1.

UVOD
Intenzivan rast industrijske proizvodnje i rast ljudskih potreba doprineli su znaajnom poveanju emisije tetnih materija u atmosferu. Posledice poveane koncentracije tetnih materija ogledaju se kroz efekat staklene bate, razaranje ozonskog omotaa, stvaranje kiselih kia, smoga, uticaja na zdravlje ljudi, itd. Kao jedan od glavnih uzronika emisije tetnih materija u atmosferu identifikovani su procesi sagorevanja. U toku procesa sagorevanja moe doi do emisije ugljendioksida CO2, sumpordioksida SO2, oksida azota NOx, ugljenmonoksida CO, a moe doi i do emisije organskih i neorganskih estica. Iako nema tetno dejstvo na zdravlje, ugljendioksid je gas staklene bate, pa se njegov uticaj ogleda kroz globalno zagrevanje. tetno dejstvo sumpordioksida SO2, ogleda se kroz stvaranje kiselih kia. Oksidi azota, koji se uobiajeno oznaavaju NOx, poslednjih godina dospeli su u centar panje, s obzirom da su identifikovani kao uzronici mnogih neeljenih pojava. Njihovo tetno dejstvo vezuje se za: uticaj na zdravlje ljudi, smanjenje vidljivosti i stvaranje fotohemijskog smoga - posledica reakcija NOx sa organskim materijama u prisustvu suneve svetlosti, razaranje ozona u viim slojevima atmosfere, stvaranje tetnog ozona u niim slojevima atmosfere, stvaranje kiselih kia. S obzirom na uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje najznaajniji oksidi azota su: NO azotmonoksid, NO2 azotdioksid, N2O azotsuboksid. Preko 90% oksida azota emitovanih usled procesa sagorevanja ini azotmonoksid NO, dok ostatak ini azotdioksid NO2. Meutim, kako se azotmonoksid NO u atmosferi konvertuje u azotdioksid, veina propisa iz oblasti zatite ivotne sredine tretira sve okside azota kao NO2. Azotsuboksid N2O je poznat kao gas staklene bate (Slika 1.1), koji doprinosi globalnom zagrevanju, ali je takoe identifikovan kao inilac koji utie na razaranje ozonskog omotaa. Sreom, male koliine azotsuboksida se emituju procesima sagorevanja.

Struktura gasova staklene bate u 2000. godini

83,2%

1,4%

6,8%

8,6%

CO2

CH4

N2O

HFC/PFC/SF6

Slika 1.1. Struktura gasova staklene bate [1] Podaci o izvoru emisije oksida azota pokazuju da je oko dve treine emisije posledica procesa sagorevanja (Slika 1.2.) [2]. Struktura azotovih oksida koji su posledica sagorevanja prikazana na slici 1.3. [3].

Sagorevanje fosilnih goriva 42,4% Iz stratosfere 1,0% Elektrina pranjenja 16,2%

Sagorevanje biomase 24,2%

Aktivnost mikroba 16,2%

Slika 1.2. Struktura porekla NOx

Saobraaj ostalo 8,8%

Ostalo 0,5%

Proizvodnja energije 30,0%

Drumski saobraaj 45,0%

Industrija 9,4%

Domainstva 6,4%

Slika 1.3. Struktura NOx nastalog kao posledica ljudskih aktivnosti u Velikoj Britaniji 2002 Ovakve injenice doprinele su usmeravanju istraivanja iz oblasti sagorevanja ka dobijanju ekoloki prihvatljivih reenja. Sve vanije je uskaladiti efikasnost ureaja za sagorevanje sa minimalnim uticajem na ivotnu sredinu.

2. MEHANIZMI FORMIRANJA OKSIDA AZOTA

Oksidi azota koji se obrazuju tokom procesa sagorevanja nastaju oksidacijom: azota vezanog u gorivu, azota iz vazduha, dok se njihovo stvaranje objanjava pomou tri osnovna mehanizma: termiki ili Zeldovich mehanizam, promptni mehanizam, mehanizam oksidacije azota vezanog u gorivu. Termiki NOx se formira zahvaljujui oksidaciji atmosferskog azota. Promptni NOx se formira brzim reakcijama u frontu plamena, a NOx iz goriva nastaje oksidacijom azota vezanog u gorivu.

2.1. MEHANIZMI OBRAZOVANJA AZOTMONOKSIDA

2.1.1.TERMIKI NO (ZELDOVICH-NO)

Ulogu azota iz vazduha pri formiranju azotmonoksida objasnio je Zeldovich. U uslovima stehiometrijskih smea termiki NO se formira kroz reakcije (1) i (2)
k1 O + N2 NO + N k2 N + O2 NO + O

(1) (2)

Reakcija (1) predstavlja prvi korak u obrazovanju oksida azota Zeldovich-ovim mehanizmom. Za njeno odvijanje potrebna je velika energija aktivacije E=314kJ/mol [4], jer je potrebna velika energija za razbijanje snane veze molekula azota N2. Visoka temperatura potrebna za postizanje energije aktivacije ini formiranje termikog NO zavisnim od temperature, i to eksponencijalno. Zbog toga je reakcija (1) ograniavajui korak u formiranju termikog NO. Obzirom da je reakcija (1) dovoljno brza samo na visokim temperaturama, ovakav mehanizam formiranja naziva se i termiki. U uslovima bliskim stehiometrijskim i uslovima bogatih smea, gde koncentracija OH radikala moe biti velika odigrava se reakcija (3)
k3 N + OH NO + H

(3)

koja zajedno sa reakcijama (1) i (2) ini takozvani proireni Zeldovich-ev mehanizam. Dokazano je da koncentracija termikog NO raste sa porastom koncentracije kiseonika. Takoe termiki NO je visoko zavisan od temperature, ali nezavisan od vrste goriva. to se tie zavisnosti od temperature smatra se da se koliina NO obrazovana Zeldovichevim mehanizmom duplira na svakih 90K na temperaturama iznad 2200K [5]. Ovaj mehanizam dominantan je za opseg koeficijenta vika vazduha =11,25 [22]. Ukoliko se prosesi koji vode stvaranju termikog NOX odigravaju posle reakcija sagorevanja, koliine azotmonoksida mogu se izraunati iz uslova ravnotee [19]. Zbog toga je za brzinu obrazovanja NO potrebno poznavati lokalnu temperaturu i koncentracije O2, N2 i OH. Sledea jednina (Heywood) prikazuje snanu zavisnost formiranja NO od temperature i koncentarcije kiseonika [4].

mol/cm3s (4)

2.1.2. PROMPTNI MEHANIZAM

Dokazano je da u toku sagorevanja ugljovodonika, brzina stvaranja NOx moe da nadmai onu koja je rezultat direktne oksidacije molekula azota (termiki NOx). Razlike su jo izraenije pri analizi sagorevanja ugljovodonika u uslovima bogatih smea. Ova pojava se objanjava nastajenjem oksida azota mehanizmom razliitim od termikog. Tako brzo formiran azotmonoksid (nastao pre nego to je mogao nastati termikim mehanizmom) nazvan je promptni (trenutni). Tri glavna mehanizma nastanka promptnog NO su (Glassman): 1. Neravnotene O i OH grupa prouzrokuju termiki mehanizam, 2. Fenimore promptni NO mehanizam, 3. N2O mehanizam. Relativni doprinos ovih mehanizama u formiranju NO zavisi od uslova sagorevanja.

2.1.2.1. NERAVNOTENI O I OH MEHANIZAM

U siromanim smeama i smeama bliskim stehiometrijskim NO nastaje zahvaljujui koncentraciji radikala O i OH veoj od ravnotene, to utie na stvaranje azotmonoksida termikim mehanizmom. Neravnotene koncentracije O i OH grupa mogu uticati tako da se oko 80% azotmonoksida formira termikim mehanizmom. Radikali O i OH formiraju se na osnovu sledeih reakcija: O + H2 H + O2 H2 + OH OH + H OH + O H + H2O (5) (6) (7)

Radikali O i OH zatim uestvuju u stvaranju termikog NO.

2.1.2.2. N2O MEHANIZAM

Mehanizam azotsuboksida slian je termikom mehanizmu, jer obuhvata reakciju izmeu atoma kiseonika i molekulskog azota. Meutim, ova reakcija ne vodi direktno

formiranju azotmonoksida. U prisustvu neutralnog molekula M produkt ove reakcije je azotsuboksid (N2O). Daljim reakcijama dolazi do stvaranja azotmonoksida. N2 + O + M N2O + M (8) (9) N2O + H N2 + OH (10)

Iako je uobiajen ivot NO i NO2 molekula nekoliko dana u atmosferi, N2O je veoma stabilno jedinjenje koje moe opstati 100 do 200 godina u niim slojevima atmosfere [6]. Zbog svog dugog ivota dospeva u vie slojeve atmosfere gde se transformie pod dejstvom ultravioletnih zraka, u reakciji usled koje dolazi do razaranja ozonskog omotaa.

2.1.2.3. FENIMOROV PROMPTNI MEHANIZAM

U uslovima bogatih smea promptni mehanizam obrazovanja oksida azota je dominantan zahvaljujui reakcijama izmeu molekula azota i fragmenata ugljovodonika: C + N2 C2 + N2 CH + N2 CH + N2 CH2 + N2 C2H + N2 CN + N 2 CN CN + HN CNH + N (11) (12) (13) (14)

HCN + N (15) HCN + CN (16) NHi (17)

HCN + oxidant U sledeem koraku NHi dalje reaguje dajui NO NH + H N + O2 N + OH

N + H2 (18) NO + O (2) NO + H (3)

Ovako opisan mehanizam znaajan je pri sagorevanju ugljovodonika u uslovima bogatih smea i pri sagorevanju ugljovodonika difuzionim plamenovima, kada je njegov doprinos formiranju oksida azota oko 50%. Promptni NO je proporcionalan broju atoma ugljenika u jedinici zapremine, a nezavisan je od vrste ugljovodonika. To znai da pri formiranju promptnog NO jednak efekat daju jedan molekul C3H8 i jedan molekul C3H6, dok jedan molekul CH4 daje tri puta manje, jer je broj CHi radikala proporcionalan broju C atoma [5], [7]. Promptni NO formira se u ranoj fazi sagorevanja, u zoni gde se deavaju prve reakcije izmeu goriva i vazduha, odnosno u zonama gde je vrlo malo azotmonoksida (ili uopte nije) formirano Zeldovich-evim mehanizmom.

2.1.3. OKSIDACIJA AZOTA VEZANOG U GORIVU

Azot vezan u gorivu je vaan izvor NO koji se emituje pri sagorevanju fosilnih goriva koja sadre vezan azot, u prvom redu tenih i vrstih goriva. I neka gasovita goriva mogu sadrati jedinjenja kao to su na pr. NH3, HCN koja mogu doprineti emisiji NOx. Frakcije goriva koja sadre azot podleu termikom razlaganju pre ulaska u zonu sagorevanja.
C x H y N C x 1 H y 1 + HCN

(19) (20)

C x H y N C x H y 1 + NH

Tok dekompozicije goriva zavisi od prirode veza izmeu ugljenika, vodonika i azota. Dalje reakcije koje vode obrazovanju oksida azota su sline raekcijama Fenimorovog promptnog mehanizma.

2.2. MEHANIZAM OBRAZOVANJA AZOTDIOKSIDA NO2

Azotdioksid NO2, se prvenstveno formira u zonama nie temperature na osnovu azotmonoksida obrazovanog u zonama vie temperature. Osnovne reakcije obrazovanja azotdioksida su:

NO + HO 2 NO 2 + OH Reakcija koja konvertuje NO2 u NO je: NO 2 + H NO + OH.

(21)

(22)

Druga reakcija ovog mehanizma (22) je favorizovana u zoni viih temperatura, pa je uobiajeno uee NO2 u NOx malo.

3. UTICAJNI FAKTORI FORMIRANJA OKSIDA AZOTA

Za svaki od mehanizama formiranja oksida azota, postoje uslovi koji mogu favorizovati ili inhibirati odreene reakcije. Poznavanje uticajnih faktora prua mogunost delovanja pomou njih, na proces formiranja oksida azota u cilju redukcije emisije.

3.1. TERMIKI (ZELDOVICH) NO

Termiki NO je osnovni izvor emisije NOx pri sagorevanju gasovitih goriva i goriva koja ne sadre organski vezan azot. Parametri koji utiu na koncentraciju kiseonika u zoni plamena, ili temperaturu u zoni plamena uticae na emisiju termikog NOx. Najvaniji parametri koji utiu na brzinu obrazovanja azotmonoksida termikim mehanizmom su: temperatura, viak vazduha, koncentracija azota, sastav goriva, temperatura vazduha, temparatura zidova komore, vreme boravka.

3.1.1. TEMPERATURA
Zahvaljujui velikoj energiji aktivacije koja je potrebna za raskidanje jake trogube veze molekula azota u inicijalnoj reakciji (1) Zeldovich-evog mehanizma visoka temperatura je najuticajniji faktor za favoriziranje Zeldovich-evog mehanizma. Smatra se da je na temperaturama niim od 1370C doprinos formiranju azotovih oksida termikim mehanizmom zanemarljiv [9], [20]. Ve na temperaturama viim od 1400C formiranje azotovih oksida termikim mehanizmom je znaajno. Izraz za brzinu hemijske reakcije

(4) kao i sprovedena istraivanja pokazuju da je zavisnost brzine hemijske reakcije od temperature eksponencijalna [6] (Slika 3.1.).

Slika 3.1. Uticaj temperature na brzinu hemijske reakcije- Zeldovichev mehanizam

3.1.2. VIAK VAZDUHA

Viak vazduha koji je se uvodi u proces sagorevanja iznad potrebnog stehiometrijskog je generalno potreban za minimiziranje emisije CO i nesagorelih ugljovodonika. Iako se ovi zahtevi ispunjavaju s jedne strane, s druge strane dolazi do poveanja koncentracije kiseonika u zoni plamena, to utie na poveanje emisije NOx. Ali, viak vazduha takoe sniava ukupnu temperaturu i doprinosi sniavanju termike efikasnosti. Na slici 3.2. je prikazan uticaj vika vazduha prikazanog preko koncentracije kiseonika na emisiju oksida azota. Prikazana zavisnost odnosi se samo na uticaj koncentracije kiseonika. Meutim, uticaj vika vazduha na emisiju termikog NOx treba posmatrati integralno, odnosno treba imati u vidu i efekat snienja temperature koji je posledica poveanja koeficijenta vika vazduha.

Slika 3.2. Uticaj vika vazduha na emisiju NOx pri konstantnoj temperaturi

3.1.3. SASTAV GORIVA

Sastav goriva utie na emisiju termikog NOx posredno, na osnovu uticaja na temperaturu plamena. Razliita goriva mogu dostii razliite temperature plamena, a maksimalna potencijalna temperatura nekog goriva najbolje je definisana adijabatskom temperaturom plamena. Adijabatska temperatura je teoretska temperatura koja se postie kada se stehiometrijska smea vazduh/gorivo potpuno sagoreva i kada je sva hemijska energija reaktanata predata produktima sagorevanja. U tabeli 3.1. prikazane su adijabatske temperature plamena za neka gasovita goriva. Tabela 3.1. Adijabtske temperature nekih gasovitih goriva [6] Gorivo CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H8 C3H6 C2H4 H2 Adijabatska temperatura, C 1834 1855 1858 1858 1903 1916 1952 2011

Adijabatske temperature za neka goriva prikazane u tabeli 3.1. pokazuju da postoje razlike u njihovim vrednostima u zavisnosti od vrste goriva. Iako u realnim uslovima postoji odavnje toplote, adijabatska temperatura prua mogunost za odreivanje uticaja goriva na emisiju termikog NOx.

3.1.4. TEMPERATURA PREDGREVANJA VAZDUHA

Predgrevanje vazduha utie na emisiju termikog NOx preko uticaja na temperaturu plamena. Predgrevanje vazduha dodaje osetnu toplotu reaktantima, dovodi do poveanja raspoloive toplote koja se predaje produktima, to dovodi do poveanja temperature plamena. Slika 3.3. ilustruje uticaj predgrevanja vazduha na emisiju NOx. Emisija NOx eksponencijalno raste sa porastom temperature predgrevanja.

Slika 3.3. Emisija NOx kao funkcija temperature vazduha

3.1.5. TEMPERATURA ZIDOVA KOMORE

Uticaj temperature zidova komore na emisiju NOx prikazan je na slici 3.4. Uticaj temperature zidova ogleda se kroz uticaj na prenos toplote od plamena ka okolini i na taj nain utie na stvarnu temperaturu postignutu u zoni plamena. Nia temperatura zidova omoguava vei toplotni protok kroz zidove, niu temperaturu u zoni plamena, to podrazumeva niu emisiju NOx

Slika 3.4. Emisija NOx kao funkcija temperature zidiva komore

3.1.6. VREME BORAVKA

Uticaj vremena boravka je takav da se tei da ono bude to krae, nedovoljno da se izvre reakcije kojima se obrazuju oksidi azota. Sniavanjem vremena boravka sniava se vreme boravka reaktanata u zoni visokih temperatura.

3.2. PROMPTNI NO
Koliina NOx obrazovana promptnim mehanizmom je proporcionalna broju atoma ugljenika u jedinici zapremine i nezavisna je od odgovarajueg broja atoma vodonika. Koliina obrazovanih HCN radikala raste sa porastom radikala ugljovodonika to se postie u uslovima bogate smee. Kako se smanjuje koeficijent vika vazduha, raste brzina formiranja promptnog NO u poetku, dostie maksimum i na kraju opada zahvaljujui nedostatku kiseonika. Uticajni parametri su: koeficijent vika vazduha, sastav goriva. Sam naziv promptni NO ukazuje da se obrazovanje ovim mehanizmom odigrava veoma brzo u toku procesa sagorevanja. Stvaranje NOx promptnim mehanizmom je slabo zavisno od temperature, a znaajno je jedino u uslovima bogate smee [18]. Delovanje na promptni mehanizam u smislu njegove inhibicije znatno je tee nego delovanje na termiki mehanizam.

4. PRINCIPI KONTROLE EMISIJE NOx

Mere usmerene na kontrolu emisije oksida azota mogu se podeliti u dve osnovne grupe: Primarne - kojima se deluje na sam proces sagorevanja, inhibirajui neki od uticajnih faktora, u cilju redukcije emisije oksida azota, Sekundarne - iji je cilj uklanjanje ve obrazovanih oksida azota.

Koliina NOx stvorena u toku sagorevanja najvie zavisi od raspoloivog azota i kiseonika, temperature, nivoa meanja i vremena raspoloivog za reakciju. Upravljanje ovim parametrima, ini osnovu za strategije kontrole emisije i konstrukcije gorionika. Osnovna tri principa primarnih mera kontrole odnose se na smanjenje uticaja dominantnih parametara koji podstiu stvaranje oksida azota: sniavanje temperature, skraenje vremena boravka, smanjenje koncentracije kiseonika.

4.1. PRIMARNE MERE KONTROLE EMISIJE NOx

Najvei doprinos emisiji NOx daju termiki NOx, i ukoliko je u gorivu vezan azot NOx iz goriva. Kako je prethodno prikazano dominantan uticaj na emisiju termikog NOx ima maksimalna temperatura, pa se kontrola emisije termikog NOx moe postii uticajem na temperaturu. Istorijski gledano, tehnike kontrole termikog NOx ukljuivale su kontrolu vika vazduha, viestepeno dovoenje goriva ili vazduha i recirkulaciju produkata sagorevanja. Sagorevanje u uslovima siromane smee moe dati ogranienu korist. Ova tehnika se moe koristiti u saglasnosti sa ostalim tehnikama kontrole NOx. Dokazano je da su viestepeno sagorevanje i recirkulacija produkata sagorevanja pogodniji naini kontrole.

Tehnike primarne kontrole NOx ukljuuju jednu ili obe od sledeih mera: modifikaciju sistema napajanja gorivom i vazduhom, modifikaciju gorionika. Modifikacije sistema napajanja vazduhom i gorivom su: primena tehnike prethodnog ostvarenja gorive smee, recirkulacija produkata sagorevanja, viestepeno sagorevanje, sa odvoenjem toplote izmeu stupnjeva, vlaenje gorivog gasa, vazduha ili plamena.

4.1.1. SAGOREVANJE SIROMANE SMEE

Sagorevanje u uslovima siromane smee podrazumeva poveanje koeficijenta vika vazduha, tako da su maksimalna i prosena temperataura unutar komore za sagorevanje nie nego kada se sagorevanje odvija u uslovima stehiometrijske smee. U uslovima siromane smee dodatni vazduh hladi plamen to sniava maksimalnu temperaturu i smanjuje brzinu stvranja termikog NOx. S druge strane nia temperatura sagorevanja uslovie due vreme boravka i poveanje koncentracije kiseonika. Ovo pogodno deluje na stvaranje oksida azota, ali je ovaj efekat sekundarni (manje dominantan), pa ovakva mera kao rezultat ima smanjenje emisije NOx. (Slika 4.1.)

Slika 4.1. Emisija NO u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha [21]

4.1.2. SAGOREVANJE SMEE

PRETHODNO

OSTVARENE

SIROMANE

Kod konvencionalnih difuzionih gorionika, meanje goriva i vazduha odvija se spontano u zoni sagorevanja. Kao rezultat, javljaju se zone razliitih odnosa vazduh-gorivo, odnosno zone razliitih koeficijenata vika vazduha. To dovodi do stvaranja depova u kojima je bogata smea, to stvara uslove obrazovanja znaajnih koliina NOx. Da bi se predupredilo stvaranje NOx zbog nedovoljno dobrog meanja, primenjuje se prethodno ostvarenje gorive smee pre uvoenja u zonu sagorevanja. Ovo doprinosi stvaranju homogene smee, ime se minimiziraju lokalne bogate zone, to znaajno sniava brzine stvaranja NOx-a. Za sagorevanje goriva koja ne sadre azot vezan u gorivu, dokazano je da je sagorevanje siromane prethodno ostvarene smee uspena primarna mera za znaajno smanjenje emisije oksida azota. Pri sagorevanju prirodnog gasa u gasnim turbinama primenom ove mere moe se postii emisija oko 25 ppm (15% O2) [8]. Pri sagorevanju prirodnog gasa u motorima gasnih turbina moe se u uslovima siromane smee (=2) postii nivo emisije 10 ppmv (15% O2) [9].

4.1.3. VIESTEPENO SAGOREVANJE

Emisija NOx moe biti smanjena uvoenjem ili vazduha ili goriva u fazama. Dovoenje vazduha u vie koraka vri se tako to se deo vazduha, obino 50-75% dovodi u primarnu zonu sa gorivom. Na taj nain stvara se bogata smea. Emisija NOx u ovoj zoni je smanjena zahvaljujui substehiometrijskim uslovima sagorevanja. Ostatak vazduha se uvodi kasnije formirajui sekundarnu zonu gde se sagorevanje zavrava. Emisija NOx u ovoj sekundarnoj zoni je smanjena, jer inerti iz primarne zone sniavaju temperaturu. Viestepeno dovoenje goriva je suprotno od viestepenog dovoenja vazduha. Obino se 30-50% goriva uvodi u vazduh za sagorevanje obrazujui siromanu smeu u primarnoj zoni. Poto postoji viak vazduha emisija NOx se smanjuje zahvaljujui nioj temperaturi, kao posledica sagorevanja siromane smee. Ostatak goriva se zatim dovodi obrazujui sekundarnu zonu, gde se dovrava sagorevanje. Brzine stvaranja NOx u sekundarnoj zoni su male jer inerti iz primarne zone sniavaju temperaturu i lokalnu koncentraciju kiseonika. Efekti viestepenog sagorevanja prikazani su na slici 4.2. [6].

Slika 4.2. Efekti viestepenog sagorevanja na emisiju NOx

4.1.4. RECIRKULACIJA PRODUKATA SAGOREVANJA

Recirkulacija produkata sagorevanja se moe primeniti odvojeno, ili u kombinaciji sa viestepenim sagorevanjem kako bi se smanjila emisija termikog NOx. Recirkulacija produkata sagorevanja podrazumeva uvoenje inertnih produkata sagorevanja u vazduh ili gorivo pre sagorevanja. Ovi produkti mogu se dovesti iz dimnjaka pomou ventilatora i dodatnih vodova, ili se mogu dovesti direktno iz komore za sagorevanje. Recirkulacija produkata sagorevanja u kombinaciji sa dovoenjem goriva u vie koraka znaajno smanjuje emisiju NOx.

Slika 4.3. Uticaj recirkulacije na emisiju NOx Na slici 4.3. procenat recirkulacije je prikazan kao funkcija nominalnog protoka. Ohlaeni produkti sagorevanja (veinom molekuli azota i kiseonika, ugljendioksid i vodena para) se meaju sa vazduhom koji ulazi u gorionik. Recirkulacioni gasovi razblauju primarni vazduh i sniavaju koncentraciju kiseonika u smei. Takoe sniava se i temperatura. Istraivanja na velikom broju ureaja pokazala su da se emisija NOx moe smanjiti priblino 75% kada se u primarni vazduh uvede 30% produkata sagorevanja [10]. Ovakva tehnika zahteva dodatne vodove za uvoenje recirkulacionih gasova. Komora za sagorevanje i razmenjiva toplote ureaja moraju biti veih dimenzija kako bi se uklopili sa veim protokom i niom temperaturom u cilju postizanja nominalnog stepena iskorienja. Uticaj postoji do 25-30% recirkulacije a dalje poveanje procenta recirkulisanih gasova ne daje efekte.

4.1.5. VLAENJE GORIVA, VAZDUHA ILI PLAMENA

Efekat ubrizgavanja pare slian je procesu recirkulacije, a svodi se na razblaenje gorive smee. Vlaenje se ostvaruje:

ubrizgavanjem vode u vazduh, ubrizgavanjem vode u komoru za sagorevanje, ubrizgavanjem pare u vazduh ili gorivo, ubrizgavanjem pare u komoru za sagorevanje.

U sluaju ubrizgavanja vode efekat je dvostruki: voda isparava apsorbujui toplotu jednaku latentnoj toploti isparavanja, a para zatim razblauje gorivu smeu. Oba efekta utiu na sniavanje temperature. Protok pare i vode koje se ubrizgavaju ogranieni su uslovima vlanosti i stabilnou plamena. Efekti ovih mera su istraivani eksperimentalno i pokazano je da se moe postii redukcija NOx za 50-60% [10]. Meutim, pokazalo se da je ovakav nain redukcije nepopularan zbog smanjene efikasnosti sisistema.

4.1.6. RICH-QUENCH-LEAN-BURN
Kod postupka rich-quench-leanburn konstrukcija ureaja je takva da deli proces sagorevanja u dve zone. U zoni bogate smee poeljno je da se iskoristi sav kiseonik iz vazduha dok se u drugoj siromanoj zoni vri sagorevanje preostalog goriva. Cilj je stopiranje reakcije obrazovanja oksida azota brzim gaenjem izmeu zona kao to je prikazano na slici 4.4. U zoni bogate smee stvaraju se nesagoreli ugljovodonici, CO i nesagoreli fragmenti goriva. U drugoj zoni dovoenje dodatnog vazduha razblauje smeu ime se sniava temperatura. Glavna tekoa je u izvrenju transfera iz bogate u siromanu zonu, kao i postizanje meanja sa dodatnim vazduhom bez sagorevanja izmeu zona.

Slika 4.4. Efekat tehnike rich quench lean burn na smanjenje emisije NOx

4.2. SEKUNDARNE MERE KONTROLE

Sekundarne mere redukcije NOx usmerene su na uklanjanje ve obrazovanih oksida azota, to znai da su koncipirane tako da ne deluju na sam proces, ve na posledicu. Sekundarne mere su selektivna katalitika redukcija i selektivna nekatalitika redukcija.

4.2.1. SELEKTIVNA KATALITIKA REDUKCIJA

Proces selektivne katalitike redukcije omoguava redukciju NOx selektivno u uslovima visoke koncentracije kiseonika. Proces podrazumeva upotrebu agensa koji sadri vezani azot kao to su amonijak NH3 ili urea NH2-CO-NH2. Obzirom da je NO dominantna komponenta NOx osnovna reakcija redukcije je:
4 NH 3 + 4 NO + O 2 4 N 2 + 6H 2 O

(23)

Optimalni uslovi za ovu reakciju su u intervalu temperatura od 300-400C u prisustvu katalizatora. Kao katalizator moe se koristiti vie supstanci, a najbolji rezultati se postiu sa TiO2-WO3-V2O5. Pri niim i viim temperaturama od naznaenog temperaturskog intervala ova reakcija je takoe mogua, ali je njeno dejstvo oslabljeno. Umesto amonijaka moe se koristiti i urea, koja je sa aspekta zatite ivotne sredine prihvatljiviji agens. Tada je reakcija redukcije 2 NH 2 CO NH 2 + 4 NO + O 2 4 N 2 + 4H 2 O + 2CO 2 (24)

Selektivnom katalitikom redukcijom moe se izvriti uklanjanje NOx i do 95% [10].

4.2.2. SELEKTIVNA NEKATALITIKA REDUKCIJA

U sistemima selektivne nekatalitike redukcije reagens se ubrizgava u izduvne gasove takoe u odreenom intervalu temperatura. Ovom merom moe se smanjiti emisija 3050% u odnosu na nominalnu vrednost [10], [11]. Reagens amonijak ili urea reaguju sa NOx to za posledicu ima stvaranje azota i vode koji nisu tetni po okolinu. Tipian sistem za selektivnu nekatalitiku redukciju sastoji se iz rezervoara za reagens, opreme

za ubrizgavanje i odgovarajueg sistema praenja i kontrole. Rezervoar za reagense i kontrolni sistem slini su odgovarajuim sistemima selektivne katalitike redukcije. Meutim zbog viih stehiometrijskih odnosa potrebno je tri do etiri puta vie reagensa nego kod SCR ukoliko se eli postii slian efekat redukcije. Optimalan interval temperatura za SNCR kree se od 900-1100C u zavisnosti od korienog reagensa i uslova izvoenja SNCR. Kada temperatura pree 1000C, opada brzina redukcije NOx zbog termikog razlaganja amonijaka. Za postizanje to boljeg rezultata potrebno je da reagens bude to due u optimalnim temperaturnom intervalu. Minimalno potrebno vreme boravka za postizanje zadovoljavajuih rezultata iznosi 0,3 s.