You are on page 1of 27

KONZERVACIJA KULTURNOG NASLEA

Tokom 20. veka: znaaj kulturnog dobra postao je kljuni element u konzervaciji kulturnog naslea podrazumeva se uee ne samo strune zajednice, ve i svih zainteresovanih strana Primena modela planiranja, upravljanja i zatite kulturnih resursa i razvoj procesa planiranja zatite kulturne batine zasnovan na konzervaciji odnosno ouvanju znaaja kulturnog dobra

OSNOVNI CILJ PROCESA PLANIRANJA KONZERVACIJE KULTURNE BATINE


Obezbeivanje jasne slike o neophodnim merama i prioritetima za preduzimanje mera da bi se minimalizovali ili spreili procesi propadanja kulturnog naslea, kroz upotrebu objektivnog i racionalnog pristupa, u kontekstu procesa konzervacije koji je sloen i koji se neprestano menja, sa ogranienim sredstvima za primenu reenja. Proces donoenja odluka mora da bude transparentan i zasnovan na principima odrivog razvoja, tako da se obezbedi prenoenje kulturne batine u to je bolje ouvanom stanju buduim generacijama (Baer N.).

KONCEPT PROCENE RIZIKA


Proces donoenja odluka u uslovima koje karakterie neodreenost i neizvesnost Odnosi se na budue dogaaje Rizik se izraava kroz verovatnou da doe do neeljenog ishoda

PROCENA RIZIKA
Proces identifikacije, analize i evaluacije rizika tokom koga se rauna veliina pojedinanog rizika. Veliine razliitih rizika se rauna da bi se donela odluka o prioritetima za tretman rizika. U procesu se koriste specifina znanja i tehnike Deo menadmenta rizika (ISO 31000)

MENADMENT RIZIKA

Podrazumeva umanjenje ili eliminisanje mogunosti gubitka u dostizanju odreenog cilja

DEFINISANJE NAJVEIH RIZIKA PO KULTURNO DOBRO

DONOENJE ODLUKA U KONZERVACIJI KULTURNOG NASLEA


Od 2005. (Reducing Risks to Collections ) do 2012. (Reducing risks to Cultural Heritage RISK 2011) ICCROM-CCI-ICN (RCE) Kljuni element postaje gubitak vrednosti predmeta Uesnici iz Rumunije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske.

Primena procene rizika u regionu Jugoistone Evrope (2009 2010)

II faza projekta Revitalizacija kulturne i prirodne batine u regionu Jugoistone Evrope Sedam meseci dug edukativni program koji je organizovao ICOM SEE u saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju u Beogradu Tri faze programa 13 uesnika iz 13 muzeja iz Jugoistine Evrope

UVODNA RADIONICA
Petodnevna radionica Gostujui predavai iz regiona Istorijski etnografski objekat sa zbirkom kao studija sluaja

ICOM SEE WEB SITE

Radionica Menadment u konzervaciji, 2010, edukativni program iz preventivne konzervacije za muzeje u Srbiji

Ciklus radionica o preventivnoj konzervaciji u organizaciji Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu i Ministarstva kulture Republike Srbije Uestvovalo 35 muzeja iz razliitih regiona Srbije Predstavljeni principi i tehnike koji se koriste u procesu donoenja odluka u oblasti konzervacije, ukljuujui i principe menadmenta rizika

Procena rizika na nalazitu Belo brdo u Vini, 2010. godina

IZVOR: NENAD TASI, BEOGRAD

SVEOBUHVATNA PROCENA RIZIKA


Po nalazite, kao spomenik kulture ali i geomorfoloku celinu Fokus nije iskljuivo na ouvanju otkrivenih tragova ve na ouvanju prostora: oblast zatite ivotne sredine i menadmenta katastrofalnih rizika. Procesi propadanja na lokalitetu umanjuju kapacitet lokaliteta za ouvanje tragova kulturnog naslea, ali i naruavaju celovitost nalazita kao spomenika kulture i geomorfoloke celine.

ANALIZIRATI RIZIKE

Faktori propadanja

Retki dogaaji

IDENTIFIKACIJA RIZIKA
Fizike sile Zemljotres, klizite
Seizmika aktivnost Neadekvatno upravljanje Klimatski uticaji Gustina naseljenosti

UNUTRANJI I SPOLJANJI HAZARDI

Karakteristike zemljita

Kumulativni dogaaji Graevinski radovi, arheoloka iskopavanja, poljoprivredne aktivnosti, posetioci


FAKTORI PROPADANJA
FIZIKE SILE Erozija LOPOVI I VANDALI Klizita VATRA Strukturalna nestabilnost VODA

Kumulativni procesi

POSLEDICE

Vegetacija, erozija

Uruavanje

Lopovi i vandali

Urbani razvoj

Poar

Pukotine Deformacija Propadanje materijala

Kompleksnost menadement projekta

Kraa, vandalizam
Arheoloka iskopavanja

Namerne paljevine

Taloenje Crnjenje

Vatra
Voda tetoine Zagaivai Svetlosno zraenje

Demografski razvoj

Poar
Poplava

Graevinski projekti Kraa TETOINE Oluje

Neprimenjivanje pravne regulative

"Nedefinisana" zona zatite Nedostatak odravanja

Bleenje Razvoj mikroorganizama

Nedostatak pravne regulative

ZAGAIVAI Korozija

Nedovoljna integracija batine u planove razvoja Socijalna situacija Posetioci Konflikti izmeu zainteresovanih strana

Nejasni kriterijumi za odreivanje zone zatite Nedostatak resursa Poplave

Glodari
Vlaga

SVETLOSNO ZRAENJE

Pojava soli Gubitak objekta Mrlje

Nedostatak procedura Nedostatak finansija Nedostatak interpretacije

Vegetacija

NEADEKVATNA TEMPERATURA NEADEKVATNA RELATIVNA VLANOST DISOCIJACIJA

Gubitak informacija

Drenaa

Otpadne vode, kanalizacija, ubrivo

Neadekvatna temperatura Neadekvatna relativna vlanost


Disocijacija

Klimatski uslovi

EVALUACIJA RIZIKA

TRETMAN RIZIKA
U procesu procene rizika za Vinu ukazano je da je potrebno uraditi dalja istraivanja i prikupljanje podataka da bi se uradila detaljnija procena.

NEIZVESNOST
Nedovoljno znanje o razliitom faktorima koji utiu na veliinu rizika za specifian arheoloki lokalitet je ograniilo mogunost potpune kvantifikacije rizika za Vinu Belo brdo, meutim ukazano je da procena rizika ostavlja mogunost prilagoavanja metodologije specifinostima oblasti u ijim okvirima se postupak primenjuje, sa ciljem vie ili manje detaljnog informisanja odluka koje se donose.

PRIHVATANJE KONCEPTA RIZIKA I PRISTUPA


Bio je to sasvim nov i neoekivan nain razmiljanja i nauio/la sam da analiziram situaciju sa druge take gledita. Nisam znao/la da je mogue dobiti razliite nivoe prioriteta na osnovu dostupnih podataka i kalkulacija.

Shvatio/la sam da moje znanje o konzervaciji predmeta moe imati iru primenu van konzervatorske radionice.
Nauio/la sam o irokom varijetetu rizika u muzejskom okruenju. Pre kursa smatrao/la sam da su rizici od svetla, relativne vlanosti, hemijskih interakcija izmeu razliitih predmeta, ali saznao/la sam da ne treba da budemo zabrinuti samo zbog kumulativnih procesa.

MEUTIM PROBLEM REZULTATA

Nedostaje mi znanje ta dolazi na kraju (procene rizika) da li je zaista korisno?

OGRANIENJA
Nedostatak zahteva da se primenjuje strateko planiranje Nedostatak institucionalne podrke Nedostatak primene principa preventivne konzervacije Nedostatak podataka o istraivanjima u konzervaciji i nedostatak istraivanja u regionu Nedefinisan status kulturnih dobara i razliiti nivoi znaaja Nedostatak dokumentacije

OSNOVNI USLOV INSTITUCIJA MORA DA STOJI IZA PROCESA


U budunosti napori direktora e biti koncentrisani na sugerisanu najbolju opciju (za tretman rizika vie prostora za depoe), ali bie potrebno vremena. Sve promene u investicijama moraju da budu planirane unapred moda e biti potrebno nekoliko godina pre nego to ovo pitanje ue u budet muzeja. Ali ovog puta izgleda da ima svetla na kraju tunela...
(isti uesnik RA SEE projekta koji je postavio pitanje korisnosti procene rizika nakon detaljnije procene rizika u okviru kursa RISK 2011, koju je ispratio institucionalni menadment)

A TA ELIMO?
I dalje postoji puno konfuzije oko toga ta mi zapravo radimo. Ako pogledate razliitu literaturu, ak i ovde u ovoj sobi, ak i u prezentacijama koje e da budu odrane sledeih nekoliko dana, ini se da ne priamo uvek o istoj stvari. Ja sam imao obiaj da govorim o pripravnosti za rizike. Zajednica svetske kulturne batine sada govori o umanjenju rizika. Drugi o ublaavanju katastrofa. Mogao bih da vam dam i druge primere. Ovo nisu samo lapsusi, to nisu samo jeziki previdi, radi se o razliitim fokusima. Verujem da ako elimo da budemo koherentni i sveobuhvatni u procesu planiranja, treba da budemo veoma jasni ta je vano, da razumemo ta rei znae i kako da ih koristimo.

PROF HERB STOVEL (CARLTON UNIV. CANADA) CHANGING ATTITUDES TO RISK MANAGEMENT FOR CULTURAL HERITAGE: 1990-2009, KATHMANDU SYMPOSIUM, 16 19 FEBRUARY 2009