio i andantino; pi a., neto bre; meno a., neto sporije. 2) naslov komada koji se svira tim tempom. Andantino, neto ivlje od a.; komad koji se svira tim tempom. 1034. ANDATONIJA, rim. naseobina kod titareva.

1035. ANDEZIT, bazina, povrinska, magmatska stena, obino porfirske strukture, sastavljena od plagioklasa sa jednim ili vie bojenih sastojaka (biotit, hornblenda, pirokseni); dobila ime po Andima; kod nas rasprostranjen u slivu Timoka, umadiji, J. Srbiji i dr. 1036. ANDERSEN Hans (1805.-1875.), danski pisac; sa mnogo uspeha gajio basnu i bajku, i stekao svetski glas, preveden gotovo na sve evr. jezike. 1037. ANDERSEN NEKSE Martin (* 1869.), danski romansijer; pie romane iz radnikog ivota; njegovi ciklusi romana: Osvaja Pele i Dite, ljudsko edo ubrajaju se u najznaajnija dela danske knji. 19. v. 1038. ANDERSON 1) Lars (1480.-1552.), kancelar Gustava Vaze, uveo reformaciju u ved. 2) ervud (* 1876.), amer. pesnik i romanopisac; gl. delo: Ipak siromah! 1039. ANDETRIJUM, st. ilirsko utvrenje; danas Mu.

1040. ANDI, Kordiljeri, vel. plan. venac pored z. obale J. Amer., dug 7500 km; najvii vrhovi Akonkagva (7040), Ilimani (6960), Sorata (8550), Sahama (6415) itd.; bogati rudnim blagom.

1041. ANDI -- DIDO, grupa srodnih plemena na Kavkazu, u Dagestanu (44 000), jedna od 5 grana Lezgijaca; gl. plemena: Andi, amalali, Dido, Kapui. 1042. ANDIAN, varo (73 000 st.) u sovjetskom delu sr. Az. sa razvijenom ind. iamuka. 1043. ANDORA, mala rpb. (425 km, 6000 st.) na pl. Pirenejima, izmeu Frc. i p., pod zatitom Frc.; gl. grad A. 1044. ANDRAI (Andrssy) 1) ula (1823.-1890.), ma. dravnik; u mladosti osuen na smrt zbog uea u buni 1848., ali se spasao bekstvom; posle a.-u. nagodbe (1867.) doao na poloaj ma. pretsednika vlade, zatim na poloaj a.-u. min. spoljnih poslova; kao odluan pristalica oslanjanja na Nem. i austr. prodiranja na Balk., izdejstvovao na berlinskom kongresu (1878.) dozvolu za okupaciju B. i X.; zakljuio sa J. Ristiem konvenciju o erdapu i graenju prve el. u Srbiji; sklopio savez sa Nem. (1879.). 2) ula (1860.-1929.), sin prethodnog; poslednji a.-u. min. spoljnih poslova (1918.). 1045. ANDRE Rihard (1835.-1912.), nem. geograf i etnolog; izdao uveni A. Atlas i napisao vie dela: Amurska oblast, Etnografske paralele i poreenja, Angtropografija, Prie o potopu i dr. Izdavao asopis Globus (1891.-1903.). 1046. ANDREIS Vinko (1441.-1522.), biskup; igrao znatnu polit. ulogu poetkom 16. v. kao organizator hri. akcije protiv Turaka. 1047. ANDREJA 1) Bogoljupski (1100.-1174.), sin Juraja Dolgorukog, prvi rus. knez koji je teio ujedinjenju svih rus. zemalja; pomagao ocu u borbi za Kijev; preneo prestonicu u Vladimir. 2) iz Loke, arhitekt iz 2. polovine 16. v.; sagradio crkvu kod sv. Ivana u Landaru i crk. u Ponikvama u Gorikoj. 3) iz Ostroga, slikar iz sredine 15. v.; izradio kompozicije na sev. zidu prezviterija crk. sv. Duha u Slovenskom Gracu. 5) Prvozvani sv., 1. apostol Hristov, brat Petrov, sin Jonin; osn. crkve u Vizantu, po rus. predanju propovedao meu Okitima i podigao crk. u Kijevu; raspet u Patrasu (Gr.) pa krst oblika X (A. krst); slavi se 30./11.; krsna slava Karaorevia. 1048. ANDREJA, man. sv. Andreje nad Treskom, blizu Skoplja; osnovao ga (1384.) Andreja, drugi sin kralja Vukaina; ouvan do danas; uvene freske koje su izradili mitropolit Jovan i monah Grigorije (Tajna veera, Pranje nogu, Molitva na Maslinovoj Gori, Skidanje sa krsta). 1049. ANDREJEV Leonid (1871.-1919.), rus. pisac predratnog doba; upoetku pisao realistike prie, pod uticajem ehova; docnije u duhu impresionizma i simvolizma; posveivao mnogo panje pitanju smrti; pogledi mu proeti pesimizmom; bio pod uticajem openhauera i Niea. Njegovo stvaranje karakteristino za ideoloku dezorijentaciju predratne rus. inteligencije; pod uticajem revolucije 1905. g. tampao: Crveni smeh, Gubernator, Pria o sedmorici obeenih; dao nekoliko snanih dramskih dela: Crne maske, ivot ovekov, Anatema, Danc naeg ivota. 1050. ANDREJEVI Sima Igumanov (1804.-1883.), srp. nar. dobrotvor, bogat trg. u Rus; osnovao bogosl. kolu u Prizrenu 1872., i ostavio joj vel. imanje u Beogradu.

1051.

ANDRECEUM (gr.-lat.), skup pranika u cvetu pranik.

1052. ANDRIJA 1) A. P, ma. i hrv. kralj (1205.-1235.);izdao 1222. Zlatnu bulu kojom plemstvu osigurao slobodu i vea prava; uestvovao u 5. krst. ratu. 2) A. III, ma. i hrv. kralj (1290,-1301.). 3)Kritski, episkop i crk. pisac iz 8. v.; .tvorac n. pesnikog oblika: vel. kanona, koji se peva 5. sedmice uskrnjeg posta. 1053. ANDRIJAN sv., hri. muenik iz 4. v., slavi se 26./8.

1054. ANDRIJAEVI Niko (* 1882.), pisac novela: gl. delo: Slike i prie iz Neretvanske krajine. 1055. ANDRIJEVICA, varoica (630 st.) i sresko mesto (1831 st.) u dolini G. Lima (Zetska Ban.); kod nje se kosovsko -- metohiski put rava u zetski i novopazarsko -bosanski put. 1056. ANDRISKO, gr. pustolov; izdavao se za rina makedonskog kralja Perseja: ustao protiv Rimljana, ali potuen kod Pidne 146. pre Hr. 1057. ANDRI 1) Ivo dr (* 1892.), pesnik, pripoveda, dopisni lan Srp. kralj. akad.; I in. Mst. inostr. dela; uestvovao u radu revolucionarne nac. omladine u Bosni, za vreme svet. rata zatvoren; u odlinim, virtuozno raenim pripovetkama iz ivota Bosne, naroito u tur. doba, iznosi tipove patolokih sklonosti sa puno suptilnog opaanja i mnogo senzualnog; veoma paljiv stilist; gl. dela Ex ponto (pesme u prozi), Put Alije erzedeza i 3 knj. Pripovedaka. 2) Nikola (* 1867.), esejist, filolog, dramaturg i upravnik Nar. kazalita u Zagrebu (1920.-1921.); forsirao u repertoaru sl. dramu, reformisao dikciju i uveo ist knji. jezik na sceni. (Na sl.: A. Ivo.) 1058. ANDROGEJ, sin kritskog vladara Minoja; pobedio u svima utakmicama u atinskim igrama, zbog ega ga ubio atinski vladar Egej; Atinjani su za kaznu morali da alju svake 8. god. po 7 deaka i 7 devojaka sa hranu udovitu Minotauru. 1059. ANDROGIN (gr.), dvopolan, hermafrodit; u bot. biljka najpre sa m., a posle sa . cvetovima, ili koja pored . ima i m. cvetove, npr. Nucarium, Corulus i dr. 1060. ANDROLOGIJA (gr.), prouava bolesti svojstvene oveku, po analogiji sa ginekologijom. 1061. ANDROMAHA, Hektorova ena i Astijanaksova majka; posle Hektorove smrti postala robinja Ahilova sina Pira, sa kojim imala 3 sina. Euripid naiisao tragediju A., a 1667. i Rasin. 1062. ANDROMEDA, ki etiopskog kralja Kefeja; stoga to je prkosila nimfama, Neptun poslao neko udovite koje pustoilo zemlju; kad su je roditelji vezali za stenu, u nameri da je predadu udovitu, naiao Persej, pa udovite ubio, a nju spasao i uzeo za enu. 1063. ANDRONIK 1) A. I Komnin, viz. Car (1183.-1185.), razvratnik, neprijatelj plemstva, a prijatelj naroda; ubijen to nije dovoljno odluno branio Viz. od Normana. 2) A. II Paleolog, viz. car (1283.-1328.), tast srp. kralja Milutina, otac Simonide; ratovao sa

Turcima u M. Az. i katalonskim etama na Balk.; Srbi mu oteli Makedoniju i sev. Arb.; postupao sa mnogo obzira prema zatoenom Stevanu Deanskom, koji ga kasnije pomogao u borbi s unukom. 3) A. III Paleolog, viz. car (1328.-1341.), unuk prethodnog; zbacio deda sa prestola, sklopio savez sa bug. carem Mihailom imanoviem, povratio Tesaliju i Epir, a izgubio u borbi sa Turcima Nikeju i Nikomediju; u prvo vreme ratovao sa carem Duanom, ali se 1334. izmirio sa njim i pomogao mu u borbi sa Maarima; posle njegove smrti u Viz. nastali gra. ratovi. 4) A. IV Paleolog, viz. car (1376.-1379.), sin Jovana V; dok je upravljao dravom kao namesnik, nije hteo da otkupi oca, zarobljenog od Mleia, zbog ega ga ovaj liio naslea prestola; u 1. pobuni zarobljen i prividno oslepljen, a u 2. zbacio oca i zauzeo presto. 1064. ANDRONIK 1) gr. arhiep. iz 1. v. pre Hr.; sagradio u Atini kulu vetrova. 2) Licije (oko 280.-207. pre Hr.), gr. rob u It. i dramski pisac; preveo Odiseju u stihovima i jo dve grke drame. 1065. ANDROPOGON (gr.), rod fam. Gramineae; poznato oko 200 vrsta; u toplijim krajevima; neke se iskoriuju u med. kao okrepljujua sredstva. 1066. ANDRUSOV, selo u Rus., u okolini Smolenska; u njemu zakljuen mir izmeu Rus. i Polj. (1667.) kojim Rusija dobila ranije izgubljene krajeve. 1067. ANELAR, uenik irila i Metodija.

1068. ANELIKA (Angelica archangelica, fam. Umbelliferae), dvogod. biljka debelog i granatog korena, upljeg, 2 m visokog stabla, sloenih listova sa drkama proirenim u rukavac, zelenkastih cvetova; sadri etersko ulje; koren se upotrebljava u med. i za spravljanje likera. 1069. ANELIKO fra ovani da Fjezole (Angelico, 1387.-1455.), slikar i monah; nazvan A. (aneoski) zbog svojih neobino nenih i naivnih slika; gl. grupu njegovih radova ine freske u man. sv. Marka u Firenci, ali ima dosta slika na dasci, koje su danas u raznim evropskim muzejima (jedna u trosmajerovoj galeriji u Zagrebu). Mada iveo u doba renesanse, pripadao vie sr. v.; njegove slike imaju svu dra i lepotu zamisli i kolorita srednjev. minijatura. 1070. ANELINOVI Danko d-r ( 1891.), pesnik i advokat; u poeziji izrazit pretstavnik nac. ideologije, slikar prirode i sela, optimist; pored pesama ( Galebovi, Latice, Jutarnja zvona) ogledao se u pripoveci (Sinovi zemlje, Robovi zemlje) i drami (Slijepci). 1071. ANELI 1) Gligorije, beki izdava; izdao (1875.) knjigu: Kratkoe soinenije o privatnih i publinih djelah v polzu slovenosrpskija junosti od Aleksija Vezilia. 2) ivko (1850.-1899.), novinar; optuen kao sauesnik u ivanjdanskom atentatu; naen obeen u zatvoru 26./8. 1899. 1072. ANEO (gr.), po hri. uenju bestelesno razumno bie slobodne volje i boji glasnik; stvorio ih bog, u ijoj se blizini uvek nalaze; po St. zavetu dele se na 9 inova: a., arhaneli, gospodstva, sile, vlasti, naalstva, prestoli, heruvimi i serafimi; sem toga svaki ovek ima svog a. uvara. Verovanje u njih dolo Jsl. sa hri. iz judaizma: kuanje i

otpadanje nekih a. od boga veoma omiljen motiv u knji. Aieoski obraz, odea kaluera velikoshimnika ( shimnici). A. tvrava, okrugla zgrada u Rimu, koju sagradio car Adrijan, nazvana po a. na vrhu zgrade; grobnica mnogih papa. 1073. ANEGDOTA (gr.), kratka duhovita i karakteristina priica iz ivota nekog znamenitog oveka, ili kakve drutv. ili nac. grupe. 1074. ANEKSIJA (lat.), prisvajanje tue zemaljske oblasti; promena suverenosti nad jednom obl. ili delom obl. Anektiranu obl. ne vezuju vie ugovori koje je zakljuila ranija drava, ve ugovori koje je zakljuila drava to vri a.; izuzetak se ini u pogledu ugovora vezanih za zemljite (slubenost, razgranienje i t. sl.); drava koja je izvri, nasleuje imovinu i uzima na sebe dugove ranije drave; u sluaju a. jednoga dela drave, vri se srazmerna podela dugova. A. ima dejstva i na sudske presude i sporove u toku, jer stanovnitvo gubi dotadanje dravljanstvo i stie dravljanstvo nove drave; izuzetke od ovog naela opcija. A. Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, izvrena je proglasom cara Franca Jozefa I 7./10. 1908.; kao neposredan povod posluila joj mladotur. revolucija, izvedena u leto 1908., jer se postavljalo pitanje da li novi reim u Tur. nee imati posledica i u ovim obl. Tim aktom, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa vel. silama. koje su joj na berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju B. i X., A.-U. je izvrila oiglednu povredu meunar. ugovora i izazvala ive proteste u Evr., utoliko vie to se u isto vreme, i u sporazumu sa njom, Bug. proglasila za nezavisnu. Pretstavnici prav. i musl. nar. organizacije dali su onda u Peti (11./10.) izjavu da je a. izvrena bez pitanja i protiv volje stan. i uputili su posebnu delegaciju u evr. prestonice da tu izjavu stavi do znanja vel. silama. U Srbiji a. izazvala vel. uzbuenje, jer se osealo da se Austr. time uvruje na Balk., da duboko pogaa nac. budunost srpstva i da eli da presee sve nade u budunost vel. samostalne srp. drave. Srbi se reili na krupne rtve; protestovali u svim prestonicama, stvorili Nar. odbranu sa ciljem da smiri partiske strasti i prikupi dobrovoljce za event. borbe, i obrazovali (24./2. 1909.) koncentracionu vladu pod pretsednitvom Stojana Novakovia. Pod pritiskom opteg neraspoloenja u Evr., u elji da sporu oduzme evr. karakter, Austr. sa Tur., sklopila sporazum (26./2.), platila joj ottetu od 52 mil. i poela pripreme da silom ugui srp. proteste, pre no to doe do konferencije vel. sila, koju je predlagala Rus. Rusko posredovanje spreila Nem. pretnjom u Petrogradu, zbog ega Srbija morala da se pokori, ali posredovanjem Engl. osloboena isuvie poniavajue izjave koju je traila beka vlada; umesto nje (31./3. 1009.) dala drugu izjavu da: nova situacija stvorena u B. i H. ne zadire u Srbijina prava; Austr. tom izjavom dobila zadovoljenje i smatrala se pobednicom, ali ustvari izgubila; srp. pitanje dobilo ipak evr. karakter, jer u celom svetu ostao utisak da je Austr. izvela nezakoniti akt i da mu je kao pravu argumentaciju dala samo silu; pored Srbije bila uvreena i Rus. Za Srbiju ovaj udar bio od koristi: upozorio je na blisku opasnost, stavio krupna nac. pitanja iznad partiskih, izveo koncentraciju nar. snaga i izazvao jaanje nacionalizma i nac. solidarnosti. Anektirati, prisajediniti tue krajeve. 1075. ANEKUMENA (gr.), predeli i obl. na Zemljinoj povrini, nepovoljni za stalno nastanjivanje ljudi (polarne obl., pustinje, visoke plan., bare itd.). 1076. 1077. ANELIDE gliste. ANEMIJA (gr.) malokrvnost.

1078.

ANEMIJE, vladika u Sirmijumu u 4. v., protivnik arijevstva.

1079. ANEMOGAME (gr.) BILjKE, pri oploavanju kojih vetar prenosei cvetni prah (polen) igra vanu ulogu ( anemofilne biljke). 1080. ANEMOGRAF (gr.), sprava za beleenje pravca i brzine vetra. Anemometar vetromer. Anemosinemograf, sprava za beleenje brzine vetra. 1081. ANEMONE (Anemone), biljni rod iz fam. ljutia (Ranunculaceae).

1082. ANEMOFILIJA (gr.), opraivanje vetrom, Anemofilne biljke, koje se oprauju vetrom; obrazuju jednostavne, guste zajednice (borovi, smre, trave, vrbe, hrastovi itd.); odlikuju se: 1) ogromnom proizvodnjom polena, kao leska ija 1 muka resa sadri 4 mil. pol. zrnaca; 2) polen je sitan, rastresit, pa se i pri najmanjem potresu biljke lako podie u vazduh i dugo lebdi; izvesne biljke imaju pranike cvetove grupisane u izduene i lako pokretljive cvasti i rese, ili pranice na veoma dugim pranikovim koncima vise van cvetova; 3) organi za primanje polena imaju veoma veliku povrinu (perasti igovi trava) ili lue kap tenosti na koju se polen hvata (etinari); u izvesnih biljaka je pristup polenu ka igu olakan time to u vreme polinacije jo nemaju lia (leska, orah); 4) po pravilu njihovi su cvetovi neugledni, sitni, esto zelenkasti i bez cvetnog omotaa, ne miriu i ne lue nektar, pa ih insekti ne poseuju. Anemohore biljke, ije semenje i plodove prenosi i rasprostire vetar; imaju sitno seme i plod, neznatne teine, uveane spolj. povrine sa raznim izratajima (dlake i krila itd.), to im olakava lebdenje i dalje raznoenje; znaaj vetra u rasprostiranju biljaka je vel. u visinama, na otvorenim i prostranim mestima (stepe, livade), pustinjama i otvorenim barama. U a. b. spadaju mnoga visoka drveta, lijane, epifite (seme 1 epifitske biljke Dendrobium attenuatum ima teinu 0,00000565 g) i alpiske biljke. 1083. ANENCEFALUS (gr.), nakazno novoroene kome nedostaje mozak, teme lubanje, a esto i kimeni kanal. 1084. ANERGIJA (gr.), otsustvo alergije tamo gde bi se ova morala oekivati; via se kod tekih tbk. oboljenja. 1085. ANEROID, aneroidni barometar (gr.) barometar.

1086. ANESTEZIJA (gr.) 1) stanje organizma (kao simptom), karakteristino po prestanku (supresiji) lokalne ili opte osetljivosti, bez oteenja ostalih ivotnih funkcija. 2) metod u hir. kojim se postie potpuna neosetljivost odreenog predela ili celog tela, radi bezbolnog vrenja operacije. Lokalna a. otstranjuje osetljivost izvesnih predela medikalnim merama: hlaenjem koe (hloretilon), ubrizgavanjem pod kou (novokaina, perkaina i dr.) mazanjem sluzokoa (kokainom). Lumbalna a., ubrizgavanjem u kimeni kanal (tropokaina i dr.); najee izmeu treeg i etvrtog slabinskog prljena, otstranjuje se potpuno osetljivost i mo kretanja donje polovine tela. Opta a. (narkoza), udisanjem izvesnih gasovitih narkotinih sredstava (etera, hloroforma; na sl. maska za narkozu sa eterom po Ombredanu), ubrizgavanjem u vene (evipana), u rektum (avertina), postie se dubok san sa potpunim gubljenjem svesti, osetljivosti i moi kretanja. Pri narkozi mogu nastupiti izvesni incidenti: primarni (refleks zaustavljanja disanja i srca), pri prvom dodiru sluzokoe nosa i grla sa udahnutim narkotikumom; sekundarni (zaustavljanje

disanja i srca), usled dejstva prevelike koliine udahnutog narkotika na centar disanja ili ivano-miini aparat srca. Srani incidenti (primarni i sekundarni) mogu se zavriti smru; pluni se daju suzbiti vetakim disanjem. Po optoj a. mogu nastupiti incidenti: gaenje sa povraanjem, poveanje luenja pljuvanih lezda, smanjeno luenje mokrae, utica (naroito teka kod sluajeva gde je jetrino tkivo oteeno ranijim oboljenjima), srane komplikacije, koje mogu biti uzrok brze smrti (miokarditis), oboljenja organa za disanje (bronhitis, pleuritis, pneumonija). Po lumbalnoj a. incidenti: teke i duge glavobolje, oteano ili nemogue mokrenje za nekoliko ili vie dana. Regionalna a. nekoga predela postie se ubrizgavanjem antiseptikuma (novokaina) u koren onoga ivca koji taj predeo oivava (npr. injekcija u odreeno mesto iznad kljune kosti na vratu izaziva a. gornjeg uda). A. seksualna frigidnost. 1087. ANETU, najvii vrh (3404 m) na Pirenejima; na sev. padinama gleeri.

1088. ANEURIZMA (gr.), delimino ogranieno proirenje arterije, lokalne posledice optih oboljenja (sifilisa, ree arterioskleroze), najee na aorti i veim arterijama; zidovi a. promenjeni su u svima slojevima. Lana a., posledica povrede arterija; oko povreenog mesta i izlivene krvi stvara se kesa, spojena s arterijom, kroz otvor koji je postao prilikom povrede, te kroz nju struji krv. Arterio-venozna a. nastaje ako su u isto vreme povreene arterije i vene; stvara se slina kesa kao i kod lane a., krv struji iz arterija kroz kesu u venu ili obratno. A. aorte, nad gornjim delom grudne kosti postoji tumor koji bije, pri auskultaciji uju se umovi; usled pritiska aorte na susedne organe i krvne sudove postoji koji put promuklost, kaalj, bolovi i teko disanje, otoci vrata i glave; vratne vene su izraene. 1089. ANER, grad (86 000 st.) u Frc.; univ., tkst. ind.

1090. ANU (Anjou), srednjev. vojvodina u Frc. Anujci, hrv. i Ma. dinastija (1300.1409.). 1091. ANZELMO Kentrberiski sv. (1033.-1109.), engl. arhiepiskop, crk. u., teolog i filozof; osn. skolastike teologije; gl. dela: Dialogus de veritate, De libero arbitrio, Cur Deus homo? 1092. AN-ZIH (nem. an sich, samo po sebi; to je apsolutno i bezuslovno; dano samo po sebi) flz. termin koji oznaava predmete miljenja onakve kakvi su sami po sebi, nezavisno od nae svesti; ako ulaskom u nau svest pretrpe izmene, oni se nazivaju pojave stvari (fenomeni). 1093. ANI, eg. pisac iz 10. v. pre Hr.; napisao Pouke.

1094. ANIZOGAMIJA, heterogamija, spajanje gameta razliitih po obliku, veliini i pokretljivosti (anizogameti); supr. izogamija; mogu se razlikovati m. i . gameti; spec. sluaj heterogamije pretstavlja oogamija. 1095. ANILIN (port.), bezbojna tenost, dobiva se iz katrana kamenog uglja; osn. materija mnogih hem. jedinjenja; slui za izradu rozanilina i dr. boja. Anilinske boje, vetake org. boje, nazvane tako to je prva industriski znaajna (movein) izraena od a.; po hem. sastavu dele se na: azo-boje, indigo-boje, trifenil-metanske, alizarinske,

indantrenske itd., a prema nainu upotrebe razlikuju se: kisele, bazne, koje boje moilom, koje se razlikuju na vlaknu itd.; danas postoje hiljade sintetikih boja, koje se prave na razne naine i imadu razliitu postojanost. 1096. ANIMA (lat.) dua.

1097. ANIMALAN (lat.), ivotinjski, svojstven ivotinjama. A. funkcije i organi, svojstveni ivotinjama (nervni, ulni, miini organi), kojih nema kod biljaka. Animalizam, osobito potovanje svih ili samo nekih ivotinja (npr. medveda), iz verovanja da i ivotinje imaju duu i dr. svojstva oveka; poreklo u animizmu. Animalist, slikar ili vajar ivotinja; kod st. naroda najbolji a. su bili Asirci; nema ih u hri. sr. v.; ponovo se javljaju s it. renesansom; od savremenih najpoznatiji Francuzi Bari i Pompon. 1098. ANIMATIZAM (nlat.), uenje po kojem ima duu sve to postoji. Animato, con anima (it.), u muz. oznaka tempa: ivo, vatreno. Animizam 1) uenje po kojem je vera postala od potovanja dua umrlih predaka. 2) u flz. verovanje da je dua praosnov i pranaelo ivota i sveta, i da svetom vladaju duevne sile. 3) verovanje da u ljudskom telu ivi jo jedno bie, dua, koja moe privremeno da izlazi iz tela (npr. za vreme sna), pa da i sve biljke, ivotinje i ljudske izraevine imaju osobine sline dui; ta dua se zamilja kao ptica, mi, leptir, senka i dr. Smrt se smatra za neto slino snu, samo to dua ili senka ostavlja telo zauvek. Iz a. se razvili verovanje i kult dua predaka (manizam), osobito potovanje ivotinja (animalizam) i fetiizam. Kod Jel. ive mnoga a. verovanja, osobito u vezi sa kultom mrtvih: dua u snu izlazi iz tela, duh pokojnikov se dugo kree po kui i oko ivih, vraa se meu ive u vidu vampira, vukodlaka itd. 1099. ANIMOZNOST (lat.), neprijateljsko raspoloenje prema nekome.

1100. ANIMUS (lat.), duh; u pravu: postojanje volje: npr. a. donandi; kod poklona: volja u vezi sa eljom da se jedno lice obogati bez davanja naknade; kod dravine, volja da se prema stvari ponaa kao sopstvenik; a. testandi, kod testamenta: prava i ozbiljna volja da pismeno u pitanju zaista bude smatrano za poslednju volju; ako a. ne postoji nema poklona, dravine, testamenta itd. 1101. ANIS, ani, anason (Pimpinella anisum), jednogodinja biljka iz plemena titonoa; njeno seme slui za dobivanje aromatinog ulja, koje se upotrebljava kao zain i u med.; u manjim koliinama osveava organizam, kao tej potpomae izbacivanje sluzi kod katara u duniku i umiruje greve u crevima; u veim koliinama izaziva san. 1102. ANJON, negativan jon; putuje pod uticajem el. polja sila ka anodi, gde se pod pogodnim uslovima neutralie. 1103. ANKARA, Angora, grad u M. Az., od 1920. prestonica (50 000 st.) Tur. rpb.; razvijena ind.; vano trite za ito i voe; vezana anadolskom eleznicom za Skutari; angorska bitka. 1104. ANKESER (frc.), bokser koji moe da primi mnogo udaraca, tj. veoma otporan i vrst.

1105. ANKETA (frc.), istraivanje putem usmenih sasluavanja ili pismenih obavetenja i podataka radi rasvetljavanja nekog pitanja; moe biti policiska, parlament., adm., nauna, statist. itd. 1106. ANKILOZA (gr.), potpuna ili delimina nepokretljivost i ukoenost pojedinih zglobova usled povrede ili oboljenja zglobova ili kostiju; lei se masaom i naroitim aparatima za kretanje. 1107. ANKILOSTOMA (Ankylostomum duodenale),valjkasti crvi bele boje, dug 411 mm, ivi parazitski u tankom, naroito 12-palanom crevu oveka, najee rudara; jaja crna dospevaju sa ljudskim izmetom na vlano tle; larve koje iz njih izlaze mogu mesecima da ive u vodi ili vlazi; u ljudski organizam prodiru ree jelom, a ee kroz kou i izazivaju jaku malokrvnost, sa v. postotkom smrtnosti. ( sl.) 1108. ANKIRA, ant. ime Ankare.

1109. ANKO MARCIJE, unuk rim kralja Nume i 4. rim. kralj (640.-616. pre Hr.); osn. pristanite Ostiju. 1110. ANKONA 1) grad i pristanite (84 000 st.) na Jadr. M. u It. Gl. mesto oblasti Marke; ind. uadi i jedrila za lae, pamune robe i muz. instrumenata. 1111. ANKONA Alesandro d' (1835.-1914.), it. knji. istoriar; prof. knji. na univ. u Pizi; znaajni njegovi radovi iz istorije it. drame: Poreklo it. pozorita i dr. 1112. ANKR (Ancre), u Frc., d. pritoka Some; poznata zbog nem. poraza u svetskom ratu (avg. 1918.). 1113. ANKUDINOV Timofej (1617.-1653.), izdavao se za carevia Ivana, sina A. ujskog; lutao po Evr. i prelazio u musl., rkat. i prot. veru. 1114. ANLASER (nem.), otpornik za putanje u rad el. motora; ima zadatak da smanji struju, dok motor ne razvije brzinu i da zatiti njegove namotaje od kvara; esto sadri i otpornik vezan u induktorskom kolu, kojim se menja brzina motora u radu. ( sl.) 1115. 1116. ANNO DOMINI(lat.), u godini gospoda, tj. hri. ere; skraeno a. D. ANOVARIJA, uroeni nedostatak jajnika.

1117. ANODA (gr.), el. sprovodnik 1. vrste od metala, uglja, oksida i dr. kojim se sprovodniku 2. vrste ili elektrolitu (rastvoru, rastopu, homogenoj tenosti, gasu i dr.) dovodi pozitivna el. struja. Anodna baterija, el. izvor jednosmislene struje koji daje napon elektronskim lampama; za lampe manje snage sastoji se iz suhih elemenata ili akumulatora, a za vee, emisione lampe od usmeraa sa ivinom parom. 1118. 1119. 1120. ANODONTA koljke. ANOJA (gr.), otsustvo uma i umnog poretka, bezumlje. ANOKSIBIOZA (gr.) anaerobioza.

1121.

ANOLIS, rod gutera (fam. (Iguanidae), koji ive na drveu amer. i az. uma.

1122. ANOMALIJA (gr.) 1) nepravilnost, neprirodnost, otstupanje od pravila, zak. ili norme. 2) u astr. ugao pomou kojeg se odreuje poloaj planete ili komete u odnosu na Sunce. Anomalistika revolucija, vremenski razmak izmeu 2 uzastopna prolaza neke planete, ili Meseca, kroz isto teme apsidne linije 1123. ANOMIJA, otsustvo zakona i zak. poretka, bezakonitost.

1124. ANONIMAN (gr.), bezimeni, bez potpisa. A. delo, objavljeno bez navoenja pisca; autorsko pravo pripada prireivau ili izdavau, sve dok se ne utvrdi pisac. A. drutvo, bezimeno d., akcionarsko d., isto kapitalistiko d., kod kojeg imena pojedinaca gube svoj znaaj. 1125. ANONSA (frc.), oglas u novinama. Anonsirati, objaviti u novinama u vidu oglasa. 1126. ANOPSIJA (gr.), neupotrebljavanje oka; najee u izrazu amblyopia eh. a. (slabost usled neupotrebljavanja oka). 1127. ANORGANSKI (gr.), neorganski, naziv za miner. hem. jedinjenja. A. hemija, neorganska hem., deo hem. koji pouava osobine i ponaanje neorg. jedinjenja. 1128. ANOREKSIJA (gr.), nemanje apetita; javlja se u izvesnim oboljenima eluca i creva, u febrilnim stanjima i mnogim hroninim bolestima. 1129. 1130. ANORMALAN (frc.), nepravilan, neredovan. ANORTIT, mineral feldspat.

1131. ANOTACIJA (lat.), zabeleba kakvog stanja koje utie na stvarno pravo u zemljinim knj.; im se upis izvri, trea lica se ne mogu pozivati da im je to stanje bilo nepoznato. 1132. 1133. ANOFELES komarac malariar. ANPUNG, pristanite (76 000 st.) u Kini na utom M., ind. drveta i svile.

1134. ANRI (Henri)1) A. I, frc. kralj (1031.-1060.). 2) A. II, frc. kralj (1547.-1559.), sin Fransoa I.; nastavio ratove sa p. i dobio Mec, Tul i Verden od panjolaca i Kale od Engleza; ranjen kopljem u oko u jednom vitekom turniru i od toga umro. 3) A. III, kralj (1574.-1589.), sin prethodnog; izabran prvo za kralja Polj., otkud pobegao na vest da mu je u Frc. umro brat arl IX; usled verskih meusobica prinuen da napusti Pariz i da ga opsauje; ubio ga kaluer ak Kleman. 4) A. IV Navarski, frc. kralj (1589.-1610.), oenjen Margaritom, sestrom A. III; pre stupanja na presto vo prot. u Frc.; zaveo mir u zemlji i podigao narodno blagostanje uz pripomo svoga ministra Silija; ubio ga fanatik Ravajak. 1135. ANRIO Fransoa (Henriot), 1761.-1794.), frc. revolucionar; komandovao frc. vojskom za vreme terora; pogubljen 9. termidora.

1136.

ANS, severnjako ime boga i boanstvenoga ( Azi.).

1137. ANSAMBL (frc.), u um. pogledu: harmonino uklapanje raznih delova neke celine u pravcu jedinstvenog dejstva; u poz.: princip jedinstvenog dejstva svih, i najmanjih, uesnika u izvoenju dela; cela glumaka trupa. 1138. ANSGAR sv. (801.-865.), hamburko-bremenski nadbiskup, nazvan apostolom severa; propovedao hri, u Skandinaviji. 1139. ANSELMO sv. Anzelmo Kenterberiski.

1140. ANCIEN RGIME (frc.: st. reim), stanje pre frc. revolucije u Frc. i ostalim zemljama u zap. Evr. 1141. ANTA (gr.), etvorougaoni zidan stub; sluio kao zavretak zida ant. hramova; obino ima kapitel i stopu. 1142. 1143. ANTAGONIZAM (gr.), suprotnost, protivnost, suparnitvo, korelacija. ANTAKIJE, grad (31000 st.) u sz. Siriji; na mestu st. Antiohije.

1144. ANTALKIDA, spartanski vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zakljuio sa Persijancima mir po kojem je najvei deo gr. kolonija u M. Az. vraen Pers. 387. 1145. ANTANANARIVO Tananarivo.

1146. ANTANTA (frc.), sporazum, savez. Velika a.: Frc., Engl. i Rus. za vreme svetskog rata. Mala a.: Jugoslavija, SR i Rum. 1147. ANTAPEKS apeks.

1148. ANTARA, ar. preislamski pesnik od koga imamo Mualaku i Divan; , , : Avtarov roman. 1149. ANTARES, zvezda 1. prividne veliine u sredini sazvea Skorpije; po veliini 1 od najveih poznatih zvezda (priblino 500 puta vea od Sunca). 1150. ANTARKTIK (gr.), obl. oko j. pola: pod stalnim ledenim pokrivaem; obuhvata vel. kontinent, na kojem je sam j. pol; ispitan samo delimino. Antarktis florne oblasti. 1151. ANTVERPEN Anvers.

1152. ANTEDILUVIJUM (lat.), period vremena u ist. zemljine kore; prethodio diluvijumu. 1153. ANTEJ, sin Neptuna i Geje; u borbi sa njim Herkul zapazio da dobiva novu snagu kadgod se dotakne zemlje, pa ga digao u vazduh i udavio rukama.

1154. ANTEM (engl.), muz. kompozicija ili crk. moteta na tekst psalama, Sv. pisma ili liturgije; peva se svakodnevno u engl. crkvama. 1155. ANTEMIJE iz Lidije, gr. graevinar iz 6. v.; podigao crk. sv. Sofije u Carigradu. 1156. ANTEMURALE CHRISTIANITATIS(lat.), brana hri.; u rkat. svetu naziv za Hrv. i Ma. u doba nadiranja Turaka prema Z. 1157. ANTENA (lat.), ini sprovodnik za primanje ili stvaranje elektromagnetskih (radio) talasa; najee na jednom kraju izolovana, a na drugom, kojim se spree sa prijemnim ili predajnim aparatom, vezana za zemlju, pri upotrebi kratkih talasa, izolovana na oba kraja, a spregnuta u sredini; ako najjae prima ili zrai u jednome pravcu zove se dirigujua ili upravljajua; po poloaju ice i svome obliku dele se na: horizontalne, vertikalne, lepezaste, u obliku suncobrana, slova T, L, V, itd. Antifadna a. slui za radiofonske emisije i ima spec. oblik, kojem je cilj da to vie povea domet direktnih radiotalasa. Okvirna a., najrasprostranjenija dirigujua a.; sastoji se od nekoliko navoja u obliku kruga, trougla ili poligona i kondenzatora; upotrebljava se kao radiogoniometar u pom. i vazdunom saobraaju za orijentaciju i navigac. svrhe. A. vetaka vetaka antena. 1158. ANTENOR 1) Trojanac koji se iskrcao u It. i osnovao Padovu. 2) atiki vajar iz 6. v. pre Hr.; tvorac grupe Harmodija i Aristogitona. 1159. ANTERA (gr.) pranik. Anteridija, muki polni organ biljaka u kojem se stvaraju muki gameti (spermatozoidi, anterozoidi, spermacije); javlja se tipino obrazovana kod arhegonijata, a nalazi se i kod mnogih alga i gljiva; kod cvetonoa veoma reducirana, a naroito kod angiosperama, gde je pretstavljena samo jednom anteridijalnom elijom u polenovom zrnu. Anterozoid spermatozoid. 1160. ANTERIJA (tur.), dugaka g. haljina sa rukavima; deo balk. varoke m. i . nonje; u sr. Bosni ula u nar. seosku nonju; u Bitolju i Prilepu nose je i sad mukarci; pravi se od kupovnih materija; u umadiji a. je manje duine. 1161. ANTESTERIJA, praznik u ast mrtvih u gr. rel., slavljen 3 dana u martu; za to vreme pripremana naroita jela. 1162. ANTECEDENCIJA (lat.), ono to prethodi; uzrok posledici, subjekt predikatu, razlog obrazloenome. Antecedentne doline, rene d. ili njihovi delovi, stariji od tektonskih pokreta; ukoliko se zemljite vie izdizalo, utoliko r. jae usecala ovu d. probojnice. 1163. ANTI (gr.), predmetak mnogih sloenih rei gr. porekla, znai: protiv (antisemit, Antihrist). 1164. ANTI, ime koje su gr. i rim. pisci davali od 4. v. jednom delu I. Sl., nastanjenim izmeu Dnjestra i Dnjepra; neki naunici dovode njihovo ime u vezu sa Venti, Vendi, kako u nekim krajevima Nemci jo uvek zovu Sl. Bili su veoma ratoborni; u 6. v. vodili

veoma krvave borbe s ostalim Sl. i Avarima, a upadali preko Dunava u Viz.; od 602. se vie na pominju. 1165. ANTIALKOHOLNI POKRET U JUGOSL. Poeci organizovane borbe protiv alkohola (1882. u poarevakom okr. i 1883. u Foi) imaju lokalan znaaj u Beogradu osn. prvo Drutvo za suzbijanje alkoholnih pia (1901.), a prva Gutemplerska loa 1907.; uskoro zatim javilo se jo 11 drugih, pa onda i Vel. loa gutemplerekog reda (1912.), koja je sazvala 1. kongres trezvene omladine u Kragujevcu (1912.). U to vreme u Srbiji bilo 14 loa i 60 kola trezv. mladei. U Hrv. osn. prvi Apstineitski klub u Zagrebu (1907.) koji se (1911.) proirio u Drutvo apstinenata u Hrv. i Slav. U Slov. se javila prva Druba trezvenosti (1904.), koja kasnije (1906.) proirena u Drutvo apstinenata, i drutvo Sv. vojska (1919.). 1922. osnovan je Jel. savez trezvenosti, koji obuhvata sve trezvenjake organizacije, zajedno sa Gutemplerskom loom i Savezom trezvene mladei; god. 1930. izdvojila se Gutempleroka loa i obnovila vezu sa Meunar. gutemplerskom loom, a sve druge trezv. organizacije ostale u Savezu trezvenosti i Savezu trezvene mladei. 1166. ANTIB, pristanite (20 460 st.) i klimatsko mesto na Sred. M. u Frc.; okolina bogata voem, vinogradima i duvanom. 1167. ANTIBARBARUS (gr.-lat.), u knji. spisak stranih rei koje nisu stekle pravo graanstva. 1168. ANTIVIRUS (gr.-lat.), dobiva se kad se klice neguju u buljonu, na 37 za vreme od desetak dana, la se procede kroz porcelanske svee; dobivena tenost sadri rastvorljive toksine upotrebljenih klica; upotrebljava se za obloge, ispiranja i daje dobre rezultate kod mnogih zapaljenja na koi. 1169. ANTIGEN (gr.), supstanca, koja ubrizgana u iv organizam izaziva stvaranje antitela; svaka elija, serum, crvena krvna zrnca itd. jedne ivotinje, ubrizgani drugoj, izazivaju kod ove stvaranje antitela; ive ili ubijene klice (u obliku vakcine) i njihovi toksini takoe su a., kao i neki paraziti i fungi. 1170. ANTIGON 1) Kiklop, vojvoda Aleksandra Vel., posle ije smrti postao satrap Vel. Frigije; proirio dravu i osnovao u Siriji i M. Az. mono carstvo; posle poraza kod Isa, 301. pre Hr., izgubio presto i ivot. 2) Gonat, makedonski kralj (278.-242. pre Hr.). 3) judejski kralj (39.-35. pre Hr.), poslednji Makabejac; pogubljen po naredbi Antonija. 1171. ANTIGONA, Edipova ki koju je imao sa svojom majkom Jokastom; pratila slepog oca kad je prognan iz Tebe; sahranila brata Polinika protivno zabrani tebanskog kralja Kreonta, zbog ega je ovaj ivu zazidao u grobnicu, u kojoj se ona obesila. uvena Sofoklova tragedija A. 1172. ANTIDATIRANjE (nlat.), stavljanje ranijeg datuma od onoga kada je isprava sainjena; ako ono teti interese treih lica, ona ga mogu pobijati i u kriv. (falsifikat) i u gra. sporu (pobijanje pravnih dela). 1173. ANTIDETONANT (gr.-frc.), hem. supstanca koja se dodaje benzinu da mu se povea otpornost na detonaciju; najbolji etil-fluid.

1174. ANTIDOT (gr.), lek koji se daje po trovanju kao protivotrov (npr. atropin, kod trovanja morfijumom). 1175. ANTIKA (lat.) 1) starinska stvar, retkost; neto veoma lepo. 2) ime kojim se obuhvata cela gr.-- rim. kultura od Omira do propasti Zapadnog rim. carstva (476.). 1176. ANTIKATODA (gr.), jedna od elektroda u gasnim rentgenskim cevima, od koje se odbijaju katodni zraci; na njoj postaju rentg. zraci; obino se gradi od teko topljivih metala, a esto udeena da se moe hladiti spolja. 1177. ANTIKVA (lat.), vrsta tampanih slova.

1178. ANTIKVAR (lat.), trgovac st. knjigama. Antikvarnica, a. radnja. Antikviteti, starine, st. um. predmeti, ija vrednost vremenom raste. 1179. ANTIKLERIKALIZAM (gr.-lat.), duhovno-kult. pokret protiv rkat. crk. i svet.; ima za cilj suzbijanje i unitenje njihovoga uticaja u oblasti kult., duhovnog i polit. narodnog ivota. 1180. ANTIKLIMAKS (gr.) gradacija.

1181. ANTIKLINALA (gr.), ispupeni deo nabora ubranih slojeva u zemlj. kori, bore. 1182. ANTIKONCEPCIONELNA SREDSTVA, koja spreavaju oploenje: a) neki medikamenti uneti u vaginu hem. dejstvom unitavaju spermatozoide, b) pesari, u vidu aure, na vratu materice ili v) kondom, koji spreavaju ulazak spermi u njenu duplju. Ni jedno od ovih sredstava nije potpuno sigurno. 1183. ANTIKREZA (gr.), sporedni ugovor uz ugovor o zalozi po kojem zaloni poverilac, umesto interesa na glavnicu duga, ima prava na upotrebu i uivanje plodova sa zaloenog predmeta. 1184. ANTILI, ostrva izmeu S. i J. Amer.; dele se na Velike (Kuba, Hajiti, Jamajka, Portoriko) i Male (ima ih oko 100; od Sv. Tome do Trinidada); klima i proizvodi tropski: e. trska, pamuk, duvan, j. voe, kava, kakao. Antilska struja, deo zdruene j. i s. polutarske struje; tee spoljanom stranom Antilskih O. u z. delu Atlanskog Ok. 1185. ANTILIBAN, plan. lanac u Siriji (najvii vrh 2760 m), siromaan atmosferskim talogom i vegetacijom. 1186. ANTILOGARITAM (gr.), po Neperu log cos nasupr. log sin . Antilogaritamska tablica, u kojoj logaritmi sainjavaju niz prirodnih brojeva, dok su diferencije numerusa promenljive. 1187. ANTILOPE (Antilopinae), upljorogi preivari, koji se razlikuju od pravih bikova vitkim telom, tankim i visokim nogama; ima ih vie vrsta; ive u Afr., sr. i j. Az. 1188. ANTIM, gr. mitropolit u Beogradu (1827.-1831.); napustio je Srbiju kad je srpska crk. postala samostalna.

1189. ANTIMETABOLA, antimetalepsa, antimetateza (gr.) 1) premetaj i izmena slova u rei. 2) izokretanje, obrtanje zakljuka u supr. pravcu (npr. jedemo da ivimo, a ne ivimo da jedemo). 1190. ANTIMILITARIZAM (gr.-lat.), propaganda i borba protivu militarizma, pa prema tome i propaganda i borba protiv rata; to je, sa generalnim trajkom, jedan od gl. elemenata sindikalistike teorije i taktike. 1191. ANTIMINS (gr.), u prav. crk. platno sa slikom Hristova pogreba i uivenim motima svetitelja; bez njega se ne sme vriti sluba; postao u prvo hriansko vreme zbog obiaja da se sluba vri na grobu muenika, pa ima znaaj relikvije. Osveuje ga samo episkop. 1192. ANTIMON, dosta redak metaloid (Sb), atomska teina 121,76, srebrnastobele boje, ija se svetska god. proizvodnja kree izmeu 28 000 i 30 000 t; dobiva se iz antimonita; upotrebljava se za pravljenje tamparskih slova, engl. metala itd. Antimonit, sulfid a. (SbS), rombian mineral, olovnosive boje, obino pritkastih kristala, lako topljiv; vana a. ruda (71,76% Sb); najvie ga ima u Jap., Kini i Austral. i mnogim rudnicima u Evr.; kod nas se nalazi u Bosni, Slov., Srbiji, a eksploatie se samo u okol. Krupnja (Kostajnik, Zajaa) i Kumanova (Nikutak); proizvodnja dostigla najvei stepen 1930. (2222 t). 1193. ANTINEURALGIKA (gr.), lekovi protiv neuralginih bolova.

1194. ANTINOE, Antinoja, grad u st. Eg., na Nilu, gde se utopio milosnik cara Hadrijana Antinoj; poznata sa mnogih iskopina. 1195. ANTINOJ, rob i milosnik cara Hadrijana, uven sa lepote; sauvane mnoge statue. 1196. ANTINOMIZAM, anomizam (gr.), naelno nepriznavanje bilo kakvih utvrenih zak. Antinomija, protivrenost izmeu 2 zakona, 2 flz., naela ili suda (teze i antiteze); u njih se uplie um kad tei da sazna ono to je apsolutno i bezuslovno, tj. stvari po sebi, an sich. 1197. ANTIOPA 1) amazonska kraljica koju je pobedio Herkul, a uzeo za enu Tezej. 2) ki tebanskog kralja Nikteja; imala sa Zevsom dva sina: Zeta i Amfiona. 1198. ANTIOH, ime 13 siriskih kraljeva, koji su nasledili presto od Seleuka. Najpoznatiji: 1) A. III Vel. (223.-187. pre Hr.) koji je, na potstrek Hanibala, zaratio sa Rimom i bio potuen. 2) A. IV Epifan (176.-164. pre Hr.), gonio Jevreje i poubijao 7 Makabejaca. 1199. ANTIOHIJA, grad na r. Oronti, u Siriji; u st. v. prestonica Seleukovaca; igrala vanu ulogu u 1. doba hri. Antiohiski patrijarhat, veoma ugledna ep. stolica, apostolskog porekla, po rangu 3. meu prav. patrijarsima; u njoj su se prvi put verni nazvali hriani; kako veinu vernih sainjavaju Arapi, slui slubu na ar. jeziku. A. kola, bogoslovska akademija u kojoj je, protivno aleksandriskoj, zastupan realistiki

ideoloki pravac i bukvalno tumaeno Sv. pismo; prestala u 7. v. zbog Nestorove jeresi; najvaniji pretstavnik sv. Jovan Zlatoust. 1200. ANTIPAPA (gr.), suparnik pape koji nije izabran na zakonit nain, ve intrigama ili silom; 1046, bilo ih 4. 1201. ANTIPASATI (gr.-hol.), stalni visinski vetrovi, koji duvaju od polutara prema polovima; na s. polulopti imaju pravac JZ-SI, a na j. S3-JI; postaju zbog uzdizanja toplog vazduha iznad polutara, koji se na visinama razdvaja i upuuje u pravcu polova skreui unekoliko prema I pod uticajem zemljine obrtne sile. 1202. ANTIPATAR 1) makedonski vojvoda (397.-317. pre Hr.); upravljao Makedonijom dok se Aleksandar Vel. bavio u Pers. i potukao pobunjene Atinjane posle Aleksandrove smrti kod Kranapa. 2) makedonski kralj (296.-294. pre Hr.); unuk prethodnog. 1203. ANTIPATIJA (gr.), odvratnost, neraspoloenje; supr. simpatija.

1204. ANTIPIRETIKA (gr.), lekovi koji utiu na smanjenje bola i u isto vreme sputaju povienu tmpt. (kinin). Antipirin, beo kristalan praak, slabo gorka ukusa, lako rastvorljiv u vodi; smanjuje povienu tmpt. i bolove. 1205. ANTIPODI (gr.), stanovnici dva predela koji se nalaze na supr. takama na Zemlji; imaju supr. dnevno, a ako nisu na polutaru, i supr. god. doba; usled Zemljine okrugline naim a. (stan. Polinezije) noge su okrenute u nae noge. 1206. ANTIPSIHOLOGIZAM (gr.), struja u savr. flz., ui da logika, teorija saznanja, etika, estetika, sociol. i nac. ekon. imaju svoja specijalna naela i metode, koji se potpuno razlikuju od psih. naela i metoda; pretstavlja reakciju na psihologizam. 1207. ANTIRABIAN, protiv besnila. A. stanica besnilo, Pasterov zavod.

1208. ANTIRELIGIOZNA PROPAGANDA (gr.-lat.), borba protiv vere i verskih predrasuda; u SSSR 1 od zadataka dr. politike na kult. polju; slui se reklamom, kinom i tampom. 1209. ANTISANA, ugaeni vulkan na Kordiljerima u Ekvadoru najvii vrh 5756 m).

1210. ANTISEMIT (gr.), protivnik Jevreja i njihova uticaja. Antisemitizam, soc.kult. pokret koji u pojedinim dravama tei da ogranii graanska, polit. i ekon. prava Jevrejima; proiziao iz verske i rasne iskljuivosti i nesposobnosti Jevreja da se saive sa sredinom u kojoj i od koje ive. Javio se jo u starom v. kod Grka i Rimljana; u Evr. doao do punog izraza u sr. v., a odrao se i u celom n. v., naroito po zemljama s izrazito feudalnom prolou ili slabo razvijenom trg. (Nem., Polj., Ukrajina, Ma., Rum., Hrv. itd.). Frc. revolucija donela je, svojim naelom o jednakosti graana, slobodu i gra. ravnopravnost Jevrejima u veini evr. drava, ali je svetski rat opet ojaao a.; u Nem. su se svi a. pokreti slili u nac.-socijalistiku stranku, koja je od 1933. izdala itav niz zakona da bi suzbila jevr. uticaj na ekon. i kult. ivot u Nem. i svela Jevreje na poloaj nar. manjine.

1211. ANTISEPSA (gr.), metod kojim se unitavaju mikrobi iz preventivnih razloga ili u postojeoj infekciji (gnojavoj rani), pomou raznih hem. sredstava; u hir. je uveo engl. hirurg Lister pod uticajem Pasterovih radova na mikrobima; upotrebljavana krajem 19. v., naputena oko 1890. g., zbog loeg uticaja na obolelo tkivo, i zamenjena novim metodom asepsom, koja se i danas upotrebljava. 1212. ANTISOCIJALAN (gr.-lat.), koji stoji u suprotnosti s obiajima i zak. drutvenog reda. 1213. ANTISPAZMODIKA (gr.), lekovi protiv miinih greva, odn. protiv nekih preteranih reakcija ivanog sistema. 1214. ANTISTEN (440.-366. pre Hr.), gr. filozof, osn. kinike k.; uenik i prijatelj Sokratov; protivnik Platona i njegove teorije o idejama. Zastupao ontoloki nominalizam, tj. miljenje da u stvarnosti postoje samo pojedinane stvari i da su ideje i pojmovi obina imena (postoje samo pojedinani konji, a ne i pojam ili ideja konja uopte); bavio se i etikom i tvrdio da je cilj mudraca srea, a da njoj vodi jedino vrlina; da je jedino i najvie dobro vrlina, jedino zlo porok, a sve ostalo (zdravlje, ast, sloboda itd.) samo ravnodune stvari. 1215. ANTITAVOR, plan. predeo (do 2 800 m) u ji. delu M. Az. izmeu r. Zejhuna i Samantia o jedne strane i Dihana s dr.; stan. ive veinom po renim dolinama: zemljr. i voarstvo. 1216. ANTITEZA (gr.) 1) protivtvrdnja, negacija neke teze. 2) u knji. poreenje stvari, lica ili pojava sa supr. osobinama, radi to jaeg isticanja obeju (npr.: uvaj bele novce za crne dane). 1217. ANTITELA (gr.-sh.), specifine supstance koje stvara organizam, kad se u njega unesu antigeni. Prema vrsti antigena, razlikuju se: aglutinini, precipitini, antitoksini, hemolizini, bakteriolozini, opsonini. 1218. ANTITERMIEA (gr.), lekovi koji smanjuju tmpt. tela, u neto vreme smanjuju ili otklanjaju bol (antipirin. fenacetin). 1219. ANTITETIKA (gr.), protivrenost u kojoj stoje dva supr. tvrenja, jedno prema drugome, a od kojih oba izgledaju dogmatina, tako da se ne moe odluiti koje je od njih istinito. 1220. ANTITIREOIDIN, lek koji sadri sekret tiroidne lezde ivotinja; upotrebljava se pri leenju Bazedovljeve bolesti. 1221. ANTITOKSINI (lat.), specifina antitela u krvi, sposobna da direktno neutraliu one slobodne toksine koji su ih proizveli, npr. difterini a. neutraliu toksine difterinih klica. 1222. ANTITRINITARCI (gr.-lat.), hri. sekta porie u boanstvu 3 lica (sv. trojicu).

1223. ANTI Dimitrije d-r ( 1874.), prof. med. fakulteta u Beogradu; gl. nauni radovi iz eksperimentalne malarije, oboljenja jetre, une beike i pankreasa. 1224. ANTIFERMENTI (antipepsin, antitripsin itd.), spadaju u grupu antitela; ima ih u maloj, postaju u veoj koliini u krvnom serumu u organizmu pri ubrizgavanju odgovarajuih fermenata. Vezuju se za fermente, neutraliui njihova dejstva, antitela. 1225. ANTIFON 1) Atinjanin (479.-411. pre Hr.), besednik i politiar; prisiljen da se otruje kao izdajnik otadbine. 2) u prav. crk. naizmenino pevanje stihova iz psalama na jutrenju; uveo ga sv. Ignjatije. 1226. ANTIHLOR, tiosulfat, natrijum-tiosulfat, fiksir natron, bezbojni kristali, koji vremenom gube kristalnu vodu; rastvorljivi u vodi; neutraliu dejstvo hlora; rastvaraju hlorid i bromid srebra, zbog ega se primenjuju u fotografiji za fiksiranje pozitiva i negativa; fotografi ga obino nazivaju natron (natrijum-tiosulfat). 1227. ANTIHRIST (gr.) 1) svaki ovek koji Hristu odrie boanstvo. 2) protivnik Hrista i hrianstva, koji e se, po Otkrovenju sv. Jovana bogosl., pojaviti na zemlji pred drugi Hristov dolazak, pa izvriti mnoga uda i stei mnogo pristalica, ali e ga Hristos ipak pobediti; dosad hri. smatrali mnoge linosti za A. (Nerona, Petra Vel., Napoleona i dr.), a Luter za A. proglasio papu. 1228. ANTICIKLON (gr.), pojava visokog vazdunog pritiska nad nekim predelom ili kontinentom; najjai je u sreditu predela i zove se maksimum, a prema periferiji opada; nosilac je vedrog vremena, ijom posledicom leti nastupa sua, zimi mraz, a s jeseni i prolea esta magla. Anticiklonsko strujanje, vazduno strujanje krunog oblika oko a. maksimuma na s. polulopti u smeru kazaljke na satu, a na j. u supr. smeru; vazduh se pritom odbija upolje, a u sreditu vrtloga se javlja nispona struja. 1229. ANTICIPACIJA (lat.), predubeenje; rad koji se preduzima pre roka, plaanje pre roka; u flz. saznanje kojim se moe a priori odrediti ta spada u empirisko saznanje; u muzici pojava jednog ili vie tonova iz docnijeg akorda u ranijem; a. disonantna karaktera javlja se na slabom taktovnom delu. Anticipativna aktiva, unapred data vrednost (kamata, plata osoblju, porez itd.) prolazno potraivanje, npr. unapred plaena stanarina (ako se rauni zakljuuju 31./12., a stanarina je plaena za decembar, januar i februar, suma izdata na ime kirije za januar i februar idue god. pretstavlja 31./12. a. aktivu); supr. dekurzivna aktiva. A. interes, plaa se unapred; kad se kae da neko dobiva jednogodinji zajam od 10 000 d sa 5% a. i., znai da mu je na svakih 100 d unapred naplaeno po 5 d interesa, tako da je on stvarno primio 9500 d, a da je duan da vrati posle godinu dana 10 000; supr. naknadno, dekurzivno. A. opaanja, u flz. apriorni formalni uslovi opaanja, tj. ono to se na predmetima saznanja moe saznati a priori. A. pasiva, unapred uzeta, naplaena vrednost, npr. unapred naplaena stanarina, rezerva ostavljena za pokrie gubitaka koji e se neminovno desiti itd.; supr. dekurzivna pasiva. 1230. ANTIKI (lat.), koji se odnosi na prethri. svet, naroito gr. i rim.

1231. ANTOAN Andre ( 1858.), frc. glumac, poz. kritiar i osn. prvog naturalistikog poz. u Frc., teatr libr (slobodno poz.); ustao protiv lane patetike stvaranjem stila

realistike glume. Bio neko vreme direktor dr. poz. Odeona, osn. poz. A. (1897.). Prikazao prvi pariskoj publici skandinavske i nem. realistike i naturalistike pisce. 1232. ANTOZOE (gr.) korali.

1233. ANTOKIJAN (gr.), bojena materija rastvorena u elinom soku biljaka; u kiseloj sredini crvena, a u alkalnoj plava; daje boju mnogim cvetovima, plodovima i liu; sa starou cvetovi menjaju reakciju elinog soka u elijama, zbog ega su oni u mladosti esto crveni, a docnije plavi. 1234. ANTOKOLSKI Mark M. (1843.-1902.), rus. vajar naturalist; gl. dela: Ivan Grozni, Petar Veliki, Hristos, Sokratova smrt i dr. 1235. ANTOLOGIJA (gr.), zbirka odabranih dela raznih pisaca. U srp. novoj knji. 1. a. je Rajiev Cvetnik. Za njihovo sastavljanje nije potreban pristanak autora, jer to ne pretstavlja povredu autorskog prava; ali zak. propisuje da zbirka mora biti namenjena crkvi, koli ili nastavi uopte, i da se autoru da pristojna nagrada. 1236. ANTOMARKI Fransoa (1780.-1838), poslednji Napoleonov lekar na Sv. Jeleni; objavio spis Napoleonovi poslednji asovi. 1237. ANTONEL Pjer (1774.-1817.), frc. revolucionar, pretsedavao suenju Mariji Antoaneti i irondincima. 1238. ANTONELO da Mesina (oko 1430.-1479.), it. slikar; prvenstveno radio portrete; bio pod uticajem flamanskih realist. slikara. 1239. ANTONIJE 1) Marko (83.-30. pre Hr.), rim. vojvoda i dravnik; borio se u Cezarevoj vojsci u Galiji i kod Draa; dok je Cezarevo telo spaljivano, vetim govorom razdraio narod protivu ubica, upao sa vojskom u s. It. i opkolio Bruta u Mutini; sklopio trijumvirat s Oktavijanom i Lepidom, pobedio 42. pre Hr. Cezarove ubice kod Filipa; pri deobi rim. carstva od strane trijumvira dobio i. deo; bio pod uticajem eg. kraljice Kleopatre; doao u sukob s Oktavijanom i posle poraza kod Akciuma izvrio samoubistvo u Aleksandriji. 2) sv. Vel. (251.-356.), pustinjak iz Tebaide; otac monatva na I, okupio mnogo uenika koji su iveli u postu i molitvi, osn. vie man.; pisao poslanice, govore, pravila za kaluere. 3) sv. Padovanski Antun Padovanski. 4) peki patrijarh (1574.-1575.), bratanac patrijarha Makarija; ranije herc. mitropolit. Antonijevci, rel. kongregacija za negu bolesnika, osn. 1095.; spojena 1777. s vitekim maltekim redom. 1240. ANTONIMI (gr.), rei supr. znaenja, kao: rat-mir, istinit-laan.

1241. ANTONIN Poboni, rim. car (138.-161.), pravian vladalac; smanjio poreze, reorganizovao sudstvo i davao slobodu hri. 1242. ANTONINI, rim. dinastija (96.-192.) od 7 careva, koji na presto dolazili usinovljavanjem; njihova vladavina pretstavljala doba mira i napretka.

1243. ANTONI Vasilije ( 1860.), gtb. puk.; bio 2 put min. voj., a 1901.-1906. min. in. dela; kao min. voj. uneo izmene u formaciju i 3. o ustrojstvu voj., a kao min. in. dela omoguio reenje vanih makekonskih pitanja. 1244. ANTOFITA (Anthophyta), cvetnice; vel. biljna grupa koja ima cvet; nazivaju se i imenima: Phanerogamae, Spermatophyta, Siphonogamae, Endoprothalliatae, Embryophyta siphonogama. 1245. ANTOFAGASTA, provincija (120 183 km, 236 000 st.) i morsko pristanite (69 000 st.) u dravi ile na Tihom Ok.; izvozi alitru, srebro, bakar i guano. 1246. ANTRAKOZA (gr.) 1) bolest vinove loze; izaziva gljivica Glocosporium ampelophagum, koja napada sve zelene delove; znaci: na liu se stvaraju okrugle mrlje, koje se osue, popucaju i ostave crno oiviene rupe; na mladim lastarima i zelenim bobicama otvara mrlje od kojih nastaju rane; suzbija se dreniranjem vlanih zemljita, razdalekim saenjem, duom rezidbom, orezivanjem loze s jeseni i spaljivanjem zaraenih delova; koristi ee prskanje bordovskom orbom i premazivanje okota rastvorima sump. kiseline i zel. galice. 2) u med. pneumokoniozis. 1247. ANTRAKS (gr.) prostrel.

1248. ANTRAKT (frc.), odmor izmeu inova poz. komada; mali komad ili sviranje za vreme odmora. 1249. ANTRAHINON (gr.), difenildiketon, org. hem. jedinjenje; kristalie u utim iglicama ili prizmama: thn. se dobiva u vel. koliinama oksidacijom antracena; upotrebljava se za fabrikaciju alizarina. 1250. ANTRACEN (gr.), ugljovodonik dobiven iz katrana kamenog uglja; topi se na 210, kljua na 350; rastvara se u alkoholu; oksidacijom daje antrahinon koji slui za dobivanje alizarina. 1251. ANTRACIT (gr.), najstarija vrsta fosilnog uglja, sadri oko 90% S; metalne sjajnosti, krt, koljkastog preloma; sagoreva kratkim, bezdimnim plamenom i daje do 9000 kalorija; ima ga naroito u Pensilvaniji (SAD), Engl., Nem., Belg., itd. 1252. ANTROPIZAM (gr.), metafiziko uenje po kojem je ovek u kozmosu centralno pitanje flz. i merilo svih stvari u svetu; tj. sve stvari imaju vrednost samo u odnosu na oveka. Antropo-, ovekovo, ljudsko, sve to se odnosi na oveka. Antropobiologija, grana biol., bavi se izuavanjem ovekova ivota. Antropogeneza, antropogenija, nauka o poreklu i razvitku oveka i cele porodice hominida u koju ulaze pored svih rasa savr. oveka (Homo sapiens), jo i njegovi mnogobrojni preci, iji ostaci naeni na razliitim mestima Evr. i Az.: Pithecanthropus(Java), Sinanthropus (Kina), Eoanthropus (Engl.), hajdelberki, neandertalski, krapinski ovek (Hrv.) i mnogi dr. ostaci ljudskih predaka; smatra se da hominidi vode poreklo od antropoidnih predaka, po grai veoma bliskih impanzu. Najstariji ovekovi preci, pitekantropus i sinantroius, postali verovatno pred poetak ledenog doba i po svojim odlikama stoje izmeu impanza i neandertalskog oveka; njihovi ostaci poznati samo iz Az.; i mlai od njih (ledeno doba) hajdelberki i neandertalski ovek (Evr.); ostaci poslednjeg naeni i u Jugosl.

(Krapina); starost i odnos soantropusa (Engl.) prema ostalim precima nisu dovoljno utvreni; ostali fosilni ostaci su mlai i stoje mnogo blie savr. oveku. Nije utvreno da li se svi ostaci predaka mogu postaviti u jednostavan niz koji se zavrava savr. ovekom; postoje miljenja da pitekaptropus, sinantropus i neandertalski ovek ine samo jednu bonu liniju; drugu liniju koja vodi savr. oveku ine oblici soantropus i kromanjonski ovek; obe bi linije vodile poreklo od zajednikog pretka (propitekantropus); u pogledu mesta pojave ovekove, najverovatnije izgleda da ga treba traiti na prostoru izmeu Engl. i Kine.Antropogeografija, grana geogr., koja prouava ljudske pojave i tvorevine, ukoliko su od znaaja za izgled i odlike predela na zemljinoj povrini, kao i uticaj prir. geogr. sredine na ljude i njihove duhovne i mater. tvorevine i obratno. Antropografija, grana antropologije; prouava pojedine izumrle i ive antropol. grupe (rase). Antropozoik, najmlae geol. doba, u kojem se pojavio ovek; ponekad znai kvartar. Antropozofija, flz. sa ljudskog stanovita vie znanje o prirodi, sutini i snagama oveka; naelo prema kojem veito jezgro sutine oveka ne saznaje nauka, ve natulno duhovno opaanje, koje prolazi kroz 3 stadijuma: pripremu, koja budi duhovna ula, obasjavanje, koje pali duhovnu svetlost, i posveenje, koje stvara vezu s viim sutinama duha ( tajner). Antropoidni majmuni, vrste i rodovi majmuna bez repa, najslinijih oveku: gibon, orangutan, gorila i impanzo; od oveka se, izmeu ostalog, razlikuju po dugim rukama i po irokoj grudnoj kosti; ive iskljuivo u st. svetu (Az. i Afr.). Antropolatrija, oboavanje oveka i svega ljudskog; u flz. uenje po kojem je ovek slian bogu; kult boanstva, zamiljenog u ljudskom obliku. Antropolog, naunik koji se bavi antropologijom. Anhropologizam, uenje po kojem antropologija ini osnov cele flz.; u nju spadaju pragmatizam, humanizam itd. Antropologija, nauka o oveku, kao prir. biu; bavi se naroito izuavanjem telesnih osobina, biol. odnosa i naslea; osn. u 18. v., a razvila se u drugoj pol. 19. v. A. somatska ili fizika, svrstava ljude u rase na osnovu razlika, odn. slinosti u telesnim osobinama. A. filozofska, ima za cilj da objasni kako postaje i u emu se sastoji ono to je apriorno oveku, tj. duhovnu organizaciju ljudskog ivota. Antropoloki krugovi, prostrane obl. u kojim u veini ive slini ili meu sobom srodni rasni elementi, a koji se meaju; ima ih 7: evr.-prednjoaziskimediteranski (bele rase), afr., indoneanski, australsko-pacifiki, istono-severnoaziski (ute rase), amer. i arktiki. Antronometar, sprava za merenje visine oveka. Antropometrija, prouava osobine ovejeg tela merenjem raznih delova i uspostavljanjem odnosa i srazmera pojedinih mera kod raznih osoba; upotrebljava 3 sprave (za glavu, lice i telo), a meri ona otstojanja koja se ne menjaju tokom god. kod odraslih. (Slui u antropologiji za odreivanje odlika i karakteristinijih somatskih osobina neke etnike grupe; u kriminalistici radi utvrivanja identiteta. Antropomorfizam, verovanje da boanstva imaju ljudski oblik i ljudska svojstva i osobine; u flz. unoenje ljudskih potreba, interesa, ciljeva i shvatanja u stvari i prirodne procese; shvatanje i saznavanje bilo ega po analogiji na oveka; razlikuju se dogmatski, po kojem bog ima osobine predmeta stvari, i simvoliki, po kojem su stvari samo simvoli postojanja boga. Antropomorfni majmun antropoidni majmuni. Antropofag, ljudoder. Antropofagija, kanibalizam, ljudoderstvo, nekada veoma rairena navika da se jede ljudsko meso; sada postoji samo jo pogdegde u sr. Afr., J. Amer., Austral., Okeaniji i na Malajskim O. Uzroci mogu biti glad ili oskudica u mesnatoj hrani i verovanje da je ljudsko meso osobita poslastica, ali najee verski razlozi i verovanje da se na taj nain mogu stei ili prisvojiti naroite osobine. Uspomena na nju i njenih

tragova ima i kod evr. naroda, a i kod Jel., i to i iz verskih pobuda i usled gladi. Antropofite, biljke koje je ovek iz neke druge obl. uveo namerno ili nenamerno i domae biljke, koje nalaze svoje stanite pored oveka; prve se nazivaju antropohore, druge apofite adventivne biljke. Antropofobija, strah od oveka, mrnja na sve ljudsko. Antropocentrizam, uenje po kojem je ovek sredite i krajnji cilj celokupnog ivota i razvoja u prirodi. 1253. ANTROPOV Aleksej P. (1716.- 1795,) rus. slikar; 1 od najboljih rus. portretista 18. v. 1254. ANTRPO (frc.), smestite, javno skladite.

1255. ANTULA Nikola (1884.-1916.), knji. kritiar; saraivao u knji. listovima u drugoj desetini 20. v.; poginuo u svetskom ratu; gl. delo: . Mijatovi kao pripoveda. 1256. ANTUN Padovanski sv. (1195.-1231.), svetitelj rkat. crk., franjevac, isposnik i vel. govornik; propovedao hrianstvo Mavrima u s. Afr.; pripisuju mu mnoga udesa; potuju ga kao zatitnika verenika. 1257. ANTUNOVI Ivan (1815.-1888.), bunjevaki knji.; pisao ikavski; dela: Poune iskrice, Slavjan, Odmetnik i dr. 1258. ANTURIJUM (fam. Araceae), tropska biljka slina kozlacu; poreklom iz Amer.; gaji se i kao ukrasna biljka. 1259. ANU, vrhovni bog st. vavilonske vere; gospodar neba, otac bogova.

1260. ANUBIS, bog st. Egipana, sin Ozirisa i Izide; pretstavljan sa ljudskim telom, a akalskom glavom; sprovodio due umrlih u podzemni svet. 1261. ANUITET (lat.), utvrena suma koja se polae krajem ili poetkom svakog perioda (godine, polugodine itd.) da bi se njome platio interes na uzeti zajam, a posle izvesnog vremena otplatio i sam dug; pokazuje se ili u procentima zajma, npr. 8% od zajma rauna se na ime a., ili se unapred utvruje svota kojom e se za izvestan broj perioda otplatiti izvestan dug. Postoje naroite tablice prema kojima se a. izraunava, amortizacioni plan. 1262. 1263. 1264. ANULI (lat.), zarezi u vidu prstenova koja obavijaju dorski kapitel. ANULIRATI (lat.), ponititi, izbrisati; proglasiti za nevaei (npr. zakon). ANULOID (lat.) torus.

1265. ANUNCIO Gabrijele d' (Rapanjeta*, d' Annuzio, 1863.), . , , ; 1 . ; . , , Odu srp. narodu; , . . , (12./9. 1919.). ; Devianska zemlja i

romani Naslaivanje, Oganj i ovani Episkopo, a od drama okonda, Mrtvi prag, Franeska da Rimini. 1266. ANURIJA (gr.), otsutnost mokrae usled prestanka luenja u bubrezima, ozbiljan simptom. prati teka oboljenja: nefrosklerozu, uremiju i dr.; ponekad je refleksnog porekla. 1267. ANUS (lat.), analni otvor, mar; zadnji otvor crevnog kanala; ne postoji kod svih ivotinja. Bolesti a. hemoroidi i fistula mara. 1268. ANHALT, slobodna dr. u sastavu Nem. (2 299 km) u slivu Labe u s. Nem. I. deo joj ravan, a zap. brdovit i plan.; stan. (351 000) se bave zemljr. (po ravnijim delovima) i stoarstvom (po brdovitijim). Od ruda ima uglja i soli. Lepo razvijena ind. (naroito eera). Gl. mesto Desau. 1269. ANHIALO, varoica i pristanite u Bug. na Crnom M. (4327 st.), jelinska kolonija u st. v., vano mesto u or. v.; sada dosta Grka. 1270. ANHIDRID (gr.), hem. jedinjenja, koja sa vodom grade kiselinu.

1271. ANHIDRIT (gr.), kalcijum-sulfat bez vode; mineral tvri od gipsa; upotrebljava se za kipove. 1272. ANHIDROBIOZA (gr.), isuenje ivih bia koja daju izgled izumrlog, mrtvog.

1273. ANHIZ, trojanski vladar, Afroditin mu, koja je s njim rodila Eneja; za vreme poara u Troji, Enej ga uzeo na plea i odneo na brodove. 1274. ANCENGRUBER Ludvig (1839.-1889.), nem. pisac popularnih drama o malom oveku i pripovedaka; liberalac; humorist; gl. dela Svetenik iz Kirhfelda, Krivokletnik, etvrta zapovest i dr. 1275. ANI Ivan ( 1685.), bosanski franjevac, knji.; priznavao se za Ilira; pisao na sh. i lat.; prepravio u latinici slova: , lj, i nj prema bos. irilici; dela: Svitlost krstjanska i slast duhovna, Ogledalo misniko, Thesaurus perpetuus. 1276. ANIC Ladislav (Anezys, 1823.-1883.), polj, pisac popularnih komada, pripovedaka i dela za decu; gl. delo: Kouko u Raklavici. 1277. ANLUS (nem.), prikljuenje; izraz kojim se oznaava event. sjedinjenje poratne Austr. s Nem.; pangermaniste ga ele, van njih jedni smatraju a. kao fatalnu posledicu raspada A.-U. i akt koji bi dananju Evr. uvrstio, drugi otsudno protivni gledaju u ,a. pojaanje nem. .snage; l. 80, versajskog ug. i l. 88. sen-ermenskog ug. od 1919. ne. dozvoljavaju a. i bili bi njegovim ostvarenjem pogaeni. 1278. ANOVIS (engl.), vrsta srdele (Engraulis encrasicholus), vel. 15 sm; lovi se po jz. obalama Evr.; dolazi u trg. usoljena ili marinirana.

1279. ANjIKOV Evgenije ( 1868.), prof. uporedne knji. i rus. kritiar; poetkom 20. v. bio istaknuti zatonik novih ideja modernizma u Rus; od 1920. prof. univ. u Beogradu i Skoplju; gl. delo: Prolene obredne pesme kod evropskih naroda. 1280. AON, Sin Posejdonov i beotski kralj, po ijem imenu stan. te obl. nazivani i Aonci. 1281. AORIST (gr.), pre. svreno vreme; oznaava neposrednu prolost; od ivih sl. jezika ima ga u sh. i bug.; najee se gradi od trenutnih glagola: skoi, skoih. Aoristija, neodlunost, neopredeljivanje; po starijim skepticima jedino ispravno flz. stanovite, jer se o sutini stvari ne moe sa sigurnou nita saznati, pa se treba uzdrati od kazivanja svog miljenja. 1282. AORTA (gr.), najvea arterija, polazi iz l. srane komore, lei u grudnom kou i trbunoj duplji, kod 4. slabinskog prljena deli se u 3 zavrne grane: 2 bedrene i malu krsnu arteriju. Na granici izmeu a. i l. srane komore su 3 zaliska, koji zatvoreni potpuno spreavaju vraanje krvi u srce, ali se lako otvaraju kad se l. komora stee i izbacuje krv u a. Podela a.: luk, grudni i trbuni deo. Od luka a. odvajaju se arterije: za srce, vrat, glavu i gornje udove; od grudnog dela 12 pari meurebarnih arterija; od trbunog dela mnoge grane za trbune organe. Zavrne grane -- bedrene arterije -- daju krv organima karlice i donjim udovima. Aortitis, oboljenje a., najee usled sifilisa i arterioskleroze; a. proirena, zidovi vri; bolovi iza grudne kosti; uju se srani umovi; krvni pritisak povean. 1283. APADANA 1) knji. zbirka u kojoj se opisuju vrline budanskih kaluera. 2) sala za sveane prijeme na dvoru st. pers. vladara. 1284. AOSTA, prov. i varo (22 000 st.) u Pijemontu na SZ It.

1285. APAGE, SANTAS (lat.: odlazi, sotono), rei Hristove ap. Petru, kad je odvraao Hr. od stradanja. 1286. APAGOKI DOKAZ (gr.), posredan dokaz koji istinitost tvrenja dokazuje tim to pokazuje pogrenost njegove kontradiktorne suprotnosti. 1287. 1288. APALEJENI Aligeni. APANAA (frc.), plata lanova vladarske porodice.

1289. APARAT (lat.), sprava, stroj udeen da izvri neki rad. U med. grupa organa koji se dopunjuju u vrenju neke funkcije (a. varenja, disanja, kretanja). U thn. i ind. naprava bez pokretnih delova, namenjena odreenoj svrsi (za peenje rakije. suenje rublja, parni kotao itd.). Dezinfekcioni a. 1) toplom vodenom parom (autoklav) sa kazanom u kojem se voda zagrevanjem i pod pritiskom isparava i struji u komoru, gde se stavljaju stvari za dezinfekciju; dejstvo poinje kad vodena para istisne sav vazduh iz komore; slui za dezinfekciju odela i rublja. 2) vrelim vazduhom, napravljeni u vidu kutije sa dvojnim bakarnim zidovima izmeu kojih je prostor ispunjen vazduhom, slue za dezinfekciju staklenih i metalnih predmeta. 3) isparavanjem dezinf. tenosti u otrovne gasove (sumpor, formaldehid, cijanovodonina kiselina), slue za dezinfekciju soba.

Kinematotrafski a., naroiti fotografski a., namenjen snimanju pokreta objekata; imaju naroitu konstrukciju, koja omoguava besprekidno snimanje na kinofilmu po 16 do 20 slika u sekundi. Po negativnom materijalu na kojem se vri kinematografsko snimanje, a. se dele na: normalne ili profesionalne za film, irine 35 mm; ima film a. za film irine 16 mm; za film irine 9,5 mm, i cajtlupi koji snimaju po 100, 240 i 360 slika u sekundi, a ima ih koji su namenjeni naunim snimcima i daju po 100 000 slika u sekundi ( kinematografija). A. fotografski, naroita sprava, koja slui da se svojstva nekog objekta, pod tano odreenim uslovima i u vidu slika, prenesu na mutno staklo ili osetljivi sloj ploa i filmova; sastoji se iz dva dela: objektiva i komore; ima ih razliitih sistema, namenjenih raznim svrhama snimanja. Mogu biti specijalnog i univerzalnog tipa. 1290. 1291. APARTMAN (frc.), stan od vie odeljenja u hotelu ili kui. APPASSIONATO (it.), strastven; u muz. strasno, snano, ivo.

1292. APATIJA (gr.), neosetljivost, neoseajnost, ravnodunost; po miljenju stoika najvii stupanj line sree i cilj mudraca; sastoji se u slobodi od strasti i oseanja kojom se postie ataraksija, tj. nepokolebljivost duevnog mira prema promenama ivota i sveta; kao bolesno stanje javlja se kod duevno bolesnih i prolazno pri veoma potresnim doivljajima, a docnije dolazi do tekih afektivnih reakcija. Apatian, bezoseajan, neosetljiv, nemaran, mlitav. 1293. APATIN, varo (13 416 st.) na Dunavu (Dunavska Ban.); poznato trite za ribu i van granica Jugosl. 1294. APATIT, kalcijum - fluor - fosfat; upotrebljava se za fosfatno ubre.

1295. APATRITI (gr.-lat.), lica bez dravljanstva; dolaze u to stanje oduzimanjem dravljanstva, otpustom pre stupanja u novo, ili to od roenja nemaju dravljanstva; ima ih mnogo meu emigrantima ( Nanzenov paso). 1296. APAI, Apai, s.-amer. indijansko pleme iz grupe Atabaska; doskora iveli od lova i pljake (otuda i naziv a. za razbojnike i dr. drutveni olo). 1297. APEJRON (gr.), neogranieno, beskonano, neiscrpno; po uenju filozofa Anaksimandra neprolazna, neiscrpna i veita pramaterija (arhe) iz koje ove postalo. 1298. APEKS (lat.),zemljin a., taka na prividnom nebeskom svodu u pravcu kojeg se kree Zemlja na svojoj putanji oko Sunca; Sunev a., u pravcu kojeg se kree Sunce zajedno sa svim telima suneva sistema; dijametralno supr. taka antapeks. 1299. APEL, Apeles, najuveniji gr. slikar iz 4. v. pre Hr., dvorski slikar Aleksandra Vel. Nije se sauvao nijedan njegov orginal. 1300. APEL (lat.), poziv; u pravu: pravo parniara da ini priziv na vii sud protiv presude nieg suda, kad nalazi da ovaj nije pravilno primenio zak. (pravna pitanja), ili pravilno ocenio injenice (faktina pitanja); u gra. postupku mora se iskoristiti u roku od 15 dana. Apelacioni sud, nadzorni organ za okr. sudove na svojoj ter.; postoji u vie mesta Jugosl. (Beograd, Skoplje, Sarajevo, Novi Sad, Zagreb itd.); reava u veima od 5

sudija samo kada se izjavi priziv protiv presude okr. suda kao kolegijalnog i presude sudije pojedinca okr. suda, ili albe protiv svih odluka okr. suda koji reava bilo u veu, bilo kao inokosan. A. s. moe da usvoji razloge priziva ili da ih odbaci, a moe da donese novu presudu na pretresu koji on sam odri; nadlean da reava po prigovoru na optunicu i moe da je odbaci, uvaavajui razloge prigovora, ili da odbaci prigovor, osnaavajui optunicu. 1301. APELA, nar. skuptina u Sparti; u nju ulazili svi Spartanci iznad 30 god.; primala i odbacivala, bez diskusije, predloene zakone, odluivala o ratu i miru i birala inovnike. 1302. APELION IZ TEOSA, gr. filozof i bibliofil iz 1. v. pre Hr.; otkrio i objavio Aristotelove spise; njegovu biblioteku Sula preneo u Rim. 1303. APENDIKS (lat. appendix), crevuljak. Anendicitis, zapaljenje slepog creva, infektivno oboljenje sluzokoe i adenoidnog tkiva crevuljka, izazvano bacilima crevne flore (kolibacil, streptokok, anaerobne bakterije), potpomognute gdekad nadraajima stranih tela (kotice voa, komadii kosti itd.); ee kod ljudi koji se hrane mesom; naroito izmeu 10 i 39 god., retko u detinjstvu i dubokoj starosti. Akutno zapaljenje razliitog intenziteta, esto veoma teko i opasno, nastupa naglo, praeno nadraajem trbune maramice, esto recidivira; laki oblik kataralno zapaljenje; teki oblici praeni destrukcijom tkiva, gnojenjem ili gangrenom. Znaci: bol na d. strani trbuha, osetljivost koe, tvrdina trbunog zida; povraanja, ee zatvor, ubrzan puls, poetna tmpt. obino malo poviena. Komplikacije: prskanje crevuljka s izlivom gnoja u trbunu duplju, sleduje lokalno zapaljenje trbune maramice, sa stvaranjem apscesa, ili opte, veoma teko i opasno oboljenje. Hronino zapaljenje traje dugo, sa povremenim pogoranjima, ili u periodu izmeu 2 akutna napada. Znaci razliiti: najee tegobe varenja, titanja u trbuhu sa d. strane, Leenje: operacijom otkloniti crevuljak (apendektomija), kod akutnog to pre, najbolje u toku prvih 36 asova. 1304. APENDIKULARIJE, grupa sitnih repatih plataa s pihtijastim platom u obliku kuice; puinski morski organizmi. 1305. APENDINI Franjo Marija (1768.-1837.), napisao na it. jeziku Gramatiku ilirskog jezika (Dubrovnik, 1808.), jednu od prvih gram. sh. jezika na tuem. 1306. APENINI, dugaka, mlada nabrana plan. na Apeninskom Pol.; na S se odvaja od Primorskih Alpa i prua se prema J gotovo sredinom celog Apen. Pol. (izuzimajui Kalabriju), na duini oko 1200 km. Podeljeni na Severne (Ligurske, Etrurske), Srednje (Rimske, Abruce) i June (Napuljske. Lukanske) A. Najvii deo Abruce sa najviim vrhom Monte Korno (2921 m). Apeninsko Poluostrvo, srednje od 3 vel. pol. na J Evr., zalazi u Sred. M. Na S odvojeno od Evr. lunim plan. vencima Alpa, na I ogranieno Jadr. i Jonskim, na Z Tirenskim i Ligurskim M. Na S Lombardska Nizija, kroz koju protie r. Po. Junije planinsko, jer se gotovo sredinom provlae pl. Apenini. 1307. APERITIV (lat.), sredstvo za poveanje apetita; sredstvo za ienje. Aperitivna vina vino. 1308. APERKAT (engl.), udarac u boksu ozdo navie sa skupljenom rukom.

1309.

APERTURA (nlat.) svetlosna jaina.

1310. APERCEPCIJA (lat.), shvatanje, opaanje; u psih. smislu unutarnja voljna radnja koja ini da nejasna svesna stanja, pojave i procesi postanu jasni, razgovetni i svesni. Aperceptivno miljenje, analiza i rasporeivanje pojmova po strogim logikim zakonima; supr. asocijativno m.; prosta reprodukcija pretstava bez ikakvog logikog reda ( asocijacija). 1311. APET, boginja materinstva kod st. Egipana; pretstavljana sa telom nilskog konja. 1312. APETALE (gr.) cvet.

1313. APETIT (lat.), elja za jelom, predoseanje zadovoljstva pri pomisli na jelo; kompleks oseaja i oseanja prouzrokovan zamiljanjem, vienjem i mirisanjem jela. Dok je glad uvek neprijatna senzacija, a. je zadovoljstvo koje se osea pred obed A. je najjaa dra za ivce lezda koje u elucu lue sokove; bez a. hrana nema ukusa, a kad se jede bez ukusa, izostaje psihiko luenje eludanog soka. 1314. APIJAN 1) gr. istoriar iz 2. v.; napisao na gr. opirnu rim. istoriju, koja se znatnim delom ouvala. Za nas vaan odeljak o Iliriji. 2) Petar (1495.-1552.), nem. matematiar i astronom. Bavio se mat. geogr. (kozmografijom) i kartografijom. Konstruisao (1524.) po njemu nazvanu Apijanovu projekciju (preinaena cilindrina p.), koja se dosta upotrebljava u kartografiji. 1315. APIJE Klaudije Klaudije. Apijev put, Via Appia, rimski put od Rima do Kapue, izgraen pod A. K. (312. g. pre. Hr.). 1316. APIOL, fenol-eter, sastavni deo eterskog ulja kojeg ima u perunu, jako drai kou, sluzokoe i bubrege, izaziva i slabost srca; u novije vreme se mnogo upotrebljavao kao sredstvo za izazivanje pobaaja, te i kod nas esto dolazilo do veoma tekih trovanja. 1317. APIS 1) Hapi, sveti bik kod st. Egipana, u kojem stanovali bogovi Oziris i Pta; sav crn, sa trouglastom belom pegom na elu. Leinu mu balzamovali. 2) Dimitrijevi Dragutin. (Na sl. bik A.) 1318. APIH Josip (1853.-1911.), slov. istoriar i javni radnik; gl. dela: idovstvo, Plemstvo in narodni razvoj, Slovenci in leto 1848. 1319. APLANAT (nlat.), tip sloenog objektiva, sastoji se od 2 ahromatska soiva postavljena simetrino u okvir; ima vel. obim otrine; svetlosna jaina proseno oko 1 : 7,7. Nedostaci: krivo polje otre slike i astigmatizam. 1320. APLAUZ (lat.), pljeskanje rukama, odobravanje gledalaca u poz.; u obiaju ve u st. Rimu, gde se, pored pljeskanja dlanom o dlan ili upljom akom, odobravalo i mahanjem okrajka toge i puckanjem prstima. Aplaudirati, pljeskanjem iskazivati odobravanje i dopadanje.

1321. APLACENTALIJE, najnii sisari (torbari, mravinji jeevi i kljunar) koji se odlikuju otsustvom embrionalnog organa placente (posteljice), nasuprot svim ostalim sisarima sa placentom ( placentalije). 1322. APLIKATURA (it.), pravilan poloaj i raspored prstiju pri sviranju na nekom instrumentu. 1323. APLIKACIJA (lat.) 1) primena, upotreba, naklonost. 2) molba na neku vlast. 3) u runom radu ukras druge boje na haljini, prekrivau i dr. 1324. APNEA (gr.), kratkovremeno izostajanje disanja koje nastupa kad se svojevoljno uine nekoliko uzastopnih dubokih pokreta disanja, posle ega se za neko vreme (30 i vie) ne osea potreba za disanjem. Dete za vreme intrauterinog ivota nalazi se u a. (fetalnoj). 1325. APOGEUM (gr.), najudaljeniji poloaj (Sunca, Meseca) od Zemlje.

1326. APODIKTIAN (gr.), nuan, bezuslovan; a. sud., npr.: u ravnostranom trouglu moraju nunim nainom biti svi uglovi jednaki. 1327. APOATURA (it. appoggiatura), u muz. sitna nota ispred obine kojoj pri izvoenju oduzima oko polovine trajanja. 1328. APOEN (frc.), novana uputnica, men. ili novac kojim se izmiruje neki dug (npr. ako je dug iznosio 20 000 d, pa je za otplatu dato u gotovu 15 000, a ostatak od 5000 d isplaen men., onda je ova men. a.); uopte men., zatim deo, npr. akcionarskog kapitala ili nekog zajma (npr. ako je zajam podeljen u obveznice po 100 d, pa ima komada koji obuhvataju 5 ili 10 obveznica, i takve obveznice zovu se a.). 1329. APOZICIJA (lat.), samostalan dodatak uz imenicu, koju blie odreuje: stavlja se posle nje i odvaja zapetom, npr. Beograd, prestonica Jugosl.; penica, belica. 1330. APOKAVK Vasilije, viz. dravnik iz 14. v.; upravnik Carigrada za maloletstva Jovana V Paleologa; gl. protivnik Kantakuzinov. 1331. APOKALIPSA (gr.) 1) otkrovenje buduih dogaaja u slikama za koje se veruje da dolaze od boga. 2) spis sv. Jovana bogoslova u Sv. pismu, gde se prorie sudbina crkve, dolazak Antihrista i dr. 3) rel. pravac koji u svemu vidi pretskazivanje svretka sveta. Apokaliptiki jahai (Otkr. Jov. 6.), etvorica, pretstavljaju glad, kugu, rat i smrt; simvoliko pretstavljanje nesree koja e se javiti pred smak sveta. (Na sl. etiri a. j. od P. Kornelijusa.) 1332. APOKARPIJA (gr.), plod koji postaje iz jednog cveta sa 2 ili vie slobodnih (apokarpnih) tukova, od kojih se svaki razvije u po jedan plodi, npr. kod ljutia. Sastoji se od 2. ili vie monokarpija ( plod). 1333. APOKATASTAZA (gr.) 1) vraanje u ranije stanje, ozdravljenje. 2) u flz. uenje (kod pitagorejaca, Heraklita, stoiara i Niea) o veitom ponavljanju istog reda stvari. 3) opte vaskrsenje mrtvih pred strani sud.

1334. APOKOPA (gr.), izostavljanje glasova; moe biti gramatika (ko, doo, miso), govorna ( bro jutro, ta , umesto ta e) i pesnika (plau pjeva -- nit tko ape, nit tko zbori, nit tko pjeva, nit se smije!). 1335. APOKRISIJAR (gr.), ep. poslanik na carskom dvoru radi odravanja potrebne veze; papa imao a. u Carigradu od 6. v. 1336. APOKRIF (gr.: skriven, neautentian), prvobitno sve sv. knjige, po svojoj sadrini i smislu nepristupane, skrivene, neposveenim; u hrianstvu spisi o licima i dogaajima iz Biblije koje ne priznaju crk. vlasti (stoga tajno ireni). Najpoznatiji a.: o Adamu, Rajskom drvetu, Enohova knj., Evanelje Nikodimovo, Vizija Isaijina, Drugi dolazak Hristov. Neke a. irili bogomili; inae a. imali uticaja na nau nar. knji.: iz tog kruga npr. pesme Car Duklijan i Krstitelj Jovan i Odlazak majke sv. Petra u pakao. 1337. APOKSIOMEN, uveni gr. kip atlete, pretstavljenog kako se isti od ulja i peska. 1338. APOLINARIJE, ime 2 gr. gramatiara iz 4. v., napisali vie dela u stihu i prozi.

1339. APOLINER Gijom (Apollinaire, 1880.-1918.), pravim imenom G. de Kostroviski, poreklom polj. Jevrejin; pisao na frc. pesme, romane, 1 poz. komad, eseje. Objanjavao i propagirao kubistiku um., uticao na savr. frc. poeziju, 1340. APOLINISKI (po gr. bogu Apolonu) nagon, upravljen na umerenost, red i harmoniju, za razliku od dioniziskog (po bogu Dioniziju), upravljenog na strasti i volju. Pojmove uveo Nie 1341. APOLOGETI (gr.), hri. naunici koji u doba gonjenja pismenim sastavima upuenim rim. vlasti ili javnosti branili hrianstvo od nehri. filozofa i sektaa; najpoznatiji: na I Aristid, Justin Filozof ( 166.) i dr., a na Z Tertulijan, Laktancije, sv. Kiprijan. Apologetika, bogosl. nauka; izlae verovanje svoje crk., pobija dr. vere i prigovore. Apologija, beseda radi zatite nekoga ili neega; preterana pohvala. uvena Sokratova odbrana pred atinskim sudom, sauvana u Platonovu spisu A. 1342. APOLODOR (60.-125.), Grk, rim. arhitekt; sagradio Trajanov forum i most preko Dunava kod Orave. 1343. APOLON, Feb, sin boga Zevsa i nimfe Lete, brat Artemidin, gr. bog smrti, istote, lepote i mudrosti, zatitnik poezije i muz.; roen na Delu, gde najvie oboavan, a imao svoje proroite u Delfima, gde preko Pitije pretskazivao budunost. Poubijao Kiklope i stoga proveo neko vreme na Zemlji kao pastir kod tesaliskog kralja Admeta. Odrao ivog satira Marsija to se sa njim takmiio u sviranju, a kralju Midi dao magaree ui stoga to mu se vie dopala svirala boga Pana nego njegova lira. Zamiljali ga i pretstavljali kao veoma lepa mladia; od sauvanih kipova najuvenijih Praksitelov. 1344. APOLONIJA, ant. varo u Arb. blizu Valone; u gr. doba uvena sa svoje trgovine.

1345. APOLONIJE 1) iz Perga, iveo u Aleksandriji u 2. v. pre Hr.; pored Arhimeda i Euklida 1 od najuvenijih matematiara svoga doba: gl. mu se delo odnosi na konine preseke, gde prvi uvodi imena elipse i hiperbole; dao za broj priblinu vrednost 3,14169. 2) Rodski, gr. epski pesnik iz 3. v. pre Hr., rodom iz Aleksandrije; dugo iveo na dvoru Ptolemeja; napisao vie epova. 3) iz Tijane, gr. filozof i udotvorac. Prevazilazio svoje savremenike znanjem, besednitvom i pameu, zbog ega njegov ivot okruen bajkama. 1346. AKOLONOV LEPTIR (Parnassius apollo), leptir iz porodice Papilionidae.

1347. APONEUROZA (gr.), neobino jaka beliasta opna, pomou koje se neki miii pripajaju za kosti; obavija u vidu aure grupe miia ili cele udove, pojaava neke delove tela (dlan, taban). 1348. APONjI Albert (1846.-1933.), ma. politiar i dravnik; protivnik nac. pokreta kod potinjenih naroda u A.-U. Napisao memoare. 1349. APOPLEKSIJA (gr.), kaplja, log, najei uzrok krvarenje u mozgu usled prskanja modanih krvnih sudova, posledica arterioskleroze, luesa, hroninih oboljenja bubrega sa poveanim krvnim pritiskom; ili usled iznenadnog zapuavanja krvnih sudova srca (embolija) kao posledice sranih bolesti. Dolazi iznenada, najee posle jela, uzbuenja, pri stolici, snoaju, varenju, zadravanju ili peaenju na jakom suncu, kupanju u hladnoj ili vreloj vodi, uzimanju vee koliine alkohola. Znaci: s iznenadnim gubitkom svesti bolesnik pada, oprueno telo lei mlitavo i nepomino ili se gri, lice crveno, podbulo, disanje oteano, mokraa i stolica odilaze sami, bolesnik ne reagira na spoljne nadraaje. Posle nekoliko asova, ree nekoliko dana, ako za to vreme ne nastupi smrt, bolesnik dolazi svesti, kada se vidi jasno da je s jedne strane tela oduzet ( hemiplegija). 1350. APOR (frc.) prinos 1 lica u preduzee u strunoj spremi, nepokretnostima i pokretnostima, ali ne u novcu. Aportiranje, u lovu i dresuri lasa, donoenje predmeta, ranjene i ubijene divljai, koju pas donosi na komandu aport. 1351. APOREM (gr.), logika tekoa, teak zadatak, sporno pitanje Aporetika, vetina u diskutovanju problema bez elje da se oni ree; aporetiko shvatanje flz. jednako uenju da se vrednost sastoji u diskutovanju i razmiljanju o njenim problemima koji su inae nereivi. 1352. APOSIOPEZA (gr.), prekid govora (npr.: Nije lepo da ... ali je najbolje utati!); doputena samo pri slikanju jakih duevnih stanja, gde bi bila i u stvarnom govoru. 1353. APOSTASIJA (gr.), otpadnitvo od neke vere, nekog shvatanja sveta, ideologije ili polit. ubeenja. Apostat, apostata, otpadnik; lice iskljueno iz verske zajednice; kod nas ima tekoe pri zakljuenju braka ( ateist). 1354. APOSTERIORI (lat. a posteriori), od kasnijeg; upotrebljava se u znaenju saznanja iz iskustva ( apriori).

1355. APOSTOL (gr.: poslanik) 1) u hri. crk. 12 uenika Hristovih: Andreja, Petar, Jakov Zevedejev, Jovan, Filip, Bartolomej, Toma, Matej, Jakov Alrejev, Tadija, Simon Kananit i Juda (posle njega Mateja) Nazivaju se a. i Pavle (Savle) i pisci evanelja Marko i Luka). 2) u prav. crk. knjiga (sadri: izlaganje dela a., poslanice a. Pavla, Petra, Jakova); ita se na bogosluenju. Apostolski, to vodi poreklo od a. ili ima veze sa njima. A. muevi, uitelji crk.; iveli s a.: Varnava, Kliment Rimski, Polikarp Smirnski i dr. A. odredbe (konstitucije), 8 knj. u kojima se izlae najstarija praksa crk.; postale u 2. ili 3. v. A. pravila, kod prav. 85, kod rkat. 50 kanona za svet. slubu; nisu sva od a., ali obavezna. Preveo na lat, Dionisije Mali. A. stolica (sedes apostolica), sedite ep. crk. osnovane od a.; u rkat. crk. papski presto. 1356. APOSTROF (gr.), znak () za obeleavanje isputenog slova. Apostrofa, oslovljavanje otsutnih lica (pa i stvari), najee pokli u nevolji (npr,: jao, moja majko!). Apostrofirati, obratiti se nekome pogrdnim reima. 1357. APOTEKA (gr.), zdravstvena ustanova pod dr. nadzorom za dranje, spravljanje i izdavanje svih lekova koje propisuje farmakopeja. Javnim i bolnikim a. upravlja kvalifikovani magister farmacije. U mestima gde nema javne, prirune a. mogu imati zdravstvene zadruge, lekari i vet.; njima upravlja lekar ili vet., za to i posebno osposobljen. Za apot. slubu postoje posebni zak. propisi. A. domaa. U svakoj kui treba da ima u pripravnosti i poneto lekova iji broj treba da bude tim vei ukoliko je kua udaljenija od najblie a. Lekovi treba da stoje na suhom mestu, zaklonjenom od sunca; dobro je imati posebni orman pod kljuem. Od lekova za spoljnu upotrebu dolaze u obzir: jodna tinktura za dezinfekciju rana ili ozleda (20, a prema potrebi i 30-50 g treba da stoji u tamnoj boici i da se obnavlja svakih 6 mes); ist alkohol (100-300 g; u hitnim potrebama moe se zameniti ljutom rakijom); tablete za burovu vodu (4-5 komada); jodoform ili bizmutum subgalikum (dermatol) za posipanje i previjanje gnojavih rana (u kutiji 5-10 g); kalijum-permanganat (u kutiji 5 g), iji se rastvor kad zatreba (stavlja se 0,5-1 g na 1 l vode) upotrebljava za rane, zatim za ispiranje usta i gue (tu se moe upotrebiti i slabiji rastvor) i ispiranje kod ena; borna kiselina, kristalni praak (nekoliko kesica po 3 g); praak iz 1 kesice stavlja se u 100 g kljuale vode; kad rastvor bude mlak, istim rukama uzeti neto vate, natopiti i neisceenom prebrisati krmeljive oi; (umesto rastvora b. k. moe se na isti nain upotrebiti i kamiltej); lizoform za dezinfekciju ruku i dr. za vreme zaraznih bolesti u kui (boica od 100 g treba da je uvek dobro zapuena); vazelin kao zatitna mast kod ispucane koe, usana ili za nos; kalijev sapun za pranje i dezinfekciju ruku (dovoljno 50 g u porcelanskoj teglici); hartija od slaice (4-5 kom.), koja se zamoi u vodu i stavlja na kou kod reumatinih bolova i dr.; ulje (od masline, lana ili suncokreta) da se nae pri ruci kod opekotina; hiperol u tabletama (1 cevica od 10 kom.) za ispiranje (1 tableta na au vode) gue, krajnika, rana ili da se kaplje u uho koje procurilo; cinkova mast (20 g) za suenje krasta. Za unutranju upotrebu: 5-10 tableta po g acetilo-salicilne kiseline (znatno skuplje pod imenom aspirin) za upotrebu kod glavobolje, nazeba, zubobolje ili reumatinih bolova i za sniavanje poviene tmpt. (nije savetno uzimati u ovu svrhu pre lekarskog pregleda); 15-20 tableta po g tanalbina, koje se daje kod proliva 3 puta dnevno po 1 tabl.; vetaka karlebadska so (prava k. s. mnogo skuplja, a nije bolja), 200 g u kutiji, sredstvo za ienje (1 vel. kaika na au vode, najbolje izjutra); lie od sene, nekoliko kesica po 4 g (sadrina 1 kesice na au vode, spravlja se kao aj); bikarbonat sode (10 g u kutiji) protiv goruice (uzima se na vrh

noa posle jela; u istu svrhu i u istim koliinama moe posluiti i peena magnezija); beli slez, daje se kao domai lek u obliku aja protiv kalja, naroito kod dece; sasuen cvet od lipe, kao aj, dobro sredstvo za preznojavanje; titrica ili kamil-tej protiv greva i proliva kod odojadi i male dece kao aj; lie nane kao aj kod dece protiv greva u crevima; od gorkih ajeva, od kojih se uzima po 1 vel. kaika na sata pre jela, da bi se popravio apetit, moe posluiti pelen, hajduka trava i kiica, posebno ili pomeano, nezaslaeno; tinktura valerijane (30 g u boici) uzima se po 10-20 kapi na eeru kod ivane razdraenosti i nervoznog lupanja srca, nesanice, kojoj uzrok ivana razdraljivost; u d. a. treba jo imati 100-200 g vate, bolje u manjim paketiima, neto sterilne gaze i toplomer. Apotekarska komora, autonomna ustanova koja ima zadatak da titi interese i ugled a. stalea; osn. Uredbom Mst. nar. zdravlja 1926., a dobila konaan oblik Zak. o apotekama 1931. Vrhovni organ Uprava, sastavljena od po 1 pretstavnika iz svake ban. i njen Izvrni odbor, koji se sastoji od 4 lana i reava sve tekue poslove u ime uprave. Po ban. postoje sekcije, a uz njih i disciplinski odbori s pravom da sude disciplinske krivice, o albama na njihove presude reava vii disciplinski sud u Beogradu, kojem stoji na elu 1 kasacioni sudija. A. taksa za lekove i njihovu izradu propisuje Mst. soc. pol. i nar. zdravlja; utvrene cene, kojih se moraju pridravati sve javne i prirune a. 1358. APOTEM (gr.), pravilnog poligona, duina normale (SA) sputene iz sredita na stranu; povrina poligona jednaka polovini proizvoda obima i a. A. pravilne piramide normala (SA) sputena iz vrha na ivicu osnove. 1359. APOTEOZA (gr) 1) u st. vremena proglaavanje nekoga za boga (npr. vladara). 2) odavanje boanskih poasti. 3) zavrna poz. slika nekog komada, sa muzama, anelima, nebom, posveena otadbini ili nekom vel. oveku. 1360. APOTECIJA (gr.), plodonosno telo nekih askomiceta i liaja; otvoreno (tanjirasto, peharasto), esto puta veoma ivo obojeno (npr, kod babinog uha). 1361. APOFIZA (gr.), normalna izboina na kosti; slui za pripoj miiima ili se prua prema susednoj kosti u cilju stvaranja zgloba. 1362. APOHROMAT (gr.), anastigmatski objektiv kod kojeg hromatska aberacija ispravljena na primarni i sekundarni spektar; sve boje spektra svedene u jednu taku. A. se upotrebljavaju u reprodukcionoj fotografiji poto daju mat. otrinu u snimanju i tano predaju boje. Svetlosna jaina proseno oko 1:9. 1363. APRAKSIJA (gr.), nesposobnost izvoenja nekih pokreta ili upotrebe i rukovanja nekim stvarima, kao posledica modanih oboljenja. 1364. APRAKSIN 1) Petar M., rus. vojskovo iz 18. v.; ratovao uspeno sa veanima i privoleo Kalmike da prime rus. podanstvo. 2) Feodor (1661.*1728.), brat prethodnog, admiral. 3) Stepan F. (1702.*1760.), rus. vojskovo, odlikovao se u ratu sa Turcima (1736.-1739.). 1365. APRETURA (frc.), sve zavrne radnje prilikom izrade tkanina: izatkana i obojena tkanina njome dobiva trg. izgled; natapanje tkanina raznim materijama da dobiju naroite osobine, da postanu nepropustljive za vodu itd.

1366. APREHENZIJA (lat.), zabrinutost. strah, odvratnost; u flz., kod Kanta sinteza a. shvatanje raznolikosti empiriskog opaaja, koje omoguava opaanje, tj. njegovu empirisku svest. 1367. APRIJES, eg. faraon iz 26. dinastije, sin Psametika II; ratovao sa Navuhodonosorom. 1368. APRIL (lat.), 4. mesec u god., travanj, ima 30 dana. Za 1. a. vezani obiaj varanja poznanika potie verovatno od varljivosti vremena u tome mesecu. Aprilski ili srednjogorski ustanak, planuo u Bug. protiv Turaka (20./4 1876.), pod uticajem bos.herc. ustanka; pripremio ga revolucionarni komitet u Bukuretu, a njegov poetak utvren na skuptini u Oboritu, za 1./5.; usled izdaje i otkrivanja priprema otpoeo ranije, ali samo u Sr. Gori, zap. Trakiji i Trnovu; gl. vo ustanka Benkovski poginuo izdajom, a ustanak krvavo uguen posle 15 dana; posle toga Turci poslali erkeze i baibozuke, koji u Bug. popalili oko 80 sela i mnoge poubijali; to dovelo do protesta engl. min. Gledstona i do rata izmeu Rus. i Tur. 1369. APRIORI (lat.: a priori), sve istine u svom vaenju nezavisne od iskustva. Takve su logike i mat. aksiome i naela prir. nauka. Apriorizam, teorija o apriornim uslovima jedne naune obl. saznanja, tj. o uslovima koji prethode svim iskustvenim istinama te nauke. 1370. APROBACIJA (lat.), odobravanje, priznanje, dokaz, doputenje; u rkt. crk.: doputenje za izdavanje svetih. teol, i flz. dela. 1371. 1372. APROVIZACIJA (nlat.), nabavka hrane; organizovanje sredstava za ishranu. APROKSIMATIVAN (lat.), priblian, verovatan.

1373. APROPRIJACIJA (lat.), prisvajanje; u pravu pripisivanje izvesnog predmeta u svojinu lica koje je po zak. obavezno da ga, uz naknadu, primi u svojinu; u tome sluaju pravni osnov sticanja je akt vlasti, a ne kupovina i prodaja; za fabrike i rudnike postoji esto obavezna a. susednih zemljita, a u Beogradu slepih placeva. 1374. APSENTIZAM (plat.), otsutnost vlasnika sa poljopr. imanja, koji ne ivi na njemu, ve ga izdaje pod zakup. Kod nas se ne smatra zemljoradnikom i ne moe se koristiti uredbama o zatiti zemljr. 1375. APSIDA (gr.: koljka), polukruno ili poligonalno udubljenje koje zavrava oltarski prostor na i. delu hrama u romanskom i viz. stilu; zove se i konhe. (Na sl. a. man. Ljubostinje.) Apsidi, temena vel. osovine putanje pratioca (planete, komete, odnosno satelita) oko Sunca (odnosno gl. planete). Apsidna linija, osovina putanje po kojoj se kreu nebeska tela. 1376. APSINT (gr.), jako alkoholno pie zelenkaste boje, naroito omiljeno u Frc.

1377. APSIRT, brat Medejin, koja ga, dok je beala sa Jazonom, isekla na komade i bacala za sobom da bi zadrala gonioce. 1378. APSIRTOS, ime o. Cresa u ant. doba.

1379. APSOLVENT (lat.), student koja je proveo na univ. odreeno vreme, a. nije poloio poslednji ispit. 1380. APSOLUTAN (lat.), samostalan, bezuslovan, neogranien, potpun (supr. relativan); u flz. praosnov stvari, bog, ono to po sebi postoji, ono to se samo sobom saznaje, ono to se ne moe saznati, totalitat svega to je uslovljeno. Zbog toga esto polazna taka u metafizici. A. alkohol (100%-tni) alkohol. A. brana smetnja ne moe se otkloniti arhijerejskim blagoslovom; javlja se usled ve postojeeg braka, nedostatka godina (15 za mukarca, a 13 za devojku), razlike vere, bliskog srodstva i raenja o glavi ranijem suprugu. A. broj broj. A. vlaga vlaga. A. vrednost broja, vrednost nezavisna od predznaka: ( 3) = 3; a. v. kompleksnog broja a + :b, ili moduo, je (a + :b) = a + b. A. karakter prava imaju stvarna prava (dravina, svojina, slubenost i zalona prava) koja dejstvuju prema svima i svakome, a ne. samo izmeu stranaka (npr. ako neko ima hipoteku na jedno dobro, njega se ne tie promena njegovog sopstvenika, jer hipoteka dejstvuje prema svima). A. (apstraktna) likovna umetnost ne prikazuje oblike realnog sveta, nego stvara dela pomou slobodno kombinovanih i simfoniski sloenih boja, linija i povrina; njen karakter izrazito dekorativan, a vrednost u smeloj, retkoj i komplikovanoj ritmici linija i rafinovanom skladu boja. Pojavila se oko 1910., izumire posle 1930.; gl. pretstavnici: u slikarstvu Pikaso, Brak, Kandinski i Paul Kle; u vajarstvu Arhipenko, Lipic i Zatkin. A. muzika, deluje isto muz. sredstvima, bez pomoi drugih. Elementi joj: ritam, melodija, harmonija, oblik. A. nadlenost, poslovi koji spadaju u delokrug odreene vlasti ili suda i koje ne moe vriti druga vlast; npr. sr. sud sudi sporove do 12 000 d, okr. u 1. stepenu sve sporove preko 12 000 i neprocenljive; na nju ima paziti svaka vlast po zvan. dunosti, u protivnom njena odluka nitavna. A. nitavnost, javlja se kod pravnog posla kad je povreen javni poredak i kada sudija mora da ga poniti po zvan. dunosti, i bez traenja zainteresovanih stranaka. A. nula, tmpt. od -273 C, pri kojoj gasovi nemaju pritiska. A. poslovno nesposobna lica, deca do 7 god. i duevno bolesni; ne mogu da zakljuuju pravne poslove ni s odobrenjem roditelja ili staratelja, Jer se njihova volja smatra za pravno irelevantnu. A. sluh, u muz. prir. sposobnost odreivanja visine nekoga tona bez ikakvog pomonog sredstva. A. tanost, u pravu fikcija koja se pripisuje zemljinim knjigama: sve to je u njih upisano smatra se kao neoborivo tano u korist svakog lica koje se na njih oslanja; uvedena je prvo u Nem. i Austr.; kod nas vai tek posle tri godine od upisa. A. temperatura, skr. T, koja se rauna od -273 C; da se tmpt. izraena u Celzijevim stepenima pretvori u a. t., treba joj dodati 273 (npr. 100 C je 373 a. t.). A. umsko zemljite, usled svojih osobina (fiz. ili hem. sastav tla, nagib, ekspozicija, visina, konfiguracija ili udaljenost od ljudskih naselja) trajno nesposobno ili nerentabilno za dr. kulturu sem ume. Zak. o umama strogim propisima zahteva da a. . z. bude trajno pod umom. Izuzetno, tle moe izgubiti karakter a. . z. nagomilavanjem humusa posle poumljenja, amelioracijom, izgradnjom prometnih sredstava, naseljavanjem itd. Apsolutizam, samodravlje, samovlae; oblik vladavine u kojem vladar ima neogranienu vlast; ima 2 vrste: legitimni a., po milosti bojoj, i cezarizam, po volji narodnoj; javio se jo u st. v. i trajao u nekim evr. dravama sve do pred kraj 19. v. (Rus). Apsolutist, koji voli neogranieno, samovoljno da upravlja. 1381. APSOLUTORIJUM (lat.), razrenica (npr. posle zavrenih univ. studija). Apsolucija, razreenje, oprotaj grehova.

1382.

APSOROS, ant. ime o. Osera u Jadr. M.

1383. APSORPCIJA (lat.), upijanje, usisavanje gasovitih tela u tena ili vrsta, ili tenih u vrsta: zemlja upija vlagu, voda amonijak; kiseonik za disanje uzima se a. plua i koe; preko sluzokoe (u crevu) vri se a. svarene hrane; kod biljaka naroito apsorpciono tkivo, ija gl. funkcija primanje vode i u njoj rastvorenih hranljivih materija, dok biljka nie organizacije (alge, bakterije, neke gljive) i mnoge vie vodene biljke primaju materije celom povrinom; kod biljaka na viem stupnju organizacije ulogu primanja vre naroiti organi i tkiva (apsorpcioni micelijum, haustorije, rizoidi, korenove dlake, velamen radicium, itd.). U anat. pogledu a. elije i tkiva se odlikuju vel. spoljanom povrinom, perifernim poloajem, nenim i za vodu propustljivim elinim membranama. 1384. APSTINENT (lat.), koji se sam od svoje volje uzdrava, npr. alkoholnih pia, duvana, polnog snoaja itd. Apstinencija, uzdravanje, uskraivanje Apstinirati, uzdrati se. 1385. APSTRAKCIJA (lat.), logiki postupak, kojim se iz jedne sloene pretstave ili iz mnoine takvih pretstava izaberu neki sastavni delovi kao elementi pojma, a ostali se iskljue; izolatorska a. miljenjem proizvoljno izdvaja i posmatra jedan odreen ili vie sastavnih delova date nam jedne kompleksne pojave; generalizatorska a. kod veeg broja predmeta zanemaruje individualne i promenljive osobine, a zadrava zajednike celoj grupi i sjedinjuje ih u pojam; individualizatorska a., dovodei u vezu neke osobine ili predmete sa vrednostima koje bezuslovno vae, konstituie individualne ist. pojmove. Apstrahovati, izdvojiti neto u mislima od neega, ali tako da se pri tom neto istie, a neto opet zanemaruje; izdvojeno se zove apstraktno, ono iz ega se vri izdvajanje konkretno; , . (). Apstraktna kulpa kulpa. A. nauke, vie nauke, supr. realnim naukama, bave se a. ili spekulativnim stvarima, npr. flz., mat., filologija i dr. A. rad, drutveni rad podeljen na bezbrojne struke pri kojem se nesvesno troi ljudska radna snaga. A. rei rei. A. ugovor, kod kojeg se ne ispituje kako se i zbog ega (kauzalni ugovor) dolo do proizvoenja pravnog dejstva i koji su namenjeni prenoenju prava na trea lica (kao men.: imalac se poziva na ono to se vidi iz men. teksta, a ostalo ga se ne tie). A. umetnost apsolutna um. A. hipoteka, ustanova nem. prava prema kojoj se postojanje hipoteke smatra kao postojanje duga i da je isprava o hipoteci jednovremeno i dokaz o postojanju trabine; u Jugosl. je nema ( hipoteka). 1386. APSTRUZAN (lat.), nejasan, mutan, nerazumljiv.

1387. APSURD (lat.), ono to je protivno zdravom razumu, protivreno, besmisleno; besmislica. 1388. APSCES (lat.), ograniena kolekcija gnoja, nastala infekcijom; topao a. ima akutan tok, moe se lokalizovati pod koom, u tkivima i svim organima (posledica zapaljenja); hladan a. najee tbk. prirode u limfnim lezdama i zglobovima; metastatian a. javlja se na udaljenom mestu od prvobitne infekcije (klice prenesene krvnim putem); fiksaciki a., metod leenja, ubrizgavanjem nekih medikamenata pod kou da se stvori vetaki a., koji privlai klice i paralie prvobitnu infekciju. Leenje:

topao a. prosei; hladan ne prosei, prazniti iglom i ubrizgavati modificirajue tenosti (jodoform). A, plua, ogranieno oboljenje plua, gde se usled destrukcije tkiva stvara upljina (kaverna); najee nastaje posle zapaljenja plua ili prodora stranih tela u dunice. Znaci: visoka tmpt., obilan ispljuvak, koji put u obliku povraanja. 1389. APSCISA (lat.), u geodeziji koordinata koja se poklapa sa pravcem S-J, u mat. sa pravcem I-Z; kod detaljnog snimanja ortogonalnim metodom linija na kojoj se snima, na koju se prizmom sputaju ordinate, upravne. Apscisna osovina koordinata. 1390. APTERIGOTE (gr.). najprimitivniji insekti, malog porasta, bez krila; esto imaju na trbunim lancima ostatke noica kojih kod drugih insekata nema. Razvijaju se bez preobraaja; suhozemni su stanovnici, i samo neki oblici ive na povrini voda; rasprostranjeni su po celom svetu, ak i u polarnim krajevima; mnogi od njih mogu dobro da skau. 1391. APUD ACTUM CONDITUM (testament) je sainjen od strane sr. sudije, po elji i diktatu zavetavaoca; za njegovo sainjavanje potrebno je da zavetalac prestane s 2 svedoka koji ga lino poznaju. 1392. APULEJ, rim. pisac iz 2. v.; roman Metamorfoze ili Zlatan magarac; ljubavna pria Amor i Psiha. 1393. APULIJA, predeo na ji. kraju Apeninskog Pol.: od r. Ofanti na S do j. kraja Apuliskog Pol.; u unutranjosti krenjaka karsna visija (stoarstvo, zemljr.), u jadr. primorju nie tercijarno plodnije zemljite (vinogradi, j. voe). U njoj it. pokrajina Pulja. Gl. grad Foa. 1394. APURE, r. u J. Amer., pritoka Orinoka, duga 1600 km i plovna.

1395. APUS (Apus), rod niih rakova pljosnatog tela sa lenim titom i listastim noicama. ivi u barama i javlja se u prolee ( sl.). 1396. APUHTIN Aleksej (1841.-1893.), rus. lirski pesnik muzikalnog stiha, zbog ega mnoge pesme komponovane. 1397. APERON, poluostrvo na zap. obali Kaspiskog J., dugo oko 70 i iroko oko 25 km; bogato naftom. 1398. 1399. AR (lat.-frc.), mera za povrinu: 100 m. Ar, hem. znak za element argon.

1400. ARA 1) Arras, varo (30 000 st.) i utvrenje u Frc.; vano trite za itarice i ulje; razvijena ind. tkst., zemljr. sprava, eera; poznato po bitkama u svetskom ratu. 2) Aare, Aar, r. u vajc., potie od Oberargleera u Bernskim Alpima, protie kroz Briencko J., uliva se u Rajnu kod Koblenca. Po A. nazvan 16. kanton u s. vajc. Argau, gl. grad. Arau. 1401. ARA 1) (Psittacidae), vrsta vel. papagaja u praumama J. Amer., jakog kljuna, duga repa, crvene glave i utog perja; tetoine; love ih radi perja i mesa. 2) vrsta zmija

naoarki (Kleopatrine zmije) u Eg., duga 2 m; lea tamnije, trbuh svetlije ute boje sa tamnim prugama na vratu; kod st. Egipana boanstvo polja; moe da se dresira. 1402. ARABA, arba (ar.: kola), dvokolice s visokim tokovima, u upotrebi u M. Az., na Kavkazu, zatim kod Kalmika, Mongola, Kirgiza, Tatara i dr. tur. nomadskih naroda. Dvokolice sl. tipa u upotrebi i na B. P.; u Bosni i kod musl. J. Srbije svaka kola se zovu a. 1403. ARABA-KONAK, prevoj (952 m) na pl. Balk. u Bug., i. od Sofiskog Polja; vezuje sev. deo doline Iskra sa Sofiskom Kotlinom. 1404. ARABESKA 1) stilizovani ornament, iji najei motivi palmeta i akantus; mnogo je negovali musl. narodi (po njima i dobila ime); u Evr. najvie raena u doba renesanse. 2) esta figura u baletu; igraica stoji na jednoj nozi. 1405. ARABIJA, najvee pol. (3 mil. km) na svetu, nalazi se na JZ Az. izmeu Crvenog M., Babel Mandeba, Adenskog Zal., Indiskog Ok., Ormuskog Moreuza i Persiskog M. Jednostavna visoravan prosene visine 800-1000 m; prema okolnim morima oiviena planinama ija visina mestimino prelazi 2500 m. Najsuvlji delovi su Siriska Pustinja na SI, Nefud i Vel. Ar. Pustinja na JI; u sredini pol. brdovita i oazama proarana stepa Nedd. Klima na J tropska, a u ostalim delovima preterano suha. Letnje tmpt. prelaze 30, zimske se sputaju do 25 pored obala, a 20-10 prema unutranjosti i S. Taloga malo; kie ima u veoj meri u plan. krajevima na Z. Tekuih voda malo i gube se u pustinjskom pesku. Po oazama i prim. gl. zanimanje zemljr.: urme, itarice, kava, voe, duvan, pamuk, zatim biljke koje daju tamnjan, izmirnu i gumu. Gl. dom. ivotinje kamile i konji u stepama, a ovca, koza i govee u predelima gde se ore. Od divljih ivotinja najveeg znaaja imaju noj i gazela. Ima soli i sumpora du obale Crvenog M., a nafte u Kuvejtu; nekada bilo dosta zlata, srebra i olova. Saobr. se obavlja najveim delom karavanima; svega 1 el. pruga od Damaska du obale Crvenog M. preko Medine i Meke za pristanite Didu. Stan. (4,3 mil.) musl. Arapi; dele se na zemljr. (felahe) i stoare (beduine). Arabljanska drava, obrazovana u 6. v. za vlade Muhameda; njegovi prvi naslednici je proirili i osvojili Siriju, Palestinu, Eg., Mesopotamiju i Pers; Omejadi tim tekovinama dodali na I: Turkestan, Afganistan i deo Indije, a na Z: s. Afr. i Pirenejsko Pol.; njihov pokuaj da zauzmu celu Evr. omele Viz. (718.) i Frc. (932.); dinastija Abasida prenela prestonicu u Bagdad, ali nije mogla da ouva jedinstvo drave, koja se raspala na: Bagdadski halifat, Eg. halifat, Kordovski halifat itd.; prvi su unitili Mongoli (1258.), drugi Turci, a trei panjolci 1492. A. d. konano unitili Mongoli 1258. U n. v. bila najveim delom (1517.-1918.) pod Turcima; za vreme svetskog rata (1914.-1918.) Arapi pod uticajem Engleza digli protiv Turaka ustanak i osnovali nekoliko drava. Arabljani Arapi. 1406. ARABISKI ZALIV, sz. deo Indiskog Ok. izmeu pol. Arabije i Pr. Indije.

1407. ARAGVAJA, r. u Vraz. (J. Amer.), l. pritoka Tokantipsa; plovna na duini od 1200 km. 1408. ARAGON, u sr. v. drava na Pirenejskom Pol.; ujedinjenjem A. i Kastilije postala p., 1479. Aragonija, pokrajina (47 391 km, 1 mil. st.), u sr. toku r. Ebra u si. p. sa kont. i suhom klimom; mestimino plodna, mestimino stepskog karaktera, usled

ega gl. zanimanje zemljr. (itarice, vinova loza, masline, e. repa, afran) i stoarstvo (goveda, ovce, koze); ind. nije razvijena; gl. mesto Saragosa. Aragonit, mineral, vrsta kalcijum-karbonata (krenjaka); dobro se glaa i upotrebljava za ukrase. 1409. ARAD, grad (77 000 st., veina Maara) na d. obali Moria u z. Rum.; el. raskrsnica, trg. i ind. mesto; muzej, poz., gimnazije, prav. bogosl., u. kola, trg. akad. Rodno mesto Save Tekelije; ima i danas manju srp. optinu. Za vreme svetskog rata u A. pomro vel. broj interniranih Srba iz Srbije, B. i H. Aradska srp. episkopija, postojala od 16. v. i krajem 17. v. spojena sa jenopoljskom i temivarskom, kojoj postavljen za ep. Isaija akovi; 1864. prela u rum. ruke. A. srp. protoprezviterat u Rum. ima 26 parohija i oko 30 000 dua kao ostatke nekad vel. srp. naselja i srp. a. ep. Podlei nadzoru i upravi srp. ep. namesnika u Temivaru. 1410. ARAI, gl. mesto (5000 st.) p. Maroka i pristanite na Atlanskom Ok.

1411. ARAK 1) (ar.). alkoholno pie sa 50-60% alk., dobiveno iz oriza, palmova soka ili melase e. trske. 2) (lat.), tabak hartije. 1412. ARAKS, najvea r. Jermenske Visije, izvire j. od Erzeruma u Tur., tee granicom izmeu Tur. i Pers., uliva se u Kaspisko J.; dugaka 900 km, nije plovna. 1413. ARAKEJEV Aleksije M. (1769.-1834.), rus. general, ljubimac Pavla I i min. Aleksandra I, koji pod njegovim uticajem zaveo reakciju. 1414. ARALIJA (fam. Araliaceae), biljka slina brljanu, oko 30 vrsta, poreklom iz S. Amer. i Az.; neke vrste kao povre (Jap.), druge kao diuretina sredstva (Amer.). 1415. ARALSKO JEZERO, u Turanu, u Az., 4. po veliini na Zemlji (64 500 km); nadm. v. 48 m; hrani se vodom r. Sir i Amu; o. nema; bogato ribom. 1416. ARAM 1) po Bibliji obl. u Pr. Az.; Sirija i Mesopotamija. 2) peti Simov sin. Arameji, Aramovi potomci, semitski stan. A. Aramejski jezik pripada sa jevr., fenianskim, arapskim i amharskim, zap. grani semitskih jezika; u st. v. govorio se u Siriji i Mesopotamiji, njim se sluili i Persijanci i Egipani, a po Hr. i ar. drave, kao i hri. i Jevr. u Palestini; bio trg. jezik z. Az.; dananji a. dijalekti zovu se novosiriski jezik. 1417. ARAMBAI Dragomir ( 1881.), vajar; najvie radi biste i male figure, na akad. nain. Od njega naga enska statua u bronzi pred Um. paviljonom u Beogradu. 1418. ARAMON Rupestris Ganzen 1, evr.-amer. hibrid vinove loze (odgajio ga V. Ganzen u Frc. 1879.), dosta otporan protiv filoksere, dockan sazreva, dobar kao podloga za suhe zemlje sa 30-40% krea. 1419. ARANDA Pedro (1718.-1799.), p min.; prognao isusovce iz p.

1420. ARANELOVAC, varoica, sresko i banjsko mesto na reci Kubrnici, ispod pl. Bukulje (Dunavska Ban.), privr. sredite obl. Jasenice: nia gmn., izvori bukovike kisele vode. Aranelovaka Banja Bukovika Vanja.

1421. ARANELOVI 1) Danica ( 1890.), in. agronomije, strunjak za semenarstvo i korove; saradnik Sveznanja. 2) Dragoljub d-r ( 1873.), pravnik i naunik, prof. univ. u Beogradu; gl. dela: Gra. sudski postupak, O odgovornosti za naknadu tete, O formalnim izjavama volje, Zbirka pravnih rasprava itd. 3) Nikola ( 1876.), brig. gen. u penziji; bio prof. i pom. upravnika Voj. akad., u svetskom ratu ef telegr. otseka Vrh. komande, Napisao: Poljska fortifikacija, Odbrana Jedrena i Suvobor. 4) Radomir (1874.-1913.), pe. ppuk. poginuo u balk.. ratu. Napisao: Taktiku sva tri roda oruja i Strategiju. 1422. ARANIRATI (frc.), pripremiti, izvesti, likvidirati neki posao; privesti u delo neki plan; nagoditi se. Aranman, sporazum, pogodba, nagodba. A. muziki, zloupotreba autorskog prava kakve kompozicije; sastoji se u preradi tonskog dela promenom reda, ali ne i melodije, harmonije i ritma; pravo na a. ima samo autor. 1423. ARANKA zlatica.

1424. ARANj Jano (1817.-1882.), vel. ma. epski pesnik, uveo jezik ma. seljaka u knji. Gl. delo: trilogija Toldi. 1425. ARAPI, Arabljani, narod iz semitske nar. porodice, postao negde u unutranjosti Arabije; pod uticajem islama, poniklog kod njih, rairili se po celoj Ar., s. Afr. (odatle bili dospeli i u p.), pa do s. Indije i kavkaskog Dagestana; ima ih i po i. Afr. i Sudanu. Dele se na mnoga plemena; danas veinom nomadski stoari (Badavi, Beduini), koji se rado bave pljakom, ali ima i zemljr. (Hadari). Stan veinom ator od kozine, ili neugledne kolibe s ravnim krovom. Iako doputena poligamija, veinom monogami. Obiaji: obrezivanje, kupovanje ena, narikanje za mrtvima, osveta i umir. Arapska azbuka, razvila se iz fenianske, pa je s islamom primili svi musl. narodi. A. arhitektura, naroito se razvijala u p. Tip ove a. kvadratna graevina sa centr. dvoritem opkoljenim arkadama. Karakteristini vitki stubovi, luci raznog oblika, ukraeni pandativi, bogata istonjaka ornamentika. Spolja, lepo proporcionirane mase s visokim zailjenim kubetima. Najpoznatije graevine: Alhambra u Granadi, Alkazar u Sevilji i damije u Eg. A. boginje boginje velike. A. guma, biljni lepak, dobiva se suenjem soka afr. vrsta akacija; ranije obino dolazio iz Ar., a danas iz G. Egipta, u vidu ukastih ili crvenkastih komadia, rastvorljivih u vodi. A. jezik ini s etiopskim j. granu z. semitskih jezika; njegov dijalekt oko Meke podsluio kao crk. i kult. j. svih musl.; pre Muhameda beduini su imali zajedniki pesniki jezik, sauvan u st. pesmama; danas najvaniji eg. i siriski dijalekt. A. knjievnost, poela da se razvija jo pre Muhameda; njena ist. se deli na 6 doba: 1) preislamsko (oko 500.-622.), zastupljeno samo pesnicima nomadima; njihove pesme (kaside) brzo se abloniziraju ( nasib); za klasine ( mualake) smatraju se 7 pesama od 7 raznih pesnika (Imru' ul Kajs, Turafa, Zuhajr. Labid, Antara, Amr-ibn, Kunsum i Haris ibn Haliza); pored mualaka ovi pesnici dali i zbirke ( divan). 2) vek ekspanzije islama (622.-750.), predstavlja upoetku opadanje pesnitva, to se zapaa i kod najpoznatijih pesnika (Ka' ibn Zuhajr i Hasan ibn Sabit); tek pod novom dinastijom Omejada (661.-750.), nekoliko pesnika mogu se takmiiti sa predislamskim (Ahtal, Darir i Farazdak) i jedan (Umar ibn Abi Rabo) koji je ljubavnu liriku izdvojio u samostalnu vrstu; i. vera i Koran izazvali izuavanje verskih disciplina (kanonskog prava, teologije, tumaenja Korana i sakupljanje Muhamedove tradicije), a posredno i interes za filologiju, leksikografiju, teol., ist. i klasinu poeziju. 3) zlatno

doba (750.-1055.) je vreme zajednikog rada svih naroda koji su primili islam i a. jezik kao nauni (Persijanci, Turci i Berberi): taj rad dao, pod uticajem i. jelinizma, odline plodove u nauci i u knji. Njegovo prvo stolee donelo je a. k. 2 filoloke k. (bafansku i kursku), gl. versko-pravne k., najranije biografe i istoriare, nov stil u poeziji, poznatu antologiju Hamasu, prve racnonalistike teologe, prevode gr. dela, filozofe, matematiare, astronome, geografe i stvarnog osnivaa a. knji. poezije, Dahiza. Njegovih drugih sto godina (847-945.) proli u znaku reakcije i opadanja gr. uticaja; tradicija se vie nije izuavala zbog prava, ve zbog teologije. U to vreme se istakli najuveniji istoriari (Balazuri i Jakubi), geografi (Masudi, Istahri i dr.), putopisci: Ibn Fadlan i Ibn Jakub, filolog, kritiar, esejist i antologiar Ibn Kutajba. pesnici Buhturi, Ibn Al-Mustaz i Ibn Davud, i lekar-kliniar Razi. U poslednjem stoleu (945-1055.) z. d. Bagdad nije bio jedino sredite knji.; Siriji iveli pesnici: Abu Firasa, Mutanabi i Abul Ala al Mari, antologiar Abul Farada Isfahanski, filozof Farabi i propovednik Ibn Nubau; u Iraku je izraena Enciklopedija iste brae i dela istoriara Ibn Miskavojha, bibliografa Nadima i raznih teologa; i. pers. pokrajine dale zaetnika makame Hamazanija, istoriara Salibija i genijalne naunike Burunija i Ibn-sinu; a p. tada i neto docnije (do 1091.) dala estetu Ibn-Abd Rabihija, filologa Kalija, pesnike Ibn Zajduna i Mutamida i pravnog pisca Ibn Hazma. 4) srebrno doba (1055.-1258.), poinje stvarnom prevlau Selduka u Pr. Az. i pretstavlja opadanje a. k. Irak i Pers. imali u lepoj knji. Haririja i Tugraija; geografa i biografa Jakuta i nekoliko odlinih teologa (Gazali, Zamaharp, Razi i ahristani); Eg. i Sirija dali prvu a. autobiografiju (Usama ibn Munkiz), poznatog biografa Ibn Halikana i istoriare: Ibn Aspru i Imadudina Isfahanskog; Sicilija se odlikovala u poeziji (Ibn Hamdis), geogr. (Idrisi) i donekle u eseju (Ibn Zafar), a u p. su u ono doba iveli: pesnik Ibn Kuzmana, koji je u um. knji. uveo zadal, putopisac Ibn Dubajr i filozofi Ibn Bada Tufajl, Ibn Rud i Ibn Sabin. 5) mameluko doba (1258.-1800.), pretstavlja vreme stalnog opadanja a. k. U 1. polovini ovoga perioda (do 1517.) Eg. i Sirija dali samo 1 poznatog pesnika (Buspri), 2 istoriara (Makrizi i Ibn Arabah), nekoliko naunih pisaca (Dimiki, Abul-Fida Ibn Madid, Kalkaandi, Sujuti), konani oblik Hiljadu i jedne noi i Antarov roman, a p. i sz. Afr. samo knji. Ibn al-Hatiba, oca flz. istorije. Druga polovina mamelukog doba (1517.-1800.), oznaava gotovo potpun zastoj a. k., izuzev nekoliko svetlih imena (Makari, H. Halifa i Mutada). 6) savr. doba (od 1800.) je vreme evr., naroito frc. uticaja na a. k.; u 2, polovini 19. v. mnogo se prevodilo s evr. jezika; pojavljuju se pretstavnici ist. romana (Zajdan Dirdi) i tragedije (Nadib al-Hadad), razvija se novinarstvo itd. Poetkom 20. v. braa Tajmur (Muhamed i Mahmud) osnivaju eg. novelu i dramu; od svih rodova, poezija ostala najkonzervativnija; frc. uticaj oigledan i kod najveeg modernog pesnika, Ahmeda avkija; od knji. istoriara i kritiara najvie se istie Taha Husejin. A. konj, punokrvni jahai k., poreklom iz Ar., smatra se izvorom svih punokrvnih k.; rezultat a. civilizacije, gde je k. dran kao najvee dobro na svetu i gde mu je poklanjana najvea panja. Sr. veliine, oko 150 sm visok, pravilnih proporcija, harmoninog oblika, savijena vrata, lak ali muskulozan; brz, otporan, izdrljiv, malih zahteva; uvoen u sve civilizovane zemlje, sluio za popravku rase ili bio gajen u istoj krvi; u Jugosl. ima punokrvnih a. grla u dr. ergelama u Duanovu, Vrani i Goradu i u nekim priv. ergelama. A. milja = 1921 m. A. muzika. Od 8.-9. v. mnoge gr. rasprave o muz. prevedene na a., a originalna i vana dela o muz. pisali a. filozofi Kindi, Farabi, Ibn Bada, Ibn Sina i dr. A. poetika (metrika) bazira, kao i gr.-lat., na kvantitetu (duini i

kratkoi) slogova; ima 16 klasinih metara; veoma razvijena; a. p. prihvatili Persijanci i Osmanlije. A. filozofija sr. v. pretstavlja neku vrstu aristotelizma pomeanog sa stoikom, Platonovom i neoplatonikom flz.; znaajna kao posrednik izmeu gr. flz. i skolastike; gl. pretstavnici Alfarabi, Avicena i Averoes. A. cifra brojni znaci. 1426. ARARAT, ugaeni vulkan od trahitoidnih stena na SZ Jermenske Visije, u blizini tromee tur. pers.-ruske. Veliki A. visok 5190 m, a Mali A. 3915 m; poslednja erupcija 1840. g. Po Sv. pismu na A. zastala Nojeva laa. 1427. J. ARAS. r. u Az. na granici Rus. i Iraka (Pers.), duga 1000 km; uliva se u Kaspisko

1428. ARA SPONSALICIJA (lat.), kapara pri zaruenju kao znak sigurnosti da e se brak zbilja zakljuiti; u narodu se naziva beleg. 1429. ARAT 1) gr. pesnik i astronom iz 3. v. pre Hr., pisac poeme Fenomeni. 2) sikionski vojvoda (272.-113. pre Hr.), tvorac ahajskog saveza, otrovan po naredbi Filipa III Makedonskog; pisac memoara koje upotrebio Plutarh u A. ivotu. 1430. ARAUZONA, u st. v. rim. varo kod ibenika.

1431. ARAUKANCI, Molue, indijansko pleme u ile i Argentini; pre dolaska panjolaca imali dosta visoku kulturu i ureenu dravu; sada stoari. Tek 1882. skrena njihova mo. 1432. ARAUKARIJA (Araucaria, fam. Abietaceae), etinar j. hemisfere; zauzima vea prostranstva u suptropskim umama drave Parane u Braz. (A. brasiliensis) i u ile (A. imbricata): naraste do 50 m; kod nas se gaji kao ukrasno drvo, zatim u staklarama; u ranijim geol. periodama ivele su i u Evr. A. excelsa, A. imbricata i A. bras. su este ukrasne biljke. 1433. ARAHNA, u gr. mitol. mlada Lianka, koja divno tkala; kad je boginja Minerva pocepala njene tkanine, devojka se obesila, a boginja je pretvorila u pauka. Arahnoide, arahnologija pauci. 1434. ARAI Vukoman (1850.-1915.), general; uestvovao u ratu 1878.-1877. i 1877.-1878.; u balk. ratu komandant Timoke div.; odbio napad Bugara na Timok, zauzeo Kulu i Belograik: u ratu 1914. komandant Timoke div. 2. poz., zatim Uike vojske. Izdao: eneraltabnu slubu ratnog doba; u rukopisu: tb. sluba mirnog doba. 1435. ARBA, u st. v. rim. ime za o. Rab i napredan grad na njemu.

1436. ARBANASI 1) pretstavljaju granu indoevr. grupe; potomci st. Ilira. U kompaktnoj masi, neto vie od 1 mil. dua, ive j. od Prokletija i z. od Drima, u kraljevini Arb. i susednim delovima Jugosl.; ima ih u Gr. i j. It. Veim delom musl., u manjem broju prav. i kat. R. kumba ih deli u 2 grupe: sev. su Gege, j. Toske; Gege se dele na mnoga plemena. Prosveta na niskom stupnju; u ivotu i obiajima mnogo patrijarhalnog; odrala se krvna osveta. Nonja raznolika. Gl. zanimanje stoarstvo (ovce,

koze); zemljr. se manje bave. Mada imaju more, nisu pomorci i ribari, a sredozeman nain ivota slabo razvijen. Gl. hrana kukuruzni hleb, mleko i mleni proizvodi. U Jugosl. oko 442 000 A., preteno u Podrimlju, Povardarju, Kosovu i j. Pomoravlju, gde su prodrli u 18. i 19. v.; j. od Skadarskog J. ima i starijeg stan. Arb.; oaza bilo i na S do Leskovca i Vranja, odakle su se posle 1878. iselili u dolinu Laba, na Kosovo i Metohiju. 1737. se iselilo 300 arb. porodica iz plemena Klimenata u sremska sela Hrtkovce i Nikince, a 1776. se dosta arb. porodica iz okoline Skadra naselilo u blizini Zadra. 2) (Borgo Erizzo), selo kod Zadra; arb. stan. pohrvaeno. 3) selo u Bug., si. od Trnova, osn. ga u 2. pol. 16. v. doseljenici iz Epira; nekad veoma bogato; 1798. opljakano; u njemu i u okolini mnoge uvene crk. i man. iz 17. i 18. v. 1437. ARBANIJA, ustavna kraljevina (27 450 km, 1 mil. st.), u sredini z. dela B. P., postala odlukom vel. sila po svretku balk. rata (londonski mir 1913.) Plan. zemlja nagnuta prema Jadr. M. U dubljoj unutranjosti, na granici prema Jugosl. i Gr. plan. sa preko 2000 m visine; prim. pod niskom, mestimice barovitom ravnicom. U niskom prim. sredozemna, u unutranjosti modifikovana i plan. klima. Pripada slivu Jadr. M.; sem Drima, koji izvire u Jugosl., i Vojue sa izvoritem u Gr., ostale r. (Matja, Arzen, kumba, Semeni) teku celom duinom kroz A.; A. pripada i po jedan deo Skadarskog, Ohridskog i Prespanskog J. Stan. Arbanasi (musl. suniti 56%, bektai 12%, prav. 21%. kat. 11%). Drugih narodnosti (Grka, Aromuna, Srba) oko 50 000. Vie od zemlje pod umom i panjacima (stoarstvo), vel. deo pod goletima i barama. Obraene zemlje u dolinama i kotlinama, i to 12% od celokupne povrine. Najplodnija i najbolje obraena Muzakija, prim. obl. izmeu r. kumbe i Vojue; daje i po 2 etve kukuruza. Oriz se gaji u tiranskoj i elbasanskoj kotlini, duvan najvie oko Skadra; voarstvo (masline, dudovi, limuni, narande i dr. obino voe) u sve veem razvoju, naroito u Epiru; vinogradarstvo jo slabo; ind. i eksploatacija ruda u zaetku. U 1932. g. uvoz 5 puta vei od izvoza. Pom. saobr. uglavnom u rukama jel., it. i gr. parobr. drutava; arbanska trg. mornarica raspolae samo laama male topae. Jedina el. pruga Dra-Tirana. Serije poprenih drumova vezane za uzduni drum od Skadra do Santi Karanti. Pored autobuskog razvijen i vazduni saobr. Gradovi: Tirana (prestonica), Skadar, Kora, Dra, Valona, Elbasan, Argirokastro. Nastanjena Ilirima od nezapamenih vremena, potpala rano pod uticaj Makedonije i zajedno sa njom prisajedinjena rim. carstvu (168. pre Hr.), a posle njegove podele (395.) ula u sastav Viz. Izmeu 7. i 14. v. ee menjala gospodare i potpadala pod bug., viz., normansku i srp. vlast. Oslobodila se posle raspadanja srp. carstva i, za vlade ora Kastriotia ili Skenderbega (1445.-1463.), s uspehom odbijala Mleie i Turke; docnije potpala pod Turke i ostala pod njima sve do poetka 20. v. Ponovo osloboena posle balk. ratova, proglaena za kneevinu (1913.) sa princom Vilhelmom Vidom na elu (od 1914.), koji vladao samo nekoliko meseci. Za vreme svetskog rata podeljena izmeu Austr. i It.: posle austr. sloma Italijani zaposeli njenu celu ter., ali Arbanci digli ustanak (1920.) i nagnali ih da povuku svoju vojsku. Liga naroda vratila (21./11. 1921.) A. granice od 1913. U dravi nastale unutarnje trzavice i trajale do 1925. kad je ustavotvorna skuptina proglasila rpb. i izabrala za pretsednika Ahmeda Zogu. Tiranskim paktom (1926.) A. priznala jednu vrstu it. ekon.-polit. protektorata; 1928. Ahmed Zogu proglasio A. za kraljevinu, a sebe za kralja. U arbanakom jeziku ima dosta rom., sl., gr. i tur. primesa. Gl. su 2 dijalekta: dijal. Gega i Toska. A. muzika, srodna muz. ostalih balk. nar., ima zanimljivu melodiku i ritmiku. Mada ima melodija sa prekomernim intervalima, ipak se zapaa da se pesme kreu arhaino, da ima primene 7.

stupnja i orijentalnog uticaja; ima melodija s alteriranim 4. stupnjem i dorskom sekstom; obim melodije ide od terce do vel. sekste, oktave, none i decime, a melodiske fraze sastavljene su as iz simetrinog, a as nesimetrinog dvotaktovnog, trotaktovnog, i etverotaktovnog metruma. A. nar. pesme imaju proste taktove 2/4, 2/8, 3/4, 3/8, sloene taktove: 4/4, 4/8, 6/8, 5/4, i poluritmike kombinacije. Epske pesme, kojih ima samo u o. Arb., kreu se u taktovima 3/4 + 5/4, 4/4, 7/8. a i raznim dr. kombinacijama. Prvi muz. radnici su: Lek Kurti, kompozitor, Nasi Darda, Sotir Kozma, Ludvik Narai, Lola Aleksi, pijanistkinja, Antonije Krista, tenorist. 1438. ARBAS, Arbaces, medski knez; po predanju prvo vladao u ime Sardanapala, a zatim se oslobodio (u 8. v. pre Hr.). 1439. ARBELA, mesto u Asiriji gde Aleksandar Vel. potukao Darija, 331. pre Hr.

1440. ARBES Jakub (1840.-1914.), veoma plodan sl. romanopisac i novelist; gl. dela: Pla krune eke, La i istina o sv. Janu Nepomuku , Prva socijalna revolucija, Sv. Ksaverije, Njutnov mozak, Etiopski krin, Moderni vampiri, Aneo mira i dr. 1441. ARBITAR (lat.), ovek izabran od samih parninih strana da konano presudi peki spor ( izbrani sudija); najuticajnija linost, vrhovni sudija, npr. u modi. Arbitraa (frc.), suenje i odluke izbranog suda. A. berzanska, operacija koja iskoriuje razliku u kursevima 2 razne berze, pa kupuje gde je kurs nii i prodaje gde je vii. A. meunarodna, reavanje sporova izmeu drava putem izbranih sudija, a na osnovu potovanja prava. Raspravlja pitanja granica, naknade tete, povrede meunar. prava, ribolova, sporova oko zemljita, primene i tumaenja ugovora. Njeni zaeci se nalaze jo u st. Gr. (amfiktionski savez); u naim zemljama u sr. v. bila razvijena pod imenom stanak; . 19. . ( 1865.-1872.). , . ., 1. 2. (1899. 1907.); 1. , ., , ( ). Arbitrani meoviti sudovi, obrazovani na osnovi l. 304. versajskog ugovora o miru (i istih odredaba dr. ugovora o miru) izmeu Nem. (odn. Austr. Ug. itd) i svake saveznike drave, sa naroitom nadlenou za privatne sporove koji su 1919). ostali nepresueni, a za koje bi normalno bili nadleni sudovi nem., austr. ili ma. Sastavljeni su od po jednog sudije saveznike i b. neprijateljske drave i pretsednika dravljanina neutralne drave. Sastaju se povremeno u raznim mestima; njihov rad jo nije okonan. A. stalni sud, osn. na hakoj konferenciji mira 1899. Drave potpisnice h. konvencije odreuju po 1--4 sudije za 6 god. Dve drave koje upuuju spor a. s., sporazumno biraju iz spiska lanova a. s. s. 1-5 sudija kao izabrane s. za svoj spor. U Hagu stalno sekretarijat Suda, nad njim vodi nadzor stalni adm. savet, sastavljen od diplomatskih pretstavnika u Hagu. A. s s. za 25 god. presudio 18 parnica. Arbitralne tube su one po kojima sudija donosi odluku da je tuilac u pravu, ali ne osuuje tuenika, ve ga poziva da sam prui zadovoljenje tuiocu, a osudu izrie tek ako to on ne uini. Arbitrum liberum, slobodna volja; sastoji se u tom, da od 2 stvari izaberemo jednu, a mogli smo izabrati i jednu i drugu.

1442.

ARBOGAST, rim. vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zbacio cara Valentinijana II.

1443. ARBORETUM (lat.), rasadnik, obino stranog drvea i iblja u svrhu aklimatizovanja. 1444. ARBOREC, najvii vrh (1458 m) u ekoj umi.

1445. ARBUN (Pagellus erythrinus), morska riba; ivi u Jadr. M., naraste do 40 sm, ima oblik elipse, ruiaste boje, glava sa strane spljotena; hrani se manjim ribama i raiima; meso osrednje. 1446. ARVERNI, mono pleme nastanjeno u st. v. u sr. Frc.

1447. ARG, Argos, varo (9000 st.) u gr. prov. Argolis -- Korint; sredite mikenske kulture i prestonica st. Argolide; pri njegovoj opsadi ubijen epirski kralj Pir (272. pre Hr.). 1448. ARGAT (tur.), pukarnica.

1449. ARGELANDER Fridrih (1790.-1875.), nem. astronom; podigao opservatoriju u Helsingforeu, zatim u Bonu; gl. delo katalog (Bonner Durchmusterung) od 324 198 zvezda do devete prividne veliine. 1450. 1451. ARGENTARIJUS (lat.), u rim. pravu: banka. ARGENTAN, legura od nikla, bakra i cinka (novo srebro).

1452. ARGENTINA, federativna rpb. na I J. Amer. (2 978 590 km); izbija na Atlanski Ok. i zahvata i. deo o. Ognjene Zemlje; nizija oko Laplate i dalje prema I (ok.) i visija na 3 do venaca pl. Anda, iji je najvii vrh u A. Klima u ravnici suptropska i prim., na plan. i J kont. Najvanije r. Parana, Paragvaj, Urugvaj, Laplata, Rio Negro i Rio Kolorado. Zemljr. (kukuruz, penica, krompir, lan, pamuk, e. trska) i stoarstvo (goveda, ovce, konji, svinje) gl. grane nar. privrede; rudnog blaga ima (petroleum, srebro, zlato, so), ali rudarstvo u zastoju. Ind. od malog znaaja, iako u A. bolje razvijena no u ma kojoj dravi J. Amer. Saobr. se uglavnom obavlja rekama i obalskom plovidbom. Najvanija el. pruga transandska: Buenos Aires-Valparajso (ile). Izvozi: kukuruz, penicu, brano, goveda, ovce, vunu, meso, mast, koe, laneno seme. Stan. (10,6 mil.) mahom Evropljani (panjolci, Italijani, Francuzi), zatim Indijanci, Crnci, Mestici. Gl. mesta: Buenos Ajres, Rozario, Parana, Kordoba, Laplata, Tukuman. A. otkrili Portugalci (1512.), a zauzeli i kolonizovali panjolci (1515.-1527.). Za vreme Napoleonovih ratova, stan. A. se prvo pobunilo protivu frc. vlasti (1810.), zatim okrenulo i protiv p. i proglasilo rpb. (1816.). U toku 19. v. A. bila izloena dugim unutranjim borbama izmeu unionista, koji teili da nametnu vlast Buenos-Ajresa svima obl., i federalista, pristalica irokih obl. samouprava. Argentino, novac A., jedinica pezo deli se u 100 centavosa; 5 pezosa u zlatu ine 1 a. 1453. ARGENTIT (lat.), sulfid srebra AgS; teseralan mineral, olovno siv, mekan (moe se sei noem), rastegljiv i kovan; vana srebrna ruda: 87% sr. Kod nas dosada nije naen.

1454. ARGINUZE, grupa o. u Egejskom M., gde Atinjani odneli slavnu pobedu nad Spartancima, 406. pre Hr. Komandanti atinske flote nisu mogli da sahrane svoje izginule vojnike, zbog ega ih Atinjani osudili na smrt. 1455. ARGIROKASTRO, inokastro, varo (9000 st.) u j. Arb., gl. i najvee mesto arb. Epira. Amfiteatralnog poloaja, sa kamenim kuama poreanim uz plan. strane, daje izgled srednjev. varoi. 1456. ARGO 1) laa kojom se odvezli Argonauti na Kolhidu. 2) (frc.), jezik pariske ulice i polusveta; upotrebljavaju ga i pisci kad taj svet slikaju; u knji. ga uveli Vilon i Rable; igra vel. ulogu u aljivim listovima. 1457. ARGOLIDA, si. pol. na Peloponezu (Moreji), u Gr. Unutranjost pod visokim golim krenjakim plan. i veoma siromana; plodno zemljite po obodu, u prim. Gl. mesto Arg sa pristanitem Nauplionom. Izvozi duvan, povre, masline i ulje. Ruevine Mikene. 1458. ARGON, hem. element (Ar, atomska teina 39,94), inaktivan gas bez boje, mirisa i ukusa; ima ga u vazduhu blizu 1%, 1 l tei 1,78 g; otkriven 1894. 1459. ARGONAUTI, nekoliko gr. heroja (Herakle, Orfej i dr.) koji su pod vostvom Jazona otili na lai Argu u Kolhidu da otmu zlatno runo; na putu za Kolhidu imali vie doivljaja; u Kolhidi Jazon se doepao zlatnog runa koje uvao divlji bik; u tome mu pomogla Medeja, ki kolhidskog kralja. Danas se a. nazivaju u ali pomorci koji prebrode kakvu neozbiljnu pustolovinu. 1460. ARGONI, Argonska uma, poumljena visoravan, oko 300 m nadm. v., na SI Frc.; poznata po borbama iz svetskog rata. 1461. ARGUMENT (lat.), dokaz. Argumentum ad utili (dokaz po korisnom), koji vaenje neke tvrdnje izvodi iz neke korisnosti. A. ad crumenam (dokaz kesom), sluenje novcem, podmiivanjem, u nedostatku ubedljivih dokaza. A. ad hominem (dokaz prema oveku), koji apeluje, koji se osniva na izvesnoj individualnoj osobini nekog oveka, te otuda samo za njega i vai. A baculinum (dokaz batinom), kad neko nema pravo ili ne moe da ga dokae, pa upotrebi silu, batinu. A. a fortiori, izvoenje znaenja jednog propisa analogijom, na taj nain to je njime regulisana materija za koju je to reenje manje svojstveno nego za materiju na koju se takvo reenje eli da primeni. A. de maior ad minus, st. interpretaciono pravilo u pravu, koje se sastoji u tome da onaj ko moe vie moe i manje. A. e consensu gentium (d. po slaganju), dokaz koji se osniva na slaganju ljudi ili na opte rasprostranjenom verovanju. A. e contrario (iz supr.), koji iz negacije suprotnosti tvrdnje izvodi svoje vaenje; u pravu: izvoenje negativnog pravila koje ne postoji u zak. iz pozitivnog i obrnuto. Argumentacija, dokazivanje, izvoenje ili nabrajanje dokaza; dokazni red i postupak. 1462. ARGUN, r. u Az. na granici Kine (Mandurije) i SSSR, duga 1250 km i plovna.

1463. ARGUS, u gr. mitol. vladar Arga, koji imao sto oiju (otud Argusovo oko, budan straar); Hera mu poverila da uva Jo, pretvorenu u kravu, ali ga Hermes uspavao svirkom i otsekao mu glavu.

1464. ARDA, najvea d. pritoka Marice, izvire na Kara-Balkanu u Bug.; ue kod Jedrena, u Tur. 1465. ARDAIR ili Artakserks Babegaj, vojskovo Artabana IV, kog je izdao u borbi sa Rimljanima; docnije pers. car (226.-240.), osn. novu pers. dravu i sasanidsku dinastiju. 1466. ARDENI, poumljena visoravan (oko 600 m) na s. strani Frc. i na JI Belg.; ostaci st. plan., proseena dubokim dolinama Meze (Mas) i njenim pritokama. Slabo naseljena; bogata u kamenom uglju, cinku, olovu i gvou. Ardenski konj, hladnokrvna rasa, poreklom iz Frc., konkavnog profila glave, sr. veliine, irokih grudi, duplih sapi, slui za vuu. 1467. ARDIJEJI, vel. ilirsko pleme u obl. oko sr. i donje Neretve. 230.-168. pre Hr. imali svoju dravu; 135. pre Hr. pokorili ih Rimljani i potisnuli u unutranjost. 1468. 1469. ARDINIS, bog Sunca kod Urarana. ARDUBA Gardun.

1470. AREAL (lat.), povrina zemljita; obl. koju neka biljka ili ivotinjska vrsta, rod i dr. sistematska kategorija zauzima na Zemlji. Veliina a. razliita za pojedine vrste; a. malog broja vrsta obuhvata vei deo zemljine povrine (kozmopoliti), one su u pogledu zahteva stanita veoma malo specijalizirane i mogu se odrati pod najrazliitijim spoljanjim uslovima (bakterije, gljive, vodeni organizmi, korovi); meu suvozemnim organizmima ima manje kozmopolita (npr. korovske biljke koje prate oveka), supr. kozmopolitima su organizmi iji a. veoma ogranien, i to na jednu jedinu prir. oblast (endemizmi, endemiti). Granice a. se mogu poklapati s izvesnim prir. topogr. preprekama koje ne doputaju dalje prostiranje organizma (mora, pustinje, plan.); gde takvih prir. prepreka nema, granice a. su odreene postupno promenjenim klimatskim faktorima. A. su kontinualni (zatvoreni) kad ine vie-manje jednostavnu povrinu; ili su disjunktni ako je a. razdeljen u vie zasebnih meusobno jednakih ili nejednakih povrina. Organizam koji ima iroko prostiranje naziva se euritopan, za razliku od stepotopnog koji naseljava uzanu obl. i stanite istog tipa. 1471. 1472. AREG, mn. od -- erg. AREIN BRIJEG, mesto u Bosni Grahovo.

1473. AREKIPA, gl. mesto (60 000 st.) prov. A. drave Peru (J. Amer.); univ., ind. (tkst. i prerada pl. metala). 1474. ARENA (lat.), peskom posuto mesto za utakmice u sredini rim. cirkusa ili amfiteatra; poprite, polje borbe, rada. 1475. ARENDA (lat.), zakup, zakupnina, ugovor o zakupu stvari koji iskoriava zakupac time to vue od nje korist, ulaui svoj trud. Arendator, koji je uzeo to pod a., zakupnik.

1476. ARENIJUS Svante (1859.-1927.), vedski fiziar, postavio elektrolitikoj disocijaciji, radio i na geohemiji; dobio Nobelovu nagradu.

teoriju

1477. ARENSKI Anton S. (1871.-1906.), rus. kompozitor teoretiar, prof. konzervatorijuma u Moskvi. Simfonije, opere (3), klavirska i gudaka dela i crk. muz. Napisao Nauku o harmoniji i oblicima. 1478. AREOMETRI (gr.), sprave za merenje gustine ili koncentracije tenosti, izuzev Niholsonovog, kojim se mogu meriti i gustine vrstih tela. Ako se na njihovoj skali direktno itaju gustine, zovu se denzimetri; inae obino poznati pod imenom svrhe kojoj slue: alkoholometri, laktometri (za mleko) itd. Otuda i vel. broj raznih areometarskih skala. 1479. AREOPAG (gr.) 1) breuljak u Atini na kojem se sastajao dr. savet i sud. 2) dr. savet u Atini, sastavljen od najviih dr. inovnika. 3) skup najestitijih i najuvenijih ljudi. Areopagita, lan a. u Atini. Areopagitika, delo engl. pesnika Miltona u odbranu slobode tampe. 1480. AREOPAGITA Dionizios, 1. atinski ep., zavrio kao muenik; u hri. ga preveo ap. Pavle. 1481. ARES, gr. bog rata, sin Zevsa i Here; kod Rimljana jo vie potovan kao Mars; najbri i najhrabriji od svih bogova. 1482. ARETE (gr.), vrlina; u gr. flz. savrenstvo u dobrom i lepom. Aretologija, nauka o vrlinama. 1483. ARETINO Pijetro (1492.-1556.), it. pesnik, komediograf i prozni pisac, vie uven po svome raskalanom ivotu nego po svojim delima; darovit satiriar, bio strah i trepet za sve ugledne ljude svog doba i, ucenjujui svoje rtve, stekao vel. bogatstvo. 1484. ARETIRANA KLAUZULA (frc.-lat.), klauzula svretka prepisa, izraz (dovde original i sl.) kojim se oznaava mesto na men. gde svrava prepis, a poinje original; njeno pravno dejstvo se sastoji u tome to se svi potpisi koji su ispred nje smatraju za prepis. 1485. ARETUZA, u gr. mitol. Dijanina nimfa, pretvorena u izvor blizu Sirakuze.

1486. ARECO, varo (60 000 st.) u Toskani (sr. It.); mnoge graevine iz doba renesanse. 1487. ARECO Gvido (d' Arezzo, oko 950.-1050.), znamenit it. muz. radnik na izgradnji dananjeg liniskog notnog sistema, nauke o mutaciji, solmizaciji, izradi vieglasnog stava i notnog zapisivanja. 1488. 1489. ARZA, arzis (gr.), dizanje glasa, naglaeni deo govornog takta. ARZAVA, Arzaua, st. ime Kilikije.

1490. ARZAKIDI, paranska dinastija koja vladala Pers. skoro 5 vekova (256. pre Hr.226. po Hr.). Poslednji predstavnik, Artaban IV, poginuo u borbi sa Rimljanima. 1491. ARZEN, r. u Arb.; izvire na ji. plan. obodu tiranske kotline: uliva se u Jadr. M.

1492. ARIVIST (frc.), koji eli da naini karijeru po svaku cenu; ambiciozan bez ikakvih obzira. 1493. ARIDAN (lat.), suh; a. klima, suha k. (bez atmosf, taloga).

1494. ARIZONA, dravica na JZ SAD (295 000 km, 436 000 st.). Na S poumljeni plato Kolorada u kojem useeni duboki kaoni, na J stepska obl. Stoarstvo; uz vetako navodnjavanje zemljr.: kukuruz, pamuk, ita. Gl. grad Feniks. 1495. ARIJA (it.), solo-pesma za 1 glas uz pratnju instrumenata; moe biti sastavni deo opere ili samostalna koncertna; u Frc. i nar. pesma. 1496. ARIJADNA, ki kritskog vladaoca Minosa; dala Tezeju klube konca koje je ulazei u lavirint odmotavao pa se, posle ubistva udovita Minotaura, po njemu vratio. Pobegla sa njim sa Krita, ali je on ostavio na o. Naksu, gde se bacila u more; uzeo je za enu bog Bah. 1497. ARIJAN Flavije. gr. istoriar iz 2. v.; gl. delo Pohod Aleksandra Vel.

1498. ARIJE (280.-336.), svet. iz Aleksandrije, osn. arijevske jeresi (arijevstva), osuene na nikejskom saboru (325.), koja poricala jednosunost sv. trojice i boansku prirodu Isusa Hrista. Imala mnogo pristalica u 4. v., ak i meu carevima, i bila uzrok vel. borbama u hri.; na B. P. doneli je Goti krajem 4. v.; unitena u 5. v. 1499. ARIJER-GARDA (frc.), trupa koja titi gl. snagu u otstupnom maru ( zatitnica). 1500. ARIJCI, Indoevropljani, ariska ili indoevropska grupa naroda (kod Nemaca u obiaju naziv Indogermani; ranije upotrebljavan i naziv Indokelti), najznatnija i najbrojnija grupa naroda na svetu (preko 962 mil.), koji govore jezicima postalim od 1, ariskog, prajezika (jeziko jedinstvo A. raspalo se oko 3000 g. pre Hr.), i samo s tog gledita se moe govoriti o jedinstvu A.; u pogledu na rasne osobine, meu njima i u starini bili zastupljeni razliiti rasni tipovi. Zahvataju najvei deo Evr. i zap. delove Az. U toku poslednjih 450 god. evr. A. rairili se i po Afr., Amer., Austral., Okeaniji i j. Az. Po jeziku se dele na vie grana. U Evr. su: 1) baltoslovenska grana koju ine Sl. (Rusi, Poljaci sa srodnim Kaubama, sl., Luiki Srbi i J. Sl.) i balt. A. (Leti i Litvanci); 2) Germani (Nemci, veani, Norveani, Holanani, Englezi, Danci i Flamanci); 3) Romani (Francuzi sa Valonima, Italijani, alpiski Romani, panci, Portugalci, Rumuni i Aromuni-Cincari, iji su se jezici razvili iz latinskog s kojim je bio srodan izumrli umbrooskiski); 4) Kelti (Irci, Velsi, Gaeli i Bretanjci); 5) Grci; 6) Arbanasi. Izumrli narodi i jezici traki i ilirski takoe pripadali evr. A. U Az. su: 1) Iranci (Persijanci, Afganistanci, Beludistanci, Kurdi i Oseti); 2) Indi, iji su ogranak Cigani u Evr., i 3) Jermeni. Iranci i Indi zovu se A. u uem smislu. U Az. izumrli a. Toharijci, verovatno bili A. i Hetiti. Prvobitni A. bili delom stoari a delom zemljr. Od domaih ivotinja imali konja, govee,

svinju, ovcu, kozu i psa, orali ralom i imali dvokolice, a gradili i amce, znali tkati, injati koe i sl. Orua im bila od kamena (neolit), ali znali ve i za upotrebu bakra. Porodica bila patrijarhalna, vie rodova (porodica zajedn. porekla) inilo selo; vee drutvene zajednice bile plemena. Imali obiaj krvne osvete. Rel. im bila politeizam sa razvijenim kultom mrtvih. irenje A. pada pod kraj kamenog i u poetak bakarnog doba, a proces raspadanja a. zajednice i stvaranja pojedinih novih naroda, zapoet tada, zavrio se tek u doba oko roenja Hr, Dananji a. narodi nastali poglavito meanjem ogranaka st. A. s neariskim narodima koji su iveli po Evr., Pr. i sr. Aziji i u Pr. Indiji; tako npr. na B. P. od meavine s neariskim starosedeocima Pelazgima, Pelegima, Karima i Liburnima nastali Grci, Traani i Iliri, sredinom 2 hiljade god. pre Hr. A. primali kult. tekovine od drugih, ali se jo vie menjao njihov rasni sastav i tip. Ariski jezici, se dele u 2 vel. grupe, kentum i satem, nazvane po izgovoru rei za stotinu; u keptum grupu spadaju grane i narodi nabrojani pod 2, 3, 4 i 5, svi ostali u satem-grupu. Lingv. prouavanja stavljaju praotadbinu A. u er. i sev. Evr. 1501. ARIKA, gl. mesto (10 290 st.) ileanske prov. Takna (J. Amer.) i pristanite na Tihom Ok. 1502. ARILjE, varoica (640 st.) u Drinskoj Ban. kod Poege Uike; trite voa (jabuke); nekad sedite moravikog episkopa; crkva sv. Arhilija u A. 1 od najznaajnijih um. spomenika u naoj zemlji; podigao je kralj Dragutin, izmeu 1292. i 1297. Jednobrodna, zasvedena bazilika sa kubetom; prozori i vrata izvedeni u rom. stilu; spoljanje povrine zidova ukraavaju arkaturice i slepe arkade. Freske dobro ouvane, meu njima 17 portreta naih ist. linosti (kralja Dragutina i kraljice Kateline, sa sinovima Vladislavom i Uroicom, kralja Milutina i ranijih Nemanjia, kraljice Jelene kao monahinje, i svih dotadanjih srpskih arhiep. i moravikih ep.); u priprati naslikane i 2 kompozicije iz nae ist. (Sabor Nemanjin i Smrt moravikog ep. Merkurija). Vane i rel. slike, jer pretstavljaju obrtnu taku u ist. naeg srednjev. slikarstva: jedan deo (likovi apostola) raen u tradiciji monumentalnog, dekorativnog stila, drugi izveden vie realistiki (kompozicije vaseljenskih sabora i lik sv. Jovana Bogoslova). 1503. 1504. ARIMAN, bog zla i mraka u st. pers. veri. ARIOVIST. vo germ. plemena Sveva, koje Cezar pobedio u Galiji 58. pre Hr.

1505. ARION, gr. pesnik i muziar iz 7. v. pre Hr.; po legendi njegova svirka uticala na delfine da ga spasu da se ne udavi u moru. 1506. ARIOSO (it.), u muz. 1) kao arija, poput arije. 2) kratka lirsko-melodina arija u sredini ili na kraju reitativa. 1507. ARIOSTO Lodoviko (1474.-1533.), najpoznatiji it. epski pesnik: najbolje delo viteki ep Besni Rolando (46 pevanja), ija radnja ljubavno ludilo junaka iz doba Karla Vel., Rolanda i njegovo ozdravljenje. A. delo imalo vel. uspeha u celom svetu; kod nas dubrovaki pesnici rado dramatizovali pojedine epizode (Palmoti, Gleevi i dr.); ep preveden i na sh. A. pisao jo i komedije (Kasarija, Negromant i dr.), lirske pesme, satire i dr.

1508. ARISTAGORA, miletski tiranin iz 6. i 5 v. pre Hr. Njegova pobuna protivu Darija i pomo koju mu poslala Atina doveli do gr.-pers. ratova. 1509. ARISTARH 1) sa Samosa (320.-250. pre Hr.), gr. filozof i astronom, pretea Kopernika, prvi uio da se Zemlja okree oko Sunca. 2) sa Samotrake (217.-145. pre Hr.), gr. gramatiar i kritiar, sastavio gram. terminologiju koja vai i danas. 1510. 1511. ARISTEJ, po gr. mitol. sin Apolonov; nauio ljude da neguju pele. ARISTENET, gr. filozof i pisac iz 4. v.; napisao Erotina pisma.

1512. ARISTID 1) atinski dravnik i vojskovo (540.- 468. pre Hr.), uven sa svoje pravinosti i potenja; usled suparnitva sa Temistoklom prognan ostrakizmom, ali se zbog Kserksova napada ubrzo vratio u otadbinu i uestvovao u bitkama kod Salamine i Plateje. Zatim nastavio da radi na njenu napretku i udario temelj atin. kolonijalnoj moi osnivanjem delskog saveza. 2) gr. pisac iz Mileta (2. v. pre Hr.), tvorac zbirke raskalanih pripovedaka Milezijaka. 3) atinski filozof iz 2. v., pisac prve apologije hrianstva; predao svoje delo caru Hadrijanu prilikom njegova dolaska u Atinu (125.) i time znatno doprineo ublaavanju poloaja hriana u rim. carstvu. 4) gr. slikar iz 4. v. pre Hr., Tebanac, savremenik Apelov. 5) Elije (129.-189.), gr. besednik i pisac iz Bitinije; dela mu znaajna za karakteristiku doba u kojem iveo. 1513. ARISTIP iz Kirene (435.-355. pre Hr.), gr. filozof, Sokratov ueiik, osn. kirenaike k.; po njegovu uenju cilj. ovejeg ivota je zadovoljstvo. 1514. ARISTOBUL 1) A. I, judejski kralj (107.-106. pre Hr.). 2) A. II, judej. kralj (70.-63. pre Hr.), ubijen 50. pre Hr. 1515. ARISTOGITON, mladi Atinjanin koji je sa svojim drugom Harmodijem ubio atikog tiranina Hiparha, Pizistratova sina, koji osramotio Harmodijevu sestru. To ubistvo oba mladia platili ivotom. Docnije slavljeni u Atini kao oslobodioci od tiranije. 1516. ARISTODEM, kralj Mesenije; ratovao sa Spartom; ubio se na grobu svoje keri, oko 724. pre Hr. 1517. ARISTOKRATIJA (gr.: vlada najboljih), vladavina jedne drutvene grupe koja se formirala i istakla na osnovi porekla i rase (plemstvo) ili imanja (novana, zemljoposednika a.). Duhovna a., stale izvanrednih umova meu naunicima, umetnicima, politiarima itd. Aristokrat, ovek plemikog porekla. 1518. ARISTOKSEN (4. v. pre Hr.), starogr. muz. pisac. Ouvana dela: Osnove harmonije i Osnove muz. ritmike. 1519. ARISTOLOHIJA (Aristolochia. fam. Aristolochiaceae), biljka, oko 180 vrsta, u umerenim i tropskim predelima. Cvetovi imaju izgled lule. Opraivanje vre muice. Prednji cevasti deo cveta od ulaza pa do trbuastog proirenja, u kojem su smeteni pranici i tukovi, pokriven naroitim dlakama, upravljenim nanie, koje spreavaju izlaz insektima kad uu U cvet. Cvetovi proterogini; ako su insekti pre toga bili u drugom cvetu, sobom nose i polena i za vreme bavljenja u novom cvetu izvre opraivanje. Posle

toga se tek otvaraju pranice, insekti se natovare novom koliinom polena, dlake u kanalu se sasue i insekti sa polenom odlaze u drugi cvet. U opraene cvetove ne mogu ui. Poznata u Evr. vrsta A. clematitis, kokotica, iji ukasti cvetovi rasporeeni u prljenovima. Raste po ibljacima, proreenim umama, livadama i njivama. Visoka neto vie od m. Vie vrsta gaje se kao ukrasne. 1520. ARISTOMEN, kralj Mesenije iz 7. v. pre Hr., vodio 2. mesenski rat sa Spartancima i odupirao im se 8 god. na brdu Iri; posle toga umro u izgnanstvu. 1521. ARISTOTEL (381 -322 pre Hr.). najuveniji gr. filozof, uenik Platonov, a uitelj Aleksandra Vel.; plodan pisac; osn. u Atini peripatetiku k.; delio flz. na teorisku, praktinu i poetiku (koja se odnosi na stvaranje): u odnosu na problem ideja bio realist; pored flz. bavio se i prir. naukama: udario temelje geol., embriologiji, zool.. a bavio se geogr. i meteorologijom; gl. dela: Organon, Fizika, Metafizika, Etika, Poetika. 1522. ARISTOFAN (oko 450.-386. pre Hr.), najpoznatiji gr. komediograf i jedan od najboljih pisaca komedija u celoj svetskoj knji. Gl. prestavnik polit. komedije kod Grka. Napisao 40 komedija (11 sauvano): u Aharnjanima iznosi blagodat mira i loe strane rata; u Oblacima ismeva filozofe i Sokrata; u Vitezovima napada demagoga Kleona. kog pobeuje demagogijom jedan kobasiar; abe iznose loe stanje tragedije posle smrti Sofokla i Euripida. Neke njegove komedije imaju za predmet drutv. pitanja (komunizam, feminizam i dr.). 1523. ARITMETIKA (gr.), grana element. mat., ispituje raunska pravila brojeva. Samo brojno raunanje predmet je nie (posebne) a.; via (opta) a. obuhvata 4 osnovne i 3 vie raunske radnje s optim brojevima i prouava njihove zak. (komutativan, asocijativan, distributivan zak.). U optu a. spadaju i ispitivanje aritm. i geom. progresija, kombinatorika, nii raun verovatnoe, a kao praktina primena trg. i polit. a. (raunica), trgovaka se ograniava na 4 osn. raunske radnje, pravilo trojno, i na primenu u trg. ivotu, a polit. se bavi raun. zadacima sa primenom sloenog interesnog rauna. Aritmetiki znaci matematiki znaci. A. progresija, niz brojeva kod kojeg 3 uzastopna lana ine neprekidnu a. proporciju, ili kod kojega razlika 2 uzastopna lana stalna, npr. niz prir. parnih ili neparnih brojeva. Sabiranjem lanova a. p. nastaje a. red. A. proporcija proporcija. A. sredina srednja vrednost, proporcija. A. trougao binomni obrazac. Aritmograf, zagonetka sa brojevima. Aritmozofija, aritmologija, opta nauka o brojevima, naroito u odnosu na njihove duhovne osobine. U a. smatra se aritmetiki pojam broja kao apstrakcija neeg mnogo dubljeg, to vlada ne samo materijom nego i duhovnim pojavama sveta. Njom se naroito bavili pitagorejci. Aritmomantija, pretskazivanje iz brojeva: danas, obino, samo sujeverje (npr. vezano za broj 13). Aritmometar, maina za raunanje. 1524. ARITMIJA (gr.), nepravilnost sranog rada i pulsa; org. (pri oboljenjima sranog miia i zalisaka, sifilisu, arteriosklerozi, infektivnim bolestima) i nervnog porekla (kod nervoznih ljudi pod uticajem kave, aja, alkohola, prepunjenog eluca itd.). Gl. znak: razdaljina (pauza) izmeu pojedinih pulsnih talasa nejednaka. 1525. ARIF HIKMET Hersekli Arif Hikmet beg.

1526. ARI (rod Larix, fam. Abietaceae), umsko drvo. u Evr. u Alpima, Karpatima, Sudetima i Polj.; kod nas u Slov. raste na veim visinama obini a. (L. europea ili decidua). Zbog tvrdoe i trajnosti drvo se mnogo ceni (cena za 20-30% vea od smrevog drveta). Upotrebljava se za gradnje na vodi, mostogradnje, u graev. stolarstvu (vrata i spoljanji delovi prozora), ali i za izradu pokustva, oblaganje zidova, tavanica i sl. 1527. ARKADE (lat.), otvori u vidu niza stubova ili stubaca premoenih lucima.

1528. ARKADIJA, plan. stoarska obl. u sredinjem delu Peloponeza (Moreje), u Gr., izmeu r. Ladona, Alfiosa i obl. Argolide. U unutranjosti nekoliko kotlina; najvea Tripoliska. U st. veku gl. mesta Tegeja, Orhomenos i Mantineja; danas gl. grad Tripolis. 1529. ARKADIJE, car u i. delu rim. carstva (395.-408.), sin Teodosija Vel.

1530. ARKANZAS 1) reka S. Amer.; izvire u Stenovitim Pl., d. pritoka Misisipe; duga 2 410 km i plovna. 2) drava na JZ SAD (138 132 km, 1,03 mil. st.). Zemlja. (itarice, pamuk, voe) i stoarstvo (konji, goveda, ovce, svinje); od rudnog blaga ima: uglja, boksita, petroleuma, bakra; gl. ind. grane mlinarstvo i ind. drveta; 8000 km el. pruge. Gl. mesto Litl Rok. 1531. ARCA NOAE (lat.: Nojeva laa), mor. riba kunjka.

1532. ARKANOL, fabr. lek; sadri acetilosalicilnu kiselinu i atofan; upotrebljava se kod reumatizma. 1533. ARKANUM (lat.), tajna; u sr. v. tajno sredstvo ili lek za svaku bolest.

1534. ARKAS, u gr. mitol. sin Zevsa i Kaliste; pretvoren u medveda zajedno sa majkom; po njemu Arkadija dobila ime. 1535. ARKESILAOS (315.-241. pre Hr.), gr. filozof, osniva tzv. 2. ili sr. akad. Uenje: pravo saznanje nemogue, zato najispravnije stanovite u flz. uzdrati se od svakog suenja ( agnosticizam, skepticizam). 1536. ARKOLA, mesto u It. gde se 1796. odlikovao gen. Bonaparta u boju protiv Austrijanaca. 1537. ARKONA, grad Polanskih Sl. na o. Rujanu sa svetilitem boga Svetovita; razorili je Danci 1168. 1538. ARKTIK (gr.), obl. oko S. Pola, obuhvata Sev. Ledeno M., u kojem je sam S. Pol i mnoge ostrvske grupe sa veim i manjim o. (Novaja Zemlja, Medvee O., picberka O., Franc Jozefova Zemlja na S od Evr.; Zemlja cara Nikole II, Novosibirska O. i Vrangelovo O. na S od Az.); Severnoamerika O. (najvee Bafinova Zemlja) i Grenland na S od S. Amer. Vel. delom pod stalnim snegom i ledom. Arktika klima, tip polarne k., iji najtopliji mesec ima tempt. manju od 5 C a veu od 0 C, srednju god. tmpt. -2 (veinom i ispod -7), a kolebanje 25-35. Atm. talog, poglavito sneg, ispod 200 mm (veinom u leto i jesen). A. (eskimska) rasa: pripadaju joj svi Eskimi (na Grenlandu i u S. Amer. iznad 71 s. .). Eskimi na Aljasci srednjeg, svi ostali niskog rasta; ostala obeleja: dolihokefalija, spljoteno lice, istaknute jagodine kosti, malen

oirok nos, po pravilu mongolska bora, boja koe u raznim tonovima od svetloutog do mrkoutog, oi tamne, kosa veoma kruta i crna, ali nemaju brade ni dlaka po ostalom telu. A. subregion ivotinjskog sveta obuhvata obl. oko S. Pola. Siromani u biljoderima; na obalama vie ivotinja koje se hrane ribom. Obuhvata i pojas tundre. Arktogea, ivotinjski svet sev. hemisfere. 1539. ARKTUR, dvojna zvezda 1. prividne veliine iz sazvea Volari, nalazi se u produenju repa Vel. Medveda. 1540. ARL (Arles), varo u Frc. na r. Roni (31000 st.).

1541. ARLAND Fransoa Loran d' (Arlandes, 1742-1809.), 21./11. 1783. sa Pilatrom de Rozije prvi leteo na balonu do visine od blizu 1000 m. 1542. ARLBERG, prevoj (1802 m) na Retinskim Alpima, ispod kojeg izraen tunel (10 250 m) kojim prolazi pruga Insbruk-Bregenc. 1543. ARLEKIN, komina linost iz it. poz. 17. v.; odelo mu bilo sastavljeno od trouglastih komada raznih boja, nosio crnu masku na licu i drvenu sablju za pojasom. U prenosnom znaenju: lakrdija, prevrtljivac: u narodu, po tur. poz., sojtarija ( sl.). 1544. ARMADA (p.), naoruana sila, prvenstveno flota ( Nepobediva armada.)

1545. ARMATER (frc.), opremitelj broda, onaj koji u cilju obavljanja pom. putovanja oprema brod: najamljuje posadu i snabdeva ga hranom i svim to je potrebno da bi se brod osposobio za plovidbu. To snabdevanje, pre svega, moe da vri sam vlasnik broda, i tada se govori o a.-vlasniku; esto vlasnik tu dunost prebacuje na neko drugo lice, npr. na zakupca koji je sklopio ugovor o privr. iskoriavanju broda (a. nevlasnik). Od ove 2 vrste a. treba razlikovati a.-suvlasnika i a.-delovou; poslednji je lice kom udruenje suvlasnika poverilo upravu nad brodom; kad je u isti mah i suvlasnik broda, naziva se a.suvlasnikom. 1546. ARMATURA (lat.), oprema maina (automobila i dr.) spravama za sigurnost rada i nadzor. 1547. ARMENOIDNA RASA prednjeaziska rasa.

1548. ARMIJA (frc.), vojske uopte, strateg. operativna jedinica, formirana prema vanosti uloge u ratu. Sastav privremen, u toku rata promenljiv, obino: 3-4 pe. I 1 konj. div. i delovi van sastava div. (teka art. i vplov.). Armiske oblasti stvarno teritorije -u miru stalnog su sastava, a u ratu nezavisne od a. A. spasenja vojska spasa. 1549. ARMILARIJUM, armilarna sfera (lat.-gr.), st. astr. sprava za merenje nebeskih tela. 1550. ARMINIJE 1) knez germ. plemena Haruska u Avgustovo doba; u Teutoburkoj umi napao rim. vojvodu Vara, unitio mu 3 legiona zajedno sa njim i tako oslobodio sev. Germaniju od rim. vlasti. Njegovu enu Tusneldu izdao rim. vojvodi Germaniku njen otac, koji bio prijatelj Rimljana. 2) hol. prot. teolog (1560.-1609.), osn. sekte arminaca ili remontranaca.

1551.

ARMIRANI BETON beton.

1552. ARMSTRONG V. Dord (1810.-1900.), engl. in. konstruktor naroitih topovskih cevi; osn. fabriku modernih topova u Elsviku. 1553. ARNAUTI Arbanasi

1554. ARNIKA. gorski potres. potres, moravka (Arnica montana, fam. Compositae), viegod. biljka sa 2-4 para listova, koji grade pri osnovi zeljastog stabla rozetu, cvast glavica sastavljena je iz jeziastih cvetova na periferiji i cevastih u sredini cvasti. Raste na plan. Evr. Upotrebljava se u med., naroito cvetovi ( sl.). 1555. ARNIM Ahim (1781.-1831.), nem. patriotski pesnik romantiarske k.; napisao roman: Sirotinja, bogatstvo, greh i pokajanje grofice Dolores; sa Brentanom izdao zbirku nem. nar. pesama. 1556. ARNO, r. na zap. strani sr. It. (Toskana), izvire na Apeninima, uliva se u Ligursko M. Protie kroz Firencu i Pizu; od Firence plovna. 1557. ARNO, salcburki bisk. (785.-822.), saradnik Karla Vel.; sa hri. irio i germanizaciju meu Panonskim Sl. 1558. ARNOLD 1) Breijanac, kaluer i propovednik iz 12. v.; digao u Rimu revoluciju protiv pape Evgenija III (1143.), koju uguio Fridrih Barbarosa, a A. pogubio. 2) A. iz Vilkenrida, vajc. junak, koji obezbedio vajcarcima pobedu kod Sempaha (1386.) tim to se bacio na neprijateljska koplja, epao nekoliko njih rukama i tako nainio prodor u neprijateljskim redovima. 3) Matju (1822.-1888.), engl. pesnik, kritiar, prof. knji. na univ. u Oksfordu, pobornik prosvetnih reformi, Pesme u klasinom duhu i Kritiki eseji. 4) uro d-r ( 1854.), pesnik i pedagog, prof. Zagrebakog univ. u p. Pesme mu izlazile u zbirkama od 1899. (glavna Izabrane pjesme); gl. naune studije: O psihologiji bez due, Monizam i krianstvo. 1559. ARNOLDSON Klas (1844.-1916.), ved. pisac i politiar, vel. pacifist; dobio sa Dancem Bajerom Nobelovu nagradu za mir (1908.). 1560. ARNOLFO di Kambijo (1232.-1300), it. arhitekt i vajar; osn. gotski stil u Firenci. 1561. ARNT Ernst Moric (1769.-1860.), nem. patriot i pisac rodoljubivih pesama protiv Napoleona. 1562. ARNULF 1) sv. (582.-641.), ded Pipina Malog. 2) Koruki (oko 850.-899.), i. franaki kralj i rim.-nem. car; papin branilad protiv njegovih polit. neprijatelja; vodio borbu sa moravskim kn. Svatoplukom: saveznik Maara protiv Sl. 1563. 1564. st.). ARNHEMOVA ZEMLjA Australija. ARNTAT, varo u Tiringiji (Nem.) sa razvijenom tkst i metalurg. ind. (25 000

1565. AROVROK, ustava u dravi Ajdahu (S. Amer.), na r. Misuri, zap. od Kanzas Siti; visoka 156 m i skuplja 3,5 mil. m vode; najvea brana na Zemlji; sagraena 1915. 1566. AROGANTAN (lat.-frc.), drzak, bezobrazan, naduven.

1567. AROZA, selo u vajc. (1800 m nadm. v.), poznata vazduna banja za grudobolne i mesto za zimske sportove. 1568. AROMA (gr.). isparljiva materija, miris koji ire izvesne biljke ili iz njih spravljeni preparati, obino eterska ulja. Aromatian, miriljav, prijatna mirisa. A. biljka biljke. A. vina vino. A. materije, eterska ulja koja se nalaze u pojedinim ili svim delovima mnogih biljaka. A. organska jedinjenja izvode se od benzola; nazivaju se jo i ciklina. A. sredstva, u med. izazivaju nadraaje ivanog sistema; u malim koliinama pomau otvaranje apetita (poveano luenje pljuvake i eludanog soka), varenje, deluju antispazmodino, pomau izbacivanje gasova, a neka deluju na san. 1569. AROMUNI, Armani, deo rom. stan. po sr. i j. delovima B. P. Poznati pod optim imenom Makedo-rumuni; Srbi ih zovu: Crnovupci, Vlasi, Kucovlasi, Karavlasi, Cincari i Karaguni. A., naseljeni u Istri, poznati pod imenom ii, ili iribirci. Na B. P. su starosedeoci. Krajem 18. v. u sr. i pindskim obl. bilo ih do 500 000, ali mnogi poslovenjeni i pogreni. Danas ih u veim grupama na B. P. ima u j. delu Pinda i s. i j. delovima B. P. Sve vie iezavaju i pretapaju se u Sl., Grke i Arbanase. Veinom stoari: imaju vel. stada, po nekoliko hiljada brava, sa kojima se kreu za paom. Nomadski A. nemaju stalnih naselja, ve ive u privremenim stanovima, kalivama. U novije vreme, usled promenjenih prilika stoarstvo opada i oni se stalno naseljavaju. Patrijarhalni; ouvali mnoge obiaje ( Cincari, Rumuni. ii). 1570. ARON, jevr. prvosvetenik, Mojsijev brat. Aronova palica, tap uvan u jevr. kovegu zaveta, procvao udesnim nainom bademovim cvetom, kad je birano pleme iz kojeg e izlaziti prvosvet. 1571. ARONDIRANjE (frc.), ponovno ograniavanje nepokretnog imanja na taj nain to se putem vlasti ispravljaju granice susedskih imanja tako da budu pravilne, a da svaki od suseda dobije potpunu naknadu u naturi. 1572. ARONDISMAN (frc.), u Frc. deo dpt., srez, kojem na elu potprefekt: sam grad Pariz deli se na 20 a. 1573. 1574. ARPAD, ma. zavojeva iz 9. v., osn. dinastije Arpadovia (997.-1301.). ARPADIK (tur.) luk.

1575. ARPEO (it. arpeggio, skr. arpegg.). oznaka da tonovi 1 akorda ne treba da se sviraju jednovremeno nego 1 za dr., kao to se svira na harfi. 1576. ARSAK, osn. drave Parana i dinastije Arsakida (256.-226. pre Hr.); drava Arsakida obuhvatala Pers. i neke dr. obl. 1577. ARSEN (gr.), hem. element (As), atomska teina 74.96. siv metal, taka sublimacije 450, jak otrov. Primenjuje se u ind. same i signalnog stakla i u med. u

raznim oblicima: org. preparatima se lee sifilis, malarija i neke tropske bolesti, a neorg. malokrvnost i slabost (naroito posle malarije i zaraznih bolesti), neke kone bolesti i umrtvljuje ivce u zubarstvu. Trovanje akutno, sluajno ili namerno, kao posledica uzimanja veih koliina: znaci: bol eluca; povraanja, gdekad krvava; proliv slian pirindanoj vodi (kao kod kolere), bledilo ili modrina koe, zujanje uiju, nesvesno stanje, buncanje, teko disanje, slabljenje srca; u ovom stanju moe nastupiti smrt; 1. pomo: izazvati povraanje, ispirati eludac, klistir sa gorkom soli; za dalje leenje hitno zvati lekara. Hronino t. usled dugog uzimanja arsenskih lekova ili u radionicama gde se radi s njim (neke boje, kod krznara); znaci nastupaju postepeno: treperenje vida, opta slabost, belanevina i krv u mokrai, utica; prekinuti s uzimanjem lekova ili napustiti posao. -- Rudae a. ima u Jugosl. osobito u Marijovu u J. Srbiji; kod sela Kosova (Drinska Ban.) nailo se na bogate naslage rudae (oko 62% a., 28% sumpora i 10% dr. sastojaka), ali se jo ne eksploatiu. Arseniti, soli arsenaste kiseline. Arsenobenzoli, org. jedinjenja za leenje sifilisa i nekih tropskih bolesti; prodaju se pod raznim imenima ( neosalvarzan). Arsenopirit, arsenosulfid gvoa Fe As S, rombian mineral kalajne boje, gl. a. ruda (46,01% As); nalazita kod nas: Alar, Ljuta Strana na Avali, Rudnik, Kopaonik, Trepa itd. Arsenofagizam, navikavanje na a., postepenim uzimanjem sve veih koliina; ima ljudi koji se toliko naviknu na ovaj otrov da mogu uzeti bez ikakvih posledica vel. koliine. 1578. ARSENAL (it.), thn. zavod za izradu voj. potreba. Pomorski a. pored oruja i orunog pribora za morn. izrauje i opravlja ratne brodove. 1579. ARSENIJE 1) A. I, srp. arhiep. (1233.-1263.), uenik i neposredni naslednik sv. Save, rodom iz Srema; proglaen za sveca. Njegove moti esto prenoene; sad se uvaju u drebaniku u Bjelopavliima. 2) A. II (sredinom 15. v.), poslednji patrijarh srp. crk. i drave sr. v. 3) A. III Crnojevi, patrijarh (1674.-1708.); saraivao s Austr. za vreme njene vel. ofanzive protiv Turaka (1689.), ali posle njenog poraza morao da bei iz Srbije; pre prelaza u Austr. pokuao da osigura povlastice za srp. narod i prav. veru; imao veza i s nesrenim grofom orem Brankoviem; po prelazu u Austr. najdue se bavio u Sent-Andriji; sahranjen u man. Kruedolu. 4) A. IV Jovanovi akabenta, patrijarh (1725.-1748.); kao crk. poglavar mnogo putovao po narodu; god. 1737. pridruio se austr. vojsci i dizao narod protiv Turaka, zbog ega morao posle austr. poraza da se povue u Austr., gde je tek 1741. priznat za vrh. poglavara prav. crk. 1580. ARSENIJEVI. Lazar, Bata-Laka (1793.-1865.), posle 1. ustanka iveo u emigraciji (1813.-1827.); pripadao ustavobraniteljima i postao 1842. dr. savetnik, a 1848., 1852.-1854. min. prosvete. Napisao Istoriju srp. ustanka, pristrasnu i na dosta mesta poleminu, ali sadri mnogo grae i korisnih pojedinosti ( sl.). 1581. ARSENOVI Konstantin (1783.-1868.), slikar; bio oficir, zatim svet. u Panevu. Najvie radio portrete; znaajan i po tom to je otkrio Danila. 1582. 1583. ARSIJA, ant. ime za r. Rau u Istri; njom ila granica izmeu Ilirika i It. ARSINI, jedinj. arsena i alkila ( bojni otrovi).

1584. ARSINOJA, eg. princeza, ki Ptolemeja Lagosa, udala so po 3. put za svoga brata Ptolemeja Filadelfa, koji pre toga poubijao svu njenu decu iz ranijeg braka. Njeno ime davano kasnije mnogim princezama i gradovima. 1585. ARSI Evstahija (+ 1824.), prva srp. pesnikinja; dela: Sovjet maternji, Poleznaja razmilenija. 1586. ARSLAN (tur.), lav. Arslanik, vrsta talira sa lavovima kao grbom, kovan u Hol. 1575.; teak 27,65 g; namenjen Levantu, gde se odrao do polovine 18. v., kad ga istisnuo talir Mar. Terezije. 1587. ARTA, varo (8000 st.) u Gr., gl. mesto oblasti A. (1736 km, 313 000 st.) u Epiru; u st. v. Ambrakija. 1588. ARTABAN, pers. vojskovo, zapovednik Kserksove garde; ubio Kserksa da bi se doepao prestola, ali i sam ubijen od Kserksova sina, Artakserksa I. 1589. ARTAKSERKS 1) A. I Dugoruki, sin Kserksa, pers. car (465.-425. pre Hr.), potuen od Kimona. 2) A. II Mnemon, pers. car (405.-359. pre Hr.), potukao kod Kunakse i ubio pobunjenog brata Kira Ml. i zakljuio Antalkidin mir sa Spartancima. 3) A. III, pers. car (361.-338. pre Hr.), pokorio Fenikiju i Egipat. 4) A. IV Ardair. 1590. ARTAFERN, pers. vojskovo iz 5. v. pre Hr., potuen na Maratonu.

1591. ARTEL (rus.-tur.), ortaki ugovor izmeu radnika radi zajednikog iznajmljivanja radne snage; razlikuje se od zadruge po tome to nije porodina zajednica; veoma est oblik udruivanja pealbara iz J. Srbije. 1592. ARTEMIDA, gr. boginja lova, meseca, ednosti i magije, ki Jupitra i Latone, Apolonova sestra; dobila od oca dozvolu da se nikad ne udaje; kad je Aktej iznenadio na kupanju, ona ga pretvorila u jelena, ali se ipak zaljubila u pastira Endimiona. U Efesu bio velianstven njen hram ( sl.). 1593. ARTEMIZA, ime dveju kraljica u Halikarnasu: 1) A I (5. v. pre Hr.), borila se uz Kserksa kod Salamine. 2) A II (4. v. pre Hr.), podigla muu Mauzolu velianstvenu grobnicu, mauzolej. 1594. ARTEMIZIJA, rt na s. obali Evbeje, kod kojeg su Grci 480. pre Hr. pobedili Kserksovu flotu. 1595. ARTERIJA (gr.), vrsta krvnih sudova; cilindrina oblika i prenika od 1-8 mm; prenose krv iz srca u organe i tkiva; poznaju se po ritminim pulzacijama zavisnim od rada srca (ile kucavice). Iz srca polaze 2 vel. a.: pluna i aorta; u svom toku kroz organizam, granaju se u sve sitnije granice, na kraju prelaze u kapilare. Manje a. esto meu sobom vezane spojnicama ( anastomoza), koje uveliko olakavaju krvotok. Sve vel. a. duboko u tkivu, te dobro zatiene od spoljnih povreda; malih i srednjih ima i pod koom; povrne a., kod mravih, odlikuju se vidnim pulzacijama (eona a.). Zidovi a. deblji i jai od zidova vena (usled veeg unutarnjeg pritiska, ali i pored toga veoma elastine, to olakava cirkulaciju). A. pluna (a. pulmonalis) prenosi venoznu krv od

srca u oba pluna krila; ipak a., jer ima grau i funkciju a. Polazi od d. srane komore. Na nekoliko sm po izlazu, ispod aortnog luka, grana se na l. i d. plunu arterijalnu granu. A. srca, (a. coronaria cordis), dve, polaze iz aorte: leva hrani l. i prednju stranu srca, desna zadnju i d. stranu. Arteriozno, pripada a., npr. oboljenje, krvavljenje. Arteriologija, nauka o a. Arterioskleroza, oboljenje a.; zidovi a. deblji, tvrdi, krti, esto i jako sueni sa smanjenim elasticitetom usled sklerotinih i degenerativnih pojava (infiltracija lipoida, taloenje krea i dr.); zbog ovih promena cirkulacija poremeena. Najei uzroci a.: sifilis, giht, preterano jaka hrana, razna trovanja: olovom, alkoholom, duvanom i dr. Povrne arterije izraene, vijugave, tvrde; krvni pritisak povean. Opti znaci: nesvestica, zujanje uiju, slabo pamenje. Lokalna a. obuhvata krvne sudove samo nekih organa: mozga, bubrega, srca. A. mozga: usled sklerotinih promena modanih krvnih sudova dolazi do poremeaja ishrane mozga i krvavljenja u modanu masu ( apopleksija); poinje jo u 5. deceniji ivota sa glavoboljom, nesanicom, nesvesticom, jasnim poputanjem radne sposobnosti; docnije dolazi najee do hemiplegije, poremeaja govora, gutanja itd., do defekta inteligencije, bolesne promene raspoloenja, sklonosti ka samoubistvu. Leenje: jod, sredstva koja ire krvne sudove, blaga sedativa; miran, bezbrian ivot, najbolje van grada. Arteritis, zapaljenje a. Akutni trombo-a., sastoji se u promenama trombusa ( tromboza). Akutni gnojavi a. izaziva septina embolija ili prodiranje gnojnog procesa iz okoline u zidove a.; posledica gn. a. mogu biti smrtonosne (krvarenje); hronini a. kao posledica akutnih a. ili usled distrofija i degeneracija (hronina endoa, opturirajua endoa, arterioskleroza). 1596. ARTESKI BUNAR, izgrauje se dubokim buenjem u terenima povoljnog sastava i sklopa; dobiva podzemnu vodu iz kakvog poroznog sloja, koji lei izmeu dva nepropustljiva sloja; a. voda je pod pritiskom i izbija sama kroz cevi bunara na povrinu terena. Prvi a. b. u Evr. izraeni u pokr. Artoa (Artois), u Frc.; otuda mu ime. Kod nas ima vie stotina takvih b., naroito u ravnicama; najveu koliinu vode daje takav b. u Obrenovcu (preko 2 mil. l na dan). 1597. ARTES LIBERALES (lat.: slobodne vetine): gram., retorika, flz., aritmetika, muz., geom., astr. 1598. ARTEFAKT (lat.), vetaki proizvod; struni naziv za orua iz kamenog doba, izraena ovejom rukom. 1599. ARTIZAM (frc.), tenja um. da iskoriste sva spoljna sredstva stila i kompozicije; preterana ljubav prema obliku dela. 1600. ARTIKL (frc.), predmet, roba.

1601. ARTIKULACIJA (lat.), ralanjivanje; izgovaranje rei na slogove; u med. zglob. Artikulisan govor, sastavljen iz glasova koji se jasno odvajaju jedan od drugog, za razliku od ivotinjskih, neartikulisanih glasova. 1602. ARTILERIJA (frc.), jedan od gl. rodova vojske, pretstavnik njene vatrene moi; moan inilac u borbi i nerazdvojan saradnik pe.; posle svetskog rata u Jugosl. odreeno po 4 artileriska orua na 200 peaka; obrazuje: baterije, divizione, pukove i brigade; odlikuju je jako i brzo dejstvo, vel. daljina dometa, mogunost rasporeda po irini i

dubini, i vel. mo ruenja. Deli se a) u balistikom pogledu i nainu dejstva na: top, haubicu i merzer; b) prema pokretljivosti i moi dejstva ia: poljsku, brdsku, konjiku, haubiku (laku i teku), dugaku, a. velike moi, rovovsku, protiv-avionsku i pozicisku; v) prema nainu prenosa na vozeu i noseu i g) prema optim zadacima u borbi na divizisku i arm. Artilerisko orue, topovi, ratno vatreno oruje kojim rukuje vie ljudi; vuku ga konji ili traktori; po brzini gaanja deli se na sporometno (danas zastarelo), brzometno i automatsko. A. priprema napada, dejstvo a. u cilju pripreme napada sa zadatkom da porui, uniti i neutralie sredstva odbrane, i da nanese gubitke braniocu; ukoliko je dua, utoliko su materijalni rezultati vei, a korist od iznenaenja manja. A. protivpriprema napada, ofanzivno dejstvo branioca, u cilju da omete napad u samom zaetku. 1603. 1604. ARTILUK (it.), dubrovaki srebrni novac. ARTIST (frc.) 1) umetnik. 2) putujui, cirkuski glumac. Artistiki, umetniki.

1605. ARTIOKA (Cynara scolymus), vrsta povra, dugovena biljka iz plemena glaviastih b. (Compositae), poreklom s obala Sred. M. Proizvodi se u toplim krajevima za branje zelenih cvetnih glavica, koje se jedu. 1606. ARTOA (Artois), obl. u s. Frc.; veoma lepo obdelana i plodna; gl. mesto Ara.

1607. ARTOKARPUS (Artocarpus, fam. Moraceae), drvee sa vel. prostim ili perasto deljenim, koastim liem; jednodome biljke; cvasti lopataste ili sopaste. Oko 40 raznih vrsta na o. Indiskog Arhipelaga, od Cejlona do Kine. Osobito vane: A. communis, A. incisa i A. integrifolia, koje daju plodove dobre za jelo (hlebno drvo) i stoga se u tropima svuda gaje; plod veliine glave; 2-3 drveta dovoljna da ishrane oveka za celu god. 1608. ARTRITIZAM (gr.), konstitucija organizma s usporenom izmenom materija u ishrani; sklonost ka gojaznosti, e. bolesti, stvaranju kamena u mokranim organima, gihtu itd. Artritis, zapaljenje zglobova ( poliartritis, tbk. zglobova, giht). 1609. ARTROPODE zglavkari.

1610. ARTUR, Artus, legendarni keltski kralj iz 6. v., koji se uspeno borio sa Sasima. Osn. red vitezova okruglog stola. Po predanju nije umro, ve ivi na jednom svetom o. gde ga uvaju devet vila. Njegovi podvizi opevani u mnogobrojnim romantinim spevovima, romanima i dr. kod Engleza i Francuza (ciklus Arturov, ili Bretonski c. ili C. okruglog stola); gral. 1611. ARUACI, vei broj indijanskih plemena u obl. tropskih prauma u J. Amer., u Gujani i Braz., nekada i na Antilima. Iz jezika A. ule u evr. jezike razne rei, ppr. tabako (duvan), mahiz (mais = kukuruz). 1612. ARUNS, sin Tarkvinija Oholog, koji u borbi ubio Bruta, 508. pre Hr.

1613. ARHAIZAM (gr.), zastarele rei; pogreka protiv jasnosti stila upotrebom starinske rei, npr.: prikljuenije, rez, oteestvo. Mogu se upotrebiti ako su prilagoene duhu jezika, zamenjuju strane rei ili daju dananjem stilu arhaiku boju. Arhaik,

najstarije doba u razvoju zemlje; poinje stvaranjem vrste zemljine kore, a zavrava se pojavom org. sveta. Arhaian, starodrevan; svojstven primit. narodima i praocima kult. naroda. Arhajske stene, kristalaste i mahom kriljave stene (kristalasti kriljci, gnajsovi, mikaisti, granit i dr.) sainjavaju stare masive: Kanadski, Finsko-skandinavski i dr., a delom i rodopsku masu; kako u njima nema tragova ivota, arhaik se naziva jo i azoik (bez ivota). A. umetnost, uopte svaka stara, a specijalno najraniji period st. grke um. (oko 700.-480. pre Hr.). 1614. ARHANGELSK, gl. grad istoimene obl. na s. strani Rus. (73 000 st.), pri uu r. Dvine u Belo M.; vano pristanite za izvoz ita i drveta; vezan el. prugom za Vologdu. ARHANGELSKI Aleksandar A. (1846.-1924.), rus. dirigent i kompozitor. Sa svojim horom koncertovao po Rus. i inostranstvu. Komponovao crk. muz. i nar. pesme za hor. 1615. ARHANELI Mihailo i Gavrilo , u hri. crk. voi vel. aneoskih zborova (arhistratizi = vojskovoi). Po predanju M. pobedio Lucifera, koji se pobunio protiv boga. 1616. ARHANEL Sv. 1) man. u Kuevitu, u Skopskoj Crnoj Gori, podignut u 2. pol. 14. v. Osnovom, konstrukcijom i ukrasima u obliku krstia na kalkanima pretea crk. u moravskoj Srbiji iz doba kn. Lazara. St. freske nisu ouvane. 2) Prilepski, man. kod Prilepa, zadubina kraljeva Vukaina i Marka. Crk., vie puta popravljana, ima osnovu u obliku upisanog krsta. Portreti kralja Vukaina i kralja Marka, raeni ubrzo posle 1371., jako oteeni. 3) tipski, crk. u tipu, koju podigao protosevast Hrelja, 1334.; osnova u obliku upisanog krsta; skladnih proporcija ( sl.); freske nesauvane. 4) Arhaneli Sv., ruevine man. na l. obali Bistrice, u blizini Prizrena; zadubina cara Duana. Bio jedan od najveih, najznaajnijih i najlepih um. spomenika naeg sr. v. Man. se sastojao od: 2 utvrenja, crk. sv. A., kapele sv. Nikole, elija, trpezarije, bolnice i dr. graevina. Donje utvrenje inile kule i zidana platna oko man., a gornje tvrdinja Viegrad, na steni iznad man. Zidanje same crk. poeto 1343., a zavreno 1349. Osnovu imala u obliku upisanog krsta; spoljanje lice zidova bilo obloeno mramornim ploama; dekorativna plastika bila i spolja i unutra obilato primenjena. Prilikom iskopavanja 1927. naeno mnogo kapitela, fragmenata friza, timpana, arhivolta, pluteja, dovratnika i doprozornika, i prilian broj glava i raznih figura. Najvei deo tih fragmenata sada u Muzeju J. Srbije u Skoplju. Sam materijal od kojeg bila graena crk. preneo je, krajem 16. v., Sinan-paa u Prizren i sazidao od njega damiju. 1617. ARHE-, arhi- (gr.) 1) poetak, praosnova, naelo. 2) predmetak gr. sloenih rei koji im daje znaenje: najstariji, najvii, vrhovni (npr.: arhiepiskop, arhijerej i dr.). Odgovara unekoliko sh. predmetku nad- (npr. nadbisk.). 1618. ARHEGONIJA (gr.), kod biljaka . polni organ u kojem je jajna elija: tipino obrazovana kod arhegonijata; kod cvetnica svedena na mali broj elija, naroito kod angiosperama. Arhegonijate (Archaegoniatae), vel. grupa niih biljaka koje se odlikuju arhegonijom; mahovine i paprati. 1619. ARHELAJ 1) makedonski kralj (413.-400. pre Hr.), primio izgnanog Euripida; ubio ga ljubimac Krater. 2) judejski kralj iz 1. v., sin Irodov. 3) Mitridatov vojvoda iz 1. v. pre Hr. 4) Miletski, gr. filozof iz 5. v. pre Hr., Sokratov uenik.

1620. ARHEOZOIK (gr.), doba razvoja zemljine kore u kojem su postali: kristalaste kriljave stene, granit, mramor, konglomerat, peari itd.; kod nas ih ima u rodopskoj masi. A. poinje azoikom, a zavrava se kambrijumom; u slojevima retki fosili: naziva se jo: sozoik i algonkij. 1621. ARHEOLOGIJA (gr.), nauka o um. i kult. spomenicima st. v., na 1. mestu gr. i rim.; postala u doba renesanse, kada u It. sa velikim iiteresom poeli pronalaziti, prikupljati i opisivati rim. spomenike. Prva iskopavanja vrena u 18. v. (u Pompejima). Pravom, sistematskom naukom postala oko polovine 19. v.; obuhvata iskopavanje i prouavanje naenih predmeta da bi dala ist. um. i kulture ant. doba. U Jugosl. najpoznatija i najvanija iskopavanja preduzimana u Solinu, Ptuju i Stobima. A. bibliska, nauka o nainu ivota i ureenju Izrailjaca. 1622. ARHEOPTERIKS (Archaeopterix lithographica), fosilna ptica naena u litografskim kriljcima gornje jure, veliine goluba; vilice sa zubima, s kandama na krilima i dugakim repom pokrivenim perjem; ini prelaz izmeu ptica i gmizavaca. 1623. ARHESPORIJUM (gr.-lat.), sporogeno tkivo kod biljaka koje, poto pretrpi redukcionu deobu, daje haploidne elije, spore, grupisane po 4 (tetrade). Stvaranjem spora se zavrava kod biljaka diploidna generacija (sporofit) ili diploidna faza (diplofaza). A. se nalazi npr. u auri mahovina, u sporangijama paprata (na naliju lia), u sporangijama cvetnica (pranim kesama ili mikrosporangijama i semenim zamecima ili makrosporangijama). 1624. ARHETIP, praslika, uzor.

1625. ARHIV, arhiva (gr.-lat.) 1) zbirka st. dokumenata; isprava. 2) mesto gde se oni uvaju; za jsl. ist. od znaaja: a. u Dubrovniku (osn. u sr. v.), Zadru, Splitu, Zagrebu (osn. 1643.), Ljubljani, Novom Sadu i dr. a. u Beogradu (osn. 1898.). 3) est naziv asopisa i izdanja dokumenata. A. za pravne i drutvene nauke, asopis Pravnog fakulteta u Beogradu; izlazi od 1905. svakog 25. u mesecu. A. za slovensku filologiju (Archiv fr slavische Philologie), osn. V. Jagi (1876.). Arhivar, stareina, uvar a. 1626. ARHIVOLTA (it.), glatka ili iskiena prednja strana luka iznad prozora ili arkada. 1627. ARHIGONIJA, abiogeneza, autogonija (gr.), spontana generacija (lat.), postanak ivih bia iz neive, anorg. materije. Tanija ispitivanja razvia organizama, osobito Pasterovi ogledi, uinili kraj srednjev. verovanju da i sloeniji organizmi postaju putem a. Zna se danas da sve ivo vodi poreklo od ivog, od roditelja ( tokogonija), i nema dokaza da iva materija danas moe postajati putem a., iako mogunost za to teoriski nije iskljuena. Ali a. pretstavlja jednu od nunih hipoteza evolucione teorije: ivot u obliku najprostijih organizama morao je postati u jednom udaljenom stupnju razvitka Zemlje kao planete, pod okolnostima koje danas ne postoje. A. je jedno od teor. shvatanja porekla ivota. 1628. ARHIDAM, ime vie spartanskih kraljeva. Najuveniji: A. II, kralj (469.-427. pre Hr.), koji imao vanu ulogu u peloponeskim ratovima, i A. IV, kralj (339.-261. pre

Hr.), ija ena Arhidamija povela ene u borbu i nagnala epirskog kralja Pira da digne opsadu od Sparte. 1629. ARHIAKON (gr.), meu akonima najst. po inu; u prav. crk. nemaju znaaja (kao nekad), u rkat. imaju vel. prava kao pomonici biskupa. Arhiepiskop, episkop (vladika), sa seditem u centru vee dr. pokrajine; nosi i titulu mitropolita. Arhijerej, ep. stareina jereja (svetenika). Arhijerejski blagoslov, u pravu akt a. kojim otklanja branu smetnju kod razlike veroispovesti hri. vere (srodstva u 5., 6. i 7. stepenu, kod lica ija je razlika u god. vea od 13 odn. 15 god. i lica mlaih od 15 za . ili 17 za m. god.) A. namesnik, u prav. crk. svetenik koji u svom srezu nadzire rad paroha, vodi brigu o snaenju vere; organ ep. koji ga i postavlja. A. nasleivanje: A. nisu slobodni u raspolaganju svojom imovinom na sluaj smrti (Zak. od 10./5. 1877.); oni moraju ostaviti crk. i prosvetnim i rel. ustanovama svoga imanja, a mogu slobodno raspolagati samo , koja u sluaju intestatskog nasleivanja pripada njihovoj porodici. A. sabor, u srp. prav. crk. vrhovna vlast; skup svih ep. kojem pretsedava patrijarh; sastaje se 1-2 put godinje. Najvia instancija za sve verske stvari; bira ep., rektore bogoslovija, donosi uredbe i pravilnike kao zakonodavna vlast. Odreuje lanove A. sinoda i Vel. crk. suda. A. sinod, izvrni organ A. sabora, ima 4 lana (ep.), pretsednik patrijarh; radi stalno, po 2 lana menjaju se svake god.; odreuje ih A. sabor; vri sve upravne poslove, podnosi izvetaj A. saboru. Nadzor nad bogoslovijama, vrenjem bogosluenja, irenjem vere itd. Arhimandrit, u prav. crk. stareina veeg man. A. veliki, stareina man. Studenice. 1630. ARHIJA 1) tebanski tiranin, ubijen zbog surovosti, 478. pre Hr. 2) gr. pesnik u Rimu iz 1. v. pre Hr. 1631. ARHILOH, gr. pesnik iz 7. v. pre Hr.; pisao lirske pesme, pune oseanja; napadao stihovima i svoje protivnike. Sauvano vie odlomaka. 1632. ARHIMED ( oko 290.-280. 212. pre Hr., ubio ga, prilikom opsade Sirakuze, jedan rim. vojnik), Grk, vel. matematiar i fiziar st. v. Od mnogih njegovih radova sauvano svega 14. Njegova vanija otkria u mat.: uvoenje izvesnog pozicionog sistema za pisanje vel. brojeva, priblino izraunavanje broja , kvadriranje kruga, elipse, paraboliskog segmenta, spirale (Arhimedove), zatim komplanacija i kubatura lopte (lik toga uklesan je na njegovom nadgrobnom kamenu). U fiz. pronaao jednu od osnovnih teorema hidrodinamike (A. zakon), pronaao oko 40 maina (beskrajan zavrtanj, zupanik, svojim spravama spaljivao rim. brodove prilikom opsade Sirakuze), dao zak. poluge, uveo pojam teita, statikog momenta i drugo. Verovatno da osnove julijanskog kalendara lee u njegovu raunu. ( sl.) Arhimedov zakon: svako telo, potopljeno u tenost ili gas gubi onoliko od svoje teine koliko je teka njim istisnuta tenost (gas). Pomou ovog zak. se odreuju specifine teine tela. 1633. ARHIPELAG (gr.), grupa o. u morima i okeanima.

1634. ARHIPENKO Aleksandar ( 1887.), rus. vajar, radio u Parizu, zatim u Amer.; jedan od gl. osnivaa i pretstavnika apsolutne ili apstraktne um. 1635. ARHIPREZVITER (gr.), prvi meu prezviterima, svet.; obiniji naziv u zap. crk., dok u i. protoprezviter.

1636.

ARHITA (430.-360. pre Hr.), gr. filozof, matematiar, fiziar i astronom.

1637. ARHITEKT (gr.), graditelj, neimar sa svrenim thn. fak., bavi se izradom planova za graevine i njihovim izvoenjem. Arhitektura, graditeljstvo, neimarstvo, um. graenje svetovnih i crk. zgrada, stvaralaka, a ne imitativpa um., kao to su slikarstvo i vajarstvo; izazvale je potrebe ljudskog stanovanja i rel. obreda. Materijal joj drvo, kamen i opeka, od nedavno i armirani beton. Poeci padaju u preist. doba. Vremenom se razvilo nekoliko stilova, razliitih po zemljama i epohama u kojima postali. U st. v. najznaajniji a. egipatska, vavilonska, asirska, pers, gr. i rim.; u sr. v. starohri. arapska, viz. srp., rus, rom. i gotska; u n. v. renesansni stil, barok i rokoko. U 19. i 20. v. nije stvoren u Evr. poseban i orig. stil. Arhitekti gra. stalea prvo se vraali gr.-rimskim oblicima (klasicisti), potom podraavali srednjev. a., rom., gotovom i viz. stilu (romantiari), zatim podraavali renesansi i baroku. Tek posle 1900. poela se u Evr. stvarati nova, moderna a., koja prekinula sa podraavanjem stilovima iz prolosti, iju pojavu izazvali ivotni uslovi modernog oveka, kao i ogroman napredak thn. nauka i upotreba novog materijala za zidanje zgrada (armirani beton, staklo i dr.). Najznaajnije moderne graevine, ije gl. osobine praktinost, jednostavnost i jevtinoa, stvorene u Hol., Belg. i Nem. Od ujedinjenja se i u Jugosl. najvie gradi u duhu moderne a., koja je, svugde u Evr., upoetku bila vie delo inenjera nego pravih arhitekata, i koja tek u poslednje vreme tei da bude i um. i dobije stila. Estetskim pojavama u njoj bavi se nauna estetika a. Arhitektonsko delo moe simvoliki da izraava tugu, veselost, sveanost, monumentalnost, uzvienost, skromnost, rasko, pa ak i kominost. 1638. ARHITRAV (gr.-lat.), deo kamena grednog sklopa koji se postavljao u ant. arht. odmah iznad kapitela stubova. U prav. crkvama na a. izmeu oltara i sr. dela hrama postavljane ikone, i tako postao ikonostas. 1639. ARHONTI, devet najviih inovnika u st. Atini. Po prvom od njih, a. eponimu, nazivala se godina; drugi (vasilevs) vrio svet. slubu i prinosio rtve bogovima; trei (polemar) komandovao vojskom. Ostali (tesmoteti) pripremali zakone i pazili na njihovo izvrenje. 1640. ARHUS (Aarhus), grad (76 000 st.) i pristanite u Danskoj na Kategatu.

1641. ARCIBAEV Mihailo ( 1878.), rus. pisac realist predratnog doba; karakteristian za razumevanje podvojenosti rus. inteligencije; kultivisao, pod uticajem Niea, smeli i odluni individualizam, i bezbrino uivanje u ivotu; stekao popularnost romanima Smrt Landea, Na poslednjoj mei, Milioni i naroito Sanjin, u kojem propoveda slobodnu ljubav. U jednom delu drutva smatran za pornografskog pisca; istakao se i radom na drami komadima: Ljubomora, Vojna, Neprijatelji. 1642. ARER Vilijam (Archer, 1856.-1924.), engl. pisac; studijama o poz. i dramama stvorio nov pravac u engl. drami; gl. dela: St. i nova drama, Pozorini svet, Pesnici mlade generacije. 1643. AS 1) As, hem. znak za element arsen. 2) st. rim. bakarni novac, sa slikom boga Janusa, 10 a. = 1 denar. 3) u muz. a sputeno za pola tona. 4) u rom. zemljama prvak u biciklistikom sportu; danas uobiajen naziv za pobednika u sportu. 5) kec.

1644. ASA, judej. kralj (994.-904. pre Hr.), pobedio Madijaniane i Izrailjevog kralja Vasu. 1645. ASSAI (it.), veoma; u muz. oznaka tempa ili interpretacije.

1646. ASAKI George (1788.-1869.), rum. knji. i nac. radnik; pisao pesme, osn. 1. rum. tampariju i prvi asopis Rumunska pela (1829.); radio na unapreenju kolstva i poz. um. 1647. ASAM, provincija (137 203 km, 8 mil. st.) u slivu Bramaputre na SI Indije. Ima najveu koliinu vazdunih padavina na svetu (erapundi, 12 m). Oriz, varivo, e. trska, aj, juta; na vie mesta ima uglja, a i nafte. Gl. mesto Silong (17 200 st.). 1648. ASANACIJA (nlat.), popravljanje ureaja, postrojenja i zemljita nepovoljnih za zdravlje. 1649. ASANDE Nijam-Nijam.

1650. ASASINI (od ar. haain, tj. koji uzimaju hai), musl. sekta; osn. je u Pers. Hasan Ibn Sabah krajem 11. v. 1651. ASAF, jevr. peva za cara Davida koji mu posveuje psalme 50., 73.-83.

1652. ASBJERNSON Peter (1812.-1883.), norveki pisac, skuplja nar. bajki; svojim radom na skupljanju materijala iz norveke prolosti vrio jak uticaj na svoje savremenike. Izdao sa Jergenom Mu 2 zbirke nar. bajki. 1653. 1654. ASBTH Abot. ASEBIJA (gr.), nepriznavanje bogova, bezbonost.

1655. ASELINO arl (Asselineau, 1821.-1874.), frc. naunik i knji.; gl. dela: Ist. soneta, Bibl. pakao. 1656. ASEMANOVO EVANELjE, stsl. glagoljski spomenik 10. v. iz Bug.; pronaao ga Asemani u 18. v.; uva se u vatikanskoj biblt. u Rimu. 1657. ASEN 1) A. I, bug. car (1186.-1195.), sa bratom Petrom digao 1186. ustanak u s. Bug. protiv Viz. u savezu sa Srbima, Kumanima i krstaima, uzeo 1194. Sofiju, 1195. ubio ga boljarin Ivanko. 2) A. II, bug. car (1218.-1241.), sin Kalojanov, zbacio samozvanca Borila, proirio Bug. i zauzeo Jedrene; sklopio ugovor sa Dubrovnikom. 3) A. III, bug. car (1279.-1280.), viz. protivkandidat Ivajlu, posle kratke vladavine pobegao u Viz., odatle kod tatarskog hana Nogaja. Aseni, bug. dinastija, koju osnovao A. I, vladala 1186.-1257.; njene sporedne grane ivele posle 1257. u Viz. kao plemii. Ime A. dodavali svom imenu docniji vladari iz drugih rodova. 1658. ASENEN (Ascension), ostrvo (88 km, 300 st.) u Atlanskom Ok., izmeu J. Amer. i j. Afr.; pripada V. Brit. 1659. ASEPSA (gr.), metod u med. kojim se spreava pojava infekcije prethodnom spremom materijala, instrumenata i pranjem ruku, tako da nijedan mikrob ne doe u

dodir s operativnom ranom ili kojim drugim radnim poljem; a. se postie sterilizacijom. Popularizovao je oko 1890.-1895. frc. hirurg Terije. 1660. ASER Tobija (1838.-1913.), adv. i prof.; najugledniji hol. pravni pisac 19. v.; bavio se naroito meunar. privatnim pravom. 1661. ASERIJA, mesto kod Benkovca (Knin) u rim. doba.

1662. ASERTORIAN (nlat.), u flz. iskaz ili sud, kojim se prosto tvrdi da neto jeste ili nije, ali se ne ukljuuje apsolutna nunost toga; supr. apodiktian. 1663. ASESOR (lat.), U nekim dravama sudski inovnik koji pomae sudiji, a po potrebi uestvuje u presuenju (frc. kriv. post. l. 252. i dr.). 1664. ASIAGO, tvrava u s. It.; zauzeli je Austrijanci za vreme svetskog rata.

1665. ASIGNACIJA (frc.-lat.), mandat, pismeno kojim se jednom licu (asignatu) nalae da odreenu sumu isplati treem licu (asignataru) za raun izdavaa ( asignanta). Npr. kod eka kao pismenog naloga izdavalac je asignant, lice u iju se korist izdaje asignatar. Asignati (novanice) asinjati. 1666. ASIZ (lat.) 1) u 12. i 13. v. u Engl. porotni sud; iz Engl. se rasprostro u Frc. i neke dr. drave. 2) sud eki propisi i zbornici zakona. Jerusalimski a. zakonik krstaa u Palestini. 1667. ASIZI, varo (21 000 st.) u Umbriji (It.); mnoge crkve i man. (najvea i najlepa crk. sv. Marije). 1668. ASIMETRIJA (gr.) nesklad; otsustvo simetrije. Asimetrian, bez sklada. A. organizam ili anakson o., ivotinja biljaka, ili njihov organ bez sredinje take od koje bi telo moglo biti podeljeno na simetrine delove. A. rene doline, planine, ije su strane razliite po visini i nagibu. 1669. ASIMILACIJA (lat.), proces sjedinjavanja 2 razlina elementa, prilikom ega se 1 preinauje prema drugom. Bioloka a., 1 od gl. faza razmene materija ivih bia; sainjava skup hem. sintetikih procesa iji krajnji rezultat izgradnja ive supstance; u uem smislu procesi sinteze org. materija iz anorganskih. Proizvodi koji postaju a. zovu se asimilati. Od primarnog znaaja a. ugljenika ( fotosinteza, hemosinteza), koja se kod zelenih biljaka sastoji u obrazovanju eera i skroba iz ugljendioksida i vode; za asimilate se vezuju znatne koliine sunane energije; asimilati dalje slue za obrazovanje dr. org. materija (celuloze, masti, belanevine i dr.). Za sintezu belanevina biljke vre jo a. azota (poglavito u obliku soli nitrata), fosfora, sumpora, i dr. Nasuprot a. stoji proces disimilacije, . : , . ; . . () : : = 1, :>1, :<1; , . , . . Glasovna a., izjednaavanje dva susedna glasa, npr. po zvunosti (izpisati -- ispisati), po nainu

obrazovanja (razistiti -- raistiti i dr.). Gnoseoloka a., naroita teorija o naunom saznanju, po kojoj na razum u saznavanju predmeta postaje slian sa njima. Psiholoka a., proces sliavanja novih pretstava sa starim koje ine sistem naeg saznanja, pri emu nove pretstave ulaze u njegov sastav. Asimilaciono tkivo, ija je jedina ili gl. funkcija a. ugljenika. Asimilovati, izjednaiti, uiniti slinim. 1670. ASIMPTOTA (gr.), prava kojoj se jedna grana krive stalno pribliuje, tako da meusobno otstojanje tei ka nuli. Asimptotski uvor, ue renih i ledeninih potoka koje je u istom nivou sa dnom gl. doline (uvorni stupanj). 1671. ASINDET (gr.), nevezanost, nesavezanost; izostavljanje sveza izmeu delova reenice; ili izmeu pojedinih reenica. 1672. ASINHRONI MOTORI (gr.-lat.), najvaniji i najvie rasprostranjeni od svih el. motora. Rade samo sa naizmeninom strujom i prema vrsti struje kojom se napajaju razlikuju se monofazni i trofazni m. Trofazni m. imaju prednosti nad monofaznim, i oni se nesravnjeno vie upotrebljavaju. A. m. sastoji se od nepominog statora i rotora koji se moe obrtati u cilindrinoj upljini statora. Struje iz mree dovode se samo u namotaje statora. One proizvode obrtno magnetno polje koje indukuje struje u namotaju rotora i usled dejstva izmeu rotorskih struja i obrtnog polja nastaje motorni spreg koji pokree motor u smislu obrtnog polja. Kako je brzina ovih uvek neto malo manja od brzine obrtnog polja, nazvani su a.; nazivaju se jo i indukcioni m., jer se u njihov rotor ne dovodi struja iz mree, nego se ona u njemu njemu stvara indukcijom. A. m. su jakog sastava, sigurni u radu i srazmerno jevtini; pronaao ih Srbin Nikola Tesla, 1887. 1673. ASINjATI, asignati (frc.), papirni novac koji revoluc. vlada izdala u Frc. 1790.1796., na osnovu narodnih dobara, u ukupnom iznosu od 45,5 milijardi franaka. Imali spoetka prinudni kurs, ali usled prekomernog izdavanja (inflacije) izgubili najzad svaku vrednost. Danas se a. naziva ironino papirni novac uopte koji se mnogo izdaje bez realne podloge i nema vie prometne vrednosti ili mu se takva budunost prorie. 1674. ASIR, Jakovljev sin, po kome nazvano jedno jevrejsko pleme.

1675. ASIR, emirat (39 000 km, 750 000 st.) u sz. delu Arabiskog Pol., izmeu Hedasa i Jemena, du Crvenog M.; pod protektoratom Nedda. Stan. Arapi. Po oazama stoarstvo (ovce, koze) i zemljr. (ito, dura, voe, vinova loza). Izvozi: stoku, koe, ita, urme. Gl. mesto Abu Ari, a pristanite Miti. Asirija, u st. v. snana drava na Tigru, osn. u 19. v. pre Hr.; njeni vladari potinili najpre Haldeju, pa zatim, iz svojih prestonica (Asur, Kalak, Niniva), odlazili na zavojevanja i pljakake pohode po celoj Prednjoj Az., u kojoj ruili sela i gradove, ubijali stanovnitvo i raseljavali narode; u jedno vreme njihovu vlast priznavale cela Mesopotamija, Sirija, Palestina i Eg., najznatniji asirski vladari bili: Sargon II, koji unitio Izrailjsko carstvo (722.) i Asarhadon, koji zauzeo Eg. (671.); krajem 7. v. pre Hr. na A. napali njeni vazali: medski kralj Kijaksar i vavilonski namesnik Nabopolasar, pa Ninivu poruili, a dravu podelili (606. pre Hr.). Asiroidna rasa prednjeaziska rasa. Asirski jezik, pripada i.-semitskoj grupi jezika; sauvan u vavilonsko-a. klinastim natpisima. A.-vavilonska religija vavilonska rel. A. umetnost, ija se prva dela pojavljuju na 3000 god. pre Hr., na vrhuncu stvaranja bila u 8. i 9. v. pre Hr., a gl. spomenike ostavila na polju arht. i vajarstva. Crk. arht. bila u

zavisnosti od susedne vavilonske um. Najoriginalnije i najznaajnije arht. spomenike dali Asirci u svojim utvrenim gradovima (Horsabad), koji su imali zanimljive kule, gradska platna i palate. U vajarstvu, statue iz oblasti rel. i zvanine um. bile stilizovane i teile za monumentalnim efektom; naprotiv, reljefi sa pretstavama scena iz rata i lova, kojima su ukraavali palate, raeni realistiki i sa vel. oseanjem ivota i pokreta, tako da po njima Asirci dolaze meu najvee animaliste i najdoslednije realiste u svetu; od tih reljefa najuveniji: Ranjena lavica i Lov na divlje konje. Asirci, st. semianski narod koji se oko 2500 g. pre Hr. naselio oko g. toka r. Tigra. 1676. ASISTENCIJA (lat.), prisustvovanje, pomaganje. Asistent, pomonik univ. profesora, najnii in univ. nastavnika; zvanje u dr. slubi za lekare u bolnicama, pripravnike u muzejima itd.; lekar koji pomae hirurgu pri operaciji. 1677. ASISTOLIJA (gr.), najtei oblik slabosti sranog miia pri miokarditisu i manama sranih zalisaka; srce nije u stanju da alje arterijelnu krv u dovoljnoj koliini niti da prima venoznu natrag. Posledice: zastoj krvi po celom telu, pojava otoka po telu, gomilanje tenosti u telesnim dupljama (hidrotoraks, ascites). Znaci: otoci, teko disanje, suhi ili vlaan kaalj, ubrzani, mek, esto nepravilan puls; srce proireno, krvni pritisak opada, vratne ile nabreknu, usne, nos, prsti hladni i pomodreli (cijanoza). 1678. ASIUT, varo (57 000 st.) u Eg. na Nilu.

1679. ASIKI Franja (1182.-1226.), osniva franjevakog reda i kat. svetac. Jo u svojoj 26 god. odrekao se svih zemaljskih dobara i postao pustinjak. God. 1210. papa potvrdio njegov red Male brae, a uskoro i red Siromanih devica sv. Klare (Klarise). Gl osobine sv. F. blagost, milosre i neograniena ljubav prema svakom ivom biu ogledaju se i u njegovim knji. delima (pohvale, parabole, pobone pesme i dr.). 1680. 1681. ASKALON, pristanite u st. Palestini, jedno od najglavnijih filistejskih utvrenja. ASKANIJE, po gr.-rim. mitol. sin Enejin i Kreuzin; osn. Albu Longu.

1682. ASKARIDE (Ascaridae), grupa valjkastih glista iji pretstavnici ive parazitski u crevu kimenjaka, osobito sisara, pa i oveka (deje gliste); mogu ponekad izazvati i male ranice na sluzokoi creva i na taj nain otvoriti put ozbiljnijim infekcijama kroz organe za varenje; odrasle nose jaja koja dospevaju sa izmetom napolje, te ih pojedu druge ivotinje i tako se zaraze; kod odraslih ivotinja ne izazivaju vel. poremeenja u zdravlju, ali ponekad, naroito kod mladih, mogu izazvati jaka oboljenja. Askaridioza, askarijazis, bolest koju izazivaju a. Znaci: mravost, kolika, miini grevi, epileptiformni nastupi, anemija. Mikroskopskim pregledom balege postavlja se tana dijagnoza bolesti. Leenje dosta lako: davanje lekova protiv unutarnjih parazita: santonina, itd. Uvek kod leenja treba i prostirku unititi da bi se izbeglo ponovno zaraavanje jajima, koja se u njoj nalaze. 1683. ASKVIT Herbert X. (Asquit, 1852.-1928.), engl. dravnik, vo liberalne stranke.

1684. ASKEZA, asketizam (gr.), namerno uskraivanje zadovoljenja svojih nagonskih potreba, da bi se dua oslobodila i mogla posvetiti viim, duhovnim, obino rel. pozivima. Po openhaueru a. etiki ideal ivota. Asketika, uenje o a. 1685. ASKER, tur. vojnik stalnog kadra, obuavan spec. za poterna odelj. U naim nar. pesmama znai i straar. 1686. ASKLEPIJAD (134.-96. pre Hr.), gr. lekar; iveo u Rimu gde osn. lekarsku kolu. 1687. ASKLEPIJE, gr. bog Eskulap.

1688. ASKOMICETE, grupa viih gljiva; odlikuju se naroitom vrstom sporangija, u kojima postaje obino po 8 spora (askospora). Sem askosporama izvesne a. razmnoavaju se i konidijama. Mnoge a. opasni paraziti na biljkama i ivotinjama, ali ima i a. dobrih za jelo (npr. smrak, trifle) i od vel. znaaja za ind. alkohola (pivarski, vinski kvasci), za meanje testa (kvasci), fabrikaciju sireva (tu pored nekih vrsta a. uestvuju i neke bakterije). 1689. ASMARA, grad u unutranjosti it. kolonije Eritreje u Afr., od 1910. njen gl. grad (13 500 st.); na el. pruzi Masaua-Agordat. 1690. ASMODAJ, zli duh raskoi i bluda u jevr. predanju.

1691. ASNIK Adam (1838.-1897.), polj. pesnik ljubavnih, opisnih i refleksivnih pesama; od naroite vrednosti ciklus refleksivnih soneta Nad dubinama. 1692. ASOMATIAN (gr.), bestelesan, nematerijalan.

1693. ASOCIJALAN (nlat.), nedrutven; ko se ne interesuje za opte stvari; ko je ravnoduan prema drutvenim potrebama, supr. socijalan. 1694. ASOCIJACIJA (lat.), udruivanje. 1) u psih. zak. po kojima se pretstave uzajamno izazivaju u svesti; jo Platon i Aristotel postavili za nju 4 zak.: po slinosti, po dodiru (kontinuitetu), u prostoru i vremenu, po uzronosti i suprotnosti; njenim zak. pridavali vel. znaaj engl. filozofi i psiholozi, zbog ega se engl. flz. 18. v. naziva asocijanistikom; dananja psih. utvrdila da njen zak. nije dovoljan za objanjenje duevnog ivota. 2) u bot. osnovna jedinica biljnih zajednica: skup odreenih biljnih vrsta koji naseljava odreeni deo ivotnog prostora s uniformnim ivotnim uslovima i koji ima odreenu fiziognomiju (npr. borova, hrastova, bukova uma, plan. panjak, livada, tresava); biljni pokriva jedne obl. sastoji se od mozaika vie ili manje jasno ogranienih biljnih a.; izgled jedne a. zavisi od biljnih vrsta koje je ine, od njihova rasporeda, gustine, estoe i stalnosti rasporeda jedinki svake vrste ponaosob, zatim od oblika i naina ivota pojedinih vrsta. Jedna biljna a. postaje i razvija se, i u toku razvia prolazi kroz odreene stupnjeve (sukcesija). U sutini biljne a. ine zajedno sa ivotinjskim naseljem odgovarajueg dela ivotnog prostora ivotne zajednice ( biocenoze). 3) u zool. se a. katkad oznaava skup ivotinja istih ili razliitih vrsta sastavljen od 2 ili vie jedinki vezanih meu sobom razliitim odnosima zavisnosti ( biljne sociol. jedinice). Asocijativan, to se dodaje, zdruuje s neim, nadovezuje za neto. A. zakon kod

sabiranja i mnoenja: (a + b) + s = a + (b + s) = a + b + s; (ab) s = a (bs) = abs, po kojem se kod ovih raunskih radnji brojevi mogu proizvoljno grupisati tj. asocirati. Asocijacioni individuum biljne sociol. jedinice. A. (uslovljeni) refleks, izazivanje jedne refleksne radnje draenjem dotinog organa pomou 1 inadekvatne drai. Ta se sposobnost razvija putem navike, koja se uvruje na taj nain to se dotini organ nadrauje jednovremeno s adekvatnom i inadekvatnom drai, tako da se docnije refleksna radnja izaziva samo pod uticajem inadekvatne drai. A. r. igra veliku ulogu u dresiranju ivotinja. 1695. ASOITED PRES (Associated Press), amer. obavetajna agencija, osn. u Njujorku 1900.; organizovana kao drutvo na zadrunoj bazi. 1696. ASPAZIJA, gr. hetera iz 5. v. pre Hr., prijateljica Periklova; veoma lepa i umna; oko nje se skupljao cvet atinskog drutva. Imala vel. uticaj na Perikla, zbog ega navukla neprijateljstvo mnogih. 1697. ASPARAGIN, amid asparaginske kiseline, C H N O; u biljkama naroito u klicama (pargli, krompiru i dr.); u med. se upotrebljava kao diuretino sredstvo. 1698. ASPARAGUS (fam. Liliaceae), dugovene zeljaste biljke ili poluiblje, esto sa puzajuim granama; podzemno stablo u obliku krtola, lie promenjeno u ljuspe, u pazuhu ljuspa igliaste grane (filokladije) i sitno belo cvee; plod krupna bobica. Vie ukrasnih vrsta: A. plumosus, A. scandens iz Afr. 1699. ASPARUH, Isperih, bug. han (640.-700.), preveo Bugare na d. obalu Dunava (679.) i uvrstio bug. vlast izmeu Dunava i Balkana, gde pokorio nekolika sl. plemena. 1700. ASPEKT (lat.). izgled, stanovite, vid.

1701. ASPERGILOZA (lat.), bolest slina tbk., najee u pluima; izazivaju naroite gljivice (Aspergillus fumigatus); lei se: kalijum-jodatima, ribljim zejtinom i bavljenjem na istom vazduhu. 1702. ASPERMIJA (gr.), nedostatak m. semena; ako ga i ima, nemogunost da se ejakulacijom izbaci. 1703. ASPERN i ESLING, mesta u Austr., si. od Bea, na l. obali Dunava, kod kojih voena (21. i 22./5. 1809.) 1 od najkrvavijih bitaka izmeu Austr. i Frc. u doba Napoleonovih ratova; u njoj Austrijanci spreili Napoleona da pree Dunav. 1704. ASPERSIJA (lat.), kropljenje blagoslovljenom vodom kod rkat. Aspersorijum, sud sa blagoslovljenom vodom za kropljenje. 1705. ASPIDA (gr.), zmija otrovnica, ljutica; zla ena, naroito koja je otrovna, pogana jezika. 1706. ASPIDIJUM (Aspidium, fam. Polypodiaceae), dugovena paprat, puzea stabla i prosta ili sloena perasta lista; ima oko 600 vrsta, veinom kozmopolitskih, navala (A. filix mas.) sloeno perasta lista, visoka preko 1 m; raste u umama, ibljacima; kozmopolit (A. lonchitis), kozmopolitska otra paprat, visoka do 1 m, zimzelena, koasta, trojno perasta lista; raste u plan. umama, klisurama; sadri derivate

floroglucina: filicin i filimaron, zatim mnogo ulja; jo u st. v. ljudi znali da to sredstvo isteruje pantljiaru; ranije se u tu svrhu obino uzimao istucani koren, a danas se prepisuje ili eterski ekstrakt ili samo filimaron; pri upotrebi tano se drati lekarskih propisa, jer ovo sredstvo jak otrov koji moe izazvati slepilo i smrt; ako se posle 1. uzimanja ne uspe isterivanje pantljiare, po 2. put se ne sme uzimati dok ne proteknu 2-3 nedelje. 1707. ASPIDISTRA (Plectogyne elatior, fam. Liliaceae), ukrasna biljka, irokog, tamnozelenog oko 70 sm dugog lia, gaji se po sobama; poreklom iz Indokine i Japana. 1708. ASPIK (frc.), hladetina, piktije, kiselaste, s piletinom, ribom i raznim zainima.

1709. ASPIRATOR (lat.), aparat, na naelu ventilatora; usisava vazduh kod termometara, pri preciznom merenju tmpt. vazduha. Aspiracioni psihometar, instrument za precizno merenje vlage u vazduhu: psihometar spojen s aspiratorom. 1710. ASPIRACIJA (lat.), tenja, stremljenje; u lingv. izgovaranje glasova praeno primetnim dahom, hakom. Aspirant, koji eli ili eka da dobije neku slubu. 1711. ASPIRIN, fabr. ime za acetilo-salicilnu kiselinu: beo, kristalast praak, u vodi se teko rastvara; smanjuje povienu tmpt. kod raznih bolesti i znatno ublaava bolove. Naroito se upotrebljava kod reumatizma, esto i kod glavobolje i bolova razne vrste, kao i kod nazeba. Ne treba da ga uzimaju bolesnici sa zapaljenjem bubrega. 1712. ASPRA (gr.), ime raznog srebrnog evr. i istonjakog novca u sr. v.; u srp. dr. verovatno poludinari. 1713. ASPRO, Aspropotamos, r. u Gr.; izvire sa Pinda, tee na J i uliva se u Jonsko M. s. od ulaza u Patraski Zal. 1714. ASTARTA, Astarot, Itar, u st. v. jedna od najpotovanijih boginja semitskih naroda celog Pr. I (Sirije, Palestine, Mesopotamije, M. Az.); boginja ljubavi, plodnosti, raanja, veselja, rata i lova. Njen kult sa ritualnom prostitucijom (zbog tajne raanja) bio veoma omiljen. 1715. ASTATIKI MAGNETI: da bi se izbegao uticaj zemnog magnetizma na m. kod el. instrumenata (galvanometra), umesto jedne uzimaju se 2 magn. igle nametene paralelno pa jednoj osovini, tako da im se suprotnoimeni polovi nalaze 1 iznad drugog. 1716. ASTENIJA (gr.) 1) opadanje opte snage, posledica smanjenja mnogih funkcija, naroito u toku ili posle tekih bolesti. 2) smanjenje rada jednog organa (srana a.). Astenian, slab, bez snage. Asteniar, konstitucioni tip uskih grudi, tankih i dugih ekstremiteta, visoka rasta, a karaktera kritina, suha, naklonjena apstrakcijama i fanatizmu. 1717. 1718. ASTERABAD, gl. mesto (20 000 st.) prov. A. u Pers; trg. vune i itarica. ASTEROID planetoid.

1719. ime. 1720.

ASTI, varo (40 000 st.) u It., poznata sa dobrih vinograda i vina koja nose njeno ASTIVOS, ant. ime tipa, a moda i Bregalnice.

1721. ASTIGMATIZAM (gr.) 1) vrsta sferne aberacije kod svih objekata sem anastigmata: likovi se otro ocrtavaju u sredini, a na krajevima su deformisani, krug se ocrtava kao elipsa, kvadrat kao romb itd., paralelne, uspravne i vodoravne linije otre u sredini slike, na krajevima ve razvuene. 2) nemogunost otrog vida kod oveka usled nepravilnog prelamanja zrakova kroz ronjau i soivo; posledica u nepravilnosti krivine ronjae i soiva. Popravlja se astigmatinim staklima (naoare). 1722. ASTIJAG, poslednji mediski kralj (584.-558. pre Hr.); njegova ki Mandana bila udata za pers. kralja Kambiza I i sa njim imala sina Kira, koji zbacio A. sa prestola. 1723. ASTIJANAKS, sin Hektora i Andromahe; Trojanci ga bacili sa trojanskih zidova. 1724. ASTMA (gr.), sipnja, napadi jakog zaptiva, guenja; dolaze iznenada, obino nou, usled stezanja (gra) malih miia bronhija. Uzroci veoma razliiti, najee postoji preosetljivost ( alergija) na izvesne materije: hranu, mirise, praine; nekiput uzrok u poremeaju jetre, nervnog sistema, nekih nosnih promena, glista i dr. Bolesnik se gui, nema vazduha, uplaen je; u grudima mu svira; napad obino pred zoru sam poputa da se ponovi posle nekog vremena. A. cigarete, fabr. lek, sadri folia stramonii sa alitrom. Pue se kod napada a. 1725. ASTRAGAL (gr.) 1) u bot. biljka (Astragalus, fam. Papilionaceae); oko 1600 vrsta; raznobojna; cveta u S. Amer., Az. i Evr., naroito po az. i rus. stepama; semenka tzv. panskog a. slui kao surogat kave, poznat pod imenom vedske kave; neke vrste daju gumu (tragont). 2) u arht. ant. ornament, bojen ili plastian, u vidu niza zrna raznog oblika, upotrebljavan kao simvol spajanja pojedinih arht. delova. (Na sl.: A-A a.). 1726. ASTRALNI (lat.), zvezdani. A. duhovi, bia koja, po verovanju astrologa, kao duhovi zvezda imaju uticaja na na svet koji je ispod Meseca. A. kult, rel. oboavanje zvezda. A. mitologija, uenje i verovanje po kojem se boja volja i sudbina moe saznati iz konstelacije (uzajamnog poloaja) zvezda. A. telo, po astrolozima i antropozofima, t. sastavljeno od fine materije, koje, u obinim prilikama nevidljivo, kao dvojnik stalno prati nae telo za vreme ovozemaljskog ivota i kao duhovna snaga njim upravlja, posle smrti se odvaja od njega i nastavlja svoj samostalni ivot. 1727. ASTRAHAN 1) gl. grad istoimene obl. na J Rus. (209 000 st.), na jednom o. Volgine delte (na s. obali Kaspiskog J.), eona el. stanica, pristanite, trg. mesto. 2) jagnjee krzno, kovrave i talasaste dlake; moe da se boji; najvie se ceni prir. crni a., od koa neojagnjene jagnjadi buharskih ovaca koje se kolju pre jagnjenja. 3) sve tkanine sline pliu, koje po izgledu lie na jagnjee krzno. Astrahanski hanat, tatarska drava u Rus., postala raspadom Zlatne horde 1840.; zauzeli je Rusi 1557. 1728. ASTREJA, po gr. mitol. ki Zevsa i Temide, boginja pravde; ivela meu ljudima u zlatno doba.

1729. ASTRINGENCIJA (lat.), lekovi koji utiu na lokalno skupljanje tkiva, krvnih sudova, ponekad i na smanjenje sekrecije. 1730. ASTROGRAF (gr.), durbin za fotogr. snimanje nebeskih tela.

1731. ASTROLAB (gr.) 1) astr. instrument, sastavljen iz vie graduisanih krugova; upotrebljavan za odreivanje poloaja zvezda ( sl.). 2) zal. na S N. Gvineje. 1732. ASTROLOGIJA (gr.), verovanje, nastalo u vezi sa razvitkom astr., da nebeska tela odreuju ljudsku sudbinu i dogaaje na Zemlji i da se, posmatranjem njihova poloaja u asu roenja ili inae, moe unapred znati neija sudbina i predviati dogaaji ( horoskop). Otadbina a. Vavilon i st. Eg., odakle se jo u st. v. daleko rairila, naroito po rim. carstvu. U Evr. bilo astrologa u sr. i novom v. I danas na ceni kod naroda na I; oivela i u Evr. posle svet. rata. Astrol. verovanja veoma rairena i u naem narodu (npr. da pomraenja pretskazuju krupne ist. dogaaje). 1733. ASTRONOMIJA (gr.), nauka o pojavama na prividnom nebeskom svodu, prirodi, poloaju i kretanju nebeskih tela. Danas se deli na: sfernu a., koja se bavi metodima za odreivanje poloaja neb. tela na prividnom neb. svodu i njihovih promena usled prividnog dnevnog i godinjeg kretanja svoda, u cilju odreivanja tanog vremena i poloaja na zemljinoj povrini; praktinu a., koja se bavi metodima posmatranja, teorijom i usavravanjem astr. instrumenata; teorisku a., koja izuava zak. kretanja planeta, kometa i satelita i usavrava metode za odreivanje njihovih to tanijih poloaja u prostoru; nebesku mehaniku, koja izuava meusobno dejstvo tela Suneva sistema, razrauje i usavrava metode za odreivanje promena u kretanju tih tela usled njihova uzajamna dejstva; astrofiziku, koja, ispitujui zrake svetlosti nebeskih tela, izuava njihovo fiz. stanje i razvitak; stelarnu a., koja se bavi izuavanjem osobina zvezda kao jedinaka zvezdanih sistema. Astronomske daljine paralaksa i parsek. A. instrumenti, sprave kojima se posmatraju kretanja nebeskih tela i ispituje njihova priroda. 1734. ASTURIJA, Ovijedo, prov. na s. atlanskom prim. p.; plan. predeo; ima gvoa i uglja; stan. se bave zemljr. i stoarstvom. Gl. grad Ovijedo. 1735. ASUAN, varo u G. Eg., na Nilu, na 1. kataraktu (16 000 st.); zbog prir. lepota (stenovita o. u kataraktu) i zbog ogromne -- 2 km dugake a 47 m visoke -- brane na Nilu, A. poseuju mnogi turisti. 1736. ASSUMPTIO (lat.) Uspenje bogorodice. Asumpcionisti, kongregacija rkat. crk., osn. 1840. u Nimu; vre propagandu na I, putem tampe (list Echo d'Orient); ime po a. Iselili se iz Fr. 1900. 1737. ASUNSION, gl. i univ. mesto (124 000 st.), vano trite i reno pristanite dr. Paragvaja (J. Amer.). 1738. ASUR 1) Nojev unuk, Simov sin, praotac Asiraca i osn. Ninive. 2) Aur. gl. asirski bog, tvorac i gospodar sveta, god. doba (s 4 oka i 4 uha). 1739. ASURA (tur.), rogoina, stura. Asurdija --> rogoar.

1740. ASURBANIPAL, asirski kralj (667.-626. pre Hr.), ratovao s Eg., Elamom i Haldejom. 1741. ASFALT (gr.: zemna smola), mrkocrna masa, sastavljena od viih ugljovodonika, krta kad je hladna, meka i plastina kad se zagreje; u vodi i alkoholu se ne rastvara, u benzolu i terpentinskom ulju potpuno; zapaljena gori veoma aavim plamenom. Postaje oksidacijom nafte. U Evr. se dobiva iz asf. kamena (smea a. i krenjaka). Upotrebljava se za asfaltovanje ulica i puteva razlivanjem otopljena a. i pomeana sa peskom, cementom i netucanim kamenom. Najvanija nalazita a. u Siriji i na o. Trinidadu. Ima ga u Frc. (Alzas), vajc., Nem., It. itd. U Jugosl. na vie mesta u Primorskoj. Zetskoj i Vardarsvoj Ban. Asf. leaji u Paklini kod Vrgorca najpoznatiji i eksploatiu se ve preko 150 g. Paklinski a. veoma dobar: ima u sebi 31, mestimice i 33% bitumena i ne treba ga mleti, jer je mikroskopian i od istog vapnenca, ali rudokop lei nezgodno, te se eksploatacija nije mogla da razvije u veem stepenu. Jel. produkcija a. veoma skromna. Asfaltni lakovi, rastvori a. u benzolu ili benzinu, slue za premazivanje gvozdenih predmeta. 1742. ASFIKSIJA (gr.), skup poremeaja koji proistiu prestankom ili nedovoljnom razmenom gasova u pluima usled meh. smetnje (topljenje, davljenje, stezanje grudnog koa i dr.); sva stanja u kojima oksidisanje krvi spreeno (npr. kod trovanja gasovima). A. novoroeneta, obamrlost deteta u toku poraanja, usled preranog prekida krvotoka izmeu deteta i majke i nemogunosti samostalnog disanja: modra a., laka, modrilo koe, puls jak, disanje se lako izaziva; bleda a., teak oblik, bledilo koe, puls veoma slab, telo hladno; pokuati izbaviti dete vetakim disanjem. 1743. ASHABAD, Aabad (ranije Poltorack). gl. mesto (52 000 st.) u Turkmenistanu (Az.); iva trg. s Iranom (Pers). 1744. ASCENDENTAN (lat.), uzlazni. A. linija, uzlazna, ushodea linija. A. tokovi, vodeni t., koji se pod uticajem hidrostatikog pritiska penju, teku suprotno uticaju zemljine tee. esti u podzemlju karsta, naroito u peinama. Ascendenti, preci. 1745. ASCIDIJE, grupa plataa veeg porasta i kesastog izgleda; ive utvreni za podlogu. 1746. ASCITES (gr.), skulljanje tenosti u trbunoj duplji; tenost bistra, ukasta, sadri endotolijalne elije i leukocite, moe biti i hemoragina. Uzroci razliiti: oboljenje jetre, srca, bubrega, trbune maramice i dr. Trbuh oteen, trbuni zid zategnut, napet; to izaziva bolove u trbuhu i tekoe pri disanju i kretanju. 1747. ATABASKA, r. zap. Kanade, 900 km duga, plovna; uliva se u A. Jezero (7 500 km). 1748. ATAVIZAM (lat.), naslee, ponavljanje telesnih i duevnih osobina ili mana koje su imali raniji, dalji preci (a kod poznijih bile se izgubile). 1749. ATAK (it.), st. naziv za napad koji vri u ratu nadmonija strana. Znai i juri: napad sa manjeg otstojanja (50-300 m) kao poslednja faza napada. Moe biti dnevni i noni; noni opasniji ali, ako uspe, korisniji.

1750. ATAKAMA 1) beskina pustinja na S ile (J. Amer.), na nadm. visini 3 000-4 000 m, bogata slanim jezerima, alitrom i rudnicima bakra, srebra i cinka. 2) provincija (79 531 km, 64 000 st.) u s. delu ile; gl. mesto Kopiano. 1751. ATAKSIJA (gr.), poremeaj koordinacija pokreta koji onemoguuje bolesniku npr. da dohvati jedan predmet najkraim putem, ve ga prisiljava da pri tom upotrebi suvinu snagu i miie koji mu ne slue za nameravani pokret. 1752. ATAL 1) A. I, pergamski kralj (241.-197. pre Hr.), osn. uvenu pergamsku biblt. i ratovao sa maked. kraljem Filipom V. 2) A. III, pergamski kralj (138.-132. pre Hr.), zavetao svoju dravu Rimljanima. 1753. ATALANTA, ki skiroskog kralja; objavila da e se udati za onoga ko je pobedi u tranju, ali preticala sve prosioce i ubijala ih; Hipomen je pobedio, zahvaljujui jabukama koje je dobio od Afrodite, jer ih usput namerno isputao, a devojka zastajala i dizala ih. 1754. ATALIJA 1) judejska kraljica iz 9. v. pre Hr., uvena sa svoje svireposti; na presto se popela posle smrti svoga sina Ohozija, ije je sve potomke pogubila, izuzev Joasa; nala smrt u pobuni naroda koji je vratio presto zakonitom nasledniku. 2) Rasinova tragedija u 5 inova, u stihovima; napisana za uenike Sen-Sira (1702.). 1755. ATAMAN (nem. od Hauptmann), zapovednik kod donskih i zaporokih kozaka; hetman. 1756. ATAMAS, mitol. kralj Orhomene; gonjen gnevom svoje ene, bog. Nefele, koju je prevario s Inom, poludeo, ubio sina Learka i video pogibiju Ine i drugog sina Melikerta; prognan iz kraljevine. 1757. ATANASIJA (gr.) besmrtnost.

1758. ATANASIJE sv. (296.-373.), aleksandriski patrijarh i crk. otac; odluno ustao protivu arijevstva; duhovni vo 1. vaseljen. sabora (325.) i tvorac Simvola vere; gl. zastupnik uenja o jednakosti boga sina sa bogom ocem. 1759. ATANASOV 1) Georgi (1881.-1931.), bug. kompozitor, dirigent sofiske opere: mnogostruke muz. delatposti; dao opere: Borislav, Gergana, Zlatnoto momie, Naputena vodenica, Cveta, Kosara. Alcek. 2) Nikola ( 1886.), prof. Muz. akad. u Sofiji; komponovao prve bug. simfonije, uvertire, sonate, horske pesme. 1760. ATANACKOVI 1) Bogoboj (1826.-1858.), knji.. pesnik i pripoveda; pristalica Vukovih reformi; aktivan uesnik u nar. pokretu 1848., zbog ega morao da ide iz A.-U.; gl. dela: Darak Srpkinji. Bunjevka, Dva idola. 2) Platon (1788.-1867.), ep. baki, istaknut polit. radnik, dobrotvor nar. prosvete; protivnik Vukova pravopisa; pisac udbenika iz veronauke, srp. i nem. jezika, mat. i ned.; napisao i preveo vel. broj knji. radova mahom st. pravopisom. (Na sl.: A. Bogoboj.) 1761. ATANIZAM (gr.), verovanje u besmrtnost.

1762. ATAPASKI, Dene, vea grupa indijanskih plemena u sz. delu S. Amer. (Aljaska i Kanada), veoma se irili: neka plemena prodrla do u Meksiko: gl. zanimanje lov. 1763. 1764. 1765. ATAR Feridudin (1119.-1230.), pers. mistiki pesnik. ATARAKSIJA (gr.), nepokolebljivost, duevni mir. ATATURK Kemal.

1766. ATAE (frc.), inovnik poslanstva ili konzulata postavljen da obavlja odreenu vrstu posla ili da prati razvoj odreenog pitanja; moe biti: trg., fin., voj., za tampu itd. 1767. ATBARA (ar.: Bahr el Asvad), d. pritoka Nila;. izvire u Etiopiji i tee kroz Etiopiju i Angloeg. Sudan; najvee vodostanje u julu i avg.; na uu u Nil varo A., vana el. raskrsnica u Angloeg. Sudanu. 1768. ATEBRIN, hlorovodina so alkil-amino-akridina; ut praak; deluje slino kininu; upotrebljava oe kod malarije. 1769. ATEIZAM (gr.), bezbonost, odricanje postojanja boga i vere u njega. Ateist, bezbonik, ovek koji ne veruje u boga. Kod nas ga izjednauju sa licem koje ne pripada ni jednoj priznatoj veroispovesti. Za ta lica postoji kod nas u pravu nezgoda, jer sem u Vojvodini (obavezni graanski brak), Slov. i Dalm. (gra. brak po nudi) takva lica ne mogu sklopiti brak, koji je svuda verski. 1770. ATELANA 1) starorim. aljivi poz. komad. 2) primat. pozorite p. komedijanata u 16. v. 1771. ATELEKTAZA PLUA (gr.), stanje u kojem su alveole stisnute i bez vazduha; dolazi kao posledica zapuenja plunih dunica (sa naknadnom rezorpcijom vazduha), ili usled prisustva tenosti (eksudata ili transudata) ili vazduha u grudnoj duplji koji pritiskuje i potiskuje pluno tkivo; reanj ili krilo atelektatinog plua je smanjeno; ono ne die, a krvotok i limfotok oslabljeni. 1772. ATELjE (frc.), radionica, naroito um., npr. slikarski, fotografski a.

1773. A TEMRO (it.), u isto vreme, odmah; u muz. ozn.: vraanje na raniji. poetni tempo; skr. A. t. 1774. ATENEJ, gr. pisac iz 3. v.; ostavio dragoceno delo Banket sofista.

1775. ATENEUM, zavod u st. Rimu za negovanje pesnitva i besednitva; danas esto ime asopisa, knji., naunih i um. klubova (u Londonu, Pragu i dr.), akad., gmn., biblt. itd. 1776. ATENTAT (lat.), ubistvo ili pokuaj ubistva vladara ili neke istaknute linosti.

1777. ATERBOM Per (1790.-1855.), ved. pesnik romant. kole i knji. istoriar; osn. drutva Aurora i vo fosforista; objavio knj. pesama Cvee i dramske bajke: Plava ptica i Ostrvo blaenstva. kojima je stekao ime vel. liriara; knji. studijama: vedski vizionari i pesnici istakao se kao pretea knji. kritike u ved.

1778. 1779.

ATHERINA (gr.), morska riba, gavun. ATERIRANjE (frc.), sputanje letilica. Aterisa slet.

1780. ATEROM (gr.), retenciona cista lojnih lezda koe; sadri belu, kaastu masu. Ateromatoza krvnih sudova, oboljenje krvnih sudova, naroito aorte i njenih veih ogranaka, izraeno uzdignutim ploicama, bledoukaste boje. vee i manje povrine na unutarnjoj strani suda, ispunjene masnom i kaastom masom; kad se ploice otvore, njihova sadrina se izliva u krvotok, a ostaje grizlica, na ijim se ivicama naknadno istaloi kre; pod uticajem naglog poveanja krvnog pritiska, ateromatozni sud moe da prsne, usled ega nastaje krvarenje, ponekad smrtno. 1781. ATEST, atestacija (lat.), svedoanstvo, svedoenje,

1782. ATIK 1) Tit Pomponije (100.-32. pre Hr.), Ciceronov prijatelj, uticajan politiar u Rimu. 2) uitelj Marka Aurelija. 1783. ATIKA 1) obl. u i. Gr., na Atikom Pol., j. od obl. Beotije; prostrane ravnice dobro naseljene i obraene: maslinjaci i vinogradi. Gl. mesta: Atina (gl. grad drave) i njeno pristanite Pirej. 2) u arht. poslednji nizak sprat pod krovom; zid iznad venca graevine koji slui da izdigne zgradu ili da zakloni krov. 1784. ATILA, Bi boji, vo Huna; sredinom 5. v. napadao i pljakao zemlje i. i z. rimskog carstva; u pohodu na Galiju potuen na Katalaunskim Poljima; umro 453., posle ega se hunska drava raspala. 1785. ATINA 1) prestonica i polit., kult. i prosv. sredite nove Gr.; osn. oko 1500. pre Hr., istakla se u 5.-6. v. kao najvee kult. sredite u st. Gr. i kolevka dramske um.; sastojala se iz 2 dela: donjeg i gornjeg grada, Akropolja, koji je bio ukraen najlepim graevinama: Propileji, Partenon, Erehtej itd.; imala 3 pristanita: Pirej, Munikiju i Faleron, sa kojima bila spojena dugim zidovima; razvila trg. i ind., naroito keramiku; posle peloponeskih ratova izgubila vojniku mo, ali sauvala svoj kult. znaaj ak i posle potpadanja pod rim. vlast; opala mnogo u sr. v. i za tur. vladavine; a napredovala posle 1833., kad je izabrana za prestonicu osloboene Gr.; danas 453 000 st. 2) Palada Atina. Atinska sintagma, opte priznata i u prav. crk. primljena najbolja zbirka crk. pravnih izvora i kanona; sastavili Grci Ralis i Potlis 1859. 1786. ATIPIAN (gr.), koji ne izraava jasno specifine odlike svoga tipa ili otstupa od svoga tipa. 1787. ATIS, maloazisko boanstvo, frigiski pastir, ljubavnik vel. majke bogova Kibele (Ree); kad joj postao neveran i hteo da se oeni kraljevom erkom iz Pesina, ona stupila o svadbi meu goste i ispunila ih takim strahom i duevnom pometnjom da se svi razbegli, a A. se ubio; u njegovu slavu zaveden praznik oplakivanja u vreme prolene ravnodnevice; kult prenesen u Gr., Adonis. 1788. ATICIZAM, pokret u ant. besednitvu u 2. v. pre Hr. protiv azijanizma; aticisti se ugledali na ist i klasian stil atikih pisaca iz 5. i 4. v. pre Hr. Atika so, duhovit nain izraavanja, svojstven st. Atinjanima.

1789. ATIKO POLUOSTRVO, u i. Gr., izmeu o. Evbeje i Peloponeza. Na njemu 3 obl.: Fokida, Beotija i Atika. 1790. ATLANSKI OKEAN, Atlantik, deo svet. mora izmeu Evr. i Afr. na I i S. i J. Amer. na 3. Na S se vezuje za S. Ledeno (polarno) M.; na J za J. Polarno M., Indiski i Tihi Ok.; izduen u pravcu S-J; zahvata povrinu od 106 mil. km (1/5 zemlj. povr.); sr. dubina oko 3 300 m, najvea 8 341 m. U podnevakom pravcu prua se sredinom podmorski bedem, na kojem su vulkanska ostrva (Azorska, Asunsion, Tristan de Kunja); slian poprean bedem na S odvaja A.O. od S. Ledenog M. Od vel. znaaja je Golfska struja. Izmeu nje i sev. polutarske povratne struje nalazi se veoma mirno Sargasovo More. A. O. ima vel. znaaj za klimu z. Evr. i za vezu izmeu Evr., odn. Afr., i Amer. Na njemu veoma razvijen ribolov. 1791. ATLANT (gr.), oveja figura koja podupire ili nosi pojedine arht. delove na graevini 1792. ATLANTA, gl. grad (350 000 st.) Dordije (SAD) i vano izvozno mesto za pamuk i duvan sa lepo razvijenom ind., naroito metalurkom; visoka thn. k. i vel. biblt. 1793. ATLANTIDA, o. za koje su ant. narodi priali da je postojalo na Z od Gibraltara i da je propalo prilikom zemljotresa. Atlantide, keri Atlasove, pretvorene u zvezde; poznate i pod imenom Plejade. 1794. ATLANTIK SITI, varo (55 000 st.) i jez. kupalite u s.-amer. dravi Nju Derseju. 1795. ATLANTOMEDITERANSKA RASA, rasni tip u Evr., nastao verovatno meanjem; visoka rasta, subdolihokefalan, smee kompleksije. 1796. ATLANTOSAURUS (fam. Dinosauria), rod dinovskih fosilnih reptilija (gutera), 15 m i vie dug, poznat po ostacima iz naslaga s.-amer. jure. 1797. ATLAS 1) venake plan. u sz. Afr., po grai i oblicima veoma sline Alpima; u Sr. i Visokom A. plan. venci prelaze visine od 4000 m; na Visokom A. tragovi od lednika. Cela obl. A. pripada zoni mediteranske klime. U prim. krajevima, osobito u Aliru, razvijena zemljr. sa navodnjavanjem; u unutranjosti gl. zanimanje stoarstvo; vel, privr. znaaj imaju trava halfa i pluta. Veinu stan. u a. obl. ine Berberi. 2) Zevsov sin, kralj Mavritanije; Persej ga skamenio i pretvorio u planinu pomou otseene Meduzine glave; usled toga to je ta plan. visoka, stari verovali da ona dri nebo tj. da je A. osuen da ga dri na svojim pleima. 3) zbirka geogr. karata. 4) u med. prljen. 5) sjajna i glatka tkanina dobivena satensko atlasnim vezivanjem ica potke i osnove; razlikuje se od vezivanja kod kepera tim to linija ukrtavanja ica nije dijagonalna ve rasuta. A. anatomski, sastav ovejeg tela u slikama. A. statistiki, zbirke statistikih grafikona, koje najee izdaju statistike ustanove da bi slikovito prikazale sve pojave od javnog znaaja na svojoj teritoriji. 1798. ATLET (gr.) 1) zdrav, veoma snaan ovek; ovek koji pokazuje svoju snagu za novac. 2) kod st. naroda borac u gimnast. igrama i vebama, od 5. v. pre Hr. atletika pretvorena u zanat zbog prireivanja javnih igara; pobednik dobivao nagradu i naroite

povlastice. Atletika, skup telesnih vebanja, koje izvode a. Laka a., sve vrste tranja, bacanje (kugla, kamen, koplje, diskos, kladivo i utezi) i skokovi (uvis, u daljinu, s motkom i troskok): teka a.: rvanje, boksovanje, dizanje tereta i diudicu. Atletski tip, konstitucioni tip koji se odlikuje jako razvijenim kostima i miiima. 1799. 1800. ATLONA, varo (7540 st.) u unutranjosti Irske; vel. radio-stanica. ATMAN Braman.

1801. ATMOSFERA (gr.) 1) vazduni omota oko zemljine lopte; njegova visina nije tano poznata; ceni se da dostie do 750 km; deli se na troposferu, stratosferu i zonu lakih gasova. 2) jedinica pritiska: pritisak ivinog stuba visine 76 sm ili 1033 g na sm. Standard a., poto se tmpt., pritisak i vlanost vazduha prizemlji menjaju i zavise od mnogih elemenata, radi mogunosti uporeenja raznih rezultata u thn. uzima se s. a., ije karakteristike: srednja tmpt. + 15, sr. pritisak 766 mm i sr. specif. teina vazduha 1,2255. Atmosferski elektricitet, nevezani el., kog u vazduhu ima uvek u obliku jona, usled radioaktivnosti zemlje, dejstva kozmikih zrakova i dr.; u suhom vazduhu manje, u vlanom vie, a u oblanim masama najvie; zemlja prema visokim vazd. slojevima naelektrisana negativno, a oblaci mogu biti naelektrisani i pozitivno i negativno. El. potencijal raste sa visinom, oko 100 volti na 1 m, ali taj porast nepravilan i promenljiv; kad potencijalna razlika postane dovoljno velika, javlja se pranjenje izmeu zemlje i oblaka, ili izmeu samih oblaka, u vidu sevanja (munja) grmljavine i groma. (B. Franklin dokazao 1851. svojim uvenim eksperimentom sa zmajem da je grom pranjenje elektriciteta kroz vazduh). A. lom zraka refrakcija. A. paraziti, prir. elektromagnetski poremeaji, tj. slaba ili daljna el. pranjenja u a., koja otkriva radio-aparat; njihova aktivnost slabija pri mirnom, a jaa pri uzburkanom stanju a.; vertikalna strujanja naroito pomau njihovu pojavu; u najjaoj su aktivnosti leti, kad su najjaa i strujanja usled jakog zagrevanja; zimi je obrnut sluaj. A. poremeaj, pogoranje vremena, vie lokalnog i iznenadnog karaktera. Ciklon i oluja su a. p., ali u samom ciklonu biva manjih p. du pojedinih frontova. A. pritisak vazduni pritisak. 1802. ATOLA, koralska o. u toplim morima; imaju oblik manje-vie kruno zatvorenog koralskog bedema, ija spoljanja strana strmo pada u more, a unutarnja se blago sputa u plitku lagunu; esta u Tihom Ok. 1803. ATOM (gr.), najmanji hem. nedeljiv deli materije; najmanja koliina nekog elementa, koja moe da postoji sama za sebe ili sjedinjena sa slinim deliima istog ili drugog elementa; sastoji se iz pozitivnog jezgra oko kojeg krue negativni elektroni, tako da je ceo a. u el. pogledu neutralan. A. elektriciteta elektron, negativan elementarni el. kvant. Atomizam, uenje da je materija, od koje se sastoje realne stvari u prirodi, sastavljena od a.; osn. gr. filozofi Leukip i Demokrit, a usavrio Epikur; odralo se do danas, samo u izmenjenom obliku. Atomistar, filozof koji zastupa atomizam. Atomistika, nauka o a. Atomsko jezgro, sredini deo a., sastavljen od protona i elektrona; sadri uvek slobodni pozit. elektricitet koji u elektroneutralnom a. stoji u ravnotei sa spoljnim, perifernim elektronima; najprostije je j. vodonikovog a. i sastoji se samo od 1 protona; od do sada poznatih atomskih vrsta najsloenije j. uranovih a. (sadre 92 slobodna pozitivna el. naboja koji stoje u ravnotei s 92 elektrona); pozit. i negat. elementarni el. kvanti u j. a. nisu neureeni. ve sloeni u stabilne ue grupe: protone,

neutrone; a. j. su veoma stabilna i ne mogu se nikakvim hem. sredstvima razloiti; samo fiz. sredstvima, kao npr. zraenjem zracima, mogu se postii razbijanja a. j. pri njihovom pogaanju deliem; na tom poiva vetaka transmutacija hem. elemenata; a. j. radioaktivnih elemenata se spontano bez ikakvog spoljneg uticaja raspadaju i pretvaraju rekombinacijom u j. i a. dr. vrsta elemenata, pri emu se pojedini sastavni delovi razloenih j. pojavljuju kao i zraci. A. teina, relativna teina a. nekog elementa, uporeena sa teinom a. elementa koji je uzet za jedinicu (kiseonik = 16.00). A. toplota. sr. vrednost 6,38, pretstavlja vanu fiziku konstantu vrstog stanja; po Dilon-Petitovom zak. data je proizvodom specifine toplote i a. teine dotine hem. materije. A. fizika, deo fiz. koji spec. prouava strukturu atoma. 1804. ATON, eg. bog Sunca, pretstavljan u obliku sunane kugle, iji se zraci zavruju ljudskim rukama. 1805. ATONALNA MUZIKA rauna sa disonancama kojima nije potrebno razreenje, a elementi za kontrast su: ritam, ton i tempo; ne rauna s konzonantnim akordima i loginim harmonskim vezama, ve rui osnove tonaliteta i stvara naroite muz. intervale, delimino poreklom iz egzotine muz.; karakteristini akordi: kvarta. 1806. ATONIJA (gr.), smanjenje normalnog tonusa kod organa koji se skupljaju (srce, krvni sudovi, uterus). A. eluca, smanjenje miinog tonusa usled ega je rad eluca usporen i smanjen, pa se hrana u njemu due zadrava; eludac proiren i sputen, znaci: muka i teina u elucu posle jela. A. materice, mlitavost, nedovoljno stezanje m. posle poroaja: ispoljava se krvarenjem, koje u izvesnim sluajevima moe prouzrokovati smrt. 1807. ATOS (Aton), plan. u Gr. na j. kraju pol. Sv. Gore; najvea visina 1935 m; Sveta Gora. 1808. ATOFAN, fabr. lek, sadri fenil-hipolin-karbonsku kiselinu; ut praak ili tablete; upotrebljava se kod reumatinih bolova; ne valja ga dugo uzimati, jer moe otetiti jetru. 1809. ATRAKCIJA (lat.), privlanost, privlana snaga; supr.: repulzija; u fiz. privlaenje materijalnih tela raznoimenih el. optereenja i raznoimenih magnet. polova. 1810. ATRANS 1) rim. mesto izmeu Ljubljane i Celja; dananji Trojanac. 2) bog mesta A. 1811. ATREZIJA (gr.), otsutnost ili nepotpuna otvorenost nekih prir. otvora (mara, usmine) prilikom roenja, ili zaraenja usled bolesti. 1812. ATREJ, svirepi kralj Mikene, sin Pelopsov, koji ubio svoje sinovce Tantala i Plistena i dao njihovom ocu da ih jede; ubio ga iz osvete sinovac Egist; od njegovih potomaka, Atrida, najuveniji: Agamemnon i Menelaj. 1813. ATRIBUT (lat.), bitna, trajna, osnovna osobina neega u gram.: dodatak imenici radi blieg odreenja (npr. sivi soko). A. svojine svojina. 1814. ATRIO, A. del cavallo (it.), luno udubljenje izmeu ivice st. kratera i kupe oko mlaeg kratera na Vezuvu.

1815. ATRIUM (lat.) 1) gl. odeljenje rim. graevina, vrsta unutranjeg dvorita, opkoljenog stubovima, danas glavni deo zgrade. 2) duplja u telu sunera 3) u med. srane pretkomore. 1816. ATROPA, jedna od triju Parki, koja je presecala konac ovejeg ivota.

1817. ATROPIN, biljni alkaloid, beo, kristalan praak, gorka ukusa, lako rastvorljiv u vodi; jak otrov; dobiva se iz lia i korena velebilja (Atropa belladona), a ima ga i u bunici i tatuli. Upotreba: protiv znojenja kod tbk.; kod ira u elucu radi smanjenja suvinog luenja eludane kiseline; kod katara u duniku, ako bolesnik pljuje suvie mnogo sluzi; kod napada astme; kod onih bolesti radi proiravanja zenice i kod jo nekih oboljenja koja prate grevi glatkih miia. 1818. ATROFIJA (gr.), smanjenje zapremine organa ili tkiva usled usporenog i smanjenog procesa ishrane elija; inaktivni organi takoe se atrofiraju. Atrofina elija gubi izvesne seobine (uproenija graa), a dobiva nove elemente (pigment), te postaje patol. jedinka. Postoji a. epitelijuma, sranog miia, jetre, polnih lezda, koe i dr. 1819. ATSORPCIJA (lat.) 1) zgunjavanje gasova, tenosti i rastvorenih estica po povrini neke vrste materije; vri se samo na povrini; stoga je atsorpciona mo neke materije utoliko vea ukoliko je vea njena povrina, aktivni ugalj; materije koje su izgubile svoju a. mo mogu se osloboditi atsorbovanih gasova zagrevanjem u bezvazdunom prostoru do 300. 2) osobina koloidalne zemlje da upije vodu i tako je vee athezijom da ispuni sve upljine izmeu estica po povrini; na taj nain povrina postaje vododrljiva. Atsorbni kompleks, najvaniji deo frakcije koloidne gline; od ogromne vrednosti za zemljite; deli se na: mineralni ili zeolitni deo i na organski, odn. organo-mineralni ili humatni deo; od njegove veliine i njegovih osobina zavise najvanije osobine zemljita: hem., fiz. i poljopr., odn. zemljini tip. 1820. ATHARVAVEDA veda.

1821. ATHEZIJA (lat.), prijanjanje, privlana sila izmeu dva tela; usled nje voda kvasi sudove; njome se objanjava: lemljenje, lepljenje itd. Athezije, u med. arastice izmeu organa, posledica zapaljivih oboljenja. Athezioni ugovor (contrat d'adhsion), ugovor iju sadrinu jedna strana utvruje, a druga mu moe samo pristupiti ne dirajui njegovu sadrinu (npr. el. prevoz: putnik pristupa kupujui kartu, ali se ne moe pogaati o sadrini u.). 1822. AU, hem. znak za element zlato (aurum).

1823. AUBRIECIJA (Aubrietia, fam. Cruciferae), viegod. biljke ljubiastih i belih cvetova; rastu na stenama; poreklom su iz mediter. obl.; hibridi nekih alpiskih i subalpiskih vrsta upotrebljavaju se za alpinetume u vrtovima; nekoliko vrsta ive u Jugosl. (npr. A. deltoides, A. croatica, A. gracilis). 1824. AUGZBURG, grad u j. Nem. (160 000 st.) na r. Lenu; uven sa ovoje ind. i trg. jo u sr. v.; danas: nakit i oruje, pivarstvo; st. katedrala i op. kua. Augzburka veroispovest, spis Luterovog prijatelja Melanhtona, koji je na zahtev Karla V izloio uenje prot. crk. za sabor u A. (1530.); vai kao gl. spis. prot. crkve. A. verski mir,

zakljuen 1555. izmeu prot. i kat., posle ratova iz doba reformacije; priznao prot. slobodu veroispovesti, ali vladarima dao pravo da nameu podanicima svoju veru (cuius regio, eius religio). A. liga, obrazovana 1686., posle ukidanja nantskog edikta u Frc.; sklopile je Austr., p., ved. i nem. knezovi protivu Luja XIV, na potstrek Viljema Oranskog, a kasnije joj prila i Engl.; vodila sa Frc. rat (1688.-1697.), zavren mirom u Risviku. 1825. AUGIJE, kralj Elide i 1 od Argonauta; njegove ogromne staje, sa 3000 volova, koje nisu iene 30 god., poistio Herkul na taj nain to je kroz njih navro reku Alfeju. 1826. AUGIT, silikat Ca, Mg, Fe; monoklinian mineral iz grupe piroksena; tamnozelen, skoro crn; vlaan sastojak bazinih magmatskih stena (diorita, dijabaza, andezita, porfirita, bazalta i dr.). 1827. AUGMENTATIV (lat.), imenica sa naroitim zavretkom koji joj daje znaenje uveanosti, obino u pogrdnom smislu (npr.: kuerina, selendra itd.). 1828. AUGURI (lat.), rim. svet. koji su otkrivali volju bogova pomou auspicija, tj. posmatranjem leta, kljucanja, pevanja i celokupnog dranja ptica i sv. kokoaka. 1829. AUGUST Avgust. Augustin Avgustin.

1830. AUGUSTINI Antun ( 1900.), vajar portretist; dela: Raievo poprsje, spomenik palim ratnicima u Kragujevcu i spom. kralju Aleksandru I Ujedinitelju u Varadinu. 1831. AUD Jakobus Johanes (Oud, 1892.), hol. arhitekt; jedan od gl. predstavnika i tvoraca moderne evr. arht.; najznaajnije graevine podigao u Roterdamu. 1832. AUDACES FORTUNA IUVAT, lat.: smele srea slui.

1833. AUDIATUR ET ALTERA PARS (lat.: neka se uje i druga strana), pravnika izreka iji smisao: niko se ne moe osuditi dok ne bude sasluan. 1834. 1835. AUDIENTES (lat.) 1. stupanj pripravnika za hri. krtenje u 1. hri. doba. AUDIJENCIJA (lat.), prijem kod vladara i visokih linosti.

1836. AUDION, elektronska lampa u prijemnom radio-aparatu; pretvara modulisane struje neujne uestanosti u struje ujne uestanosti; naziva se jo i detektorom ili demodulatorom. 1837. AUDITIVNI TIP (lat.-gr.), lice koje lake pamti injenice koje je ulo od onih koje je videlo ili proitalo. 1838. AUDITOR (lat.), st. izraz za ofic. islednika; sada u svakom puku sa nazivom: islednik puka; . 1839. AUDITORIJUM, dvorana za vee skupove ili za predavanja na akad., univ., itd.; u prenosnom znaenju: sluaonica. Audicija, u muz.: proba.

1840. 1841.

AUDOLEON, kralj Peonaca oko 300. pre Hr.; kovao svoj novac. AUER Robert ( 1873.), slikar; radi portrete i kompozicije.

1842. AUERBAH Bertold (1812.-1882.), nem. knji., tvorac seoske pripovetke u Nem.; gl. dela: Seoske prie iz varcvalda, Na visini (roman). 1843. AUERBAHOVA PIVNICA, u Lajpcigu, osn. je Hajnrih iz Auerbaha (1530.); prema legendi iz nje Faust izjahao na buretu (1525.). 1844. AUEROVA SVETLOST, dobiva se sagorevanjem gasa u svetiljci na vertikalno nametenoj A. arapici; iskoriuje se jo i danas u mnogim gradovima koji imaju gasne centrale. A. arapica u upotrebi od 1885.: pravi se od ramije mreasto ispletene . potapanjem u rastvoru nitrata tora i cera i zagrevanjem u kalupu, u kojem ramija sagoreva, a nitrati se raspadaju u okside; . ipak zadraza svoj oblik; usijana u gasnoj svetiljci ona zrai belu svetlost i pojaava svetlosnu mo plamena 8-10 puta. 1845. AUERSPERG Anton (1806.-1876.), nem. knji. i politiar: protivnik Slovenaca u kranjskom zem. saboru; preveo na nem. i izdao zbirku slov. nar. pesama (1850.). 1846. AUERTET, gradi u Saksonskoj, kod kojeg Napoleonova vojska pobedila Pruse, 14./10. 1806. Jena. 1847. A USO (it.), na obino vreme; upotrebljava se na men. kao nain oznaavanja vremena plaanja (dospea). 1848. 1849. AUZONI, narod iz st. It.; zauzimao ceo sr. i j. deo pol. AUZONIJE (oko 310.-392.), lat. pesnik; pisao idile i epigrame

1850. AUJESKIJEVA BOLEST, zaraza pasa, maaka, goveda, ovaca i koza; nazvana tako po pronalazau, ma. prof. Aujeskiju. Znaci: obolela ivotinja nemirna, ne moe da guta, bali, ima greve, katkad povraanje i uasan svrab na pojedinim delovima tela (mesto infekcije); lako se zamenjuje sa besnilom, od kojeg se razlikuje tim to nema nastupa besa; tok bolesti brz i najee se zavrava smru. 1851. AUKSOHROMNA, hidroksilna, amino-grupa atoma uvedena na odreen nain i na pogodna mesta u molekule neke boje, daju joj sposobnost da boji. 1852. AUCTORITAS (lat.), uvaenje, ugled; u pravu odobrenje staratelja staraniku da moe izvriti posao koji je zakljuio; potrebno za sve poslove ogranieno sposobnih lica. 1853. AUKCIJA (lat.), prodaja robe javnim nadmetanjem sa ciljem da se vea zaliha proda to bre i da joj se odredi tano cena, jer se tu, za kratko vreme, stiu ponuda i tranja; na ponekim tritima izvodi se naroito za robu podlonu kvaru, koja ne moe dugo da eka kupce (npr. juno voe, morska riba itd.). 1854. AULA (gr.) 1) sala za javna predavanja. 2) predvorje u st. hri. hramovima, danas vel. dvorana u k. A.-pozornica, scena u a. univ., u jezuitskom poz. (16. v.). A. regia, sr. deo gr. ili rim. poz., pretstavlja dvoranu u kojoj se odigrava radnja.

1855. AULIDA, pristanite u Beotiji, u kojem se skupila gr. flota pre polaska na Troju; u njoj Agamemnon prineo na rtvu bogovima svoju ker Ifigeniju. 1856. AULOS (gr.), dvocevna svirala s piskom, poput dipala; svira se zvao auletes, a vetina sviranja auletika. 1857. AULUS Gelije, rim. gramatiar i kritiar iz 2. v., pisac Atikih noi.

1858. AURA (lat.) 1) vetri, vazduh. 2) po teozofskom i antropozofskom verovanju: zrana atmosfera oko tela, ija boja izraava duevna stanja i pokrete. 3) u med.: neposredni znaci koji prethode napadu kakve bolesti, obino epilepsije. A. popularis, popularnost, ljubav nar. masa. 1859. AURANGZEB, mongolski car u Indiji (1659.-1707.), potomak Tamerlanov; odlian administrator, zatitnik knji.; za njegove vlade mongol. carstvo dostiglo vrhunac. 1860. AUREA MEDIOCRITAS (lat.: zlatna sredina), Horacijeve rei, koje znae da svemu treba pretpostaviti srednje stanje, kojim se uslovljava ovekovo spokojstvo. 1861. AURELIJAN, rim. car (270.-276.), sposoban, ali svirep vladar; pobedio Gote, Vandale, Sarmate, Markomane i Zenobiju, kraljicu Palmire; ubio ga jedan osloboeni rob. 1862. AURELIJE MARKO, rim. car (161.-180.); posinio ga car Antonije Pije, koga je nasledio na prestolu; veoma obrazovan, bavio se stoikom flz.; njegova vlada protekla u ratovima; umro za vreme ratnih operacija protiv Germ., u Vindoboni (Be); napisao flz. delo: Sebi. 1863. AUREOLA (lat.) gloriola.

1864. AURIGA (lat.), koija u cirkuskim kolskim trkama kod st. Rimljana; imao tuniku u boji stranke koju je zastupao. 1865. AURIKULARIJE (lat.), larve mor. holoturija.

1866. AURIPIGMENT (lat.), sulfid arsena As_{2}S_{3}, narandastout, rombian mineral, arsenova ruda, sadri 60,96% As; kod nas se vadi u Trijenjici pod Boranjom, Srebrniku kod Tuzle i Podstenama na Kupi; alarit. 1867. AURORA, rim. boginja jutra; imala dunost da otvara suncu vrata I.

1868. AUSKULTACIJA (lat.), metod med. pregleda, u cilju dijagnostike raznih bolesti; uveo je frc. internista Laenel (1818.); sastoji se u sluanju zvukova koji se stvaraju u unutranjosti organizma; ima 2 vrste: direktna (sluanje uvetom) i indirektna (sluanje instrumentima stetoskop); otkriva promene u radu i utvruje lokalitet bolesti u srcu, pluima i plunoj maramici. 1869. AUSPICIJE (lat.) auguri.

1870. AUSTERLIC, mesto u Moravskoj, na Litavi, danas Slavkov. Bitka kod A., izmeu Napoleona i Austro-Rusa (27./11.-2./12. 1805.), ostala klasina u ist. voj. strategije; u vreme kad je poela Napoleon se s 70 000 voj. nalazio izmeu 2 nepr. vojske: na SI rus. gen. Kutuzov (90 000 voj.), a na JZ nadvojvode Johan i Karl (50 000 voj.) i nadvojvoda Ferdinand (20 000); da ne bi Kutuzov saekao pojaanje od nadvojvoda, Napoleon ga ohrabrio na napad defanzivnim pripremama na bojitu, stupanjem u pregovors s rus. carem i povlaenjem trupa na d. obalu r. Goldbaha. Na dan 1./12. bitka tekla po Napoleonovom planu: frc. centar se povukao sa visoravni Pracena i prepustio ga nepr., d. krilo (gen. Davu) otstupalo polako ka zaleenim movarama na stavama Goldbaha i Litave pred Buhsvedenom, koji verovao da e s te strane zai Francuzima za lea. a l. krilo (gen. Lan) zauzelo utvreni vis Santon; posle toga Napoleon ponovo oteo visoravan Pracen, presekao savezniku voj. na 2 dela, potisnuo Buhevedena na movaru i prolomio topovima led pod nogama njegovih voj.; saveznici se povukli u neredu i ostavili na boj. polju 27 000 ljudi (mrtvih, zarobljenih i ranjenih), 40 zastava i skoro svu art. (180 topova); 3 dana kasnije ponudili primirje, pa zatim i mir, koji zakljuen u Pounu. 1871. AUSTRAZIJA, kraljevina sa prestonicom u Mecu (511.-843.); izdvojila se iz franake kralj. za vlade Klovisovih naslednika; danas obl. u i. Frc, 1872. AUSTRALAZIJA, geogr. pojam, obuhvata: Malajski Arhipelag, Austral., Melaneziju i N. Zeland. 1873. AUSTRALIJA (Terra australis j. zemlja), najmanji kontinent (7,7 mil. km); nalazi se na j. hemisferi (10 43'-39 9' j. ., 153 40'-113 6' i. d.); sa SZ, 3 i J ograniena Indiskim Ok., sa I i S ivikim morima Tihog Ok. (Ara Fura, Koralsko i Tasmanovo); obala na 3 i I nerazuena, na J vel. Austral. i manji Spenserov Zal., na S vei Karpentariski Zal. koji je s I odvojen pol. Jork, a sa 3 zatupljenim pol. Arnhemovom Zemljom; na J blisko o. Tasmanija. Reljef: st. plan. odneta i uravnjena, a preko njene trupine tabliasto nataloene mlae stene; ova graa u tercijaru razlomljena i delimice izdignuta; tako postale plan.: na I Austral. Kordiljeri (Austral. Alpi, Plave Pl. i dr.; najvii vrh Kouko, 2241 m); u unutranjosti bila Makdanelove Pl. (1460 m) i Mezgerev Pl. (1594 m); i na J Flindersova Pl. Klima na S tropska, na J suptropska (mali deo na J i Tasmanija imaju i umerenu); jedino Austral. Alpi imaju dovoljnu koliinu vod. taloga. Jedina vea r. Meri (sa pritokom Darling) otie prema J; ostale r. manje i teku prema ok. ili u unutranja slana j. (Iri, Torensovo, Gerdnerovo) ili bare. U unutranjosti vel. pustinja (24% povr.), oko nje irok pojas stepe i savana, samo pored obale ume (na S tropska, na J suptropska): mnoge posebne vrste biljaka i ivotinja: akacije, kazuarije i dr.: kengur, mravojedi, dingo (divlji pas) i 95% ptica: korisne domae ivotinje i kult. biljke doneli doseljenici; ima kamenog uglja, zlata, bakra i kalaja. Stan. (6,6 mil.) poglavito doseljenici i to Anglosaksonci (prvo robijai); uroenika svega oko 100 000, doseljenih Malajaca i Mongola (prvenstveno Kineza) oko 81000 i meleza oko 18 000. Stoarstvo, zemljr. (sa navodnjavanjem i suho ratarenje), rudarstvo; blagodarei uglju, dosta razvijena ind. (metalna, tkst., iv. namirnica); izvoze stone i zemljr. proizvode. Polit. uprava: Savez autonomnih austral. pokrajina (N. J. Vels, Viktorija, Kvinslend, Juna A., Zap. A., S. Teritorija, Tasmanija); ima karakter vel.-brit. dominiona; generalni guverner, savezna skuptina i senat u izdvojenom optem saveznom srezu i gradu Kanberi, na jugu N. J.

Velsa; gl. gradovi pojedinih saveznih drava: Brizben, Sidnej, Melbern, Adelejd, Darvin, Pert pod protektoratom Saveza su bive nem. kolonije u Tihom Ok. -- Pronaena 1605., ostala dugo slabo poznata; prvi je oplovili hol. moreplovac Tasman (1642.) i engl. moreplovac Kuk (1770.); odmah zatim osn. po 1 koloniju i Engl. i Hol., ali ova poslednja morala na bekom kongresu da ustupi svoje posede Engl. U 1. pol. 19. v. Engl. podelila A. na 6 obl., koje prvo dobile autonomiju (1855.), a zatim obrazovale uniju (1901.), Australijanci, pogreno: Austral. Crnci, austral. uroenici (oko 100 000); pretstavljaju posebnu austral. rasu; odlikuju se vitkim i miiavim telom, sr. rastom, dugim a tankim udovima, dolihokefalnom lubanjom, veoma koatim obrvskim lucima, veoma irokim i niskim nosom, irokim i prognatskim licem, tamnomrkom bojom koe i crnom talasastom kosom; telo veoma kosmato; brada raste kao u Evropljana. Mnogobrojni jezici dele se u j. i s. grupu; veoma razvijen govor znacima i gestovima; kultura takoe nije jednostavna; bilo je doseljavanja stranih etnikih elemenata u 5 mahova. ive nomadski; kao stanovi slue im zakloni od vetra; mnoga plemena se uopte ne odevaju, a kod ostalih odea veoma oskudna; nakit veoma omiljen, i to vie kod m.; kosa se bojadie, po telu se prave ukrasni oiljci, nos se bui radi umetanja ukrasnih tapia ili kosti: hrane se lovom, skupljenim semenjem, korenjem i sl. Osobita oruja: bumerang, vumera, drveno koplje, buzdovani i titovi; gde nema Evropljana, ive na stupnju istog kamenog doba; dele se na plemena, a plemena na horde, totemistike grupe; porodica poligamna i patrijarhalna; uopte obiaj egzogamije; u rel. tek poeci verovanja u due. A. struja, deo j. polutarske s. u Tihom Ok. Australoidne rase Austroidne rase. 1874. AUSTRALIS florne oblasti. Australna svetlost polarna s. u j. polarnim krajevima. 1875. AUSTRIJA, savezna rpb. (83 857 km, 6,733 mil. st.) izmeu nem. i panonskog dela Sr. Evr. Poglavito plan. zemlja; na I obuhvata cele I. Alpe, a na Z samo njihov sev. deo (Salcburg, Tirol); si. delom obuhvata i nie zemljite oko Dunava (Gornja i Donja A., Beki basen), gde zauzima i manji, j. deo eke ume; na JI zahvata i zap. obod Panonskog basena (Burgenland), a na J Koruku i tajersku Podravinu. Na visokim Alpima ima snenika, a na visokom Tauernu pod Gros-Glok-nerom (3728 m) i manji lednik Pasterce. Za vreme ledenog doba Alpi bili jae pokriveni lednicima, zbog ega mnogi glacijalni tragovi u reljefu: valovske doline, morene, jez. klima umereno kontinentalna s uticajem visoke plan. Pripada slivu Dunava: na S su izvorita Ina, Salcaha i Ens koji se neposredno ulivaju u Dunav: na J izvorite i sr. tok Drave sa pritokama Zilicom, Melom, Krkom, Lavantom i Murom; na II izvorite Raba. Prema ovim prir. uslovima deo A. pripada visoko plan. (alpiske pae), vei deo nisko-plan. (ume) i niziskoj (zemljr.) privr. povrini umereno-kontinentalne klime: u tajerskoj niziji ima mrkog uglja, a u Alpima soli i gvozdene rude; veoma povoljni uslovi za el. energiju. Stan. austr. Nemci; u Korukoj, tajerskoj i Burgenlandu ima i Jsl.; po veri kat. Agrarna zemlja: na plan. racionalno stoarstvo i umarstvo, u niziji zemljr. (ita, e. repa, vinogradi) nedovoljni da podmire potrebe stan.; rudarstvo; ind. poglavito u Beu s okolinom i u tajerskoj (gvozdena, luksuzna roba); razvijena spoljna trg. Saobr. dobro razvijen. Uprava: savezna rpb. od 9 pokrajina: Burgenland, Koruka, G. A., D. A., Salcburg, tajerska, Tirol, Foralberg i Be. Gl. gradovi: Be (sredite rpb.), Grac, Linc, Celovec (Klagenfurt). Prosv. stanje visoko; poklanja se vel. panja nar. prosveivanju: ima mnogo srednjih i sr. strunih k., visokih stru. k., 2 visoke thn. k. (Be i Grac) i 3

univ. (Be, Grac, Insbruk). -- Naseljena prvo Keltima; njih za Avgustove vlade pokorili Rimljani i osnovali u tim obl. dve provincije: Norik i Panoniju; u doba vel. seobe napadali je i pljakali Vandali, Huni, Ostrogoti, i Langobardi, zatim je naselili Jsl. (u 6. v.), pa onda podelili Bavarci i Avari. U 7. v. jedan deo uao u sastav drave ekog kneza Sama, a krajem 8. v. Karlo Vel. potukao Bavarce i Avare i osnovao u tim krajevima I. Marku (803.), koja posle verdenskog ugovora (843.) pripala nem. vladarima. Nem. car Oton I pretvorio je u zasebnu markgrofiju (955.), a Oton II dao je Babenbergovcima, koji su njom upravljali skoro 3 v. (976.-1246.). Po njihovom izumiranju, pripala ekom kralju Pemislu II (1269.) od koga je oteo Rudolf I Habzburki (1278.) i dao na upravu sinu Albrehtu I Austr. (1291.-1308.). Dinastija Habzburgovaca proirila svoju vlast na Koruku (1335.), Tirol (1363.), delove Kranjske i Istre (1374.), Trst (1382.) i Foralberg (1363.-1521.), i vremenom podigla A. na stepen vel. sile. Najznatniji srednjev. vladar Maksimilijan I (1493.-1519.) prisajedinio Goricu, Idriju i Nizozemsku, a enidbenim vezama obezbedio svojim naslednicima jo i p., Kralj. dveju Sicilija, eku i Ma. sa Hrv.; njegov unuk Karl V (1519.-1556.) ustupio austr. zemlje bratu Ferdinandu I (1522.), koji posle mohake bitke nasledio kralj. krunu u ekoj, Ma. i Hrv., i osnovao austr. granu dinastije Habzburgovaca. U toku 16. v. F. naslednici (Maksimilijan II, Rudolf II, Matija I, Ferdinand II i III) morali da vode duge i teke ratove sa Tur., pokuavali da ugue reformaciju u svojim zemljama i Nem. i time izazvali 30-godinji rat (1618.1648.), u toku kojeg protivu njih ustale: Danska, ved., Hol. i Frc. Za vlade Leopolda I (1658.-1705.) A. obnovila borbe sa Frc. i Tur.; njih priveo kraju tek Karl VI (1711.1740.) koji dobio od frc. saveznika panjolaca Belg. i Milansku Vojvodinu, a od Turaka, poarevakim mirom (1718.), delove s. Bosne i Srbije, a beogradskim mirom (1739.) vratio im sve zemlje juno od Save i Dunava. Karlova erka Marija Terezija (1740.1780.) izgubila u ratovima sa Pruskom leziju, ali njen gubitak nadoknadila u prvoj podeli Polj. zauzimanjem Galicije (1772.) i prisajedinjenjem tur. oblasti Bukovine (1775.): posle neuspelog pokuaja Jozefa II (1780.-1790.) da izvede reforme, A. privremeno opala; zapleten u ratove sa revoluc. Frc. i Napoleonom I, Franc I (1792.1835.) odrekao se nem. carske krune (1806.) i ustupio Frc. Belgiju, s. It. i juni deo austr. naslednih zemalja; ali na bekom kongresu opet dobio s. It., Dalm. sa Dubrovnikom i pretsednitvo u novoosnovanoj Germ. konfederaciji. Zahvaljujui tim tekovinama i sposobnosti kancelara Klementa Meternika, A. igrala jednu od najvanijih uloga u polit. ist. Evr. sve do 1848., kad je optom pobunom pokorenih naroda dovedena na ivicu propasti. Franc Jozef I (1848.-1916.) ipak uspeo, pomou vojske rus. cara Nikole I, da ouva dr. jedinstvo i da zavede apsolutizam (Bahov sistem), ali u ratu sa Napoleonom III i Sardin. Kraljevinom izgubio Lombardsku Niziju (1859.), a u ratu sa Pruskom i Veneciju (1866.). Pritenjen Maarima i Hrvatima, ukinuo posle toga apsolutizam, pretvorio svoju dravu u dvojnu A.-U. monarhiju (1867.) i podelio je na 2 dela: Cislajtaniju, potinjenu Nemcima, i Translajtaniju, potinjenu Maarima; posle toga A. poela da tei irenju pa B. P. Pomagana od Nem. dobila prvo na berlinskom kongresu (1878.) B. i X., a zatim ih i anektirala (1908.). Poto to nije moglo da odvoji Jsl. od Srbije, ni da stia unutarnje trzavice, iskoristila vidovdanski atentat (1914,). napala na Srbiju i izazvala svet. rat; u toku rata Franc Jozef umro; njegov naslednik Karl I (1916.1918.) pokuao da sprei raspadanje A.-U. i pretvorio je manifestom (17./10. 1918.) u federativnu dravu, ali usled pobune eha, Jsl., Poljaka i Rumuna morao da abdicira (11-/11. 1918.). A.-U. se onda raspala na nac. drave, a nem. A. proglasila rpb. i sklopila

mir s Antantom u Sen-ermenu (19./9. 1919.). Posle svet. rata A. zahvatile partiske borbe, koje su dovele (1934.) do pobune socijalista (12./2.), promene ustava (30./3.) i ubistva kancelara Dolfusa (25./7.). Austriski graanski zakonik graanski zakonik. A. knjievnost nemaka knji. A. muzika nemaka muzika. A. umetnost, poela za rom. epohe, a prva svoja znaajna dela stvorila u gotskom stilu: katedralu sv. Stevana u Beu (14. v.) i rel. kompozicije M. Pahera (14. v.); najplodnija u doba baroka, kad su u Beu radili vel. arhitekti Fier d'Erlah (crk. sv. Karla. varcenbergova palata), Hildebrant (Belvedere) i Prandauer (man. Melk kod Bea). U 19. v. istaklo se nekoliko darovitijih slikara, na 1. mestu Valdmiler, portretist i slikar anra; meu modernim slikarima izdvaja se Klimt. Od 2. polovine 18. v., pa sve do pod kraj 19. v. a. u. vrila znatan uticaj na jsl. um., naroito slikare. koji su, sve do 1875., najvie uili u Veu. A.-srpska tajna konvencija. Sklopio je kn. Milan Obrenovi bez znanja srp. vlade s a. vladom 16.-28./6. 1881. i tim potpuno priao A., ogoren na Rus. zbog sanstefanskog ugovora. Srbija se obavezivala da nee trpeti antiaustr. agitaciju nac. karaktera i da nee sklapati nikakav nov polit. ugovor sa kojom tuom dravom bez znanja a. vlade, a A. primila obavezu da titi dinastiju Obrenovia, da prizna srp. kraljevinu i da pomae srp. irenje prema J, osim prema Novom Pazaru. Konvencija drana u tajnosti, ali u Srbiji ipak bila delimino poznata i nailazila na teku osudu; produena je 1888., i trajala do 1895. Austro-turski ugovor 1909. Ohrabrena Nem. i koristei nespremnost Rus., A.-U. osujetila sastanak evr. konferencije koju traila Srbija i uspela da pitanje aneksije likvidira posebnim sporazumom; posle kolebanja Tur. priznala aneksiju B. i X. ugovorom od 26./2. 1909.; od A. dobila ottetu od 52 miliona austr. kr., uklanjanje austr. garnizona iz Sandaka i neke sitnije ustupke. 1876. AUSTROAZIJATI Mon-khmer.

1877. AUSTROIDNE, australoidne rase, po obl. svog rasprostranjenja nazvane i austrotropske; grupa u koju spadaju austral. i indoaustral. rasa, koje ine prelaz od belih crnim rasama. 1878. AUSTRO-UGARSKA MONARHIJA Austrija. A.-u. nagodba, ugovor o dravopravnim odnosima izmeu Austr. i Ma. (vaio 1867.-1918.), prema kojem su te 2 zemlje imale svaka svoju samostalnost s izuzetkom zajednikih mst. vojske, spoljnih poslova i fin. 1879. AUT (engl.), u svima igrama loptom: 1) prostor izvan obeleene linije na igralitu. 2) potpun prelaz lopte preko gol-linije ili aut-linije, bilo po zemlji ili vazduhu; posle toga sleduje ubacivanje. A. sudije (engl.-sh.), pomonici vrhovnog sudije na futbolskim utakmicama, koji paze na faulove, aute i prekraje pravila koji se dogode u njihovoj blizini. Duni da zastavicom upozore vrhovnog sudiju na prestupe igraa. 1880. AUTARIJATE, vel. ilirsko pleme, stanovalo u krajevima oko g. Drine i Neretve, koje ostavili oko 300. g. pre Hr.. zbog najezde Kelta, i preselili se u Makedoniju, gde se sukobili sa peonskim kraljem Audoleonom i bili potueni; u imenu r. Tare ouvana, verovatno, uspomena na njih.

1881. AUTARH, autark (gr.), samovlasnik. Autarhija 1) stanje u kojem je neka linost, drutvo ili drava sama sebi dovoljna; po uenju kinika i stoika, za mudraca put ka srei. 2) privr. jedinica (drava, zadruga itd.) koja ne zavisi od tuih proizvoda, ve izrauje sve to je potrebno njoj i njenom stan. i lanovima (radna snaga, kapital, hrana, oruje, municija itd.). 3) privr.-polit. sistem, koji tei za to potpunijim podmirenjem domaih potreba sopstvenom proizvodnjom, ograniavajui uvoz (carinskom, valutarnom i deviznom politikom) samo na ono to se u zemlji nikako ne moe proizvesti. Za vreme privr. krize (posle 1930.) prevladala ekon. politikom veine zemalja, od kojih bi neke (SAD, SSSR, Engl. i Frc.), sa svojim kolonijama, mogle donekle da izvedu svoju privr. samodovoljnost; mada u stvarnosti vodi opadanju rentabiliteta pojedinih privr. grana, pa i nar. blagostanja, ipak se vetaki odrava usled sticaja raznih prilika. 1882. AUTENTIAN (gr.), pravi, nepatvoren. Autentino tumaenje, t. zakona u kojem se novim zak. objanjava znaenje sadrine zak. koji se tumai. Pravilo je da to t. moe dati samo ona vlast koja je donela zak. A. forma, oblik pravnog posla zakljuenog uz uee pravne vlasti, koja potvruje da je on pred njom sklopljen ( akt autentini). 1883. AUTIZAM (gr.), odlika izvesnog lica, koja se sastoji u povlaenju u sebe i u svet svojih snova i matanja; posledica preterane osetljivosti ili nedostatka duhovnog ivota i sposobnosti za izraavanje. Autistiko miljenje, nedisciplinovano, impulsivno i afektivno m., koje se kree iskljuivo oko linosti dotine osobe. 1884. AUTO- (gr.), u sloenicama: samo-.

1885. AUTOBIOGRAF (gr.), pisac memoara ili dela o svome ivotu. Autobiografija, memoari i opis ivota neke linosti koji je ona sama napisala; knji. rod tei od obine biografije, jer je tee postii objektivnost. U srp. knji. javljaju se u 18. v.; u poslednje vreme u opadanju: na njima radila prvenstveno svetena lica: Gerasim Zeli ( itije, 1823.), Kiril Cvjetkovi (1898.). Nikanor Gruji (1905.). Od a. knjievnika poznati su ivot i prikljuenija Dositeja Obradovia (1783.), i m. Joakima Vujia (1833 ), Milovana Vidakovia (1837.). Jov. Hadia (1866.), Jov. Subotia (1901.-1910.); najbolje su: Biljeke jednog pisca Sime Matavulja (1898.). A. dravnika nemamo; od starijih postoje: Save Tekelije (1876.-1879.), Steve Mihajlovia (1928.) i Jevrema Grujia (1922.-1923.): najvie objavio Vladan orevi, ali nije dao celinu; od novijih ouvani samo odlomci ili optiji pregledi uspomena Jovana Ristia, Nikole Paia i Vukaina Petrovia a Nikole Hristia jo nije objavljena. Od a. naunika postoji zanimljiv poetak Jovana Cvijia (1924.) i pouna biografija Mih. Pupina ( Sa panjaka do naunika). Od a. umetnika zanimljiv je Moj ivot Vlaha Bukovca i Uspomene I. Tkalca. Postoji i prilian broj uspomena iz rata, emigracije i okupacije, ali mahom fragmentarnog karaktera, a korisni su prilozi s uspomenama o lokalnim stvarima, kao prianja herc. kaluera J. Pamuine, P. okorila, N. Duia, ili svetovnjaka P. Kostia (o Prizrenu), K. Hristia (o Beogradu), M. . Milievia (o Kosmaju), T. Mandia (o Vojvodini) i sl. 1886. AUTOBUS, kola za zajedniki prevoz putnika, snabdevena eksplozivnim motorom, a u novije vreme parnim pogonom; ima modela konstruisanih s el. motorom, a ima ih i koji se kreu po inama ili el. putem, pomou trole.

1887. AUTOVAKCINA (gr.-lat.), vakcina spremljena od klica izolovanih iz tela bolesnika; slui za leenje istog bolesnika, kao i za imunizaciju protiv te vrste klica od kojih je bila nainjena a., vakcina. 1888. AUTOGAMIJA (gr.), samooploavanje, samoopraivanje; oploavanje polnih elemenata koji potiu od jednog jedinog roditelja (hermafroditne biljke i ivotinje); rea je pojava, jer kod hermafroditnih organizama m. i . polni elementi po pravilu ne sazrevaju u isto doba, protandrija, protoginija; kod jednoelinih bia se sastoji u spajanju 2 elina jedra, postala deobom 1 jedra, ili 2 jedinke, nastale deobom od jedne: opraivanje, oploavanje. 1889. AUTOGEN (gr.) 1) u flz. koji se sam poraa. 2) u geol. koji je postao na licu mesta (npr. stene); supr. alo(ti)gen. 1890. AUTO GOL (gr.-engl.), pravilan pogodak, kad igra protera loptu kroz sopstvena vrata. 1891. 1892. AUTOGONIJA (gr.). samostvaranje, samoraanje, prastvaranje, arhigonija. AUTOGRAM (gr.), svojeruan potpis.

1893. AUTOGRAF(gr.), originalan svojeruan potpis; orig. rukopis. Autografija, tiskanje rukopisa sa kamena ili sa metalne ploe, na kojima su izraeni litografskim tuem. 1894. AUTODAFE (p.), sveano objavljivanje i izvrenje smrtne kazne, obino spaljivanjem, koju je izricala inkvizicija nad jereticima; najvie ih bilo u 16. i 17. v., a naroito u p. za vlade Filipa II; poslednji put 1781. 1895. AUTODIDAKT (gr.) samouk.

1896. AUTOIR (gr.-frc.), sprava za letenje, tea od vazduha sa pokretnim krilima, sposobnim za samostalno obrtanje (autorotacije), kojim se odrava u potpunoj ravnotei u vazduhu i zbog toga ima najveu stabilnost oko ose okretanja; osobine: horiz. letenje, vertikalno sputanje, odravanje u vazduhu gotovo na 1 mestu, vel. sigurnost letenja i nezavisnost od zemljita u pogledu poletanja i sletanja. 1897. AUTOINTOKSIKACIJA (gr.-lat.), trovanje izazvano otrovnim produktima, nastalim u organizmu prilikom izmene materija (npr. uremija. koma dijabetina). Autoinfekcija, oboljenje, izazvano mnogobrojnim klicama na koi i sluzokoama; neke od njih su patogene; prodiru u organizam kad oslabi otpornost tela ili doe do povrede koe ili sluzokoe. 1898. AUTOKAR (gr.-frc.), otvoren autobus; moe da primi 40 i vie lica; slui za povremeni saobraaj (mahom za izlete i turizam). 1899. AUTOKEFALAN(gr.), samostalan; obino naziv prav. nac. crk. ili crk. velikodostojnika, nezavisnih od carigradskog ekumenskog patrijarha.

1900. AUTOKLAV (gr.-lat.) 1) zatvoren sud u kojem se sadrina zagreva pod pritiskom veim od atmosferskog. 2) u med. aparat za sterilizaciju materijala, lekova, stvari i instrumenata za hir. operacije; steriliu vrelom vodenom parom koja unitava sve klice. 1901. AUTOKRATIJA (gr.), samovlae; oblik dr. uprave, kad vladar ima neogranienu vlast. Autokrator samodrac. 1902. AUTOMAT (gr.) 1) sprava koja, pod odreenim uslovima i pomou kakvog mehanizma, sama vri odreeni rad. 2) sprava ili itava radnja (bife, kavana), u zasebnom lokalu, putem koje se prodaje izvesna, za to podesna roba; za tu vrstu radnje potrebna je dozvola vlasti, isto kao i kad bi se ona obavljala na redovan nain; ako se za njihovo pokretanje upotrebljavaju naroita ognjita, parne maine, motori i sl., ili ako mogu da budu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenih radnika i okolnog stan. (ugroavanjem sigurnosti, neugodnim mirisom, bukom i treskom), za njihovo podizanje se mora sprovesti ediktalni postupak; odredbe o njima sadri 134. Zak. o radnjama. Automatski, koji se vri sam od sebe, bez iije volje i miljenja. A. gnezdo, zatvara se samo im koko ue, tako da ne moe izii dok je neko ne pusti; slui za kontrolu nosivosti; obino je od drveta, u obliku sandueta, sa mehanizmom na izlazu. A. oruje je ono kod kojeg pritisak barutnih gasova otvara cevi zatvaraem, izvlaenjem i izbacivanjem prazne aure opaljenog metka, a oprugom vraa pokretne delove u prvobitni poloaj i uvodi novi metak u cev. A. pilot, ureaj koji upravlja aeroplanom u letu umesto pilota; moe sluiti kao pomo pilotu ili se regulisati na zemlji unapred za neki odreeni let, a moe se i sa zemlje upravljati pomou radio-talasa, telekomanda. A. pitolj, revolver, zamenio dosadanje obine rev.; nainjen na principu samopunjenja, sa malokalibrenim magacinima i znatno jaim dejstvom; kod nas zaveden sistem belg. a. p. Brauning. A. pozornica, poz. marioneta Herona Aleksandriskog (2. v. pre Hr.), uvenog fiziara, na kojoj su prvi put izvedeni, u minijaturi, ne samo mnogi thn.-scenski efekti (uvijen prospekt, vetaka munja, stilizovani morski talasi), ve je prvi put upotrebljena i zavesa u obliku vratanca, koja se mehaniki zatvaraju i otvaraju. A. prekida, iskljuuje sam el. kolo u raznim sluajevima kada bi mogle da nastupe tete, kao npr. u sluaju preoptereenja (odve vel. struje), prestanka struje, znatnog smanjenja napona itd. A. stabilnost, osobina aeroplana da se bez uea pilota automatski vraa u svoj prvobitni poloaj ravnotee, ako ga neka strana sila (npr. vetar) iz njega izbaci. A. telefonska centrala telefonska centrala. 1903. AUTOMOBIL (gr.-lat.), kola za prevoz ljudi, robe i dr. koja pokree el., parni ili eksplozivni motor. Na poetku razvoja a. iskoriavao parnu snagu. 1771. konstruisao je Kinjo (Frc.) kola sa 3 toka, nazvana fardije. Zatim Grifit (1821.), Hil 1814.) i Hankok (1831.) konstruisali parna kola. Razvoj a. prekinut pojavom lokomotive. Tek 1873. konstruisao Amade Bole novi model; novootkriveni eksplozivni motor (Panhard i Levasor, 1891.) istisnuo parnu mainu, a lakoom i vel. snagom uinio je da je automobilizam silno poeo napredovati. Danas rekord brzine u vonji na 1 km iznosi 493 km na sat. U Amer. ima preko 90 vel. fabrika. Ford sam izbacuje dnevno preko 7000 kola. U svetu ima oko 45 mil. a. Prvi a. uvezen u Srbiju 1903. A. se sastoji od asija, donjeg dela, i karoserije, g. dela. Motor lei na 2 uporedne osovine (kostur asija) i ima 4, 6, 8 ili 12 cilindara. Gorivo (benzin) se nalazi u automatskom karburatoru; paljenje se

vri ruicom ili pomou el. motora. Motor od tokova iskljuuje kvailo, a za menjanje brzine slui menjaka kutija (diferencijal). Zadnja osovina pokree tokove, a pravac odreuju prednji tokovi pomou volana. Osovine su spojene sa asijom oprugama (federima). Osrednji putniki a. troi oko 15 l benzina na 100 km; prosena Brzina na naim putevima oko 55 km. U trg. i javnoj slubi upotrebljavaju se: kamioneti (nosivost do 1500 kg), kamioni (do 7000 kg), traktori (za vel. terete), autogusenice (za neravno, blatnjavo i peano zemljite). Prevoz u masi vri se autobusima, autokarima, autorajima (koji idu po pruzi). Zbog vel. potronje goriva pokuava se da se benzin zameni biljnim uljem, benzolom, alkoholom,. naftom ili gasom iz drvenog uglja. El. a. pokree se el. strujom iz akumulatora vel. kapaciteta. Drugo reenje el. a. je trolejbus (autobus sa trolom). bez ina, a pomou trole crpi struju iz ica. Prvi oblik a., parni a., ima jo pristalica u Engl. i Amer. Plovni a., automobilski amci koji se pokreu eksplozivnim motorom s elisom u vodi. Automobilizam 1) sport i turizam praktikovan pomou a. 2) konstrukcija a. Automobilist, upravlja a.; onaj koji se bavi automobilizmom. Automobilska karta, naroito preraena geogr. karta sa vidno obeleenom mreom puteva za a. saobraaj. Postoje pregledne karte malih razmera i turistike vel. razmera. A. putovi obeleeni crvenom. a drumovi kojima zabranjeno prolaziti zelenom bojom. Razdaljina pojedinih mesta obeleena u km. Na karti istaknute stanice za snabdevanje, carinarnice i granine karaule. A. put, naroiti trkaki drumovi s okukama i usponima, da se na njima mogu svestrano ispitivati brzina, izdrljivost delova asija i motora. A. salon, izloba najnovijih modela a. i delova motora. Najpoznatiji u Amer., Londonu i Parizu; kod nas samo u Zagrebu, u okviru Zagr. zbora. A, trkalite, pista, pravilna kruna staza za prireivanje trka i rekordnih vonji. Karakteristika joj da posmatrai mogu pratiti tok utakmice. 1904. AUTONOMAI, polit. stranka u Dalm. u 2. polovini 19. v., koja se borila za autonomiju Dalm., a protiv prisajedinjenja Hrvatskoj. 1905. AUTONOMIJA (gr.), samostalnost, nezavisnost, samouprava; u flz. sposobnost ovekova duha da sam sebi propisuje zak. moralnog delanja i da ih se u svom voljnom ivotu pridrava (supr. heteronomija, delanje shodno zak. koji potiu od neke tue volje). A. volje, naelo u dananjem priv. pravu: pravilo da svoje priv.-pravne odnose stranke mogu slobodno urediti kako im je drago, ak i nasuprot zak. pravilima (dispozitivnog karaktera), ako se time ne dira u javni poredak (norme prinudnog prava) i moral. A. volje u meunarodnom privatnom pravu , naelo da stranke koje zakljuuju pravne poslove sa strancima ili sa dejstvom u nekoliko drava same biraju iji e zakon biti primljen. Sve drave doputaju ovu a., ali jedino dok ona ne vrea njihov ter. javni poredak. A. leta, u voj. vplov. vreme za koje aeroplan moe ostati u vazduhu bez ponovnog snabdevanja gorivom. A. muslimana u B. i X. Pokret za a. izazivala verska prozelitska politika sarajevskog rkat. nadbisk. J. tadlera, a konkretan povod dalo 1899. nasilno pokrtavanje jedne musl. devojke. Bos. vlada, mesto da utia stvar, poela progoniti musl. pokretae te akcije: smenila mostarskog muftiju A. F. Dabia kao gl. vou. Pokret posle toga dobio ire razmere: obuhvatio celu B. i X. i, uz verska, krenuo i polit. pitanja. Jedna deputacija sa Dabiem otila u Carigrad, da zainteresuje tur. vladu i sultana kao suverena B. i X. i vrhovnog halifa. Austr. potom zabranila povratak Dabiu u otadbinu. Borba zavrena tek poto tur. vlada priznala 1909. aneksiju i primila ottetu od beke vlade. Bos. musl. dobili (15./4. 1909.) svoju versku a., koju imaju uglavnom i

danas. A. Srba u Ugarskoj. Kad su Srbi 1690., pod patrijarhom Arsenijem III Crnojeviem, prebegli iz Tur. u Austr., car Leopold dao im 21./8. 1690. poseban akt kojim im obeao izvesne povlastice u njegovoj dravi. Srbi traili slobodu vere i crk. samoupravu, ali u taj mah jo ne i posebno podruje. Taj carev akt pretstavlja osnovu a. Srba pod habzburkom vlau; a. imala isto crk.-verski karakter. Pod uticajem grofa ora Brankovia Srbi posle poeli traiti svog vojvodu, zasebno podruje i svoju vlast crk. i svetovnu. Austr. dvor nije im dao vojvodu, nego podvojvodu Jovana Manastirliju. Protiv tih srp. povlastica bunilo se kat. svet., koje ilo za tim da Srbe prevede u uniju: osim njih bunili su se Maari, jer te povlastice nije odobrio prethodno njihov sabor. Zbog toga ceo 18. v. proao u borbama za te povlastice. Kad god je trebalo srp. fiz. snage za borbe, vladari ponavljali te povlastice; im bi opasnost prestajala. gledali da ih ogranie. Na temivarskom saboru, 1790., vodila se meu samim Srbima borba da se te povlastice saobraze ma. zakonima, kako bi se jednom uinio kraj borbi, ali pobedila radikalna struja, koja traila odvojeno podruje i odranje privilegija. Dvor 1791. dao Srbima posebnu Ilirsku dvorsku kancelariju, ali je ve idue godine ukinuo po traenju Maara. Na majskom saboru u Karlovcima 1848. Srbi proglasili Vojvodinu (podruje Bake, Banata, Srema i Baranje), izabrali za vojvodu puk. Stevana upljikca, i proglasili patrijariju sa karlovakim mitropolitom Josifom Rajaiem na elu. Car Franja Josif potvrdio te zakljuke 3./12. 1848., ali ih naskoro austr. vlasti poele izigravati. Ve 1849. Vojvodina bila gotovo prazna re, a posle austr. poraza u It. 1859., car je, da ublai ma. opoziciju, ukinuo i naziv Vojvodine. 1860. Posle a.-u. nagodbe 1887., Srbima u Ug., posebnim zak. iz 1868., priznat nac. karakter crkve i zadrana titula patrijarha. A. Srba ostala isto crk.; Srbi mogli da upravljaju sa crk., fondovima i k. ogranienog broja. God. 1912. najvei deo i tih povlastica ukinut. Autonoman, samostalan. A. ivani (vegetativni) sistem, skup centrifugalnih ivanih vlakana (simpatinih ili parasimpatinih) koja raznim putevima (preko zasebnih simpatinih ivaca ili preko ivaca glave i kime) doseu do glatkih miia i lezda, prolazei uvek prethodno kroz specijalne nervne ganglije; simpatini ivani sistem. A. pravo. skup pravnih pravila, koja nije izdala dr. vlast ve samoupravna tela,; obavezno dok se kree u granicama autonomije. U Jugosl. danas u a. p. ulaze ban. uredbe, generalne op. naredbe, propisi Sredinog ureda za osiguranje radnika, crk. propisi (naroito ukoliko se tiu branog prava brani pravilnik) i propisi pojedinih komora. A. p. ni u kom sluaju ne sme se protiviti dr. zakonu ni dr. uredbama sa zak. snagom. A. carine carine. 1906. 1907. AUTOOKSIDACIJA oksidacija. AUTOPLASTIKA (gr.) transplantacija.

1908. AUTOPORTRET (gr.-frc.), slika na kojoj um. naslikao sama sebe; javio se u vreme it. renesanse, zajedno sa buenjem moderne individualistike kulture. uveni a. Rafaela, Ticijana i Tintoreta. Najvie a. izradio Rembrant. U modernom jsl. slikarstvu izgleda da je prvi a. uljanim bojama izradila Katarina Ivanovi (1836.). 1909. AUTOPSIJA(gr.), oiglednost, samogledanje; pregled i paranje lea da se utvrdi uzrok smrti; sastoji se u spoljnjem pregledu i u otvaranju duplji tela. Vri se u klinike i sudsko-med. svrhe.

1910. AUTOR (lat.), pisac, uopte tvorac kakvog knji. ili um. dela. Autorsko pravo, je pravo a. da moralno i ekon. iskoriuje svoj knji. ili um. proizvod. Ovo pravo pripada a. za ivota i njegovim naslednicima jo za 50 god. od njegove smrti. Kod nas a. p. obezbeeno zak. od 26./12. 1929. i bernskom konvencijom o zatiti knji. i um. dela, koju naa drava registrovala zak. od 22./3. 1932. Vesti nisu u naelu zatiene a. p., ali ne smeju se objavljivati i pretampavati tue vesti dok ne proe 24 asa i ako se ne oznai poreklo vesti. 1911. AUTORIZOVATI (frc.), ovlastiti.

1912. AUTORITET (lat.), ugled, uticaj; zakonita, priznata vlast. ovek od a. onaj koji u svojoj struci dostigao vel. ugled i potovanje. Autoritativan, koji se zasniva na a. 1913. AUTO SAKRAMENTAL, rel. drama; prvu napisao port. pisac Gil Visente (1502. Auto da fejra); za razliku od ukoenih moraliteta, a. s. puna satire i humora. 1914. AUTOSEROTERAPIJA (gr.-lat.), leenje sopstvenim krvnim serumom. Uzima se bolesnikova krv na sterilan nain, izdvoji se bistar serum i ubrizgava istom bolesniku u cilju leenja nekih plunih i konih bolesti. U proirenom znaenju: i leenje sopstvenom pleuralnom tenou. 1915. AUTOSKOPIJA (gr.) samoposmatranje.

1916. AUTOSUGESTIJA (gr.-lat.), sugerisanje samog sebe ( sugestija); psihoterapeutski metod pomou a. sastoji se u tom to treba pri jakoj koncentrisanosti veoma ivo zamisliti kao postignuto ono to se eli. Osoba koja boluje od agorafobije zamilja u pojedinostima kako bez straha prelazi sama preko izvesnog trga. Zbog opasnosti od autohipnoze a. se sme primeniti samo obazrivo i pod kontrolom lekara iskusna u psihoterapiji. 1917. AUTOTOMIJA (gr.), sposobnost nekih ivotinjskih vrsta da odreene delove tela otkidaju pod uticajem naroitih nadraaja, osobito u sluajevima spasavanja od neprijatelja (npr. otkidanje repa guterova). Odbaeni delovi otkidaju se na odreenim mestima. Kod biljaka se takoe izvesni delovi odbacuju: lie listopadnih drveta, u jesen, grane mnogih drveta, plodovi, itd. Pre njihova odvajanja postaju na odreenim mestima naroita tkiva za odvajanje. 1918. AUTOTRANSPLANTACIJA transplantacija.

1919. AUTOTROFNE BILjKE (gr.), koje su zelene (imaju hloroplaste) i stoga sposobne da se hrane anorg. materijama i da iz njih vre sintezu org. materija. I neke vrste bakterija (sumporne, gvoevite, metanske, nitritne, nitratne i dr.), mada nemaju hlorofila, sposobne su da se hrane autotrofno: oksidacijom izvesnih anorg. jedinjenja dobivaju potrebnu energiju (koja inae zelenim biljkama dolazi od Sunca) za razlaganje ugljen-dioksida i sintezu org. materija ( hemosinteza). 1920. AUTOFONIJA (gr.), neprijatno i udno oseanje da na sopstveni govor ujemo i oseamo kako grmi i treti u uhu. Javlja se kada Eustahijev kanal stalno stoji otvoren usled patolokih promena na njegovom tkivu.

1921. krvi.

AUTOHEMOTERAPIJA (gr.), leenje bolesnika ubrizgavanjem sopstvene

1922. AUTOHTON (gr.), koji potie iz zemlje u kojoj ivi, koji nije doseljen, koji je starosedelac, uroenik. 1923. AUTOCISTERNE (gr.-lat.), spec. auto za prevoz raznih tenosti: benzina, ulja, nafte i vode za polivanje ulica. 1924. AUTSAJDER (engl.), konj koji nema izgleda na pobedu i na kojeg se zbog toga malo klade; u dr. sportovima ekipa ili ovek koji nema izgleda na pobedu. 1925. AUT CAESAR,AUT NIHIL (lat.: ili Cezar ili nita), rei se pripisuju Cezaru Boriji, a mogu da poslue kao geslo svim ambicioznim ljudima. 1926. AFAZIJA (gr.), oduzetost govora, nesposobnost izgovaranja nekih rei; motorina a., poremeaj sposobnosti reima iskazivati pojmove iako govorni organi nisu oduzeti; senzorna a,. poremeaj sposobnosti razumevanja govora: bolesnik uje govor. na jeziku poznatom mu do bolesti, ali ga ne razume. Kod gr. skeptika a. uzdravanje od svakog suenja, jer su uili da saznanje istine nije moguno. 1927. 1928. AFANASIJEV Boris V. Gljebov Igor. AFAR Danakid.

1929. AFGANISTAN, nezavisna drava (731 000 km) na si. kraju Iranske Nizije u j. Az. U s. delu venci iranskog plan. luka (preko 3500 m, Hinduku 7750 m); prema S padaju strmo u g. tok r. Amu, a prema J. se postepeno sputaju u zatvorenu visoku potolinu Sepstana. Klima tropska, ali pa plan. luku zbog visine hladnija, i zbog monsuna vlanija; u zatvorenim potolinama na S i J sua (stepe i pustinje). Ovde hidrogr. vor: na I prema Indu tee Kabul, na J u stepska jez. (Hamun Hilmend, God i Sireh), pored manjih r. Hilmend, a na S ka Turkestanskoj Niziji pritoke r. Amu, Murgab i dr. Oko 10 mil. stan.: Afgani, Mongoli, Persijanci; po veri sunitski musl. Zemljr. (ito, oriz, pamuk, palme), stoarstvo. U sferi engl. privr. uticaja; inae za strance zatvorena i izolovana obl.; teko prohodna; karavanski saobr. Dravom suvereno upravlja kralj. Prestonica Kabul; vei gr. Kandahar i Herat. Drava priznavala tuu vlast do 1747., kada je oslobodio Ahmet-ah, osn. dinastije Abdalida. U toku celog 19. v. potpadao as pod uticaj Rus, as pod uticaj Engl., koje zbog toga zbacivale i dovodile na presto razne vladare. Poetkom 20. v. vladar Aman-Ulah pokuao, posle svog putovonja po Evr., da uvede reforme (1928.). ali zbog toga zbaen. Njegov naslednik Nadir-han, koji vlada od 1929., ukinuo sve reforme i zadrao samo optu vojnu obavezu. Afganistanci, Afgani ili Patu, iranski narod u A., Pendabu i Beludistanu, uglavnom na visoravni izmeu Herata i Sulimanskih Pl., oko 4 mil., sunitski musl. Dele se na mnoga plemena i bratstva. Gl. zanimanje stoarstvo, U mnogom primili iransku (pers.) kulturu. U A. gospodarei sloj stan. Afganski jezik (patu), ini prelaz od pers. ka hindustanskom (urdu), ali je sauvao svoj starinski, njemu svojstveni karakter. Pie se ar. slovima. A. knjievnost, poela u 16. v. pod jakim uticajem pers, a Hulah-han (1613.-1691.), kn. plemena Hatak, koji je pevao u sufiskom (mistinom) duhu, uiva i danas vel. popularnost. Uopte, poezija

prevlauje u a. k.; od proznih dela najpoznatija ist. Afgana od Afzal-hana iz 18. v. Na glas izila i a. nar. poezija, obilna i vana. 1930. AFEKAT (lat.), duevno stanje (gnev, mrnja, strah, tuga itd.) koje utie na nae telesne i duevne radnje kao to su miljenje, mata itd.; uticaj moe biti dvojak: a. ili pojaavaju nae radnje ili ih usporavaju i prema tome se dele na stenine i astenine. Afektivan, koji se izvodi pod uticajem a.; nem. filozof Hajnrih Majer razlikuje a. miljenje u estetici, etici i rel. od kognitivnog m. u nauci; prvo se. sastoji od iskaza o nekom idealnom, tj. samo zamiljenom, svetu, a drugo od iskaza o realnom svetu. Afekcija, proizvoenje promene duevnog stanja; odanost. Afekciona cena, koja se odreuje ne prema prometnoj vrednosti stvari, nego prema psih. vezi izmeu stvari i njenog sopstvenika. 1931. AFEKTACIJA (lat.), neprirodno ponaanje, izvetaenost u izrazima i dranju. Afektirati, izvetaeno govoriti i ponaati se. 1932. AFER 1) Domicije, rim. besednik iz 1. v.; Kvintilijanov uitelj. 2) Publije Terencije (190.-159.pre Hr.), Kartaginjanin, rim. komediograf, stradao u brodolomu pri povratku iz Gr. kuda iao radi knji. studija; najbolja dela: Formin, Evnuh i Starac koji sam sebe mui. 1933. AFERA (frc.), prilika, sluaj, preduzee, parnica, spor, nepoten posao. Afera, ovek umean u neku a. 1934. AFEREZA (gr.), izostavljanje samoglasnika ili celog sloga na poetku rei (npr. Toza, Sida, Saveta). 1935. AFERIM (tur.), zdravo!

1936. AFIDAVIT (lat.), izjava kojom strani posednik hartija od vrednosti potvruje pred vlastima izvesne injenice u cilju osloboenja od taksa; poreklom je iz Engl., gde je skopan s pismenom zakletvom i gde se primenjuje i u pom. trg. pravu. 1937. AFIDE vai.

1938. AFILIJACIJA (lat.), pristupanje nekom drutvu; u trg.: preduzee u vezi sa nekim drugim; u pravu adopcija. 1939. AFINACIJA. izdvajanje, dobivanje plemenitih metala u istom stanju iz rastvora.

1940. AFINITET (lat.), srodnost, slinost; svojta, srodstvo, koje nastaje enidbom ili udajom sa rodbinom enika ili neveste (u bliskim stepenima pretstavlja branu smetnju): u Kantovoj flz. oznauje objektivni osnov mogunosti asocijacije onog to je razlino; u hem. sila kojom se razni elementi u podesnim prilikama dre u zajednici, obrazujui hem. jedinjenja; u vinogradarstvu a. loze: srodnost plemke i podloge vinove loze u pogledu sraavanja. 1941. AFION opijum, mak.

1942. AFIRMACIJA (lat.), tvrenje, potvrivanje (supr. negacija). Afirmativan, potvrdan (supr. negativan, odrean); u tom smislu logika deli sudove po njihovom kvalitetu na a. i negativne. 1943. AFIA (frc.), objava istaknuta na javnom mestu. Afiirati, objaviti neto naroitim oglasom, objavama, plakatima. 1944. APHONIA HYSTERICA, potpuna muklost u teim sluajevima, ili govor bez ikakva tona i glasa u lakim, dok kaalj, smeh i pla imaju normalnu zvunost. Javlja se iznenada, preteno kod lica sklonih histeriji. 1945. AFORIZAM (gr.), kratka zbijena reenica u kojoj na stilski lep i izrazit nain izraena misao o nekoj pojavi u ivotu. Zna joj se autor, i po tom se razlikuje od poslovice koja je anonimna. 1946. AFRANIJE 1) Lucije, rim. pisac komedija iz 2. v. pre Hr. 2) Nepos, rim. vojvoda pz 1. v. pre Hr.; pomagao Pompeja u borbi sa Cezarem. 1947. AFRIK, materijal od palminih vlakana za punjenje dueka i slino.

1948. AFRIKA, kontinent, j. deo st. sveta, 30 mil. km2 3. kontinent po veliini. Sa svih strana opkoljena morem: Sred. M.. Atlanski i Indiski Ok. i Crveno M. Krajnje take: 37 20' s. . i 34 49' j. ., 14 43' z. d. i 51 24' i. d. Najvie primaknuta Evr. kod Gibraltarskog Moreuza, a s Az. srasla, ali prvobitna zemljouzina prokopana (Suecki kanal). Obale slabo razvijene i nema dobrih pristanita: jedino vee o. Madagaskar. U geol. pogledu zemljite veinom sastavljeno od st. stena (granita, gnajsa i kriljaca). Izuzimajui mlae nabrane Atlaske Pl. na S, reljef ostale A. karakterie se prostranim visoravnima, basenima i kotlinama. Du rasednih linija vulkani, ije kupe u i. A. idu do visina od 5000-6000 m. I. i j. deo A. vii, a prema 3 i S se zemljite sputa postepenije i stupnjevito. Najvei deo A. u tropskoj zoni, sa sr. god. tmpt. iznad 20, manji delovi (s. i j. A.) u suptropskim zonama. Najvee koliine taloga, 2000-11 000 mm, u ekvatorijalnom pojasu, dok su pustinje u suptropskim zonama gotovo bez taloga. U prim. Ginejskog Zal. tropske praume, na koje se naslanjaju savane ogromnih povrina. U suptropskim pojasima stepe i prostrane pustinje (Sahara, Namib), u kojem jedino oaze plodne i naseljene. Sev. prim. ima mediter. klimu i vegetaciju. U praumama ive vel. ivotinje (slon, majmuni, krokodili, mnogobrojne ptice i opasni insekti), u savanama i stepama vel. i hitri travojedi i zverovi (antilopa, irafa, lav, tigar, panter itd.), a od ptica noj. Rudama osobito bogate sr. i j. A.: zlato, dijamanti, kalaj, bakar, ugalj. Vel. privr. raznovrsnost: u obl. prauma iskoriuju se skupocene vrste drveta, a preko cele godine stabla daju plodove za hranu (ipak tu retko stan.); u obl. savana i stepa razne vrste ita (osobito prosa), pa kukuruz, batate, banane, uljane palme i dr.; u suhim obl. (u kojima nema cece-muve) stoarstvo (goveda, ovce, koze, kamile, konji). Kamila ima i ogroman saobr. znaaj; zasada samo ona podesna za odravanje saobr. kroz pustinje. Zbog vel. smetnja (nerazvijene obale, vodopadi na r., praume i pustinje), saobr. slabo razvijen, pa se roba u mnogim krajevima i sada prenosi karavanima ili ljudskom snagom. U 19. v. poelo se sa gradnjom eleznica, ije graenje lepo napreduje u j. A.; Egipat i Liberija pod jakim stranim uticajima, sve ostalo u posedu evr. kolonijalnih sila; stanovnitvo (135 mil.) veoma nejednako rasporeeno i razliito po poreklu, rasi, jeziku i

kulturi. Glavni Crnci, koji dre sr. i i. deo j. A., a po jeziku se dele na Sudanske i na Bantu C. Meu C. u sr. A. (u ekvatorijalnom pojasu), razna pigmejska plemena, a u zap. polovini j. A. Bumani i Hotentoti, slini Pigmejima. I. i s. A. dre hamitski i semitski narodi. Gl. ham. narodi i. A. su Somali i Gale, Tuaregi u Sahari, a Kabili u s. A. Gl. semitski narodi Etiopljani i razna ar. plemena, svi poreklom s pol. Arabije. Stan. Madagaskara (Hova) poreklom iz Indonezije. U novije vreme ima svuda Evropljana. U Eg. i u j. A. ima naseljenih i Jsl. Crnci se dre svojih nar. rel. (fetiizam, animizam), hri. su Etiopljani i Kopti, te doseljeni Evropljani, a musl. Arapi i hamitski narodi. Po kulturi, Bumani i pigmejski narodi su primit. skupljai i lovci, stan. od j. A. pa do Sudana karakterie motika zemljr. (ponegde i itarstvo n stoarstvo); hamitski narodi u i. A. i narodi po Sahari nomadski stoari. Posebna kult. obl. Sudan koji se deli na 2 dela: u suhim stepama razvijen zan. rad, u vlanim motika zemljr. Afrikander, belac roen u j. Afr.; u uem smislu Buri, potomci hol. doseljenika. Afrikansko govee, poreklom iz sr. A., bez rogova, nepravilnog sastava, boje crvene ili mrke sa belim pegama; u postojbini mlekulja. A. sakagija (Lymphangioitis epizootica), bolest konja, koju prouzrokuje gljivica Cryptococcus farciminosus. Dobila ime po tom to znaci lie na one kod kone s. Obino na zadnjim nogama, koje oteknu, pojavljuju se ranice, irii du limfnih sudova iz kojih curi ukasta tenost. Dugotrajna ali izleiva bolest. 1949. AFRIKATA (lat.), sloen suglasnik, iz 1. eksplozivnog i 2. spirantskog dela (npr. c = ts, = t, d = d. 1950. AFRODIZIJAKA (gr.), sredstva koja drae i izazivaju polni nagon.

1951. AFRODITA, gr. boginja lepote i polne ljubavi, erka Zevsa i Dione, a po nekima roena iz morske pene na o. Kipru. Sigurno istonjakog porekla ( Astarta kod Semita), personifikacija prirodne stvaralake snage. Najlepa i najumiljatija izmeu svih boginja, ijoj se arobnoj moi niko ne moe odupreti, da i same zveri uz nju postaju kao jagnje. I sama udela za ljubavlju, zbog ega stupala u vezu sa bogovima ili uglednim mukarcima, a mu joj bio Ares ili Hefest, hromi i runi bog vatre (njeni i Aresovi sinovi Eros i Anteros, Fobos i Deimos). Dala povod trojanskom ratu, jer pomogla Parisu da otme lepu Jelenu. Nju obino prate njene slukinje (hore i harite), koje je oblae, zatim bog ljubavi Eros, Potos (enja) i Himeros (udnja), a uz njih Himen bog svadbenog veselja. Kod Rimljana s njom identina Venera. 1952. AFTE (gr.), oboljenje sluzokoe usta i jezika. Znaci: crvene pege, zatim sitni plikovi koji se zagnoje i razranjave; prouzrokuju jake bolove, oteano vakanje; ranice traju nekoliko dana, same se zalee. Leenje: ispiranje i mazanje dezinfekcionim sredstvima. 1953. AFUZ-ALI, carigradsko groe, bejrutska urma, odlina bela stona sorta; mnogo se gaji u M. Az., Bug. i Frc.; iz Frc. doneta u Jugosl.; veoma otporna protiv trulei i odijuma; koica bobice vrsta i debela; kad sazri ilibarno ute boje. 1954. AFHEL (gr.), najudaljeniji poloaj planete ili komete od Sunca.

1955. AFAR, tur. pleme koje se doselilo u Pers.; iz ovog plemena Nadir-ah, oslobodilac Pers. od Afganaca (1736.).

1956.

AH, podzemna otoka Dunava prema Bodenskom Jez.

1957. AHAV, izrailjski kralj (917.-897. pre Hr.); ubio Nabota da bi se doepao njegova vinograda; poginuo pri opsadi Ramota u Galadi. 1958. AHAGAR, prostrana visoravan u sr. Sahari; izdie se do visine od 2 500 m; na njoj mnoge vulkanske kupe; prema S se sputa stupnjevito. Na sve strane s A. polaze mnogi uadi, oko kojih su ogromne povrine pod dunama. 1959. AHAZ, judejski kralj (740.-724. pre Hr.); surov i bezboan; predao Asircima blago jerusal. hrama. 1960. AHAJA, obl. u najsevernijem delu Peloponeza (Moreje) u Gr. Gajenje maslina i vinogradarstvo (spremanje suhog groa korinta). Gl. mesto Patras, na Patraskom Zal. (Jonsko M.), jedno od najveih gr. pristanita za parobrodske veze sa Z. Rimljani nazivali A. celu st. Gr. Ahajski savez, savez vie gr. drava u 3. i 2. v. pre Hr. Ahajci 1) Grci kod Omira. 2) grupa gr. plemena koja su se doselila u Gr. krajem 12. v. pre Hr. i osn. u njoj svoje prve drave. Veruje se da su oko 2500. pre Hr. doli iz j. Rus. u sr. Evr. 3) stanovnitvo gr. obl. A. u ant. doba. 1961. AHAR (tur.), tala, konjunica.

1962. AHARNjANI, Aristofanova komedija u kojoj se ismevaju Atinjani koji su za rat protivu Sparte. 1963. AHASVER, Veni id, Veiti Juda, po hri. legendi obuar koji nije dozvolio Isusu da se, u prolazu na Golgotu, odmori pred njegovom kuom, zbog ega osuen da luta do stranog suda; omiljen knji. motiv skoro kod svih naroda. 1964. AHAT 1) najbolji drug Enejin. 2) mineral (prozvan po st. imenu jedne r. u Siciliji) dioksid silicijuma, SiO_2, sastavljen od raznobojnih, naizmenino poreanih traka od kalcedona i kvarca; postaje u upljinama stena; ukrasni kamen. Kod nas ga ima u Lepoglavi. 1965. 1966. AHEJ, po gr. mitol. Helenov sestri i Jonov brat; predak Ahajaca. AHELOJ 1) r. u st. Epiru (danas Aspropotamos).

1967. AHEMEN, osn. dinastije Ahemenida, koja vladala Pers. (688.-330. pre Hr.), unitio je Aleksandar V. 1968. AHEN (Aachen), grad u Nem., blizu belg. granice (170 000 st.); leilite i ind. (tkst., metalurg. i staklarska); vis. thn. k., muzeji, biblt.; prestonica Karla Vel. Ahenski kongres, odran 1818.; na njemu uestvovali rus. i austr. car, pruski kralj i pretstavnici Engl. i Frc. Odluio da se saveznika vojska povue iz Frc. i da se nastavi politika u duhu sv. alijanse. A. mir 1) prvi (1688.). zakljuen izmeu Frc. i njenih protivnika: Engl., Hol. i ved. 2) drugi (1748.), zakljuen izmeu Engl., Hol., Austr. i Sardinije sa jedne i Frc., p. i Pruske sa druge strane. Svim dravama ostale iste granice koje imale i pre rata za austr. naslee.

1969. AHENBAH 1) Andreas (1815.-1910.), nem. slikar, najistaknutiji pretstavnik diseldorfske kole; radio pejzae. 2) Osvald (1827.-1905.), brat A., takoe slikar; najvie slikao it. gradove i slike iz nar. ivota. 1970. AHENVAL Gotfrid (1719.-1772.), nem. tvorac univ. statistike, nazvan ocem statistike. 1971. AHENIJA (achaenium), suhi plod koji ne puca ve opada ceo, a sagraen od 2 ili vie karpela meusobno sraslih; veinom jednosemeni plod (suncokret, jasen, brest), ree viesemen (lipa, palme). Perikarp veinom vrst i po pravilu nije srastao sa semenjaom. Na a. este akcesorije ( plod) u vidu krilatih izrataja (jasen, draa, brest) na perikarpu; ili ostaju delovi cvetnog omotaa (konasta aica kod maslaka kao aparat za letenje ploda), zatitni listi (kod graba) itd. Specijalni sluaj a. kod trava: perikarp srastao sa semenkom (takva a. naziva se krupa - caryopsis). A. kod hrasta zove se ir (glans). 1972. AHERON, po gr. mitol. r. u donjem svetu; preko nje niko nije mogao prei dvaput. 1973. AHIL, sin morske nimfe Tete i mirmidonskog kralja Peleja, najvei gr. junak iz trojanskog rata; odmah po roenju majka ga spustila u reku Stiks, usled ega mogao da bude ranjen samo u petu za koju ga majka drala; vaspitali ga Feniks i kentuar Hiron. Pod Trojom odnosio pobedu za pobedom sve dok ga Agamemnon nije uvredio otmicom robinje Brizejide. Posle toga se povukao u svoj ator i iziao tek kad mu trojanski junak Hektor ubio druga Patrokla. Zatim ubio Hektora, ali i sam ubrzo poginuo od Parisove strele, pogoen u petu. Otuda izreka A. peta za najslabije, najosetljivije mesto ili slabu stranu nekog oveka. A. tetiva pripaja miie lista za petnu kost. Ahilejida, epski spev rim. pesnika Stacija, opeva A. ivot pre Troje. 1974. AHILEJ, rim. vojskovo i imperator (292.-298.), potuen i zarobljen od Dioklecijana, koji ga bacio lavovima. 1975. AHILEJA (Achillea, fam. Compositae), biljni rod s preko 100 vrsta u umerenim zonama st. sveta: preteno ia viim plan. i u mediter. obl.; u S. Amer. postoji samo 1 vrsta; kod nas poznata hajduka trava ili hajduica (A. millefolium). 1976. AHILIJA (gr.), nedostatak eludanog soka, sone kiseline i pepsina u njemu; prati izvesna oboljenja eluca: rak, katar eluca i dr. Varenje hrane poremeeno, postoje izvesne tegobe, kojiput i prolivi. 1977. AHMADIJA, reformistika sekta islama; osn. 1880. god. Mirza Gulam Ahmad (Ahmed) iz Kadijana u Pendabu. 1978. AHMATOVA Ana ( 1895.), rus. pesnikinja; snaan i originalan lirski talenat, u tradicijama rus. klasine poezije; stvorila tzv. ahmatovski stil, koji se osea i u pesmama Des. Maksimovi i Milice Kosti; gl. dela: zbirke Brojanice, Belo jato, Podoronik, Anno domini. 1979. AHMED, ime tur. sultana: 1) A. I (1603.-1617.), ratovao sa Polj. i Austr. zbog Erdelja. 2) A. II (1691.-1695.), nasledio i ponovio ratove s Austr., Polj. i Ven., ali nije

doekao njihov kraj; pod njegovom vladom seoba Srba u Austr. 3) A III (1703.-1730.), ratovao sa Petrom Vel., Austrijancima (poarevaki mir) i Persijancima; zbacili ga janiari. 1980. AHMED 1) Vefik paa (1819.-1890.), tur. diplomat, leksikograf, istoriar, skuplja poslovica i prevodilac Molijera. 2) Midhat (1845.-1913.), plodan i mnogostran tur. pisac, ali bez um. i naune vrednosti 3) Haim ( 1933.), moderni tur. pesnik, pristalica naela l'art pour l'art. 4) Hikmet (1868.-1928.), tur. pisac novela. 5) avki (1868.-1932.), najpoznatiji moderni ar. (eg.) pesnik, pod jakim uticajem frc. poezije. 1981. AHMEDABAD, varo (274 000 st.) u prov. Bombaju u Indi i. u blizini pol. Katijavara; razvijena ind. svile i pamuka. 1982. AHMED ZOGU Zogu I.

1983. AHMEDI, tur. pesnik, napisao 1. tur. hroniku u stihovima pod naslovom Iskandername, tj. knj. o Aleksandru Vel. (zavrena 1390.), u kojoj se pominje bitka na Kosovu. 1984. AHMED-PAA Hercegovi (1456.-1518.), Stevan, najmlai sin hercega Stepana, koji se po oevoj smrti, zbog borbe s braom, poturio. Postao zet sultana Bajazita P, bio vel. vezir, sa prekidima, 1496.-1515. Imao znatan uticaj na Porti. 1985. AHMIMSKI, st. dijalekt koptskog jezika.

1986. AHO Juhani (pravo ime Joh Brofelt, 1861.-1921.), najvei finski prozni pisac; njegovi naturalistiki romani imaju mnogo poezije. U romanu Rapi naslikao borbu hri. sa pagancima. Najdublji ist. roman: Prolee i kasna zima. Ostala dela: eleznica, Posednik Helman, Usamljenik; : Sud. A. CHR., ante Christum (natum), lat.: pre Hrista. 1987. AHRIMAN, u pers. rel. naelo zla, protivnik Ahuramazde; gospodar zlih duhova, iri bolest i smrt. 1988. AHROMAT (gr.), objektiv sloen od ahromatskih soiva: sastoji se iz kombinacije sabirnih i rasipnih soiva. Odlian objektiv za snimanje predela. Ahromatin elino jedro. Ahromatian, bezbojan. A. soiva aberacija hromatska. Ahromatozis, nedostatak pigmenta koe. 1989. AHTAL ( 710), ar. pesnik iz vremena Omejada.

1990. AHURA-MAZDA, u pers. rel. naelo dobra i najvie poznanje boanstva, uitelj ljudi, tvorac sveta, brani od neistih sila ( Ormuzd). 1991. ACETABULARIJA (Acetabularia mediterranea, fam. Dasycladaceae), morska alga nalik na peurku sa eirom. ivi u Sred. M., utvrena na stenama, stvara podvodne livade ( sl.).

1992. ACETATI (lat.), soli siretne kiseline. Acetatsvila, vetaka svila; izrauje se od celuloze i anhidrida siretne kiseline; po sastavu acetil-celuloza; odlikuje se veom vrstinom i elasticitetom od viskoze-svile i skuplja je od nje. 1993. ACETILEN, nezasien ugljovodonik (SH), gas koji se dobiva dejstvom vode na kalcijum-karbid. Upotrebljava se za osvetljenje; sagorevan sa kiseonikom slui za autogeno zavarivanje metala; nepotpunim sagorevanjem daje a koja se upotrebljava kao crna boja. Pomean sa vazduhom eksplodira kad se upali 1994. ACETIL-SALICILNA KISELINA aspirin.

1995. ACETON, dimetilketon (SN SO SN), bezbojna isparljiva tenost prijatna mirisa; dobiva se pri suhoj destilaciji drveta ili zagrevanjem kalcijum-acetata; rastvara mnoga org. jedinjenja. Upotrebljava se u proizvodnji baruta, ekstrakta za tavljenje, celuloida, lakova itd. Rastvara kamfor, masti, smolu i celuloid. Pojavljuje se i kao nenormalan sastojak mokrae, kad je poremeeno sagorevanje masnih kiselina u organizmu. Acetonemija, pojava acetonskih tela (a. i dr.), odnosno njihovo nagomilavanje u krvi; biva praena toksinim incidentima; moe da bude predznak nesvesnog stanja i smrti (npr. kod eerne bolesti). Acetonemino povraanje (ciklino), kod dece neprijatna, esto uzbudljiva bolest, izraena: tekim, nezadrljivim povraanjem; pojavom a. u krvi, mokrai, izdahnutom vazduhu; dete lei teko bolesno, isueno nedostatkom vode, zatrovano a., gladno jer mu potroene rezerve eera u jetri. Javlja se povremeno izmeu 2.-8. god., kao posledica pretovarenog stomaka i usled angine ili uzbuenja; napad traje jedan ili vie dana, obino se dobro svrava. Leenje: mali parii eera, okolade, biskvita; bikarbone sode, ledene vode, esto, u malim koliinama; u poetku napada 1 sveica nautizana kao klistir. Acetonurija, prisustvo acetonskih tela (a. i dr.) u mokrai; prati neke bolesti (npr. eernu bol.); oznaava teak poremeaj u organizmu. 1996. ACETUM (lat.) sire.

1997. ACIDITET (lat.), kiselost (kiselina). Acidimetrija, metod kvantitativnog odreivanja neke kiseline rastvorom pogodne baze i obratno, poznate koncentracije i zapremine, uz dodatak nekog indikatora koji treba da pokae zavretak neutralizacije. Acidoza, nenormalno stanje organizma ija krv pokazuje manje alkalnu (vie kiselu) reakciju nego normalno, tj. smanjenu vrednost alkalne rezerve (supr. alkaloza). 1998. ACTEKI, indijansko pleme, oko 2 mil., rastureno po Meksiku (iz grupe Hahua). U 14. v. osnovali monu dravu na Meksikanskoj Visoravni, koju 1519. sruio Kortec. Bili sirov ratniki narod. Iako imali srazmerno visoku kulturu, u njihovu kultu bilo u obiaju prinoenje ljudskih rtava. Kult. veoma posrnuli. 1999. AADI Ignac (1845.-1906.), ma. istoriar; napisao: Istoriju ma.kmetova (ifija), Istoriju Ugarske. Ist. seljatva u Ug. 2000. ADARISTAN, autonomna savezna drava (2 577 km, 132 000 st.) u Transkavkaziji; gl. mesto Batum.

2001. ADO OL (tur.: gorko jezero), malo jez. u gr. Makedoniji, u okolini Kukua; ponekiput presui i po dnu se zadre slojevi nagorke soli, koju skuplja okolno stanovnitvo. 2002. ADI Sreten (1856.-1933.), pedagog i prof. Bio pedagog praktiar i ped. pisac. Zastupao ideologiju radne k. koju kratko definisao kao kolu upuivanja. posmatranja, umenja, tvorenja i drube. Gl. dela: Runi rad u mukoj koli, Srpska nac. kola, Telesno vaspitanje za uitelje, Uiteljeve zabeleke, Uvod u nauku o vaspitanju, Vaspitaeve zabeleke, Poljska uionica. 2003. ADMIR, obl. (7 021 km) na SZ Brit. Indije; gl. mesto A. (113 000 st.).

2004. A alom (Asch, 1889.), polj. jevr. knji.; gl. dela: Meri, Petrograd, Moskva, Varava (romani), </b (). 2005. AA (Al-Aa), predislamski ar. pesnik, na glasu zbog ljubavnih, vinskih i satirinih pesama. 2006. AANI Vasojevii.

2007. AANTI, pleme sudanskih Crnaca, na Zlatnoj Obali, poznati po obilju pria i vetini u obradi zlata; imali dravu; zemlja im sada deo brit. kolonije Zlatne Obale (400 000 st.). 2008. A ARI, ( 033.), glava pravoverne teol. k. u islamu.

2009. AELEJEN, deo starijeg kamenog doba, nazvan po nalazitu Sent-Ael (81. St.Acheul) kod Amijena u Frc.; trajao do pred poetak poslednje glacijacije; karakterie ga orue (batovi, noevi sa dve otrice) od kremena, obraeno na celoj povrini. 2010. AIK (tur.), zaljubljen. Aikovati, voditi ljubav; udvarati se.

2011. AIK 1) Omer (17. v.), najvaniji tur. putujui peva. 2) paa ( 1336.), stari tur. pesnik i vel. mistiar. 3) paa-Zade, tur. istoriar 15. v. (pravo ime Dervi Ahmet Aiki). 2012. AKENAZIM Jevreji.

2013. AKERC Anton (1856.-1912.), pesnik. 1898. napustio svet. in i postao arhivar magistrata u Ljubljani. 1899.- 1903. bio urednik Ljubljanskog zvona. Istakao se naroito kao epski pesnik. Napisao mnogo balada i romansa, thn. dosta spretno ali sadrajno monotono. Predmeti iz sl. i slov. prolosti (im.a i srp. motiva). Smeo i mislen duh, sa dosta poleta, ali mu smeta to nije dovoljno koncizan. 2014. AOV, poljopr. elezna alatka, srcasta oblika, na drvenoj drali, za riljanje i isecanje zemlje i busenja. 2015. AOKA, indiski vladar (259,- 222. pre Hr); titio budizam.

2016. AHAJM-CONDEKOVA REAKCIJA, najsigurnija bioloka r. za rano utvrivanje trudnoe; osniva se na pronalaenju naroitih hormonalnih supstanca (prolan, gravidin) u krvi i mokrai trudnih ena: ubrizgavanje mokrae od trudne ene, polno

nezreloj miici (kod varijante Fridman-Brua, zeici) izaziva na jajnicima miice karakteristine promene (masivno krvarenje u Grafovim folikulama i stvaranje izrazito krvavih utih tela). 2017. AIJE (tur.: kuvari), zanatlije koji spremaju i prodaju jela, obino orijentalskobalk., u varoima s musl. stan. Jela se opremaju i kuvaju naoigled posetilaca. A. se zovu i lica koja se o svadbama, slavama, pogrebima i sl. uzimaju u pomo da pomognu oko spremanja jela. Ainica narodna kuhinja.