Ian McEwan

Istrajna ljubav

bojana888

1. Poetak je jednostavno oznaiti. Bili smo na suncu ispod cera, delimino zatieni od naleta jakog vetra. Kleao sam na travi s vadiepom u ruci, a Klarisa mi je dodavala bocu vina - Daumas Gassac iz 1987. godine. To je trenutak, to je taka sa zastavicom na mapi: pruio sam ruku, hladan grli i crna folija dotakli su mi dlan, uli smo nekog mukarca kako vie. Okrenuli smo se, pogledali preko polja i spazili nevolju. Ve sam trao u tom pravcu. Preobraaj je bio potpun: ne seam se da sam ispustio vadiep, ne seam se da sam ustao, da sam doneo odluku, niti da je Klarisa vikala za mnom. Kakva glupost, trkom uleteti u ovu priu i njene lavirinte, hitro pobei od nae sree na sveoj prolenoj travi, pod cerom. Opet se uo uzvik, i deji vrisak, utiani vetrom koji je urlao u visokim kronjama uz ivicu. Potrao sam bre. A onda, iznenada, iz raznih pravaca, etiri mukarca su utravala na polje, ba kao i ja. Vidim nas s visine od sto metara, kroz oi orla-miara koga smo pre toga posmatrali kako lebdi, krui i ponire u uzburkane struje: pet mukaraca utei jure prema sreditu ogromnog polja. Ja sam prilazio sa jugoistoka, vetar mi je duvao u lea. Oko dvesta metara levo od mene dvojica su trala uporedo. Radnici s farme koji su popravljali ogradu na junoj strani polja, uz sam put. Na istoj razdaljini iza njih bio je automobilista, Don Logan, ija su kola stajala na samoj ivici trave, sa irom otvorenim vratima, jednim, svim. Sad, kada znam to znam, prosto ne mogu da zamislim Deda Parija pravo ispred sebe, kako se pomalja izmeu bukvi na drugoj strani polja, etiri stotine metara daleko, i tri pravo u vetar. Orlu smo Pari i ja liili na mrvice, nae bele koulje blistale su na zelenoj pozadini, a mi smo jurili jedan prema drugome, kao ljubavnici, nesvesni tuge koju e taj splet doneti. Ostalo je dosta minuta do susreta koji e nas sasvim izmestiti, njegov silan znaaj bio je skriven od nas, ne samo branom vremena, ve i kolosom koji je stajao usred polja i privlaio nas snagom

strahovite nesrazmere izmeu njegove basnoslovne veliine i nemonog ljudskog jada u njegovom podnoju. A ta je Klarisa radila? Ona kae da je brzim korakom pola ka sreditu polja. Ne znam kako nije potrala. Do trenutka kada se dogodilo - ono to nameravam da ispriam, pad - skoro nas je stigla i imala je dobar pregled dogaaja, neoptereena uestvovanjem, uadima i vikom, i naim traginim odsustvom saradnje. Ono to opisujem oblikovano je i Klarisinim utiskom, onim to smo jedno drugom ispriali u vreme opsesivnog preispitivanja koje je usledilo: posledice, otava, to je pravi izraz za ono to se dogodilo na polju koje je bilo spremno za ranu letnju kosidbu. Otava, druga kosidba, bujanje koje su pospeili prvi majski otkosi. Uzdravam se, odlaem podatke. Oklevam u prethodnom trenu jer je to jo uvek vreme kada je i neki drugi ishod bio mogu; sakupljanje estoro ljudi na ravnom zelenom prostoru iz orlove perspektive deluje svojom lagodnom geometrijom - prepoznatljiva, ograniena ravan bilijarskog stola. Izvorne okolnosti, sila i pravac delovanja te sile, odreuju sve kasnije puteve, sve uglove sudara i uzvrata, a ar svetiljke odozgo obasjava polje, oju i sve to se po njoj kree, umirujuom vedrinom. ini mi se dok smo se skupljali, pre nego to smo se susreli, da smo svi bili u okvirima iste matematike. I dalje se bavim naim rasporedom, relativnom udaljenou i odnosom prema stranama sveta jer to se dogaanja tie, bio je to poslednji trenutak u kom sam znao ta se deava. Prema emu smo trali? Mislim da niko od nas nikad nee biti sasvim siguran. U sutini, odgovor je - prema balonu. Ne onom okruglastom prostom u kojem su ispisane rei ili misli junaka iz stripa, niti, po analogiji, balonu koji pokree vru vazduh. Bio je to neizmerno velik balon napunjen helijumom, hemijskim elementom koji nastaje od vodonika u nuklearnim peima zvezda, kao prvi korak na putu ka stvaranju mnotva i raznolikosti materije u kosmosu, u ta spadamo i mi sami, a i sve nae misli.

Trali smo prema katastrofi koja je sama po sebi bila neka vrsta pei u ijoj e vrelini pojedinci i njihove sudbine biti preoblikovani. Ispod balona stajala je korpa a u njoj deak; pored korpe, vrsto drei ue, bio je ovek u nevolji. I bez balona dan bi bio zapamen, ali na najprijatniji nain, jer smo tog dana Klarisa i ja ponovo bili zajedno, posle est nedelja. Bio je to najdui rastanak u proteklih sedam godina. Na putu za Hitrou skrenuo sam do Kovent Gardena i parkirao se nedaleko od Karlua, na gotovo nedozvoljenom mestu. Otiao sam da kupim sve za izlet, a stoer je bila velika lopta mocarele, koju je prodavac drvenom tipaljkom izvukao iz zemljanog suda. Kupio sam jo crne masline, meanu salatu i fokau. Onda sam pourio na Long Ejker, da kod Bertrama Rote podignem Klarisin roendanski poklon. Posle stana i naeg auta, bio je to najskuplji predmet koji sam ikad kupio. Dok sam se vraao ulicom, uinilo mi se da kroz debeli mrki omot retkost te knjiice isputa toplotu. Posle etrdeset minuta zurio sam u monitore sa obavetenjima o dolasku aviona. Let iz Bostona je upravo prispeo i pretpostavio sam da mi ostaje jo pola sata ekanja. Ukoliko je nekome potrebna potvrda Darvinove tvrdnje da su mnogi izrazi emocija kod ljudskih bia opti, genetski upisani, uverie se u to za samo nekoliko minuta u blizini vrata kroz koja izlaze prispeli putnici na etvrtom terminalu aerodroma Hitrou. Video sam istu radost, iste neobuzdane osmejke na licima raskone Nigerijke, bake tankih usana iz kotske i bledog, pristojnog, poslovnog Japanca, kada bi, gurajui kolica sa prtljagom, ugledali poznato lice u nestrpljivoj gomili. Prijatno je posmatrati raznolikost ljudi, ali i njihovu istovetnost. uo sam istu silaznu notu, uzdah i ime, dok su se dvoje probijali da se zagrle. Durska sekunda, ili molska terca, ili neto izmeu? Ta-ta! Jolan-ta! Ho-bi! Nz-e! Dugo odsutni oevi, bake i deke isputali su i glasove uzlaznog pevajueg tona pred ozbiljnim, opreznim licima male dece, ulagujui se, nastojei da izmole uzvratnu ljubav istog trena. Han-na? To-mi? Primi me! Razlika je bilo u linim dramama: otac i sin tinejder, moda Turci, dugo

su utei stajali zagrljeni, opratajui jedan drugome, moda u alosti za nekim koga su izgubili, ne primeujui da se oko njih gomilaju kolica sa prtljagom; identine bliznakinje, pedesetak godina stare, pozdravile su se sa oitom nelagodom, samo su se ovla rukovale i poljubile, bez pravog dodira. Deak, Amerikanac, na ramenima oca koga nije prepoznao, vritao je da ga spuste, zbog ega je njegova umorna mati pobesnela. Meutim, preteno su tu bili osmesi i zagrljaji, i tokom trideset pet minuta video sam vie od pedeset srenih filmskih zavretaka. Naizgled je svaki potonji bio slabije odigran od prethodnog, sve dok nisam osetio emotivnu iscrpljenost u kojoj mi se inilo da su i deca neiskrena. Upravo sam se pitao koliko u sam biti ubedljiv, kad me je Klarisa potapala po ramenu; nije me odmah ugledala, pa me je traila kroz gomilu. Istog asa je nestala bezlinost i uzviknuo sam njeno ime, u istom tonu kao i svi ostali. Posle manje od jednog sata kola su bila parkirana pored puta koji vodi kroz bukovu umu u pobreju ilterns, u blizini mesta Krismas Komon. Dok je Klarisa obuvala druge cipele, ja sam stvari za izlet prepakovao u ranac. Poli smo stazom drei se za ruke, ushieni ponovnim sastankom; sve to sam znao veliina i dodir njene ruke, toplota i mirnoa njenog glasa, keltska bleda put i zelene oi - sve je to bilo novo, sijalo je nepoznatom svetlou i podsealo me na nae prve susrete i mesece zaljubljivanja. Ili sam ja, palo mi je na pamet, neko drugi, sopstveni suparnik, koji je doao da mi je ukrade. Kada sam joj to rekao, nasmejala se i odgovorila da sam najsmuenija bena na svetu. Onda smo zastali da se poljubimo, pitajui se da li je trebalo otii pravo kui u krevet, i kroz svee lie ugledali smo sa zapadne strane helijumski balon kako sanjivo leluja preko poumljene doline. Nismo videli ni oveka ni deaka. Seam se da sam pomislio, mada nisam rekao, kako je opasno putovati kada letelicom upravlja vetar, a ne pilot. Onda sam pomislio da je verovatno zbog toga i privlano. I istog asa mi je ta misao iilela iz svesti. Ili smo kroz Kolid Vud ka Pishilu, zastajkujui da se divimo novom

liu na bukvama. inilo nam se da svaki listi sija nekom unutarnjom svetlou. Razgovarali smo o istoti te boje, tog bukovog lista u prolee, i kako ti se um proiava dok ga posmatra. Kad smo zali u umu, podigao se vetar i grane su poele da kripe kao zarale maine. Put smo dobro poznavali. Bio je to zacelo najlepi pejza na sat vonje od centra Londona. Voleo sam ustalasanost polja, razbacane mrlje krenjaka i kremena, i staze koje se presecaju i uranjaju u tamu bukovih stabala, neke zaputene, vlane udoline u kojima je debela, arena mahovina prekrivala trula debla i gde se povremeno mogao videti po koji jelen kako tumara kroz iblje. Dok smo ili ka zapadu uglavnom smo priali o Klarisinom istraivanju o tome kako je Don Kits umro u Rimu, u kui uz podnoje panskih stepenica, gde je stanovao sa svojim prijateljem Dozefom Severnom. Da li je mogue da i dalje postoje tri-etiri neobjavljena Kitsova pisma? Da li je, moda, jedno od njih upueno Fani Bron? Klarisa je imala osnova da u to veruje i jedan deo svog sabatikuma provela je putujui kroz paniju i Portugal da bi obila kue znane Fani Bron i Kitsovoj sestri Fani. Sada se vratila iz Bostona, gde je radila u Hotonovoj biblioteci na Harvardu, nastojei da pronae prepisku Severnovih daljih roaka. Koliko je poznato, Kits je svoje poslednje pismo napisao nepuna tri meseca pre smrti, jednom starom prijatelju - arlsu Braunu. Pismo ima prilino svean ton, i prepoznatljivo je po naoko uzgrednom, savrenom opisu umetnikog stvaranja - poznavanje kontrasta, oseanje za svetlost i senku, svi ti podaci (ulni doivljaji) koji su pesmi neophodni, veliki su neprijatelji oporavku stomaka. U tom je pismu i uveni oprotaj, tako britak u svojoj uzdranosti i utivosti: Ne mogu da se oprostim od tebe, ak ni u pismu. Nikad nisam umeo da se poklonim kako treba. Bog te blagoslovio! Don Kits. Ali u biografijama se tvrdi da je Kitsu u to vreme bio zaustavljen tuberkulozni proces, i da je to stanje potrajalo narednih desetak dana. Iao je u Vilu Borgeze, etao ulicom Korso. Sa zadovoljstvom je sluao kako Severn svira Hajdna, obeenjaki je bacio veeru kroz prozor jer je hrana bila loa, ak se nosio

milju da zapone novu pesmu. Ako postoje pisma iz tog razdoblja, zato bi Severn, ili, verovatnije, Braun, poeleli da ih zataje? Klarisa je mislila da je odgovor nala u nekoliko natuknica u prepisci Braunovih daljih roaka, s kraja prve polovine 19. veka, ali nije imala dovoljno dokaza, bili su joj potrebni nezavisni izvori. Znao je da nikad vie nee videti Fani, rekla je Klarisa. Pisao je Braunu da ne bi mogao da podnese da vidi njeno ime napisano. Ali nikad nije prestao da misli na nju. Tih decembarskih dana oseao se dovoljno snaan i silno ju je voleo. Lako ga je zamisliti kako pie pismo koje nema nameru da poalje. Stisnuo sam joj ruku i nita nisam odgovorio. Malo sam znao o Kitsu i njegovoj poeziji, ali sam pomislio da u svom beznadenom stanju verovatno nije ni eleo da joj pie, ba zato to ju je toliko voleo. U poslednje vreme mislio sam da Klarisino zanimanje za ta hipotetika pisma ima veze sa naom situacijom, sa njenim ubeenjem da ljubav koja se ne iskae u pismu nije savrena. Tokom vie meseci posle naeg upoznavanja, r nego to smo kupili stan, napisala mi je nekoliko dragulja, strastveno apstraktnih u istraivanju osobenosti po kojima je naa ljubav drukija i bolja od svih koje su ikada postojale. Moda je to i sutina ljubavnog pisma, da slavi jedinstveno. Pokuao sam da odgovorim na isti nain, ali sve to mi je moja iskrenost doputala bile su injenice, pa i one su mi izgledale udesno: prelepa ena voli i eli da bude voljena, a njen izabranik je glomazan, nespretan, proelav momak koji ne moe da veruje kolika ga je srea snala. Kad smo se pribliili Mejdensgrouvu, zastali smo i posmatrali miara. Moda je balon ponovo preao preko naeg puta dok smo bili u umi koja se prostire po dolinama oko prirodnog rezervata. U rano poslepodne stigli smo do staze za Ridvej i poli na sever, linijom nagiba. Onda smo naili na jedan od onih irokih prstiju tla koji se zapadno od ilternsa pruaju ka bogatim njivama u dolini. Preko Oksfordske doline mogli smo da nazremo obrise pobreja

Kotsvolds i dalje, verovatno Brekon Bikonsa, koji su se uzdizali kao nejasna plaviasta masa. Nameravali smo da idemo do kraja, odakle je bio najbolji pogled, ali je vetar ve bio previe jak. Vratili smo se preko polja i zaklonili se meu cerovima na severnoj strani. Zbog tog drvea nismo videli da se balon sputa. Kasnije sam se pitao kako to da ga vetar nije oduvao mnogo dalje. Jo kasnije sam otkrio da vetar na visini od sto pedeset metara toga dana nije bio isti kao u nivou tla. Razgovor o Kitsu je zamro kad smo otpakovali ruak. Klarisa je izvadila bocu iz kese i pruila mi je drei je za dno. Kao to sam ve rekao, grli boce dodirnuo mi je dlan kada smo uli uzvik. Bariton, na uzlaznoj skali straha. Bio je to znak poetka i, naravno, kraja. U tom trenutku okonalo se celo jedno poglavlje mog ivota. Da sam znao, da sam imao bar sekundu-dve, moda bih dozvolio sebi malo nostalgije. Sedam godina bili smo u braku iz ljubavi i nismo imali dece. Klarisa Melon je bila zaljubljena u jo jednog mukarca, ali on nije predstavljao problem budui da mu se pribliavao dvestoti roendan. U stvari, on mi je samo pomagao u ratobornom prepiranju koje je bilo deo nae ravnotee, jer tako smo razgovarali o poslu. iveli smo u stambenom bloku iz tridesetih godina na severu Londona sa manje briga nego to se to obino deava - relativno kratak period oskudice, neopravdan strah od raka, razvodi i bolesti meu prijateljima, Klarisin gnev zbog mojih povremenih maninih napada nezadovoljstva poslom - ali nita nije ugroavalo na slobodan i blizak ivot. Kada smo ustali od ruka, evo ta smo videli: ogroman sivi balon, velik kao kua, u obliku suze, spustio se na polje. Pilot je verovatno ve napola izaao iz korpe kada je ona dotakla tlo. Noga mu se uplela u ue na kojem je bila kotva. Sada, dok su naleti vetra gurali i podizali balon prema strmini, korpa ga je vukla i nosila preko polja. U njoj je bilo dete, deak od desetak godina. U iznenadnom zatiju, ovek je stao na noge i zgrabio korpu, ili deaka. Onda je doao novi nalet vetra i pilot je ponovo pao na lea, udarajui o neravno tlo,

pokuavajui da zabije noge u zemlju, ili da zamahne prema kotvi iza sebe ne bi li je uglavio u zemlju. ak i da je mogao, ne bi smeo da se oslobodi ueta sa kotvom. Svojom teinom je drao balon pri tlu, a postojala je opasnost da mu vetar istrgne ue iz ruku. Dok sam trao, uo sam kako dovikuje deaku i nagovara ga da iskoi iz korpe. Meutim, gibajui se preko polja, balon je deaka bacao s jedne strane na drugu. Kada je uspeo da se uspravi, ovek je prebacio jednu nogu preko ivice korpe. Onda je balon uzleteo i pao, udario o breuljak, a deak je pao nauznak i nestao iz vidokruga. Zatim se ponovo uspravio, ispruio ruke prema oveku i neto mu doviknuo - rei ili nerazgovetni strah, nisam mogao da razaberem. Mora da sam bio na stotinak metara kada je ovek ponovo ovladao situacijom. Vetar je stao, on je ustao, nagnuo se nad kotvu da je zabije u zemlju. Odreio je kanap oko noge. Iz nekog razloga, preputanja, iscrpljenosti ili jednostavno zato to mu je tako reeno, deak je ostao gde je bio. Kula od balona se njihala, naginjala i vukla, ali je zver bila smirena. Usporio sam, ali nisam stao. Kada se ispravio, ovek nas je ugledao - bar radnike sa farme i mene - i mahnuo nam je. I dalje mu je bila potrebna pomo, ali meni je odgovaralo da samo brzo hodam. I radnici su sada hodali. Jedan od njih je glasno kaljao. Ali ovek sa autom, Don Logan, znao je neto to mi nismo znali i nastavio je da tri. to se tie Deda Parija, njega nisam video od balona, koji je bio izmeu nas. Vetar se ponovo razbesneo u kronjama i odmah potom sam na svojim leima osetio njegovu silinu. Onda je udario u balon, koji se zaustavio u svom nevino kominom njihanju i iznenada se umirio. Samo su se preko zategnute povrine ljeskali talasii otpora, dok je zarobljena snaga rasla. Balon se otkaio, kotva je uzletela rasprujui prainu, korpa se popela na tri metra od zemlje. Deak je ponovo pao i nismo ga videli. Pilot je u rukama drao ue i visio je na pola metra od zemlje. Da ga Logan nije stigao i uhvatio jedno od uadi, balon bi odneo deaka. Meutim, sada je njih dvojicu vukao preko polja, a radnici i ja

smo ponovo trali. Stigao sam pre njih. Kada sam uhvatio ue, korpa mi je bila iznad glave. U njoj je deak vritao. Uprkos vetru osetio sam miris urina. Ded Pari je nekoliko trenutaka kasnije uhvatio drugo ue, a odmah zatim pristigli su i radnici, Dozef Lejsi i Tobi Grin. Grina je spopao kaalj, ali nije isputao ue. Pilot nam je vikao ta da radimo, ali toliko pomamno da ga niko nije sluao. Suvie dugo se borio i sada je bio iscrpljen i nije mogao da obuzda emocije. Sa nas petoricom za uadima, balon je bio siguran. Samo je trebalo da ostanemo na nogama i da polako povlaimo korpu nadole, a odmah smo se toga i prihvatili, bez obzira na pilotova uputstva. Sada smo ve stajali na obodu strmine. Tlo se najpre naglo sputalo pod nagibom od otprilike dvadeset pet stepeni, a zatim se blago ispravljalo prema dnu. Deca iz okoline vole da se zimi tu sankaju. Svi smo priali uglas. Nas dvojica, ja i automobilista, hteli smo da odvuemo balon od ivice. Neko je mislio da prvo treba da izvadimo deaka. Neko drugi je traio da balon sasvim spustimo da bismo ga ukotvili. Nisam video da su te stvari u suprotnosti: mogli smo da sputamo balon i dok se kreemo ka polju. Ali, prevladalo je ono drugo miljenje. Pilot je imao etvrtu ideju, ali niko ga nije sluao niti mario za to. Treba neto da pojasnim. Moda je i postojao neki maglovit zajedniki cilj, ali nijednog trenutka se nismo ponaali kao ekipa. Nije bilo prilike za to, nije bilo vremena. Pod balonom smo se nali zajedno samo zahvaljujui sluajnom poklapanju vremena i mesta i naoj spremnosti da pomognemo. Niko nije rukovodio - bolje rei, svi smo nastojali da rukovodimo, pa smo se nadmetali u vikanju. Niko nije obraao panju na pilota koji je, crven u licu, vritao i preznojavao se. Iz njega je zraila nesposobnost, kao toplota. Ali, sad smo i mi poeli da izvikujemo uputstva. Znam da se tragedija ne bi dogodila da su me pustili da sam vodim stvar. Kasnije sam uo da i drugi to govore za sebe. Ali nije bilo vremena, nije bilo prilike da se pokae karakterna snaga. Bilo kakav voa, bilo kakav plan bio bi bolji nego nikakav. Od lovca-sakupljaa do

oveka postindustrijskog doba, antropolozi nisu pronali ljudsku zajednicu bez voe i voenih; i nijedno preno pitanje nije moglo da se delotvorno rei demokratskim postupkom. Nije bilo teko spustiti korpu dovoljno nisko da moemo da zavirimo u nju. Na pomolu je bio novi problem. Deak je bio sklupan na podu. Rukama je pokrio lice i vrsto se drao za kosu. Kako se zove?, pitali smo usplahirenog oveka. Hari. Hari!, vikali smo. Hajde, Hari. Hari! Daj mi ruku, Hari. Izlazi odatle, Hari! Hari se, meutim, jo vie sklupao. Uzmicao je svaki put kad bismo izgovorili njegovo ime. Kao da smo ga umesto dozivanja gaali kamenjem. Volja mu je bila potpuno paralisana, stanje koje je poznato kao steena bespomonost i esto se sree kod laboratorijskih ivotinja podvrgnutih nesvakidanjem stresu; svi nagoni da se problem rei tada nestaju, nagon za samoodranjem je sasvim iscrpljen. Povukli smo korpu na zemlju i uspeli da je na tom mestu i zadrimo. Upravo smo se nagnuli unutra da izvadimo deaka, kada se pilot progurao izmeu nas i pokuao da se popne u korpu. Kasnije je tvrdio da nam je rekao ta namerava da uradi. Tada smo uli samo sopstveno urlanje i psovanje. Njegov postupak je bio smean, ali se pokazalo da su mu namere bile sasvim razumne. Hteo je da povue konopac koji se upleo u korpu i da ispusti gas iz balona. Budalo jedna!, vikao je Lejsi. Pomozi nam da izvuemo dete. uo sam ta se sprema dve sekunde pre nego to je stiglo do nas. Kao da je ekspresni voz projurio kroz kronje i hujao prema nama. Vazduast, cvilei, utavi zvuk za pola sekunde je dosegao punu jainu. U istrazi su deo dokaznog materijala bili i podaci meteoroloke slube o jaini vetra tog dana; reeno je da je bilo udara jaine sto kilometara na sat. Mora da je ovo bio jedan od tih, ali pre nego ta ga pustim da stigne do nas, elim da zaustavim kadar u mirnoi ima

sigurnosti - i da opiem nau skupinu. S moje desne strane tlo je naglo nestajalo. S moje leve strane bio je Don Logan, porodini lekar iz Oksforda, star etrdeset dve godine, oenjen istoriarkom, otac dvoje dece. Nije bio najmlai u grupi, ali je bio fiziki najspremniji. Uestvovao je na oblasnim teniskim turnirima, bio lan planinarskog drutva i spasilakih planinarskih ekipa. Logan je oigledno bio blag, povuen ovek, inae je mogao da nam se nametne kao voa. S njegove leve strane bio je Dozef Lejsi, radnik na farmi, ezdeset tri godine star, bez stalnog zaposlenja, kapiten lokalnog kuglakog tima. Sa enom je iveo u Votlingtonu, gradiu u samom podnoju strmine. Levo od njega bio je njegov drugar Tobi Grin, pedesetosmogodinjak, takoe radnik na farmi, neoenjen, koji je iveo sa majkom u Rasels Voteru. Obojica su radila na Stonorovom imanju. Grin je patio od puakog kalja. Sledei u krugu, onaj to je pokuavao da ue u korpu, bio je pilot, Dejms Ged, pedeset pet godina star, rukovodilac jednog malog reklamnog preduzea, nastanjen u Redingu sa suprugom i jednim odraslim detetom, mentalno zaostalim. Istraga je utvrdila da je Ged prekrio bar est bezbednosnih propisa, to je istrani sudija proitao ravnim tonom. Gedu je oduzeta dozvola da pilotira balonom. Deak u korpi bio je Hari Ged, njegov unuk, deset godina star, iz Kembervela u Londonu. Naspram mene bio je Ded Pari; levo od njega tlo se naglo sputalo. Dvadesetosmogodinjak, nezaposlen. iveo je u Hempstedu od nekog nasledstva. To je bio tim. to se nas tie, pilot se odrekao svoje nadlenosti. Bilo smo bez daha, uzbueni, odluni da svako sprovede svoj plan. A deak nije bio sposoban da uestvuje u sopstvenom spasavanju. Leao je na gomili, podlakticama zaklonjen od spoljnog sveta. Lejsi, Grin i ja smo nastojali da ga izvuemo, a sad se i Ged peo preko nas. Logan i Pari su dovikivali savete. Ged je upravo stavio nogu pored unukove glave, Grin ga je psovao, i onda se dogodilo. Snaan udar u balon, jedan, dva. Drugi mnogo jai od prvog, a i prvi je bio estok. Geda je izbacio iz korpe, pravo na zemlju, balon se podigao

gotovo dva metra, pravo u nebo. Godova poprilina teina ispala je iz jednaine. Ue mi je promicalo kroz ruk, palilo dlanove, ali sam ga i dalje drao, na oko pola metra iznad kraja. I drugi su se drali. Korpa nam je sada bila tano iznad glava, a mi smo visili opruenih ruku, kao zvonari za nedeljnu misu. Usred te mukle zapanjenosti, pre nego to smo uspeli da zaviemo, stigao je drugi udar i pokrenuo balon uvis i na zapad. Odjednom smo hodali kroz vazduh, celom teinom visili o pesnicama koje su drale uad. Ta jedna, ili moda dve sekunde iznad zemlje u mom scanju zauzimaju prostor kao da se radi o dugom putovanju uz neistraenu reku. Prvi nagon bio mi je da se drim da bih teinom spustio balon. Dete nije moglo nita da uini; naprosto e ga odneti. Na dve milje zapadno od tog mesta bio je dalekovod. Dete, samo, bespomono. Dunost mi je bila da izdrim, da se drim, i mislio sam da emo svi isto da uinimo. Gotovo istovremeno sa eljom da ostanem na uetu i spasem deaka, samo jedan neuronski impuls kasnije, stigle su druge misli, spoj straha i munjevito proraunatih sloenih logaritama. Dizali smo se, tlo se udaljavalo, a balon je hrlio ka zapadu. Znao sam da ue treba da obuhvatim stopalima i nogama. Ali kraj konopca mi je sezao tek do struka a ruke si mi klizile. Nogama sam mlatio po vazduhu. Svakog delia sekunde udaljenost od tla se poveavala, i neminovno e doi trenutak kada vie nee biti mogue, odnosno bie opasno po ivot pustiti to ue. U poreenju sa mnom, Hari je bio bezbedan, onako sklupan u korpi. Moda e se balon sam spustiti na kraju brega. Moda je moj nagon da se i dalje drim samo nastavak onoga to sam pokuavao da uradim pre nekoliko trenutaka, samo nesposobnost da se brzo prilagodim. A opet, pre sledeeg uzbuenog otkucaja srca, u jednainu je ula nova promenljiva: neko je pustio svoje ue i balon se popeo za jo bar pola metra, zajedno sa onima koji su se i dalje drali za njega. Nisam znao, niti sam ikada saznao, ko je prvi pustio svoje ue. Nisam spreman da prihvatim da sam to bio ja. Ali niko nee da prizna da je bio prvi.

Sigurno je samo jedno: da smo ostali sloni, spustili bismo balon svojom teinom iznad strmine posle nekoliko sekundi, jer je vetar stao. Ali, kao to rekoh, nismo bili ekipa, nije bilo plana, nije bilo ni prekrenog sporazuma. Nije bilo propusta. Moemo li da prihvatimo da je u stvari bilo u redu da svako za sebe odluuje? Jesmo li kasnije mirne due smeli rei da je to bila razumna odluka? Nikad se nismo mogli time uteiti, ali je u naoj prirodi upisan jedan dublji zavet, prastar i automatian. Saradnja - temelj naih prvih lovakih pohoda, sila koja je pokrenula nau sklonost da razvijemo jezik, sastavni inilac nae drutvenosti. Jad koji smo kasnije oseali dokaz je da smo znali da smo izneverili sami sebe. Meutim, u naoj prirodi postojao je i nagon da pustimo ue. Sebinost je takoe upisana u naem srcu. To je unutranji sukob sisara ta dati drugima, a ta zadrati samo za sebe. Kretanje tim putem, uz svest da druge treba nadzirati dok oni kontroliu nas, to je ono to nazivamo moralnou. Visei iznad strmine ilternsa, naa ekipa je prola kroz prastaru, nereivu dilemu: mi, ili ja. Neko je rekao ja, i posle se nita nije moglo postii ak i da je reeno mi. Uglavnom smo dobri kada to ima smisla. Dobro drutvo je ono koje nalazi smisao u tome to je dobro. Odjednom, visei ispod one korpe, mi smo bili loe drutvo, raspadali smo se. Odjednom je razuman izbor bilo misliti na sebe. Dete u korpi nije moje dete, te neu ni da umrem za njega. im sam ugledao kako pada jedno telo ije? - i osetio da se balon podigao jo vie, stvar je bila reena; tu nije bilo mesta altruizmu. Nije imalo smisla da ovek bude dobar. Pustio sam ue i padao, mislim, oko etiri metra. Pao sam na bok i ugruvao butinu. Oko mene - pre ili kasnije, nisam siguran - tela su udarala o tlo. Ded Pari se nije povredio. Tobi Grin je polomio gleanj, Dozef Lejsi, najstariji, koji je sluio vojsku u padobranskim jedinicama, samo se zaduvao. Kada sam konano stao na noge, balon je odleteo jo pedeset metara, a jedan ovek je i dalje visio na uetu. Kod Dona Logana, supruga, oca, doktora i spasioca planinara, plamen altruizma mora da je bio malice jai. Nije mu

mnogo trebalo. Poto smo nas etvorica pustili uad i oslobodili balon tri stotine kilograma tereta, mora da je poleteo uvis. Ni sekundu nije smeo da okleva. Kada sam se uspravio, bio je trideset metara iznad mene, a balon se i dalje peo upravno nad strminom. Nije se borio, nije mlatio nogama po vazduhu pokuavajui da nae oslonac. Visio je sasvim nepomian uporedo s uetom, sva snaga bila mu je usredsreena na sve slabiji stisak aka. Ve je bio siuna, gotovo crna prilika na nebu. Deak se nije video. Balon se sa svojom korpom peo uvis i lebdeo u pravcu zapada, a Logan se smanjivao i bilo je sve stranije, toliko strano da je bilo gotovo smeno, kao akrobacija, kao ala, kao crtani film, i iz mojih grudi se uzvio prestravljeni smeh. Zato to je bilo bezumno, kao doivljaji Duka Dugouka, Toma, ili Derija, i na trenutak sam pomislio da je sve to privid, da sam samo ja prozreo alu, da e moja potpuna neverica ponovo dovesti stvarnost u red, pa e se i doktor Logan bezbedno spustiti na zemlju. Ne znam da li su drugi stajali ili leali. Tobi Grin se verovatno previjao zbog glenja. Ali se dobro seam tiine kada sam se nasmejao. Niko nije vikao, niko nije glasno davao savete. Nema bespomonost. Sada je ve bio dve stotine metara daleko od nas, moda devedeset metara iznad zemlje. To utanje bilo je neka vrsta naeg mirenja sa injenicama, neka vrsta smrtne presude. Ili je to moda bio uasnuti stid, jer je vetar dotle prestao, i jedva da smo ga oseali na leima. On se toliko dugo drao za ue da sam pomislio da e moda i ostati tako dok se balon polako ne spusti, dok se deak ne osvesti i povue ventil za isputanje gasa, dok ga neki zrak, ili bog, ili ve neka neverovatna pojava iz crtaa ne pokupi odande. Dok sam se tako nadao, videli smo kako on klizi do samog kraja ueta. Pa je opet tu visio. Dve, tri, etiri sekunde. Onda se pustio. No i tada je postojao deli vremena kada je gotovo izgledalo da ne pada; ja sam opet pomislio da ima izgleda da e se umeati neki udan zakon fizike, pobesnela termika, neki fenomen koji nee biti nimalo udniji od onoga to smo posmatrali, i da e ga to uhvatiti i poneti. Gledali smo kako pada. Videlo se ubrzanje. Bez milosti, bez saaljenja prema telu, hrabrosti, dobroti. Samo

beskompromisna sila tee. A odnekud, moda iz njega, moda iz grla neke ravnodune vrane, tanuni krik zasekao je umireni vazduh. Pao je kao to je visio, kruti, crni pruti. Do tada nikad nisam video neto toliko strano kao to je bio taj ovek koji pada.

2. Treba da usporim. Da paljivo razmislim o onih trideset sekundi posle pada Dona Logana. ta se dogaalo istovremeno, ta se naglo smenjivalo, ta je reeno, kako smo se kretali, kako se nismo kretali, ta sam mislio - te pojedinosti treba razdvojiti. Toliko je proisteklo iz tog dogaaja, toliko je ogranaka i odeljaka zaeto tokom tih prvih trenutaka, toliko je staza ljubavi i mrnje zapalio taj poetni raspored snaga da mi moe pomoi samo pomno razmiljanje, moda ak i cepidlaenje. Najverniji opis stvarnosti ne mora da sadri stvarnu brzinu dogaanja. itave knjige, itava istraivaka odeljenja posveena su prvoj polovini prvog minuta istorije vasione. Vrtoglave teorije haosa i vrtloga zasnovane su na presudnom uticaju izvornih uslova koje treba do sitnica opisati. Ve sam obeleio poetak, prasak posledica, onim dodirom boce vina i krikom oaja. Ali ta strelica na mapi pitanje je zamisli kao i bilo koja taka Euklidove geometrije, i mada je to naizgled pravi izbor, mogao sam da se opredelim i za trenutak kada smo se Klarisa i ja dogovorili da poemo na izlet, poto sam je doekao na aerodromu, ili kada smo odluili kojim putem da krenemo, ili na kojem polju i u koje vreme da ruamo. Uvek postoje prethodni uzroci. Poetak je proizvoljan i jedna stvar se namee ispred neke druge samo u odnosu na ono to sledi. Hladni dodir stakla na koi i krik Dejmsa Geda - ti istovremeni trenuci obeleavaju prelaz u jedno drugo stanje, odstupanje od oekivanog: od vina koje nismo probali (popili smo ga te veeri da otupimo utiske) do poziva na svedoenje, od naeg divnog i naizgled trajnog zajednikog ivota do tekog iskuenja koje je trebalo kasnije podneti. Kada sam ispustio tu bocu vina da bih otrao preko polja prema balonu i korpi koja je odskakala, prema Dedu Pariju i ostalima, izabrao sam onaj ogranak staze koji je iskljuivao odreenu vrstu lagodnog ivota. Borba sa

uadima, rasipanje nae ekipe i Loganov odlazak - bili su to oigledni, veliki dogaaji koji uobliavaju nau priu. Ali sada shvatam da je neposredno posle njegovog pada bilo tananih pojedinosti koje su ozbiljno uticale na potonji razvoj. Trenutak kada je Logan udario o tlo trebalo je da bude zavretak prie, a ne novi poetak koji sam mogao da izaberem. To poslepodne moglo je da se zavri pukom tragedijom. Tokom te jedne sekunde, ili dve, koliko je trebalo Loganu da stigne do zemlje, imao sam oseaj ve doivljenog, a odmah sam znao i zato. Vratila mi se nona mora koju sam povremeno imao u dvadesetim i tridesetim i od koje sam se budio uz urlik. Mesto dogaaja nije uvek bilo isto, ali sutina je bila nepromenjena. Stajao bih na istaknutom mestu i izdaleka posmatrao neki straan dogaaj - zemljotres, oblakoder u plamenu, brodolom, erupciju vulkana. Video bih bespomone ljude, zbog daljine smanjene na neprepoznatljivu masu, kako se komeaju suoeni s neizbenom smru. Uas je bio u kontrastu izmeu njihove prividne razmere i neizmernosti njihove patnje. Shvatio bih koliko je ivot jeftin; hiljade preneraenih ljudi, sitnih poput mrava, bilo je na ivici propasti, a ja nita nisam mogao da uradim. Nisam se tada toliko bavio snom, koliko njegovim emotivnim dejstvom - uz uas, krivicu i bespomonost - i oseajem munine od ispunjenog predskazanja. Dole, ispod nas, na mestu gde se strmina zavravala, bilo je travnato polje za ispau, okrueno nizom potkresanih vrba. Iza njih je bio vei panjak na kojem su pasle ovce i nekoliko jagnjia. Logan je pao u samo sredite tog drugog polja, i mi smo sve videli. Uinilo mi se da se u trenutku udara to siuno tapiasto telo prelilo, presulo preko zemlje, kao kap viskozne tenosti. Ali u miru i nepominosti videli smo, kao da je iznova stvorena, zgusnutu taku njegovog sklupanog tela. Najblia ovca, pet-est metara udaljena od njega, uopte nije prekinula da pase. Dozef Lejsi je pomagao svom drugaru Tobiju Grinu, koji nije mogao da stoji. S moje desne strane bio je Ded Pari. Dejms Ged je bio malo pozadi.

Njega Logan nije toliko zanimao kao nas. Vikao je neto o unuku, kojeg je balon nosio preko doline reke Oksford, prema stubovima dalekovoda. Ged nas je zaobiao i poao nekoliko koraka niz breg, kao da e za balonom. Seam se svoje glupave misli: Takav mu je genetski sklop. Klarisa mi je prila s lea, zagrlila me oko struka i pritisnula lice o moja lea. Iznenadilo me je to ve plae (kroz koulju sam oseao vlagu), a meni se inilo da je tuga jo jako daleko. Kao kad samog sebe sanjam, bio sam istovremeno i prvo i tree lice. Preduzimao sam tota i posmatrao sebe kako to radim. Razmiljao sam i video svoje misli kako preleu preko ekrana. Kao u snu, emotivne reakcije nije bilo, ili je bila neprikladna. Klarisine suze bile su samo injenica, ali sam bio zadovoljan to su mi oba stopala vrsto na zemlji, dovoljno razdvojena, i to ruke drim prekrtene na prsima. Pogledao sam preko polja dok se sledea misao polako ispisivala - taj ovek je mrtav. Osetio sam kako mi se toplota iri telom, neka vrsta samoljublja, i prekrtenim rukama sam se vrsto zagrlio. Zakljuak je bio - a ja sam iv. Proizvoljna stvar: ko je iv, a ko mrtav u nekom trenutku. Ja sam, eto, bio iv. Tada sam primetio da me Ded Pari posmatra. Dugako, koato lice bilo je kao okvir za neko bolno pitanje. Jadno je izgledao, kao pas koga eka neizbena kazna. U tom trenutku, dok su prozirne sivoplave oi tog stranca bile uprte u moje, osetio sam da i njega mogu da ukljuim u sebinu toplinu saznanja da sam iv. ak sam pomislio kako bi trebalo da ga, utehe radi, potapem po ramenu. Misli su mi bile ispisane na ekranu - ovaj ovek je u oku. Trai moju pomo. Da sam tada znao ta je njemu taj pogled znaio i kako e ga kasnije protumaiti i oko njega izgraditi svoj duevni ivot, ne bi mi bilo tako toplo. U tom bolnom, upitnom pogledu nalazio se prvi zametak, a ja o tome nisam imao pojma. Taj euforini mir koji sam oseao bio je samo simptom mog stanja oka. Parija sam poastio prijateljskim klimanjem glave i, zaboravivi na Klarisu priljubljenu uz moja lea - imao sam posla, sve u odjednom da sredim - rekao

mu glasom koji mi se uinio dubok i utean: Sve je u redu. Ta oita neistina tako mi je prijatno odzvonila izmeu rebara, da sam hteo da je ponovo kaem. Moda i jesam. Prvi sam progovorio posle Loganovog pada. Uvukao sam ruku u dep od pantalona i izvukao, od svih stvari koje je u tom trenutku trebalo imati, mobilni telefon. Mladi je neznatno rairio oi to sam shvatio kao znak potovanja. To sam i sam oseao prema sebi dok sam drao tu ploicu na dlanu i palcem iste ruke tri puta pritisnuo devetku. Bio sam deo sveta, opremljen, sposoban, povezan. Kada se javila sluba za hitne intervencije traio sam da dou policija i hitna pomo i podneo im saet ali jasan izvetaj o nezgodi, o balonu koji je otplovio sa deakom, o tome gde se nalazimo i kako se najbre do nas stie. Samo sam to bio kadar da uradim da bih obuzdao uzbuenje. Hteo sam da viem - naredbe, bodrenja, nerazumljive samoglasnike. Bio sam krhak, okretan, moda sam izgledao srean. Kada sam iskljuio telefon, Dozef Lejsi je rekao: Ne treba njemu hitna pomo. Grin je podigao pogled sa svog glenja. Trebae njima, da ga odnesu. Setio sam se. Naravno. To mi je bilo potrebno - da neto preduzmem. Dotle sam ve podivljao, bio sam spreman da se bijem, da trim, da igram, bilo ta. Moda i nije mrtav, rekao sam. Uvek ima nade. Sii emo i proveriti. Dok sam to govorio, osetio sam da mi noge drhte. Hteo sam da siem niz strminu, ali nisam bio siguran u ravnoteu. Uzbrdo bi bilo lake. Rekao sam Pariju: Poi i ti. Hteo sam to da mu predloim, ali je zvualo kao zahtev, kao da neto traim od njega. Pogledao me je. Nije mogao da progovori. Sve, svaki moj potez, svaku re je pohranjivao, sakupljao i gomilao, da tokom duge zime ima ime da hrani svoju opsednutost. Sklonio sam Klarisine ruk sa struka i okrenuo se. Nije mi palo na pamet da me ona u stvari pridrava. Hajdemo dole, rekao sam tiho. Moda neto moemo da uinimo. uo sam kako umekavam glas, kako ga veto utiavam. Bio sam u televizijskoj sapunici. Sada se obraa supruzi. Intiman, napeti

dvoplan. Klarisa je naslonila glavu na moje rame. Kasnije mi je rekla da je pomislila kako treba da me oamari. Do, proaptala je, mora da uspori. ta se deava?, rekao sam glasnije. Usred polja je leao ovek i umirao, a niko se nije micao. Klarisa me je pogledala i mada su joj naizgled usne bile spremne da izgovore rei, nije htela da mi kae zato treba da usporim. Okrenuo sam se prema ostalima koji su stajali na travi i ekali, tako sam bar mislio, da im ja kaem ta da rade. Idem do njega. Hoe li jo neko sa mnom? Nisam ekao da mi odgovore, ve sam kratkim koracima krenuo niz brdo, svestan neke tene labavosti u kolenima. Posle dvadeset sekundi sam se osvrnuo. Niko se nije pomerio. Ludilo je polako poputalo dok sam silazio niz strminu i osetio sam se usamljeno u svojoj odluci i zarobljen njom, kao u zamci. Osim toga, tu je bio i strah, ne ba u meni, ve u polju, razliven kao izmaglica, gui u samom jezgru. Ulazio sam u to lien izbora, zato to su me posmatrali i zato to bi, ukoliko se vratim, trebalo da se popnem uz brdo, to je dvostruko ponienje. Mahnitost se povlaila, a strah se uvlaio. Mrtvac s kojim nisam eleo da se sretnem, ekao je na mene usred polja. Bilo bi jo gore da je iv i na umoru. Onda bih morao da se suoim sa njim, sam, i da mu pruim prvu pomo, kao da se radi o nekoj drutvenoj igri. Njega ne bih prevario. Ionako bi umro, u mojim i na mojim rukama. Hteo sam da se okrenem i pozovem Klarisu, ali posmatrali su me, znam, a toliko sam se razmetao dok sam bio gore, s njima, da me je bilo stid. Ovaj dugi silazak bio je moja kazna. Stigao sam do drvoreda potkresanih vrba u podnoju brega, preao preko suvog jarka i provukao se kroz ogradu od bodljikave ice. Vie me nisu mogli videti i dolo mi je da povraam. Umesto toga, pomokrio sam se uz jedno drvo. Ruka mi je gadno drhtala. Posle toga sam se umirio, stajao sam odlaui trenutak kada treba da se uputim preko polja. Oseao sam fiziko olakanje to me vie ne vide, kao da sam se zaklonio od pustinjskog sunca. Bio sam svestan

Loganovog poloaja, ali ni sa ove udaljenosti nisam hteo da ga pogledam. Ovce, koje su jedva okrenule glave posle udara, sada su zurile i povlaile se ispred mene, posrui. Oseao sam se malo bolje. Logan mi je stalno bio na rubu vidnog polja, ali ipak sam znao da ne lei na zemlji. Neto je tralo u sredini polja, neka kratka antena njegovog sadanjeg ili preanjeg bia. Tek kada sam bio na oko sedam metara usudio sam se da ga pogledam. Sedeo je lea okrenutih ka meni, kao da meditira, ili gleda u pravcu u kojem je odleteo balon sa Harijem. Bio je to smiren poloaj. Priao sam, instinktivno uznemiren to mu prilazim s lea, ali zadovoljan to mu jo ne vidim lice. I dalje sam verovao da moda postoji neka tehnika, neki zakon fizike ili proces o kojem nita ne znam, ali koji e mu omoguiti da preivi. Tako miran u polju, kao da hoe da se sabere posle stravinog doivljaja, ulivao mi je nadu, pa sam se glupavo nakaljao i rekao, znajui da me niko drugi ne moe uti: Treba li vam pomo? U tom asu to i nije bilo toliko smeno. Video sam kako mu se kosa kovrda nad kragnom i kako mu je koa na vrhu uiju pocrnela od sunca. Na njegovom sakou od tvida nije bilo mrlja, ali je nekako udno visio poto su mu ramena bila ua nego to bi se oekivalo. Bila su ua od ramena odraslog oveka. Nisu se irila iz korena vrata. Sklop njegovog kostura se uruio, tako da je glava ostala na jednom zadebljanom tapu. Videvi to, shvatio sam da je ono to sam smatrao mirom u stvari odsustvo. Tu nije bilo nikoga. Bila je to tiina neivota, i opet sam shvatio, jer sam i ranije viao mrtva tela, zato je prednauno doba moralo da izmisli duu. Bilo je to bar isto toliko jasno kao i privid da veernje sunce tone kroz nebeski svod. Iskljuivanje bezbrojnih meusobno povezanih nervnih i biohemijskih razmena golom oku stvara privid ugasle iskre, ili naprosto odlaska jednog neophodnog inioca. Bez obzira na to koliko sebe smatramo nauno obrazovanima, strah i strahopotovanje i dalje nas obuzimaju u prisustvu mrtvih. Moda se u stvari udimo ivotu. Tim sam mislima nastojao da se zatitim dok sam obilazio le. Seo sam u malo ulegnue u zemlji. Nisam video Logana kao mrtvog dok mu nisam video

lice, a i to to sam video samo sam nazreo. Iako je koa bila netaknuta, teko da se to moglo nazvati licem, jer je kotani sklop bio polomljen i imao sam utisak, pre nego to sam skrenuo pogled, potpunog, pikasovskog poremeaja perspektive. Moda sam samo zamislio vertikalan poloaj oiju. Okrenuo sam se i video Parija kako ide preko polja prema meni. Mora da je brzo poao za mnom jer je ve bio dovoljno blizu da se ujemo. Sigurno je video kad sam zastao u zaklonu od drvea. Posmatrao sam ga preko Loganove glave dok je usporavao, a onda mi je doviknuo: Ne dirajte ga, molim vas, ne dirajte ga. Nisam to ni nameravao, ali nita nisam odgovorio. Gledao sam Parija, kao da ga prvi put vidim. Stajao je s rukama oslonjenim na kukove i zurio, ne u Logana, ve u mene. ak i u tom trenutku, vie sam ga zanimao ja. Doao je neto da mi kae. Bio je visok i mrav. Same kosti i ile, u dobroj formi. Na sebi je imao farmerke i nove novcate patike s crvenim pertlama. Kosti su naprosto prtale iz njega, sasvim suprotno Loganu. Zglobovi na prstima uz koni kai bili su veliki i kvrgavi, pod koom belom i zategnutom. I jagodice na licu bile su mu zategnute i visoke. Zbog njih i perina liio je na indijanskog ratnika. Imao je upadljiv izgled, pomalo zastraujui, ali ga je glas odao. Bio je slabano neodluan, bez akcenta, s tragovima kokni govora - ko zna da li je to bila prolost koje se odrekao ili ista afektacija. Pari je govorio kao svi iz njegove generacije - svaki iskaz imao je uzlaznu intonaciju pitanja; bilo je to ponizno oponaanje Amerikanaca, ili Australijanaca, ili, kao to sam uo da jedan lingvista objanjava, bio je to glas suvie okaljan neodreenim sudovima, suvie neodluan i pomirljiv da saopti ta se dogaa u svetu. Naravno, ni na jednu od ovih stvari nisam tada pomislio. uo sam samo cviljenje nemoi i opustio sam se. Rekao je: Klarisa se zabrinula za vas? Rekao sam joj da u da siem i da vidim kako ste? Moj muk je bio neprijateljski. Bio sam dovoljno star da mi se ne dopadne to to koristi lina imena i takoe to misli da zna kako se Klarisa osea. Tada

jo nisam znao njegovo ime. Pravila drutvenog ponaanja bila su bitna, ak i sa mrtvacem izmeu nas. Kasnije sam uo od Klarise da joj je Pari priao da se predstavi i onda krenuo za mnom niz breg. Nije me ni pomenula. Jeste li dobro? Odgovorio sam: Nita ne moe da se uradi; ostaje nam samo da ekamo, i pokazao sam na put, iza drugog polja. Pari je priao par koraka, pogledao Logana, onda se okrenuo prema meni. Sivoplave oi su mu sijale. Bio je uzbuen, ali niko nije mogao ni da pretpostavi koliko je bilo to uzbuenje. U stvari, mislim da neto ipak moemo da uinimo. Pogledao sam na sat. Prolo je petnaest minuta od razgovora sa slubom za hitne intervencije. Samo napred, rekao sam. Radite to god elite. bismo mogli zajedno?, rekao je, i pogledom traio zgodno mesto na tlu. Sasvim luda misao prola mi je kroz glavu: da sluajno ne predlae neku uasnu nepristojnu radnju sa leom. Sputao se na zemlju i pogledom me je pozivao da mu se pridruim. Onda sam shvatio. Kleao je. Mogli bismo, rekao je s ozbiljnou koja me je upozorila da se ne ali, da se zajedno pomolimo? Pre nego to sam stigao da se usprotivim, to nisam bio u stanju da uradim jer sam ostao bez rei, Pari je dodao: Znam da je teko. Videete da pomae. Znate, u ovakvoj prilici zaista pomae. Udaljio sam se i od Logana i od Parija. Zbunio sam se i pomislio da ne bi trebalo da uvredim iskrenog vernika. Onda sam se pribrao. Pa, on nije brinuo da li e mene da povredi. Izvinite, rekao sam ljubazno. Nisam ja za to. Pari je nastojao da razumno govori sa svoje smanjene visine. Sluajte, ne poznajemo se i nema razloga da mi verujete. Bog nas je spojio u ovoj tragediji i to treba da iskoristimo na neki nain? Poto je video da se ne miem, dodao je: Mislim da vam je molitva jako potrebna? Slegnuo sam ramenima i odgovorio: ao mi je. Samo nastavite. Dodao

sam malo amerikog prizvuka svom glasu da bih delovao bezbrino, iako se nisam tako oseao. Pari nije odustajao. I dalje je kleao. Mislim da ne razumete. Nije u pitanju dunost. Vie, kao, ispunjenje linih potreba? Nema nikakve veze sa mnom, u stvari, ja sam glasnik. To mi je dar. to je vie navaljivao, nestalo je moje smetenosti. Hvala. Neu. Pari je zatvorio oi i duboko udahnuo, jo se nije molio, samo je prikupljao snagu. Odluio sam da se vratim uz brdo. Kada je uo da se udaljavam, ustao je i priao mi. Nije hteo da me ostavi na miru. Oajniki je hteo da me ubedi, ali je i dalje bio strpljiv, pun razumevanja. Kao da se smeio kroz nekakav zastor bola: Nemojte da odbijete. Znam da to inae ne radite. Hou da kaem, ni u ta ne morate da verujete, samo dozvolite sebi da to uradite i obeavam vam, obeavam... Dok se saplitao oko tog obeanja, prekinuo sam ga i udaljio se. Strepeo sam da e pruiti ruku i dotai me. ao mi je. Vraam se svojoj prijateljici." Nisam hteo da sa njim podelim Klarisino ime. Mora da je znao da me moe zadrati samo potpunom promenom tona. Ve sam se udaljio nekoliko koraka kad je otro viknuo: Nema problema. Samo mi bar odgovorite. Bilo je neodoljivo. Zaustavio sam se i okrenuo. ta vas spreava? Mislim, moete li da mi kaete ta je u pitanju? Jedan tren sam pomislio da mu odgovorim hteo sam da zna da mi njegova vera ne namee nikakvu obavezu. Onda sam se predomislio i rekao: Nita. Nita me ne spreava. Ponovo je krenuo ka meni; ruke su mu visile niz bokove, s dlanovima okrenutim nagore, prstima rairenim u maloj melodrami zbunjenog razumnog oveka. Zato onda ne probate?, rekao je kroz uzdrani smeh. Moda ete shvatiti razlog kad osetite koliku vam to snagu prua. Molim vas, probajte? Ponovo sam oklevao i gotovo sam bio spreman da outim. Ali sam

odluio da mu kaem istinu. Zato, prijatelju, to niko ne slua. Gore nikoga nema. Pari je nakrivio glavu i preko lica mu se razlio najveseliji osmeh. Pitao sam se da li je uo ta sam rekao jer je izgledao kao da sam mu upravo saoptio da sam sveti Jovan Krstitelj. Onda sam preko njegovog ramena ugledao dva policajca kako se penju preko gvozdene kapije. Dok su trali poljem prema nama, jedan je rukom pridravao kapu kao policajci u nemim komedijama. Dolazili su da pokrenu zvaninu obradu sudbine Dona Logana i, po mom miljenju, da me oslobode zraenja ljubavi i samilosti Deda Parija.

3. Do est sati te veeri ve smo bili u svojoj kui, u svojoj kuhinji, i sve je izgledalo kao i ranije - elezniki sat iznad vrata, Klarisina zbirka kuvara, kitnjasto-kaligrafska poruka koju je spremaica ostavila dan ranije. Gotovo bogohulno je delovao netaknut raspored olje i novina od doruka. Klarisa je odnela svoj prtljag u spavau sobu, a ja sam raspremio sto, otvorio bocu vina spremljenu za izlet i izneo dve ae. Seli smo jedno naspram drugog i poeli. U kolima nismo mnogo govorili. Kao da nam je bilo dovoljno to nepovreeni prolazimo kroz saobraaj. Sada je sve izletelo u bujici, kao postmortem, seanje na doivljeno, izvetaj, ponavljanje tuge, isterivanje straha. Te veeri smo toliko priali o onome to se dogodilo i o tome ta smo primetili, o reenicama i reima koje smo brusili da prenesu pravo znaenje, pa bi neko pomislio da se radi o obredu, da nisu u pitanju rei ve aranje. U ponavljanju smo nalazili utehu, kao i u poznatoj teini vinskih aa, ili u vlaknima stola od amovine koji je nekad pripadao Klarisinoj prabaki. Uvek sam mislio da su glatka, plitka ulegnua na povrini stola u blizini ivica oteenih noem, izdubili neiji laktovi, isti kao nai; oko tog stola mora da se razgovaralo o mnogim smrtima i krizama. Klarisa je poetak svoje prie ispriala na brzinu, o lelujavom, teturavom prepletu uadi i ljudi, o vici i psovkama, i kako je i sama prila da pomogne, ali nije pronala slobodno ue koje bi uhvatila. Zajedno smo proklinjali pilota, Dejmsa Geda, i njegovu nesposobnost, ali to nije moglo da nas na due vreme zatiti od pomisli na sve ono to smo mogli da uradimo da bi se izbegla Loganova smrt. Onda smo ubrzali film, do onog trena kada se pustio, a na koji smo se te veeri mnogo puta vraali. Rekao sam joj kako mi se uinilo da visi u vazduhu pre nego to je poeo da pada, a ona mi je ispriala kako se iznenada setila jednog Miltonovog stiha: Baen naglavce u plamenu s nebeskog svoda.

Stalno smo uzmicali od tog trenutka, obilazili ga, odugovlaili, sve dok ga nismo saterali u oak i poeli da ga polako pripitomljujemo reima. Vratili smo se na borbu sa balonom i uadima. Bilo mi je muka od krivice, a o tome jo nisam mogao da govorim. Pokazao sam Klarisi oiljke od ueta na dlanovima. Vino smo popili za manje od pola sata. Klarisa je podigla moje ake do usana i poljubila mi dlanove. Gledao sam je u oi - u to divno milo zeleno - ali taj trenutak nije mogao da se sauva, ta vrsta mira nije nam bila dozvoljena. Napravila je bolnu grimasu i uzviknula: , Boe, kada je pao! Hitro je ustala da donese novu bocu boolea sa stalka. Opet smo razgovarali o padu i o tome koliko mu je trebalo da stigne do tla, dve sekunde, moda tri. Odmah smo se povukli u sporedne pojedinosti, policiju, bolniare, od kojih jedan nije bio dovoljno snaan da ponese svoj kraj nosila sa Grinom, pa je Lejsi morao da mu pomogne preko polja; onda i leper koji je odvukao Loganov auto. Pokuali smo da zamislimo predaju tog praznog automobila gospoi Logan, koja ga je ekala sa dvoje dece u njihovoj kui u Oksfordu. Ali i ovo je bilo nepodnoljivo, pa smo se opet vratili svojim priama. U narativima su postojali vorovi, zapleti uasa sa kojima nismo mogli odmah da se suoimo, ve bismo ih samo okrznuli pre nego to se povuemo, i ponovo vratimo. Bili smo zatvorenici u eliji, nasrtali smo na zidove i gurali ih udarajui glavama. Na zatvor se polako poveavao. Neobino mi je kada se setim da smo tada mislili da smo bezbedniji sa Dedom Parijem. Ispriala mi je kako joj je priao i predstavio se, i kako je onda i ona rekla svoje ime. Nisu se rukovali. Potom se on okrenuo i poao za mnom niz brdo. Ispriao sam priu o molitvi kao istu komediju i Klarisa se nasmejala. Preplela je svoje prste kroz moje i stisnula ih. Hteo sam da joj kaem da je volim, ali je iznenada izmeu nas sedeo Logan, prav i nepomian. Morao sam da ga opiem. Bilo je mnogo gore u seanju nego kada sam ga video. Mora da mi je ok tada otupeo reakciju. Priao sam joj kako mi se uinilo da mu delovi lica vise na pogrenim mestima, onda sam prekinuo opis da joj kaem

koja je razlika izmeu tada i sada i kako je neka logika sna uinila da nepodnoljivo postane sasvim obino, kako mi uopte nije smetalo da nastavim razgovor sa Parijem dok je Logan sedeo na zemlji razbijen na sitne komadie. I dok sam to govorio, primetio sam da i dalje izbegavam Logana, da sam odustao od opisa koji sam zapoeo jer i dalje nisam kadar da upijem podatke, a Klarisi sam hteo i to da kaem. Strpljivo me je posmatrala u tom vrtlogu povratka u seanje, emociju i komentar. Nije se radilo o tome da ne mogu da naem rei; nisam mogao da pratim brzinu svojih misli. Klarisa je odgurnula stolicu i prela na moju stranu stola. Privukla mi je glavu na svoje grudi. Zautao sam i zatvorio oi. U nitima njenog dempera osetio sam miris sveeg vazduha i uinilo mi se da se preda mnom otvara nebo. Malo kasnije smo ponovo bili na svojim stolicama, oslonjeni na sto kao majstori predani poslu: brusili smo iskrzane ivice seanja, kovali neizgovorivo u oblik rei, od pojedinanih opaaja ili priu, sve dok nas Klarisa nije vratila na pad, na onaj trenutak kada je Logan skliznuo niz ue, visio na kraju jedan dragoceni tren i onda ga pustio. Morala je na to da se vraa, na tu sliku za koju je bio prikovan njen ok. Sve je ponovo ispriala i ponovila je stihove iz Izgubljenog raja. Onda mi je rekla da je i sama prieljkivala neko udesno izbavljenje, ak i dok je on leteo nadole. Pali su joj na pamet aneli, ne Miltonovi prokletnici koje bacaju s neba, ve otelotvorenje svekolike dobrote i pravde u jednom zlatnom liku koji se zalee s oblaka da svojim rukama prihvati oveka koji pada. U tom buncavom trenutku prepunom misli, uinilo joj se da je Loganov pad iskuenje kojem nijedan aneo ne moe odoleti, a njegova smrt je opovrgla njihovo postojanje. Hteo sam da pitam da li je potrebno to opovrgavati, ali me je ona vrsto stegla za ruku i rekla: Bio je dobar ovek, tako moleivim tonom kao da hou da ga osudim. Deak je bio u korpi, i Logan nije hteo da odustane. I sam je imao decu. Bio je dobar ovek. Zbog posledica jedne rutinske hirurke intervencije, Klarisa od poetka svojih dvadesetih godina nije mogla da zatrudni. Mislila je da su joj zamenili

lekarski nalaz, ali to nije mogla da dokae. Dugotrajan pravni postupak zamro je u odlaganjima i zaprekama. Polako je pohranila svoju tugu i ponovo izgradila ivot, s tim da deca ostanu deo tog ivota. Svi su je oboavali, neaci, neakinje, kumii, deca iz susedstva i stari prijatelji. Pamtila je sve njihove roendane i svaki Boi. U naoj kui je postojala soba, delimino deja soba, delimino tinejderska, u kojoj bi nekad prespavala deica ili omladinci. Prijatelji su smatrali da je Klarisa uspena i srena ena, i uglavnom su bili u pravu. Samo bi se povremeno dogodilo neto to bi pokrenulo svest o gubitku. Pet godina pre nesree sa balonom, kada smo se tek dve godine znali, Mardori, Klarisina dobra prijateljica sa univerziteta, izgubila je svoju etvoronedeljnu bebu zbog neke retke bakterijske infekcije. Klarisa je ila u Manester da vidi dete kad je imalo samo pet dana i ostala je celu sedmicu da pomogne oko bebe. Vesti o detinjoj smrti sasvim su je posekle. Nikad nisam video tugu koja tako paralie. U pitanju nije bila samo smrt tog deteta, ve je Klarisa doivela Mardorin gubitak kao svoj lini. Klarisa je tugovala za senom deteta koje je preko osujeene ljubavi gotovo oivelo. Bolovala je Mardorin bol. Posle nekoliko dana proradio joj je odbrambeni sistem i nastojala je da pomogne Mardori. To je bio ekstreman primer. U drugim sluajevima, nezaeto dete ne bi stiglo ni da se promekolji, a trenutak bi ve proao. Sada je u Donu Loganu videla oveka spremnog da umre da bi spreio gubitak koji je oseala kao svoj. Deak nije bio njegovo dete, ali je on bio otac i razumeo je. Njegova ljubav je probila Klarisinu odbranu. Tim moleivim uzdahom - bio je dobar ovek molila je sopstvenu prolost, sen svog deteta, da joj oprosti. Nemogue je bilo zamisliti da je Logan poginuo uzalud. Kasnije se ispostavilo da deak, Hari Ged, uopte nije povreen. Ja sam pustio ue. Doprineo sam pogibiji Dona Logana. Ali, i dok sam oseao muninu krivice, nastojao sam da ubedim sebe da sam s pravom pustio ue. Da nisam, onda bismo moda Logan i ja zajedno pali, i Klarisa bi noas sama sedela u kui.

Policija nam je kasno tog poslepodneva javila da se deak spustio petnaestak kilometara zapadno od polja. Kada je shvatio da je sam, morao je da preduzme neto da bi se spasao. Budui da vie nije bio uplaen dedinom panikom, sabrao se i uradio sve to je bilo potrebno. Pustio je da se balon uzdigne iznad dalekovoda, a onda je otvorio ventil za gas i polako se spustio na polje u blizini sela. Klarisa je zautala. Bradu je oslonila na stisnute ake i zurila u vlakna drveta na stolu. Da, rekao sam konano. Hteo je da spase maloga. Polako je odmahnula glavom, potvrujui neku neizreenu misao. ekao sam, zadovoljan to izbegavam sopstvena oseanja da bih joj pomogao sa njenim. Svesna da je posmatram, podigla je pogled. Mora da ima nekog smisla, tupo je rekla. Oklevao sam. Nikada nisam voleo taj nain razmiljanja. Loganova smrt je bila besmislena - i zbog toga smo delimino bili u oku. Dobri ljudi ponekad pate i umiru, ali ne zato to je njihova dobrota stavljena na probu, ve upravo zbog toga to nije bilo niega, nikoga, da je stavi na probu. Nikoga osim nas. Predugo sam utao, jer Klarisa je iznenada dodala: Ne brini, Do. Nisam izgubila razum. Hou samo da pitam, kako da shvatimo ovu stvar? Rekao sam: Pokuali smo da pomognemo i nismo uspeli. Nasmeila se i odmahnula glavom. Priao sam joj, stao uz njenu stolicu, zagrlio je i zatitniki je poljubio u glavu. S uzdahom je prislonila lice uz moju koulju i obgrlila me oko struka. Glas joj je bio mukao. , ba si blesav. Tako si racionalan ponekad, kao dete... Da li je htela da kae da je racionalnost vrsta nevinosti? Nikad nisam saznao jer su joj se ruke blago kretale preko moje guze, nadole, izmeu nogu. Milovala mi je testise. Onda mi je jednom rukom otkopala pojas, izvukla koulju i poljubila mi stomak. Rei u ti bar jedno znaenje toga, ti glupane. A to je da emo jo vie morati da se volimo. Naravno. Kako se nisam setio? Zato ne razmiljam na taj nain? Potrebna nam je ljubav. Nastojao sam da se odreknem ak i dodira njene ruke,

mislio sam da nenosti nisu pristojne u ovoj prilici, uivanje, nepotovanje smrti. Neto na ta emo se kasnije vratiti, kada zavrimo sve prie i suoavanja. Klarisa je napravila pomak ka osnovnim stvarima. Drei se za ruke, otili smo u spavau sobu. Sela je na ivicu kreveta, skinuo sam joj odeu. Kada sam joj poljubio vrat privukla me je k sebi. Svejedno je ta radimo, proaptala je. Ne treba nita da radimo. Hou samo da te grlim. Uvukla se pod ebe. Leala je podignutih kolena dok sam se svlaio. Poto sam se i ja pokrio, zagrlila me je oko vrata i privukla mi lice do svoga. Znala je da volim da se tako grlimo. Tada sam oseao da pripadam, da imam korene, da sam blagosloven. Znao sam da voli da zatvori oi pa da ih ljubim, onda nos i obraze, kao dete pred odlazak na spavanje, i tek na kraju usne. esto smo prekorevali jedno drugo to gubimo vreme na stolicama, obueni, u prii, a mogli bismo isto da radimo leei, u krevetu, licem u lice, nagi. To dragoceno vreme pre ljubavnog ina pogreno nosi pseudokliniki naziv predigra. Tada bi se svet suzio i produbio, glasovi bi nam utonuli u toplinu naih tela, razgovor bi postajao asocijativan i nepredvidiv. Sve je bilo samo dodir i dah. Nadolazile bi mi obine reenice koje nikad nisam glasno izgovarao jer su zvuale banalno - Evo nas, ili Hajde opet, ili Da, to. Kao trenutak u snu koji se ponavlja, ti opseni, nevini minuti ostajali su u zaboravu sve dok ponovo ne bismo u njih uronili. A onda bi se nai ivoti vratili bitnim stvarima i novom poetku. Kada bismo zautali, leali bismo tako blizu, usta uz usta, odlaui spajanje koje nas je jo vie vezivalo zahvaljujui ovom uvodu. Eto, tu smo, opet isto, i konano spasenje. Tmina s druge strane tame spavae sobe bila je beskrajna i hladna kao smrt. Nas dvoje bili smo topla taka u tom prostranstvu. Bili smo ispunjeni dogaajima od tog poslepodneva, ali smo ih izbacili iz razgovora. Pitao sam: Kako se osea? Uplaeno, odgovorila je. Zaista uplaeno. Ne izgleda uplaeno. Oseam da iznutra podrhtavam.

Da izbegnemo tu stazu koja nas je vodila nazad do Logana, priali smo strane prie i, kao to se esto deava, u njihovom sreditu bilo je detinjstvo. Klarisa je imala sedam godina kada je s porodicom otila u Vels na letovanje. Jednog kinog jutra, nestala je njena petogodinja roaka. Nije je bilo punih est sati. Dola je policija, dovela dva psa tragaa. Seljani su izali i pretraivali bunove paprati. Jedno vreme je i helikopter nadletao vie predele. Tek pred pono, devojica je pronaena u ambaru; spavala je ispod dakova. Klarisa je zapamtila kako su se svi veselili te noi u iznajmljenoj kuici. Njen tea, dcvojicin otac, upravo je ispratio i poslednjeg policajca. Kada se vratio u sobu, pokleknuo je i svom teinom se spustio u fotelju. Noge su mu se silno tresle; deca su netremice posmatrala kako je Klarisina tetka klekla pored njega i dlanove blago spustila na njegove butine. Tada to nisam povezala s potragom za devojicom. Liilo mi je na neku neobinu stvar koju kao dete ravnoduno posmatra. Mislim sam da je u pitanju pijanstvo, ta kolena koja igraju gore-dole u njegovim pantalonama. Ja sam ispriao svoj prvi nastup sa trubom kada mi je bilo jedanaest godina. Imao sam toliku tremu i ruke su mi se tako tresle da nisam mogao da drim pisak na usnama, niti sam usne mogao da napuim da bih odsvirao pravu notu. Zato sam ceo pisak stavio meu zube i jako zagrizao da mi ne ispadne, i onda sam taku izveo pola pevajui, pola duvajui. Niko to nije primetio u optoj kakofoniji deje boine proslave. k i sada ume da oponaa trubu kada si u kupatilu. Od drhtanja stigli smo do plesanja (ja ga mrzim, ona ga voli), a odatle do ljubavi. Govorili smo jedno drugom ono to ljubavnici vole da uju i ele da kau: Jo vie te volim otkad sam te videla kako ume da poludi, rekla je. Konano je racionalista popustio. je tek poetak, obeao sam. Samo posmatraj. Pomen mog ponaanja posle Loganovog pada razbio je aroliju, ali samo na tridesetak sekundi. Zagrlili smo se jo jae i poljubili. Ono to je usledilo bilo

je uveano ogoljenim emocijama pomirenja, kao da je uzajamnim opratanjem umiljato razreena burna sedmica pretnji i uvreda. Nas dvoje nita nismo imali da oprostimo, samo smo, pretpostavljam, jedno drugo oslobaali krivice zbog smrti, ali to su bila oseanja koja su nas zapljuskivala sa svakim talasom uzbuenja. Visoka cena je plaena za to ushienje, i morao sam da se upinjem da odagnam sliku mrane kue u Oksfordu, usamljene, kao usred pustinje, gde kroz prozor na spratu dvoje zbunjene dece posmatra turobne ljude koji dolaze u posetu njihovoj majci. Onda samo zaspali, a kada smo se sat kasnije probudili, bili smo gladni. Ponovo u kuhinji, u kunim mantilima, u pljaki friidera, otkrili smo potrebu za drutvom. Klarisa je otila do telefona. Emotivna uteha, ljubavni in, kua, vino, hrana, drutvo - hteli smo da ponovo oko sebe potvrdimo svoj svet. Kroz pola sata sedeli smo sa prijateljima, Tonijem i Anom Brus, jeli tajlandsku hranu koju sam naruio telefonom i priali ta nam se dogodilo. Priali smo kao brani par, jedno vreme svako za sebe, uz povremene prekide onog drugog, onda se povlaili i putali onog drugog da nastavi. Bilo je i trenutaka kada smo govorili uglas, ali je i pored svega naa pria postajala sve povezanija; dobila je oblik i prepriavali smo je na bezbednom mestu. Posmatrao sam razborita, inteligentna lica svojih prijatelja kako malaksavaju. Njihov ok bio je samo senka naeg, pre je liio na dobronamernu imitaciju tog oseanja. Zbog toga smo bili u iskuenju da preteramo, da preko ponora koji je razdvajao doivljeno i prepriane anegdote bacimo most od superlativa. Danima i nedeljama smo Klarisa i ja mnogo puta priali istu priu svojim prijateljima, kolegama, roacima. Primetio sam da koristim iste reenice, iste prideve. Ve sam mogao da priam o onome to se dogodilo, a da to ni u najmanjem stepenu ne proivljam ponovo, ak i da ga se ne seam. Toni i Ana su otili u jedan ujutro. Ispratio sam ih. Kada sam se vratio, Klarisa je pregledala beleke za predavanja. Naravno, sabatikum je zavren. Sutra je ponedeljak i ona poinje da predaje. Otiao sam u svoju radnu sobu i

proverio belenicu iako sam tano znao ta me eka - dva sastanka i jedan lanak koji je trebalo zavriti do pet sati. Na neki nain smo bili zatieni od te katastrofe. Imali smo jedno drugo, imali smo mnogo prijatelja. Imali smo zahtevan i zanimljiv posao kojem smo se predavali. Stajao sam u svetlosnom krugu lampe na pisaem stolu i zurio u pet-est razbacanih pisama koja su ekala odgovor, i to me je umirilo. Razgovarali smo jo tridesetak minuta, ali samo zato to smo bili preumorni da se spremimo za krevet. Konano smo legli u dva. Nije prolo ni pet minuta posle gaenja svetla kad je zazvonio telefon i trgao me iz prvog sna. Mislim da sam tano zapamtio njegove rei. Rekao je: li to Do? Nisam odgovorio. Prepoznao sam mu glas. Onda je rekao: Hteo sam samo da ti kaem da razumem kako se osea. I ja se isto tako oseam. Volim te. Spustio sam slualicu. Klarisa je promrmljala u jastuk: Ko je to bio? Moda sam bio iscrpljen, moda sam hteo da je zatitim skrivanjem istine, ali znam da sam prvu ozbiljnu greku napravio kada sam se okrenuo na stranu i odgovorio joj: Nita. Pogrean broj. Spavaj.

4. Iako smo se narednog jutra probudili sa svim ovim dogaajima koji su zvonili u vazduhu iznad naeg kreveta, dan sa mnotvom obaveza bio je pravi melem. Klarisa je izala iz kue u pola devet zbog seminara iz romantiarske poezije, koji je drala na redovnim studijama. Posle toga je bila na sednici Katedre, ruala s jednim kolegom, ocenjivala studentske radove i odrala konsultacije sa postdiplomcem koji je pisao o Liju Hantu. Kui je stigla pre mene, u est sati. Telefonirala je, istuirala se i izala da veera sa svojim bratom Lukom, iji se brak raspadao posle petnaest godina. Istuirao sam se na poetku dana. Odneo sam termos kafe u radnu sobu i itavih petnaest minuta sam razmiljao da li da se predam iskuenjima rada kod kue - novinama, telefonskim razgovorima, sanjarenju. Imao sam dovoljno tema i za zurenje u zid. Ipak sam se trgnuo i naterao se da zavrim tekst o teleskopu Habl za jedan ameriki asopis. Taj me je projekat godinama zanimao. U njemu su bili otelotvoreni staromodni heroizam i velianstvenost; nije imao nikakvu vojnu svrhu niti neposrednu komercijalnu vrednost, a nastao je iz jednostavne i plemenite pobude da se to vie sazna i shvati. Kada je otkriveno da glavno ogledalo prenika od skoro dva i po metra nema dovoljnu krivinu, odnosno da mu nedostaje deset hiljaditih delova ina, dole na zemlji gotovo niko nije bio razoaran. Naprotiv, svi su slavili i likovali, previjali su se od smeha i radosti planetarnih razmera. Posle brodoloma Titanika postali smo stroi prema tehniarima, cinini prema njihovim preteranim ambicijama. Eto nae najvee igrake u svemiru, visoke, kau, kao etvorospratnica, spremne da naim mrenjaama poalje udesne slike porekla vasione, naih prapoetaka s poetka vremena. I nije uspelo, ne zbog nekog algoritamskog tajnog sastojka u raunarskom programu, ve zbog greke koju je svako mogao da razume -

kratkovidosti, starinskog bruenja i glaanja. Habl je postao glavna tema televizijskih viceva, dobro se rimovao sa trouble i rubble1; bio je dokaz konane propasti amerike industrije. Habl je velianstvena zamisao, ali je operacija spasavanja bila tehnoloki uzviena. Stotine asova hodanja po svemiru, deset korektivnih ogledala postavljenih nadljudski precizno po obodu manjkavog soiva, a dole, u kontrolnom centru, vagnerijanski orkestar naunika i kompjuterske sile. S tehnike take, bilo je tee od slanja oveka na mesec. Greka je ispravljena, slike stare dvanaest milijardi godina stigle su ispravne i otre, svet je zaboravio svoj prezir i divio se - itav jedan dan - a onda se okrenuo redovnom poslu. Radio sam bez prekida dva i po sata. Tog jutra, dok sam kucao tekst, muio me je neki nemir, fiziki oseaj koji nisam bio kadar da imenujem. Postoje greke koje ni gomila astronauta ne moe da ispravi. Kao ona moja od jue. Ali ta sam uradio, ta nisam uradio? Ako je u pitanju krivica, gde je poela? Uz uad ispod balona, putanjem ueta, kasnije uz le, sino na telefonu? Neprijatan oseaj bio mi je na koi i ispod nje. Kao da se nisam oprao. Kada sam prekinuo pisanje i razmislio o svemu to se dogodilo, uopte nije bila u pitanju krivica. Odmahnuo sam glavom i nastavio da kucam bre. Ne znam kako sam uspeo da potisnem svaku pomisao na telefonski poziv kasno prole noi. Nekako sam ga pomeao sa svim problemima iz prethodnog dana. Verovatno sam i dalje bio u oku, pokuavao da se umirim radom. Zavrio sam tekst, ispravio ga, odtampao i poslao faksom u Njujork, pet sati pre roka. Pozvao sam telefonom policijsku stanicu u Oksfordu i, poto su me povezali sa tri razliita odeljenja, saznao da se sprema istrani postupak povodom smrti Dona Logana, da e sud verovatno zasedati kroz est nedelja i da se od svih nas oekuje da budemo prisutni. Taksijem sam se odvezao u Soho da se naem s jednim producentom radio emisija, koji me je primio u svojoj kancelariji i objasnio da bi eleo da
1 Trouble muka; rubble oder.

pripremim program o povru u velikim samoposlugama. Odgovorio sam da se time ne bavim. Onda me je producent - Erik - zapanjio, jer je ustao i odrao strastven govor. Rekao je da potranja za sveim grakom, jagodama i slinim sezonskim plodovima unitava okolinu i lokalnu privredu u raznim afrikim zemljama. Rekao sam da to nije moja oblast i dao mu imena ljudi koje bi mogao da pozove. A onda, iako sam ga jedva poznavao, a moda upravo zbog toga, odgovorio sam istom strau i ispriao mu celu priu. Nisam mogao da se uzdrim. Morao sam nekome da ispriam. Erik je strpljivo sluao, usput isputao odgovarajue zvukove i klimao glavom, ali me je gledao kao da sam zaraen, kao da sam mu u kancelariju doneo tek mutirani virus zle sree. Mogao sam da prekinem, mogao sam da izmislim kraj. Govorio sam jer nisam mogao da se zaustavim. Govorio sam zbog sebe, ne radi svog sagovornika - zlatna ribica bi posluila isto kao i radio producent. Kada sam zavrio, na brzinu se pozdravio - imao je jo jedan sastanak, javie mi se sa novom idejom - a ja sam izaao na prljavi Merd Strit i oseao sam se kao okuen. Bezimeno oseanje se vratilo, ovoga puta u vidu svraba na vratu i peenja u elucu, i po trei put tog dana pretvorilo se u varljivo teranje na veliku nudu. Poslepodne sam proveo u itaonici Londonske biblioteke, proveravajui neke manje poznate Darvinove savremenike. Hteo sam da piem o tome kako su anegdota i pria nestale iz nauke, polazei od ideje da je Darvinova generacija bila poslednja koja je sebi mogla da dozvoli luksuz pripovedanja u objavljenim lancima. Preda mnom je bilo pismo upueno asopisu Nejer 1914. godine, jo jedan prilog dugotrajnoj prepisci o svesti u ivotinja, a posebno o pitanju da li se moe rei da su vii sisari, kao psi na primer, svesni posledica onoga to ine. Pisac, neki gospodin NN. imao je bliskog prijatelja iji je pas najvie voleo odreenu udobnu stolicu pored kamina u biblioteci. Gospodin NN i njegov prijatelj jednom prilikom su se posle veere povukli da popiju po au porta na miru. Psa su oterali sa stolice i njegov gospodar je seo na to mesto. Poto je minut-dva proveo razmiljajui pored vatre, pas je otiao do izlaznih vrata i

zavijao da ga puste napolje. Njegov gospodar je posluno ustao i preao preko sobe, a dukela je odmah dojurila i smestila se na svoje omiljeno mesto. Nekoliko trenutaka na njuci joj je stajao izraz neskrivenog trijumfa. Pisac je zakljuio da je pas svakako imao plan, izvestan oseaj za budunost koju je nastojao da uoblii pomou smiljene podvale. Uivanju u uspeno izvedenom poduhvatu mora da je posredovalo seanje. Meni se dopalo to su snaga i privlanost same prie zamaglili prosuivanje. Po svim merilima naunog istraivanja, ta pria je bila besmislena, iako je bila zgodna. Nije bilo teorije, uslovi nisu odreeni, besmislen izdvojen primerak, smean antropomorfizam. Bilo je lako protumaiti priu tako da se pas moe uporediti sa automatom, ili biem koje je osueno da stalno ivi u sadanjosti: oterano sa svoje stolice, ono nalazi jednako dobro mesto pored vatre, gde uiva (a ne smilja podvalu) sve dok ne postane svesno da treba da mokri, odlazi do vrata kao to je naueno, iznenada primeuje da je omiljeno mesto ponovo prazno, na trenutak zaboravlja signal iz beike i vraa se da zauzme svoj posed, a izraz trijumfa samo je izraz neposrednog zadovoljstva ili projekcija u svesti posmatraa. Lino sam udobno sedeo na velikoj konoj fotelji glatkih rukohvata. Ispred sebe sam video jo tri lana biblioteke, sa knjigama i asopisima u krilu, i sva trojica su spavala. Napolju, promukli saobraaj na trgu Sent Dejms, ak i buka kurirskih motocikala, uspavljivala je koliko bi uspavljujue bilo i neije mahnito kretanje. Unutra se ulo kako voda mrmolji kroz nevidljive prastare cevi a jo blie, kako patos kripi pod nogama nekoga, nevidljivog, iza police sa asopisima, ko bi napravio nekoliko koraaja, zastao na trenutak ili malo due, i ponovo krenuo. Kasnije sam shvatio da je gotovo pola sata taj zvuk bio prisutan na spoljnim ivicama moje svesti. Pitao sam se da li da ljubazno zamolim tu osobu da se umiri, ili da joj predloim da ponese gomilu asopisa i sedi u tiini. Moj se muitelj pokrenuo - etiri oputena kripava koraka, onda mir. Pokuao sam da nastavim sa gospodinom NN i umnim sposobnostima pasa, ali mi je

panja ponovo poremeena. Kada se neko kretao kroz prostoriju, trudio sam se da ne diem pogled sa stranice, ak i kada nita nisam pamtio. Onda sam popustio i video samo blesak bele cipele i neeg crvenog, i uo kako se uz uzdah zatvaraju vrata na feder koja vode iz itaonice na stepenite. Kada je nemirni rasipnik vremena otiao, svoj gnev sam preneo na upravu. Zgrada je bila poznata po buci, pre svega po zujanju fluorescentnog osvetljenja iznad polica sa knjigama, koje niko nije bio kadar da popravi. Moda bi mi bilo bolje u biblioteci Velkam. Tamo je nauna zbirka bila ista sprdnja. Polazite im je bila ideja da se svet dovoljno dobro moe shvatiti preko romana, istorija i biografija. Da li su naune analfabete na elu tog mesta, koji su sebe pri tome smatrali obrazovanim ljudima, zaista verovali da je knjievnost najvee umno dostignue nae civilizacije? Ovaj unutranji monolog trajao je itava dva minuta, sasvim sam utonuo u njega, nevidljiv sebi samome. Vratila me jednostavna potvrda samosvesti koju ak ni gospodin NN ne bi mogao da pripie prijateljevom psu. Naravno da me nisu uznemirili ni kripava daska u podu, niti uprava biblioteke. U pitanju je bilo moje emotivno stanje, mentalno-utrobne prilike koje jo nisam razumeo. Zavalio sam se u fotelju i pokupio zabeleke. Tada jo nisam shvatio poruku obue i boje. Zurio sam u stranicu koja mi je leala na krilu. Poslednje rei koje sam napisao pre nego to sam izgubio kontrolu nad mislima bile su namernost, namera, pokuava da potvrdi nadzor nad budunou. Te su se rei odnosile na psa kada sam ih zapisao, ali poto sam ih ponovo proitao, uzrujao sam se. Nisam mogao da naem rei da opiem ta oseam. Neisto, zagaeno, ludo, fiziko ali na neki nain moralno. Oigledno nije tano da bez jezika misao ne postoji. Imao sam misao, oseanje, oset i traio sam pravu re za to. Kao to se krivica odnosi na prolost, ta je to to u istom odnosu stoji naspram budunosti? Namera? Ne, nikakav uticaj na budunost. Predoseanje. Teskoba, gnuanje prema budunosti. Krivica i predoseanje, povezani linijom koja ide od prolosti do budunosti, sa stoerom u sadanjosti - jedinom trenutku kada se

to moe doiveti. Nije to bio ba strah. Strah je previe usmeren, ima svoj cilj. Uas je prejaka re. Strah od budunosti. Strepnja. Da, tu negde, otprilike. Bila je to strepnja. Ispred mene se tri spavaa nisu ni pomerila. Vrata na feder su se kretala u sve kraoj amplitudi i ostala je samo molekularna jeka, jedan stepenik vie od izmiljenog. Ko je bila ta osoba koja je upravo izala? Zato tako naglo? Ustao sam. Ipak je to bila strepnja. Ceo dan bio sam u takvom stanju. Sasvim jednostavno, bio je to oblik straha. Strah od ishoda. Ceo dan sam se plaio. Zar sam tako tup da ne prepoznajem strah od samog poetka? Zar u Ekmanovoj uvenoj studiji o interkulturalnosti to nije osnovno oseanje, uz odvratnost, iznenaenje, bes i ushienje? Zar nisu strah i prepoznavanje straha kod drugih povezani sa nervnom aktivnou u amigdali, smetenoj duboko u starom sisarskom delu naeg mozga odakle hitro alje svoje reakcije? Ali moja reakcija nije bila hitra. Moj je strah na licu drao masku. Zagaenost, zbunjenost, blebetanje. Plaio sam se svog straha jer mu jo nisam znao uzrok. Strahovao sam od onoga ta e mi uraditi, ta e me naterati da sam uradim. I nisam mogao da odvratim oi od vrata. Moda je u pitanju bila iluzija koju je stvorilo uporno gledanje, ili pak nervno ometena zakasnela percepcija, ali inilo mi se, i dok sam se kretao prema tim vratima, da sam i dalje utonuo u svoju meku konu fotelju i da gledam u njih. Silazio sam irokim stepenicama sa crvenim tepihom, preskakao po dva stepenika, okrenuo se u brzini oko stuba na odmoritu, u tri koraka preao poslednji krak i uleteo u inovniki, predigitalni mir katalokog odeljenja. Projurio sam pored svojih kolega, lanova, pored knjige utisaka i gomile kolskih ranaca i kaputa, kroz glavna vrata, pravo na ulicu. Na trgu Sent Dejms vladao je saobraajni kolaps, bez peaka. Traio sam par belih cipela, patika sa crvenim pertlama. Brzo sam koraao izmeu vozila koja su, zaglavljena, strpljivo brundala. Znao sam tano gde bih se postavio ako bih eleo da drim vrata biblioteke na oku: na severoistoni ugao preko puta stare

libijske ambasade. Prolazei, bacio sam pogled uz ulicu Vojvode od Jorka. Plonici su bili prazni, kolovozi puni. Sada su automobili bili stanovnici grada. Doao sam do ograde na uglu. Nije bilo nikoga, ak ni pijanaca u parku. Zastao sam okreui se, polako sam dolazio do daha. Bio sam tano na mestu na kojem je neki Libijac, pucajui s prozora preko puta, ubio policajku Ivon Fleer. Kod nogu mi je bio buketi nevena uvezan vunom, kao da ga je donelo neko dete. Tegla od marmelade u kojoj je stigao u meuvremenu se prevrnula i u njoj je ostalo malo vode. Nisam mogao da se otrgnem oseanju da mi ta tegla, koju sam gurnuo blie ogradi gde je moda niko nee ponovo dirati, moe doneti sreu, ili zatitu, i da su na takvim optimistikim rtvenim inovima, inovima koji treba da oteraju lude, divlje, nepredvidive sile, zasnovane itave religije, razvijeni itavi sistemi razmiljanja. Onda sam se vratio unutra, u itaonicu.

5. Tog dana sam imao i drugi sastanak - bio sam u iriju za dodelu nagrade namenjene knjizi iz oblasti nauke, i dok sam stigao kui, Klarisa je ve otila da se vidi s bratom. Imao sam potrebu da razgovaram s njom. Donekle me je poremetio napor da puna tri sata budem pametan i pravedan. U naem udobnom, gotovo ukusnom stanu, poznata masa i boja soba uinila mi se zbijenija i nekako pranjava. Napravio sam sebi din-tonik i popio ga pored telefonske sekretarice. Poslednja poruka bio je zaustavljeni dah i kasnije zvuk sputanja slualice. Morao sam da razgovaram s Klarisom o Pariju. Trebalo je da joj ispriam o njegovom sinonom pozivu, o tome kako me je pratio u biblioteci, o ovoj nelagodi, ovom strahu koji sam oseao. Pomislio sam da odem do restorana, da je naem, ali sam znao da je do sada ve njen brat, preljubnik, poeo svoju neumoljivu ariju tek razvedenog mukarca - bolnu samoodbranu, odu o pretvaranju ljubavi u mrnju ili ravnodunost. Klarisa verovatno u oku sve to slua jer joj je snaja veoma draga. Da bih se smirio, ukljuio sam veernju kliniku prenesenog bola televizijske vesti. Veeras - masovna grobnica u nekoj umi usred Bosne, kancerozni ministar s ljubavnim gnezdom, drugi dan suenja za neko ubistvo. Umirio me je poznati format: muzika ratnog ritma, meki i uzbueni ton spikera, lagodna istina da je sva patnja relativna, a onda konano omamljenje vremenska prognoza. Vratio sam se u kuhinju da smeam jo jedno pie i seo za kuhinjski sto. Ako mi je Pari ceo dan bio za petama, onda zna gde ivim. U protivnom je stanje mog uma veoma slabo. Meutim, u sutini nije tako, i on to zna, a meni je preostalo da o tome podrobno razmislim. Sinoni kasni poziv sam mogao da pripiem stresu i piu u samoi, ali ne i injenicu da me je ceo dan pratio. A znao sam da jeste jer sam video bele patike i crvene pertle. Osim a ovaj uobiajeni skepticizam bio je potvrda moje zdrave pameti - osim ako

nisam izmislio crvenu boju, ili se sve stopilo u jednu sliku. Uostalom, tepih u biblioteci bio je crven. Ali sam video boju koja je bila utkana u sliku cipele. Osetio sam ga iza sebe i pre nego to sam ga video. Bio sam spreman da dopustim da je ovakva pronicljivost nepouzdana. Ali, stvarno je bio on. Kao i mnogi ljudi koji ive bezbednim ivotom, odmah sam zamislio najgore. Koji sam mu razlog pruio da me ubije? Da li misli da sam njegovu veru izvrgnuo ruglu? Moda je ponovo zvao... Podigao sam beinu slualicu i pozvao poslednji broj. Kompjuterizovani enski glas izgovorio je nepoznat londonski broj. Pozvao sam, sluao i odmahivao glavom. Bez obzira na moje razumne sumnje, iznenadila me je potvrda. Parijeva sekretarica je rekla: Ostavite poruku posle signala i neka vam Bog pomogne. On, dve reenice. Da se njegova vera dotle prostire, u plitkoumlje telefonske sekretarice, u sve uglove njegove proze! ta je hteo da mi porui kad je rekao da i on isto osea? ta je hteo? Pogledao sam prema dinu i odluio da se uzdrim. Preda mnom je bio neposredniji problem - kako da provedem vee dok se Klarisa ne vrati. Ako sad ne napravim svestan izbor, znao sam da u da brinem i pijem. Nisam hteo da se vidim s prijateljima, zabava mi nije bila potrebna, nisam ak bio ni gladan. Sline pustoi su mi bile poznate, i jedini nain da ih savladam bio je da radim. Otiao sam u radnu sobu, upalio svetlo i kompjuter i rairio beleke iz biblioteke. Bilo je osam i petnaest. Za tri sata sam mogao da zavrim okosnicu lanka o narativu u nauci. Ve sam imao okvir teorije - ne bih rekao da je u pitanju teorija u koju verujem, ali mogao sam oko nje da izgradim tekst. Pretpostavka, izvedeni dokazi, mogue protivteze, potvrda u zakljuku. Jo jedan narativ, moda ve korien, ali dobro je posluio hiljadama novinara pre mene. Rad je bio izgovor - uopte nisam sumnjao u to. Nisam imao odgovore na pitanja koja sam postavio, a razmiljanje tu ne pomae. Pretpostavio sam da se Klarisa nee vratiti pre ponoi, pa sam se upustio u ozbiljnu, povrnu raspravu.

Za dvadeset minuta sam odlutao u eljeno stanje, dobro ograeni beskrajni zatvor usmerene misli. Ne deava mi se to uvek, pa sam te noi bio veoma zahvalan. Nisam morao da se branim od uobiajenih naplavina, pabiraka nedavnih uspomena, znamena neuraenog ili avetinjskih olupina seksualne elje. Obala je bila ista. Nisam se dizao sa stolice da bih skuvao kafu, i uprkos toniku, nisam imao potrebu da mokrim. Anegdotski naunik rodio se iz devetnaestovekovne kulture amatera. Sva ta gospoda bez karijera, svi ti svetenici s vikom slobodnog vremena. I sam je Darvin, pre polaska na putovanje brodom Bigl, sanjao je o ivotu na selu gde bi mogao da se strasno bavi kolekcionarstvom, pa i u ivotu koji su mu genije i prilika obezbedili, Daun Haus je vie liila na parohijski dom nego na laboratoriju. Glavni umetniki oblik bio je roman, velika razvuena pria koja ne samo da je iscrtavala line sudbine, ve je bila odraz itavih drutava i bavila se savremenim problemima drutva. Obrazovani ljudi su uglavnom itali savremene romane. Pripovedanje je bilo duboko usaeno u duu devetnaestog veka. Onda su se dogodile dve stvari. Nauka je postala tea i strunija. Preselila se na univerzitete, svetenike prie su se povukle pred tvrdokornim teorijama koje su mogle da opstanu netaknute i bez eksperimentalne potvrde i sadrale su sopstvenu formalnu estetiku. U isto vreme, u knjievnosti i ostalim umetnostima, novopeeni modernizam je slavio vrline forme i strukture, unutranje jedinstvo, okrenutost ka sebi. Svojevrsno svetenstvo je uvalo hramove ove teke umetnosti od obinog oveka koji bi mogao u njih da zaluta. Slino se dogaalo u nauci. Na primer u fizici, malobrojna elita evropskih i amerikih posveenika prihvatila je i slavila Ajntajnovu optu teoriju relativnosti mnogo pre nego to su stigli podaci koji su je potvrdili. Ta teorija, koju je Ajntajn predstavio svetu 1915. i 1916. godine, iznela je pretpostavku koja je bila uvreda za zdrav razum: da je gravitacija samo posledica zakrivljenosti prostor-vremena uslovljene rasporedom mase i energije.

Predvialo se da e doi do skretanja svetlosti pod dejstvom gravitacionog polja sunca. Jedna ekspedicija je ve bila poslata na Krim da posmatra pomraenje 1914. godine i proveri to predvianje, ali se umeao rat. Druga ekspedicija se 1919. godine uputila na dva udaljena atlantska ostrva. Potvrda je munjevitom brzinom obila svet, ali u elji da se teorija do kraja potvrdi, prevideli su netane ili nezgodne podatke. Jo ekspedicija organizovano je da bi se posmatrala pomraenja i proverilo ono to je Ajntajn prorekao - 1922. u Australiji, 1929. na Sumatri, 1936. u SSSR i 1947. u Brazilu. Nepobitna eksperimentalna potvrda postala je mogua tek sa razvojem radio-astronomije pedesetih godina 20. veka. ali tolike godine praktinih napora imale su malo znaaja. Teorija je ve od dvadesetih godina bila u udbenicima. Integral njene moi bio je toliko velik i toliko lep, da mu se nije moglo odoleti. Prema tome, krivudanje narativa povuklo se pred estetikom forme, u umetnosti i u nauci. Kucao sam sve do kasno uvee. Previe vremena potroio sam na Ajntajna i traio sam novi primer teorije koja je prihvaena zbog svoje elegancije. to sam imao manje poverenja u svoje argumente, sve bre sam kucao. Pronaao sam izvrnuti primer iz sopstvene prolosti - kvantnu elektrodinamiku. U tom sluaju bila je gomila eksperimentalnih potvrda ideja o elektronima i svetlosti, ali je teorija - posebno kada je o njoj govorio Dirak u izvornom obliku - teko mogla postati opteprihvaena. Bilo je nedoslednosti, bilo je jednostranosti. Ukratko, teorija nije bila privlana, nije bila elegantna, obina neusklaena pesma. Nije prihvaena zato to je bila runa. Radio sam tri sata i napisao dve hiljade rei. Dobro bi mi doao i trei primer, ali mi je ponestajalo snage. Odtampao sam napisano i zurio u stranice na svom krilu, zapanjen da je tako triavo rasuivanje, da su tako iznueni primeri, mogli da mi toliko dugo dre panju. Protivargumenti izbijali su iz urednih redaka teksta. Kakav dokaz uopte mogu da ponudim u prilog pretpostavci da su romani Dikensa, Skota, Trolopa, Tekerija i slinih, uopte uticali na predstavljanje naunih zamisli? tavie, moji primeri su bili

pripovedaki iskrivljeni. Poredio sam bioloke nauke 19. veka (onog domiljatog psa iz biblioteke) s prirodnim naukama 20. veka. Ve i u samim analima viktorijanske fizike i hernije bilo je bezbroj sjajnih teorija u kojima se ne nalazi ni mrva narativne sklonosti. A koji su to bili tipini proizvodi naune ili pseudonaune misli 20. veka? Antropologija, psihoanaliza pobesnelo izmiljanje. Koristei najvie metode pripovedanja i sve svetenike smicalice, Frojd je sve zaloio na verodostojnost, ali ne i lanost, nauke. A ta emo s bihevioristima i sociolozima iz dvadesetih godina 20. veka? Kao da je itava armija Balzaka u belim mantilima na silu osvojila univerzitetske katedre i laboratorije. Spojio sam svojih dvanaest stranica spajalicom i odmeravao im teinu na aci. Ono to sam napisao nije bilo istinito. Nije napisano u potrazi za istinom, nije spadalo u nauku. Bilo je to novinarstvo, novinarski prilog za asopis, a najvie merilo bilo je da se lako ita. Mahao sam stranicama nastojei da smislim jo neko uteno opravdanje. Korisno sam skrenuo panju s drugih stvari, sada mogu da napravim i poseban, ujednaen tekst od protivargumenata (u 20. veku je dolo do saimanja narativa u nauci, itd.) i u svakom sluaju, bio je to tek prvi nacrt, kome u se ponovo vratiti kroz desetak dana. Bacio sam stranice na pisai sto i kad su pale uo sam, po drugi put tog dana, kako iza mene kripi daska u podu. Neko mi je stajao iza lea. Primitivni, takozvani simpatiki nervni sistem udnovata je stvar koju poseduju sve vrste koje svoj opstanak mogu da zahvale hitroj reakciji, brzini i vrstini u borbi i munjevitom begu. Evolucija nas je sve odabrala po toj spretnosti. Nervni zavreci, pohranjeni duboko u srcu, izluuju noradrenalin, i srce poinje da pumpa bre. Vie kiseonika, vie glukoze, vie energije, bra misao, snaniji udovi. To je tako prastar sistem, toliko davno razvijen na raselini nae sisarske i nesisarske prolosti, da njegov rad nikad ne prodire u viu svest. Ne bi ni bilo vremena, i ne bi bilo delotvorno. Do nas stiu samo posledice. Udar na srce naizgled se deava istovremeno kada i poimanje

opasnosti; dok vidni i sluni korteks razdvaja i pretvara u svest ono to je oko ugledalo ili uho ulo, mone kapljice kaplju. Prvi zastraujui hladni skok mog srca dogodio se pre nego to sam poeo da se okreem i ustajem iz stolice i podiem ruke spreman da se branim, ili da napadnem. Pretpostavljam da je relativno lako priunjati se modernom ljudskom biu, lienom prirodnih neprijatelja, uukanom u igrake, izmiljotine i udobne sobe. Veverice i drozdovi samo nas s prezirom gledaju i smeju se. Ono to sam video da mi se brzo pribliava preko sobe, ispruenih ruku kao mesear iz crtaa, bila je Klarisa i ko zna po kojoj sam sloenoj intervenciji viih centara uspeo da prividno pretvorim pokret primitivnog straha u neno primljen i uzvraen zagrljaj, i da osetim dok su joj se ruke svijale oko mog vrata, udar ljubavi koja se, u sutini, ne moe razdvojiti od olakanja.
, Do, rekla je. Nedostajao si mi celog dana, volim te, a vee s

Lukom je bilo uasno. O, Boe, volim te. I, o Boe, voleo sam i ja nju. Bez obzira na to koliko sam mislio na Klansu, u seanju ili oekivanju, to to sam je doiveo ponovo, osetio i uo, ona neosporna ljubav koja je strujala izmeu nas, to zapravo ivotinjsko prisustvo, uvek bi me, mada poznato, uzdrmalo kao neoekivano. Moda je takva amnezija funkcionalna - oni koji ne mogu svoje srce i um da otrgnu od svojih voljenih, osueni su na neuspeh u ivotnoj borbi i ne ostavljaju genetskog traga. Stajali smo usred moje radne sobe, Klarisa i ja, na utom rombu u sredini buhara tepiha, ljubili se i grlili, a izmeu poljubaca uo sam prve delie gluposti koju je njen brat uinio. Ostavlja svoju milu, lepu enu, krasne bliznakinje i kuu u Izlingtonu iz doba kraljice Ane, da bi iveo s nekom glumicom koju je upoznao pre tri meseca. To je ve amnezija velikih razmera. Preko zalogaja joj je rekao da razmilja da napusti posao i da napie pozorini komad, u stvari monolog, monodramu, koja bi mogla da bude postavljena u jednoj prostoriji iznad frizerskog salona u Kensal Grinu.

r nego to odemo u Raj, poeo sam, a Klarisa je zavrila: preko Kensal Grina. Besmislena hrabrost, primetio sam. Mora da ivi u erekciji. Hrabrost da sere! Naglo je udahnula i obasula me zrakom ljutog zelenila. Glumica! On ivi u klieu! Na trenutak sam postao njen brat. Kad je to shvatila, privukla me je blie i poljubila. Do. Ceo dan te elim. Posle jueranjih dogaaja, i prole noi... Oslonjeni jedno na drugo, otili smo iz radne u spavau sobu. Dok mi je Klarisa priala nove pojedinosti iz rasturenog doma, a ja njoj opisivao tekst koji sam napisao, pripremali smo se za nae nono putovanje u ljubavni odnos i san. Te veeri sam ve prevalio jedan deo puta od vremena kad sam uao u kuu i jedino eleo da razgovaram s Klarisom o Pariju. Rad me je ovio velom apstraktnog zadovoljstva, a njen dolazak kui me je sasvim povratio, bez obzira na tunu priu. Vie se niega nisam plaio. Da li bi onda bilo dobro, dok leimo jedno prema drugom kao i prole noi, da nau sreu remetim priom o Parijevom telefonskom pozivu? S obzirom na ono to smo prethodnog dana doiveli, da li bih bio kadar da nau nenost razorim teskobnim sumnjama da me neko prati? Svetla su bila priguena, uskoro emo ih ugasiti. Duh Dona Logana i dalje je bio u sobi, ali nas vie nije plaio. Pari je ostavljen za sutra. Nita vie nije bilo hitno. Zatvorenih oiju, u dvostrukoj tami, pratio sam obris Klarisinih prelepih usana. Gricnula me je za zglob na prstu, nestano snano. Ponekad je umor veliki afrodizijak, ponitava sve misli, asti nas putenim usporenim kretanjem otealih udova, trai velikodunost, prihvatanje, beskrajno preputanje. Ispali smo iz dnevnih dogaaja kao bia istresena iz mree. Pored naeg kreveta, u mraku, telefon je utao. Par sati ranije, iskljuio sam ga iz zida.

6. Postojalo je razdoblje u ovom veku kada su brodovi, beli prekookeanski linijski brodovi koji su tako raskono orali talase Atlantika izmeu Londona i Njujorka, bili nadahnue za domau arhitekturu. Dvadesetih godina se u Mejda Vejlu nasukalo neto nalik na Kvin Meri. Sada je preostao samo komandni most, zgrada u kojoj se nalazi na stan. Sija bletavo belo izmeu platana. Uglovi su zaobljeni, prozori u klozetima i na plitkim spiralama stepenita su okrugli, kao brodski. Ostali prozori u elinim ramovima su niski i pravougaoni, otporni na buku gradskog ivota. Na podu je hrastov parket koji moe da izdri veliki broj razigranih kvik-stepera. Dva stana na samom vrhu imaju i nekoliko prozora u tavanici kao i jedan i po zaokret gvozdenog stepenita koje vodi na ravan krov. Nai susedi, uspean arhitekta i njegov momak, koji odrava kuu, napravili su bajkovit vrt na svojoj polovini; klematis, bela loza, surovo uvrnuta oko stubova, a otro lie ubodeno izmeu velikih, glatkih kamenova donetih iz reke, koje, kao Japanci, dre u otvorenim drvenim kutijama. Tokom pomamnog meseca posle useljenja, Klarisa i ja smo iscrpli one male rezerve snage koja je mogla da se usmeri na ukraavanje i opremu gnezda, tako da su na naoj strani krova bili samo plastini sto i etiri plastine stolice, zarafljeni, za sluaj jakog vetra. Tu moete da sedite izmeu televizijskih i satelitskih antena, pod nogama je krovna prekrivka, naguvana i pranjava kao slonovska koa, moete da gledate prema Hajd parku i sluate umirujui huk saobraaja u zapadnom Londonu. S druge strane stola je najbolji pogled na sveto mesto ureenog rastinja naih suseda, a iza toga, magloviti krovovi severnih predgraa. Tu sam sedeo sledeeg jutra u sedam ujutro. Ostavio sam Klarisu da spava, a sebi sam doneo kafu, novine i stranice koje sam prethodne noi iskucao.

Meutim, umesto da itam svoj, ili neki tui tekst, mislio sam na Dona Logana i to kako smo ga ubili. Jue su dogaaji od prethodnog dana bili zamagljeni. Ovoga jutra je razmetljivo sunce osvetlilo i oivelo ceo prizor. Ponovo sam oseao ue u akama dok sam opipavao uljeve. Raunao sam. Da je Ged ostao u korpi s unukom, da smo svi ostali obeeni o uad, i ako pretpostavimo da je svako od nas u proseku teio osamdeset kilograma, onda bi nas etiri stotine kilograma sigurno dralo pri zemlji. Da prvi nije pustio ue, ostali bi se zadrali na svojim mestima. Ako je bio taj prvi? Nisam ja. Nisam ja. ak sam naglas izgovarao te rei. Seao sam se mase koja pada i iznenadnog uzletanja balona. Ali nisam mogao da se setim da li je ta masa bila ispred mene, s moje leve ili desne strane. Da sam znao poloaj, znao bih i ko je to bio. Treba li tu osobu kriviti? Dok sam pio kafu, saobraaj se pojaao i poeo je lagani kreendo. Bilo je teko razmiljati o pojedinostima. Padale su mi na pamet fraze, otrcane i odmerene, koje nita nisu reavale. S jedne strane, prvi kamiak lavine, a s druge, razbijanje jedinstva. Uzrok, ali ne i inilac s moralnom odgovornou. Tasovi se pomeraju, od altruizma do linog interesa. Da li je u pitanju bila panika ili racionalan proraun? Da li smo ga zaista ubili, ili smo naprosto odbili da poginemo s njim? Ali, da smo bili s njim, da smo ostali uz njega, niko ne bi poginuo. Drugo pitanje bilo je da li treba da odem do gospoe Logan i da joj ispriam ta se dogodilo. Imala je pravo da od svedoka sazna da je njen mu bio heroj. Ve sam nas video kako sedimo na drvenim amlicama okrenuti jedno ka drugom. Ona je uvijena u crno, u udoviku crninu iz pantomime, a nalazimo se u zatvorskoj eliji s visokim prozorom na kojem su reetke. Njeno dvoje dece stoji pored nje, uz njena kolena, i nee da me pogledaju u oi. Moja elija, moja krivica? Ta slika mi je stigla s jednog napola zaboravljenog ulja u poznoviktorijanskom narativnom stilu, na temu: kada ste poslednji put videli oca? Narativ - utroba mi se stegla pri pomisli na tu re. Kakve sam samo gluposti napisao prethodne noi. Kako ispriati gospoi Logan o rtvi njenog

mua, a ne skrenuti panju na na kukaviluk? Ili je moda bila u pitanju njegova glupost? Bio je heroj, a slabii su ga poslali u smrt. Ili, mi smo preiveli, a on je bio budala koja je loe proraunala. Toliko sam bio obuzet mislima da nisam primetio Klarisu sve dok nije sela s druge strane stola. Nasmeila mi se i usnama poslala poljubac. Grejala je ruke na velikoj olji kafe. Razmilja o onome? Klimnuo sam. Moram joj rei pre nego to me obuzmu njena blagost i naa ljubav. Sea li se da je onoga dana telefon zazvonio dok smo tonuli u san? Aha. Pogrean broj. Bio je to onaj tip s perinom. Zna, onaj to je hteo da se pomolimo. Ded Pari. Namrtila se. Zato mi nisi rekao? ta je hteo? Zastao sam. Rekao je da me voli... Svet se zamrzao na trenutak dok je razmiljala o onome to sam rekao. Onda se nasmejala. Lako, veselo. Do! Nisi mi rekao zato to ti je bilo neprijatno? Blento! Samo mi je to trebalo. Onda mi je bilo krivo to ti nisam rekao, pa mi je jo vie smetalo. A onda nisam hteo da prekidam sinoni susret. ta je rekao? Samo, volim te, tako? Da. Rekao je, i ja isto oseam. Volim te... Klarisa je rukom pokrila usta, kao devojica. Nisam oekivao da e biti ushiena. Tajna pederska veza s verskim fanatikom! Jedva ekam da ispriam tvojim drugarima, naunicima. U redu, u redu. Bilo mi je lake to me zaikava. Nije to sve. Nije valjda da ete se venati. Sluaj. Jue me je pratio. , Boe. Njega je ba pogodilo.

Znao sam da treba da joj budem zahvalan na toj neozbiljnosti, na utehi koju mi prua. Klarisa, to je zastraujue. Ispriao sam joj o oveku u biblioteci i kako sam trao za njim do trga. Prekinula me je. U stvari, u biblioteci ga nisi video. Video sam mu cipelu kad je iao prema vratima. Bele patike s crvenim pertlama. Sigurno je bio on. Ali, nisi mu video lice. Klarisa, on je bio! Ne ljuti se na mene, Do. Nisi mu video lice, i nije ga bilo na trgu. Nije. Ve je zamakao. Sad me je na nov nain posmatrala i kretala se kroz razgovor s oprezom eksperta za detonaciju mina. Da raistimo: pomislio si da te neko prati i pre nego to si video cipelu? Samo oseaj, neprijatan. Tek u biblioteci, kad sam imao vremena da razmislim, tek onda sam shvatio kako to na mene utie. I onda si ga video. Da. Njegovu cipelu. Pogledala je na sat, otpila kafu. Zakasnie na posao. Treba da poe. Razgovaraemo uvee. Klimnula je, ali nije ustala. Ne znam ta te je uznemirilo. Neki jadnik se zaljubio u tebe i sada te prati. Ma, hajde, ali se, Do! To je smejurija koju e prepriavati prijateljima. U najgorem sluaju, neprijatnost. Ne sme dozvoliti da utie na tebe. Osetio sam detinjastu tugu kada je ustala. Dopalo mi se to to govori. Hteo sam da ponovo ujem isto, reeno drugim reima. Prila mi je i poljubila me u glavu. Previe radi. Opusti se. I zapamti da te volim. Volim te. Opet smo se poljubili, duboko. Otpratio sam je do stana i posmatrao je dok se spremala da krene. Moda zbog zabrinutog pogleda koji mi je uputila dok je urno prolazila pored mene da

spakuje torbu, moda zbog zabrinutog tona kojim mi je rekla da e se vratiti u sedam sati i da e mi se javiti telefonom tokom dana, tek, stojei tu na uglaanom parketu plesnog podijuma, oseao sam se kao duevni bolesnik na kraju posete. Ne ostavljaj me ovde sa ovim mislima u glavi , pomislio sam. Zauzmi se da me puste na slobodu. Obukla je kaput, otvorila vrata i taman je htela da mi se obrati, ali nije izustila ni re. Setila se knjige koja e joj biti potrebna. Otila je po knjigu, a ja sam ostao kraj vrata. Znao sam ta sam hteo da kaem, moda je jo bilo vremena. Nije u pitanju neki jadnik. To je ovek vezan za mene kao to su to bili i radnici s farme, povezuje nas isto iskustvo, ista odgovornost za ono to se dogodilo, u najmanju ruku, zajedniko uee u neijoj smrti. Osim toga, to je ovek koji je hteo da zajedno oitamo molitvu. Moda je uvreen. Moda je neka vrsta izludelog osvetnika. Klarisa se vratila s knjigom, gurala ju je u torbu, a neke papire je drala u zubima. Ve je napola izala. Kada sam poeo da govorim ono to sam smislio, spustila je torbu da bi oslobodila ruke i usta. Ne mogu, Do, ne mogu. Ve kasnim. Imam predavanje. Oklevala je, muila se. Onda je rekla: Hajde, reci mi, ali brzo. Uto je zazvonio telefon i laknulo mi je. Mislio sam da ima konsultacije, a ne predavanje, i da sam joj dao priliku da se iskupi, izgubila bi jo vie vremena. Samo idi, ja u se javiti, rekao sam veselo. Rei u ti veeras. Poslala mi je poljubac i otila. uo sam joj korake dok sam prilazio telefonu. Do?, rekao je glas. Ded ovde. Iznenadio sam se i na trenutak ostao bez rei, to je bilo sasvim naopako. Telefonirao je prekjue, govorio sam o njemu, mislio o njemu. Mislio sam o njemu toliko da sam zaboravio da on postoji kao fiziko bie koje je sposobno da koristi telefonski sistem. Zastao je kad je izgovorio svoje ime, onda je progovorio dok sam utao. Javljao si se telefonom. Svi smo imali aparate koji pamte poslednji pozivni broj. Telefon nije vie ono to je bio. Nemilosrdna dovitljivost uinila ga je

nepristojno linim. ta hoete? Hteo sam da povuem rei jo dok sam ih izgovarao. Nisam eleo da znam ta hoe, nisam eleo da mi to kae. U stvari, to i nije bilo pitanje, vie jedan neprijateljski gest. Kao i sledee: I ko vam je dao moj broj? Pari je bio zadovoljan. Podua pria, Do? Otiao sam... Neu da sluam tu priu. Neu vie da me zovete. Gotovo sam izgovorio: ni da me pratite, ali me je neto zadralo. Treba da razgovaramo. Meni nije potrebno. uo sam kako Pari uzdie. Mislim da ti je potrebno. Bar mi se ini da treba da slua. Sada u da prekinem vezu. Ako se jo jednom javite, zvau policiju. Zvualo je budalasto, beznaajno, otprilike kao kad neko kae: tuiu gadove. Znao sam lokalnu stanicu. Bili su preoptereeni i znalo se koji su im prioriteti. Ovo je spadalo u stvari koje graani treba sami da razree. Pari je odmah odgovorio na moju pretnju. Glas mu je bio vii i rei bre. Morao je da se isprazni pre nego to prekinem vezu. Sluaj. Obeavam ti. Samo jednom da se vidimo, da me saslua i vie ti se nikad neu javljati. Obeavam, sveano obeavam. Sveano. Vie lii na panino obeanje. Raunao sam: moda bi trebalo da se vidim s njim, da i on mene vidi, da mu objasnim da nemam nikakve veze s biem iz njegovog izmiljenog sveta. Da ga pustim da govori. S druge strane stajali su novi telefonski pozivi. Moda bih smogao malo nepristrasne znatielje. Kad se zavri cela ova pria, bie mi vano da znam vie pojedinosti o Pariju. U suprotnom e on ostati samo moja projekcija, kao to sam i ja njegova. Prolo mi je kroz glavu da ga navuem da prizove svog boga kao jemca tog sveanog obeanja. Ali nisam hteo da ga izazivam. Pitao sam: Gde ste? Oklevao je. Mogu da doem do tebe.

Ne, recite mi gde ste. U govornici na kraju tvoje ulice? Rekao je, pitao, bez stida. Bio sam zapanjen, ali sam reio da to ne pokaem. U redu, odgovorio sam. Doi u. Spustio sam slualicu, obukao kaput, uzeo kljueve i izaao iz stana. S radou sam otkrio da se Klarisin miris, Diorissimo, jo osea u vazduhu na stepenitu, sve do dole.

7. Ispred nae zgrade, pravo i uzbrdo, ila je avenija s platanima ije je lie napupilo. im sam stao na plonik, video sam Parija kako stoji ispod drveta na uglu, stotinak metara dalje. Kada me je ugledao, izvadio je ake iz depova, prekrstio ruke, onda ih spustio. Poao mi je u susret, predomislio se i vratio pod drvo. Polako sam iao prema njemu i osetio kako mi poputa teskoba. im sam se pribliio, Pari se povukao jo dublje pod drvo, naslonio se na stablo i trudio se da deluje nehajno tako to je palac uvukao u dep od pantalona. U stvari, izgledao je kukavno. Kao da se smanjio, samo kosti i zglobovi; nestao je smeli lukavi ratnik Indijanac, bez obzira na perin. Nije hteo da me pogleda u oi kada sam priao. Nervozno je oima preao preko mog lica, a onda oborio pogled. Oseao sam se sasvim oputeno kad sam pruio ruku. Klarisa je bila u pravu - on je bezopasno bie udnih nazora, dosadan, ali ne i pretnja u koju sam ga pretvorio. Bio je tuan prizor, uuren pod mladim liem platana. Na moje tumaenje uticala je nesrea, i ok koji je usledio. Lakrdiju sam proitao kao nerazjanjivu pretnju. aku mu nisam ni osetio, kad se rukovao sa mnom. Obratio sam mu se odluno, ali s dozom blagosti. Bio je dovoljno mlad da mi bude sin. Odmah mi recite o emu se radi. Odgovorio je: Tamo je kafi... i glavom je pokazao u pravcu Edver Rouda.
I ovde je dovoljno dobro, rekao sam. Nemam mnogo vremena.

Opet se podigao vetar, kao da ga je slabano sunce izbrusilo. Privio sam kaput i zategao pojas. Dok sam to radio, bacio sam pogled na Parijeve cipele. Danas nije imao patike. Mekane cipele od mrke koe, verovatno rune izrade. Otiao sam do oblinjeg zida, naslonio se i prekrstio ruke. Pari se odmakao od drveta i stao ispred mene zurei u svoje noge. Vie bih voleo da smo unutra, rekao je gotovo cvilei.

Nita nisam odgovorio, ekao sam. Uzdahnuo je i pogledao niz ulicu prema mojoj zgradi, a onda je pogledom otpratio kola koja su prola. Podigao je oi prema nagomilanim kumulusima, pregledao nokte na desnoj aci, ali nije mogao da pogleda u mene. Kad je najzad progovorio, mislim da mu je pogled bio uprt u pukotinu na ploniku.
Neto se dogodilo, rekao je.

Poto nije nastavio, pitao sam: ta se dogodilo? Duboko je udahnuo kroz nos. I dalje me nije gledao. Zna ti ta, mrgodno je odgovorio. Pokuao sam da mu pomognem. Mislite na nesreu?
Zna ta je u pitanju, ali hoe da ja kaem.

Rekao sam: ini mi se da je tako bolje. Uskoro moram da idem.

U pitanju je kontrola, zar ne? Uputio mi je pogled mladalakog prezira

i ponovo ga spustio. Tako je glupo igrati igre. Zato naprosto ne kae? Nieg ne treba da se stidi. Pogledao sam na sat. Ovo mi je najbolji deo dana za rad, a jo nisam stigao ni do centra Londona da podignem jednu knjigu. Prema nama je dolazio prazan taksi. I Pari ga je primetio.
Misli da si kul, a u stvari je smeno. Nee izdrati dugo, zna i sam.

Sada je sve drugaije. Samo nemoj da se pretvara. Molim te... Posmatrali smo taksi kako prolazi. Rekao sam: Traili ste da se sastanemo jer imate neto da mi kaete.
Tako si okrutan, rekao je. Ali ti ima svu mo. Ponovo je duboko

udahnuo kroz nos, kao da se priprema za neku teku cirkusku taku. Uspeo je da me pogleda kad je jednostavno rekao: Voli me. Voli me, i ja samo mogu da ti uzvratim ljubav. Nita nisam odgovorio. Pari je opet duboko udahnuo. Ne znam zato si mene izabrao. Znam samo da sad i ja tebe volim i da postoji razlog, postoji svrha.

Prola su kola hitne pomoi s ukljuenom sirenom i morali smo da saekamo. Pitao sam se kako da odgovorim i da li e neskriveni gnev da ga otera. Meutim, tokom nekoliko sekundi koliko je bilo potrebno da se buka udalji, reio sam da budem odluan i razloan.
Sluajte, gospodine Pari... Ded, hitro je rekao. Ded. Vie nije imao upitni ton.

Rekao sam: Ne poznajem vas, ne znam gde ivite, niti ta radite, ni ko ste. A i ne elim da znam. Sreo sam vas jednom i mogu vam rei da prema vama nita ne oseam... Pari je govorio u isto vreme, dahui. Pruao je ruke ispred sebe kao da eli da odgurne moje rei. Molim te, ne radi to... Ne mora da bude tako, asna re. Ne treba to da mi radi. Obojica smo odjednom zautali. Pitao sam se da li da ga ostavim tu i popnem se uz ulicu da naem taksi. Moda razgovor pogorava stvari. Pari je prekrstio ruke i progovorio odlunim tonom mukog razgovora. Pomislio sam da me moda oponaa. Sluaj, ne treba tako razmilja. Mogao bi obojicu da spase velike bede. Rekao sam: Jue ste me pratili, je l tako? Skrenuo je pogled i nita nije odgovorio, to sam protumaio kao potvrdu.
Otkuda vam ideja da vas volim? Pokuao sam da pitanje bude iskreno,

a ne samo retoriko. Hteo sam da saznam, iako sam hteo i da odem. Nemoj, Pari je odgovorio apatom. Molim te, nemoj. Donja usna mu je drhtala. Insistirao sam. Koliko se seam, razgovarali smo u podnoju brega. Jasno mi je da ste se posle nesree udno oseali. Ja svakako jesam. Na moje veliko iznenaenje, Pari je u tom trenutku stavio ruke preko lica i poeo da plae. Istovremeno je pokuao neto da kae, to u poetku nisam uo. Onda sam protumaio. Zato? Zato? Zato?, ponavljao je. Kad se malo povratio, rekao je: ta sam ti uradio? Zato tera po svome? Na to pitanje se

opet rasplakao. Odmakao sam se od zida gde sam stajao i udaljio se par koraka od Parija. Poao je za mnom posrui, nastojei da povrati glas. Ne mogu da obuzdam svoja oseanja, kao ti, govorio je. Znam da ti ovo daje mo nada mnom, a ja nita ne mogu da uinim.
Verujte, ja nikakva oseanja ne treba da obuzdavam, rekao sam.

Posmatrao mi je lice, nekako gladno, oajniki. Ako se ali, onda je vreme da prestane. Obojica trpimo. Sluajte, rekao sam. Sad idem. I nadam se da se vie neete javljati.
, Boe, zakukao je. Izgovori to, a onda me tako pogleda. ta ti u

stvari hoe od mene? Poelo je da me gui. Okrenuo sam se i poao prema Edver Roudu. uo sam kako tri za mnom. Onda je poeo da me vue za rukav, pokuavajui da me uhvati za ruku. Molim te, molim te, mumlao je. Ne moe tek tako. Reci mi neto, daj mi neku malenkost. Istinu, ili samo deli istine. Reci da me mui. Neu pitati zato. Samo mi, molim te, reci da mi to radi. Istrgnuo sam ruku i stao. Ne znam ko ste. Ne razumem ta hoete. Sad me ostavite na miru. Odjednom je postao ogoren. Ba smeno, rekao je. ak se ne trudi ni da bude ubedljiv. A tako je uvredljivo. Stavio je ruke na bokove i prvi put sam poeo da odmeravam koliku fiziku pretnju predstavlja. Bio sam vei od njega, a ipak sam raunao, u ivotu nisam nikog udario, a on je dvadeset godina mlai, velikih zglobova, s beznadenim povodom - koji god da je. Ispravio sam se da izgledam vii.
Nije mi palo na pamet da vas vream, rekao sam. Sve do sad.

Pari je pomerio ruke s bokova i pokazao mi otvorene dlanove. Kod njega je naprosto iscrpljujua bila raznolikost njegovih emocionalnih stanja i brzina kojom su se ona menjala. Razumnost, suze, oaj, nejasna pretnja - a sada, iskrena molba. Do, molim te, pogledaj me, seti se ko sam, seti se ta te je uzbudilo na samom poetku.

Beonjae su mu bile izuzetno bistre. Gledao me je u oi na trenutak, a onda skrenuo pogled. Primetio sam obrazac koji ponavlja dok govori. Prvo te pogleda u oi, onda okrene glavu kad progovori, kao da se obraa nekom pored sebe, ili nekoj nevidljivoj spodobi koja mu sedi na ramenu. Nemoj da nas porie, rekao je sada toj spodobi. Nemoj da porie to to imamo. I molim te, nemoj sa mnom igrati tu igru. Znam da e to teko shvatiti, da e se opirati, ali nas dvojica smo se sreli s razlogom. Trebalo je da odem, ali me je zadrala njegova napetost i dovoljno line radoznalosti, da ponovim: S razlogom? Neto smo razmenili, tamo gore na brdu, poto je pao. Bila je to ista energija, ista svetlost? Pari je ivnuo i, poto se oslobodio svoje neposredne muke, svaka izjava se zavravala upitnom uzlaznom linijom. Nije bitno to me voli, nastavio je, i to ja volim tebe. To je samo sredstvo. Sredstvo? Odgovorio je na moje mrtenje, kao da nekom maloumniku objanjava oiglednu stvar. Da te privedem Bogu, kroz ljubav. Branie se kao mahnit jer si se udaljio od svojih oseanja? Ali ja znam da je Hrist u tebi. I ti to zna na odreenom nivou. Zato se tako zorno brani svojim obrazovanjem i razumom i logikom i tim otuenim nainom razgovora, kao da nisi deo niega? Moe da se pravi da ne zna o emu govorim, moda zato to hoe da me povredi i da vlada mnome, ali ja ti donosim darove. Svrha toga je da te privedem Hristu, koji je u tebi, koji jeste ti. To je dar ljubavi. Veoma jednostavno? Sluao sam nastojei da drim usta zatvorena. Bio je tako iskren i bezazlen, izgledao je tako slomljen, i govorio je takve gluposti da sam se iskreno saalio nad njim.
Sluajte, rekao sam to ljubaznije. ta vi u stvari hoete? Hou da se otvori... Dobro, dobro. Ali ta u stvari hoete od mene? Ili sa mnom?

To mu je bilo teko. Uvijao se u odei, pogledao na onu stvar na ramenu,

i onda rekao: Hou da te viam?

I onda? Da priamo... da se upoznamo. Samo da priamo? Nita vie?

Nije hteo da odgovori niti da me pogleda. Rekao sam: Stalno koristite re ljubav. Da li razgovaramo o seksu? Da li to elite? Uinilo mu se da sam nepravedan. Ponovo mu je glas bio pun jecaja. Zna i sam da o tome ne moemo ovako da razgovaramo. Ve sam ti rekao, moja oseanja nisu bitna. Postoji svrha koju u ovom trenutku ne zna. Jo je govorio u istom stilu, ali sam ga samo napola sluao. Kako je bilo neobino, stajati u sopstvenoj ulici, u svom kaputu, u utorak ovog prohladnog majskog jutra i razgovarati sa strancem o onome to vie prilii ljubavnoj vezi ili braku u rasulu. Kao da sam propao kroz procep sopstvenog ivota u neki drugi, s drugim seksualnim sklonostima, drugom prolou i budunou. Kao da sam propao u ivot u kojem drugi mukarac moe da mi kae: Ne moemo ovako da razgovaramo, ili: Moja oseanja nisu bitna. Osim toga, udilo me je kako je jednostavno ne rei: Ko si ti jebo te? O emu govori? Jezik koji je Pari koristio izazivao je u meni odgovore, izvuene iz starih emotivnih iskustava. Trebala mi je snaga volje da se otarasim oseaja da mu neto dugujem, da mu nerazumno neto uskraujem. Delimino sam se uklopio u tu domau dramu, iako nam je dom bio samo ovaj usrani plonik. Pitao sam se da li e mi zatrebati pomo. Pari je znao gde stanujem, a ja nita o njemu nisam znao. Prekinuo sam ga i rekao: Dajte mi svoju adresu, to je sigurno pogreno protumaio. Iz depa je izvadio posetnicu s imenom i adresom u Frognal Lejnu, Hempsted. Stavio sam je u novanik i krenuo brzim korakom. Video sam taksi kako ide prema nama. I dalje mi je na neki nain bilo ao Parija, ali je bilo jasno da nema pomoi od razgovora s njim. urio je pored mene.

Kuda sad ide? Ponaao se kao znatieljno dete. Molim vas, vie me ne uznemiravajte, rekao sam i podigao ruku da

zaustavim taksi.
Znam ta zaista osea. Ako je ovo neka proba, nije potrebna. Nikad te

neu izneveriti. Taksi se zaustavio, otvorio sam vrata i oseao se pomalo lud. Hteo sam da ih zalupim, ali sam ustanovio da ih Pari dri. Nije hteo da ue, ali je imao jo neto da mi kae.
Znam koji problem ima, nagnuo se i poverio mi se preko buke dizel

motora. Sve potie od tvoje dobrote. Ali, Do, treba se suoiti s bolom. Treba svi troje da razgovaramo. Odluio sam da vie nita ne kaem, ali nisam mogao da se uzdrim. Troje?
Klarisa. Najbolje je da se to odmah rei...

Nisam mu dozvolio da zavri. Vozite, rekao sam vozau i obema rukama istrgnuo vrata iz Parijevih aka. Dok smo odlazili, okrenuo sam se da pogledam. Stajao je na kolovozu, izgubljeno mi mahao i bez ikakve sumnje izgledao kao ovek blagosloven ljubavlju.

8. Rekao sam vozau da me odveze do Blumsberija. Zavalio sam se da se smirim i setio se svojih nesuvislih oseanja prethodnog dana, kad sam izleteo na trg Sent Dejms u potrazi za Parijem. Tada je predstavljao nepoznato u koje sam projektovao svakojake nerazgovetne strahove. Sada sam o njemu mislio kao zbunjenom, muiavom mladiu koji nije mogao da me pogleda u oi, bezazlenom upravo zbog svojih nepodobnosti i emotivnih poriva. Bio je dirljiv prizor, ne pretnja, ve neprijatnost, i sve se to moglo sloiti, kao to je Klarisa rekla, u jednu zanimljivu priu. Moda je ta moja sposobnost da ga izbacim iz svesti u tom asu bila izopaena, posle tako napetog susreta. U tom trenutku uinila mi se razumnom i neophodnom - dovoljno sam vremena ovoga jutra protraio na njega. Pre nego to je taksi stigao da pree jednu milju, misli su mi odlutale na posao koji sam nameravao da obavim tokom dana, na tekst koji sam poeo da oblikujem dok sam ekao Klarisu na aerodromu. Ovaj dan sam odredio za rad na dugakom lanku o osmehu. Ceo broj jednog amerikog naunog asopisa trebalo je da bude posveen temi koju je urednik nazvao intelektualnom revolucijom. Biolozi i psihijatri evolucionisti davali su drutvenim naukama novi oblik. Posleratni konsenzus, standardni model drutvenih nauka, polako se raspadao, a ljudska priroda je bila spremna za preispitivanje. Na svet ne dolazimo kao prazni listovi papira, niti kao sprave za uenje svega i svaega. Sada smo proizvodi svog okruenja. Ukoliko elimo da saznamo ta smo, treba da znamo odakle potiemo. Razvili smo se kao sva ostala bia na zemlji. Na svet dolazimo s ogranienjima i sposobnostima koje su genetski upisane. Mnoge nae osobine, oblik stopala, boja oiju, su unapred odreene, a ostale, poput drutvenog i seksualnog ponaanja ili uenja jezika, ekaju da ponemo ivot da bi bile primenjene. Njihova primena, meutim, nije beskrajno promenljiva. Svi mi imamo prirodu.

Ta re, potekla od humanih biologa, potvruje Darvina; nain na koji na licu iskazujemo svoja oseanja gotovo je isti u svim kulturama, a osmeh bebe je drutveni signal koji je izuzetno lako izdvojiti i prouiti. Javlja se kod Kung San novoroenadi u pustinji Kalahari u isto vreme kad i kod amerike dece na gornjoj zapadnoj strani Menhetna, i ima isto dejstvo. Kao to je Edvard O. Vilson jednostavno rekao, podstie veu roditeljsku ljubav i naklonost. I dodao: terminologiji zoologa, to je drutveni okida, uroen i donekle nepromenljiv znak koji posreduje u osnovnim drutvenim odnosima. Pre nekoliko godina, urednici naunih knjiga mislili su samo na haos. Sada lupaju pesnicom o sto i trae bilo kakav neuobiajen pogled na neodarvinizam, evolucionu psihologiju i genetiku. Nisam se alio, posao je dobro iao, ali je Klarisa bila protiv tog projekta. Radilo se o izludelom racionalizmu. je novi fundamentalizam, rekla je jedne veeri. r dvadeset godina ti i tvoji prijatelji bili ste socijalisti i okruenje je bilo krivo za sve. Sada ste nas zatvorili u genetsku stupicu, i kaete da sve ima svoj razlog! Uznemirila se kada sam joj proitao Vilsonove rei. Sve je ogoljeno, rekla je, i u tom postupku izgubljeno je mnogo bitnije znaenje. Miljenje zoologa o dejem osmehu ne bi trebalo da bude vano. Istinsko dejstvo tog osmeha je u oku i srcu roditelja, i u razvoju ljubavi koja dobija smisao samo kroz vreme. Bili smo usred jednog od uobiajenih kasnoveernjih zasedanja u kuhinji. Rekao sam joj da odnedavno previe vremena provodi u drutvu Dona Kitsa. Bio je nesumnjivi genije, ali i - mranjak mislio je da nauka liava svet uda, a u sutini se dogaa sasvim suprotno. Ako nam je bitan deji osmeh, zato da ne razmiljamo o njegovom poreklu? Treba li da kaemo da nam se sva novoroenad podsmevaju? Ili da ih Bog kaklja? Ili, najmanje uverljivo, da su od majki nauila da se osmehuju? Meutim, osmehuju se i deca roena gluva i slepa. Osmeh mora da je dobro oien, i to s dobrim evolutivnim razlogom. Klarisa je rekla da je nisam razumeo. Nema nieg loeg u analizi pojedinosti, ali je onda lako izgubiti celinu iz vida. Sloio sam se. Sinteza je kljuna. Klarisa je

opet rekla da je ne razumem, ona govori o ljubavi. Rekao sam da i ja govorim o ljubavi, i kako deca sebi obezbeuju vei deo ljubavi iako jo ne umeju da govore. Rekla je, ne, i dalje ne razumem. Tu smo prestali da razgovaramo o ovoj temi. ez uvrede. Vie puta smo se dotakli teme u drugaijem obliku. Ovoga puta smo u stvari govorili o odsustvu dece iz naeg ivota. Pokupio sam knjigu u Dilonsovoj knjiari i jo dvadesetak minuta proveo u radnji, razgledajui. Bio sam nestrpljiv da ponem s pisanjem, pa sam ponovo seo u taksi do kue. Kad sam se okrenuo, poto sam platio vozau, video sam Parija ispred zgrade, odmah pored ulaza. ta sam oekivao? Da e nestati zato to razmiljam o neem drugom? Srameljivo me je pogledao dok sam prilazio, ali se nije pomerio. Poeo je da govori i pre nego to sam se pribliio. Rekao si da ekam, i eto, ekam. U ruci sam drao kljueve. Oklevao sam. Hteo sam da kaem da mu to nisam rekao i da ga podsetim na sveano obeanje. Pitao sam se treba li da ga ponovo sasluam i da jo neto saznam o stanju njegove svesti. Meutim, uasnuo sam se pri pomisli na to da se ponovo upustim u domau dramu, ovoga puta na uskoj poploanoj stazi izmeu oianih bunova ivice. Pokazao sam mu klju i rekao: Stojite mi na putu. I dalje je stajao tano ispred ulaza. Rekao je: Hou da razgovaramo o nesrei.
, ja neu. Poao sam jo dva koraka prema njemu, kao da je utvara,

kao da kroz njega mogu da uguram klju u bravu. Opet je zacvileo. Sluaj, Do. Ima toliko stvari o kojima treba da razgovaramo. Znam da i ti o tome razmilja. Zato sad ne sednemo i vidimo ta moe da se uradi. Odgurnuo sam ga ramenom. Izvinite. Iznenadio sam se da se naprosto rastopio od dodira. Bio je laki nego to sam mislio. Pustio je da ga odgurnem u stranu, tako da mogu da otvorim vrata.

U stvari, rekao je, tome prilazim sa stanovita oprotaja. Uao sam u predvorje, spreman da ga spreim da poe za mnom. Ostao je na istom mestn. Zatvorio sam vrata i kroz neprobojno staklo video po obliku usana da mi govori neto, to je opet moglo da bude oprotaj. Popeo sam se liftom i tek to sam stigao pred vrata stana, uo sam da zvoni telefon. Pomislio sam da je Klarisa, da zove kao to je obeala. Pourio sam u predsoblje i zgrabio slualicu. Bio je to Pari. Molim te, ne bei od ovoga, Do, poeo je. Prekinuo sam vezu i spustio slualicu pored telefona. Onda sam se predomislio i vratio je. Iskljuio sam zvonjenje i ukljuio sekretaricu. Poela je da radi jo dok sam prelazio preko sobe do prozora. Pari je bio dole, s druge strane ulice, gde sam mogao da ga vidim, na uhu je drao mobilni. uo sam mu glas iz aparata u predsoblju, iza mene. Do, boja ljubav e te potraiti. Podigao je pogled i verovatno me je ugledao kako se povlaim iza zavese. Znam da si tamo, vidim te. Znam da slua... Vratio sam se u predsoblje i utiao aparat. U kupatilu sam se umio hladnom vodom i pogledao se u ogledalu dok su mi kapi curile niz lice i upitao se kako izgleda biti opsednut nekim kao to sam ja. Ovaj trenutak, kao i onaj u polju kada mi je Klarisa dodala bocu s vinom, mogao bi da bude poetak, jer mislim da sam tada zaista shvatio da se ovo nee zavriti tog dana. Vraajui se u predsoblje do telefonske sekretarice, pomislio sam da sam u vezi. Podigao sam poklopac aparata. Traka se i dalje okretala. Pomerio sam polugu navie da pojaam ton i uo Parijev poznati glas kako slabano poruuje ...da sve napusti, Do, a ja te volim. Ti si sve pokrenuo. Ne moe sad da mi okrene lea... Brzo sam otiao u radnu sobu, uzeo telefon s faks-maine i javio se policiji. U tih nekoliko sekundi pre nego to je uspostavljena veza, shvatio sam da uopte ne znam ta da im kaem. Javio se enski glas, hladan i sumnjiav, otvrdnuo u svakodnevnim poplavama panike i jada.

Odgovorio sam otresitim i razlonim tonom odgovornog graanina. Hteo bih da prijavim sluaj uznemiravanja, sistematskog proganjanja. Prebacila me je na mukarca iji je glas odavao istu vrstu oprezne smirenosti. Ponovio sam prethodno. Pre prvog pitanja bio je samo deli oklevanja.
Jeste li vi progonjena osoba? Da. Ve... Da li je osoba koja vas ometa sada s vama? On upravo stoji ispred mog stana. Da li vas je fiziki povredio? Ne, ali... Da li vam je pretio fizikom povredom?

Ne. Shvatio sam da moja alba treba da se ulije u odgovarajui birokratski kalup. Nijedan slubeni postupak nije dovoljno razraen da bi obuhvatio svaku privatnu priu. Budui da mi nije omogueno da iskaem svoju albu, nastojao sam da se uteim time to e se moja pria utopiti u prepoznatljiv javni oblik. Parijevo ponaanje mora da bude uopteno kao prestup.
Da li je pretio da e unititi va imetak?

Ne.
Da li je pretio nekom treem licu?

Ne.
Da li vas ucenjuje?

Ne.
Moete li da dokaete da namerava da vam nanese bol? , ne.

Glas je iz zvanine neutralnosti preao u gotovo nepatvorenu znatielju. ini mi se da sam prepoznao jorkirski naglasak. Moete li onda da mi kaete ta vam radi?
Stalno mi telefonira. Obraa mi se...

Glas se brzo vratio na propisani nivo, na planirani sled pitanja. Da li se ponaa nepristojno i uvredljivo?
Ne. Sluajte, zato me ne pustite da objasnim? ovek ima fiks-ideju. Ne

puta me na miru.
Znate li ta u stvari eli?

Zastao sam. Po prvi put sam postao svestan glasova drugih ljudi iza policajevog. Moda postoje itavi redovi policajaca sa slualicama na uima, i itavog dana, samo pljake, ubistva, samoubistva, silovanja pod pretnjom noa. Meu njima i ja - pokuaj verskog preobraenja usred dana. Rekao sam: Hoe da me spase.
Da vas spase? , znate, da me preobrati. Opsednut je. Naprosto me ne puta na miru.

Sad me je taj glas prekinuo, najzad je postao nestrpljiv. ao mi je, graanine. To nije za policiju. Jedino ako vas povredi, ako vam ugrozi imetak, ako vam preti, inae nije prekraj. To to pokuava da vas preobrati, nije protiv zakona. Onda je okonao na hitan razgovor linim kritikim stavom. U ovoj zemlji postoji sloboda veroispovesti. Vratio sam se do prozora u dnevnoj sobi i pogledao dole, na Parija. Vie nije priao s mojom telefonskom sekretaricom. Stajao je s rukama u depovima, okrenut prema zgradi, tup kao Stazi agent. Napravio sam termos kafe i par sendvia i povukao se u svoju radnu sobu koja gleda na drugu ulicu. Sedeo sam i itao, bolje rei, preturao po belekama. Sasvim rasturene koncentracije. Parijevo proganjanje pogoralo je staro nezadovoljstvo. Ponekad mi se vraa misao, posebno kad nisam srean nekim drugim povodom, da sve ideje koje koristim pripadaju drugim ljudima. Ja samo slaem i preraujem njihova istraivanja i predajem ih obinom itaocu. Ljudi kau da imam dara da pojasnim stvari. U stanju sam da ispredem pristojnu priu od posrtanja, vraanja na poetak i sluajnih uspeha koji stoje iza veine naunih proboja. Istina, neko mora da posreduje izmeu istraivaa i javnosti,

da prui objanjenja vieg stepena u koja se ovek u laboratoriji ne uputa, zato to je prezauzet, ili zato to je previe oprezan. Takoe je tano i da dobro zaraujem, ljuljajui se na najviem drveu science-fashion dungle kao pauk ili majmun - dinosaurusi, crne rupe, kvantna arolija, haos, energetski nizovi, neuronauke, povratak Darvinu. Divno ilustrovane knjige u tvrdom povezu, televizijske dokumentarne emisije proistekle iz knjiga, radio razgovori i konferencije u najprijatnijim mestima na planeti. U loim trenucima vraa mi se misao da sam parazit i da se verovatno ne bih tako oseao da nemam dobru diplomu iz fizike i doktorat iz kvantne elektrodinamike. Trebalo je da i ostanem onde, da radim na svom malom doprinosu planini ljudskog znanja. Meutim, kada sam napustio univerzitet, uhvatio me je nemir posle sedam godina disciplinovanog studiranja. Mnogo sam putovao, nemarno i predugo. Kada sam se konano vratio u London, poeo sam posao s jednim prijateljem. Hteli smo da plasiramo na trite jedan izum, u sutini veto fazno usklaena elektronska kola, na kojem sam radio u slobodno vreme tokom postdiplomskih studija. Taj siuni deo trebalo je da pobolja rad odreenih mikroprocesora, i tada nam se inilo da e biti potreban svakom kompjuteru na svetu. Jedna nemaka firma platila nam je karte prve klase za let do Hanovera, i nekoliko dana smo mislili da emo postati milijarderi. Ali proizvod nije mogao da se patentira. Ekipa iz jedne naune stanice u okolini Edinburga stigla je pre nas, s boljom elektronikom. Onda se kompjuterska industrija okrenula u sasvim drugom pravcu. Naa firma nikad nije sklopila nijedan posao, a ljudi iz Edinburga su sasvim propali. Kad sam se vratio kvantnoj elektrodinamici, u mojoj biografiji je bila velika rupa, znanje iz matematike je zaralo, a sa blizu trideset izgledao sam prestar za tu veliku takmiarsku igru. Sve mi je bilo jasno na kraju poslednjeg intervjua po naglaenoj ljubaznosti mog starog profesora koji me je ispratio moja akademska karijera pretrpela je brodolom. Iao sam niz Egzibin Roud po kii i pitao se ta da

radim. Kia se pretvorila u pljusak dok sam prolazio pored Prirodnjakog muzeja. Sa jo dvadesetak ljudi uleteo sam u muzej da se sklonim. Seo sam pored modela diplodokusa u prirodnoj veliini i, dok sam se suio, posmatrao sam ljude oko sebe i osetio neobino zadovoljstvo. esto mi velike grupe izazivaju istu mrnju prema ljudskom rodu. Ovoga puta, meutim, u ljudima sam prepoznao znatielju i divljenje koje ih oplemenjuje. Svi koji su uli, bez obzira na starost, imali su potrebu da priu i dive se toj velianstvenoj ivotinji. Sluao sam razgovore i, osim oduevljenja, zanimalo me je i opte neznanje. uo sam kako jedan desetogodinjak pita troje odraslih s kojima je doao da li bi ovakvo bie jurilo i jelo ljude. Iz spremno datih odgovora bilo je jasno da je kod odraslih vremenska skala evolucije krajnje poremeena. I dok sam tako sedeo, poeo sam da razmiljam o nekoliko raznorodnih stvari koje sam znao o dinosaurusima. Setio sam se Darvinovog opisa u delu Putovanje na brodu Bigl pronalaska velikih fosilnih kostiju u Junoj Americi, i kako je kljuno za njegovu teoriju bilo pitanje starosti tih kostiju. Na njega su veliki utisak ostavili dokazi koje je izneo geolog arls Lajel. Zemlja je bila mnogo starija od etiri hiljade godina koje je crkva odredila. U nae vreme je nadmetanje hladnokrvnih i toplokrvnih reeno u prilog ovih drugih. Postoje novi geoloki dokazi o raznim kataklizmama koje su uzburkale ivot na zemlji. Ogromni krater u Meksiku moda je nastao od meteora koji je okonao carstvo dinosaurusa i tako dao priliku malim miolikim biima koja su se vrzmala oko njihovih nogu da proire svoj domen i omogue sisarima - pa konano i primatima - da se razviju. Postojala je i zamamna ideja da dinosaurusi uopte nisu istrebljeni. Priklonili su se potrebama prirodnog okruenja i razvili se u bezazlene ptice koje hranimo u svojim vrtovima. Jo pre nego to sam izaao iz muzeja, na poleini pozivnog pisma za intervju ispisao sam nacrt knjige. Tri meseca sam itao, est meseci pisao. Sestra mog propalog ortaka bila je ilustrator i ljubazno se odrekla honorara. Knjiga je izala upravo u vreme kada nijedna knjiga o dinosaurusima nije mogla

da propadne, a moja je bila tako dobra da sam potpisao ugovor za crne rupe. Poeo je moj radni vek, uspesi su se nizali, ali su se sve ostale mogunosti u nauci zatvarale. Bio sam novinar, komentator, nisam pripadao naunim redovima svoje struke. Nikad se neu vratiti na one dane, nesmotrene s dananje take gledita, kada sam se bavio izvornim istraivanjem za doktorat u oblasti magnetnog polja elektrona, kada sam prisustvovao konferencijama o pitanju beskonanosti u renormalizabilnim teorijama - ne kao posmatra, ve kao aktivan uesnik, istina, nieg ranga. Sada me vie nijedan naunik, pa ak ni laboratorijski tehniar ili vratar u koledu, ne bi ozbiljno shvatio. Danas mi se vratilo - u radnoj sobi s kafom i sendviima, bez teksta o osmehu, a s Parijem koji straari na ploniku - to kako se desilo da na ovome zavrim. Povremeno sam uo zvuk ukljuivanja telefonske sekretarice. Otprilike svakog sata sam odlazio u dnevnu sobu da proverim i stalno je bio tu, zurio u ulaz, kao pas privezan ispred radnje. Samo jednom sam ga video kako mi telefonira, inae je stajao mirno, malo razdvojenih stopala, ruku zavuenih u depove, a izraz na njegovom licu, koliko sam mogao da vidim, odavao je koncentraciju i, moda, neizbenu sreu. Kada sam pogledao u pet sati, nije ga bilo. Ostao sam pored prozora neko vreme, zamiljajui da u ispranjenom prostoru vidim njegovu siluetu, stub odsustva koji sija u sumraku kasnog popodneva. Onda sam otiao do telefona i sekretarice koja je pokazivala trideset tri poruke. Ukljuio sam brzo premotavanje i uo Klarisin glas. Nadala se da sam u redu, vratie se u est, voli me. Bile su tri poruke u vezi s poslom i dvadeset devet Parijevih. Dok sam razmiljao o tom broju, traka je poela da se okree. Pojaao sam ton. Zvualo je kao da zove iz taksija. Do. Sjajna ideja sa zavesama. Odmah sam shvatio? Samo hou da ponovim - i ja isto oseam. Zaista oseam. Na tim poslednjim reima glas je postao vii od emocija. Zavese? Vratio sam se u dnevnu sobu i pogledao. Visile su kao i uvek. Nikad ih ne navlaimo. Povukao sam jednu, glupavo se nadajui da u pronai

reenje. Onda sam ponovo seo u svoju radnu sobu, ali nisam radio, samo sam razmiljao i ekao Klarisu, i opet su mi se misli vratile na to kako sam postao ovo to sam, kako je moglo da bude drugaije i smejurija - kako bih mogao da se vratim svom izvornom istraivanju i postignem neto vano pre nego to napunim pedesetu.

9. Klarisin povratak bi imao vie smisla ukoliko bih ga ispriao s njenog stanovita. Odnosno bar s onog stanovita koje sam naknadno razabrao. Penje se uz stepenice nosei pet kilograma knjiga i papira u konoj torbi, koju je ve pronela osam stotina metara dugakim putem od stanice podzemne eleznice. Za njom je lo dan. Prvo joj se javila studentkinja s kojom je jue imala sastanak kao mentor, sirova cura iz Lankastera, i planim glasom nesuvislo vikala na nju. Poto ju je Klarisa umirila, devojka je izala s optubom da joj postavlja nemogue zadatke, da je tera da u istraivanju luta orsokakom. Seminar o poeziji romantizma nije bio dobar zbog toga to dva studenta nisu pripremila zadatu obradu teme, a ostali nisu nita proitali u meuvremenu. Krajem jutra je otkrila da joj nema agende sa dogovorenim sastancima. Tokom pauze za ruak jedna koleginica se sve vreme alila da joj je mu suvie nean u krevetu, da mu nedostaje neophodna seksualna agresivnost kojom bi je savladao i doveo do orgazma, a ona zna da ga zasluuje. Tri sata tokom poslepodneva Klarisa je provela na sastanku jednog univerzitetskog odbora i shvatila da su je veto naveli da glasa za najmanje zlo - sedam odsto smanjenja budeta njene katedre. Odatle je otila pravo na razgovor o uspenosti i delotvornosti rada koji je vodilo rukovodstvo univerziteta, gde su je opomenuli jer i dalje uporno kasni s popunjavanjem obrasca o kvoti i rasporedu radnih zadataka i da, osim toga, odnos udela predavanja, istraivanja i administrativnih zadataka u njenom sluaju pokazuje neravnomernu raspodelu. Dok vue torbu uz stepenice, osea da joj je napornije nego inae i ini joj se da e moda dobiti kijavicu. Ima neprijatan oseaj u korenu nosa i oi je peku. Bol u krstima se iri, to je pouzdan znak da ima virusnu infekciju. Najgore od svega je to se ponovo setila nesree s balonom. Nijednog trenutka je nije sasvim potisnula iz seanja, ali ju je tokom dana uglavnom drala na

odstojanju, kao priu u zasebnom pregratku. Sad se otrgla, tu je u njoj. Kao miris na vrhu prstiju. Slika Logana kako puta ue bila joj je pred oima jo od kraja poslepodneva. Uz sliku je ilo oseanje stravine bespomonosti, i ono je izgleda stvorilo fizike simptome prehlade ili gripa. Mislila je da vie ne vredi prepriavati dogaaj prijateljima jer je po svom shvatanju stigla do sri bezoseajnosti. Dok se penje poslednjim stepenicima primeuje da joj se bol seli u kolena. Moda se to dogaa kad vue knjige uz stepenice, a vie nema dvadeset godina? Dok stavlja klju u ulazna vrata, raspoloenje poinje polako da joj se vraa jer se setila da e Do biti kod kue i da je uvek lepo pazi kada joj je to potrebno. Ulazi u hodnik i on je eka na vratima svoje radne sobe. Izgleda nekako divlje, to dugo nije videla. Taj njegov izgled povezuje sa preterano ambicioznim zadacima, uzrujanim i obino glupim planovima koji ponekad spopadnu mirnog i organizovanog oveka u koga je zaljubljena. On joj prilazi i poinje da govori jo pre nego to je sasvim otvorila vrata. Bez poljupca i pozdrava, govori o uznemiravanju i maloumnosti iza ega kao da stoji neka optuba, moda i bes protiv nje, jer ona uopte nije u pravu, kae on, ali sada e joj izneti dokaze. Pre nego to je uspela da ga pita o emu govori, u stvari, pre nego to je spustila torbu, on je preao na novu temu, pria o razgovoru koji je upravo zavrio sa svojim prijateljem sa Odeljenja za fiziku estica u ulici Gloster, i kako mu se ini da e mu taj prijatelj srediti susret s profesorom. A Klarisa samo hoe da kae: Gde je moj poljubac? Zagrli me! Pazi na mene! Do, meutim, srlja kao da godinu dana nije video ljudsko bie. Na trenutak niti uje niti vidi, pa Klarisa podie obe ruke dlanova okrenutih napolje, kao da se predaje i kae: Odlino, Do. Idem u kadu. On se ni tada ne zaustavlja, a verovatno nije ni uo njene rei. Kad poe prema spavaoj sobi, on ide za njom i prati je, govorei na hiljadu naina da mora da se vrati nauci. ula je to i ranije. U stvari, poslednji put pre dve godine kada je proao kroz pravu krizu; na kraju je zakljuio da se miri sa ivotom, koji i nije

tako lo - i to je trebalo da bude kraj prie. Sada podie glas da bi nadjaao buku slavina, vratio se na priu o uznemiravanju, ona uje ime Pari i seti ga se. O, da, to. ini joj se da razume Parija. Usamljen, neprilagoen ovek, zalueni vemik koga verovatno izdravaju roditelji, udi da se povee s nekim, bilo kim, ak i Doom. Do stoji u ragastovu kupatilskih vrata kao novootkriveni majmun koji pria bez prestanka. Pria, ali gotovo bez samosvesti. Provlai se pored njega da bi se vratila u spavau sobu. Volela bi da mu kae da joj donese au belog vina, ali pomisli da e on verovatno i sebi nasuti vina i sedeti s njom dok se kupa, a ona u tom asu eli samo da bude sama, ako on nee da se brine o njoj. Seda na ivicu kreveta da bi odnirala izme. Ako je stvarno bolesna, onda bi mogla i da mu to kae. Izgleda da je granini sluaj, moda je samo umorna, poremeena nedeljnim dogaajem, jer inae nikad ne pravi nepotrebnu guvu, pa zato sada samo podie nogu a Do se sputa na koleno da bi joj pomogao da skine izmu - i sve vreme ne prestaje da govori. Hoe da se vrati teorijskoj fizici, hoe podrku katedre, spreman je da predaje ta god mu ponude, ima ideje o virtuelnom fotonu. Ona stoji u arapama i otkopava bluzu. Otkrivanje i oseaj tabana na debelom tepihu kroz svilu pomalo je uzbuuje i prisea se prethodne noi i noi pre toga, one tuge i talasanja oseanja i seksa, prisea se i da vole jedno drugo, ali su sada u razliitim mentalnim vasionama i imaju sasvim razliite potrebe. Eto, to je sve. Promenie se, i zbog toga ne treba izvlaiti znaajne zakljuke, to joj namee trenutno raspoloenje. Skida bluzu, stavlja prste na kopu brushaltera, pa se predomisli. Bolje se osea, ali ne sasvim dobro, pa nee da poalje pogrean signal Dou, pod pretpostavkom da ga on primeti. Kad bi pola sata mogla sama da bude u kadi, posle bi mogla da ga saslua, a i on bi sluao nju. Prianje i sluanje koje bi trebalo da bude dobro za brane parove. Prelazi preko sobe da obesi suknju, onda seda na krevet da skine arape i dok s pola panje slua Doa, razmilja o Desiki Mario, eni koja joj se za rukom alila

na mua: previe nean, preterano blag u seksu. Koga stekne i kako se to sklopi - toliko je u tome sluajnosti, toliko razgranatih posledica tvog nesvesnog izbora partnera, da niko, nikakvom velikom priom, ne moe to da raspetlja ako se veza ne posrei. Do joj govori da vie nije vano to je njegovo znanje matematike uveliko zaostalo jer savremeni raunarski programi mogu sve da ree. Klarisa je videla Doa na delu i zna da teorijskom fiziaru, kao i pesniku, pored talenta i dobre ideje treba samo list papira i naotrena olovka - ili moan kompjuter. Da hoe, mogao bi odmah da se vrati u svoju radnu sobu i nazad u nauku. Katedra, profesori, kolege i radni prostor koji tvrdi da mu je potreban, sasvim su zanemarljivi, ali ga oni tite od neuspeha jer ga nikad nee pustiti da ue. (Njoj lino je muka od univerzitetskih katedri.) Preko donjeg vea oblai kunu haljinu. Vratio se toj mahnitoj ambiciji zato to je uznemiren - i njega je na razne naine pogodila nedelja. Nevolja s Doovim preciznim i obazrivim umom je u tome to ne vodi rauna o sopstvenom oseajnom polju. Kao da nije svestan da su njegovi argumenti samo bulanjenje, da je u pitanju zabluda koja ima svoj uzrok. Prema tome, ranjiv je, ali ona jo ne moe da ga zatiti. I on je, kao ona, stigao do sri Loganove tragedije, ali je dotle stigao nesvesno. I dok ona eli da mirno lei u sapunjavoj vodi, on hoe da promeni svoju sudbinu. Kad se vratila u kupatilo, pomeala je hladnu i vrelu vodu drkom etke, dodala borovo ulje i lila kristale, a zatim, naknadno, boini poklon svog kumeta, miris koji su koristili stari Egipani - bar sudei po etiketi - i koji je poznat po tome to korisniku moe da podari mudrost i unutranji mir. Izruila je celu flaicu. Do je spustio dasku na klozetskoj olji i seo. Njihova veza je takva da u njoj svako moe, bez posledica, da izrazi elju da bude sam, ali je njegova napetost spreava. Posebno u asu kad opet pria o Pariju. Dok se smeta u zelenu vodu, Klarisa je usredsreena na ono to Do govori. Policija? Zvao si policiju? Trideset tri poruke na telefonu? Ali, videla je kad je ula da stoji nula. On ih je izbrisao, kae, i Klarisa se uspravlja u vodi da ga pogleda i

on joj uzvraa pogled. Otac joj je umro od Alchajmerove bolesti kad je imala dvanaest godina. Uvek je strepela da e iveti s nekim ko e da poludi. Zato je izabrala razumnog Doa. Zbog neega u tom pogledu, ili njenog neoekivanog ispravljanja lea, ili zbog zapanjenosti od koje joj se spustila vilica, Do je poeo da zamuckuje, sapleo se o jednu re - femonen - onda je nakratko zautao, pa zatim progovorio tiim glasom. ta je bilo? Ona ne sputa pogled s njega i kae: Govori mi bez prestanka od kako sam stigla. Uspori malo, Do. Udahni duboko nekoliko puta. Dirnuta je njegovom spremnou da uradi ono to je rekla.
Kako se osea?

Zurei u pod ispred sebe, stavio je ruke na kolena i glasno uzdie na kraju. Uznemireno. Ona eka da Do nastavi, a on eka na nju. Oboje uju neujednaeno pucketanje cevi s toplom vodom dok se skuplja iza kade. Ona kae: Znam da sam ovo i ranije rekla, pa nemoj da se ljuti. Zar ne misli da malo preteruje s tim Parijem. Moda on i nije tako veliki problem. Mislim, pozovi ga na olju aja i verovatno ti vie nee dosaivati. Nije on uzrok tvoje uznemirenosti, ve simptom. Govorei to, misli na trideset izbrisanih poruka. Moda Pari, odnosno onaj Pari iz Doove prie, i ne postoji. Stresa se i sputa u vodu ne skidajui pogled s njega. On kao da paljivo razmilja o onome to je rekla. Simptom, ali ega zapravo? U poslednjoj rei se krije hladno upozorenje i ona odgovara neobaveznijim tonom. , ne znam. Moda stari al za izvornim istraivanjem. Nada se da je samo to u pitanju. Opet on briljivo razmilja. Kao da se najednom umorio od odgovora na njena pitanja. Lii na dete pred spavanje, tako slobodno sedi na klozetskoj olji dok je ona u kadi. Kae: Upravo je obrnuto. Zbog te smene situacije koju ne

mogu da izmenim, osetio sam se bedno i onda poeo da razmiljam o svom radu, o onome to bi trebalo da radim.
Zato kae da nita ne moe da se uradi, mislim, oko tog tipa? Rekao sam ti. Poto sam razgovarao s njim, ostao je da stoji ispred

zgrade i nije se pomerio punih sedam sati. Ceo dan je telefonirao. Policija kae da to nije njihova nadlenost. Pa, ta onda hoe da uinim? Klarisa osea hladnou oko srca, kao i uvek kada je njegov bes usmeren na nju. Meutim, u isto vreme je svesna da je uradila upravo ono to nije elela. Dopustila je da je Do uvue u sopstveno stanje duha, u svoje probleme, svoje dileme, svoje potrebe. Bila je bespomona dok se nisu probudili zatitni nagoni. Briljivim pitanjima htela je da mu pomogne, a za nagradu dobija njegovu agresiju, dok su njene potrebe zanemarene. Bila je spremna da se pobrine za sebe pod uslovom da on nije spreman na to, ali joj je ak i to utoite uskraeno. Govori brzo, njegovo pitanje sklanja svojim. Zato si izbrisao poruke s trake? To ga zbunjuje. ta govori?
Jednostavno pitanje. Tih trideset k bile bi dokaz uznemiravanja

koji bi predao policiji.

Policija nije... U redu. Ja sam mogla da ih presluam. Bile bi dokaz za mene. Ustaje u

kadi i brzim pokretom dohvati pekir da se pokrije. Zavrti joj se u glavi od te brze kretnje. Moda joj srce stvarno nije dobro. I Do je ustao. I mislio sam da emo stii do ovoga. Ne veruje mi. Ne znam ta da mislim. Neobino ustro se trlja pekirom. Znam samo da sam posle jednog uasnog dana uletela u isto tako straan tvoj dan.
Uasan dan. Misli da se radi samo o uasnom danu?

Oboje su ponovo u spavaoj sobi. Ona se pita da nije preterala. Ali, eto, pre vremena je izala iz kade, trai ve, a bol u leima i dalje se iri. Retko se svaaju, Klarisa i Do. Ona nema dara za raspravu. Nikad nije bila spremna da prihvati pravila borbe koja doputaju ili pak zahtevaju da govori stvari koje ne

misli, koje su moda iskrivljena istina, ili ak uopte nisu istinite. Osea da je svaka neprijatnost koju izgovori sve vie udaljava ne samo od Doove ljubavi, ve od sve ljubavi koju je do sada iskusila, pa strepi da je na povrinu isplivala neka pohranjena zloa koja je njen pravi lik. Do ima drugu vrstu problema. Njegova oseanja se sporo pretvaraju u gnev, pa ak i kada se to dogodi, zbog svoje pogrene inteligencije, zaboravlja ta treba da kae i ne moe da osvoji poene. Ne moe ni da se odui od navike da na optubu odgovori razumno i razlono, umesto da odmah ubaci svoju optubu. Lako ga je nadigrati iznenadnom nebitnom opaskom. Uzrujanost mu ne dozvoljava da shvati za ta se zalae i tek kasnije, kada se smiri, misli mu se razviju u razgovetnu odbranu. Osim toga, posebno je teko biti otar prema Klarisi jer je lako ranjiva. Gnevne rei odmah ostave trag bola na njenom licu. Ali sada im izgleda da igraju igru koju ne mogu da zaustave, a strana sloboda lebdi u vazduhu. Taj ovek je smean, Do nastavlja. Naprosto se fiksirao. Klarisa hoe da progovori, ali je on pokretom ruke zaustavlja. Ne mogu da ti dokaem da to treba ozbiljno shvatiti. Brine te samo to to ti ne masiram prokleta stopala posle tekog dana. Pomen nedavno doivljene poluasovne nenosti u istoj meri okira i Doa i Klarisu. Tada nije zamerao, u stvari uivao je. Klarisa okree glavu od njega, ali uspeva da kae ono to je namerila. Veoma si napet od kada si ga upoznao. Izgleda kao da si ga sam izmislio. Tako je! Shvatam. Sam sam to sebi smestio. Sam sam skrojio sopstvenu sudbinu, to je moja karma. Mislio sam da si ak i ti iznad tog nju ejd bulanjenja. To ak stie niotkuda, kao ritmina popuna, nesmotreni pojaava. Klarisa nikad nije pokazala ni najmanju zainteresovanost za nju ejd. Gleda ga, zbunjena. Uvreda ju je oslobodila. Treba da se upita u kojem smeru deluje ta fiksacija. Dou ta primedba da je moda on opsednut Parijem izgleda tako udovino da ne moe nita drugo da odgovori osim Boe! Nemotivisana

energija tera ga ode do prozora. Nikog nema napolju. S toliko gneva u vazduhu, Klarisa se osea ranjivo tako napola obuena, pa koristi promenu poloaja koji je njena primedba izazvala i grabi suknju s vealice. Dve vealice padaju na pod, ali ona ih ne podie, to bi inae uradila. Do duboko udahne, okree se od prozora da bi izdahnuo. Namerno pokazuje kako se smiruje, kako e ponovo da pone od razumne premise, kako je razuman ovek koji nee dopustiti da ga neko otera u krajnost. Govori mirnim, zadihanim glasom, preterano sporo. Gde li nauimo te trikove? Jesu li upisani u nas kao i ostali oseajni repertoar? Kae: Sluaj, postoji problem, tamo napolju - pokazuje na prozor - i od tebe sam eleo samo podrku i pomo. Ali Klarisa se ne da urazumiti. Promukli glas, prolo vreme glagola eleti, govore joj o samosaaljenju i ljute je. Nema potrebe da mu kae da je uvek imao njenu podrku i pomo. Umesto toga, prilazi mu iz novog pravca, izmilja nepravdu i opoziva je istim misaonim inom. Prvi put kad se javio telefonom i rekao ti da te voli, priznao si da si me slagao. Do je toliko iznenaen da samo zuri u nju i, dok mu se usta mue da izgovore re, Klarisa, neiskusna u ovoj vrsti bitke, osea bilo trijumfa koji se lako moe proitati kao osveta. U tom asu iskreno misli da je prevarena, pa prema tome i ovlaena da doda: ta onda treba da mislim? Reci mi. Onda emo videti kakva ti vrsta podrke i pomoi treba. Dok to govori, uvlai noge u papue. Dou se polako vraa glas. Toliko je istovremenih sukobljenih misli da mu je svest zamagljena. ekaj. Da li zaista misli... Svesna da njene primedbe nee izdrati raspravu, Klarisa izlazi iz sobe dok je jo u prednosti, odlazi dok je jo divno biti povreen. Jebi se, onda, vie Do prema njenim leima. Osea da bi mogao da podigne stolicu ispred toaletnog stola i da je baci kroz prozor. Trebalo je on da izae. Posle kratkog oklevanja, pouri iz sobe, proe pored Klarise u hodniku, zgrabi kaput s kuke i izlazi, zalupivi vrata za sobom, zadovoljan to je ona dovoljno blizu da uje

tresak. Na izlasku iz zgrade, udi se kako je mrano. I kia pada. Skupi kaput i zategne pojas, a kad ugleda Parija kako ga eka na kraju poploane staze, ak i ne zastane.

10. Uinilo mi se da se kia pojaala u trenutku kad sam izaao iz zgrade, ali nisam hteo da se vraam po eir ili kiobran. Nisam obratio panju na Parija i krenuo sam tako estokim tempom da je on, kada sam se na uglu okrenuo, bio pedeset metara iza mene. Kosa mi je bila skroz mokra i voda je ve poela da mi ulazi u desnu cipelu jer je on odavno bio buan. U meni je gnev dostigao hladno usijanje, i na neki detinjast nain, nije bio usmeren. Pari je, naravno, bio kriv to se uvukao izmeu Klarise i mene, ali sam bio besan na oboje - on je bio ta nevolja protiv koje mi ona nije dala podrku - i ne samo na njih, ve na sve i svakoga, posebno na tu kiu koja je sipila i na injenicu da nemam pojma kuda sam se uputio. Postojalo je jo neto, kao koa, neka meka ljutura oko jezgra mog gneva, koja ga je omeavala i inila jo dramatinijim. Komadi seanja, vrljotina, slabana veza s korenom u nekom zaboravljenom tivu, nebitna za moje tadanje namere, ali pohranjena u meni kao trajni deli dejeg sna. Sada je i to bitno, pomislio sam. Moglo bi mi pomoi. Kljuna re je bila zavesa, koju sam video ispisanu sopstvenim rukopisom, i kao to se kia na mojim trepavicama delila i prelamala ulina svetla, tako se i ta re naizgled cepala, vuena na razne strane asocijacijama koje su upravo sile s ekrana seanja. Video sam velianstvenu kuu u daljini, na nejasnoj crno-beloj ilustraciji u nekim starim novinama, visoku ogradu i moda neko vojno lice, uvara ili straara. Meutim, ako je to bila kua u kojoj je visila ta znaajna zavesa, nita mi nije znaila. Iao sam dalje, pored stvarnih kua, velikih osvetljenih vila, uzdignutih iznad visokih ulaznih kapija s interfonom, iza kojih sam video nehajno parkirana kola. Bio sam u takvom raspoloenju da sam mogao svesno i sa zadovoljstvom da zaboravim na na stan vredan pola miliona funti i uivam u

matanju da sam siromaak koji po kii juri pored bogatakih kua. Neki su imali sree u svemu, ja sam propustio ono malo prilika koje su mi se ukazale, bio sam nitavilo i niko za mene nije mario. Od rane mladosti nisam pravio takve varke sa sopstvenim oseanjima, i kada sam otkrio da i dalje to mogu da radim, radovao sam se kao da sam olimpijski pobednik. Kada sam ponovo potraio zavesu, nije bilo nijedne asocijacije, ni senke. Usporio sam i pomislio kako je mozak tako fina, filigranska stvar da ak nije u stanju ni da odglumi promenu u svom oseajnom stanju, a da ne poremeti okolnosti miliona drugih nezapaenih kola. Shvatio sam da mi se moj muitelj pribliava i pre nego to je napola jodlujui uzviknuo moje ime. Onda me je ponovo pozvao. Do! Do! Primetio sam da jeca. Ti si kriv. Ti si sve zapoeo, ti si hteo da se ovo dogodi. Poigrava se sa mnom, stalno, a pravi se... Nije mogao da zavri. Ponovo sam pourio i gotovo sam trao kad sam preao sledeu ulicu. Njegov pla je jenjavao sa svakim batom koraka. Bio sam zgroen i uplaen. Okrenuo sam se kad sam stigao na drugu stranu. Poao je za mnom i stajao je na sredini ulice ekajui prekid u saobraaju. Mogao je i da padne pod tokove kola u prolazu, to sam i eleo, a elja je bila hladna i jaka, ali nisam se iznenadio, niti zastideo. Kada je ugledao moje lice koje se najzad okrenulo ka njemu, poeo je da izvikuje niz pitanja. Kada e me ostaviti na miru? Uhvatio si me. Nita ne mogu da uradim. Zato ne prizna ta radi? Zato se i dalje pravi da ne zna o emu govorim? I signali, Do. Zato ih i dalje alje? I dalje je stajao na sredini puta, a saobraaj je u nepravilnim intervalima ponitavao i njega i njegove rei. Podigao je glas do tako kripavog vriska da sam ga gledao kao prikovan. Trebalo je da trim dalje, bio je to najbolji trenutak da se izgubim. Meutim, njegov bes me je prisiljavao da ga posmatram, zapanjen, mada nisam gubio nadu u spasonosnu mogunost da e ga zgnjeiti neki autobus, dok stoji tamo, osam metara daleko od mene, i preklinje me i proklinje.

Rei je izgovarao vritei, stalno diui ton, kao da je neka izgubljena ptica u zoolokom vrtu progovorila gotovo ljudskim glasom. ta hoe? Voli me, a hoe da me uniti. Pravi se kao da se to ne deava. Kao da se nita ne deava! Jebi se! Poigrava se... mui me... alje mi te jebene sitne tajne signale da me privue. Znam ta hoe, jebi se! Jebi se! Misli da ne znam? Hoe da me odvoji od... Zagluio ga je kamion velik kao kua, misli da moe da me odvoji od njega. Na kraju e mi prii. Na kraju. I njemu e prii jer e morati. Jebi se, molie za milost, puzie na stomaku... Onda su ga savladali jecaji. Poao je prema meni, ali su ga kola koja su jurila sredinom puta naterala da se vrati, besnom sirenom iji se zvuk menjao po Dopleru i razlagao Parijev alosni glas. Dok je vikao, u jedan mah sam se gotovo saalio na njega, uprkos odbojnosti i odvratnosti koju sam oseao. Moda saaljenje nije prava re. Gledajui ga tako zaglavljenog kako mahnita, osetio sam olakanje to nisam na njegovom mestu, kao kada vidim nekog pijanca ili izofrenika kako regulie saobraaj. Pomislio sam i da je njegovo stanje tako neobino, njegovo poimanje realnosti tako poremeeno da mi ne moe naneti zlo. Neko je trebalo da mu pomogne, ali ne ja. Sve je to teklo uporedo s apstraktnom udnjom da tu napast vidim bezgreno ponitenu na asfaltu. Onda je potekla trea struja misli i oseanja dok sam ga sluao. Podstaknuta reju koju je dva puta upotrebio: signal. Oba puta se zbog toga pomerila i naglo povukla zavesa koja me je muila ranije, i te dve rei su se spojile i omrestile elementarnu sintaksu: zavesa kao signal. Bio sam blie nego ranije. Skoro sam je video. Velianstvena kua, uvena stambena zgrada u Londonu, zavese na njenim prozorima koriene za poruke... Borba s tim tananim asocijacijama pred oima mi je stvorila zavese u mojoj radnoj sobi, zatim i samu radnu sobu. Ne njenu udobnost niti ar svetla ispod abaura od pergamenta, niti sjaj crvene i plave boje na buhara tepisima, niti podvodne tonove na mom lanom agalu ( Le Poete Allonge, 1915), ve

onih tridesetak metara registratora koji su popunili pet polica, ceo jedan zid, crne kutije s etiketama prepune iseaka; a na drugoj strani, pored prozora okrenutog ka jugu, mali oblakoder od hard-drajva sa tri gigabajta podataka, spremnih da mi pomognu da izgradim most izmeu te palate i ovih rei. Setio sam se Klarise s iznenadnom navalom vesele ljubavi, i uinilo mi se da emo se lako izmiriti - ne zato to sam se loe poneo ili nisam bio u pravu, ve zato to sam tako oigledno, neporecivo bio u pravu, a ona je naprosto stekla pogrean utisak. Moram to pre da se vratim. Kia je i dalje padala, ali nije pljutala. Svetla na semaforu trista metara dalje od mene ve su se promenila i po rasporedu nailazeeg saobraaja shvatio sam da Pari samo to nije preao ulicu. Ostavio sam ga tamo gde se zatekao, s rukama preko lica, u suzama. Verovatno nije video kada sam skrenuo i lakim trkom poao uskom stambenom ulicom. ak i ako nae snage u tom svom oaju da poe za mnom istom brzinom, mogao bih da ubrzam oko bloka zgrada i da mu za minut pobegnem.

11. Dragi Do, oseam kako srea struji kroz mene kao elektrina struja. Zatvorim oi i vidim te kako stoji na kii, kao sino, s druge strane puta, a izmeu nas prua se neizgovorena ljubav kao zategnut elini kabl. Zatvorim oi i naglas zahvalim Bogu to postoji, to je i meni dozvolio da postojim u isto vreme i na istom mestu, i to je dozvolio da se obojica naemo u ovoj neobinoj pustolovini. Zahvaljujem mu na svakoj najmanjoj stvari koja je u vezi sa nama dvojicom. Jutros sam se probudio, a na zidu pored mene bio je savren krug suneve svetlosti, i zahvalio sam mu to ta ista suneva svetlost obasjava i tebe! Kao to je sino kia natopila i mene i tebe i tako nas povezala. Hvalim Boga to me je poslao tebi. Znam da su pred nama tekoe i bol, ali je put kojim nas On alje namerno teak. To je njegova namera! To nas iskuava i snai, i najzad e nas dovesti do jo vee radosti. Znam, dugujem ti izvinjenje - re je premala. Stojim pred tobom nag, nezatien, zavisim od tebe, tvoje milosti, i molim da mi oprosti. Od samog poetka si prepoznao nau ljubav. Prepoznao si je u pogledu koji smo izmenili na brdu posle njegovog pada, svu silinu i mo i blagoslov ljubavi, a ja sam bio tup i glup, odbijao ljubav nastojei da se zatitim od nje, pokuavao da se pravim kao da se to ne dogaa, da se to ne moe dogoditi na ovaj nain, prenebregao sam ono to si mi poruivao oima i svakim svojim gestom. Mislio sam da je dovoljno da poem za tobom niz brdo i predloim da se zajedno pomolimo. Imao si pravo to si se naljutio zato to ne vidim ono to si ti odavno video. Bilo je tako oigledno, ono to se dogodilo. Zato sam odbio da prihvatim? Verovatno si mislio da sam tako neosetljiv, takav moron. S pravom si se okrenuo i otiao. Pa ak i sada, kad se setim trenutka kad si ponovo poao uzbrdo, kad se setim tvojih oputenih ramena, tvog tekog koraanja odbijenog oveka, naglas zakukam zbog svog ponaanja. Do. U ime Boga, molim te,

oprosti mi. Sada bar zna da sam konano uvideo ono to si ti video ranije. A ti, sapet svojim prilikama i svojom osetljivosti prema Klarisinim oseajima, prihvatio si me tako da nametljive oi i ui ne primete, na nain koji samo ja mogu da razumem. Znao si da u na kraju doi do tebe. Zato sam ti telefonirao kasnije te noi, im sam shvatio ta si mi oima poruio. Kad si podigao slualicu, uo sam olakanje u tvom glasu. Prihvatio si moju poruku u tiini, ali znaj da sam razumeo tvoju zahvalnost. Posle sam plakao od radosti, i slutio sam da i ti plae. ivot konano moe da pone. Konano se isplatilo ekanje, usamljenost i molitve, kleknuo sam i zahvalio se, mnogo puta sve dok nije svanulo. Da li si spavao te noi? Verujem da nisi. Leao si u mraku i sluao kako Klarisa die, pitajui su kuda nas sve ovo vodi. Do, sada si zaista neto pokrenuo! Ima toliko stvari koje treba da ispriamo, ima toliko da se nadoknadi. Istraivanja su poela na dnu okeana, ali je povrina i dalje nedirnuta. Hou da kaem da si spoznao moju duu (sasvim sam siguran) i zna kako da prodre jo dublje, ali ne zna nita o obinim pojedinostima iz mog ivota - kako ivim, gde ivim, moju prolost, moju priu. Znam, sve je to samo spoljni omota, ali naa ljubav treba sve da obuhvati. Ja ve dosta znam o tvom ivotu. Postavio sam to sebi kao zadatak, kao misiju. Uvukao si me u svoj svakodnevni ivot i traio od mene da ga shvatim. U stvari, nita ne mogu da ti odbijem. Ako mi ikad budu postavljali ispitna pitanja o tebi, biu najbolji, nijedan odgovor nee biti netaan. Bie tako ponosan na mene! Dakle, moj spoljni omota. Znam da e jednog dana doi. Kua je divna, povuena od puta koji na tom mestu skree, u ulici Frognal Lejn; oko nje su travnjaci, a u sreditu je malo unutranje dvorite koje niko ne moe da vidi, ak i kada proe kroz ulaznu kapiju (osim potara, retko ko prolazi) i prie vratima kue. Minijaturna verzija neke velianstvene francuske palate. Ima ak i izbledele zelene aluzine i vetrokaz u obliku petla na krovu. Pripadala je mojoj

majci, koja je umrla od raka pre etiri godine. Ona ju je nasledila od sestre, koja ju je, opet, dobila u razvodnoj nagodbi nekoliko dana pre nego to je poginula u saobraajnoj nesrei. Sve ti ovo priam da ne bi stekao pogrean utisak o mojoj porodici. Tetka je bila u uasnom braku s nekim prevarantom koji se obogatio na nekretninama, ali ostatak porodice preivljavao je bavei se obinim poslovima. Otac mi je umro kad sam imao osam godina. Imam stariju sestru u Australiji, ali nismo uspeli da je pronaemo kada je majka umrla i iz nekog razloga nije pomenuta u oporuci. Imam i nekoliko roaka koje uopte ne viam i, koliko znam, jedini sam u porodici produio kolovanje posle esnaeste godine. Eto, to sam ja, kralj u sopstvenom dvorcu koji mi je Bog podario s razlogom samo njemu znanom. Svuda oko sebe oseam tvoje prisustvo. Mislim da ti se vie neu javljati telefonom. Nije zgodno, zbog Klarise, a kad ti piem oseam da si mi jo blie. Zamiljam te kako sedi pored mene, vidi ono to i ja vidim. Sedim za malim drvenim stolom na prepravljenom balkonu koji se nastavlja na radnu sobu i gleda na unutranje dvorite. Kia pada na dve trenje u cvetu. Grana jednog drveta raste kroz metalnu ogradu, pa sam dovoljno blizu da vidim kako voda oblikuje ovalne kapi blago osenene svetloruiastom bojom behara. Ljubav mi je dala nove oi. Tako jasno vidim, toliko pojedinosti. Vlaknastu drvenu povrinu starih bandera, svaku vlat trave na mokrom travnjaku dole, majune golicave crne noge bubamare koja mi je pre jednog trena prela preko ake. Sve to vidim, elim da dodirnem i pomilujem. Najzad sam budan. Oseam da sam ivnuo, oiveo od ljubavi. Dodir i mokra trava su me podsetili. Kada si sino izaao iz svoje kue i rukom preao preko vrha ivice - u prvi mah nisam razumeo. Odetao sam niz stazu, ispruio ruku i prstima protrljao lie koje si dodirnuo. Oseao sam svaki listi i zapanjio se kad sam shvatio da su ti listii drugaiji od onih koje nisi dodirnuo. Po ivicama tog mokrog lia bio je neki ar, neto mi je peklo prste. Onda sam shvatio. Ti si ih dodirnuo na odreen nain, po obrascu koji je

prenosio jednostavnu poruku. Zar si mogao da pomisli da se neu setiti, Do! Tako jednostavno, tako mudro, tako puno ljubavi. Kako je divno na taj nain saznati za ljubav, preko kie i lia i koe, ara istkana povesmom Bojeg putenog dela prerasta u vreli oseaj dodira. Mogao sam sat jedan da ostanem na tom mestu u udu, ali nisam hteo da zaostanem. Hteo sam da vidim kuda me vodi kroz kiu. Samo, da se vratim na povrinu okeana. U jednoj koli stranih jezika u blizini Lester Skvera predavao sam engleski. Bilo je podnoljivo, ali se nisam slagao s ostalim predavaima. Opte odsustvo ozbiljnosti ilo mi je na ivce. Verovatno su me iza lea ogovarali jer sam polagao mnogo na svoju veru - a to vie nije u modi! im sam doao do novca i kue, prestao sam da radim i preselio se ovamo. Shvatao sam to kao povlaenje - kao ekanje. Oduvek mi je bilo jasno da sam ovo neverovatno divno mesto dobio s razlogom. Jedne sedmice, otrcan jednosoban stan u ulici Arnos Grouv, ve naredne dvorac na Hempstedu i itavo malo bogatstvo u banci. Mora da je postojao neki plan, i moja dunost, mislio sam (a vreme je pokazalo da sam u pravu) bila je da budem miran i da oslukujem tiinu, i da budem spreman. Molio sam, meditirao i ponekad odlazio u duge etnje po poljima, i znao sam da e se pre ili kasnije ukazati Njegova namera. Trebalo je samo da budem spreman, pripravan za prvi znak. A onda sam ga promaio uprkos svim pripremama! Trebalo je da ga prepoznam kad su nam se pogledi ukrstili, tamo gore na brdu. Tek kada sam se vratio te veeri, vratio u ovu tiinu i usamljenost, tek onda sam shvatio i zato sam ti telefonirao... Ali, sad se ve vrtim ukrug! Ova kua te eka, Do. Biblioteka, bilijarska sala, dnevna soba s divnim kaminom i ogromnim starim sofama. Imamo ak i mali bioskop (video-trake, naravno), sobu za vebanje i saunu. Ispred nas su prepreke, naravno. Planinski venci! A najvei je tvoje odricanje Boga. Sve sam prozreo, zna i sam. U stvari, verovatno si hteo da tako bude. To je igra koju igra sa mnom, delom zavoenje, delom muenje. Hoe da ispita granice moje vere. Da li te uasava

to to tako lako mogu da te prozrem? Nadam se da ti godi, kao to i meni godi kada me vodi svojim porukama, tim iframa koje me u duu pogaaju. Znam da e prii Bogu, kao to znam i da mi je zadatak da te dovedem ovamo, preko ljubavi. Ili, drugim recima, preko lekovite moi ljubavi premostiu taj jaz prema Bogu. Do, Do, Do... priznau, na pet listova sam ispisao tvoje ime. Moe da mi se smeje - ali ne previe. Moe i da bude surov prema meni - ali da ne pretera. Iza tih igara koje igramo nalazi se cilj koji ni ti ni ja ne treba da dovodimo u pitanje. Sve to zajedno uradimo, sve to jesmo, u Bojim je rukama i naa ljubav svoje postojanje, oblik i znaenje crpe iz Njegove ljubavi. Ima toliko da se pria. Toliko sitnih pojedinosti. Jo treba da razgovaramo i o Klarisi. Mislim da je u redu da ti to vodi i da mi kae ta bi bilo najbolje. Hoe li da ja razgovaram s njom? Vrlo rado. Mislim, ne radujem se, ve sam spreman. Da li da sve troje sednemo i zajedno porazgovaramo? Ubeen sam da postoji nain koji nee biti tako bolan za nju. Ali to treba da bude u tvojim rukama i ekam da mi javi ta si odluio. Dok piem oseam tvoje prisustvo, tik uz moj desni lakat. Kia je prestala, ptice su nastavile sa svojom pesmom i vazduh je jo blistaviji. Zavravanje ovog pisma podsea na rastanak. Uvek mi se ini da te izneveravam kada odlazim od tebe. Nikad neu zaboraviti onaj trenutak u podnoju brda i kako si se okrenuo od mene, odbaen i zapanjen mojim odbijanjem da u tom asu prepoznam nau ljubav. Nikad neu prestati da se izvinjavam. Izvini, Do, hoe li mi ikad oprostiti? Ded

12. I dalje sam imao oseaj da nisam uspeo u nauci, da sam parazit, marginalac. Taj me oseaj nikad nije sasvim napustio. Nekadanji nemir verovatno je osveio Loganov pad, ili situacija s Parijem, ili moda sitna pukotina udaljavanja koja se pojavila izmeu Klarise i mene. Sedenje u radnoj sobi i napeto razmiljanje oigledno nije moglo da me odvede do izvora moje nelagode, niti do reenja. Pre dvadeset godina moda bih platio profesionalnom sluaocu, ali sam negde usput izgubio veru u leenje putem prie. Po mom miljenju, bila je to otmena prevara. Ovih dana sam vie voleo da vozim kola. Nekoliko dana poto sam primio Parijevo pismo, mislim njegovo prvo pismo, odvezao sam se do Oksforda da posetim Loganovu udovicu. Tog jutra je put bio neobjanjivo prazan, svetlo je bilo ujednaeno, sivo i bistro i duvao mi je snaan vetar u lea. Du visokog ravnog dela pre strmine, gotovo sam udvostruio dozvoljenu brzinu. Snana potreba da idem dalje, potreba da etvrtinu panje drim na retrovizoru (zbog policije, zbog Parija) i prilike koje su zahtevale da se koncentriem, delovale su smirujue i davale su mi privid proienja. Kad sam silazio kroz krenjaki usek, etiri kilometra severno od mesta nesree, Oksfordska dolina otvorila se preda mnom kao neka strana zemlja. Na kraju dvadeset pet kilometara ravne zelene izmaglice, skrivena u jednoj viktorijanskoj kui, nalazila se tuga prema kojoj sam vozio. Smanjio sam brzinu na sto da mogu jo malo da razmiljam. Pretraivanje baze podataka zbog zavese-signala nita nije donelo. Nasumice sam otvorio nekoliko registratora sa isecima, ali se tokom pola sata nije pojavio nijedan naslov koji bi me uputio, i odustao sam. Nekad sam negde proitao o zavesi koja je koriena kao signal i to je na neki nain bilo povezano s Parijem. Pomislio sam da bi mi najbolje bilo da se time ne bavim i da se nadam da e se snane asocijacije probiti same, moda u snu.

Ni sa Klarisom nisam bio bolje sree. Istina, razgovarali smo, bili smo utivi, ak smo vodili ljubav, nakratko, ujutro pre posla. Za vreme doruka sam proitao Parijevo pismo i dao joj ga. Uinilo mi se da se slae sa mnom da je lud i da s pravom mislim da me uznemirava. Uinilo mi se zato to nije bila svim srcem ukljuena, pa i ako je rekla da sam u pravu - a mislim da jeste nikad nije priznala da je sama pogreila. Osetio sam da jo nije odluila, iako je to porekla kad sam je pitao. itala je pismo i mrtila se, na jednom mestu je prekinula, pogledala me i rekla: Stil mu je veoma slian tvom. Onda me je pitala ta sam tano rekao Pariju.
Rekao sam mu da se gubi, odgovorio sam, moda previe uzrujano. A

kada je ponovo pitala, onda sam, razdraen, povisio glas: pogledaj samo ono o poruci na ivici! Lud je, zar ti nije jasno?
Jeste, mirno je rekla i nastavila da ita. Mislim da sam shvatio ta ju je

muilo. Bila je to Parijeva veta tehnika navoenja na prolost, na nekakav pakt, tajni sporazum, tajni ivot pun pogleda i pokreta, a ja sam sve poricao onako kako bih govorio i da je zaista tako. Zato sam tako oajan, ako nemam ta da krijem? Na pretposlednjoj strani se nalazila ona opaska da razgovaramo i o Klarisi, i tu je zastala i podigla pogled, ali ne prema meni, ve u stranu, i polako duboko udahnula. Spustila je list koji je drala i vrhovima prstiju dotakla elo. Rekao sam u sebi: ne veruje ona Pariju, ve je njegovo pismo tako nezadrivo samouvereno, to je tako nepatvorena emotivna pria - jer on oigledno osea upravo ono o emu pie - da neizbeno izaziva i prikladne automatske reakcije. ak i glupi film moe da vas rasplae. Postoje duboke emotivne reakcije koje potiskuju cenzuru viih razumskih procesa i primoravaju nas da odigramo svoje uloge, makar samo u naznakama - ja, ozlojeenog raskrinkanog tajnog ljubavnika, Klarisa, surovo prevarenu enu. Ali, kad sam pokuao tako neto da kaem, pogledala me je, blago protresla glavom, u udu nad mojom glupou. Poslednjih nekoliko redova samo je prela pogledom. Kada je neoekivano ustala, upitao sam: Kuda ide?

Treba da se spremim za posao. urno je izala iz prostorije i imao sam

oseaj da nam je neko uskratio kraj. Trebalo je da se dogodi trenutak zbliavanja, uzajamnog razuveravanja, trebalo je da stanemo jedno pored drugog ili lea uz lea, da jedno drugo zatitimo od pokuaja da se nasilno poremeti naa privatnost. Umesto toga, kao da je nasilje ve izvreno. Hteo sam to da joj kaem kad se vratila vesela i poljubila me u usta. Grlili smo se itav minut u kuhinji i ona mi je govorila divne nenosti. Bili smo zajedno. Vie nije trebalo nita da kaem. Onda se otrgnula, zgrabila kaput i otila. Pomislio sam da je meu nama ostala neizgovorena raspra, iako nisam bio siguran povodom ega. Ostao sam u kuhinji, raspremio posue, zavrio kafu i pokupio sve listove pisma - male plave papirie koje sam iz nekog razloga povezivao s polupismenim ljudima. Nae neoptereeno ponaanje koje smo bez ikakvog truda godinama negovali, odjednom je poelo da lii na doteranu konstrukciju, dobro uravnoteenu tvorevinu, poput prastarog putnikog sata. Vie nismo umeli da ga navijemo, nismo umeli da to postignemo bez velike koncentracije. U poslednje vreme, svaki put kada bih se obratio Klarisi bio sam svestan moguih posledica onoga to kaem. Odajem li utisak da mi potajno godi Parijeva panja, ili da ga nesvesno izazivam, ili da uivam, i ne znajui, u vlasti koju imam nad njim, ili - moda ona upravo to misli - u vlasti koju imam nad njom? Samosvest unitava erotsku radost. U krevetu, samo sat i po ranije, bili smo neubedljivi, kao da se izmeu naih sluzokoa nalazi fina praina, moda pesak, ili misaoni ekvivalent opipljiv kao pesak na plai. Sedei u kuhinji posle Klarisinog odlaska, zbrajao sam mraan uzrono-posledini niz od psihikog do somatskog - loe misli, nedovoljna uzbuenost, minimalno vlaenje - i bol. Koje su to bile loe misli? Jedna od njih je bila sumnja da u onom predelu oseanja koje se opire logici Klarisa smatra da sam za Parija sam kriv. On je utvara koju sam samo ja mogao da prizovem, duh mog iaenog, nesavrenog

karaktera, odnosno, kako je s ljubavlju volela da kae, moje nevinosti. Ja sam ga doveo i drao meu nama, ak i kada sam to poricao. Klarisa je rekla da nisam u pravu, da je naprosto smeno to tako razmiljam, ali nije rekla mnogo vie o sopstvenom stavu. Govorila je o mom dok smo se oblaili tog jutra. Uznemiren sam, rekla je. Navlaio sam duboke cipele i nisam je prekinuo. Rekla je da ne voli to sam se vratio staroj opsesiji povratka nauci, kad imam tako ugodan posao i obavljam ga tako dobro. Nastojala je da mi pomogne, ali sam ja u toku samo nekoliko dana poeo tako mahnito, tako grozniavo da obraam panju na Parija, tako... Prekinula je na tren da bi nala pravu re. Stajala je u vratima, i oko struka nametala svilom postavljenu plisiranu suknju. Na jutarnjoj svetlosti su joj oi zbog bledog tena izgledale jo zelenije. Bila je prelepa. Naizgled izvan domaaja, utisak koji je pronaena re samo pojaala. ...Usamljen, Do. Tako si usamljen u svemu, ak i kada mi govori o tome. Oseam da mi ne da da pristupim. Ne govori iz due. Samo sam je gledao. Ili sam joj uvek u slinim trenucima govorio iz due, ili nikad nisam i ne znam ta to znai. Ali, nije u pitanju to to mislim. Mislio sam na isto kao i kada sam je upoznao: kako je uopte tako prevelika, tako obina klada kao to sam ja nala tu bledu lepoticu? I nova loa misao: da li ve razmilja o tome da je mogla i bolje da proe? Spremala se da izae iz sobe i ode u kuhinju i kojoj nas je, bez naeg znanja, oekivalo Parijevo pismo. Pogreno je shvatila izraz na mom licu. Pre me je preklinjala nego optuivala kada je rekla: Kako me to gleda. Kao da smilja neto to nikad neu saznati. Neko unutranje dvostruko knjigovodstvo koje je po tvom miljenju najbolji put do istine. Zar ne vidi kako te to iskljuuje? Znao sam da je neu ubediti ako kaem: Samo sam mislio kako si lepa i kako te ne zasluujem. A nije mi palo na pamet dok sam ustajao da moda ona mene ne zasluuje. Eto. Zavrni raun, dvostruko knjigovodstvo. Bila je u

pravu, dvostruko, jer nita nisam rekao i ona nikad nee saznati. Nasmeio sam se: Razgovaraemo o tome za dorukom. Ali smo razgovarali o Parijevom pismu, a ni to nam nije uspelo. Poto je otila, poto sam raspremio sto, ostao sam u kuhinji s mlakom kafom, gurajui Parijeve stranice u tesnu kovertu, kao da se u njima nalaze virusne spore koje e nam zagaditi kuu. Jo loih misli: u pitanju je samo sanjarija, ali sam morao da joj pustim na volju. Palo mi je na pamet da Klarisa moda koristi Parija kao izgovor. Njena reakcija je u svakom sluaju bila udna. Kao da pogorava nevolju tako to me povezuje s Parijem. Kako da objasnim? Da li se kaje to je sa mnom? Da nije moda upoznala nekog? Ako hoe da me napusti, bilo bi jednostavnije da sebe ubedi da zaista postoji neto izmeu Parija i mene. Da li je stvarno srela nekog? Na poslu? Kolegu? Studenta? Da se ne radi o uzornom sluaju nesvesnog samoubeivanja? Ustao sam. Samoubeivanje su mnogo voleli psiholozi evolucionisti. Pisao sam o tome za jedan australijski asopis. Bio je to primer prave salonske nauke, ovako: ako ivi u grupi, kao to su ljudi oduvek inili, osnovni preduslov za linu dobrobit bio bi da ubedi druge u sopstvene potrebe i interese. Ponekad je potrebno da se poslui lukavstvom. Jasno je da e biti najubedljiviji ako prvo ubedi sebe, tako da ne mora da se pretvara da veruje u svoje rei. Prema tome, najbolje su uspevali oni koji su sami sebe zavaravali, pa stoga i njihovi geni. I tako smo se gloili i tukli, jer je naa jedinstvena inteligencija uvek bila u slubi nae naroite odbrane i selektivnog slepila prema slabostima naih argumenata. Dok sam prelazio preko kuhinje, iskreno, nisam uopte znao kuda sam poao. Na vratima Klarisine radne sobe, uinilo mi se da ulazim po svoju heftalicu. Dok sam prilazio pisaem stolu preko te male sobe, moda sam rekao sebi da treba da pogledam da se nije neko pismo za mene pomealo s njenom jutarnjom potom, kao to se ponekad desi. Preda mnom je bila moralna prepreka koju je trebalo da preskoim, pretpostavljam upravo onim

samoubeivanjem koje sam njoj pripisao. Radna soba nije bila tako ozbiljno mesto kao to je Klarisa u poetku elela. Na univerzitetu je imala prostor za rad, gde je obavljala prave poslove. Ova soba bila je prelazna taka, skladite izmeu kue i posla, gde su se gomilali papiri, knjige i studentski radovi. Bila je to stanica za praenje kumia. Odavde im se odgovaralo na pisma, tu su pakovani pokloni, njihovi crtei i darovi neuredno su bili rasuti. Tu je dolazila da pripremi raune za plaanje i da pie prijateljima. Uvek je imala potanske marke i umetnike razglednice s prologodinjih velikih izlobi. Kad sam stigao do njenog pisaeg stola, zaista sam se trudio da potraim heftalicu i konano je naao ispod novina. ak sam i glasno izrazio zadovoljstvo. Da li je jo neko bio u toj sobi, neki boanski posmatra koga sam hteo da uverim? Da li su ti gestovi bili samo ostatak - genetski ili drutveno usaen - vere u sveprisutno boanstvo? Cela moja predstava, moje potenje, nevinost i samopotovanje, raspali su se u trenutku kada sam spustio heftalicu u dep, ali nisam izaao iz sobe, ve sam nastavio da preturam po papirima na pisaem stolu. Naravno, vie nisam mogao da poreknem ta sam radio. Sebi sam govorio da je to zato to elim da razmrsim vorove, unesem svetlost i razum u tu gomilu neizgovorenog. Bila je to bolna potreba. Spasu Klarisu od nje same i sebe od Parija. Obnoviu onu vezu i ljubav kojima se godinama napajao na ivot. Ukoliko su moje sumnje neosnovane, onda je tek bilo neophodno da ih uklonim. Otvorio sam fioku u kojoj je drala skoranju prepisku. Svaki novi in, svaki trenutak dubljeg zalaenja, bio je sve grublji. I svake sekunde sam imao sve manje grie savesti zbog svog nedolinog ponaanja. Neto zategnuto i vrsto, neki paravan, ljutura, izrastalo je da me zatiti od moje savesti. Rasuivanje se kristalisalo oko delimino odreene pravde - imao sam pravo da saznam ta iskrivljuje Klarisine reakcije na Parija. ta je spreava da bude na mojoj strani? Neki uspaljeni mali bradati jarac od postdiplomca? Podigao sam

jedan koverat. Potanski ig od pre tri dana. Adresa ispisana sitnim, namerno neurednim kurzivom. Izvukao sam jedini list papira. Srce mi se steglo od oslovljavanja. Draga Klarisa. U stvari nije bilo nita. Stara prijateljica iz kolskih dana alje porodine vesti. Onda sam uzeo drugo pismo - njen kum, istaknuti profesor Kejl, poziva je da zajedno ruaju u restoranu za njen roendan. Priala mi je o tome. Pogledao sam tree pismo, od Luka, onda etvrto, peto, i bilo mi je muka od njihove ukupne bezgrenosti. Pregledao sam jo tri. To je ivot, govorila su pisma, ivot ene koju tvrdi da voli, vredne, inteligentne, prijatne, sloene. ta uopte radi ovde? Pokuava da nas umrlja sopstvenim otrovom! Izlazi! Poeo sam da otvaram poslednje pismo i predomislio se. Bio sam toliko gnusan da sam opipao dep izlazei iz sobe da potvrdim - ili stvorim takav utisak - da je heftalica na svom mestu. Stajao sam u koloni vozila na ulasku u svakodnevni mete Hedingtona. Veliki autobus je stao iza semafora, na mestu gde je put ionako suen zbog opravke. Automobili su ekali na red da se nekako provuku. Moj upad obeleio je pogoranje naih odnosa i Parijev lukavi uspeh. Kada se vratila kui te veeri, Klarisa je bila ljubazna, ak ivahna, a ja sam se toliko stideo da nisam mogao da se opustim. Jo malo samosvesti. Sada sam zaista imao ta da krijem od nje. Vie puta sam preao crtu svoje nevinosti. Sledeeg jutra, dok sam sedeo sam u svojoj radnoj sobi, kao da se ponovilo. Opet je umro jedan nevin san, kada sam otvorio pismo svog profesora i saznao da ne mogu da mi obezbede mesto na katedri. Ne samo da postoje problemi s prijemnim postupkom i smanjenje sredstava za fundamentalna istraivanja, ve je i moj predloeni rad na virtuelnom fotonu bio izlian. Uveravam vas da to nije zato to su pronaeni svi odgovori, ve su pitanja preformulisana tokom poslednjih pet godina. Izgleda da tu novu formulaciju niste primetili. Savetujem vam, Dozefe, da nastavite s onim to ste do sada tako dobro radili. Zaglavio sam se. Dvadeset pet minuta sam ekao u glavnoj ulici

Hedingtona da proem pored autobusa, posmatrao ljude kako ulaze u banku, apoteku, video-klub, i izlaze odande. Za petnaestak minuta trebalo je da stignem do kue gospoe Logan, a nisam znao ta da kaem. Vie nisam znao zato sam poao. Na poetku sam hteo da joj priam o hrabrosti njenog mua, ukoliko to niko nije uinio pre mene, ali se pojavilo dosta tekstova o tome u novinama. Kada sam joj telefonirao, bila je smirena, rekla je da joj je drago to dolazim, to mi se uinilo kao dovoljno dobar razlog za posetu. Onda sam pomislio kako bi trebalo pustiti da se stvari odvijaju same od sebe. Sada, nadomak kue, vie nisam bio siguran u to. Jutros sam bio srean to u izai iz kue, voziti kola, izvan grada. Sada se sve to potroilo. Iao sam na sastanak sa stvarnom tugom i bio sam zbunjen. Kua je bila prislonjena na susednu, zaguena sveim zelenilom, duboko u srcu vrtnog predgraa severnog Oksforda. Imao sam teoriju da emo jednog dana ponovo otkriti pravu runou viktorijanske stambene arhitekture, a to e biti prvi naredni dan poto utvrdimo kako treba da izgleda savremena, dobro projektovana kua. Do tada nita bolje ne moemo da smislimo i viktorijanska kua nam sasvim odgovara. Izlazak iz kola moda je proizveo neznatno smanjenje dotoka krvi u glavu i usmerilo mi misli u suprotnom pravcu. Nemam poverenja u sebe, pomislio sam. Pogotovo posle upada u Klarisinu privatnost. Zastao sam na ulaznoj kapiji. Do vrata je ila staza od opeke oiviena maslakom i zvoniima. Bilo bi isuvie jednostavno zakljuiti da je moj oseaj da kua isputa tugu ista projekcija. Zato sam se potrudio da naem znake toga. Zaputen vrt, navuene zavese na prozorima gornjeg sprata, razbijeno staklo ispod ulaznih stepenika, od boce za mleko, moda. Nisam imao poverenja u sebe. Kad sam pozvonio, opet sam pomislio na heftalicu i kako nepoteno moemo neke stvari da zadrimo za sebe. uo sam da se neko kree u kui. Nisam doao da priam gospoi Logan o hrabrosti njenog mua. Doao sam da joj objasnim da ja ne snosim nikakvu krivicu, da nisam kriv za njegovu smrt.

13. ena koja je otvorila vrata iznenadila se kada me je videla i gledali smo se dobre dve sekunde pre nego to sam je uurbano podsetio na na dogovor. Oi uprte u moje bile su male i suve, nisu bile crvene od tuge nego usahle, sa caklinom od umora. Izgledala je odsutno, daleko, u nekom svom neizrecivom podneblju, kao usamljeni istraiva Severnog pola. Do vrata je donela topao miris na domae pecivo, pa sam pomislio da je moda spavala obuena. Oko vrata joj je visila dugaka ogrlica od nepravilnih komadia ilibara i levom rukom ju je smueno mrsila. Tokom moje posete, sve vreme je izmeu kaiprsta i palca okretala i gnjeila jedan komad, manji od ostalih. Kad sam zavrio, odgovorila je: Naravno, naravno, i herojski pokrenula lice i jo ire otvorila vrata. Poznavao sam tu vrstu enterijera iz severnog Oksforda zahvaljujui dugogodinjim posetama profesorima raznih naunih disciplina. Taj tip je nestajao, budui da kue u predgrau vie nisu kupovali profesori. Preureene su negde pedesetih, ezdesetih godina. Useljene su knjige, nekoliko komada nametaja, i od onda vie nita nije menjano. Bez projekta, bez stila, bez udobnosti, a zimi i bez dovoljno toplote. ak je i svetlost bila mrka, ista kao i miris vlage, ugljene praine i sapuna. U spavaim sobama nije bilo grejanja, a reklo bi se da je u kui bio samo jedan telefon, onaj sa brojanikom koji je stajao u predsoblju, daleko od svake stolice. Na podu je bio linoleum, a na zidovima prljavi elektrini vodovi; iz kuhinje je dopirao kiseli miris gasa i video se deli police od furnira s metalnim nosaima, na kojoj su stajale boice tamnog i crvenog sosa. Bila je to strogost koju su nekad smatrali odlikom intelektualnog ivota, neputeno usklaena sa sri engleskog pragmatizma, neuzrujana, izbruena prema najneophodnijem, prema akademskom ivotu dalekom od prodavnica. U svoje vreme je verovatno predstavljala udarac

edvardijanskim shvatanjima kojima je starija generacija bila optereena. Sada je to liilo na savren dekor za tugu. Din Logan me je odvela u natrpanu zadnju sobu koja je gledala na ogroman ograen vrt pod kronjom trenje u cvatu. Kruto se sagnula da pokupi ebe s poda, pored dvoseda na kojem su jastuci i navlaka bili zarozani i zguvani. Stisnuvi ebe na stomak obema rukama, upitala me je da li sam za aj. Pretpostavio sam da je spavala kad sam zazvonio, ili je samo nepomino leala pod prekrivaem. Kad sam se ponudio da joj pomognem u kuhinji, nestrpljivo se nasmejala i rekla mi da sednem. Vazduh je bio tako gust da je disanje predstavljalo svestan napor. Kamin na gas je bio upaljen, goreo je utim plamenom i verovatno isputao ugljenmonoksid. To, i zatomljenu tugu. Pokuao sam da doteram gorionik dok je Din Logan bila u kuhinji. Poto nisam uspeo, odkrinuo sam staklena vrata prema vrtu, ispravio jastuke i seo. U sobi nita nije govorilo da tu ive i deca. Stenjen u nii, pod teretom knjiga i gomila magazina i akademskih asopisa, bio je visoki pijanino, a u njegovim svenjacima bile su osuene granice, verovatno prologodinji pupoljci. Knjige s obe strane kaminskog dimnjaka bile su jednoobrazna izdanja Gibona, Makolija, Karlajla, Trevelijana i Raskina. Uz jedan zid stajala je naslonjaa presvuena tamnom koom, s velikom rupom sa strane popunjenom poutelim novinama. Na podu su bili slojevi istanjenih i izbledelih tepiha. Preko puta otrovne vatre, s druge strane dvoseda, bile su dve stolice koje su mi liile na stil etrdesetih godina - visoki drveni nasloni za ruke i niska kockasta sedita. Sigurno su Din i Don Logan nasledili nepromenjenu kuu od svojih roditelja. Pitao sam se da li je oseaj tuge postojao ovde i pre Loganove smrti. Din se vratila sa dve radniki duboke olje aja. U meuvremenu sam pripremio mali uvodni govor, ali je ona prva poela da govori, im je sela na ivicu svoje neudobne stolice.
Ne znam zato ste doli, rekla je. Nadam se da nije u pitanju samo

znatielja. Budui da se ne poznajemo, volela bih da mi ne izjavljujete sauee, da me ne teite, i ostalo. Nastojala je da to izgovori bez emocija, a utisak je bio tim jai zbog uurbanih i zadihanih reenica. Pokuala je da ublai efekat nasmeivi se slabano, i dodala: Mislim, hou da vas potedim neugodnosti. Klimnuo sam glavom i pokuao da srknem vreli aj iz porcelanske kofice koju sam drao u ruci. Za nju, u tolikoj patnji, ovakav drutveni susret mora da je liio na pijanu vonju - teko je umeriti brzinu razgovora, a lako preterati nesmotrenim upravljanjem. Nisam mogao da je sagledam van okvira nesree. Da li je mrka mrlja na svetloplavom kamirskom demperu ispod desne dojke znak samozanemarivanja u tuzi? Kosa joj je bila masna i crvenom gumicom nezgrapno zategnuta preko glave u upavu punu. Da li je i to bio znak alosti ili neka posebna vrsta akademskog stila? Iz novinskih tekstova saznao sam da predaje istoriju na univerzitetu. Bez ikakvog predznanja, pretpostavili biste po njenom licu da je osoba koja puno sedi i da ima teku kijavicu. Nos joj je bio iljat, a na vrhu i oko nozdrva liio je na ruiasti cvet, od trenja natopljenim papirnim maramicama. (Na podu, pored mojih nogu, video sam praznu kutiju.) Meutim, imala je privlano lice, gotovo lepo, gotovo obino, izduen, bled, ist oval, s tankim usnama i gotovo nevidljivim obrvama i trepavicama. Oi su joj bile neodreene boje peska. Odavala je utisak ilave nezavisnosti i lako promenljive udi. Rekao sam joj: Ne znam da li je iko od onih koji su bili na licu mesta dolazio u posetu. Pretpostavljam da nije. Znam da ne treba da vam govorim koliko je hrabar bio va suprug, ali moda elite da saznate neke pojedinosti. Obdukcioni nalaz e biti gotov tek kroz est nedelja... Odugovlaio sam jer uopte nisam znao kako mi je obdukcioni nalaz pao na pamet. Din Logan je i dalje sedela na ivici stolice, nagnuta nad olju vrelog aja koji joj je isparavao u lice. Moda je htela da ublai bol u oima. Rekla je: Mislite da bih volela da ujem sve pojedinosti o njegovoj pogibiji.

Iznenadila me je njena gorina i zato sam je pogledao u oi. Moda postoji neto to biste voleli da znate, rekao sam govorei jo sporije nego pre. Lake sam se snalazio s njenim protivljenjem nego sa smetenou njenom tugom...
Postoje stvari koje elim da saznam, rekla je Din Logan i u glasu joj se

odjednom javio gnev. Imam mnogo pitanja za razne ljude. Ali ne verujem da e mi odgovoriti. Prave se da ni pitanja ne razumeju. Zastala je i s mukom progutala. Pogodio sam pravo u onaj glas koji joj se stalno motao po glavi, nauo sam misli koje su je muile cele noi. Zajedljivost je bila preterano dramatina, prenaglaena, i osetio sam iza toga teinu iscrpljenog ponavljanja. Naravno, ja sam luda. Ja sam nevana, smetam. Nije zgodno odgovoriti na moja pitanja jer se ne uklapaju u priu. Hajte, hajte, gospoo Logan! Nemojte se kidati zbog stvari koje vas se ne tiu i koje su ionako nevane. Znamo da se radi o vaem muu, ocu vae dece, ali mi vodimo stvar i zato, molimo vas, ne smetajte... Na rei otac i deca izgubila je kontrolu. Spustila je olju sa ajem, iz rukava izvadila zguvanu maramicu i pritisnula je, utisnula izmeu oiju. Krenula je da ustane sa stolice, ali ju je nisko sedite spreilo. Osetio sam onu praznu, tupu nepristrasnost koja se raa kada jedna osoba u prostoriji naizgled dri vlast nad ukupnim raspoloivim emocijama. Nita nisam mogao da uinim, sem da ekam. Pomislio sam da verovatno spada u one ene koje ne vole da ih vide kako plau. Mogla je i da se navikne. Gledao sam pored nje, u vrt, pored trenjevog drveta, i video prve znake dejeg prisustva. Na jednom delu travnjaka, delimino skriven bunjem, stajao je ator, mrki ator nalik na iglo. Motke su popustile i ator se nagnuo u stranu, nad leju s cveem. Bio je mokar i zaboravljen. Da li im ga je on namestio pre smrti, ili su ga oni podigli da bi se povezali sa sportski nastrojenim duhom koji je nestao iz kue? Moda im je bilo potrebno da se negde smeste, daleko od majinog neizmemog bola. Din Logan je utala. Stisnute ruke drala je ispred sebe i zurila u pod iz

potrebe da i dalje bude, kako bi se reklo, sama. Koa izmeu nosa i tanke gornje usne bila je odrana. Obamrlost mi je nestala s jednostavnom milju da pred oima vidim ljubav i laganu agoniju njenog unitenja. Kada sam zamislio kako bi mi bilo da izgubim Klarisu, zbog smrti ili moje gluposti, marci su mi proli preko lea i osetio sam kako se davim u toj maloj sobi bez vazduha. Moram hitno da se vratim u London i spasem nau ljubav. Nisam unapred znao ta treba preduzeti, ali sam bio spreman da ustanem i naem neki izgovor. Din Logan je podigla pogled i rekla: Izvinite. Drago mi je to ste doli. Lepo je od vas to ste preli toliki put. Rekao sam neku konvencionalnu uljudnost. Miii u butinama i rukama bili su mi napeti, spremni da me izbace iz stolice, da me vrate u Mejda Vejl. Ono to sam proitao u Dininoj tuzi saelo je moju situaciju na jednostavne elemente, na periodini sistem zdravog razuma: kada je izgubi, saznae koliki je dar ljubav. Patie isto ovako. Prema tome, vrati se i bori se za ljubav. Sve ostalo, ukljuujui Parija, sasvim je nevano. Vidite, postoje stvari koje bih elela da znam... uli smo kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju, korake u hodniku, ali nismo uli glasove. Zastala je, kao da eka da je pozovu. Potom su koraci dvoje ljudi, moda - otili uza stepenice i ona se opustila. Htela je da mi kae, ili da me pita, neto bitno, i znao sam da ne mogu da odem. A nisam mogao ni noge da opustim. Hteo sam da joj predloim da razgovaramo u vrtu, pod beharom, na sveem vazduhu. Onda je rekla: Neko je bio s mojim muem. Da li ste primetili? Odmahnuo sam glavom. Tu je bila moja prijateljica Klarisa, dvojica radnika s farme, ovek po imenu...
Znam za njih. Neko je bio u kolima sa Donom kada se zaustavio. Neko

je izaao iz auta kad i on.

Doao je s druge strane polja. Nisam ga primetio sve dok svi nismo

potrali prema balonu. Siguran sam da tada niko nije bio s njim.

Din Logan nije bila zadovoljna. Mogli ste da vidite kola? Da.
I niste primetili da neko stoji pored kola i posmatra? Da je bilo nekoga, sigurno bih se setio.

Odvratila je pogled. To nisu bili odgovori koje je oekivala. Glasom je nagovestila da emo opet ispoetka. Bilo mi je svejedno. Iskreno sam eleo da pomognem.
Seate se da su vrata od kola bila otvorena?

Da.
Jedna ili dvoja?

Oklevao sam. Na prizvanoj slici oboja vrata su bila otvorena, ali nisam bio siguran i nisam hteo da je odvedem na pogrean put. U pitanju je bilo neto ozbiljno, moda jaka uobrazilja. Nisam hteo da je pothranjujem. Ali, na kraju sam nevoljno rekao. Dvoja. ini mi se, iako nisam sasvim siguran. zato mislite da bi dvoja vrata bila otvorena ako je on bio sam? Slegnuo sam ramenima i ekao da mi ona kae. Uvrtala je ilibarsku kuglicu bre nego ranije. Bolno uzbuenje zamenilo je tugu. ak i ja, mada nita nisam znao, mogao sam da pretpostavim da e odbrana zadati jo vie bola. Htela je da uje ono to nije elela da zna. Ali prvo je postavljala pitanja, grubo reeno, kao neki napadni advokat. Na trenutak sam zamenio predmet njenog ogorenja.
Recite mi ovo. U kojem je pravcu London odavde? Istono. Gde je ilterns? Istono.

Pogledala me je kao da je postignut znaajan dokaz. Moj pogled je i dalje bio prazan i bespomoan. Morae da me uhvati za ruku i odvede pravo u oevidno sredite svoje muke. Toliko dugo je u glavi ivela s tim, jedva je savladala uzrujanost u glasu kada je bila primorana da upita: koliko je

daleko London?
Devedeset kilometara. ilterns? Tridesetak. Da li biste vi vozili iz Oksforda za London preko ilternsa? , autoput prolazi kroz ilterns. da li biste vozili u London preko Votlingtona i du svih onih puteljaka

u okolini?
Ne.

Din Logan je zurila u izlizani persijski tepih pod nogama, izgubljena u svom cilju, u jadu kojeg se nikad nee osloboditi u sueljavanju s muem. uo sam korake u sobi iznad nas, i glasove, enski i deji. Posle dva-tri minuta rekao sam: Trebalo je da bude u Londonu tog dana? vrsto je zatvorila oi i klimnula. Na konferenciji, proaputala je. Na jednom medicinskom skupu. Tiho sam se nakaljao. Verovatno postoji sasvim neduno objanjenje. Oi su joj i dalje bile zatvorene, glas se spustio do niske jednolinosti, kao da govori pod hipnozom da bi u seanje vratila taj neizrecivi dan. Kola je vratio policajac iz lokalne stanice. leperom, jer nisu mogli da pronau kljueve. Trebalo je da budu u kolima, ili u Donovom depu. Zato sam pogledala unutra. Onda sam upitala policajca da li je pregledao kola. Jeste li uzeli otiske prstiju? Odgovorio je da nisu pregledali i nisu uzeli otiske. Znate li zato? Zato to nije u pitanju zloin... Otvorila je oi da proveri da li sam shvatio svu vanost toga, celokupno znaenje tog apsurda. inilo mi se da nisam. Razdvojio sam usne da ponovim re, ali je ona prva progovorila i ponovila glasno.
Zloin! Nije u pitanju zloin! Iznenada je ustala, prela preko sobe,

zgrabila plastinu torbu iz ugla gde su knjige bile naslagane do visine struka. Vratila se i gurnula je prema meni. Pogledajte. Hajde! Recite mi ta je to.

Bila je to teka plastina torba s natampanom neukusnom slikom dece koja se igrajui provlae kroz slova u nazivu samoposluge. to god da je bilo unutra, visilo je do poda. im mi je dola u ruke, osetio sam smrad koji je irio, reski, prepoznatljivi vonj trulog mesa.
Hajde! Nita vam nee biti.

Zaustavio sam dah i otvorio ceger i na trenutak nisam prepoznao ta se nalazi u njemu. Neka sivkasta masa bila je upakovana u plastiku, lopta od aluminijumske folije, neka mrka masa na kvadratnom kartonu. Onda sam ugledao tamnocrveno, u staklu, gotovo zaklonjeno papirom. Bila je to boca vina, zato je torba bila teka. Sve ostalo se sloilo. Video sam dve jabuke.
Stvari za piknik, rekao sam. Gaenje koje sam osetio nije bilo

prouzrokovano samo smradom.

Bilo je na podu ispod sedita do vozaa. Iao je na izlet s njom. Negde u

umi. S njom? Cepidlaio sam, ali imao sam potrebu da se suprotstavim sugestivnoj moi njene uobrazilje. Neto je izvlaila iz depa na suknji. Uzela je torbu i u ruku mi stavila malu svilenu maramu sa zebrastom sivo-crnom arom.
Pomiriite je, naredila mi je dok je paljivo vraala torbu u ugao sobe.

Slankasto je mirisala, na suze ili bale, ili na znoj Dinine stegnute ake.
Udahnite dublje, rekla je. Stajala je nada mnom, ukoena i surova u

udnji da stekne moju saglasnost. Opet sam podigao komad svile do lica i pomirisao. ao mi je, rekao sam, meni ne mirie ni na ta.
Ruina vodica. Zar ne oseate?

Uzela je maramu. Vie nisam ni hteo da je drim. Rekla je: Nikad u ivotu nisam koristila ruinu vodicu. To sam nala na seditu pored vozaa. Sela je i uinilo mi se da eka da progovorim. Da li je oseala da sam kao mukarac u izvesnoj meri na strani muevljevog prestupa, da sam posrednik koji e sve ispriati i priznati. Poto nisam progovorio, ona je rekla: Zato, ako

ste neto videli, ne treba da me titite. Potrebno mi je da znam.

Gospoo Logan, nikog nisam video s vaim muem. Traila sam da uzmu otiske u kolima. Mogla bih da doem do te ene... Samo ukoliko je ve optuivana.

Nije me ula. Potrebno mi je da znam koliko je trajalo, i koliko je znailo. Shvatate, zar ne? Klimnuo sam i pomislio da razumem. Imala je potrebu da odmeri gubitak i da zna za im tuguje. Treba sve da sazna i otpati pre nego to nae bilo kakav mir. U suprotnom, ostae muno neznanje i doivotna sumnja, najgore pretpostavke, najstranije misli.
ao mi je, poeo sam, ali me je prekinula. Naprosto moram da je naem. Moram da razgovaram s njom. Verovatno

je sve videla. Onda je pobegla. Potresena, pometena. Ko zna? Rekao sam: Verujem da bi vam se javila. Moda ne bi izdrala da ne doe do vas.
Ako prie kui, rekla je Din Logan jednostavno, u trenutku kada su se

iza nas otvorila vrata i dvoje dece je ulo u sobu ubiu je. Nek mi bog pomogne, ubiu je.

14. Klarisa bi mi ponekad s prizvukom tuge govorila kako bih bio izvanredan otac. Govorila je da umem s decom, da se lako i spremno sputam na njihov nivo. Nikad nisam bio u prilici da due vremena pazim na neko dete, tako da nisam proao kroz pravo vatreno krtenje roditeljskog samoporicanja. Meutim, mislim da umem da priam i da sluam. Dobro poznajem svih sedmoro njenih kumia. Dolazili su na vikende, neke smo vodili u inostranstvo na letovanje i cele jedne sedmice predano smo se brinuli o dve devojice - Felisiti i Grejs, koje i dalje pike u krevet - dok su im se roditelji meusobno unitavali u brakorazvodnoj parnici. Uspeo sam da donekle pomognem najstarijem Klarisinom kumetu, petnaestogodinjaku punom priguene bure, opijenom pop kulturom i glupim pravilima dokazivanja meu vrnjacima. Iao je sa mnom na pie, odgovorio sam ga od ideje da napusti kolu. Posle etiri godine upisao je medicinu u Edinburgu i sada je veoma dobar student. I pored svega, postoji nelagoda koju moram da prikrijem pri susretu s nekim detetom. Vidim sebe kroz oi deteta i seam se kako sam posmatrao odrasle kada sam bio mali. Liili su mi na neku sivu masu, voleli su samo da sede, da avrljaju, sviknuti da ne treba niemu da se nadaju. Moji roditelji, njihovi prijatelji, moji strievi, ujaci, tetke, svi su oni vodili ivote koji su se prilagoavali ciljevima nekih drugih, dalekih, mnogo znaajnijih ljudi. Za dete je to, naravno, bilo samo pitanje linog odreenja. Kasnije sam u nekim odraslim ljudima otkrio dostojanstvo i blistavost, a potom sam te osobine, ili bar prvu od njih, prepoznao kod svojih roditelja i veine ljudi iz njihovog kruga. Ali, kada bih se kao desetogodinjak pun snage i uobraen, naao u sobi punoj odraslih, oseao sam se krivim i smatrao sam da je utivo prikriti koliko se bolje zabavljam na drugom mestu. Kada bi mi se neko stariji obratio - a svi su bili stari - bojao sam se da e na mom licu ugledati saaljenje.

Prema tome, kada sam se okrenuo u stolici da pogledam u Loganovu decu, video sam svoj lik u njihovim oima - opet jedan neznanac u procesiji koja u poslednje vreme prolazi kroz kuu, velik ovek u izguvanom plavom lanenom odelu s malom elom na temenu, koja se videla s vrata, gde su stajali. Ko zna zato je doao. Osim toga, opet jedan mukarac koji nije njihov otac. Devojica je imala desetak godina, a deak je verovatno bio dve godine mlai. Iza njih, izvan sobe, stajala je dadilja, vesela mlada devojka u trenerci. Deca su me gledala, ja sam uzvratio pogled, a majka je upravo izgovarala onu smrtonosnu pretnju. Oboje su bili u farmerkama, patikama i duksericama s Diznijevim likovima. Bili su tako ljupko neuredni i nisu mi izgledali utueno. Deak me je uporno gledao i rekao: Uopte ne valja ubijati ljude. Njegova sestra se trpeljivo nasmejala i, poto je Din Logan poela da daje uputstva dadilji, ja sam odgovorio deaku: Samo se tako kae. To kae kada nekog ne voli.
Ako ne valja uraditi, onda ne valja ni rei da e to da uradi. Jesi li do sada uo da mi kaemo Toliko sam gladan da bih konja

pojeo? Ozbiljno je razmislio. I ja tako kaem, priznao je.

, zar valja jesti konje? Ovde je tako, ali u Francuskoj jedu konje. Tamo ih stalno jedu.

Istina, rekao sam. Ali, ako neto ne valja, nee postati dobro samo zato to smo preli na drugu stranu Lamana. Deca su prila, priljubljeni rame uz rame. Posle onoga to je prethodilo, razgovor o moralnom relativizmu bio je isto olakanje. Devojica je rekla: U raznim zemljama imaju razliite obiaje. U Kini je utivo podrignuti posle jela.
Tano, odgovorio sam. Kad sam bio u Maroku, rekli su mi da nikad ne

milujem decu po glavi.

Ni ja ne volim kad mi to rade, rekla je devojica, a deak je u isti glas

uzbueno dodao: Moj tata je video kako u Indiji seku glavu kozi.
bili su svetenici, dodala je devojica. Pomen oca nije izazvao

nikakvu spoljnu promenu, nikakvu griu savesti. Za njih je on i dalje bio iv. , onda, rekao sam, zar ne postoje pravila koja e ceo svet potovati? Deak se osetio kao pobednik. Ubijanje ljudi! Pogledao sam devojicu i ona je klimnula, a na zvuk zatvaranja vrata svi smo se okrenuli prema njihovoj majci koja je upravo zavrila s dadiljom.
su Rejel i Leo. A ovo je gospodin...

Do, rekao sam. Leo je seo majci u krilo. vrsto je stegla ruke oko njegovog struka. Rejel je otila do prozora i gledala u vrt. ator, tiho je rekla samoj sebi.
Moram da je pronaem, Din Logan je vrlo poslovno nastavila na

razgovor. Nije dobro to je niste videli. Moda mi ipak moete pomoi. Policija je sasvim neupotrebljiva. Moda je neko drugi neto video. Ja ne mogu da im se obratim, ali biste moda vi...
emu pria, mama?, pitala je Rejel sa svog mesta kod prozora.

Uhvatio sam teskobni, zatitniki ton u pitanju koje je izrekla oklevajui, i naslutio koliko pati. Sigurno postoje prizori od ijih ponavljanja devojica strahuje i mora da ih predupredi.
Ni o emu, draga. To se tebe ne tie.

Iako sam eleo da odbijem, nisam znao kako. Hou li ceo ivot da podredim tuim opsesijama?
Imam brojeve telefona ljudi sa farme, rekla je. Broj onog mladia

moe lako da se pronae, imam njegovu adresu. Zove se Pari. Tri telefonska razgovora, samo to traim. Bilo je suvie komplikovano da odbijem. U redu, rekao sam. Uiniu to. I dok sam pristajao, shvatio sam da u cenzurisati informacije da bih zatitio porodicu od nove nevolje. Rejel i Leo bi se sigurno sloili - postoje

trenuci kada valja slagati. Deak je skliznuo iz majinog krila i priao sestri. Din Logan se nasmeila u znak zahvalnosti, ispravila suknju dlanovima, i tim pokretom prenela poruku da je spremna za moj odlazak. Napisau vam telefonske brojeve. Klimnuo sam i rekao: Vidite, gospoo Logan. Va suprug je bio veoma odluan i hrabar ovek. Ne gubite to iz vida. Rejel i Leo su se zadirkivali kraj prozora i morao sam da podignem glas. Hteo je po svaku cenu da spase deaka i drao je konopac do kraja. Elektrini vodovi su bili opasni. Deak je mogao da pogine. Va suprug naprosto nije hteo da pusti ue i sve nas je postideo. Ali, vi ste ivi, rekla je, zastala i namrtila se kad je Leo zaskiao iza dugake zavese uz vrata prema vrtu. Sestra ga je golicala kroz tkaninu. Majka je upravo htela da im kae da se smire, ali se predomislila. I ona je morala glasnije da govori. Zar sumnjate da mi se sve vreme to ne vrti po glavi. Don je bio planinar, silazio je u peine, bio je i dobar moreplovac. Ali, bio je i lekar. Uestvovao je u spasilakim ekipama i bio je veoma, veoma oprezan. Na svako veoma jo vre je stezala pesnicu. Nikad se nije uputao u glupe neizvesnosti. Nekad su ga ismevali prilikom penjanja zato to je uvek uzimao u obzir moguu promenu vremena, ili nestabilnu stenu, neprilike na koje drugi nisu mislili. Bio je pesimista u ekipi. Neki su mislili da je straljiv. On na to nije obraao panju. Nikad se nije uputao u nepotrebno rizine situacije. Prestao je da se ozbiljno bavi planinarenjem odmah posle Rejelinog roenja. Zato je ta pria besmislena. Napola se okrenula da ukori decu koja su pravila jo veu buku, ali je reila da zavri ono to je imala da mi kae i shvatila da joj njihova graja stvara veu privatnost. Ponovo se okrenula ka meni. dranje za ue... Vidite, razmiljala sam o tome i znam ta ga je ubilo. Najzad smo stigli do sredita prie. Sad e mene optuiti i moram da je prekinem. Treba prvo ja svoje da izgovorim. Onda mi je kao ohrabrenje izala pred oi slika kako neto, neko, pada u trenutku kada sam pustio konopac. Ali

sam znao i staro upozorenje iz vremena kad sam radio u laboratoriji - veruj samo u ono to vidi. Gospoo Logan, rekao sam, moda ste uli neto od drugih, ne znam, ali vam iskreno mogu rei... Odmahivala je glavom dok sam govorio. Ne, ne. Sasluajte me. Bili ste tamo, ali ja znam vie od vas. Vidite, Don je imao i drugu stranu. Uvek je hteo da bude najbolji, ali vie nije bio atleta kao ranije. Imao je etrdeset dve godine. To ga je bolelo. Nije mogao da prihvati. A, kada mukarci to osete... Nita ne znam o toj eni. Nikad nisam posumnjala. Nije mi padalo na pamet. Ne znam ni da li je bila prva, ali jedno znam. Ona ga je posmatrala i on je znao da ga posmatra. Hteo je da se dokae pred njom. Morao je da uleti usred tog prizora, morao je prvi da uhvati ue i poslednji da ga pusti, umesto da uradi to bi inae uradio - da se povue i razmisli ta je najbolje. To bi uinio bez nje, i to je tako potresno dirljivo. Pravio se vaan pred devojkom, gospodine Rouz, i svi sada zbog toga patimo. Teorija, pria, koju samo tuga, um poremeen bolom, moe da smisli. Ali vi to ne moete znati, pobunio sam se. Toliko je pojedinosti, tako razraeno. To je samo pretpostavka. Ne smete u to da verujete. Pogledala me je sa saaljenjem pre nego to se okrenula deci. Sad je stvarno previe buke. Ne ujemo ta govorimo. Stajala je s nestrpljenjem. Leo se uvio u zavesu i samo su mu se stopala videla. Rejel je skakala oko njega, pevajui neto i gurkala ga, a on je odgovarao pevajui. Onda se povukla dok je majka odvijala deaka. Ton Din Logan nije bio grdnja, vie nena opomena. Pae ipka koja dri zavesu. Rekla sam ti jue i obeao si. Leo se pojavio crven i srean. Uhvatio je sestrin pogled i ona je poela da se kikoe. Onda se setio da sam prisutan i obratio se majci da bi mi pokazao. Ali, ovo je nae mesto, ja sam kralj a ona je kraljica. Izlazim samo kad mi ona da znak. Leo je imao jo tota da kae, a majka da ga blago ukori, ali ja nita nisam uo. Kao da se neka nena ipka sama od sebe krpila snagom svoje

zapletenosti. Sve se odjednom vratilo i nisam mogao da verujem da sam zaboravio. Palata je bila Bakingemska palata, kralj je bio kralj Dord Peti, ena ispred palate bila je Francuskinja, vreme dogaaja, odmah po zavretku Prvog svetskog rata. Vie puta je putovala za Englesku i elela je samo jedno, da vidi kralja u kojeg je bila zaljubljena. Nikad ga nije lino upoznala i nikad nee, samo je svakog jutra prvo na njega mislila. Ustao sam i Rejel mi je rekla neto to nisam uo, ali sam ipak klimnuo glavom. ena je bila ubeena da celo londonsko drutvo govori o njenoj aferi s kraljem i da je on duboko uznemiren zbog toga. Prilikom jedne posete, nije mogla da nae hotelsku sobu i mislila je da je kralj iskoristio svoj uticaj da bi je spreio da ostane u Londonu. Ali, u jedno nije sumnjala, kralj ju je voleo. I ona je njega volela, samo mu je gorko zamerala. Odbacio ju je, a stalno joj je davao nadu. Slao je signale koje je samo ona bila kadra da protumai, poruivao joj da je voli i da e je uvek voleti bez obzira na to to mu je bilo nezgodno, neprikladno i neprijatno. Za sporazumevanje s njom koristio je zavese u Bakingemskoj palati. Ceo ivot je provela u zatvorskom mraku ove prevare. Francuski psihijatar koji ju je leio prepoznao je sindrom u njenoj izgubljenoj i ogorenoj ljubavi. Sopstveno ime podario je njenoj bolesnoj strasti - De Klerambo. Kada je Din Logan videla da ustajem, pretpostavila je da se spremam da odem. Otila je do pisaeg stola da mi ispie imena i brojeve. Deca su mi opet prila i Rejel je rekla: Imam jo jedan primer. Stvarno? Bilo mi je teko da se usredsredim na nju. Uitelj je rekao da u veem delu sveta nemaju maramice i da je u redu ako se nos ovako brie. Uhvatila je koren nosa palcem i kaiprstom, ostale prste uzdigla iznad nozdrva i iseknula se u mom pravcu. Brat je vritao od zadovoljstva. Uzeo sam presavijeno pare papira od Din Logan, zajedno smo izali iz sobe, niz mrki hodnik do vrata. Vratio sam se na De Kleramboa pre

nego to smo stigli do kraja hodnika. Sindrom De Klerambo. Ime zvui kao fanfare, kao jasni zvuk trube koji me vraa na linu opsednutost. Sad je trebalo obaviti istraivanje i tano sam znao gde da ponem. Sindrom je u stvari ogranieni prostor proricanja, donekle utean. Bio sam gotovo srean kada je otvorila vrata i kad smo svi etvoro izali na poploanu stazu da se oprostimo. Kao da mi je neko konano ponudio istraivaki projekat kod mog starog profesora. Din Logan mi je zahvalila to sam doao, a ja sam obeao da u se javiti im obavim razgovore. Poto sam odlazio, deca su se povukla. Ponovo sam bio stranac. Stisnuo sam nos i na pristojan nain ponovio Rejelino imrkivanje. Udostojili su me usiljenim osmesima. Naterao sam ih da se rukujemo. Dok sam iao stazom, oseao sam da e ih moj odlazak vratiti na gubitak oca. Porodica je bila na okupu ispred ulaznih vrata, majine ruke na dejim ramenima. Kada sam stigao do kola i otkljuao vrata, okrenuo sam se da se jo jednom pozdravim, ali su njih troje ve bili uli u kuu.

15. Na povratku kui, skrenuo sam na jug od autoputa, tamo gde se uzdie ilterns, i odvezao se do polja. Parkirao sam na istom mestu na kojem i Logan, na samoj ivici trave. Stojei pored vrata sa suvozaeve strane, mogla bi bez smetnji da prati celu dramu, od balona i korpe koji se vuku preko polja, do borbe s konopcima i pada. Ne bi mogla da vidi mesto na koje je pao. Zamislio sam je lepu, u ranim dvadesetim godinama, mahnitu od bola, kako trei bei uz put do najblieg sela. Moda je pola drugim putem, niz breg prema Votlingtonu. Stajao sam na njenom mestu i zamiljao tajne telefonske pozive ili poruke koje su prethodile izletu. Moda su bili zaljubljeni. Da li ga je muio oseaj krivice i neodlunosti, tog asnog porodinog oveka? A za nju, kakav estok preobraaj, od oekivane idile s oboavanim mukarcem, do komara, do trenutka oko kojeg e se okretati njen budui ivot. Iako prestraena, setila se da ponese svoje stvari iz kola - kaput i tanu, moda, ali ne i ono to je bilo pripremljeno za izlet i svilenu maramu - i onda je poela da tri. Bilo mi je jasno da nije mogla da se oda. Ostala je u kui i itala novine, leala na krevetu jecajui. Krenuo sam preko polja bez odreenog cilja. Sve je izgledalo drugaije. Za manje od dve sedmice, bunje i drvee se zgusnulo s prvim prolenim liem, a trava pod nogama nagovetavala je buduu rasko. Kao u policijskoj rekonstrukciji, krenuo sam stazom kojom smo Klarisa i ja ili, sve do onog mesta gde smo se zaklonili od vetra. Liilo mi je na neko mesto iz detinjstva, kojeg se samo delimino seamo. Bili smo tako sreni to smo ponovo zajedno, tako lagodni jedno prema drugom, a sada nisam mogao ni da zamislim kojim putem bismo mogli da se vratimo u takvu nevinost. Odatle sam polako otiao do sredita polja, kako me je duh vodio, do take na kojoj su se ukrstile nae sudbine. Zatim sam iao u smeru u kojem nas

je vetar oduvao, sve do ivice strmine. Tu je polje presecala staza kojom je Pari uao u moj ivot. Tamo gore, gde su mi stajala kola, tu se Logan zaustavio. Ovde smo stajali i posmatrali kako pada s neba; tu mi je ri uhvatio pogled i tu ga je pogodila ljubav ije bolesno stanje jedva ekam da istraim. To je bila moja golgota. Siao sam niz brdo u polje i krenuo prema sledeem mestu. Ovce nisu bile tu, a sporedni put iza ivice bio je mnogo blie nego to sam zapamtio. Traio sam otiske u zemlji, ali sam naao samo poetak koprivita koje je ilo sve do kapije preko koje se popeo policajac. Ovde je Pari hteo da se molimo i odatle sam krenuo nazad. I sada sam krenuo nazad pokuavajui da zamislim na koji nain je moje dranje protumaio kao odbijanje. Sada mi je bilo napornije da se popnem uz brdo. Onda mi je adrenalin osnaio udove i ubrzao misli. Sada mi je duboko u butnim miiima leala nevoljnost, i oseao sam kako mi srce bije u uima. Na vrhu sam zastao da se povratim, i osvrnuo se naokolo. Stotinak jutara polja i jedna strmina. inilo mi se da nikad u stvari nisam ni otiao odavde, ovo je bila pozornica - zelena povrina - mojih razmiljanja i ne bih se iznenadio da su iz razliitih pravaca poeli da mi prilaze Klarisa, Don i Din Logan, bezimena ena, Pari i De Klerambo. Zamiljajui taj prizor, gledajui ih kako dolaze da me u potkovici priteraju uz ivicu strmine, uopte nisam sumnjao da bi doli da me svi zajedno optue - ali za ta? Da sam odmah znao, ne bi mogli tako lako da me optue. Nedostatak, mana, neuspelo zalaenje u misaoni prostor koji je teko objasniti kao i prvi susret s aritmetikom. Klarisu bih uvek sluao, ak i sada kad nemamo poverenja u sopstveno rasuivanje, ali sam trenutno bio obuzet Francuzom u odelu sa dvorednim kopanjem. Poeo sam da se vraam preko polja, prema kolima. Bila je to veoma jednostavna ideja, ali ovek s teorijom o patolokoj ljubavi koju je nazvao svojim imenom, kao mladoenja pred oltarom, mora da otkrije, makar i nesvesno, prirodu same ljubavi. Da bi postojala patologija, mora da postoji i

skriveni pojam zdravlja. De Kleramboov sindrom je bio tamno, iskrivljeno ogledalo koje je odraavalo i na smean nain oponaalo blistaviji svet ljubavnika koji se nehajno predaju svojoj ljubavi, ali to ine zdravog razuma. (Poao sam bre. Auto je bio oko etiri stotine metara daleko od mene, i shvatio sam, ugledavi ga, da su prednja vrata sasvim sigurno bila irom otvorena, kao krila.) Bolest i zdravlje. Drugim reima, ta bih mogao da saznam o Pariju to bi me vratilo Klarisi? Saobraaj prema Londonu je bio gust i trebalo mi je gotovo dva sata da stignem pred svoju zgradu. Usput sam mislio o tome i oekivao sam da e on biti tu. Ipak mi je srce poskoilo kada sam ga ugledao kako eka da izaem iz kola. Zastao sam pre nego to sam preao ulicu. Stajao je pored ulaza, tako da sam morao da proem pored njega. Sveano se obukao - crno odelo, bela koulja skroz zakopana, crne lakovane cipele s belim odbleskom. Zurio je u mene, ali mi njegov izraz lica nita nije govorio. Poao sam prema njemu brzo, nadajui se da u projuriti pored njega i ui u kuu, ali on je stao na stazu i morao sam da ga gurnem da bih proao. Izgledao je napet, moda ljut. U ruci je drao koverat.
Stojite mi na putu, rekao sam. Da li si primio moje pismo?

Odluio sam da se provuem kroz ivicu koja je rasla pored staze, ali je on stao u prolaz a nisam hteo da ga dodirnem.
Pustite me da proem, ili u zvati policiju.

eljno je klimnuo, kao da sam ga pozvao na pie. Voleo bih da prvo ovo proita, rekao je. Vrlo je vano. Uzeo sam koverat nadajui se da e se skloniti i pustiti me da proem. Meutim, to nije bilo dovoljno. Hteo je neto da mi kae. Prvo se osvrnuo da vidi da li smo sami. Progovorio je dahtavim glasom i pretpostavio sam da mu srce brzo kuca. Bio je to trenutak za koji se spremao. Rekao je: Platio sam jednog istraivaa i nabavio mi je sve tvoje lanke.

Proitao sam ih prole noi - trideset pet. Imam i tvoje knjige. Samo sam ga gledao i ekao. Neto se promenilo u njegovom ponaanju. enja je i dalje bila prisutna, ali i okrutnost, neka pramena oko oiju. Izgledale su manje.
Znam ta pokuava da uradi, ali ti nee poi za rukom. ak i da milion

tekstova napie i ja ih sve proitam, nikad nee unititi ono to imam. To mi se ne moe oduzeti. Kao da je oekivao da mu protivreim, a ja sam samo prekrstio ruke, nastavio da ekam, i usredsredio panju na posekotinu od brijanja, na crni rez na njegovom obrazu, tanak kao vlas. Ono to je potom rekao, tada mi se uinilo da se odnosi na to kako je lako unajmiti istraivaa, mada nisam bio sasvim siguran. Posle toga sam paljivo razmislio o njegovim reima i pomislio da mi moda preti. S druge strane, nije bilo teko da pomislim da mi preti, i na kraju uopte nisam znao ta je hteo da kae. A rekao je: Zna da sam vrlo imuan. Mogu da unajmim ljude da odrade neto za mene. to god elim. Uvek postoji neko kome je novac potreban. Iznenadio sam se koliko je jeftino, zna, da neko uradi ono to ti nikad ne bi? Ostavio je ovo lano pitanje da visi u vazduhu i posmatrao me. U kolima imam telefon. Ako me ne pustite da proem, odmah u pozvati policiju. Uzvratio mi je istim toplim pogledom kao i ranije. Okrutnost je nestala iz Parija im je sa zahvalnou prihvatio naklonost koju je otkrio u mom upozorenju. U redu je, Do. Stvarno. I meni je teko. Razumem te, kao to i ti razume mene. Ne treba da uvija u ifre, nema potrebe. Okrenuo sam se i poao prema kolima. Ne postoji ifra. Bilo bi bolje da shvatite da vam je potrebna pomo. Nasmejao se i pre nego to sam zavrio, prsnuo u smeh i lupio se po butini, kao kauboj. Mora da je u mom glasu uo ljubavni pokli. Gotovo je vikao od radosti. Tako je. Svi i sve je na mojoj strani. Bie onako kako ja hou,

Do. Ne moe me spreiti! Iako je bio lud, potrudio se da ustukne i pusti me da proem. Proraunato? Nisam mogao da se oslonim na njegovu poremeenost i samo zato mi je bilo drago da zavrim razgovor i uem u kuu. Osim toga, policija mi oigledno ne bi pomogla. Nisam se ni osvrnuo da vidim ima li nameru da ostane tu i dalje. Nisam hteo da mu pruim zadovoljstvo da sazna da me to mui. Stavio sam koverat u zadnji dep i popeo se preskaui po dva stepenika. Kao lek protiv bolova, delovala je ta razdaljina i visina izmeu nas koja se svakog sekunda poveavala. Prouavati Parija u odnosu na sindrom, bilo je podnoljivo, ak sam u tome mogao i da uivam, ali sresti ga ponovo na ulici, posebno sada, poto sam proitao njegovo prvo pismo - to me je uasnulo. Strah od njega dao bi mu veliku mo. Mogao sam da zamislim da strepim od povratka kui. Kad sam stigao na odmorite ispred vrata stana, pitao sam se da li mi je zaista pripretio; ako je lako unajmiti istraivaa, nije tee ni nai dve skitnice da me na smrt premlate. Moda preterujem. Neizvesnost mi je pojaavala strah to se tie pretnji, bilo je savreno nijansirano. Na to sam mislio dok sam otkljuavao vrata i ulazio u predsoblje. Zastao sam na trenutak, da povratim dah, tumaio tiinu i mirisao vazduh. Iako joj tana nije bila na podu pored vrata, niti sako prebaen preko stolice, preko koe sam osetio da se Klarisa vratila s posla i da neto nije u redu. Pozvao sam je po imenu, nisam uo odgovor, pa sam uao sam u dnevnu sobu. To je soba u obliku slova L i trebalo mi je nekoliko koraka da utvrdim da nije u njoj. Uinilo mi se da sam uo um u predsoblju iz kojeg sam upravo izaao i ponovo sam je pozvao po imenu. Svaka zgrada ima svoj tonski arhiv kripe i kuckanja, obino uslovljenih neznatnom pramenom temperature, pa me nije iznenadilo to nikog ne vidim kad sam se vratio, iako sam i dalje bio ubeen da je Klarisa negde u stanu. Uao sam u spavau sobu mislei da je moda prilegla. Cipele koje je nosila na posao stajale su jedna pored druge, a u prekrivau je bilo udubljenje gde je leala. Nije bilo nikakvog znaka da je koristila kupatilo. Na brzinu sam

pregledao ostale prostorije - kuhinju, radnu sobu, deju sobu - proverio sam rezu na vratima koja vode na krov. Onda sam se predomislio i smislio logian redosled: dola je kui, skinula cipele, prilegla na krevet, obula drugi par cipela i izala. Pogreno sam protumaio vazduh zbog teskobe koja me je obuzela posle susreta s Parijem. Uao sam u kuhinju da napunim vodokuva. Onda sam otiao u svoju radnu sobu i tu sam je naao. Bilo je tako oigledno, a opet me je silno iznenadilo. Kao da je prvi put vidim. Bosa, sklupana u mojoj naslonjai, leima okrenuta pisaem stolu, licem prema vratima. Uza sve to se tog dana dogodilo, trebalo je da pretpostavim. Uzvratio sam pogledom ulazei u sobu: Zato nisi odgovarala?
Mislila sam da e prvo ovde pogledati. Kad sam se namrtio, dodala

je: Zar ti nije palo na pamet da u ti pregledati pisai sto dok si van kue? Zar se ovih dana ne ponaamo tako? Umorno sam se spustio na kau. Toliko pogreiti bilo je kao neko osloboenje. Nema potrebe da se borim, nema smisla da ita dokazujem. Bila je istovremeno sabrana i veoma ljuta. Pola sata sedim ovde i pokuavam da se nateram da otvorim jednu od ovih fioka i pregledam pisma. I zna li da nisam uspela da poveam znatielju. Zar to nije strano? Nije me briga ima li, ili nema tajni. Da si traio da vidi moja pisma, rekla bih ti, samo napred. Nita od tebe ne krijem. Govorila je glasnije, a glas joj je drhtao. Nikad je nisam video tako besnu. ak si ostavio otvorenu fioku, da bih je videla im uem. To je iskaz, poruka, od tebe meni, to je signal. Mui me to ne znam ta znai. Moda sam mnogo glupa. Reci mi, Do. ta pokuava da mi kae?

16. Dragi Do, onaj student kojeg sam unajmio, pozvonio mi je jue posle podne u etiri i izaao sam do kapije. Dao sam mu pet stotina funti za nedelju dana rada, a on mi je za uzvrat kroz reetke dodao paket. Tvojih trideset pet fotokopiranih lanaka. On je otiao srean, a ja? Nisam pojma imao kakva me no eka. Moda su to najgori asovi mog ivota. Pravo muenje, Do, suoiti se s tvojim tunim, suvim mislima. Misliti na one budale koje te plaaju za to i nedune itaoce kojima zagauje dan! Seo sam u sobu koju je majka uvek zvala bibliotekom, iako su police bile prilino prazne i proitao svaku re, u glavi sam uo kako ih izgovara, samo meni. Proitao sam svaki lanak kao pismo koje si mi poslao u budunost u kojoj emo se obojica nai. Stalno sam mislio ta hoe da postigne. Da me povredi? Uvredi? Iskua? Mrzeo sam te zbog toga, ali nijednog asa nisam zaboravio da te isto tako volim i zato sam nastavljao. Potrebna mu je moja pomo, govorio sam sebi svaki put kada sam bio na ivici da odustanem, potreban sam mu da bih ga oslobodio iz tog uskog kaveza razuma. Bilo je trenutaka kada sam se pitao da li sam dobro razumeo ta Bog trai od mene. Da li u Njegove ruke treba da predam autora ovih mrskih tekstova uperenih protiv Njega? Moda mi je namenjen neki jednostavniji i istiji zadatak. Hou da kaem, znam da pie o nauci, i oekivao sam zbunjenost, dosadu, ali nisam znao da pie iz prezira. Verovatno si ve zaboravio tekst koji si napisao pre etiri godine za asopis Nju Sajentist o najnovijim tehnolokim pomagalima u prouavanju Biblije. Koga briga za odreivanje starosti torinskog pokrova preko ugljenika? Zar misli da e ljudi izmeniti svoje uverenje kad uju da se radi o srednjovekovnoj podvali? Zar misli da vera zavisi od duine trulog platna? Meutim, okirao me je jedan drugi tekst, onaj koji si napisao o samom Bogu.

Moda je u pitanju ala, ah onda je jo gore. Pravi se da zna ta je i koje On knjievni lik, kae, kao iz nekog romana. Kae da su najbolji umovi iz te oblasti spremni da se upuste u zasnovano pogaanje o tome koje izmislio Jahvea, da svi dokazi upuuju na enu koja je ivela oko hiljadu godina pre Hrista, na Vitsaveju, Hetitkinju koja je spavala s Davidom. Romansijerka je izmislila Boga! Najbolji umovi bi pre umrli nego to bi se usudili da toliko znaju. Bavi se silama koje ni ti niti ijedan ljudski stvor na zemlji ne moe da zna. Kae da je i Isus Hrist bio lik kojeg je uglavnom izmislio sveti Pavle i autor Jevanelja po Marku. Molio sam se za tebe, molio sam se da mi podari snage da se sretnem s tobom, da te i dalje volim, a da me ne unizi. Kako je mogue voleti Boga i voleti tebe u isto vreme? Samo preko vere, Do. Ne preko injenica, ili izmiljenih injenica, niti preko intelektualne drskosti, ve preko poverenja u boju mudrost i ljubav kao ivo prisustvo u naim ivotima, prisustvo koje nijedan ovek, a pogotovo ne lik iz knjievnosti, nikad ne moe da poseduje. Verovatno sam naivno mislio u prvom naletu oseanja prema tebi da e sve biti jednostavno zato to ja elim da tako bude. U zoru mi je ostalo jo deset lanaka da proitam. Seo sam u taksi i odvezao se do tvog stana. Spavao si, nesvestan sopstvene ranjivosti, ravnoduan prema zatiti koju dobija iz izvora ije postojanje porie. ivot je bio veoma dobar prema tebi i verovatno sam tada, stojei na ulici, pomislio da si nezahvalan. Verovatno ti nikad ne padne na pamet da se zahvali na svemu to ima. Sve se dogodilo sluajno? Sve si sam stvorio? Brinem se za tebe, Do. Brinem to svojom drskou moe sebi da naudi. Preao sam na drugu stranu ulice i stavio ruku na ivicu. Ovoga puta nije bilo poruke. Zato bi mi se obraao kad ne mora? Misli da sve ima, misli da sam moe da zadovolji sve svoje potrebe. Ali bez svesti o Bojoj ljubavi, ivi u pustinji. Kad bi samo shvatio ta ti nudim. Probudi se! Moda si stekao utisak da mrzim nauku. Nikad nisam bio dobar ak i lino me ne zanimaju najnovija dostignua, ali znam da je to divna stvar.

Prouavanje i merenje prirode zaista je samo produena molitva, proslavljanje slave Boje vaseljene. to vie znamo o spletu Njegovog dela, to bolje shvatamo kako malo znamo i kako smo sami mali. On nam je podario um. On nam je podario udesnu pamet. Kako je detinjasto i tuno da ljudi koriste taj dar da poreknu Njegovo postojanje. Pie da sada dovoljno znamo o herniji i moemo da pretpostavimo kako je nastao ivot na zemlji. Barice minerala koje sunce zagreva, hemijski spoj, nizovi proteina, amino-kiseline, itd. Praiskonska orba. Izbacili smo Boga iz te prie, kae, i sada se On nalazi u poslednjem utvrenju, meu molekulima i esticama kvantne fizike. Ne vredi, Do. Opisati kako se orba kuva nije isto kao znati zato se kuva, i ko je kuvar. Slabana vika protiv beskonane moi. Na nekom mestu u tim poricanjima Boga nalazi se vapaj za spas iz zamke sopstvene logike. Tvoji lanci su samo produeni krik samoe. Nema sree u tom poricanju. ta ti to moe pruiti? Znam da me nee sasluati - pa ipak. Tvoj um je zatvoren, odbrana ti je spremna. Odgovara ti da se zatiti tako to e me proglasiti ludim. Upomo! Napolju je neki ovek koji mi nudi ljubav i ljubav Boga! Zovite policiju, zovite hitnu pomo! Do Rouz nije u problemu. Njegov svet je na svom mestu, sve se uklapa, u problemu je Ded Pari, strpljivi maloumnik koji stoji na ulici kao prosjak, i eka da ugleda svog voljenog i da mu ponudi ljubav. ta treba da uinim da pone da me slua? Samo molitva moe na to da odgovori i samo je ljubav kadra da to sprovede. Moja ljubav, meutim, vie nije od te prosjake vrste. Ne sedim pored telefona u oekivanju tvojih ljubaznih rei. Ti mi ne odreuje budunost, nema mo da mi naredi da uradim to se tebi prohte. Moja ljubav prema tebi vrsta je i estoka, ne prihvata odbijanje, i uporno se kree ka tebi, da te preuzme i izbavi. Drugim reima, moja ljubav - koja je i Boja ljubav - tvoja je sudbina. Tvoja poricanja i odbijanja i svi tvoji lanci i knjige lie na lupanje nogama umornog deteta. Ima vremena, bie zahvalan kada taj trenutak doe. Vidi? No provedena u itanju me je osnaila. To ini Boja ljubav. Ako

ve polako osea neugodnost, to je zato to u tebi ve poinju promene i jednog dana e zadovoljno rei: Izbavi me od besmisla. Doi e vreme kada emo se blagonaklono seati ovih razgovora. Tada emo znati kuda su nas odveli, i sa smekom emo razmiljati o tome koliko sam ja bio uporan i koliko si se ti uporno borio da me se otrese. Prema tome, bez obzira na to to sada osea, molim te, nemoj da uniti ova pisma. Kada sam jutros rano stigao, mrzeo sam te zbog onoga to si napisao. Hteo sam da te povredim. ak i vie od toga. Jo gore, a Bog e mi oprostiti. Dok sam se vozio ovamo u taksiju, zamiljao sam kako mi hladno odgovara da su Bog i Njegov jedini Sin samo likovi, kao Dejms Bond i Hamlet. Da si kadar da proizvede ivot u laboratorijskoj posudi, pod uslovom da ima odgovarajue hemijske preparate i milion godina. Ne samo da porie postojanje Boga - hoe da zauzme Njegovo mesto. Takva oholost moe da te uniti. Postoje tajne koje ne smemo dirati, a postoji i poniznost koju treba da nauimo. Mrzeo sam te, Do, zbog tvoje drskosti. Hoe da tvoja bude poslednja. Dobro mi je poznato, posle trideset pet proitanih tekstova. Ne postoji ni trenutak sumnje, oklevanja, niti prilika da prizna svoje neznanje. Tu si s najnovijom istinom o bakterijama, esticama i poljoprivredi, insektima i Saturnovim prstenovima, muzikoj harmoniji, teoriji rizika i pticama selicama... Mozak mi je bio kao maina za ve - drmao, vrteo, pun tvog prljavog vea. Zar mi moe zameriti to sam te mrzeo zbog stvari kojima dozvoljava da ti zagade um - sateliti, nanotehnologije, genetski inenjering, biokompjuteri, vodonini motor. Sve je to jedna pijaca. Kupuje, predvodi slavljenje svega, ti si reklamer unajmljen da hvali tue stvari. Za etiri godine novinarskog rada ni re o pravim stvarima kao to su ljubav i vera. Moda sam gnevan jer s nestrpljenjem ekam da pone na zajedniki ivot. Seam se da sam jednom otiao na letovanje sa kolom - peaili smo po vajcarskoj. Jednom smo proveli celo jutro penjui se dosadnom stenovitom stazom. Svi smo se alili - bilo je tako zamorno i besmisleno, ali nas je uitelj

naterao da nastavimo. Tik pred ruak stigli smo na visoku alpsku livadu, ogroman osunan prostor pun cvea i trave, sa svetlozelenom mahovinom po obali potoka. udnovato mesto. Bili smo inae veoma buni, ali smo odjednom zautali. Neko je proaptao da mu se ini da stiemo u Raj. Bio je to veliki trenutak u mom ivotu. ini mi se, kada prebrodimo sve tekoe, kada doe ovamo i ponemo zajedno da ivimo, bie kao da stiemo na tu livadu. Nema vie penjanja po stenama! Mir, i vreme koje se prostire pred nama. Ima jo neto to elim da ti kaem na kraju. S praskom sam uao u tvoj ivot, kao i ti u moj. Verovatno bi voleo da se to nikad nije dogodilo. Tvoj ivot e se uskoro obrnuti. Mora rei Klarisi, mora sve svoje stvari da preseli, a verovatno e veinu eleti da baci. Morae sve da objasni prijateljima, ne samo promenu adrese, ve i preokret u veri. Bol i muka, a nita ti od toga ne treba. Bie trenutaka kada e poeleti da ti nikad nisam poremetio ureen i zadovoljan ivot. Poelee da ne postojim. Sasvim razumljivo, ne treba da se osea krivim. Bie besan, pokuae da me otera jer oliavam uzbunu i pometnju. Ali, sve mora tako da bude. Staza je strma i stenovita! Treba da nae izraz za sve to osea. Proklinji me, gaaj me kamenjem u glavu, zamahni ako se usuuje. Meutim, postoji jedna stvar koju nikad ne sme da uini dok smo na putu ka naoj livadi - ne sme me prezreti, ne sme se praviti da se nita ne dogaa, ne sme poricati tekoe, ni bol, ni ljubav. Nikad nemoj da hoda pored mene kao da ne postojim. Nita ne moe da nas prevari. Nikad ne poreci da postojim, jer e na kraju porei sebe. Oaj koji sam osetio kada si odbacio Boga bio je povezan s mojim oseajem da odbacuje mene. Prihvati me i videe da prihvata Boga bez razmiljanja. Obeaj mi. Ne krij svoj bes i ogorenost. Ne smeta mi. Nikad te neu napustiti. Ali nikad, nikad nemoj pokuati sebe da ubedi da ne postojim. Ded

17. Ne znam kako je do toga dolo, ali leali smo u krevetu, jedno prema drugom, kao da je sve u redu. Moda sam samo bio umoran. Bilo je kasno, pono je davno prola. Tiina je bila tako puna, maltene vidljiva, iskra postojanog sjaja, i gusta takoe, kao svea boja. Ta sinestezija je verovatno bila izazvana mojom rastrojenou, jer sve je bilo tako prisno i poznato, leati na zelenom polju njenog pogleda, dodirivati njene nene tanke miice. I tako je neoekivano bilo. Nismo bili u ratu, a sve je izmeu nas zastalo. Kao dve vojske sueljene preko lavirinta rovova. Bili smo nepomini. Jedino su se iznad naih glava mrekale neizgovorene optube, kao zastave. Po njenom sam bio sumanut, izopaeno opsednut, i jo gore, kradljivi uljez u njenom privatnom prostoru. to se mene tie, bila je izdajica, nije me podrala u vreme krize, nerazumno sumnjiava. Nije bilo svaa, ak ni arki, kao da smo oseali da nas sukob moe razdvojiti. I dalje smo razgovarali, ogranieno, avrljali o poslu i razmenjivali poruke o nabavci, kuvanju i kunim popravkama. Klarisa je svakog radnog dana odlazila od kue na vebe i predavanja i u bitku s upravom. Ja sam pisao dugaak i dosadan prikaz pet knjiga o svesti. Kada sam poeo da se bavim pisanjem o nauci, ta re je bila manje-vie zabranjena u naunoj raspravi. Svest nije bila predmet nauke. Sada je bila sveprisutna, uz crne rupe i Darvina, gotovo vanija od dinosaurusa. Nastavili smo svakodnevnu rutinu jer osim toga nita nije bilo jasno. Znali smo da smo izgubili srce, nae srce. Bili smo bez ljubavi, ili smo zaboravili ta je ljubav, a nismo znali kako da o tome priamo. Spavali smo u istom krevetu, ali se nismo grlili. Koristili smo isto kupatilo, ali nismo pokazivali svoju nagost. Bili smo oprezno oputeni jer smo znali da bi bilo ta drugo, hladna uljudnost, na primer, raskrinkala igru i odvela nas u sukob koji smo se trudili da izbegnemo. to je nekada bilo prirodno, voditi ljubav i duge

razgovore ili zajedno utati, sada je izgledalo nasilno smiljeno, kao Harisonov pomorski hronometar, koji je nemogue i anahronistino iznova napraviti. Kada sam je posmatrao dok etka kosu ili se saginje da s poda podigne knjigu, priseao sam se njene lepote kao da je podatak iz udbenika koji sam napamet nauio. Istinit, ali ne i primenljiv. Mogao sam i sebe iznova da stvorim u njenom pogledu, glupavo velikog i nezgrapnog, bioloki motivisanu toljagu, ogroman polip nenadahnute logike s kojim je ona nekom grekom u vezi. Kada bih joj se obratio, glas mi je u glavi zvuao tupo i ravno, ne samo svaka reenica, svaka re je bila lana. Utian bes, fino rasuta samoomraenost, to su bili moji inioci, moje boje. Kad bi nam se pogledi sreli, inilo mi se da naa avetinjska, nia bia podiu ruke ispred naih lica da bi spreila razumevanje. Ali, retko bi nam se pogledi ukrstili, samo na tren ili dva pre nego to bi se nervozno opet povukli. Naa negdanja zaljubljena bia nikad ne bi mogla da nas shvate niti da nam oproste, a evo o emu se radilo: tih dana je glavni, nepriznati oseaj u naem domainstvu bio stid. Evo nas, negde izmeu pola dva i dva sata ujutro, leimo u krevetu, zurimo jedno u drugo po slaboj svetlosti jedne svetiljke, ja nag, ona u pamunoj spavaici, miice i ake nam se dotiu, ali neodreeno, bez zalaganja. Sva su pitanja nagomilana oko nas, i nijedno jo ne sme da progovori. Dosta nam je to moemo da se gledamo u oi. Rekao sam da smo i dalje uspevali da razgovaramo o svakodnevnim temama, ali se jedan vid naeg ivota utopio u dnevnu rutinu i o tome nismo raspravljali. Ljudi esto pominju da ono to je izvanredno, brzo postane obino. Na to pomislim svaki put kada nou vozim autoputem ili kada sam u avionu koji se kroz prekriva od oblaka die do sunca. Izuzetno se lako prilagoavamo. Po definiciji, ono to je predvidivo povlai se u pozadinu da bi panja bila neoptereena i mogla da se nosi sa sluajnim i neoekivanim. Pari je slao tri do etiri pisma sedmino. Uglavnom su bila dugaka i usrdna, napisana u sve usmerenijem sadanjem vremenu. esto je pisao o

postupku pisanja samog pisma, o prostoriji u kojoj se nalazi, o promeni svetlosti i vremena, svom promenljivom raspoloenju i o injenici da mu taj vid obraanja meni stvara privid mog prisustva, u njegovoj blizini. Zavravao je dugakim opisom tuge zbog rastanka. Pomeni vere bili bi gotovo opti, da nisu bili toliko arki: njegova ljubav je kao Boja, strpljiva i sveobuhvatna, i preko Parija e me Bog privui k sebi. Obino je bilo i optubi, u vidu niti koja se provlai kroz celo pismo, ili usredsreenih na jedan bolan pasus: ja sam zapoeo tu ljubavnu priu i zbog toga treba da se suoim sa svojim obavezama prema njemu. Poigravam se s njim, zavodim ga, aljem mu poruke ohrabrenja, a onda mu okreem lea. Zaikavam ga, ponaam se kao koketa, majstor sam sporog muenja, ali moj genij nikad nee priznati ta inim. Kao da vie ne aljem poruke preko zavese i ivice. Sada sam mu se obraao u snovima, kao starozavetni prorok, potvrivao mu svoju ljubav i predviao srene dane u budunosti. Nauio sam kako da na brzinu preletim ta pisma. Zaustavljao sam se na optubama ili primerima osujeenosti, i traio ponavljanje pretnje koju je izgovorio ispred kue. Gnev je bio prisutan, bez sumnje. Bilo je nekog mraka u njemu, ali je veto izbegavao da ga iskae, mada je uvek bio prisutan kada je pisao da sam izvor njegovog bola, kada je pomiljao da moda nikad neu doi kod njega da zajedno ivimo, kada bi natuknuo da bi moglo da se zavri u tuzi i s mnogo vie suza nego to smo sanjali, Do. Hteo sam vie od toga. udeo sam za tim. Molim te, daj mi oruje u ruke, Ded. Mala pretnja bila bi mi dovoljna da odem do policije, ali nije hteo da mi je priuti, poigravao se sa mnom i uzdravao se, ba kao to je rekao da ja inim. Bilo mi je neophodno da ponovi pretnju jer sam hteo da budem siguran, a budui da nije hteo da me zadovolji, stalno sam sumnjao da e me pre ili kasnije zaista povrediti. Istraivanja to potvruju. Jedan pregled kae da je vie od polovine svih mukaraca sa De Kleramboovim sindromom preduzelo nasilniki napad na predmet svoje opsednutosti.

Redovno kao pisma, bilo je Parijevo prisustvo ispred zgrade. Dolazio je gotovo svakog dana i zauzimao poloaj s druge strane ulice. Kao da je naao ravnoteu izmeu zahteva vremena i pritiska sopstvenih potreba. Ako me ne bi spazio, ostajao je oko jednog sata i onda bi otiao. Ako bi me video kako izlazim iz zgrade, kratko vreme bi me pratio, uvek sa svoje strane ulice, a onda bi otiao ne osvrnuvi se. Time bi postigao dovoljno kontakta da odri ljubav u ivotu i, koliko sam mogao da vidim, odlazio je pravo kui, u Hempsted, i poinjao da pie pismo. Jedno od njih je poeo ovako: Protumaio sam tvoj jutronji pogled, Do, ali mislim da grei... Ali nikad nije pomenuo da je odluio da vie ne razgovara sa mnom i odjednom sam bio oajan - ako mi ne pripreti u pismu, nadao sam se da u bar moi da snimim njegove rei. Mali diktafon sam stalno imao u depu, a ispod levog revera nosio sam mikrofon. Jednom prilikom dok me je Pari posmatrao, zastao sam pored ivice i preao rukom po zelenilu da bih ostavio otisak svoje poruke, onda sam se okrenuo i pogledao ga. Ali nije hteo da prie, niti je taj podatak spomenuo u pismu koje je napisao kasnije, istog dana. Obrazac njegove ljubavi nije trpeo spoljne uticaje, ak ni kad su poticali od mene. Njegov svet je odreen iznutra, pokretala ga je lina potreba, i na taj nainje mogao da ostane nelaknut. Nita nije moglo da dokae da nije u pravu, nita mu nije bilo potrebno da dokae da je u pravu. Nita se ne bi promenilo ni da sam mu napisao pismo i izjavio strasnu ljubav. uao je u eliji koju je sam stvorio, na silu izvlaio znaenja, natapao nepostojeu razmenu oseanja dramom nadanja i razoaranja, uvek ispitujui fiziki svet, njegov sluajan raspored, haotinu buku i boje, ne bi li pronaao neto to odgovara njegovom trenutnom emotivnom stanju - i uvek nalazio zadovoljstvo. Osvetljavao je svet svojim oseanjima, a taj svet je njega potvrivao svakom promenom tih oseanja. Oaj bi se javio zato to je primetio mrak u vazduhu, ili mu je novi oblik ptije pesme nagovestio moj prezir. Kada je bio radostan, bila je to posledica dejstva nekog blaeno iznenadnog uzroka neka moja poruka u snu, predoseaj koji se javio za vreme molitve ili

meditacije. Bio je to ljubavni zatvor samousmerenja ali, bez obzira na radost ili oaj, nisam mogao da ga nateram da mi pripreti, pa ak ni da razgovara sa mnom. Tri puta sam preao na drugu stranu ulice, prema njemu, s ukljuenim snimanjem, ali me nije saekao.
Nosi se, onda!, vikao sam za njim. Prestani da dolazi. Prestani da me

uznemirava svojim glupim pismima. U stvari, hteo sam da kaem, vrati se i priaj mi. Vrati se i suoi se s beznaem svog sluaja i izgovori svoje neprikrivene pretnje. Ili ih bar reci preko telefona. Ostavi ih na telefonskoj sekretarici. Naravno, to to sam vikao za njim uopte nije uticalo na ton pisma koje sam primio sledeeg dana. Prepuno sree i nade. Bio je nepovrediv u svojoj sebinosti, a ja sam imao tremu. Logika po kojoj bi u jednom skoku iz oaja mogao da pree u mrnju, ili iz ljubavi u unitenje, bie lina, nepredvidiva, i ako me napadne, bie to bez upozorenja. Briljivo sam nou zakljuavao stan. Kad sam se nou sam vraao kui, uvek sam vodio rauna ko je iza mene. ee sam se vozio taksijem i pri izlasku bih se uvek osvrnuo. Uz dosta tekoa uspeo sam da me primi inspektor lokalne policijske stanice. Poeo sam da izmiljam ta bi mi bilo potrebno za samoodbranu. Malj? Bokser? No? Sanjario sam o estokim sukobima koji su se uvek zavravali u moju korist, ali, poznavao sam svoje logino srce - taj organ dosadnog zdravog razuma - i bio siguran da me nee sam napasti. Uinilo mi se da je Klarisa nestala iz Parijevih misli. Sada je vie nije pominjao u pismima i nikad nije ni pokuao da razgovara s njom. U stvari, upadljivo ju je izbegavao. Posmatrao sam ga s prozora dnevne sobe svaki put kada bi izala iz stana. im bi je ugledao kroz staklena vrata ulaznog hola, pourio bi niz ulicu, i pre nego to bi izala iz zgrade. Da li je u svojoj linoj prii verovao da tedi njena oseanja? Da li je zamislio da sam joj sve objasnio i tako je ve sklonio, ili je mislio da je to njegovo delo? Ili pria uopte nije

trebalo da bude dosledna? Sada smo ve deset minuta leali u tiini. Bila je okrenuta na svoju levu stranu i uinilo mi se da na svom jastuku ujem meanje kockica njenog pulsa. Moda je to bio moj ritam. Spor. Bio sam ubeen da se usporava. U ovoj tiini nije bilo napetosti. Gledali smo se u oi i pogledi su nam se kretali po licu onog drugog, od oiju do usana, opet do oiju. Kao neko dugo i sporo priseanje. Sa svakim novim minutom provedenim u tiini, oporavljali smo se sve snanije. Svakako su mo ljubavne inercije, sati, sedmice, godine sklada provedene zajedno bili vei od trenutnih prilika. Da li ljubav sama stvara svoje rezerve? Pomislio sam da samo ne treba da se upustimo u strpljivo objanjenje i pomno sasluanje. Preterivali su u popularnoj psihologiji s dejstvom razgovora i previe se oekivalo od toga. Sukobi, kao ivi organizmi, imaju svoj prirodan ivotni vek. Trebalo je samo znati kada ih pustiti da umru. U pogrenom trenutku, rei su mogle da deluju kao greviti trzaji. Bie moe da oivi u patogenom obliku, grozniavo regenerisano nekom zanimljivom novom formulacijom, ili nekim morbidnim novim pogledom na stvar. Pomerio sam aku i gotovo neosetno jae pritisnuo njenu ruku. Usne su joj je razdvojile, senzualno odlepljivanje oznaeno mekim glasom koji je pozivao. Trebalo je samo da se pogledamo i da se setimo. Ljubavni in i sve ostalo samo e se za sebe pobrinuti. Klarisine usne uokvirile su moje ime, ali nije bilo zvuka, ak ni daka. Nisam mogao da skinem oi s njenih usana. Tako mekane, tako sjajnocrvene u prirodnoj boji. Karmin su izmislili da bi ene mogle da uivaju u bednoj imitaciji ovakvih usana. Do..., usne su ponovo rekle. O svom problemu nismo razgovarali i zato to bismo neminovno pustili Parija u spavau sobu, dozvolili mu da ue u na krevet. Do... Ovoga puta dunula je ime kroz napola napuene divne usne, onda se namrtila i duboko udahnula, tako da su joj rei dobile uobiajeno pun, dubok ton. Do, sve je svreno, gotovo. Bolje da priznamo. Mislim da je s nama gotovo.

Kad je to izgovorila, nisam osetio kako prelazim prag ponovljene konceptualizacijc, niti je tlo propalo, nije ni krevet, iako sam uao u uzvien prostor u kojem sam mogao da posmatram kako se te stvari ne dogaaju. Naravno, bio sam u stanju poricanja. Nita nisam osetio, ba nita. Nisam progovorio, ne samo zato to su moje hladnokrvne misli odskakutale, kao aba, u pravcu Din Logan s kojom je Klarisa bila na istoj nervnoj adresi, a to je po meni kategorija ena koje smatraju da su povreene i koje oekuju neto od mene. Nastojim da budem vredan. Sedeo sam za pisaim stolom s ceduljom koju mi je dala gospoa Logan i telefonirao. Prvo sam zvao Tobija Grina u Rasels Voteru i dobio ivahnu staricu napuklog glasa, verovatno njegovu majku. Ljubazno sam se raspitao za slomljeni gleanj njenog sina, ali me je prekinula.
zato vam je potreban?

U vezi s nesreom, sa balonom. Samo sam hteo da ga pitam...

Dosta nam je novinara, gubite se.

Lepo me je sredila, a ja sam to sasvim mirno primio. Pokuao sam opet, posle nekoliko sati. Ovoga puta sam odmah rekao kako se zovem i da sam zajedno s njenim sinom visio o uetu. Kad je konano Tobi Grin doepao do telefona, ispostavilo se da mi ne moe pomoi. Video je auto Dona Logana na drugoj strani polja, ali je imao posla oko ivice, a posle je jurio prema balonu i uopte nije video da li je Logan bio sam. Bilo je teko drati Grinovu panju na jednoj temi. Hteo je da mi pria o svom glenju, o nadoknadi za bolovanje koja bi trebalo da mu bude uplaena na raun. Do sada smo tri puta bili kod nadlenih... Sluao sam dvadesetak minuta priu o administrativnoj petljavini i predusretljivosti, sve dok ga majka nije pozvala i onda je otiao bez pozdrava. Njegov prijatelj iz Votlingtona, Dozef Lejsi, nije bio kod kue tog dana. Pozvao sam Reding i traio Dejmsa Geda, oveka iza balona. Odgovorila je njegova supruga, glas joj je bio mek i ljubazan.

Recite mu da sam jedan od onih koji su stavili ivot na kocku

pokuavajui da spasu njegovog unuka, da ga balon ne odnese. Pokuau, rekla je. Meutim, on ne voli da pria o tome. uo sam zvuk vesti na televiziji i Gedov glas kako ga nadjaava. Sve to imam da kaem, rei u u istrazi. Gospoa Ged se vratila i prenela mi poruku, pokorno, ali s blagim aljenjem, kao da i ona pati to on odbija da govori. Kad sam najzad stigao do Lejsija, on je bio mnogo odreeniji. ta hoe? Nije valjda da im treba jo svedoka. Ovo je za njegovu udovicu. Misli da nije bio sam.
Ako postoji osoba koja je bila s njim, verovatno ima dobar razlog to se

krije. Osinje gnezdo, a? Odmah sam mu sve rekao, jer mi se uinilo da mu je odgovor bio previe spreman i odluan. Misli da je u pitanju ena. U kolima je pronala stvari spremljene za izlet, i svilenu maramu. Misli da je imao ljubavnicu. To je mui. Coktao je jezikom, a onda je nastupila dugaka tiina.
Jeste li i dalje tu, gospodine Lejsi? Razmiljam. Znai, videli ste je?

Opet tiina. Onda je rekao: Neu o tome preko telefona. Doite u Votlington, pa emo videti. Dao mi je adresu i dogovorili smo se za vreme. Kada sam pitao Klarisu, odgovorila je da joj se ini da su oboje vrata Loganovih kola bila otvorena, moda ak i troje, ali nije videla nikog osim Logana. Znai, ostao je Pari. Koliko sam zapamtio, doao je stazom koja je prolazila blizu kola, tako da je bio blie od svih nas ostalih. Da li bih mogao da mu priem sa skrivenim diktafonom, raspitam se o ovome, a onda da ga navedem da mi pripreti? Ne samo da je situacija bila apsurdna, ve je i sama pomisao na pravolinijsku informaciju od Parija bila nezamisliva. Njegov svet su inila oseanja, izmiljotine i udnja. Pari je bio tema none more - u tolikoj meri, da ga nisam mogao zamisliti kako obavlja obine poslove, na primer kako

se brije ili plaa raun. Gotovo kao da nije ni postojao. Poto nita nisam rekao, nisam bio kadar da nateram sebe na odgovor, Klarisa je opet progovorila. I dalje smo se gledali u oi. Stalno misli na njega. Ne prestaje. I sada si mislio na njega. Hajde, priznaj. Reci mi. Jesam.
Ne znam ta je s tobom, Do. Gubim te. Plaim se toga. Potrebna ti je

pomo, ali mi se ini da ti je ja ne mogu pruiti.

Idem u policiju u sredu. Moda e oni... Govorim o tvom umu.

Uspravio sam se. Nita ne fali mom umu. Sasvim je u redu. Duo, on predstavlja pravu opasnost. Moe da postane opasan. I ona se trudila da sedne. , Boe, rekla je. Ne razume, i poela je da plae.
Sluaj, podrobno sve ispitujem. Stavio sam joj ruku na rame, ali me je

jednim trzajem oterala. Ipak sam nastavio. Proitao sam da ljudi sa De Kleramboovim sindromom spadaju u dve grupe...
Misli da se itanjem moe izvui iz ovoga. Odjednom je bila besna i

vie nije plakala. Zar ne shvata da ima problem?

Naravno, odgovorio sam. Samo me sasluaj. Dobro je da zna. Postoje

oni iji su simptomi deo opteg psihotikog poremeaja. Njih je lako uoiti. Ali, postoje i oni sa istim oblikom bolesti, u potpunosti opsednuti predmetom svoje ljubavi, dok u ostalim oblastima ivota funkcioniu bez ikakvih tekoa.
Do! Vikala je. Pria mi da stoji napolju, a kad izaem, nema nikoga.

Nikoga, Do.
Kada primeti da prolazi ulaznim holom, povue se uz ulicu i sakrije se

iza drveta. Ne pitaj zato.

pisma, rukopis... Pogledala me je i donja usna joj se opustila. Neega

se setila i oklevala je. Rekao sam: ta je bilo s pismima?

Odmahnula je glavom. Ustala je i skupljala stvari koje su joj potrebne za sutradan. Onda je stala u vratima i rekla: Plaim se.
I ja. Moe da pree u nasilje.

Nije gledala u mene, ve u prostor iznad moje glave. Glas joj je bio promukao. Noas u da spavam u dejoj sobi.
Klarisa, molim te ostani.

Ali ona je otila, a sledeeg dana je prenela svoje stvari u tu sobu i, kako to ve biva, nagonska odluka prerasla je u novo reenje. I dalje smo iveli jedno kraj drugoga, ali sam znao da sam preputen sam sebi.

18. U sredu je bio Klarisin roendan. Kada sam joj dao estitiku, poljubila me je pravo u usta. Poto je u dui reila da sam rastrojen, poto mi je rekla da je s nama sve svreno, mogla je da bude oduevljena i velikoduna. Novi ivot samo to nije poeo, i nita nee izgubiti svojom ljubaznou. Nekoliko dana ranije ovakva ivost bi probudila sumnju u meni, moda ljubomoru, a sada mi je samo potvrdila da ispravno zakljuujem: ona nije ni istraivala, niti razmiljala. Parijevo stanje nije se moglo zaustaviti. Budui da zadovoljenje nije nadohvat ruke, njegova ljubav e se pretvoriti u nezainteresovanost ili mrnju. Klarisa je smatrala da su joj oseanja najbolji vodi, da moe da oseti put do istine, a trebalo je da ovek bude dobro obaveten, spreman da predvidi okolnosti i da sve briljivo prorauna. Prema tome, bilo je prirodno, mada pogubno za oboje, da ona i dalje misli da sam lud. im je krenula na posao, otiao sam u radnu sobu i spakovao poklon, da bih joj ga predao za rukom koji smo dogovorili s njenim kumom, profesorom Kejlom. Sakupio sam sva Parijeva pisma, sredio ih hronoloki i stavio ih u fasciklu. Opruio sam se u naslonjai i polako okretao stranice od poetka, traei i obeleavajui znaajne pasuse. Onda sam ih prekucao, u zagradi naznaio izvor iz kojeg su preuzeti. Na kraju sam imao etiri stranice izvoda, i onda sam napravio tri kopije i svaku stavio u posebnu plastinu fasciklu. Ta strpljiva aktivnost dovela me je u neku vrstu organizacionog zanosa, u stanje iluzije svakog administratora da e sva patnja sveta biti okonana zahvaljujui slepom kucanju, dobrom laserskom tampau i kutiji spajalica. Nastojao sam da sastavim dosije pretnji i, mada nije bilo nijednog oiglednog primera, bilo je nagovetaja i prekida u logikom izlaganju koje e, u njihovoj ukupnosti, svakako primetiti policijska svest. Samo bi vet knjievni kritiar, kao Klarisa, mogao da izmeu redova proita poruke ljubavi, ali sam

znao da mi ona nee pomoi. Posle neto vie od jednog sata, shvatio sam da ne treba da se usredsredim samo na upadljive iskaze osujeenosti i razoaranja o tome kako sam sve ja zapoeo, kako sam ga navukao, kako sam ga ikao lanim obeanjima, naroito kad sam obeao da u iveti s njim. Takve izjave su u svoje vreme delovale zastraujue, ali gledajui unazad, u stvari su bile samo patetine. Poeo sam da shvatam da su prave pretnje u neemu drugom. Na primer, prekinuo je priu o tome kako je usamljen bez mene, preao na misli o samoi i kako pamti kada je imao etrnaest godina da je otiao na selo kod strica. Tada bi pozajmio malokalibarsku puku i iao u lov na zeeve. Prikradao se du ivice, napetih ula, sasvim usredsreen na zadatak - to je bila samoa koju je najvie voleo. Opis bi bio sasvim bezazlen, da se nije toliko upeo da oivi zadovoljstvo u ubijanju - mo smrti iskoila mi je iz prstiju, Do, mo na daljinu. Ja to mogu! Mogu! Tako sam mislio. Da isteram to stvorenje, da ga gledam kako se skaui premee i zatim udara o tlo, izvija se i gri. Onda bi se umirilo i ja bih mu priao, oseao sam se kao sama sudbina, pun ljubavi prema tom sitnom biu koje sam upravo unitio. Mo ivota i smrti, Do. To poseduje Bog, i mi koji smo stvoreni po njegovom obliju. Iz jednog drugog pisma prepisao sam tri reenice: eleo sam da te povredim. ak i vie od toga. Jo gore, a Bog e mi oprostiti, mislio sam. U nedavnom pismu ima odjek onoga to mi je rekao kada sam se vratio iz Oksforda. Ti si ovo zapoeo i ne moe od toga pobei. Nai u ljude koji e za mene obaviti stvar - to ti je poznato. Dok piem ovo pismo, dvojica momaka prepravljaju mi kupatilo! Nekada sam to sam radio, bez obzira na novac. Sada uim da to preputam drugima. Dugo sam zurio u to pismo. Kakva je u stvari veza izmeu moje nesposobnosti da trim i njegove sposobnosti da nae ljude koji e u njegovo ime obavljati posao? Neto je nedostajalo. U poslednjem pismu je napisao, bez ikakve veze s ostalim sadrajem: Jue sam otiao u Maji End, zna tamo gde ive prave hulje. Da naem jo majstora! Na drugim mestima bilo je zloslutnih prizivanja tamne strane boga.

Boja ljubav, pisao je, moe da se ukae u obliku gneva. Moe da nam se prikae kao nesrea. Tu teku lekciju uio sam celog ivota. A onda, u vezi s tim - Njegova ljubav nije uvek nena. A kako bi i bila kada treba da traje, kad je se nikad ne moe otresti? To je toplina, vrelina, i moe da te spali, Do, da izgori u njoj. U Parijevoj prepisci bilo je veoma malo pozivanja na Bibliju. Njegova vera je bila sneno maglovita u odnosu na pojedinosti doktrine. Kao da ne pripada nijednoj crkvi. Njegovo uverenje je bilo samouko, uglavnom oslonjeno na kulturu linog dobitka i zadovoljstva. Ima mnogo prie o sudbini, o njegovom putu i kako ga nita ne moe s njega odvratiti, i o sudbini njegovoj i mojoj, koje su prepletene. esto je sebe oznaavao kao Boga. Boja ljubav prema ljudskom rodu ulivala se u Parijevu ljubav prema meni. Bog je neporecivo bio tu unutra, a ne na nebu, pa je onaj koji u njega veruje imao pravo da se rukovodi oseanjem i intuicijom. Savreno labav sklop z jednu poremeenu svest. Bez ogranienja teolokih prefinjenosti ili potovanja vere, bez drutvenih sankcija, preispitivanja ostalih vernika, bez ikakvog moralnog okvira koji je neophodan svim religijama, ak i kada imaju pogrenu kosmologiju. Pari je sluao samo unutranji glas svog linog Boga. Prihvatanje izvora izvan samoga sebe oituje se samo u nekoliko pomena prie o Jovu, pa ak ni iz toga se ne moe zakljuiti da je proitao osnovno tivo. Izgleda da ti je bilo neugodno, napisao je poto me je video na ulici. Kao da osea bol, ali zbog toga ne treba da sumnja u nas. Seti se samo koliki je bol Jov trpeo, a Bog ga je sve vreme voleo. Opet neproverena pretpostavka da su Bog i Pari jedno, i da e se zajedno pobrinuti za nae sudbine. Jednom drugom prilikom ak se ukazala mogunost da i ja mogu biti Bog. Obojica patimo, Do, obojica smo pogoeni bolom. Pitanje je, koji je od nas dvojice Jov? Kad sam pred kraj jutra izaao iz stana s mrkim kovertom u kojem su se nalazili moji predano dokumentovani izvodi, i s Klarisinim poklonom u depu,

Parija nije bilo. Zastao sam i osvrnuo se, gotovo oekujui da e se pojaviti iza nekog drveta. Ta promena me je uznemirila. Nisam ga video od prethodnog jutra. Poto sam proitao literaturu i znao sve mogunosti, vie bih voleo da mogu da vidim gde je. Na putu prema policijskoj stanici vie puta sam se osvrnuo da proverim da li me prati. Bilo je vreme zatija, a ipak sam vie od sata proveo u ekaonici. Tamo gde se ljudska potreba za redom spaja s ljudskom sklonou ka neredu, tamo gde se civilizacija sudara sa sopstvenim nezadovoljstvom, tu ima trvenja i troenja. Ima ga u lepljivim rupama u linoleumu na pragu ispred svih vrata, u zmijastoj vertikalnoj pukotini na mutnom staklu iza prijemnog altera, i u vrelom, istroenom vazduhu zbog kojeg svi posetioci skidaju kapute, a policajci sede samo u kouljama. Bilo je toga i u mlitavim telima dvoje maliana u vatiranim jaknama, koji su zurili u svoja stopala, isuvie besni jedno na drugo da bi razgovarali, kao i u izdubljenom natpisu na rukohvatu moje stolice: blagi prkos ili ljuta muka - jebi ga, jebi ga, jebi ga. Isto sam video i u fluorescentnom bledilu velikog okruglog lica inspektora Linlija kada me je, najzad, umorno odveo u sobu za razgovore. Kao da je retko izlazio napolje. Nije ni bilo potrebe, kad se sva muka ovde sticala. Prijatelj, novinar koji je tri godine proveo na kriminalnoj rubrici, rekao mi je da u policiju bar malo zainteresovati za svoj sluaj jedino ako podnesem zvaninu pritubu na njihov dotadanji postupak. Na taj nain u uspeti da se provuem pored ene s naoarima koja je straarila na prijemnom alteru. Pritubu uvek treba razmotriti, to znai da u moi da objasnim svoj problem nekome ko je malo vii na hijerarhijskoj lestvici te stanice. Isti me je prijatelj upozorio da ne oekujem previe. Moj sagovomik e pre svega misliti na svoju penziju i miran ivot koji prieljkuje. On ima nalog da umanji pritubu dok je razmatra. Linli mi je rukom pokazao da sednem u jednu od metalnih stolica. Izmeu nas je bio sto od ultrapasa prekriven krugovima od kafe. Cela povrina

moje hladne stolice bila je masna pod rukom. Pepeljara je bila odseeno dno plastine koka-kola boce. Pored nje je u kaiici uala kesa od aja. Prljavtina i smrad su me lakonski pitali: kome e da podnese izvetaj? Predao sam pritubu ranije, Linli mi je posle izvesnog vremena telefonirao i ispriao sam mu celu priu. U tom asu sam se pitao da li je pomalo pametan ili mnogo glup. Govorio je onim pridavljenim glasom koji komiari ponekad koriste da najave zvaninike. Linlijev glas je osim toga sadrao i odreeni stepen blesavosti. S druge strane, nije mnogo rekao. Pa ak i sada, dok je otvarao fasciklu, nije rekao ni dobro jutro ni kako ste, ak ni hmm. uo se samo elektronski zviduk daha kroz nosne malje. Razmiljao sam da u takvoj tiini osumnjieni i svedoci kau i vie nego to su hteli. Zato sam utao i posmatrao ga kako prelistava stranice na kojima je zapisao beleke svojim iskoenim iljatim rukopisom. Linli je podigao pogled, ali ne prema mom licu. Zurio je u moje grudi. Njegove sitne sive oi okrznule su moje tek kada je udahnuo da progovori. Znai, ovaj tip vas maltretira i preti vam. Podneli ste prijavu, ali nita nije uinjeno.
Tako je, rekao sam. kako maltretira...? Kao to sam ve rekao, govorio sam pokuavajui da naopake

proitam ta je zapisao. Zar me uopte nije sluao? alje tri do etiri pisma nedeljno. Bezobrazluke? Ne.
Nedoline predloge?

Ne.
Uvrede? , ne, u stvari. Onda neto seksualno.

Ne bih rekao da ima veze sa seksom. To je opsednutost. Potpuno je

usredsreen na mene. Samo na to misli.

Da li telefonira? Vie, ne. Samo alje pisma. Zaljubljen je u vas.

Odgovorio sam: Oboleo je od takozvanog De Kleramboovog sindroma. To je stanje privienja. Misli da sam ja kriv za to, ubeen je da mu aljem tajne signale...
Vi ste psihijatar, gospodine Rouz? Ne. Ali ste homoseksualac? Ne. Kako ste se sreli? Ve sam rekao. Tokom nezgode s balonom.

Potegao je jednu stranicu svojih beleaka. tome nita nije zapisano. Ukratko sam mu sve izneo, dok je on svoju teku, simetrinu glavu oslanjao na ruke, i dalje ne pokazujui elju da bilo ta zapie. Kada sam zavrio, pitao je: kako je poelo?
Javio se kasno te noi. Rekao je da vas voli i vi ste prekinuli vezu. Mora da vas je to

poremetilo.
Uznemirilo. I onda ste o tome razgovarali sa svojom enom. Sledeeg jutra. Zato tek tada? Bili smo umorni i potreseni nesreom. Kako ona reaguje na sve ovo? Poremetilo ju je. Veoma smo napeti.

Linli je skrenuo pogled i napuio usne. Zar se nikad zbog toga nije

naljutila? Zar se vi nikad niste naljutili na nju?

Na odnos je zbog toga pod velikim pritiskom. Ranije smo bili veoma

sreni.
Gospodine Rouz, jeste li bolovali od neke psihijatrijske bolesti? Nikad. Stres na poslu, ili tako neto? Ni slino. Novinarstvo je naporan posao, zar ne?

Klimnuo sam. Poeo je da mi se gadi Linli i njegovo udno, sferino lice. Posle male stanke, rekao sam: S razlogom verujem da e se taj momak prozliti. Doao sam da traim pomo od policije. S pravom, odgovorio je Linli. I ja bih isto uinio. Izgleda da e pootriti zakon o ovakvim sluajevima. Znai, stoji ispred kue i gnjavi vas kad izaete.
Tako je bilo. Ovih dana samo stoji. Ako mu se obratim, on ode. Znai, u stvari... Prekinuo je, pogledao, odnosno, pravio se da gleda u

svoje beleke. Mrmljao je neto za sebe. je ve uznemiravanje, hm... Onda se veselo okrenuo ka meni: sada, neto o pretnjama.
Prepisao sam neke pasuse. Nije ba oigledno. Treba paljivo da itate.

Deurni inspektor Linli se zavalio i poeo da ita, i dok mu je pogled bio sputen, pomno sam posmatrao njegovo lice. Nije samo bledilo bilo tako odurno, ve naduvena, neljudska geometrija oblosti. Gotovo savren krug s centrom na njegovom prastom nosu, a u krugu njegova ela i krivina njegovog debelog podbratka. Taj krug bio je upisan na povrini tek malo iskrivljene kugle. elo mu je bilo izboeno, obrazi su se kotrljali odmah ispod njegovih sivih oiju i krivina se nastavljala na plavkastoj, ravnoj povrini izmeu nosa i gornje usne. Spustio je moje listove na sto, sklopio ruk iza glave i nekoliko sekundi gledao u tavanicu, a zatim s trunkom saaljenja pogledao u mene. U poreenju

s ostalim progoniteljima, gospodine Rouz, ovaj je pravo nevinace. ta hoete od nas? Da ga uhapsimo? Odgovorio sam: Treba da shvatite snagu te opsene i koliinu osujeenosti koja se gomila. Mora da zna da mu nije sve dozvoljeno.
U ovome nema niega to se po Odeljku pet Zakona o javnom redu

moe svrstati kao pretnja, zloupotreba ili uvreda. Linli je govorio sve bre. Hteo je da me se otarasi. Niega to predvia Zakon o uvredi linosti iz 1861. godine. Ne bismo imali razloga ni da ga opomenemo. On voli svog Boga, voli vas, i stvarno mi je ao, ali nije prekrio zakon. Podigao je izvode, pa ih opet ispustio. Hajde, recite mi, u emu je pretnja?
Ako paljivo proitate i logino razmislite, videete da poruuje da

moe da nae nekoga, da unajmi nekoga, da me premlati.

Nije dovoljno. Treba da vidite ta inae dobijamo. Jo vam nije otetio

kola, pretio noem, jo vam nije prosuo ubre pred kuni prag. ak vas nije napao pogrdnim reima. Da li je vama, ili vaoj supruzi, palo na pamet da ga pozovete na aj i da popriate s njim? Kroz glavu mi je prolazilo da je dobro to ne gubim ivce. Sluajte, on je klasian sluaj. De Klerambo, erotomanija, unjanje, prikradanje, svejedno kako to zovemo. Podrobno sam prouio literaturu iz koje se vidi da osoba postaje zaista opasna kada shvati da nee dobiti ono to eli. Bar biste mogli da poaljete par svojih ljudi do njegove kue da vidi da ga imate na spisku. Linli je ustao, a ja sam uporno i dalje sedeo. Uhvatio je kvaku. Kao da mi se podsmevao svojom namernom strpljivou. U drutvu kakvo je nae, ili kakvo bismo voleli da je nae, da ne pominjemo ogranieno ljudstvo, nema govora da aljemo policajce u kuu graanina A samo zato to je graanin B proitao par knjiga i zakljuio da e doi do nasilja. Osim toga, moji ljudi ne mogu da budu na dva mesta odjednom - da njega vrebaju, a vas da uvaju. Hteo sam da odgovorim, ali je Linli otvorio vrata i izaao. Nastavio je iz hodnika: Ali, rei u vam ta nameravam da uradim. Poslau naeg pozornika

do vae kue idue sedmice. Ima deset godina iskustva s problemima koje imaju graani. Siguran sam da e vam dati koristan savet. Onda je otiao, a iz ekaonice sam uo kako se glasno obraa, verovatno momcima u vatiranim jaknama. Pritubu? Vas dvojica? Ma nemoj! Sluajte me paljivo. Sad lepo da odjebete, a ja u moda da izgubim taj dosije. Kasnio sam na ruak i brzim korakom sam krenuo uz ulicu, to dalje od stanice. Povremeno sam se osvrtao, da zaustavim taksi. Trebalo je da budem besan, moda uplaen, meutim, sve mi je postalo jasno kad me je Linli onako otkaio. Dvaput sam pokuao da skrenem panju policiji, vie ne treba da se trudim. Misli su mi se vratile na Klarisu i nau nesreu, verovatno zbog teine poklona u depu. Nisam mogao ozbiljno da prihvatim njenu reenost da je s nama sve svreno. Uvek sam mislio da je naa ljubav trajna. urei Harou Roudom, podstaknut onim to mi je inspektor Linli rekao, setio sam se njenog prethodnog roendana, koji smo proslavili ne slutei nikakvu zbrku u naem ivotu. Rekao je na dva mesta odjednom, i setio sam se prvih sati tog jutra. Ostavio sam je da spava i siao da pripremim aj. Verovatno sam pokupio potu s poda u ulazu, izdvojio roendanske estitke i stavio ih na posluavnik. Dok sam ekao da voda provri, pregledao sam tekst za radio koji je trebalo da snimim tog popodneva. Dobro se seam, jer sam taj materijal iskoristio za prvo poglavlje jedne knjige. Da li postoji genetska osnova religioznih uverenja, ili nam samo prija da o tome razmiljamo? Ako vera ne daje svakome istu prednost, onda je broj moguih reenja neiscrpan i nita se ne moe dokazati. Pretpostavimo da religija obezbeuje odgovarajui poloaj, posebno svojim svetenicima u tome ima mnogo drutvene prednosti. ta ako daje snagu u nevolji, utehu, ako daje priliku verniku da preivi nesreu koja e unititi nevernika. Moda vernicima obezbeuje strastveno uverenje, sirovu snagu jednoumlja. Moda deluje i na grupe i na pojedince, zajednicu spaja, pojedincu daje

identitet, i oseaj da su on i njegovi saborci u pravu, ak i onda - ili ba onda kada nisu u pravu. Uz boju pomo. Osokoljeni pomahnitalim zajednitvom, naoruani stranom izvesnou, bacamo se na susedno pleme, utuemo ga i silujemo do besvesti i odemo gorljivi od pravednosti i opijeni pobedom koju su nam nai bogovi obeali. Ponovljen pedeset hiljada puta tokom vie milenijima, sloeni zbir gena koji nadziru neosnovana uverenja mogao bi da bude dobro rasporeen. Uplivavao sam i isplivavao iz ovakvih razmiljanja. Voda je provrila i prelio sam aj. Prethodne noi je Klarisa uplela kosu u jednu pletenicu koju je potom vezala crnom somotskom trakom. Kada sam uao sa ajem, roendanskim estitkama i jutarnjim novinama, sedela je u krevetu i protresala raspletenu kosu. Lepo je biti u krevetu sa svojom voljenom, a vratiti joj se dok je jo topla od noi, veoma je slatko. estitao sam joj uz aj, proitali smo prispele estitke, zagrlili se i poeli s roendanskim milovanjem. Klarisa je etrdeset kilograma laka od mene i ponekad voli da na poetku bude na meni. Oko sebe je sakupila arave kao nevestinski veo i pospano me uzjahala. Tog jutra je u toku bila naa igra. Leao sam na leima i pravio se da itam novine. Dok me je uvlaila, uzdisala je, vrpoljila se i drhtala. Ja sam se uporno pravio da je ne primeujem, okretao stranice i mrtio se nad tekstom. To joj je prualo sitno mazohistiko zadovoljstvo da je zanemarena, da nije primeena, da nije tu. Ponitavanje! Onda ju je obuzelo nadmono zadovoljstvo da mi poremeti panju, da me iz pomame javnog sveta uvue duboko u svet koji je bio samo njen. Sada je trebalo da ja budem zbrisan, a sa mnom i sve to nije bilo ona sama. Meutim, ovom prilikom nije uspela do kraja, jer sam nakratko postigao ono to Linli kae da njegovi policajci ne mogu, bio sam uz Klarisu, ali sam u stvari itao o kraljici. Bila je u poseti gradu pod imenom Jelounajf u dalekim severoistonim teritorijama Kanade u oblasti koja je velika kao Evropa, a ima samo pedeset sedam hiljada stanovnika koji su, ispada, veinom pijanice i propalice. Dok se Klarisa uvijala na meni, panju mi je privukao deo o uasnoj

klimi u toj oblasti, i ove dve reenice: Nedavno se snena meava sruila na fudbalsku utakmicu severno od Jelounajfa. Oba tima su se smrzla jer nisu mogli da pronau put i da se spasu. Sluaj ovo, rekao sam Klarisi. Onda me je pogledala i stigao sam samo dotle. Bio sam njen. in itanja i razumevanja ukljuuje vie odvojenih funkcija mozga koje se preklapaju, a oblast koja nadzire seksualne funkcije deluje na niem nivou, evolutivno je starija i prisutna kod bezbroj organizama - ali ipak osetljiva na vie funkcije - pamenje, oseanje i matanje. To jutro na dan Klarisinog roendana tako dobro pamtim estitke i pocepane koverte razbacane po krevetu, sunani zrak koji se na silu probija kroz otvor izmeu zavesa - zbog toga to me je jedna od naih razigranih epizoda prvi put u ivotu dovela do punog i potpunog doivljaja postojanja na dva mesta istovremeno. Bio sam uzbuen Klarisom, napetih ula i svesti, a opet sam bio obuzet tragedijom iz one novinske crtice: usred utakmice divlji vetrovi raspre dva tima i svi igrai umiru u svojim dresovima na ivici nevidljivog igralita. Sva bia su ranjiva tokom ljubavnog ina, ali je selekcija s vremenom pokazala da se nastavak vrste najbezbednije ostvaruje nepodeljenom panjom. Bolje je da neki par povremeno strada kao plen, nego da se silan poriv za nastavljanjem vrste razredi i najmanjom esticom. Pa ipak sam nekoliko sekundi u potpunosti i istovremeno uivao u dva ivotna, bitna, zadovoljstva, u itanju i ljubavnom odnosu. Kasnije, u kupatilu, upitao sam Klarisu: Da li ti se ini da sam napredniji od evolucije? Klarisa, strunjak za Kitsa, sedela je gola na plutanoj stoliici i lakirala nokte - priprema za roendansku proslavu. Ne, odgovorila je. Samo stari. U svakom sluaju, i nastavila je imitirajui poznati glas s radija, evolutivna promena nastanka nove vrste moe se spoznati samo unazad. Sada sam joj, u sebi, estitao na poznavanju idioma. Kada se taksi zaustavio, postalo mi je kristalno jasno koliko mi nedostaje na nekadanji ivot i pitao sam se da li emo ikad uspeti da se vratimo takvoj ljubavi, zabavi i

jednostavnoj prisnosti. Klarisa je mislila da sam poludeo, policija da sam budala, ali je samo jedno bilo nesporno: samo ja mogu da nas vratim u preanje stanje.

19. Stigao sam sa dvadeset minuta zakanjenja. Mesto je bilo krcato u vreme ruka - sve je grmelo od razgovora i kad sam uao s ulice imao sam utisak da uleem u buru. Kao da su svi priali o istoj stvari - to e se i dogoditi kroz jedan sat. Profesor je ve sedeo, ali je Klarisa bila na nogama, i jo s vrata sam primetio da je u istom ushienom raspoloenju. Napravila je mali mete oko sebe. Jedan je konobar kleao pored nje, kao da se moli, i pokuavao da uglavi neki podmeta ispod noge od stola, drugi joj je prinosio novu stolicu. Kad me je ugledala doskakutala je kroz galamu, uhvatila me za ruku i povela ka stolu, kao da sam slep. Svu tu hirovitost pripisao sam svearskom raspoloenju, jer smo imali razloga da nazdravimo, i to ne samo njenom roendanu. Profesor Doslin Kejl, Klarisin kum, postavljen je na poasno mesto u projektu ljudskog genoma. Poljubio sam je pre nego to sam seo. Tih dana su nam se jezici retko doticali, ali sada jesu. Doslin se napola pridigao iz stolice i rukovao se sa mnom. U istom asu je na sto stigao ampanjac u kofi s ledom i pridruili smo se optoj buci. Kofa s ledom bila je usred osunanog romba na belom stolnjaku, visoki restoranski prozori diili su se pravougaonicima plavog neba izmeu okolnih zgrada. Od poljupca sam dobio erekciju. U seanju mi se zadrao uspeh, svetlost, avrljanje. U seanju, sva hrana koju su nam prvo doneli bila je crvena: bresaola, debeli jezici peenih paprika preko kozjeg sira, radi, rotkvice u beloj porcelanskoj iniji. Kasnije sam se setio kako smo se svi nagnuli ka sredini i vikali, inilo mi se da se priseam nekog dogaaja ispod vode. Doslin je iz depa izvadio paketi umotan u plavi flispapir. Sto smo prekrili zamiljenom tiinom dok je Klarisa odmotavala poklon. Moda sam tada pogledao nalevo, ka susednom stolu. Kasnije sam saznao da je tu sedeo Kolin Tap sa kerkom i ocem. Moda sam ih ipak kasnije primetio. Ukoliko sam tada primetio i usamljenog gosta koji je sedeo est-sedam metara dalje,

leima okrenut prema nama, u seanju o tome nije bilo ni traga. U flispapiru se nalazila crna kutijica, a u kutijici, na oblaku vate, zlatan bro. Bez rei ga je podigla i pokazala nam ga na dlanu. Dve zlatne trake upletene u dvostruku spiralu. Preko njih, grupe od po tri tanke srebrne preke kao bazni parovi, azbuka od etiri slova kojom su kodirana sva iva bia u promenljivim trojkama. Na spiralnim trakama bili su ugravirani sferini oblici dvadeset aminokiselina, a na svakom je bio ucrtan troslovni kodon. Na punoj svetlosti povrine stola, u Klarisinoj aci nije bio samo obian prikaz. Moglo je to da bude zaista ono to je predstavljeno - lanci aminokiselina spremni za pretapanje u proteinske molekule. Ba tu, na njenom dlanu, mogli su da se podele i proizvedu jo jedan poklon. Kada je Klarisa proaputala Doslinovo ime, restoranski zvukovi su nas opet preplavili.
, Boe, ovo je divno, rekla je i poljubila ga.

Njegove slabovide uto-plave oi su se ovlaile. Rekao je: je Dilijanin bro. Bila bi srena da zna da je sada tvoj. S nestrpljenjem sam ekao da predam svoj poklon, ali smo i dalje bili opinjeni Doslinovim. Klarisa je zakaila bro na svoju sivu svilenu bluzu. Da li bih se sada seao tog razgovora, da ne znam emu je prethodio? Prvo smo se alili da genomski projekat deli ovakav nakit naveliko i besplatno. Onda je Doslin priao o otkriu DNK. Moda sam se tada okrenuo na stolici da zamolim konobara da donese vode i primetio dva mukarca i devojicu. Popili smo ampanjac i pojeli predjelo. Ne seam se ta smo zatim naruili. Doslin nam je priao o Johanu Mieru, vajcarskom hemiaru koji je 1868. godine otkrio DNK. To se smatralo jednom od velikih proputenih ansi u istoriji nauke. Mier je obezbedio stalnu dostavu gnojem zagaenih zavoja iz lokalne bolnice. (S mnogo elija leukocita, dodao je Doslin, da bi Klarisa razumela.) Miera je zanimala hernija elijskog jedra. U jedrima je pronaao fosfor sasvim neverovatnu materiju, koja se nije slagala s tadanjim idejama. Neoekivan pronalazak, ali mu je izvetaj o radu zaustavio profesor koji je

potom dve godine ponavljao i potvrivao rezultate svog studenta. Nisam obratio panju na druge stvari, ne iz dosade, iako sam znao priu o Mieru, ve iz nemira, nestrpljivosti koju je prouzrokovao oseaj slobode posle obavljenog razgovora. Voleo bih da sam mogao da ispriam o svom susretu s inspektorom Linlijem, da malo zainim dogaaj i iscedim zanimljive stvari, ali sam znao da bi me to vratilo pravo u nesuglasice izmeu Klarise i mene. Za susednim stolom, otac je pomagao devojici da izabere ta e da narui, i zbog toga je, kao i ja ovih dana, morao da spusti naoare na vrh nosa da bi mogao da ita. Devojica se neno oslonila na njegovu ruku. U meuvremenu je Doslin priao svoju priu, uivajui u trostrukoj privilegiji godina, ugleda i darodavca. Mier je nastavio. Sakupio je ekipu i krenuo da prouava herniju onoga to je sam nazvao nukleinskom kiselinom. Onda ih je pronaao: supstance koje ine etvoroslovnu azbuku na ijem je jeziku ispisan svekoliki ivot adenin i citosin, guanin i timin. I nikom nita. to je bilo neobino, pogotovo s godinama koje su odmicale. Mendelova istraivanja o zakonima nasleivanja bila su opteprihvaena, hromozomi su identifikovani u elijskom jedru i pretpostavljalo se da oni sadre genetske podatke. Znalo se da se DNK nalazi u hromozomima, a hemijski ju je objasnio Mier, koji je 1892. godine nagovestio u pismu svom ujaku da bi DNK mogla da bude klju ivota, kao to je azbuka klju za jezik i njegove pojmove.
Bilo im je pred oima, rekao je Doslin. Ali nisu bili kadri da vide,

nisu bili spremni da vide. Problem su, naravno, bili hemiari... Nije bilo lako govoriti u tolikoj buci. Saekali smo da popije vodu. Pria je bila za Klarisu, da ulepa poklon. Dok je Doslin odmarao grlo, iza mene se neko pomerio i privukao sam stolicu da bi devojica mogla da proe. Otila je u pravcu toaleta. Sledei put kad sam je primetio, ve je ponovo bila za stolom.
Hemiari, eto. Veoma moni, prilino visokoparni. Devetnaesti vek je

bio dobar za njih. Imali su vlast, ali su bili okoreli. Na primer, Fobus Levin, sa Rokfelerovog instituta. Bio je ubeen da je DNK sasvim nevaan molekul sa

proizvoljnim nizovima etiri slova - ACGT. Ideju je odbacio, a potom je, savreno ljudski, taj svoj negativan stav pretvorio u uverenje, duboko uverenje. Znao je to to je znao, i molekul je bio beznaajan. Nijedan mlai naunik nije imao pristupa. Trebalo je da proe mnogo godina, sve do Grifitovih istraivanja bakterija dvadesetih godina. To je Osvald Ejveri pokupio u Vaingtonu - Levin je, naravno, ve bio mrtav. Osvaldu je trebala itava venost, sve do etrdesetih godina. Onda je Aleksander Tod u Londonu ispitivao veze izmeu eera i fosfata. Pa je dola pedeset druga i trea, Moris Vilkins i Rozalind Frenklin, zatim Krik i Votson. Zna ta je jadna Rozalind rekla kada su joj pokazali model DNK molekula? Rekla je da je to naprosto isuvie lepo da ne bi bilo istinito... Poto je rafalno nabrojao sva ta imena i dotakao se svoje veitc teme, lepote u nauci, Doslin je usporio i u tiini se predao uspomenama. Igrao se salvetom. Imao je osamdeset dve godine. Sve ih je znao kao studente ili kolege. A Dilijan je radila s Krikom posle prvog velikog proboja u oblasti adaptorskih molekula. Dilijan je, kao i Frenklin, umrla od leukemije. Nisam se odmah ukljuio, kasnio sam sekund-dva, ali mi je Klarisa dala odlino polazite. Uvukao sam ruku u dep sakoa i nisam odoleo da ne citiram stih sa ceduljica u bombonjerama: Lepota je istina, istina lepota... Klarisa se nasmeila. Mora da je davno pogodila a e dobiti Kitsa, ali nije mogla ni da sanja ta e joj se nai u rukama, zavijeno u obian mrki papir. Jo pre nego to je do kraja skinula omot, prepoznala je knjigu i zaciala. Devojica za susednim stolom se okrenula na stolici da vidi ta se dogaa, dok je otac nije potapao po ruci. Osmina tabaka u utosivom povezu, s nalepnicom na poleini. Stanje: loe, ute fleke, tragovi vode. Prvo izdanje njegove prve zbirke, Pesme iz 1817.
, kakvi pokloni!, rekla je Klarisa. Ustala je i stavila mi ruke oko vrata.

Mora da je kotalo hiljade funti... Onda je priljubila usne na moje uvo i bilo je kao nekad. Nevaljale jedan, toliko novca da potroi. Zbog toga e celo poslepodne da vodi ljubav sa mnom.

Sigurno nije bukvalno mislila, ali sam prihvatio igru i rekao: Slaem se. Ako e ti prijati. U pitanju je bio ampanjac, naravno, i sasvim obina zahvalnost, ali sam ipak bio zadovoljan. Posle dan-dva bio sam u iskuenju da razradim pojedinosti oko susednog stola, da nateram seanje da otvori i ono to nikad nije zapamtilo, ali sam zaista video kako mukarac, Kolin Tap, stavlja ruku na oevo rame i govori mu, ohrabruje ga, umiruje. Osim toga, bilo mi je teko da razmrsim ta sam kasnije otkrio od onoga to sam u to vreme primetio. Tap je, u stvari, bio dve godine stariji od mene, erka mu je imala etrnaest, a otac sedamdeset tri godine. Uopte se nisam namerno trudio da pogodim koliko im je godina - pre toga mi panja nije poputala, na sto je bio dovoljno zanimljiv, bilo nam je lepo - ali sam verovatno dosta pretpostavio o odnosima meu naim susedima, gotovo nesvesno, iz ugla oka, bez rei, na onom preverbalnom jeziku munjevite misli koji lingvisti zovu mentalnim. Devojicu sam zapamtio, iako i nju samo povrno. Drala se pravo, to tinejderi ponekad rade, u nadi da e sabranou nametnuti utisak iskustva, a u sutini je na ljubak nain otkrivala upravo suprotno. Imala je taman ten, crna kosa bila joj je kratko oiana i koa nie na vratu svetlija - oito je nedavno skratila kosu. Ili sam te pojedinosti zapazio kasnije, u haosu, ili moda posle haosa? Opet primer zbrke koju naknadno razmiljanje moe da unese u pamenje. Otkrio sam da u linu uspomenu na dogaaj unosim sliku oveka koji je jeo sam za stolom, okrenut leima. Nisam ga primetio tada, nego tek na kraju, ali nikako nisam mogao da ga iskljuim iz rekonstrukcije. Za naim stolom, Klarisa je ponovo sela i razgovor je nastavljen o mladiima koje tlae, ugnjetavaju i sputavaju stariji mukarci, njihovi oevi, nastavnici, mentori ili idoli. Poeli smo od Johana Miera i njegovog profesora, Hope-Zajlera, koji je spreio da njegov student objavi otkrie fosfora u elijskom jedru. Zajler je osim toga bio i urednik asopisa kojem je Mier slao svoje radove. Odatle - a kasnije sam imao vremena da unazad odvrtim na

razgovor - od Miera i Hope-Zajlera, stigli smo do Kitsa i Vordsvorta. Klarisa je sada bila izvor podataka, mada je izvan svoje neposredne teme Doslin znao poneto o svemu, pa je iz Gitingsove biografije znao i uvenu priu o mladom Kitsu, koji odlazi u posetu oboavanom pesniku. Ja sam za tu posetu saznao od Klarise. Krajem 1817. godine Kits je odseo u jednoj krmi, Kod lisice i hrtova, u blizini Boks Hila, na Severnim dinama, gde je zavravao svoj spev Endimion. Nedelju dana je tamo proveo, etao dinama omamljen kreativnim naponom. Imao je dvadeset jednu godinu, i napisao je dugaku, ozbiljnu, prelepu poemu o zaljubljenosti. Kada se vratio u London, bio je u uznesenom raspoloenju. Onda je uo vesti i strano se obradovao njegov junak, Vilijam Vordsvort, bio je u gradu. Kits mu je poslao svoje Pesme s posvetom - V. Vordsvortu, uz autorovo iskreno potovanje. (Tu je trebalo da poklonim Klarisi. Nalazila se u biblioteci na Prinstonu i mnoge njene stranice, kako je tvrdila, nisu bile ni raseene.) Kits je odrastao na Vordsvortovoj poeziji. Po njemu je Izlet bio jedna od tri stvari kojima se ovek moe radovati u ovom Dobu. Od Vordsvorta je preuzeo shvatanje poezije kao svetog poziva, najplemenitijeg truda. Onda je ubedio svog prijatelja, slikara Hejdona, da im uprilii sastanak. U posetu velikom geniju poli su zajedno iz Hejdonovog ateljea u Lison Grouvu do ulice Kvin En. Hejdon je zabeleio u svom dnevniku da je Kits izrazio svoje najvee, najistije, najiskrenije zadovoljstvo predstojeim susretom. U to vreme - a imao je tada etrdeset sedam godina - Vordsvort je bio poznato gunalo, ali je prema Kitsu bio prijatan i posle nekoliko minuta beznaajnog razgovora, upitao ga je na emu trenutno radi. Hejdon je uskoio i odgovorio u njegovo ime i zamolio Kitsa da kae stihove himne Panu iz Endimiona. Kits je ustao i etajui ispred velikog oveka recitovao svojim uobiajenim polupevajuim glasom (veoma dirljivo)... U tom asu je Klarisa nadjaala buku u restoranu da bi nam citirala: Umiri se nezamislivo utoite

Usamljenih misli, koje potisnu Mnjenje na samu meu neba I ostave ogoljeni mozak A kada je strastveni mladi zavrio, Vordsvort je, oigledno nespreman da i dalje trpi oboavanje mladog oveka, tiinu razbio svojom neoekivanom, konanom presudom, i suvo rekao: Veoma ljupka paganska stvarica, to je prema Hejdonu bio bezoseajan i neprilian postupak velikog Genija prema Oboavaocu kakav je bio Kits i Kitsa je to duboko pogodilo i nikad mu nije oprostio.
Da li da poverujemo u tu priu?, rekao je Doslin. Kod Gitingsa sam

proitao da ne treba verovati."

I ne verujemo. Klarisa je poela da nabraja razloge.

Da sam ustao dok je to radila i da sam se okrenuo ka ulazu, video bih preko gomile rastorokanih glava kako ulaze dve muke prilike i obraaju se efu sale. Jedan je bio visok, ali mislim da to nisam primetio. Saznao sam kasnije, ali mi seanje vraa varljivu sliku kao da sam tada ipak ustao: pretrpana prostorija, taj visoki ovek, ef sale koji klima i neodreeno pokazuje u naem pravcu. I ta sam onda, u svojoj uobrazilji, mogao da uinim da ubedim Klarisu i Doslina, i strance za susednim stolom da ostave jelo i potre za mnom na sprat da bi kroz povezane hodnike i vrata izali na ulicu? Tokom desetina besanih noi vraao sam se da ih nagovorim da pou. Sluajte, kaem naim susedima, ne poznajete me, ali ja znam ta e se dogoditi. Moemo da izaberemo drugaiji ishod. Ostavite noeve i viljuke i poite za mnom, brzo! Ne, stvarno, verujte mi. Samo imajte poverenja u mene. Hajdemo! Ali me oni ne vide i ne uju. Nastavljaju s jelom i priom. Kao to sam nastavio i ja. Rekao sam: Ali ta pria se i dalje prepriava. uvena ljaga!
Tako je, spremno je odgovorio Doslin. Nije tana, ali nam je

potrebna. Kao mit. Pogledali smo u Klarisu. Kao i obino, utala je o onome

to zaista dobro poznaje. Pre mnogo godina, na jednoj zabavi, spustio sam se na pijana kolena da je zamolim da napamet odrecituje La Belle Dame Sans Merci. Ali danas smo slavili i nastojali da zaboravimo, i najbolje je bilo da nastavimo s razgovorom.
Nije tana, ali saoptava istinu. Vordsvort je bio toliko drzak prema

drugim piscima da je bio gotovo nepodnoljiv. Gitings lepo kae da je posle etrdeset pete zaao u godine koje mukarci teko podnose. Kada je napunio pedeset, smirio se, razveselio, i svi oko njega su lake disali. Meutim, tada je Kits ve bio mrtav. Uvek ima neeg ljupkog u prii o mladom geniju koga ne priznaje monik. Kao onaj ovek koji je odbio da za kuu Deka snima Bitlse. Ali, znamo da e se Bog u liku istorije osvetiti... Ona dvojica su do tada verovatno ve ila izmeu stolova prema nama. Iskopao sam tih poslednjih trideset sekundi i dve stvari zasigurno znam. Jedna je da nam je konobar doneo sorbe. Druga, da sam poeo da sanjarim. To mi se esto dogaa. Gotovo po definiciji, sanjarije ne ostavljaju traga, samo izbace poimanje do same granice neba i ostave ogoljen mozak. Ali, toliko puta sam se vraao i setio sam se kako je poelo: Klarisa je rekla - tada je Kits ve bio mrtav. Ponele su me te rei, taj memento mori. Na trenutak sam nestao. Video sam ih zajedno: Vordsvorta, Hejdona, Kitsa, u jednoj prostoriji u Monktonovoj kui, u ulici Kvin En, i zamislio sam sadrinu njihovih oseaja i misli, i sve ostalo, dodir odee, kripu stolica i drvenog poda, odjek glasa u njihovim grudima, neznatnu toplinu ugleda, poloaj nonih prstiju u cipelama, i stvari u njihovim depovima, razliita poimanja nedavne prolosti i ta e potom da uine, sve vei klimavi okvir koji nose o tome gde se nalaze u istoriji sopstvenog ivota - sve to tako jasno, oigledno, kao rasklepetani, zatutnjali restoran, i sve je nestalo, ba kao Logan kada je sedeo na travi. Za dve sekunde se doivi ono to posle ceo minut opisujemo. Vratio sam se i svoju odsutnost nadoknadio Klarisi i Doslinu sopstvenom priom o

naduvenom geniju. Bivi izdava, oenjen mojom prijateljicom, fiziarkom, ispriao mi je pedesetih godina kako je odbio roman s naslovom - Stranci iznutra. (Tada su posetioci verovatno bili samo tri metra od nas, tano iza naeg stola. Mislim da nas nisu ni primetili.) I tako je moj prijatelj tek posle trideset godina otkrio svoju greku kada je u njegovoj bivoj kui otkriven jedan stari dosije. Nije zapamtio ime na rukopisu - svakog meseca je itao desetine predloga - a nije proitao ni knjigu kada je konano tampana. Bar ne odmah. Autor, Vilijam Golding, promenio je naslov u Gospodar muva i izbacio je dugako, dosadno prvo poglavlje, koje se nije dopalo mom prijatelju. Mislim da sam se upravo spremao da izvuem svoj zvuan zakljuak - da nas vreme titi od najgorih greaka - ali Klarisa i Doslin nisu sluali. I sam sam bio svestan pokreta s jedne strane. Okrenuo sam se u pravcu u kojem su gledali. Dvojica mukaraca koji su se zaustavili pored susednog stola kao da su na licu imali oiljke od opekotina. Koa im je imala beivotno ruiastu boju proteze, boju lutkinog lica ili medicinskog gipsa, kakvu nema nijedna ljudska koa. Poput robota, nisu imali nikakav izraz na licu. Kasnije smo uli za maske od lateksa, ali u tom trenutku su ta dvojica bila stravian prizor, ak i pre nego to su ita uinili. Privremeno nas je umirio konobar koji nam je doneo desert u posudama od rostfraja. Oba oveka nosila su crne kapute i zato su liili na svetenike. Njihova mirnoa bila je sveana. Sorbe je imao ukus lajma, i belo je imalo samo nijansu zelenog. U ruci sam ve drao kaiicu, ali je jo nisam upotrebio. Na sto je besramno zurio. Uljezi su samo stajali i gledali u nae susede, koji su uzvratili pogled, zbunjeni, u oekivanju. Devojica je gledala as u oca as u pridolice. Stariji ovek je spustio viljuku i kao da je hteo da progovori, ali nita nije rekao. Velikom brzinom odmotavalo mi se vie mogunosti: studentska igra, prodavci; ovek za stolom, Kolin Tap, ili je lekar ili advokat i to su mu pacijenti ili klijenti; nov nain da se lino urui telegramski poljubac; ludi roaci, doli da ga osramote. Huk razgovora za rukom, koji je bio utihnuo u naoj neposrednoj

blizini, ponovo se pojaao. Kada je onaj vii izvukao crni tap iz kaputa, nalik na arobni tapi, stvarno sam mislio da je telegramski poljubac u pitanju. Ali, koje bio onaj drugi, koji se okrenuo da odmeri prostoriju? Nas je preskoio, bili smo isuvie blizu. Njegove oi, sitne kao prasee, u vetakoj koi, nikad se nisu srele s mojim. Visoki mukarac, spreman da baci ini, uperio je tapi u Kolina Tapa. I Tap je odjednom bio itavu sekundu ispred nas. Na licu mu se videlo neto to nismo shvatali u toj aroliji. Zbunjenost, sleena u uasu, nije mogla da pronae pravu re za nas jer nije bilo vremena. Prigueni metak je udario u belu koulju u visini ramena, odigao ga od stolice i bacio ga o zid. Zbog velike brzine krv se rasprila, krvava maglina preko naeg stolnjaka, deserta, aka, preko naih oiju. Moj prvi poriv bio je jednostavan i svodio se na samozatitu: nisam verovao u ono to vidim. Kliei su ukorenjeni u istini: nisam verovao svojim oima. Tap se sruio napred, na sto. Njegov otac se nije pomerio, nijedan mii na licu nije mu se pomerio. Devojica je uradila jedino to je mogla onesvestila se, svest joj se zatvorila pred tom strahotom. Kliznula je u stranu, prema Doslinu, koji je ispruio ruku - instinkt starog sportiste - i mada nije mogao da zaustavi pad, bar ju je uhvatio za nadlakticu tako da nije udarila glavu. Dok je padala, ovek je podigao pitolj i uperio ga u Tapovo teme, i sigurno bi ga ubio. Ali u tom trenutku je skoio jedan ovek koji je ruao sam. Reei kao pas, stigao je do stola i zamahom ispruene ruke odgurnuo cev tako da se drugi metak zabio visoko u zid. Iako mu je kosa bila podiana, kako nisam prepoznao Parija? Niko za naim stolom nije mogao da se pomeri niti da progovori. Dvojica mukaraca su se brzo udaljila prema ulazu. Visoki je u prolazu sklonio pitolj pod kaput. Nisam video da je i Pari otiao, a mora da je otiao u drugom pravcu i izaao na poarni izlaz. Samo su dva stola videla taj dogaaj. Moda je neko vrisnuo, a onda je tokom vie trenutaka sve bilo nepokretno. Malo dalje, niko

nije nita uo. Razgovor, kuckanje escajga o tanjire, sve je to i dalje glupavo trajalo. Pogledao sam Klarisu. Lice joj je bilo crveno s jedne strane. Hteo sam neto da joj kaem, a onda sam shvatio, do kraja sam razumeo, bez ikakvog napora, u istom nervnom blesku one preverbalne misli koja trenutno shvata i veze i ustrojstvo, koja poznaje povezanost stvari mnogo bolje nego same stvari. Nezamislivo utoite. Naa dva stola - sastav, broj gostiju, zastupljenost polova, starost u odnosu na ostale. Kako je Pari mogao znati? Bila je to greka. Nita lino. Ugovorena akcija, i neko je zabrljao. Trebalo je da ja budem meta. Ali nita nisam oseao, ni traak osvetoljubivosti. Bilo je to u doba pre pronalaska oseanja, pre podele misli, pre panike i krivice, i svih moguih izbora. Sedeli smo tako, nepokretni, bespomoni u svom oku, a oko nas se polako stiavala buka dok se u koncentrinim krugovima od nae tiine irila svest o dogaaju. Dva konobara su pourila u naem pravcu, zapanjenih i praznih lica, i znao sam da naa pria moe da se nastavi tek kada stignu do nas.

20. Drugi put toga poslepodneva i drugi put u ivotu, sedeo sam u policijskoj stanici - ovoga puta u ulici Bou - i ekao da me pozovu na razgovor. Statistiari to zovu sluajnim uzorkom, zgodan nain da se umanji znaaj. U istoj prostoriji je osim Klarise i Doslina bilo jo sedam svedoka - etiri gosta iz restorana koji su sedeli za oblinjim stolovima, dva konobara i ef sale. Oekivalo se da e sledeeg dana i gospodin Tap biti u stanju da d izjavu iz bolnikog kreveta. Devojica i stariji ovek i dalje su bili u oku i nisu mogli da govore. Prolo je sat ili dva, a ve smo bili na naslovnim stranama veernjih novina. Jedan od konobara je izaao da ih kupi, pa smo se okupili oko njega. Bili smo udno ushieni priom o onome to smo doiveli pretopljenom u uobiajene fraze - nasilje u restoranu, nona mora u vreme ruka i krvoprolie. ef sale je pokazao reenicu u kojoj sam ja bio opisan kao poznati nauni publicista a Doslin kao ugledni naunik, dok je Klarisa bila naprosto lepojka. ef sale je s profesionalnim potovanjem naklonio glavu u naem pravcu. Iz novina samo saznali da je Kolin Tap zamenik ministra u Odeljenju za trgovinu i industriju. Inae je bio poslovan ovek, tek nedavno unapreen u lana Parlamenta, navodno sa brojnim vezama i isto tako brojnim neprijateljima na Srednjem Istoku. Nagaalo se da je jedan neustraivi gost spasao Tapov ivot i potom tajanstveno nestao. Na unutranjim stranicama bilo je komentara o Londonu kao igraonici za fanatike, o lako dostupnom oruju, a povrh toga i tekst o tome kako polako nestaje nevini, nenasilni ivot kakav je nekada bio. Prilozi su bili tako poznati i tako jezivo unapred pripravljeni. Kao da je tema davno razraena, a dogaaj koji smo videli naprosto odigran da podvue napisano. Dvojica policijskih detektiva trebalo je da uzmu izjave svedoka, ali su se dugo pripremali. Posle uzbuenog itanja novina, vratili smo se na svoja mesta i

zavladala je duboka tiina. Ljudi su esto zevali, a zatim se umorno osmehivali da potvrde kako je zevanje zarazno. Najzad su policajci bili spremni i Klarisa i Doslin su uli prvi. Ona je izala posle dvadeset minuta i sela pored mene da saeka svog kuma. Izvadila je Kitsa iz omota i otvorila ga da pomirie stranice. Onda me je uhvatila za ruku, stisnula je i stavila mi usne na uvo. Predivan poklon. A potom: Sluaj Do, reci im samo ono to si video, dogovoreno? Nemoj nita da dodaje. Znao sam po neemu to je ranije rekla da nije prepoznala Parija. Nisam hteo da se prepirem. Samo sam klimnuo i rekao: Hoe li ti da odveze Doslina?
Da. ekam te kod kue.

Doslin je izaao, rukovali smo se i njih dvoje su otili. Ostao sam da ekam i spremim ono to sam hteo da kaem. ef sale je izaao, jedan od gostiju je uao, potom jedan od konobara. Bio sam pretposlednji i u sobu za razgovore uveo me je veoma utiv mladi koji mi se predstavio kao policijski detektiv Volas. Pre nego to sam seo, izgovorio sam pripremljeni tekst. Bolje odmah da vam kaem ta se dogodilo. Metak koji je pogodio gospodina Tapa bio je namenjen meni. ovek koji je sam ruao i koji se kasnije umeao, ve due vremena me progoni. Zove se Pari. U stvari, danas sam se ve alio policiji. Voleo bih da stupite u vezu s inspektorom Linlijem iz stanice u ulici Harou. ak sam mu rekao da mislim da bi Pari mogao da unajmi nekoga da me premlati. Dok sam to govorio, Volas me je paljivo posmatrao, mada mi se uinilo da nije iznenaen. Kada sam zavrio, pokazao je na stolicu. U redu. Idemo od poetka. Onda je zapisao moje ime, adresu, i priu od trenutka kada sam prispeo u restoran. Procedura je bila oekivano pedantna, a Volas ju je povremeno usmeravao ka nebitnim stvarima: hteo je da zna o emu smo priali za stolom i ak mi je traio da opiem raspoloenje svojih sagovornika; raspitivao se i o hrani, hteo je da uje moje miljenje o usluzi. Dvaput me je

pitao da li sam uo Parija i ljude u kaputima kako viu. Kada smo zavrili, proitao mi je moju izjavu, naglaavajui svaku reenicu kao da je sastavni deo nekog spiska. Bila je to proza koje sam odmah hteo da se odreknem. Kada je stigao do: Za stolom nedaleko od stola za kojim smo mi ruali, sedeo je neki ovek i jeo sam, a ja sam ga prepoznao..., prekinuo sam ga. Izvinite. Nisam tako rekao. Niste ga primetili?
Video sam ga, ali nisam odmah shvatio ko je u pitanju.

Volas se namrtio. Ali videli ste ga vie puta, kako stoji ispred vae kue i slino.
Oiao se i bio mi je okrenut leima.

Volas je uneo ispravku i proitao do kraja. Dok sam se potpisivao, rekao je: Molim vas ostanite u stanici, gospodine Rouz, voleo bih da malo kasnije opet porazgovaramo.
Odgovara mi da saekam ovde, rekao sam. Napolju je ovek koji hoe

da me ubije. Volas je klimnuo i nasmeio se, odnosno razvukao usne a da ih nije rastavio. Svi svedoci iz restorana ve su otili i sada sam delio ekaonicu s besnim amerikim turistima iji je prtljag, koliko sam nauo, ukraden dok je tovaren u autobus ispred hotela. Sa strane je sedela jedna mlada ena, u neverici, bez rei, odmahivala glavom i bezuspeno pokuavala da zadri suze. Dok sam sedeo sa Klarisom, odluio sam da ne vrim pritisak na policiju. Sami dogaaji e obaviti taj posao. Moja prethodna alba bila je zavedena, scena u restoranu bila je nepobitna potvrda. Parija treba optuiti za pokuaj ubistva, a do tada meni treba obezbediti zatitu. Budui da sam jedino ja ostao iz restorana, budui da je uzbuenje polako opadalo, osetio sam koliko sam usamljen i ranjiv. Pari je bio svuda oko mene. Pobrinuo sam se da sednem okrenut prema vratima, daleko od prozora. Svaki put kada bi neko uao, zaboleo bi me stomak. U paranoji sam ga video kako stoji preko puta stanice, izmeu

ljudi u kaputima. Otiao sam do ulaza u stanicu i pogledao. Nisam bio ni iznenaen niti rastereen podatkom da ga nema. Taksiji i limuzine sa oferima dovozili su gledaoce na veernju opersku predstavu. Bilo je gotovo sedam i petnaest. Vreme se preklopilo. Sreni ljudi koji su prolazili pored mene na putu kui ili ka barovima i kafeima uivali su slobodu koju nisu oseali i koju ja nisam imao: bili su neoptereeni, njih niko nije hteo da ubije. Prijateljica kojoj je grekom reeno da boluje od neizleive bolesti jednom mi je priala o usamljenosti koju je osetila kada je izala iz ordinacije. Saaljenje prijatelja naprosto ju je obeleilo kao nekog ko ima drugaiju sudbinu. Umirali su ljudi koje je poznavala, pa je znala da e se ivot nastaviti i bez nje. Vode e se zatvoriti nad njenom glavom, prijatelji e biti tuni, ali e se oporaviti, malo pametniji, a nezabeleeni radni dani, zabave i veere kotrljae se i dalje. Tako sam se i ja oseao kada sam se okrenuo da se vratim u policijsku stanicu. Nije bilo u pitanju samosaaljenje, mada je bilo i toga, vie je liilo na uzmicanje u sopstveno jezgro, tako duboko uzmicanje da je sve ostalo razdraeni turisti, povreena devojka - izgledalo kao da se nalazi iza debele staklene pregrade. Kad sam se vratio u ekaonicu, misli si mi nasumice plivale po sopstvenom malom akvarijumu; niko nema ono to ja imam; kad bih samo mogao da zamenim ovaj plan za kartu u operi, ili za izgubljeni kofer, ili za ono stoje uznemirilo devojku. Gotovo sam se sudario s Volasom, koji me je traio. Vie nije bio onako utiv i izgledao je ivlje. Ovuda, rekao je i poveo me niz hodnik do sobe za razgovore. Seo sam i bilo mi je drago to se na njegovom stolu nalaze faksirane stranice beleki inspektora Linlija. Volas me je posmatrao s novim interesovanjem. Vie se nije radilo o rutinskom zapisu izjave svedoka. Eto, malo sam popriao s inspektorom Linlijem.
Dobro. Sad znate o emu se radi.

Nasmeio se. Sav se naepurio. Tako nam se ini. Nee vam se dopasti,

gospodine Rouz, ali treba opet da mi date izjavu.

Izjavu? Zato? Ponimo od poetka. Vi ste poslednji stigli za sto. Ispriajte mi ta ste

radili ujutro, recimo od devet sati. Moda sam se sporo razvijao, ali sam posle etrdesete shvatio da ne treba da se povinuje zahtevu samo zato to je razuman, ili razumno sroen. Godine te oslobaaju obaveze. Nee izneveriti samog sebe ako odbije. Prekrstio sam ruke i namestio osmeh. Odbio sam na prijatan nain. ao mi je. Nita ne mogu da dodam. Prvo hou da znam ta ete da preduzmete.
Gospoica Melon je otila na posao oko pola devet? Devet? Jeste li poslali kola u Frognal Lejn? Drimo se ovoga. ta ste onda radili? Telefonirali? Pisali lanak...?

Teko sam se obuzdao da ne povisim glas. Mislim da ne razumete. On je opasan. Volas je preturao po papirima ispred sebe, po Linlijevim i svojim belekama, i mrmljao. Tu je negde jedna beleka.
Nee se zaustaviti samo na jednom pokuaju. Voleo bih da neto uradite,

a ne da beleite izjavu koju ste ve uli.

Evo je, rekao je Volas veselo i izvukao prepolovljen komad papira.

Kontrolisao sam glas. Ako mi kaete da je ista sluajnost da je ovek koga sam prijavio u podne sedeo samo koji metar od...
Kits i Vordsvort?, upitao je Volas.

Na trenutak sam se zbunio. Na njegovim usnama su ta imena zvuala kao imena osumnjienih, razbojnika, pijanaca iz lokalnog paba.
njima ste priali za rukom.

Da...
Jedan je ponizio onog drugog, je 1 tako? Ko koga? Vordsvort je ponizio Kitsa bar tako se pria. , u stvari to nije istina?

Nisam mogao da se uzdrim. Skrenuo me je s teme. , izvor koji imamo nije pouzdan. Video sam da se na Volasovom papiru nalazi spisak pod brojevima.
Dosta neobino. ta hoete da kaete? Znate ve, obrazovani ljudi kao to ste vi, pisci i tako. Zar takvi ne vode

dnevnike i zapisuju. Mislio sam da e bar oni biti u stanju da isprave podatak. Nita nisam rekao. Vodio me je u nekom pravcu. Bolje da me odvede gde je naumio bez otpora. Volas je pogledao spisak. Sluajte ovo, rekao je. Vrlo zanimljivo. Pod brojem jedan: gospodin Tap je sa svojim gostima stigao pola sata posle vas... Hteo sam da poreknem, ali je podigao prst da me zaustavi. je od vaeg profesora Kejla. Pod brojem dva, takoe od profesora: gospodin Tap je iao u toalet, a ne njegova erka. Pod brojem tri: profesor Kejl kae da niko nije bio sam za stolom u vaoj blizini. A vaa gospoica Klarisa Melon kae da je neko sedeo sam u blizini vaeg stola ali ga nikad ranije nije videla. Bila je sasvim sigurna u to. Pod brojem etiri. Gospoica Melon: pitolj je ve bio izvuen kada su dvojica mukaraca prila Tapovom stolu. Pod brojem pet je podatak koji sam dobio od svih svedoka osim vas: jedan od njih je rekao neto na stranom jeziku. Troje misli da je na arapskom, jedan da je na francuskom, a ostali nisu sigurni. Niko od prvo troje ne govori arapski. Onaj koji kae da je na francuskom ne zna francuski, niti bilo koji strani jezik. Pod brojem est... Volas se predomislio oko broja est. Presavio je papir i stavio ga u gornji dep bluze. Nagnuo se napred laktova oslonjenih na sto i progovorio poverljivim glasom u kojem je bio traak saaljenja. Dau vam besplatnu informaciju. Pre osamnaest meseci u holu hotela u Adis Abebi neko je pokuao da ubije Tapa. Nastala je tiina i ja sam razmiljao o tome kako nije pravedno da su jednom zaista pucali na oveka na koga su sada pucali grekom. Samo mi je

trebala ta besmislena sluajnost. Volas se blago nakaljao. Treba da preemo kroz sve. Hajde da priamo o sladoledu. Va konobar kae da ih je prinosio stolu u trenutku kada je pucano.
sam zapamtio drugaije. Poeli smo da jedemo, a onda ih je krv

poprskala.
Konobar kae da je krv poprskala ak i njega. Sladoled je bio krvav kada

ga je spustio na sto.
Ali, seam se da sam pojeo nekoliko kaiica.

Osetio sam poznato razoaranje. Niko se ni u emu ne slae. ivimo u magli samo napola zajednikog, nepouzdanog opaanja, a opaajni podaci stiu iskrivljeni kroz prizmu elje i uverenja, koja menja i nae seanje. Vidimo i pamtimo ono to nam odgovara, pa onda i sami sebe u to ubedimo. Nemilosrdna objektivnost, pogotovo o nama samima, oduvek je bila beznadena drutvena strategija. Potomci smo srditih, strastvenih pripovedaa poluistina koji su, trudei se da ubede druge, uspevali da ubede i same sebe. Generacijama nas je uspeh razvejavao, a s uspehom je stigla i naa mana, duboko ukorenjena u gene kao kolotrag u mekom putu - kada nam to ne ide u prilog, ne moemo da se sloimo ni o onome to nam je ispred oiju. Veruj samo u ono to vidi. Zato postoje razvodi, pogranine razmirice i ratovi, i zato ovde kip Bogorodice plae krvavim suzama, tamo kip Ganea pije mleko. I zato su metafizika i nauka tako smeli poduhvati, tako neobini izumi, vei od toka, vei od poljoprivrede, ljudski artefakti koji idu uz dlaku ljudskoj prirodi. Nepristrasna istina. Ali nas nita nije moglo spasti od nas samih. Kolotrag je bio suvie dubok. Ne postoji lino iskupljenje kroz objektivnost. Kojim, meni vanim, interesima slui moj lini izvetaj o ruku u restoranu? Volas je strpljivo ponavljao pitanje. Kojeg je ukusa bio sladoled?
Jabuka. Ako kae da je imao drugi ukus, onda govorimo o dva razliita

konobara.
Va prijatelj profesor kae vanila. Samo mi odgovorite na jedno. Zato ne razgovarate sa Parijem?

Neto se namrekalo ispod koe du Volasove vilice i nozdrve su mu se malo rairile. Trudio se da ne zeva. Na spisku je. Stii emo i do njega. Sada nam je prioritet da pronaemo naoruane ljude. Ako nemate nita protiv, gospodine Rouz, zadraemo se na sladoledu. Jabuka ili vanila?
Hoe li vam to pomoi da pronaete one koji su pucali? Pomae kad znamo da nai svedoci daju sve od sebe. Pojedinosti su

vane, gospodine Rouz.

Onda, jabuka. Koji je mukarac bio vii? Onaj s pitoljem. li bio mraviji? Rekao bih da su obojica bila srednje grae. Moete li da se setite iega u vezi s njihovim akama?

Nisam se seao niega, ali sam se pretvarao da razmiljam, mrtio se, okretao glavu, zatvarao oi. Strunjaci za neurologiju tvrde da ukoliko od pacijenta koji se nalazi u MR skeneru zatraite da se seti nekog dogaaja, primetiete izuzetno jaku aktivnost u vizuelnom korteksu, ali kako tunu sliku nudi seanje, samo senku, jedva vidljivu, samo odjek apata. Ne moe iz njega ustanoviti novi podatak. Ono se povlai pred istraivaem. Video sam rukave dugakih crnih kaputa, nejasne kao zabrljane dagerotipije, a na kraju rukava nita. Odnosno, svata. ake, rukavice, ape, kopita. Rekao sam: Uopte se ne seam niega u vezi sa akama. Potrudite se, za mene. Na primer, da li je neko nosio prsten? Predstavio sam sebi aku slinu svojoj i dao joj prsten koji mi je Klarisa poklonila: preplet srebra i zlata, ukusno skroman, namerno mali. Zglob mi je namazala puterom kako bi prevukla prsten. Oboje smo bili zadovoljni to nisam

mogao lako da ga skinem. Rekao sam: Ne mogu da se setim. Onda sam dodao: Trebalo bi da poem, i ustao sam. I Volas je ustao. Voleo bih da ostanete, da nam pomognete.
I ja bih voleo da vi meni pomognete.

Obiao je oko stola. Pari nije ovo smislio, verujte mi. to ne znai da vam pomo nije potrebna. Dok je govorio, traio je neto u depu od jakne. Izvadio je tablu sa srebrnim mehuriima u kojima su bile pilule i zamahao mi pred oima. Znate li ta je ovo? Ja, ja popijem dve pre doruka. etrdeset miligrama. Dupla doza, gospodine Rouz. Pourio sam niz hodnik i opet osetio ono uzmicanje, umanjenje, usamljenost. Moda je ipak u pitanju samosaaljenje: manijak hoe da me ubije, a zakon jedino moe da mi ponudi prozak. Ve je bio mrak kad sam izaao iz taksija na dnu moje ulice i poeo da se peice penjem prema zgradi u kojoj je bio na stan. Skrivao sam se uz drvored platana. Nije bio na uobiajenom mestu, niti malo dalje gde se ponekad povlaio kada je Klarisa izlazila. Nije bio ni iza mene, niti na drugoj strani ulice, ni iza ivice, niti iza zgrade. Uao sam i stajao u predvorju oslukujui. Iz jednog stana u prizemlju dolazio je zatomljeni simfonijski klimaks, sirov i prenaglaen. Verovatno Brukner. A odnekud iznad mene, u tavanici, ulo se kako voda prolazi kroz cevi. Polako sam se popeo stepenicama i drao se spoljne ivice na zaokretu. Nisam verovao da bi uspeo da se uvue u zgradu, ali mi je prijao taj obred opreznosti. Otkljuao sam vrata i onda povukao sigurnosnu bravu. Mir u vazduhu govorio mi je da je Klarisa zaspala u dejoj sobi, a na kuhinjskom stolu se zaista nalazila njena poruka. Mrtva umorna. Priaemo ujutro. Ljubim te, Klarisa. Gledao sam u to Ljubim i pokuavao da izvuem neko znaenje, ili nadu, posebno iz velikog LJ. Proverio sam da li su svetlarnici zabravljeni, iao od sobe do sobe, palio svetlo i zatvarao prozore. Onda sam nalio sebi veliku au grape i otiao u radnu sobu.

Uvek sam imao dva adresara. Depni, u tvrdom povezu, koristim svakodnevno i nosim ga na put. Dva ili tri puta tokom poslednjih dvadeset godina zaboravio sam ga u hotelskoj sobi, a jednom i u telefonskoj govornici, u Hamburgu, pa sam morao da kupim novi. Drugi je otrcan, A4 veliine, imam ga jo od dvadesete godine i uvek je u mojoj radnoj sobi. Oigledno, koristim ga kao rezervu, odnosno rezervoar, za sluaj da izgubim onaj mali, ali je s godinama prerastao u linu i drutvenu istoriju. Ima zapisanu svu rascvetalu sloenost telefonskih brojeva; nekadanji troslovni prefiksi londonskih brojeva deluju edvardijanski. Naputene adrese govore o nemiru i drutvenom usponu mnogih prijatelja. Ima imena koja bi bilo besmisleno prepisivati; ljudi umiru, ili naprosto odu iz mog ivota, ili prekinu veze sa mnom ili sasvim izgube identitet - desetine imena mi sada vie nita ne znae. Upalio sam svetiljku pored naslonjae i smestio se u nju s grapom i velikim imenikom otvorenim na prvoj stranici. Poeo sam da obrem pretrpane stranice, da pregledam palimpseste u nadi da u pronai bar nekog s one strane zakona. Moda sam, u stvari, vodio veoma skuen ivot, jer nisam poznavao nikog loeg, nikog ko je smiljeno bio lo. Pod H sam pronaao poznanika koji je prodavao havarisana kola. Umro je od raka. Pod K, druga iz kole sklonog depresiji, koji je jedno vreme radio u kazinu. Potonuo je u kivan brak, a njegova ena, inae psihijatar, sredila je da ga lee elektrookovima. Onda su se preselili u Belgiju. Nastavio sam da obrem: prijatelji, poluprijatelji, etvrt-prijatelji i nepoznati ljudi u mom ivotu, veinom sasvim prijatni. Moda jedan ili dva laova, neki lenjivac, hvalisavac, jedan koji je sam sebe zavaravao, ali niko nije imao potrebu za nezakonitim, niko se nije bavio nezakonitim poslovima. Pod N je bila engleska rua koju sam upoznao u jesen 1968. godine kada smo spavali u istoj vrei u Kabulu i Mazar-i-Sarifu. Kada se vratila u Englesku posle nekoliko godina, bacila se na sistematsku krau po radnjama. Sada je bila upravnica kole u eltenhamu. Nije bila postojana. Takoe roen u znaku N bio je Don

Nolan, osuen pre dvadeset godina - zbog ubistva. Na jednoj pijanci je bacio maku s balkona na drugom spratu i nabio je na ogradu parka. Tubu je, s pravom, podnelo drutvo za zatitu ivotinja i osuen je na kaznu od pedeset funti. Meutim, ostao je na radnom mestu u poreskom odeljenju. Dumsdej buk ljudske razmene i prolaznog poseda, koju sam vie od etvrt veka poveavao i prepravljao, priala je jednu odreenu priu o modernoj iskvarenosti. Protagonisti su dobro prosejani, previe isprepleteni, s iskoenim i pomerenim karakternim manama i nisu privlani za sistem kaznenog zakona. Azbuka mog drutva opisivala je ogranien stepen neuspeha i prilinu koliinu uspeha, i sve se to dogaalo u uskom opsegu obrazovanja i novca. Ne velikog bogatstva, uglavnom, ve razumno dovoljne koliine. Naprosto nije bilo potrebe za tuim novcem. Prestupi srednje klase uglavnom su u glavi, i u krevetu ili oko njega. Prebijanje, nasilje, otmice, silovanja i ubistva - o tome se matalo kada bi se ukazala prilika. Ne uzdravamo se toliko zbog morala koliko zbog dobrog ukusa, u pitanju je politesse. Klarisa me je nauila Stendalovoj opasci: Le mauvais gout mene crimes. Bio sam sve nezadovoljniji, ali sam i dalje prelistavao svoj popis, nastojao da ne obraam panju na povremenu ljubopitljivost ili neodreenu krivicu koju su izazivala pojedina imena, sve dok nisam stigao do gotovo pustog ipraja poslednjih stranica, U, V, X, Y i Z, koje jalovo okruuju oazu poslednje anse - slovo W. Zaklonjeno pastoralnim prezimenima poput Vuds, Vitfilds, Voters, Vorens, upisano bledom, tankom olovkom, tuim rukopisom, bilo je ime Donija B. Vela. Moda ne ba kriminalac u mom imeniku, ali bar u mojoj svesti, povezan kao neuron. Zvao se Don Vel, a B je pozajmio, ili ga zaradio, od ak Berijevog junaka, klinca ija je gitara zvuala kao zvon zvona. Koliko se seam, naem Doniju nita nije tako lako ilo dok je javnim prevozom lutao po predgraima junog i severnog Londona nosei marihuanu i hai u stanove onih koji su bili isuvie obesni da se spuste na nivo ulice. Po svemu je bio preprodavac droge, ali

je to bio preotar termin, previe sirov - pre bi se moglo rei da je Doni B. Vel tip potenog trgovca, otprilike kao neki iskreno posveeni dobavlja dobrih vina ili vlasnik dobro uhodane delikatesne radnje. Nije preterivao s cenama, prodavao je samo najbolji kvalitet i znao je sve o svojim proizvodima. Na isti nain je bio poten - napet i taan kada je brojao novanice, namerno preosetljiv kada se trudio da izgladi propali posao. Bio je bezopasan i diskretan i svi su ga rado primali. U tim svojim zamagljenim obilascima - jer je svaka nova prodaja bivala zapeaena ili zapoeta dointom - umeo je da pree put od aja s onim lekarom do kupanja u kui prijatelja advokata, pa veere u stanu neke rok zvezde, i na kraju da prespava u internatu za bolniarke. Imao je svoj stan: orman za metle u Stretamu s prikljukom za vodu. Jedne veeri otvorio je vrata i ugledao etiri iskeene maske Dimija Kartera davno je to bilo - i u svakom paru ruku bila je po jedna metalna ipka. Nisu progovorili, nisu ga ni pipnuli. Samo su proli pored njega i unitili mu stan mora da je to trajalo itavih pet sekundi - i onda su otili. Organizovani kriminal je polako iskljuivao hipike. Bio je to jedan od prvih sluajeva racionalizacije trita. Dotle su uvoz i rasturanje droge spadali u domen kapitalistikih preduzetnika, usamljenih darma lutalica koje su sve ulagale u nabijeni mirisni ranac. S dolaskom poslovnjaka i metalnih ipki, stvar se uprostila i demokratizovala, a proizvod je spao na treerazredni pakistanski hai koji se diluje po pabovima, fudbalskim stadionima i zatvorima. Nekoliko meseci je izgledalo da Doni B. Vel ipak treba da pronae pravi posao, sve dok mu nisu ponudili zatitu upravo oni koji su mu unitili dom. Nevelika osnovna plata i provizija od prodaje. Tada je bio prinuen da proiri krug svojih kontakata. Zato sam sada pomislio da bi moda on mogao da mi pomogne. Gazde su mu bili nadobudni momci koji su stalno sedeli u chambre separe u zadnjem delu paba na Tals Hilu. Imali su mnogo prijatelja i Donija slali na mnoge adrese. Razbojnici su ga uvek smatrali potenim trgovcem, to je

i bio, i niko mu se nije podsmevao niti ga je dirao. Istovremeno je odrao veze sa svojim nekadanjim, zahtevnim klijentima i lino im dobavljao proizvode najboljeg kvaliteta - kornete od ivenog lia iz Nigerije, tkane tapie iz Natala i Tajlanda, nove vrste bez semena iz Orind Kauntija, tanune zlatne listove iz Libana. Pod novom upravom, tipian sanjivi dan ponekad je podrazumevao pivo s inovatorima u vreme ruka ili poslepodnevni aj sa minkerima koji im daju zadatke. Bio je to usamljeniki ivot, teak, mnogo tei od pritiska na ulazno zvono. Doni B. Vel se nikad nije obogatio. Bio je previe iskren, previe poten i previe stondiran. Nikad se nije vozio taksijem. Koji bi jo diler na svetu ekao trideset pet minuta na autobus u potpuno iznoenim cipelama? Jednostavno je verovao u sebe kao filantropa, ubeen da smola ili procvetalo lie vonog mirisa, zapaljeni i udahnuti, redovno donose dobro raspoloenje meu ljude, da bi sa tim duevnim mirom prestali i nestali javni i privatni sporovi i da bi u due prodrla svetlost. U meuvremenu, dok su osamdesete godine dvadesetog veka posustajale, poslovnjaci i oni s metalnim ipkama, advokati, konsultanti i rok zvezde, okrenuli su se novcu. Uinilo mi se da je u mojoj radnoj sobi krug svetlosti u kojem sam sedeo odjednom blesnuo i skupio se oko mene. Grapu sam ispio, mada se nisam seao poslednjeg gutljaja. Zurio sam u Donijevo pauasto ime i u sedam cifara iza njega. Samo mi on moe pomoi. Kako ga se ranije nisam setio? Zato ga se odmah nisam setio? Verovatno zato to ga jedanaest godina nisam video. Kao i mnogi pre mene, polako sam shvatao da je u srednjim godinama ivota punog uspeha i pritisaka alkohol najbolja supstanca za promenu raspoloenja. Doputeno, drutveno - blagu zavisnost lako sakrije meu ostalim zavisnicima - u svim svojim beskrajnim, dovitljivim pojavnim oblicima, tako puno boje i ukusa, pie u ruci pobedonosno slavi samom svojom formom; svojim tenim svojstvom na istoj je ravni s mlekom, ajem, kafom, vodom, pa prema tome i sa samim ivotom. Piti je prirodno, udisati osmueno bilje daleko

je od disanja, kao to je i gutanje tableta daleko od jela, a osim toga, u prirodi ne postoji ubod slian ubodu igle, osim ujeda insekta. aa viskija sa malo izvorske vode, ili aa hladnog ablija, moda e ti samo donekle popraviti raspoloenje, ali uopte nee poremetiti staklasti kontinuum tvoje linosti. Naravno, treba imati u vidu i opijanje, prostakluke, povraanje i nasilje, pravu zavisnost, fiziku i mentalnu zaputenost, i poniavajuu, munu smrt. Meutim, to su posledice zloupotrebe koje proistiu, kao bordo iz boce, iz ljudske slabosti, iz karakterne mane. Ne treba kriviti samu supstancu. ak i okoladni keks ima svoje rtve, a imam i jednog postarijeg prijatelja koji ve trideset godina vodi ispunjen i koristan ivot na odgovarajuoj zalihi istog heroina. Stajao sam u polumraku hodnika i oslukivao; ula se samo kripa drveta i zvon metala i, duboko u cevima, voda kako otie. Iz kuhinje je dopiralo zujanje friidera, a spolja umirujui um nonog grada. Vratio sam se u radnu sobu, seo i stavio telefon u krilo. Razmiljao sam o tom trenutku, o prekretnici. Bio sam na putu da iskoraim iz osvetljenog omotaa straha i obazrivog sanjarenja na otre ivice sveta posledica. Znao sam da e jedan potez, jedan dogaaj, izazvati drugi, sve dok ne izgubim kontrolu nad tim nizom, i da je ovo trenutak da se povuem ukoliko imam ikakve sumnje. Doni je posle etvrtog zvona podigao slualicu i rekao sam mu ko sam. Trebalo mu je manje od sekunde.
Do! Do Rouz. Hej! Kako si? Potrebna mi je pomo. , stvarno? Imam neto veoma zanimljivo... Ne, Doni. Ne to. Treba mi tvoja pomo. Treba mi pitolj.

21. Sledeeg jutra sam odvezao Donija do kue na Severnim dinama. U zadnjem depu nosio sam paketi sa 750 funti, uglavnom u dvadeseticama. Izgleda da pedesetice nisu bile poeljne. Dok smo se vukli kroz zaguujuu dosadu Tutinga, Doni je jo petljao oko elektrinih prekidaa za sedita i mumlao sebi u bradu dok je palio svetiljku da pogleda mapu i ureaj za navigaciju. Znai, dobro si proao... Znao sam da e uspeti. Iz gotovo vodoravnog poloaja odrao mi je lekciju kako se treba ponaati sa pitoljem. ti je kao u banci. Nikad ne pominje novac. Na sahranama niko ne pominje smrt. Ni pitolj se ne pominje. Samo glupaci koji gledaju televiziju govore puca ili akter. Pokuaj da ga uopte ne pominje. Ako ba mora, reci komad, ili sprava, sredstvo.
Hoe li mi dati i metke? Da, da, ali se to zove - zrno. I neko e mi pokazati kako radi? Boe sauvaj. To nije kul. Odnese ga u umu i proba. Oni ti ga

predaju, a ti ga stavi u dep. Doni se podigao i seo. Jesi li siguran da treba da ide okolo s pitoljem? Nita nisam odgovorio. Dobro sam mu platio za pomo. Nisam mu objasnio razloge, tako da smo obojica bili zatieni. I dalje smo stajali zaglavljeni u saobraaju. Na radiju su prekinuli dez i pokvareno pustili atonalnu muziku, predano hripanje i udaranje koje mi je ilo na ivce. Iskljuio sam radio i rekao: Reci mi neto vie o tim ljudima. Ve sam znao da su u pitanju bivi hipici koji su se obogatili na kokainu. Onda su sredinom osamdesetih preli na zakonite poslove i nekretnine. Sad je dolo do zastoja, pa su bili spremni da mi prodaju pitolj po uasno naduvanoj ceni.

S obzirom na okolnosti, rekao je Doni, mogu se smatrati intelektualcima.

ta bi to trebalo da znai? Na svim zidovima su police s knjigama. Vole da priaju o znaajnim

pitanjima. Misle da su Bertrand Rasel, ili tako neko. Verovatno ti se nee dopasti. Ve mi se nisu dopadali. Kada smo stigli do autoputa, Doni je ponovo bio u vodoravnom poloaju i spavao. Obino nije ustajao pre podneva. Put je bio miran i prav, pa sam mogao da ga osmotrim. I dalje je nosio brkove kao ameriki renderi - sada ve pobeleli krajevi sputali su se preko gornje usne i gotovo mu upadali u usta. Da li su ene pri poljupcu oseale ukus grube mukosti ili jueranjeg karija? Trideset pet godina cerenja i mirkanja kroz dim namrekalo mu je lice sve do uiju. Duboke bore bile su mu useene od nozdrva do uglova usana - te linije smeka bile su pune razoaranja. Znao sam da se osim klijenata i devojaka nita nije promenilo u Donijevom ivotu. Ali ivot na margini vie nije bio originalan, nedostatak poeljnih stvari vie nije bio oblik lakoe ivota, a kosti i ile slale su poznatu poruku; bila je ispisana na koi, bila je u ogledalu. Doni je i dalje iao u iznoenim cipelama, iveo kao student, kao dobroinitelj, i brinuo se da je novi skank iz Amsterdama prejak i lo za srce. Doni se probudio kada sam siao s autoputa zbog promene tonaliteta bubnjanja kolovoza. I dalje leei na leima, iz depa na koulji izvukao je tanki doint i zapalio. Dva puta je duboko povukao, pritisnuo dugme za podizanje sedita i umno, dimei se, uleteo mi u vidno polje. Nije me ponudio. Bio je to veoma lian doivljaj, prvi dim u danu, koji inae povlai uz aj i tost. Povukao je i progovorio izdiui na starinski nain. Kakav svetac. Sad skreni ulevo. Prati znake za Ebinder. Uskoro smo poeli da se sputamo pored uvijenih grana i stabala, kroz mrane tunele iblja, niz puteljak oivien visokom ogradom. Upalio sam farove. Sklanjali smo se u proirenja da bismo se

mimoili s vozilima koja su nam dolazila u susret. Svi mi za volanom mrko smo se smeili jedni drugima i klimali glavom, pravei se da nas ne vrea stenjeni prostor. Zali smo duboko izvan centra, u stvari u deo predgraa. Na svakih dve do tri stotine metara, kraj puta je bila kapija od opeke i kovanog gvoa iz dvadesetih godina, ili petodelna drvena kapija s fenjerima. Iznenada smo naili na istinu gde se sticalo vie puteva. Tu je stajao neki pab u bondruku, a stotinak automobila parkiranih ispred njega prilo se na vruini. Suncem obasjana prazna kesa od ipsa sanjivo nam je skoila na ofersko staklo. Dva vujaka su zurila u zemlju. Onda smo se vratili u tunel, a kola su bila puna dima. Lepo je izai iz grada, rekao je Doni. Spustio sam prozor. Pomislio sam da bih mogao i pasivno da se ustondiram. Sveanj novanica u depu uljio mi je kuk, sve je bilo tako naglaeno, kao da je ispisano nevidljivim kurzivom. Moda je sve to bio strah. Posle deset minuta skrenuli smo na izbrazdani prilazni puteljak - korov je rastao kroz pukotine u asfaltu.
Neverovatno kako to ivot postie, rekao je Doni. Eto, naprosto

proklija? Bilo je to veliko pitanje, oigledno proba za druenje koje nas je oekivalo. Odgovorio bih hitro, da smirim ivce, ali se upravo tog trenutka ukazala runa kua sagraena po uzoru na tjudorski stil i rei su mi zamrle u grlu. Krivudavi prilazni put doveo nas je do dvostruke garae podignute od cementnih blokova i obojene u neravnomerno izbledelu purpurnu boju. Na skroz zaralim vratima bio je katanac. Ispred njih su kroz visoku travu i koprive provirivali kosturi i utrobe bar pet motocikala. Liilo mi je na mesto na kojem se sasvim bezbedno moe poiniti zloin. Na zidu garae nalazio se gvozdeni obru sa kojeg je visio dugaak lanac, ali na drugom kraju nije bilo psa. Tu smo se zaustavili i izali iz kola. Kopriva je rasla sve do gregorijanskih ulaznih vrata. Iz kue je dopirao zvuk bas-gitare i nespretno ponovljene tri note.

, gde su ti intelektualci?

Doni se namrtio i rukom napravio otar pokret nadole, kao da moje rei vraa u bocu. Gotovo apatom mi je odgovorio dok smo ili prema vratima. Bie mi zahvalan na savetu: ne ismevaj ove ljude. ivot im nije bio lak kao tebi i, hmm, nisu ba uravnoteeni.
Trebalo je ranije da mi kae. Hajdemo. Povukao sam ga za rukav, ali

je on slobodnom rukom ve pozvonio.

Ba je kul, rekao je. Pazi gde gazi.

Koraknuo sam unazad i napola se okrenuo, reen da se vratim, ali su se vrata naglo otvorila, pa sam ostao iz utivosti. Iz kue se valjao, odnosno kuljao, snaan miris zagorele hrane i amonijaka i na trenutak ocrtao priliku koja je stajala na ulazu. Doni B. Vel?, rekao je ovek. Imao je obrijanu glavu i male navotene brkove obojene kanom. Otkud ti ovde?
Sino sam ti se javio telefonom, zar se ne sea? Da, naravno, rekli smo u subotu. Danas je subota, Stive. Nee biti, Doni, danas je petak.

Obojica su se okrenula ka meni. Pratio sam vesti o napadu na restoran tako da su novine su bile razbacane po zadnjem seditu kola. Zapravo, danas je nedelja. Doni je odmahnuo glavom. Kao da sam ga izdao. Stiv me je gledao s mrnjom u oima. Shvatio sam da nisu posredi dva izgubljena dana, ve injenica da sam rekao zapravo. Bio je u pravu, ovde to nije zvualo kako treba, ali ni ja nisam skrenuo pogled. Ispljunuo je neto belo u koprive i rekao: Znai, ti si onaj to hoe da kupi pitolj i metke. Doni je pronaao na nebu taku koja ga je mnogo zanimala. Odgovorio je: Hoe li nas pozvati da uemo? Stiv je oklevao. Ako je nedelja, onda nam dolaze gosti na ruak.

Naravno. To smo mi. je bilo jue, Doni.

Na silu smo se nasmejali. Stiv je stao u stranu i pustio nas da uemo u smrdljivi hodnik. Kada je zatvorio vrata, ostali smo u mrklom mraku. Da bi nam nekako objasnio, Stiv je rekao: Spremamo tost, a pas se posrao po celoj kuhinji. Otili smo za Stivom dublje u kuu. Zbog vesti o psu, sedamsto pedeset funti za pitolj odjednom je izgledalo skupo. Uli smo u veliku kuhinju. Plavi oblak dima lebdeo je u visini ramena, naspram svetlosti koja je dopirala kroz staklena vrata na drugom kraju prostorije. Neki ovek u kombinezonu i gumenim izmama brisao je pod nerazblaenom varikinom iz pocinkovane kofe. Donija je pozdravio po imenu, a meni je samo klimnuo. Nije bilo ni traga od psa. Za poretom je stajala ena i meala neto u erpi. Kosa joj je bila putena sve do struka. Prila mi je sporim, lelujavim koracima i uinilo mi se da prepoznajem tip. U Engleskoj su hipici uglavnom bili momci. Poneka tiha devojka sedela bi na rubu prekrtenih nogu, puila travu i sipala aj. I ba kao to je Prvi svetski rat odneo svu poslugu iz bogatih kua, tako su i te devojke nestale preko noi, na prvi zov trube enskog pokreta. Odjednom ih nigde nije bilo. Ali Dejzi je ostala. Prila mi je i rekla kako se zove. Naravno, znala je Donija i obratila mu se po imenu kad mu je dodirnula miicu. Pretpostavio sam da ima pedesetak godina. Duga, prava kosa bila je poslednja veza s bovom mladosti. Sa Donijevog lica se jasno itao neuspeh, a kod Dejzi je ista poruka bila useena u oputene krajeve usana. U poslednje vreme primetio sam isti poloaj usana meu svojim vrnjakinjama. itav ivot proveden u davanju, kako bi rekle, a nita za uzvrat. Mukarci su bili gadovi, drutveni ugovor nepravedan, a biologija ista nesrea. Teina razoaranja savila je te usne i zakljuala ih u tom oputenom poloaju, Amorovom luku promaaja. Na prvi pogled liilo je na neodobravanje, ali su usne prenosile

mnogo dublju poruku kajanja i bola, iako njihove vlasnice nisu imale pojma ta one govore o njima. Rekao sam Dejzi kako se zovem. I dalje je drala ruku na Donijevoj miici, ali se meni obratila. Danas kasno dorukujemo. Morali smo sve iz poetka. Posle nekoliko trenutaka sedeli smo za dugakim kuhinjskim stolom, i ispred svakog je stajala inija ovsene kae i komadina hladnog tosta. Preko puta mene bio je Zan, ovek koji je brisao pod. Ogromne podlaktice bile su mu mesnate, bez malja. Imao sam utisak da mu se ne dopadam. Kada je Stiv seo u elo stola, sastavio je dlanove, podigao glavu i zaklopio oi. Istovremeno je duboko udahnuo kroz nos. U zadnjem delu nosne upljine sline su sluajno stvorile dvotonsku sviralu i bili smo prinueni da sluamo taj zvuk. Neprijatno dugo je zadrao dah i ispustio ga veoma polako. Ne znam da li je u pitanju bilo kontrolisano disanje, meditacija, ili molitva zahvalnica. Nisam mogao da skinem pogled s njegovih brkova. Bili su sasvim razliiti od Donijevih. estoko tamnocrveni, pravi kao prut i voskom zailjeni kao pruski. Stavio sam aku preko lica da sakrijem osmeh. Drhtao sam i kao da nisam imao teine. Zbog jueranje pucnjave, zbog ove nesmotrene kupovine, zbog prethodnog straha. Zato sam oseao kao da u stvari nisam prisutan i brinuo sam da ne kaem ili uradim neku glupost. eludac mi je ponirao, bio sam nemiran, sklon kikotanju: oseanja pojaana slutnjom da sam zarobljen za tim stolom. Mora da je to bila posledica pasivnog puenja u kolima. Nisam mogao da zaustavim poreenja koja su se gomilala oko Stivovih brkova. Dva zarala eksera koja vire iz desni. iljati jarboli kune koju sam napravio kad sam bio mali. Drai za kuhinjske krpe. Ne podsmevaj im se... Nisu uravnoteeni. im sam se setio Donijevih upozorenja, im sam shvatio da ne smem da se smejem, znao sam da sam izgubljen. Prvi manji prasak daha kroz nos zamaskirao sam kao obrnuti mrktaj.

Podigao sam kaiku s kaom da se ne vidi. Ali niko jo nije poeo da jede. Niko nije priao. Svi smo ekali na Stiva. Kada su mu se plua napunila do vrha, spustio je obrijanu glavu i izdahnuo, a vrhovi brkova zatreperili su kao kod gladnog glodara. S mog mesta izgledalo je da ljudski smisao naputa brod njegovog lica koji tone. Oko spirale moje teskobe i ushienosti poigravala je povorka novih nezvanih slika iz detinjstva. Pokuao sam da ih rasteram, ali je prizivna sila smenih brkova potirala sve pred sobom: viktorijanskog dizaa tegova s poklopca metalne kutije za keks, klin u vratu Frankentajnovog udovita, dekorativni budilnik sa slikom lica koje pokazuje da je petnaest minuta do tri sata, puha na ajanki Ludog eirdije, Pacova iz kolske predstave o apcu. I taj ovek mi prodaje pitolj. Nita nisam mogao da uinim. Kaika mi se tresla u ruci. Paljivo sam je spustio, stegao vilice i pratio kako mi znoj izbija na naunici. Poeo sam da se ljuljam. Zan me je sumnjiavo posmatrao. Stolica je kripala, ja sam promuklo kvocao. Toliko vazduha mi je izalo iz plua pa sam se bojao da u veoma buno udahnuti, ali sam mogao da biram samo izmeu bruke i smrti. Vreme se usporilo dok sam poputao onome to se nije moglo izbei. Protegnuo sam se na stolici, zario lice u ake i piskavo udahnuo. Plua su mi se punila i znao sam da e doi nalet smeha. Prikrio sam ga kijanjem koje je zvualo kao jodlovanje. Ustao sam, i svi ostali su bili na nogama. Neija stolica je udarila o pod.
je zbog varikine, uo sam kako Doni objanjava.

Pravi prijatelj. Sad sam znao ta treba da kaem. Posrui kroz nastalo uzbuenje, i dalje sam se borio s prizorom Stivovih brkova. Brekui i kaljui, gotovo zaslepljen suzama, poao sam preko prostorije prema staklenim vratima, koja su se preda mnom otvorila kao uznjihane zavese, i otumarao niz drvene stepenike do suve ledine posute maslakom. Dok su me svi posmatrali, okrenuo sam se leima prema kui, pljunuo i duboko uzdahnuo. Kada sam se najzad smirio, ispravio sam se i ispred sebe

ugledao psa vezanog elektrinim kablom za zarali metalni krevet. Verovatno je to bio pas koji je opoganio kuhinjski pod. Podigao se na noge, nakrivio glavu i tako neodreeno dopola mahnuo repom, kao da se izvinjava. Koja je jo ivotinja osim nas i ostalih primata sposobna za dugotrajan oseaj odvratnog stida? Pas me je posmatrao, i ja sam gledao psa, uinilo mi se da se trudi da me uvue u sauesnitvo nesrodnih vrsta. Nisam se dao. Okrenuo sam se i krenuo ka kui, viui: Izvinite! Amonijak! Alergija! A pas, lien generativne gramatike i svih mogunosti obmane koje meni stoje na raspolaganju, ponovo se spustio na golu ledinu da eka oprotaj. Ubrzo smo ponovo bili za kuhinjskim stolom, prozori i vrata su bili irom otvoreni, i razgovaralo se o alergijama. Zan je svojim sudovima dodavao prizvuk temeljne istine ukraavajui ih reju sutinski.
Sutinski,

rekao je gledajui u mene, vaa alergija je vid

neuravnoteenosti. Bio je zadovoljan kad sam rekao da je stvar nepatvorena. Uinilo mi se da me moda i ne prezire. Istim neprijatnim pogledom posmatrao je i svoju kau. Ono to se meni uinilo kao izraz, u stvari je bilo njegovo oputeno lice. Na pogrean zakljuak navela me je vijuga njegove gornje usne, koju je neki genetski prekid pretvorio u kez.
Sutinski, nastavio je, postoji razlog za alergiju, a istraivanja

pokazuju da u vie od sedamdeset odsto sluajeva uzrok moe da se nae u sutinski osujeenim potrebama u detinjstvu. Odavno nisam uo ovu izmiljotinu, s improvizovanim procentima, sumnjivim istraivanjima, merenjem nemerljivog. Sve je zvualo tako detinjasto. Rekao sam: sam u onih manje od trideset odsto. Dejzi je ustala i sipala nam jo kae. Govorila je tihim glasom osobe koja zna istinu, ali se ne bori za nju. Postoji preklopljeni poloaj planeta s posebnim uticajem na zemljane znakove i desetu kuu.

U tom trenutku je Doni ivnuo. Bio je napet od kada smo ponovo seli, verovatno u strahu da se neu dolino ponaati. Za sve je kriva industrijska revolucija. Pre poetka devetnaestog veka niko nije imao alergije, niko nije ni uo za polensku kijavicu. Onda smo poeli da bljujemo sve ono ubre u vazduh, pa u hranu i vodu, i ljudski imuni sistem je poeo da ga taloi. Nije predvieno da u organizam unosimo toliku prljavtinu... Doni je hvatao zalet, a onda mu je Stiv upao u re. Izvini, Doni, govori iste gluposti. Industrijska revolucija nam je razvila odreeno stanje duha, i od toga smo bolesni. Naglo se okrenuo ka meni. ta ti misli? Mislio sam da neko treba da donese pitolj. Odgovorio sam: Kod mene je svakako u pitanju stanje duha. Kada se dobro oseam onda mi amonijak uopte ne smeta.
U stvari, ti si nesrean, rekla je Dejzi i napuila svoje nesrene oborene

usne. Vidim dosta prljavoutog u tvojoj auri. Da je sto bio ui, uhvatila bi me za ruku.
Istina, rekao sam i video priliku da kaem ta mislim. Zato sam i

doao. Pogledao sam Stiva, a on je skrenuo pogled. Dok sam ekao, tiina se zategla. Doni je izgledao bespomono, pa sam se pitao da li sam pogreio. Svi su utali ekajui ko e prvi da progovori. Odluio se Zan: Mi sutinski ne pripadamo onima koji imaju pitolje. Nije znao kako da nastavi, pa mu je Dejzi pomogla. Imamo ga dvanaest godina, ali nikad nije korien. Zbunili smo se. Niko nije znao na emu je. Zan je opet prvi poeo. U stvari, mi smo protiv pitolja...
Bilo kakvog pitolja, rekla je Dejzi.

Stiv je pojasnio. toler 32, napravljen je pre nego to su Norveani ponovo prodali fabriku holandskom i nemakom koncernu koji ga je prvi napravio. Ima karbidni dvostepeni okida...
Stiv, rekao je Zan strpljivo Sutinski, to je stiglo do nas u jedno drugo

vreme, kada je sve bilo ludo i drukije i moda nam je stvarno bio potreban. Samoodbrana, odvratio je Stiv.
Mnogo smo priali o ovome, davno pre vaeg dolaska, rekla je Dejzi.

Ne bismo voleli da nam ga neko uzme i znate ve... Nije mogla da zavri, pa sam upitao: Da li ga prodajete? Zan je prekrstio svoje mone podlaktice. Nije ba tako. I nije novac u pitanju.
ekaj malo, pourio je Stiv. Ni to nije tano. Hriste Boe! Zan je bio pomalo nervozan. Nije bio u stanju da zakai

re za misao, teak posao, a neko ga je stalno prekidao. Polako se zaklanjao za svoj kez. Sluajte, rekao je. Nekad je najvaniji bio novac. Samo novac. Moglo bi se rei da je tako bilo jednostavnije. Ne kaem ni da je bilo pogreno, ali vidite ta se dogodilo. Ljudi su eleli neto drugo. Vie ne moe da se razmilja samo o jednoj stvari. Sve je povezano, sad smo shvatili, pokazali su nam, to je drutvo. Sutinski je holistino. Stiv se nagnuo prema Dejzi i dramatino pitao zaklonivi usta akom: emu pria? Dejzi se obratila meni. Moda je i dalje razmiljala o tome kako nisam srean. Jednostavna stvar. Nismo protiv prodaje, ali bismo voleli da znamo ta e vam pitolj. Odgovorio sam: Vama novac, meni pitolj. Doni se ponovo pokrenuo. Izgledalo je da posao u kojem je posredovao moe da se izmigolji. Vidi, Do mora da bude oprezan. I za nae i za svoje dobro. Nije mi se svidelo to pominje moje ime. Moglo bi da ostane u vazduhu te kuhinje jo nedeljama, sa svim ostalim stvarima, pa da ga neko i upotrebi.
Sluaj... Doni mi je dotakao ruku. Mogao bi da kae neto ljudima

da ih umiri. Svi su gledali u mene. Kroz otvorena vrata ulo se kako onaj meanac

cvili, nekako na silu, kao da hoe da utomi taj zvuk. Mislio sam samo kako da odem - sa pitoljem, ili bez njega. Znaajno sam pogledao na sat i rekao: Rei u vam u pet rei i vie nita. Neko hoe da me ubije. U tiini su svi, pa i ja, zbrajali rei.
Znai, samoodbrana, rekao je Zan s prizvukom nade u glasu.

Slegnuo sam ramenima kao da se slaem. Po licima im se videlo da se dvoume. Hteli su novac, ali i oprotaj greha. Ti prodavci kokaina, te varalice u kupoprodaji nekretnina, osiromaeni negativnom aktivom i svojim maglovitim uverenjima, sad su hteli da dokau svoju moralnost i oekivali su da im u tome pomognem. Bolje sam se oseao. Znai, ja sam lo ovek. Odjednom sam bio osloboen. Izvadio sam sveanj novanica i bacio ga na sto. Zato da se nagaamo? Rekao sam: Izbrojte. U prvom trenutku, niko se nije pomerio, onda im je najednom sinulo i Stivova ruka je zamalo stigla pre Zanove. Dejzi je samo zurila. Stvar je bila ozbiljna. Moda su inae iveli samo na tostu i kai. Stiv je izbrojao novanice brzinom bankarskog slubenika, a kad je zavrio, stavio ih je u dep i rekao: U redu. Sad odjebi, Do! Da bih spasao obraz, poeo sam nervozno da se smejem. Onda sam primetio da se Zan ne smeje. Sedeo je i ekao, prekrtenih ruku, onako iskeen. Na desnoj podlaktici mu se jedan mii - ja ga nisam imao - ritmino grio od nevidljivog pokreta ake. Progovorio je kada je smeh zamro, ali ne glasom kojim je objanjavao holizam, ve viim i promuklijim, a jezik mu je suvo udarao o nepce. Bio je miran, ali sam primetio buru ispod koe, u ili kucavici u dnu grla. Tada je i meni malo jae zastrujala krv. Zan je rekao: Stiv, vrati novac na sto i donesi pitolj. Stiv je poeo da ustaje ne skidajui oi sa Zana. Dobro, rekao je mirno i poao preko sobe. Zan je ustao. Taj novac ne ide u kasicu.

Stiv se nije okrenuo, ali je odgovorio sa istom odlunou: je ono to mi dugujete, i nastavio da koraa. Zanu je najblia bila prazna inija od kae. Uhvatio ju je palcem i kaiprstom i hitnuo je, kao to se baca frizbi, dok je ispruenom levom rukom drao ravnoteu. inija je za malo promaila Stivov vrat i razbila se o ragastov. Ne!, viknula je Dejzi. U tom kriku bilo je primesa umorne, nestrpljive majke. Onda je bez rei izala iz sobe. Videli smo joj lea, i kosu koja se njie oko struka. Otila je i uli smo njene korake na stepenicama. Doni me je pogledao. Znao sam ta misli. Mi smo krivi za svau. U stvari, samo ja, jer je Doni sedeo i zavijao cigaretu, odmahivao glavom i uzdisao gledajui kako mu prsti drhte. Stiv se okrenuo i sada se vraao ka kuhinjskom stolu. Zan je poao prema njemu, uhvatio ga za koulju i pokuao da ga gume ka zidu. Ne poinji, rekao je zadihano. Stavi ga na sto. Ali Stiv se nije dao. Telo mu je bilo vrsto i zategnuto, izgledao je surovo. Naslonili su se jedan na drugoga na samoj sredini sobe. Izgleda da im je najtee bilo da diu. Bili su tako blizu da je izmeu njihovih lica lebdeo neki getalt svenjak. Stiv je brzo rekao: Domainstvo mi duguje, oboje mi dugujete. A sad skini tu jebenu ruku s mene. Nije ekao na pristanak. Leva ruka poletela mu je ka Zanovom grlu i stegla ga je. Zan je zamahnuo slobodnom rukom u irokom luku i otvorenom akom pljusnuo Stiva u lice. Udar je zvuao kao prasak probuenog balona i od siline su se razdvojili. Na trenutak su zastali ukoeni, onda su poleteli i uhvatili se u klin. etvoronona zver se ljuljala i postrance kretala nazad ka kuhinjskom stolu. Doni i ja smo uli samo prigueno roktanje. Sputenih glava, zatvorenih oiju, usana zategnutih preko zuba, pipali su i tumarali i uvijali se jedan oko drugoga kao ljubavnici. Neto je moralo da popusti. Zan je uvukao ruku pod Stivovu bradu i poeo da mu gura glavu unazad. Niiji vratni miii nisu mogli da se mere s odvratnim nabojem te ruke, pa ipak je to bio veoma uzdrhtali stisak, jer je Stiv

gurnuo palac u Zanovu nozdrvu i pipao je da nae oi, tako da je Zan morao da se nagne unazad i sad je bio potpuno istegnut. Stivova glava se naginjala unazad i Zanov sledei potez bio je da mu uhvati kragnu - desnom rukom je obgrlio Stiva oko vrata, levom je pridravao svoj lanak da bi ga to jae stegao. Poao sam prema njima. Stiv se polako sputao na kolena. Jeao je, mlatarao rukama i slabano udarao Zana po nogama. Nadlanicom sam potapao Zana po licu i unuo da mu apnem na uvo. Ubie ga. Jesi li to namerio?
Ne meaj se. Odavno se ovo sprema.

Povukao sam ga za uvo da bi se okrenuo prema meni. Ako umre, onda si vien za doivotnu.
Nikakva cena!

Doni, viknuo sam. Mora pomoi! Video sam da se Dejzi vratila. Obema rukama je drala kutiju za cipele i na licu joj se itao zamor. Oborena usta govorila su s im sve mora da se nosi njeni mukarci se upinju da osvoje mehaniku prednost, polugu kojom e jedan drugome slomiti vrat. Uzmite, proaputala je. Uzmite i nosite! Ustao sam i preuzeo kutiju od Dejzi. Bila je teka i s obe ruke sam morao da pridravam tanki karton. Stiv je ponovo zajeao, pogledao sam Donija. Uzvratio mi je moleivim pogledom i glavom pokazao na vrata. Tako je, odluno je rekla Dejzi, najbolje da odete. Toliko je izgledala iscrpljena da mi je palo na pamet da je moda u pitanju neki domai obred, utvrena predigra zamrenog seksualnog odnosa. S druge strane, pomislio sam da ipak treba da spasemo Stivov ivot. Doni me je povukao za rukav. Poao sam s njim nekoliko koraka preko kuhinje. Promrmljao mi je na uvo: Ako se neto dogodi, neu da budem svedok. Shvatio sam ta hoe da kae, pa smo se klimanjem glave pozdravili sa

Dejzi, jo jednom pogledali prizor Stivove glave u uzdrhtaloj stezi Zanove podlaktice, onda smo pourili niz hodnik ka ulaznim vratima. im smo uli u kola, Doni je izvadio doint i zapalio. Meni tog asa uopte nije bila potrebna ta vrsta droge. Bolje da se negde zaustavimo da popijem viski i smirim se. Upalio sam kola i odluno krenuo nazad prilaznim putem.
Zna, ba je smeno, rekao je Doni kroz dim, bio sam vie puta kod

njih, vodili smo veoma zanimljive razgovore. Izaao sam na put. Hteo sam da mu odgovorim kad je zazvonio telefon. Ostavio sam ga prikljuenog na upalja za cigarete. S druge strane je bio Pari. Jesi li ti to, Do? Da.
Ovde sam u tvom stanu, razgovaram sa Klarisom. Evo je! Jesi li tu?

Do? uje li?

22. Imao sam utisak da sam na sekund-dva izgubio svest. Onda sam shvatio da tutnjanje u mojim uima potie od motora. Ili smo gotovo ezdeset milja na sat, a ja sam zaboravio da promenim brzinu. Preao sam iz druge u etvrtu i usporio. Sluam, rekao sam.
Sluaj paljivo, govorio je Pari. Evo je.

Do? Odmah mi je bilo jasno da je uplaena. Govorila je glasno i piskavo. Nastojala je da se kontrolie.
Klarisa. Jesi li dobro? Treba odmah da se vrati. Ni sa kim ne razgovaraj. Ne obraaj se

policiji. Ravan ton trebalo je da mi prenese da rei nisu njene. U Sariju sam, odgovorio sam. Trebae mi bar dva sata. uo sam kako to ponavlja Pariju, ali nisam uhvatio ta je on na to rekao.
Samo doi pravo ovamo, rekla je. Reci mi ta se dogaa. Jesi li dobro?

Govorila je kao automat. Doi pravo ovamo. Nikog nemoj da dovodi. Gledae te s prozora.
Ne brini, uradiu ono to trai. Onda sam dodao: Volim te.

uo sam kako slualica prelazi u druge ruke. Jesi li sve shvatio? Nee me izneveriti?
Sluaj, Pari, rekao sam. Uradiu sve to eli. Stiem za dva sata. Ni

sa kim neu razgovarati. Samo nemoj da je povredi. Molim te, nemoj da je povredi.
Sve zavisi od tebe, Do, rekao je i prekinuo vezu.

Doni me je posmatrao. Problemi kod kue, promrmljao je sauesniki. Otvorio sam prozor i duboko udahnuo sve vazduh. Prolazili smo pored onog paba i ulazili u umu. Skrenuo sam na neki puteljak i vozio oko pola milje,

sve dok nisam izbio na proplanak pored neke razvaline. U okolini je bilo znakova da je popravka u toku - mealica za cement, hrpa skela i opeke, ali nijednog oveka. Ugasio sam motor i pruio ruku da dohvatim kutiju za cipele sa zadnjeg sedita. Daj da pogledamo tu spravu. Podigao sam poklopac i zavirili smo unutra. Nikad ranije nisam opalio iz pitolja, niti sam ikada video pitolj, ali sam, po seanju na filmske scene, odmah prepoznao predmet koji je leao napola skriven iscepanom, starom belom kouljom. Samo me je iznenadio dodir. Bio je laki nego to sam oekivao, suvlji, topliji. Zamislio sam da e biti mastan, hladan i teak. Osim toga, kad sam ga podigao i nanianio kroz prozorsko staklo, uopte nije delovao kao smrtna opasnost. Jo jedna inertna sprava koju otpakuje kod kue posle kupovine - mobilni telefon, video-rekorder, mikrotalasna penica - i pita se koliko e ti trebati vremena da je natera da proradi. Dodatna prednost je bilo odsustvo knjiice s uputstvima na ezdesetak strana. Okretao sam pitolj i traio pristup unutranjosti. Doni je zavukao ruku u iscepanu koulju, izvadio kutiju od crvenog kartona i otvorio je.
Ima deset metaka, rekao je i uzeo oruje, otvorio kopu na dnu drke i

stavio arer u kuite. Svojim utim kaiprstom pokazao mi je osigura. Gurni ga skroz napred dok ne kljocne. Onda ga je razgledao. Lepa spravica. Stiv se samo glupirao. Brauning, devet milimetara. Svia mi se ova drka od plastike. Mnogo je bolja nego drka od orahovine. Izali smo iz kola i Doni mi je vratio pitolj. Nisam znao da se razume u ovo, rekao sam. Otili smo u umu iza razvaljene kue.
Jedno vreme sam se bavio pitoljima, sanjivo je odgovorio. Tako se

onda razvijao posao. Dok sam bio u Americi, iao sam na kurs u Tenesiju. Kugar Ran. Mislim da su neki bili nacisti. Nisam siguran. U svakom sluaju, stalno su ponavljali dva taktika pravila. Prvo, treba uvek da pobedi, drugo, treba uvek da vara. U nekim drugim okolnostima, moda bih se upustio u raspravu o

komplikovanom evolutivnom argumentu, preuzetom iz teorije igre, da je za svaku drutvenu ivotinju neprestano varanje put ka samounitenju. Sada mi je, meutim, bilo muka. Noge su mi klecale, creva su mi bila puna tenosti. Dok smo koraali po utavom suvom liu svesno sam nastojao da se ne opustim. Znao sam da ne treba da gubim vreme. Trebalo je da pourim u London. Ali, bilo je neophodno da saznam ta da radim sa pitoljem. Evo, moe ovde, rekao sam. Jo jedan korak i usrao bih pantalone.
Dri ga s obe ruke, rekao je Doni. Udar je prilino jak, ako nisi

navikao. Rairi noge i ravnomemo rasporedi teinu. Polako izdahni kada povue obara. Dok sam pratio uputstva, pitolj je opalio, uzdigao se i pomerio unazad u mojim rukama. Otili smo do bukve i nekoliko minuta traili rupu. Metak se jedva video; zario se pet centimetara u meku koru drveta. Dok smo se vraali u kola, Doni je govorio: Drvo je stvar za sebe, sasvim je drugaije kada naniani na nekoga. U stvari, time im daje odobrenje da te ubiju. Ostavio sam ga da me eka na prednjem seditu, poneo neto papira i vratio se meu drvee. Petom sam udubio plitak rov. Dok sam uao s pantalonama sputenim do lanaka, pokuao sam da se smirim tako to sam razmaknuo suvo lie i akom pokupio malo zemlje. Neki ljudi nalaze svoju budunost u zvezdama i galaksijama. Ja vie volim zemljani razmer biolokog. Podigao sam dlan do lica i pomno posmatrao. U gustoj crnoj zrnastoj kai ugledao sam dva crna mrava, skokuna, i tamnocrvenog crvastog stvora s gomilom mrkih nogu. To su bili tutnjavi divovi donjeg sveta, a nedaleko ispod praga vidljivosti bio je uzavreli svet glista - strvodera i grabljivaca, koji su se njima hranili, pa ak i oni su bili divovi u odnosu na stanovnike mikroskopskog sveta, parazitske gljivice i bakterije u toj pregrti moglo je da ih bude i deset miliona. Zahvaljujui slepoj prisili koja je ove organizme terala da se hrane i izluuju, tlo je bilo plodno, te otud biljke, drvee i sva stvorenja koja ive meu njima, a u njih smo nekada i mi spadali. Nadao sam se da e me smiriti

podseanje na injenicu da smo i pored svih optereenja i dalje deo ovog prirodnog kruga - ivotinje koje jedemo pasu biljke koje se, kao i nae povre i voe, hrani zemljom koju oblikuju ovi organizmi. Meutim, dok sam uao da doprinesem plodnosti umskog tla, nisam mogao da poverujem u neprikosnoveni znaaj ovih velikih ciklusa. Odmah iza drvea koje je izdisalo kiseonik stajala su moja kola koja su isparavala otrov, u njima je bio moj pitolj, a ezdeset kilometara dalje na pretrpanom putu stajao je ogroman grad na ijoj se severnoj strani nalazi moj stan u kojem me eka luak, De Klerambo, moj De Klerambo, sa mojom uplaenom voljenom enom. ta je u tome bitno za ciklus raspadanja ugljenika ili za vezivanje azota? Vie nismo deo velikog lanca. Iz Vrta smo izbaeni zbog sopstvene sloenosti. Usred smo zbrke sopstvenog unitenja. Uspravio sam se i zakopao pojas, a potom sam, s revnou domae make, nogom nabacao zemlju na svoj mali jarak. Toliko obuzet linim problemima, zapanjio sam se kad sam ustanovio da je Doni ponovo zaspao. Probudio sam ga i objasnio mu da treba hitno da se vratim kui. Mogao bih da ga ostavim na nekoj eleznikoj stanici, ako eli. Odgovorio je da mu je svejedno. Sluaj, Do. Ako upadne u guvu i doe policija, brauning nema nikakve veze sa mnom. Jesmo se razumeli? Potapao sam desni dep na sakou i upalio motor. Upaljenih farova, pourio sam uzanim putem i nisam pravio nikakve ustupke saobraaju koji mi je dolazio u susret. Vozai su se preda mnom povlaili unazad u proirenja predviena za mimoilaenje. Kad smo izbili na autoput, Doni je zapalio svoj trei doint. Drao sam brzinu od sto osamdeset kilometara i sve vreme pazio da se ne pojavi policijska patrola. Pokuao sam da pozovem stan, ali niko nije odgovorio. Razmiljao sam da li da se javim policiji. Bilo bi divno da naiem na nekog ko e poslati elitni odred da se iz helikoptera spusti na Parija i da ga savlada pre nego to nekog povredi. Znao sam da u, ukoliko se uopte probijem, dobiti Linlija ili Volasa, ili nekog drugog umornog birokratu.

Zaustavio sam se u glavnoj ulici Stretama, dao Doniju novac i ostavio ga tu. Naslonio se na otvorena vrata da se pozdravimo. Kad zavri sa pitoljem nemoj da ga uva, niti da ga proda. Baci ga u reku.
Hvala ti na svemu, Doni. Brinem se za tebe, Do, ali mi je drago to izlazim iz kola.

Sasvim neoekivano, tog poslepodneva saobraaj u Londonu nije bio gust, i sat i po posle telefonskog poziva stigao sam do svoje ulice. Skrenuo sam pre stana i parkirao iza zgrade. Sa zadnje strane, tamo gde su stajale kante za smee, nalazio se zakljuan poarni izlaz, od kojeg su samo stanari imali klju. Otkljuao sam prolaz i tiho se popeo na krov. Poslednji put sam bio tu ujutro posle Loganove nesree, posle prvog Parijevog poziva. Na stolu je bila mrlja od moje jutarnje kafe. Bilo je puno svetlosti, tako da sam bio primoran da kleknem i akama zaklonim staklo da bih video kroz svetlarnik. Video sam predsoblje i deo kuhinje. Video sam Klarisinu tanu, i nita vie. Kroz drugi svetlarnik video sam obrnutu sliku, kroz predsoblje u dnevnu sobu. Sreom su vrata bila irom otvorena. Klarisa je sedela na sofi i bila okrenuta u mom pravcu, ali nisam mogao da razaznam izraz na njenom licu. Pari je sedeo tano ispred nje na drvenoj kuhinjskoj stolici. Bio mi je okrenut leima i pretpostavio sam da joj neto govori. Bio je najvie deset metara daleko od mene i uivao sam u pomisli da bih mogao odmah da pucam u njega, iako je bio previe blizu Klarise, a ja jo nisam umeo da nianim, niti sam dovoljno znao o pitoljima da predvidim na koji nain e staklo skrenuti metak s putanje. To sanjarenje nije imalo nikakve veze sa stvarnim pitoljem iju sam teinu oseao u depu. Vratio sam se u kola, parkirao ispred zgrade i zatrubio dok sam izlazio. Pari je priao prozoru i delimino se sakrio iza zavese. Gledao je nadole, pogledi su nam se susreli i tom razmenom smo obrnuli nae uobiajene poloaje. Opipao sam pitolj dok sam se peo stepenicama, napipao osigura i vebao da ga otkoim. Pozvonio sam na vratima i otkljuao ih. uo sam kako mi srce bije pod kouljom, i vidno polje mi je podrhtavalo od pritiska

pulsa. Kad sam izgovorio Klarisino ime, odebljali jezik se zaglavio izmeu k i l.
Ovde smo, odgovorila je i dodala glasom koji je od upozorenja

promenio ton: Do..., ali Pari ju je uutkao. Polako sam poao ka dnevnoj sobi i zastao na vratima. Strahovao sam od iznenadnog poteza koji bi mogao da me izazove. Pomerio je kuhinjsku stolicu u stranu i sedeo je na sofi. Klarisa je bila veoma blizu, s njegove leve strane. Pogledali smo se, ona je na trenutak zatvorila oi, to sam protumaio kao: bilo je gadno, on je gadan, pazi se. Oiane kose, izgledao je mlad i benast. Ruke su mu se tresle. Nastala je potpuna tiina kada sam se pojavio pred njima. Da je ispunim, rekao sam: Vie mi se dopadao perin. Pogledao je udesno, u neto nevidljivo na svom ramenu, pre nego to mi je uzvratio pogled. Zna zato sam ovde.
..., rekao sam i zakoraio u sobu.

Njegov glas je zakripao na viem tonu. Ne pribliavaj se. Rekao sam Klarisi da se ne mie. Gledao sam mu odeu i pitao se ima li oruje. Mora da ima. Nije doao da me ubije golim rukama. Mogao je da pozajmi ili da kupi od onih koje je unajmio. Na be pamunom sakou nije bilo nikakve izboine, mada je bio irok i nije se moglo lako primetiti. Ivica neeg crnog, moda elja, virila je iz gornjeg depa. Nosio je uske farmerke preko sivih konih izama i samo je u sakou mogao da sakrije ono to je poneo. Sedeo je tik pored Klarise, tako da je levom nogom dodirivao njenu desnu, gotovo je prignjeivi uz naslon sofe. Ona je bila sasvim mirna, dlanove je drala na kolenima, a telo joj je odavalo gaenje i gnuanje od njegovog dodira. Glava joj je donekle bila okrenuta ka njemu, spremna za njegov sledei potez. Bila je mirna, ali je mrekanje miia i ila na vratu govorilo da je napeta, spremna na skoi.
Sad ima mene, rekao sam, Klarisa ti vie ne treba. Oboje ste mi potrebni, brzo je odgovorio. ake su mu se tresle, pa je

morao da ih stisne. Na elu su mu se pojavile grake znoja i uinilo mi se da se osea slatkasti zadah trave. Sad e se dogoditi ono to je naumio. I pored toga, sad kad je bio tu preda mnom bila mi je sasvim neverovatna pomisao da uperim pitolj u njega. eleo sam da sednem, odjednom sam bio strano umoran i poeleo sam da legnem negde i odmorim se. Izneverio me je adrenalin koji bi trebalo da obezbedi budnost i okretnost. Nisam mogao da zaustavim zevanje, a njemu je to verovatno bilo znak da sam sasvim miran.
Na silu si uao, rekao sam. Volim te, Do, jednostavno je odgovorio, i to mi je upropastilo ivot.

Pogledao je Klarisu kao da joj stavlja na znanje da se ponavlja. Sigurno shvata da nisam eleo da se stvari ovako razvijaju. Ali ti nisi hteo da me ostavi na miru i onda sam pomislio da mora da postoji razlog. Sigurno si me s razlogom mamio. Pozvan si pred Boga i borio si se protiv toga, uinilo mi se da od mene trai pomo... Prekinuo je, pogledao preko ramena traei sledeu misao. Panja mi nije poputala, ali sam sve vie strepeo to sedi tako blizu Klarise. Zato joj ne dozvoljava da se pomeri? Setio sam se onog trenutka tokom posete Loganovima kada sam shvatio kako bi mi bilo da je izgubim. Treba li neto da preduzmem sada? Setio sam se i Donijevog upozorenja. im izvadim pitolj, dau Pariju dozvolu da me ubije. Moda se opasnost moe razvodniti razgovorom. Jedino sam znao da ne smem da mu protivreim. Klarisa je progovorila mirno i veoma tiho. Uprkos opasnosti, htela je da ga urazumi. Sigurna sam da Do nije hteo da vas povredi. Znoj je ve curio s Parija. Smerao je neto da uini. Na silu se nasmejao. tome bi se moglo razgovarati! U stvari, bio je u velikom strahu od vas, jer stajali ste ispred kue, pisali pisma. Uopte vas nije poznavao, a onda ste se iznenada pojavili... Pari je zatresao glavom. Bio je to nevoljni gr, jo jai nervozni pogled iskosa, i uinilo mi se da se nazire sr njegovog stanja; morao je da ukloni sve injenice koje se nisu uklapale. Rekao je: Ne razumete. Nijedno od vas ne

razume, pogotovo vi ne razumete. Okrenuo se prema Klarisi. Uvukao sam desnu ruku u dep sakoa da opipam osigura, ali tako sam nespretno pipao da ga nisam pronaao.
Nemate pojma zbog ega je tako. Kako biste i znali? Nisam doao da o

tome priam. Nije vredno priati o tome, zar ne Do? S tim smo zavrili. Svi. Preao je prstom kroz znoj du obrva i glasno uzdahnuo. ekali smo. Kad je podigao glavu, gledao je u mene. Neu vie o tome. Nisam zbog toga doao. Doao sam da te neto zamolim. Mislim da zna ta.
Moda, odgovorio sam.

Duboko je udahnuo. Stigli smo do kraja. Oprotaj?, rekao je s uzlaznom intonacijom pitanja. Molim te, oprosti mi, Do, zbog onoga to sam jue uradio, to sam pokuao da uradim. Toliko me je iznenadio da nisam mogao odmah da progovorim. Izvukao sam ruku iz depa i rekao: Pokuao si da me ubije. Hteo sam da ujem da to kae. Hteo sam da Klarisa uje.
Planirao sam, platio. Poto mi ne uzvraa ljubav, mislio sam da bi bilo

bolje da si mrtav. isto ludilo, Do. Molim te, oprosti mi. Hteo sam opet da mu kaem da pusti Klarisu da izae, a on se okrenuo prema njoj, gurnuo ruku u gornji dep, izvukao no s kratkom otricom i poeo njime da vitla po vazduhu u polukrug. Nisam imao vremena da se pomerim. Ona je podigla obe ruke do grla, ali to nije bila njegova meta. Stavio je pic otrice tano ispod svoje une koljke i tu ga zaustavio. Ruka na nou se tresla i snano pritiskala. Okrenuo se udesno da joj pokae, a onda je pokazao meni. Preklinjao je kao da cvili, nepodnoljiv zvuk. Nikad mi nita nisi dao. Molim te, dozvoli mi bar jedno. A ovo u u svakom sluaju dovriti. Dozvoli mi da bar to dobijem od tebe. Oprotaj, Do. Ako mi ti oprosti i Bog e mi oprostiti. Od iznenaenja sam oglupavio, oseaj olakanja zbrkao mi je reakciju. Toliko neoekivano, takav obrt: da on uopte ne namerava da napadne ni

Klarisu ni mene, ve da sebi preree grkljan pred nama, ta injenica mi je sporo dopirala do mozga. Uspeo sam da kaem: Baci no, pa emo da razgovaramo. Odmahnuo je glavom i uinilo mi se da jo jae pritiska. Krv je curila u pravoj liniji s vrha noa. Klarisa je naizgled bila oduzeta. Onda je ispruila ruku prema njegovom zglavku, kao da bi mogla da ga prizove pameti dodirom prsta. Sada, rekao je. Molim te, Do. Sada.
Kako da ti oprostim, kad si lud?

Ciljao sam na njegovu desnu stranu, dalje od Klarise. U zatvorenom prostoru je prasak izbrisao sve ostale ulne utiske i soba je zasjala kao prazan ekran. Onda sam video no na podu i Parija zavaljenog s rukom na razbijenom laktu, bledog lica i usta otvorenih od oka. U svetu u kojem je logika pokreta oseanja, ovo bi bio trenutak da Klarisa ustane, da krenemo jedno ka drugom, zagrlimo se uz poljupce i suze, rei utehe, oprotaja i ljubavi. Trebalo je da skupimo hrabrosti i okrenemo lea Pariju, ije su se misli sabrale u blistavu taku bola, razbijenu bicu i lakatnu kost (posle est meseci naao sam komadi kosti ispod sofe), trebalo je da se osmelimo i ostavimo ga, a posle dolaska policije i poto su ga bolniari hitne pomoi odneli, posle prie i milovanja i dva ispijena ajnika, mogli smo da odemo u spavau sobu, da legnemo okrenuti jedno prema drugom i dozvolimo sebi da se vratimo u ist porodini prostor. Onda bismo mogli da ponovo gradimo ivot, upravo na tom mestu. Ali takva logika bi bila neljudska. Postojali su trenutni i stari uzroci zbog kojih vrhunac tog poslepodneva nije mogao da bude takav oseaj sree. Saimanje prie, posebno u filmovima, zavara nas srenim krajem i zaboravimo da produeni stres izjeda oseanja. Sasvim ih umrtvi. Ne dolazi se lako do trenutka radosnog osloboenja od paninog straha. Tokom poslednja dvadeset etiri sata Klarisa i ja smo bili svedoci neuspelog ubistva i samoubistva. Klarisa je poslepodne provela pod pretnjom Parijevog noa. Kada mi je govorila preko

telefona, drao joj je otricu na obrazu. to se mene tie, osim stresa, nakupljene stravine izvesnosti potvrene dogaajima nisu mi donele brzu utehu zbog dokaza da sam bio u pravu. Umesto toga, pritiskao me je ravan i teskoban oseaj nepravde. Bio je to bes bez strasti, koji nisam mogao da podnesem i izrazim jer sam nagonski shvatio da u ovom sluaju biti u pravu znai biti zaraen istinom. Osim toga, ne postoji samo jedan sistem logike. Na primer, policija je, kao i uvek, drugaije tumaila stvari. to god da su smerali prema Pariju, kada su doli do stana dvadesetak minuta posle pucnjave, sasvim su jasno znali ta e sa mnom da urade. Nedozvoljeno posedovanje vatrenog oruja i Ranjavanje s predumiljajem. Pari je otiao svojim putem na nosilima, a mene su uhapsili policijski potporunik i porunik, zvanino, mada uz neznatno izvinjavanje. Napravili su izuzetak u odnosu na uobiajenu proceduru kada je vatreno oruje u pitanju i dozvolili su mi da bez lisica siem niz stepenice. Usput smo sreli policijskog fotografa i forenziara. Rutina, razuveravali su nas, u sluaju da neko od nas promeni iskaz. Trei put u toku dvadeset etiri sata, bio sam u policijskoj stanici. Trei put u ivotu. Opet proizvoljno grupisanje. Klarisu su zamolili da poe kao svedok. Inspektor Linli nije bio na dunosti, ali su doneli i proitali moj dosije, i ophodili su se prilino ljubazno. Pa ipak sam zadran u pritvoru preko noi, u eliji pored jednog besnog pijanca, a narednog jutra su me, posle dugakog razgovora, pustili uz kauciju s obavezom da se javim posle est nedelja. Na kraju, posle Linlijevog pisma naelniku slube javnog tuilatva, nikad nisam ni za ta optuen. Bez milovanja te noi, bez razgovora za kuhinjskim stolom i kreveta u kojem smo bili zajedno posle smrti Dona Logana. Jo gora od toga bila je u to vreme slika koja me je progonila one neprospavane noi u eliji, slika koja mi se javljala i sledeih dana. Video sam no na podu, video sam Parija zavaljenog u sofi kako dri svoju ruku - a onda sam video izraz na Klarisinom licu. Stajala je i zurila u pitolj koji sam drao u ruci s izrazom takve odvratnosti i

iznenaenja da sam pomislio da nikad neemo prevazii taj trenutak. U poslednje vreme mi se najgore slutnje potvruju. Stvari sam ispravljao na najgori mogui nain. Spisak je bio tuno dugaak. Moda je s nama zaista svreno.

23. Dragi Do, ao mi je zbog svae. Nisam zajedljiva zaista mi je ao, iskreno. Uvek smo se ponosili to ivimo bez onih povremenih svaa za koje su nam drugi parovi govorili da su neophodne i lekovite. Uasno mi je bilo sino. Mrzela sam sebe to sam se razbesnela, a istovremeno sam strahovala od tvog gneva. Ali, ta je tu je, ne moe se porei. Stalno si ponavljao da ti dugujem duboko izvinjenje zato to nisam stajala uz tebe, rame uz rame, protiv Parija, to sam sumnjala u tvoj zdrav razum, to nisam imala poverenja u tvoju mo rasuivanja i zakljuivanja i tvoje predano istraivanje njegovog duevnog stanja. Mislim da sam ti se vie puta izvinila sino, i ponovo u. Mislila sam da je Pari patetian i bezazlen smuenjak. U najgorim prilikama, mislila sam da je sve delo tvoje uobrazilje. Nisam oekivala da e postati tako estok. Nisam bila u pravu, izvinjavam se, stvarno mi je ao. Ali sino sam pokuala da ti kaem i sledee: injenica da si bio u pravu nije jednostavna. Ne mogu da se oslobodim pomisli da ishod ne bi bio tako stravian da si se drukije ponaao. Osim toga, nema sumnje da nas je celo to iskustvo skupo kotalo, bez obzira na to koliko si bio u pravu. Rame uz rame? Ali ti si sam iao, Do. Od samog poetka, pre nego to si ita znao o Pariju, bio si tako silno i neobino obuzet njime. Sea li se njegovog prvog telefonskog poziva? ekao si dva dana da mi ispria. Ve sledeeg dana pominjao si poznatu priu kako se vraa pravoj nauci iako smo ranije reili da to nema svrhe. Hoe li zaista da kae da to nije imalo nikakve veze s Parijem? Te veeri si izleteo iz stana i zalupio vrata preda mnom. Nikad nam se tako neto nije dogodilo. Bio si sve uznemireniji i sve opsednutiji. Nisi hteo da razgovara ni o emu drugom. Neu da duim, ali kada si mi pretresao pisai sto, shvatila sam to kao strano izdajstvo. Kakav sam ti povod dala za ljubomoru? Dok je stvar oko Parija dobijala sve vee razmere, posmatrala sam te kako se sve vie

povlai u sebe, a sve dalje i dalje od mene. Bio si mahnit, opsednut, i veoma usamljen. Bio si detektiv, imao si misiju. Moda je to zamenilo nauku kojom si hteo da se bavi. Istraivao si, donosio logine zakljuke i mnogo ta si pravilno primetio, ali si tokom tog postupka zaboravio da me povede sa sobom, zaboravio si kako se poverava. Jo jednu stvar sam htela sino da ti kaem, ali si me uutkao svojom vikom. One veeri posle nesree s balonom - bilo je sasvim jasno iz onoga to si tada rekao da te mui pomisao da si moda ti prvi pustio ue. Oigledno ti je bilo potrebno da se suoi s tom milju, da je odagna, da se pomiri s njom ta god. Mislila sam da emo o tome opet priati. Mislila sam da ti mogu pomoi. Po mom miljenju nije trebalo nieg da se stidi. Naprotiv, mislim da si tog dana bio veoma hrabar. Tvoja su oseanja posle nesree bila iskrena. Zar nije mogue da ti je Pari samo pruio priliku da pobegne od svoje krivice? Kao da si svoje uznemirenje preneo na ovu novu situaciju, beao od teskobe s rukama na uima, a trebalo je da na sebe primeni tu mo razumne analize kojom se toliko ponosi. Prihvatam da je Pari lui nego to sam mogla i da pretpostavim. Ipak, razumem kako je uspeo da stvori utisak da ga ti mami. Pokrenuo je neto u tebi. Od prvog dana si ga posmatrao kao protivnika i reio si da ga porazi, i to nas je oboje skupo kotalo. Da si vie sa mnom delio, moda Pari uopte ne bi stigao do tog stanja. Sea li se da sam ti veoma rano predloila - one noi kada si me u besu napustio - da bi ga trebalo pozvati na razgovor? Samo si zurio u mene u neverici, ali sam sasvim sigurna da tada Pari nije znao da e jednog dana poeleti da te ubije. Moda smo zajedno mogli da ga skrenemo s pravca kojim je poao. Iao si svojim putem, sve si mu odbijao, to je razbuktalo njegovu uobrazilju, a kasnije i mrnju. Pitao si me sino da li shvatam da si mi spasao ivot. U osnovi, naravno, tako je bilo. Uvek u ti biti zahvalna. Bio si hrabar i domiljat. U stvari, bio si sjajan. Ali ne mogu da prihvatim da se nije moglo

izbei da Pari unajmi ubice i da mi na kraju pripreti noem. Pomiljala sam da e pre sam sebi da naudi. Koliko sam greila i koliko sam bila u pravu! Spasao si mi ivot, ali moda si mi i ugrozio ivot - uvlaenjem Parija, stalnim preterivanjem, predvianjem svakog njegovog novog poteza, kao da si ga sam gurao u tom pravcu. Jedan stranac je na silu uao u nae ivote, a odmah zatim si mi ti postao stran. Zakljuio si da pati od De Kleramboovog sindroma (ukoliko je to stvarno neka bolest) i pretpostavio si da e pribei nasilju. Bio si u pravu, postupio si odluno i treba da se ponosi time. A ta je s ostalim? Zato se to dogodilo, koliko je i tebe samog promenilo, da li je moglo drukije da bude, koje su sve posledice na nas dvoje - to je ono to imamo i o emu treba da razmiljamo. Mislim da je potrebno da neko vreme budemo razdvojeni. Meni je svakako potrebno. Luk mi je ponudio svoj stari stan na Kamden Skveru, dok ne nae nove stanare. Ne znam kuda e nas to odvesti. Bili smo tako sreni zajedno. Strasno i odano smo se voleli. Uvek sam mislila da je naa ljubav od one vrste koja traje. Moda e tako i biti. Jednostavno, ne znam. Klarisa

24. Deset dana posle pucnjave odvezao sam se u Votlington na zakazani sastanak sa Dozefom Lejsijem. Sledeeg dana sam celo prepodne proveo u radnoj sobi i telefonom ugovarao pojedinosti, a posle podne sam odetao do oblinje prodavnice italijanskih specijaliteta da pokupujem ono to e nam biti potrebno za piknik. Uglavnom kao i ranije - lopta mocarele, abata, masline, paradajzi, inuni, a za decu obina pica margarita. Sledeeg jutra sam popakovao hranu u ruksak, dodao dve boce kjantija, mineralnu vodu i est malih boca koka-kole. Dan je bio oblaan i prohladan, ali se sa zapada irila tanka traka plavetnila, a prognoza je obeavala topli talas na due od sedam dana. Odvezao sam se do Kamdena da pokupim Klarisu. Kada sam joj prethodnog dana ispriao Lejsijevu priu, traila je da zajedno odemo u Oksford. Toliko smo zajedno prevalili, glasilo je njeno objanjenje, pa je elela da bude prisutna na kraju bez obzira na posledice koje je dogaaj ostavio na nas dvoje. Mora da je gledala kada u naii jer se pojavila na vrhu stepenica ispred bratovljevog stana im sam parkirao kola. Izaao sam i posmatrao je dok je prilazila, pitajui se kako emo se pozdraviti. Nismo se videli od one veeri kada sam odbio da joj odnesem do taksija kofere s odeom i knjigama. Oslonjen na otvorena vrata automobila na jutarnjoj svetlosti, osetio sam iznenadan bol delom oaj, delom paniku - dok sam posmatrao kojom se brzinom to blisko, poznato bie preobraa u zasebnu osobu. Pamuna haljina je bila nova, kao i zelene espadrile. ak joj je i koa drukije delovala, blee i meke. Rekli smo jedno drugom zdravo, smuvali rukovanje - bolje nego lani poljupci u obraz. Poznati parfem me nije umirio. Samo je jo vie isticao novine. Moda je i ona imala slina oseanja, jer im sam pokrenuo kola, previe veselo je rekla: Svia mi se novi sako. Zahvalio sam joj i odgovorio da je i njena haljina vrlo lepa. Nisam hteo

da se ponovo sukobimo, a nisam mogao ni da preem preko prethodnih sporenja. U stvari, zahvaljujui toj sedmici koju smo proveli odvojeno imali smo mnogo neutralnih tema. Prvo, moj razgovor sa Dozefom Lejsijem u njegovoj bati, potom sve to sam ugovorio za ovaj dan - i tako smo stigli do zapadnih predgraa. Onda smo razgovarali o radu. Ukazao se novi momenat u potrazi za Kitsovim poslednjim pismima. Bila je u vezi s japanskim naunikom koji je tvrdio da je proitao neobjavljenu prepisku pre dvanaest godina u Britanskoj biblioteci, iz pera dalekog roaka Kitsovog prijatelja Severna. Tu je pomenuto pismo upueno Fani, koje nikad nije ni trebalo da bude poslato, vapaj vene ljubavi neokaljane oajem. Klarisa je svaki slobodan trenutak provodila nastojei da ue u trag toj vezi preko Severna. Sve je bilo oteano preseljenjem biblioteke na novu adresu kod stanice Kings Kros i Klarisa je razmiljala da odleti do Tokija i proita zabeleke tog naunika. to se mene tie, bio sam u Bermingemu na probnoj vonji elektrinog automobila za jedne nedeljne novine. Trebalo je da letim u Majami radi izvetaja o konferenciji o istraivanju Marsa. Kada sam uz malo smenog preterivanja ispriao uas predstavnika kompanije suoenih s injenicom da elektrini prototip ne moe da se pokrene, Klarisa se nije nasmejala. Moda je razmiljala o centrifugalnoj geografiji - Mejda Vejl i Kamden Taun, Majami i Tokio - koja nas je u vrtlogu razdvajala. utali smo dok smo se od ilternsa sputali u Oksfordsku dolinu, pa sam poeo da joj priam o naseljavanju Marsa. Izgleda da je bilo mogue presaditi jednostavne oblike ivota kao to je liaj, a potom otporno drvee, to bi tokom hiljada godina pomoglo nastanak atmosfere zasnovane na kiseoniku. Temperatura bi se poveala i posle izvesnog vremena Mars bi mogao da bude veoma lepo mesto. Klarisa je zurila kroz vetrobran u put koji nam se valjao pod nogama, u polja s leve i desne strane i divlju trstiku ispred ivice uz put. ta vredi? Ovde je tako divno, a mi smo i dalje nesreni. Nisam je pitao ko smo to mi. Strepeo sam od linih tema u tako malom prostoru. Gadno smo se posvaali i dugo je trajalo, i mada nisam vikao, kao to

je napisala, podigao sam glas - oboje smo podigli glas - i hodao sam kroz sobu obuzet nekom snenom uzrujanou. To nam je u naslee ostavio Pari, uz onu krvavu mrlju na tepihu - tu orgiju meusobnog optuivanja, autopsiju posle koje smo, umorni i ogoreni, u tri sata ujutro legli u odvojene krevete. Klarisino pismo nas je jo vie udaljilo. Pre petnaest godina bih ga moda ozbiljno shvatio, moda bih pretpostavio da je otelotvorenje mudrosti, tananost koju nisam shvatio zbog svoje grubosti. Moda bih pomislio, zbog svog sentimentalnog vaspitanja, da mi je dunost da primim ukor. Meutim, s godinama ovrsnemo u ono to smo i njeno pismo sam protumaio kao nerazumno. Nije mi se svideo ton povreene, besprekorne osobe, niti sladunjava logika puna emocija. Luak je platio da me ubiju u restoranu. ta znai, u poreenju s tim, podeliti oseanja? ta znai, ponet, opsednut, nezainteresovan za seks? Ko se ne bi tako oseao? Bolesna savest koja vapi da se prikai na moju. Nisam eleo da budem usamljen. Niko nije hteo da me saslua. U samou su me oterali ona i policija. Sve sam to rekao preko telefona onog jutra kada je stiglo pismo i naravno da nam to uopte nije pomoglo. Sada smo zajedno, u stvari, rame uz rame, u dva kvadrata prostora, ali se pitanje naeg neslaganja ne sme pokrenuti. Pogledao sam je i pomislio kako izgleda prelepo i tuno. Ili je tuga bila samo u meni? Razgovarali smo o obinim stvarima dok smo vozili kroz Hedington i centar Oksforda. Parkirao sam ispred kue Loganovih na potpuno istom mestu kao i ranije. Mirna ulica bila je opervaena drveem koje je stvaralo tunel zelene svetlosti ispresecane bletavim takama sunevih zraka. Dok sam izlazio iz kola razmiljao sam o ivotu - dosadnom i plodnom - koji bi ovek mogao da vodi na ovakvom mestu. Poneo sam ruksak i odetali smo poploanom stazom do ulaznih vrata, kao brani par pozvan na ruak. Klarisa je ak promrmljala neto o lepom vrtu. Tu aroliju pojaane obinosti razbio je mali Leo, koji se pojavio pred nama kada su se otvorila vrata. Bio je go i na sebi je imao samo neveto iscrtane tigrove pruge na grudima i nosu. Pogledao me je, ali me nije

prepoznao, i rekao: Nisam tigar, ja sam vuk.

Dobro, ti si vuk, a gde je tvoja mama?

Pojavila se iza Lea u mranoj nii pored kuhinje i pola ka nama. Vreme nije nita izleilo. Isti tanak nos, isto crvenilo iznad gornje usne. Moda joj je lice malo otvrdlo, moda joj se gnev povlaio u kosti. U desnoj aci je drala zguvanu maramicu. Premestila ju je u levu ruku da bi se rukovala s Klarisom, a potom i sa mnom. Gospoa Logan nas je zamolila da saekamo u vrtu iza kue dok ne umije i presvue Lea. Tu smo nali Rejel, kako u ortsu lei potrbuke na travi i suna se. Kad nas je ula, prevrnula se na lea i pravila se da spava, ili da je u transu. Klarisa je kleknula pored nje i zagolicala je travkom ispod brade. Zatvorenih oiju zbog jakog sunca, Rejel je glasno zapitala: Znam ko ste. Ne zasmejavajte me. Kad vie nije mogla da izdri, ustala je i ugledala Klarisino lice, a ne moje.
Ne zna ko sam ja, pa onda mogu da te zasmejavam, rekla je Klarisa. I

neu prestati sve dok ne pogodi kako se zovem. Razgovor je nastavljen sve dok Rejel nije zavikala: avo s luom!, i molila je da se smiluje. Okrenuo sam se da uem, a ona je uzela Klarisu za ruku i vodila je po vrtu. Primetio sam da je ator pao i da su ga izgazili na travi. Naao sam Din Logan kako klei u hodniku i zakopava Leovu sandalu. Ve si dovoljno veliki da sam to radi, govorila je. On ju je dlanom milovao po glavi. ja volim kad mi ti to radi, rekao je i pogledao me s osmehom pobedonosnog posedovanja.
Hteo bih da ujete priu iz prve ruke. Zato mi recite gde hoete da

odemo na piknik, rekao sam joj. Ustala je i uzdahnula, i opisala mi mesto pored Temze zvano Port Medou. Onda mi je pokazala telefon u dnu stepenita. ekao sam da sa Leom izae u vrt i tek zatim okrenuo broj koleda i traio profesora logike. Livada je bila na samo pet minuta hoda. Ljubomoran na sestrinu novu prijateljicu, Leo se obesio o Klarisinu drugu ruku i pevao sve odlomke iz

pesama Bitlsa kojih je mogao da se seti - bilo ta, samo da prekine njihov razgovor. Rejel je na to poela glasnije da govori. Din Logan je ila sa mnom, nekoliko koraka iza tog bunog trija. Primetila je: Tako je dobra prema njima. Oboje ste tako dobri. Opisao sam raznu decu koja su prola kroz na ivot i sobu koju smo za njih izdvojili u stanu. Klarisinu spavau sobu, koja sada nije bila ni to. Dok smo prelazili preko eleznikog mosta, iznenada se ukazala prostrana livada puna maslaka. Din Logan je rekla: Sama sam traila da mi ispriate, ali nisam sigurna da u izdrati, naroito uz Rejel i Lea. Hoete, rekao sam. Do sada ste uspevali. Hodali smo preko polja, kroz maslaak, prema reci, a za nama je ilo nekoliko ljubopitljivih telia. Otili smo jo nekoliko stotina metara uzvodno. Na mestu gde je obala bila izlokana zbog stalnog dolaska goveda na pojilo, nastala je mala plaa. Tu smo se zaustavili i smestili. Din je prostrla veliko vojniko atorsko krilo, a ja sam vadio hranu. Tada sam shvatio da je prostirka verovatno pripadala Donu Loganu i da je s njom iao na ekspedicije o kojima nikad nita neemo saznati. enama sam nasuo vino. Leo i Rejel su gazili po reci, zvali me, ikali me da im se pridruim. Skinuo sam cipele i arape, podvrnuo pantalone i poao tamo. itav jedan ivot je proao od vremena kad sam poslednji put stajao tako, oseao kako mi se voda provlai izmeu prstiju i udisao puni zemljano-vodeni miris reke. Dok su Klarisa i Din razgovarale, mi smo hranili patke, igrali abice s oblucima, i od blata pravili uzvienje s jarkom. Umirili smo se, Rejel mi je prila i rekla: Seam se kad ste doli i kada smo priali.
I ja se seam, odgovorio sam. Hajde opet da priamo. Vai, o emu? Ponite vi.

Razmiljao sam i onda pokazao na reku. Zamisli najmanju moguu

koliinu vode. Tako siunu da je nevidljiva... mirkala je kao na travi u bati. Kao najmanja majuna kapljica.
Mnogo manju. Toliko malu da ti ni mikroskop ne bi pomogao. Gotovo

nita. Dva atoma vodonika, jedan atom kiseonika, povezani tajnovitom monom silom.
Vidim je, uzviknula je. Napravljena je od stakla. Eto. Sad pomisli na milione, milijarde takvih estica nagomilanih

zajedno u svim pravcima, gotovo do beskonanosti. A sad zamisli da je reno korito dugaak, plitak tobogan, zavojit i blatnjav, koji se prua stotinama milja sve do mora... Dalje nismo stigli. Leo se igrao na obali, a onda je shvatio da se neto dogaa bez njegovog uea. Doleteo je, spreman da me gurne u vodu ako ga ne pustim da nam se pridrui.
Mrzim te, rekla je Rejel. Gubi se.

U tom asu su nas pozvali na ruak, ali pre nego to smo stigli do obale, Rejel me je utinula za ruku da mi stavi na znanje da nismo zavrili. Hrana je navela razgovor na Italiju i letovanja. Deca su takoe uestvovala sa svojim oigledno zbrkanim seanjima na plau gde ive papagaji, na etinare u blizini vulkana, a Rejel se setila i amca sa staklenim dnom. Leo je tvrdio da tako neto ne postoji. Poto je amac je bio iznajmljen samo na jedan dan, i poto je penjanje na vulkan trajalo est sati, a Lea su uglavnom nosili, sve je to prizvalo u seanje energinog Dona Logana, iako ga ak ni deak nije pominjao po imenu. Kad smo zavrili s rukom, odrasli su se olenjili od vina i sunca. Deci smo bili dosadni, pa su poneli komadie jabuke da nahrane ponije. Din je objasnila da Rejel tuguje za ocem, ali nee da pria o tome. Videla sam kako razgovarate pored reke. Privija se uz svakog mukarca koji doe u kuu. Osea da od njih moe da dobije neto to nikad ne moe dobiti od mene. Puna je poverenja. Volela bih da znam ta trai. Moda je u pitanju samo zvuk mukog

glasa. Posmatrali smo decu dok je govorila. Odlutala su uz reku. Kad su se udaljili od majke, Leo se okrenuo da je pogleda i uhvatio sestru za ruku. Din je poela da nam pria kako se deca lepo paze, a onda je iznenada prekinula i rekla: , Boe! Eno je. Mora da je to ona. Uspravili smo se i okrenuli da pogledamo. Ustao sam.
Znam da sam vas zamolila da to uinite, rekla je Din brzo. Meutim,

mislim da ne mogu da se sretnem s njom. Isuvie je malo vremena prolo. I dovela je nekog sa sobom. Svog oca. Ili moda advokata. Ne elim da razgovaram s njom. Mislila sam da mogu... Klarisa je stavila ruku na Dinino rame. Ne brini, rekla je. Njih dvoje su se zaustavili desetak metara dalje i sad su stajali jedno uz drugo, ekajui na mene. Devojka je skrenula pogled kad sam se pribliio. Znao sam da je studentkinja. Imala je dvadesetak godina, veoma lepa, otelotvorenje najgorih strepnji Din Logan. Mukarac je bio Dejms Rid, profesor logike na njenom koledu. Profesor nije mogao biti mnogo stariji od mene. Moda je imao pedeset godina. Prilino debeljukast. Predstavio je studentkinju kao Boni Dids, i kad sam je uhvatio za ruku, shvatio sam kako stariji ovek moe sve da stavi na kocku. Da mi je neko opisao njenu lepotu, rekao bih da je u pitanju klie - ta plavokosa, plavooka ruiasta lepota koja vodi poreklo od Merilin Monro. Na sebi je imala farmerke odseenih nogavica i odrpanu ruiastu koulju. Za razliku od nje, profesor je bio u lanenom odelu i imao je vezanu kravatu. ?, rekao je uz uzdah. Da obavimo stvar? Posmatrao je studentkinju koja je gledala u svoje sandale (nokti su bili crveno lakirani) i skrueno klimnula glavom. Odveo sam ih do mesta gde smo se smestili i predstavio ih. Din nije htela ni da pogleda u Boni, a ova je, za uzvrat, stalno gledala u profesora. Pozvao sam ih da sednemo. Boni je diplomatski sela na travu prekrtenih nogu,

na samoj ivici prostirke. Rid je napravio kompromis izmeu dostojanstva i uljudnosti i kleknuo na jedno koleno. Pogledao me je, a ja sam klimuo. Ruke je stavio na koleno, pogleda uprtog u zemlju nastojao je da usredsredi misli, kao to je godinama radio dok je predavao. Doli smo, najzad je rekao, da objasnimo i da se izvinimo. Obratio se Din, ali je ona i dalje gledala u ivopisne ostatke pice. Trenutno prolazite kroz ovu tragediju, ovaj strani gubitak, i verujem da vam uopte nije potreban ovaj novi bol. Marama zaboravljena u kolima vaeg mua pripadala je Boni - nema nikakve sumnje. Din ga je prekinula. Uagreni pogled iznenada je usmerila ka devojci. Onda bi, moda, trebalo da mi ti to kae. Boni je, meutim, naprosto usahnula u vrelini tog pogleda. Nije mogla da progovori, nije smela da podigne pogled. Rid je nastavio. Bila je tamo, a i ja. Bili smo zajedno. Pogledao je u Din i saekao da ona primi to to je rekao. Onda je produio. Evo, najjednostavnije reeno. Boni i ja se volimo. Tajili smo, a sada nam je jasno da treba da se suoimo sa raznim neprijatnostima. Ni sanjali nismo da e nae tako nezgrapno tajenje izazvati toliko neprilika. Nadam se da ete posle mog objanjenja ipak moi da nam oprostite. Daleko du obale reke, ulo se dozivanje dece. Din je mirno sedela. Levu ruku drala je preko usta, kao da eli da sprei sebe da progovori.
Uskoro vie neu moi da opravdam svoj posao na koledu i

univerzitetu. S olakanjem su otii. Ali, to se vas ne tie. Gledao je devojku nastojei da uhvati njen pogled, ali ona nije odgovarala. Sve do nedavno, Boni i ja smo se drali pravila da se u Oksfordu nikad ne pojavimo zajedno. Sada smo se manuli te igre. Onog dana kada se to dogodilo, hteli smo da odemo na izlet u ilterns. Preuredio sam asove i otiao po Boni na autobusku stanicu na kraju grada. Provezli smo neto vie od kilometra, i kola su mi se pokvarila. Odgurali smo ih u stranu i tada me je

ubedila da ne odustajemo od plana. Kola se mogu srediti kasnije. Mogli bismo da stopiramo. I tako sam se sakrio iza Boni, bilo mi je uasno neprijatno i pitao sam se da li e me iko prepoznati. Posle nekoliko minuta, zaustavio se jedan automobil. U njemu je bio va suprug, na putu za London. Bio je veoma prijatan i ljubazan. ak i ako je neto posumnjao u vezi s nama, nije to pokazao. Naprotiv. Ponudio je da skrene s autoputa i da nas odveze do Krismas Komona. Ve smo skoro stigli to tog odredita kad smo ugledali oveka i deaka kako se mue s balonom na jakom vetru. Nisam odmah sve shvatio, sedeo sam na zadnjem seditu. Va mu je naglo zakoio i bez rei izleteo da im pomogne. I mi smo izali, da vidimo ta se dogaa. Lino, nisam fiziki aktivan, a izgledalo je da ih ima sasvim dovoljno da ree tu stvar. Zato mi se, bar u poetku, uinilo da bi bilo pametno da ostanem gde sam. Uinilo mi se da im ne mogu pomoi. Onda se cela gnusna stvar istrgla kontroli, i shvatili smo da treba nekako da stignemo do njih i da im pomognemo da zadre balon na zemlji. Onda smo potrali. Ali, bilo je prekasno, balon je ve uzleteo - ostalo znate. Rid je oklevao birajui rei. Glas mu je utihnuo i morao sam da se nagnem da bih ga uo.
Kada je pao, bili smo van sebe. U stvari, uhvatila nas je panika. Poli

smo niz stazu, nastojei da se smirimo i da razmislimo ta da preduzmemo. Kola su ostala daleko iza nas, zaboravili smo na stvari za piknik, i na Boninu maramu. Satima smo hodali. Stidim se to sam stalno mislio ta da kaem, ako nas pozovu kao svedoke, zato sam bio usred polja sa svojom studentkinjom. Naprosto nismo znali ta da preduzmemo. Posle nekoliko sati shvatili smo da ulazimo u Votlington. Otili smo u neki pab da se raspitamo o autobuskom ili taksi prevozu. Za barom je stajao ovek i priao barmenu i grupi redovnih gostiju ta se dogodilo tog popodneva. Oigledno se radilo o jednom od onih koji su visili o uadima. Onda smo mu rekli da smo i mi bili tamo. Te stvari vas veu, znate, i imate potrebu da priate. Ostali, koji nisu bili s nama, liili su na autsajdere. Na kraju smo tog oveka,

Dozefa Lejsija, otpratili do kue da bismo due priali i onda sam mu rekao u kakvoj sam neprilici. Kasnije nas je odvezao do Oksforda i usput nam rekao da ima dovoljno svedoka nezgode i nema nikakve potrebe da i mi dajemo izjavu. Meutim, rekao je takoe da e nam javiti u sluaju da bude neslaganja ili oprenih iskaza. Onda bih mogao ponovo da razmislim i odluim ta da radim. Eto. Nikad se nismo javili. Znam da vas je to uznemirilo, i stvarno mi je veoma ao... Posle tih rei, odjednom sam ponovo postao svestan livade, zlatnih bokora ljutia, grupe konja i ponija koji su na drugom kraju u galopu jurili prema selu, udaljenog zujanja krunog puta i sasvim blizu nas, na reci, trke jedrilica koja se odvijala u napetoj tiini. Deca su nam se polako pribliavala, udubljena u razgovor. Klarisa je neprimetno sklanjala ono to je ostalo za nama posle piknika.
, Boe, uzdahnula je Din. Bio je neustraiv, dodao je profesor, kao to sam i ja jednom rekao.

je hrabrost o kojoj mi moemo samo da sanjamo. Meutim, moete li ikad da nam oprostite to smo bili tako sebini, tako neobzirni?
Naravno, rekla je ljutito. Oi su joj bile suzne. ko e meni da

oprosti? Jedina osoba koja bi to mogla da uini, sada je mrtva. Rid je govorio u isto vreme, savetovao je da ne misli na taj nain. Din je opet podigla glas da sebe ukori. Profesorove rei utehe preplitale su se s njenim reima. To nadmetanje u opratanju, bez daha, liilo mi je na ludilo, na Ludog eirdiju, tu na obali reke gde je nekad Luis Kerol, stareina koleda Krajst er, zabavljao ljupke predmete svoje opsesije. Uhvatio sam Klarisin pogled i nasmeili smo se jedno drugom, kao da i nas dvoje na brzinu razmenjujemo molbe za oprotaj, moda samo meusobnu trpeljivost, usred mahnitog kontrapunkta ono drugo dvoje, Din i Rida. Skupio sam ramena kao da joj poruujem da ni ja nisam znao, kao to mi je ona poruila u svom pismu. Najzad smo svi ustali. Stvari od izleta su sklonjene, platno je savijeno.

Boni, koja jo uvek nije nita prozborila, udaljila se nekoliko koraka i nervoznim pokretima davala na znanje da treba da krenemo. Ili je bila priglupa poslovina glupa plavua - ili nas je sve prezirala. Rid se bespomono vrteo, eljan da joj ugodi, ali sputan sopstvenom ljubaznou, nije bio kadar da se na pravi nain oprosti. Nabacio sam ruksak preko ramena i taman se spremao da poem, pozdravim se i izvuem ga iz nevolje, kad su mi s obe strane prili Rejel i Leo. Nikad nisam prerastao ono oseanje blagog ponosa, prihvatanja, kada te neko dete uhvati za ruku. Povukli su me prema maloj blatnjavoj plai, i tu smo stajali i posmatrali tromo, mrko prostranstvo vode.
sada, rekla je Rejel, kai i Leu. Polako sve ispriaj ponovo, ono o

reci.

APENDIKS I Pretampano iz asopisa British Review of Psychiatry Robert Wenn MB Mch. MRCPsych Antonio Camia MA, MB, DRCOG, MRCPsych Homoerotska opsednutost s religioznim primesama: klinika

varijanta De Clerambaultovog sindroma Sluaj istog (primarnog) oblika De Clerambaultovog sindroma opisan je kod mukarca ija su verska uverenja u sreditu njegovih sumanutosti. Pacijent je opasan za druge i ima suicidalne tendencije. Ovaj sluaj podrava nedavno objavljene tekstove koji dokazuju da ovaj sindrom predstavlja nozoloki entitet. Uvod
Erotske sumanutosti, erotomanija i slini poremeaji ljubavnog

oseanja obraeni su u obimnoj literaturi, u kojoj su opisani, s jedne strane, neuobiajeno ponaanje koje ne mora da bude poremeeno, a na drugoj, neobine varijante koje mogu biti simptom shizofrene psihoze. Prvi pomeni mogu se nai kod Plutarha, Galena i Cicerona. Kao to su Enoch & Trethowan (1979) pokazali u pregledu raspoloive literature, erotomanija nikad nije jasno definisana. De Clerambault je 1942. godine briljivo opisao paradigmu koja nosi njegovo ime, sindrom koji je nazvao les psychoses passionelles, odnosno ista erotomanija, da bi ga razluio od ire prihvaenih paranoidnih stanja s erotskom komponentom. Pacijent, ili subjekat, obino ena, ima snano sumanuto uverenje da je u nju zaljubljen mukarac, objekat, obino vieg

drutvenog poloaja. Pacijentkinja je moda bila, a moda i nije, u kontaktu s predmetom svoje sumanutosti. Pacijentkinja e uglavnom smatrati nevanim podatak da je objekat ve oenjen. Dokaze njegove nezainteresovanosti, pa ak i mrnje, subjekat tumai kao neverovatne ili protivrene; njenu ubeenost da je on stvarno voli nita ne moe da promeni. U izvedene teme spada uverenje da objekat bez nje nikad nee pronai pravu sreu, kao i to da je njihova veza opteprihvaena i odobrena. De Clerambault je podvukao da je u istom obliku stanja poetak jasan i iznenadan, poput udara, i da je to vaan diferencijalnodijagnostiki faktor. Verovatno je pogreno smatrao (Enoch & Trethowan 1979) da se paranoidna stanja s erotskom komponentom razvijaju postepeno. Sredinji inilac De Clerambaultove paradigme je, po njegovim reima, bazini postulat pacijentkinje koja je ubeena da ima ljubavnu komunikaciju s osobom mnogo vieg poloaja, koja se prva zaljubila i napravila prve korake. Da bi pacijentkinja zadovoljila svoje potrebe, takva komunikacija moe da se odvija preko tajnih signala, direktnog kontakta ili primene pojavnih sredstava. Ona je uverena da bdi i titi predmet svoje sumanutosti. U jednom od svojih prvih i najuvenijih sluajeva, De Clerambault je opisao pedesettrogodinju Francuskinju koja je verovala da je kralj Dord V zaljubljen u nju. Posle 1918. godine uporno ga je proganjala i vie puta putovala u Englesku:
esto ga je ekala ispred Bakingemske palate. Jednom je videla kako se

na nekom prozoru pomera zavesa i protumaila je to kao kraljev signal. Tvrdila je da svi graani Londona znaju za njegovu ljubav prema njoj, ali je verovala da je on spreava da nae stan u Londonu i da rezervie hotelski smetaj. Osim toga, bio je kriv to joj se izgubio prtljag s novcem i njegovim slikama... ivopisno je saela strast koju je oseala prema njemu: Kralj me moda mrzi, ali me nikad nee zaboraviti. Nikad ne mogu da budem ravnoduna prema njemu, kao ni on prema meni... Uzalud mi nanosi bol... Iz dubine srca osetila

sam privlanost prema njemu... Tokom godina, uz opise novih sluajeva, postojala je tendencija da se proire i preciziraju osnovni kriterijumi: ne pate samo ene, i nije u pitanju samo heteroseksualna privlanost. Bar jedan od De Clerambaultovih pacijenata bio je mukarac, i od tada je zabeleeno vie takvih sluajeva. U svom pregledu poglavito mukih pacijenata, Mullen i Pathe zakljuuju da su mukarci ee intruzivni i opasni po druge. Homoseksualne sluajeve opisali su Mullen & Pathe (1994), Lovett Doust & Christie (1978), Enoch i saradnici, Ruskin & Sullivan (1974) i Wenn & Camia (1990). Shodno tome, dijagnostiki kriterijumi koje za primarni sindrom (De Clerambaultov sindrom) predlau Enoch & Trethowan verovatno e naii na podrku meu onima koji prihvataju kliniki entitet: sumanuto ubeenje da postoji ljubavna komunikacija s drugom osobom; ta osoba, mnogo vieg drutvenog poloaja, prva se zaljubljuje i prva pokuava da uspostavi kontakt, poetak je iznenadan, predmet ljubavne sumanutosti se ne menja, pacijent nalazi objanjenje za paradoksalno ponaanje objekta, tok je hronian, nema halucinacija i nema kognitivnih poremeaja. Mullen i Pathe citiraju Pereza (1993) koji je primetio da sve prisutnija svest o opasnosti koju predstavljaju pacijenti sa De Clerambaultovim sindromom utie na usvajanje velikog broja novih zakona koji treba da zatite njihove rtve. Mullen i Pathe podvlae da je stanje tragino i po pacijente i po njihove rtve: pacijentima ljubav postaje izolujui i autistini nain postojanja, bez mogunosti sjedinjenja. Tragedija onih na koje su upravili svoju neeljenu panju u najmanju ruku svodi se na injenicu da ih neko uznemirava, dovodi u nepriliku, da im se rasturaju intimne veze, a u najgorem sluaju mogu postati rtve nasilja koje je izazvano srdbom, ljubomorom ili seksualnom eljom.

Istorija sluaja Sud je uputio P-a (dvadeset osam godina, neoenjen), posle optube za pokuaj ubistva. P. je drugo dete starijeg oca, koji je umro kada je P. imao osam godina, i nebriljive majke, koja se preudala kada je P. imao trinaest godina. Po sopstvenoj izjavi, P. je bio napeto i usamljeno dete, sklono sanjarenju; nije lako sklapao prijateljstva. Kada se majka preudala, poslali su ga u internat, gde je postigao uspeh iznad prosenog, ali nita izuzetno. Dok je bio u internatu, starija sestra se odselila u inostranstvo i nikad je vie nije video. Ne sea se da su ga zadirkivali ili maltretirali, ali nije stekao bliske prijatelje i misli da su ga ostali deaci posmatrali s prezrenjem zato to nije imao oca kojim bi se hvalisao kao ostali. Primljen je na univerzitet gde se obrazac socijalne izolacije nastavlja. Smatrao je da su studenti povrni. Postao je lan Studentskog hrianskog pokreta. Iako nije dugo ostao lan, ve u to vreme je pronaao utehu u veri. Zavrio je studije istorije sa slabim prosekom i sledee etiri godine promenio je dosta niskostrunih poslova. Do tada gotovo nije imao nikakav kontakt sa majkom, koja se razvela od drugog mua a od sestre je nasledila ogromnu kuu u severnom delu Londona i odreen novani iznos. P. je zavrio obuku za predavaa engleskog jezika strancima i godinu dana je bio zaposlen, onda je majka umrla i on je postao jedini naslednik njene imovine jer sestru nisu mogli da pronau. Napustio je posao, preselio se u kuu, gde su se intenzivirale izolacija i njegova verska uverenja. Mnogo vremena je provodio u meditaciji o bojoj slavi i odlazio u duge etnje po okolini. Tada je poeo da veruje da mu Bog priprema iskuenje na koje mora da odgovori. U jednoj od tih etnji, P. je pritekao u pomo povodom nezgode koja se dogodila ljudima u balonu na helijum. Razmenio je pogled sa R-om, sluajnim prolaznikom koji je takoe pritekao u pomo, za koga je pomislio da se u tom trenutku zaljubio u njega. Kasno te noi P. je prvi put telefonirao R-u da mu

saopti da je njihova ljubav uzajamna. P. je shvatio da mu je Bog postavio zadatak da uzvrati ljubav koju mu je R. objavio, i da ga privede Bogu. Ovo uverenje je ojaalo kad je otkrio da je R. poznati pisac naune publicistike koji polazi od ateistikih stavova. U svojim brojnim doivljajima boje volje, P. nije imao halucinacije. Onda je poela navala pisama, suoavanja na kunom pragu i straerenja na ulici, pojedinosti koje su dobro poznate u tunim zapisima o ovom poremeaju. Zanimljiv odjek De Clerambaultovog uvenog sluaja javlja se u porukama koje P. pronalazi u drugaijem poloaju zavesa u R-ovom stanu. P. takoe dobija informacije preko dodira lia ivice i R-ovih lanaka, koji su objavljeni mnogo pre njihovog prvog susreta. R. je pre toga iveo u dobrom braku sa svojom nevenanom enom M. ali je posle nekoliko dana njihov odnos bio pod velikim pritiskom P-ovih neumoljivih napada. Kasnije su se razdvojili. P. je uglavnom bio u euforinom raspoloenju, ubeen da e R., uprkos svojoj manifestnoj hostilnosti, prihvatiti sudbinu i preseliti se da ivi sa P-om u njegovoj velikoj kui. P. je verovao da se R. poigrava s njim i da iskuava njegovu predanost. Ubrzo se euforija pretvorila u gnev. Gotovo na samom poetku, P. je uspeo da ukrade rokovnik koji je M. drala na radnom mestu. Koristei podatke koje je tu pronaao o vremenu kada R. treba da bude u odreenom restoranu, P. je unajmio ubice da pucaju u R-a. Napad se zavrio tako to je gost za susednim stolom pogoen u rame. P. je bio ophrvan griom savesti i nameravao je da se ubije noem u prisustvu R-a. Ali i ovaj plan je propao. P. je uhapen i optuen ne samo da je organizovao napad u restoranu ve i zato to je M. drao pod pretnjom noa. Sud je zahtevao kompletan psihijatrijski izvetaj. Tokom intervjua, pacijentovo ponaanje je bilo adekvatno, a afekat usklaen sa injenicom da se nalazi u prepunom istranom zatvoru. Budui da je na prvom pregledu, po zahtevu njegovog advokata, postavljena dijagnoza shizofrenije, obavljena su kognitivna, fizika i laboratorijska ispitivanja, koja

nisu pokazala anomalije, kao ni EEG. Nije bilo formalnih poremeaja miljenja, niti halucinacija. Nije bilo ni ostalih najderovskih simptoma prvog reda (Schneider 1959). P. je pokazao natprosene vizuelno-spacijalne sposobnosti, sposobnost apstrakcije i koncentracije. Skor WAIS testa je sledei: verbalni IQ 130, manipulativni IQ 110, totalni 120. Na Bentonovom testu nije pokazao nikakve znake kognitivnog oteenja. Na Wechslerovoj skali pamenja pokazalo se da mu je kratkorona memorija neoteena i za jednostavan i za sloen materijal. P. je izjavio da zna da ga R. i dalje voli jer ga je spreio da izvri samoubistvo. Osim toga, na sasluanju u zatvoru, P. je primio ljubavnu poruku od R-a. P. se kajao zbog toga to je pokuao da ubije R-a i zato veruje da sve to ga oekuje u ivotu jeste iskuavanje, ne samo njegove vere u Boga, ve i njegove ljubavi prema R. Pacijent ove tvrdnje iznosi artikulisano i koherentno. Stie se utisak da je sistem sumanutih ideja vrsto uauren i jasno izolovan od ostatka linosti. Prepisana je farmakoterapija (5 mg pimozida svakog dana) i blago konfrontirajua terapija usmerena na uvid, ali tokom est meseci nije postignut nikakav napredak. Sud je na kraju odluio da pacijent treba da bude primljen na neodreeno vreme u zatvorsku psihijatrijsku bolnicu. P. je pregledan est meseci posle prijema, stanje sumanutosti nije promenjeno iako je uvedena nova hemoterapija. P. je s istim pouzdanjem verovao da ga R. i dalje voli na isti nain i da e ga on, P, svojom patnjom privui Bogu. P. svakodnevno pie R-u iz bolnice. Njegova pisma bolniko osoblje sakuplja ali ih ne prosleuje da bi zatitilo R-a od daljeg stresa. Pacijenta emo i dalje posmatrati. Diskusija Ellis & Mellsop (1985) zakljuuju da je De Clerambaultov sindrom etioloki heterogeni poremeaj. Teorije etiologije ukljuuju alkoholizam, nasilan prekid trudnoe, postamfetaminsku depresiju, epilepsiju, povrede glave i

neuroloke poremeaje. Nita od nabrojanog nije primenljivo u ovom sluaju. Posle pregleda razliitih opisa premorbidne linosti u istim sluajevima, Mullen & Pathe u zakljuku pominju socijalno neprilagoenu linost koja se izoluje od drugih zato to je preosetljiva, sumnjiava ili smatra sebe mnogo superiornijom. Takve osobe obino se opisuju kao pojedinci koji vode drutveno prazan ivot... njihova elja da uspostave odnos s drugim osobama praena je jednako jakim strahom od odbacivanja ili strahom od bliskosti, seksualne i emotivne. Znaajna promena u ivotu ovog pacijenta nastala je poto je nasledio majinu kuu; itav ivot neuspeha u uspostavljanju bliskih odnosa dostigao je vrhunac u novoj situaciji u kojoj P. vie ne mora da zarauje za ivot, moe da prekine sve kontakte sa svojim saradnicima u koli stranih jezika i sa svojom gazdaricom, i da se povue. U vreme te poveane usamljenosti postao je svestan da je stavljen na probu. Tokom jedne etnje u prirodi naao se u sluajno okupljenoj grupi prolaznika koji su nastojali da obuzdaju balon uskovitlan jakim vetrovima. Taj preobraaj od drutveno praznog ivota do intenzivnog timskog rada moguno je bio okidajui faktor za pojavu sindroma jer, kada je drama zavrena, P. je postao svestan da ga R. voli; poetak tog sumanutog odnosa jemio je da P. vie ne mora da se vrati u svoju prethodnu izolaciju. Arieti & Meth (1959) smatraju da erotomanija moe da ima ulogu odbrane od depresije i usamljenosti kroz stvaranje celovitog intrapsihikog sveta. Za opis koji daju Mullen & Pathe znaajan je i pacijentov strah od seksualne prisnosti. Kada su ga u toku razgovora pitali o njegovim erotskim planovima u pogledu R-a, P. je izbegavao da odgovori i ak se uvredio. Iako veliki broj mukih pacijenata ima specifine i intruzivne seksualne namere spram svojih rtava, ostali, kao i mnoge pacijentkinje, u cilju da sebe zatitite, imaju nejasne predstave o tome ta bi eleli od predmeta svoje naklonosti. Enoch & Trethowan navode Esquirola (1772-1840) koji je primetio da pacijenti koji pate od erotomanije nikad ne prelaze granice uljudnosti, oni

ostaju isti i nevini. Bucknell & Tuke, sredinom 19. veka, pravu erotomaniju povezuju sa sentimentalnom formom. Ovaj sluaj potvruje izvetaje nekih komentatora (Trethowan 1967, Seeman 1978, Mullen & Pathe) o znaaju odsutnih ili izgubljenih oeva. U ovom trenutku samo se moe nagaati da li je R., star etrdeset sedam godina, u oima pacijenta P-a predstavljao oinsku figuru, ili je kao uspean, drutveno integrisan pojedinac, predstavljao ideal kojem je P. teio. U najnovijim radovima jasno se povezuje erotomanija sa dispozicijom pacijenta da bude opasan za druge (Gagne & Desparois 1995; Harmon, Rosner & Owens 1995; Menzies, Fedoroff, Green & Isaacson 1995). Hospitalizacija moe biti neophodna da bi se objekat ljubavi zatitio od napada pacijenta (Enoch & Trethowan; Mullen & Pathe). U ovom sluaju, budui da je podneta krivina prijava, u sreditu je bilo pitanje dispozicije pacijenta da bude opasan, posebno s obzirom na ishod. P. se smestio u restoran da posmatra kako unajmljene ubice likvidiraju R-a. Kad napad nije uspeo, pokuao je da intervenie. Posle toga se pokajao i svoju nasilnost usmerio na sebe samoga u prisustvu R. i M. Sve dok se snaga P-ove sumanutosti ne smanji, on je potencijalno opasan i zato je opravdano da bude primljen u zatvorsku bolnicu. Lovett Doust & Christie daju pregled osam sluajeva i pominju kod vernika moguu tesnu vezu izmeu nekih patolokih aspekata ljubavi i crkvenih naela. Takoe se s razlogom moe pretpostaviti da to to odreene sekte inhibiraju iskazivanje seksualnih namera moe da dovede do nekih patolokih stanja. Dalje, svetenici pod celibatom, upravo zbog svoje nepristupanosti, mogu da budu omiljeni objekti onih koji pate od De Clerambaultovog sindroma. Druga svetena lica postaju predmet erotskih sumanutosti zbog svog poloaja unutar pastve (Enoch & Trethowan). Meutim, P. nije pripadao nijednoj crkvi ni veroispovesti, a predmet njegove sumanutosti bio je ateista. P. je postao odani vernik pre nastanka psihopatolokog stanja, ali su se religiozna uverenja pojaala posle preseljenja u majinu kuu i potpune izolacije. Njegov odnos s

Bogom je lian i slui mu kao zamena za druge bliske odnose. Njegova misija, da R-a privede Bogu, moe se posmatrati kao pokuaj da se postigne potpuno integrisani intrapsihiki svet u kojem e se sjediniti internalizovano versko oseanje i sumanuta ljubav. Tokom intervjua, P. je insistirao da nikad nije uo boji glas, niti je imao doivljaj spoznaje Boga. Postao je svestan boje volje ili promisli na generalizovan nain svojstven mnogim ljudima koji imaju jak verski oseaj. Pretraivanje literature nije ukazalo na drugi sluaj iste erotomanije u koji je na slian nain ukljueno versko oseanje, odnosno ljubav prema Bogu. Zakljuak Pacijentovo stanje ne zadovoljava samo jedan od kriterijuma za dijagnozu primarnog oblika De Clerambaultovog sindroma koje Enoch & Trethowan predlau u gornjem navodu: P. razvija sumanuto ubeenje da se nalazi u ljubavnoj komunikaciji s drugom osobom, R-om, koji se prvi zaljubio i uinio prvi korak. Poetak je bio iznenadan. Predmet P-ove sumanutosti je nepromenjen. U stanju je da racionalizuje R-ovo paradoksalno ponaanje i tok e, po svemu sudei, biti hronian. P. nema halucinacije niti kognitivne poremeaje. Jedini izuzetak je injenica da, iako bi se moglo rei da je R. na viem drutvenom poloaju, P. to nije mogao znati prilikom prvog susreta. Ovaj stepen dijagnostike saglasnosti i injenica da P. ima odreen broj premorbidnih karakteristika kao i ostali pacijenti, podrava stav da je sindrom zaseban nozoloki entitet. U pogledu ishoda, komentatori su uglavnom pesimisti. De Clerambault je opisao sluajeve iste erotomanije koji su bez znaajnijih promena trajali izmeu sedam i trideset sedam godina. Pregled strune literature napisane posle tog vremena potvruje da je to izuzetno istrajan oblik ljubavi koja se esto zavrava tek smru pacijenta. rtve obolelih od De Clerambaultovog sindroma mogu da budu izloene

uznemiravanju, stresu, fizikom, seksualnom napadu, ili nasilnoj smrti. U ovom sluaju su se R. i M. izmirili i kasnije usvojili dete, ali su se ostale rtve razvodile ili iseljavale iz zemlje, ili pak traile psihijatrijsku pomo zbog stresa kojem ih je pacijent izloio. Zbog toga je znaajno da se usavravaju dijagnostiki kriterijumi i da se stave na uvid svim zainteresovanim strunim licima. Pacijenti sa poremeajima sumanutosti verovatno nee traiti strunu pomo jer se ne oseaju bolesnima. Takoe se deava da ni njihovi prijatelji i porodica nisu spremni da ih tako posmatraju jer, kako primeuju Mullen & Pathe, patoloki produeci ljubavi ne samo da se dodiruju, ve se i preklapaju s normalnim doivljajem, i nije uvek lako prihvatiti da jedno od naih najvrednijih oseanja moe da pree u psihopatologiju. Bibliografija ARIETI, S. & METH, M. (eds) (1959) American Handbook of Psychiatry, Vol. 1, Basic Books, New York, pp. 525, 551 BUCKNELL, J. C. & TUKE, D. H. (1882) A Manual of Psychological medicine, 2nd ed, Churchill, London DE CLERAMBAULT, C. G. (1942) Les Psychoses passionelles, Oeuvres Psychiatriques, pp. 315-322. Paris, Presses Universitaires EL-ASSRA, A. (1989) Erotomania in a Saudi Woman, British Journal of Psychiatry, 153, 830-833 ELLIS, P. & MELLSOP, G. (1985) British Journal of Psychiatry, 146, 90 ENOCH, M. D. & TRETHOWAN, W. H. (1979) Uncommon Psychiatric Syndromes, Bristol, John Wright ESQUIROL, J.E.D. (1845) Mental Maladies: A Treatise On Insanity (prevod E. de Saussure, 1965), New York, Hafner GAGNE, P. & DESPAROIS, L. (1995) Lerotomanie male: un type de harcelement sexuel dangereux, Revue Canadienne de Psychiatrie, 40, 136-141 HARMON, R. B., ROSNER, R. & OWENS, H. (1995) Obsessional

harassment in a criminal court population, Journal of Forensic Sciences, 42, 188-196 HOLANDER, M. H. & CALLAHAN, A. S. (1975), Archives of General Psychiatry, 32, 1574 LOVETT DOUST, J. W. & CHRISTIE, H. (1978) The pathology of love: some clinical variants of de Clerambaults syndrome, Social Science and Medicine, 12, 99-106 MENZIES, R. P., FEDEROFF, J. P., GREEN, C. M. & ISAACSON, K. (1995), Prediction of dangerous behaviour in male erotomania, British Journal of Psychiatry, 166, 529-536 MULLEN, P. E. & PATHE, M. (1994) The pathological extensions of love, British Journal of Psychiatry, 165, 614-623 PEREZ, C. (1993) Stalking: when does obsession become a crime?, American Journal of Criminal Law, 20, 263-280 RASKIN, D. & SULLIVAN, K. E. (1974) Erotomania, American Journal of Psychiatry, 131, 1033-1035 SCHNEIDER, K. (1959) Clinical Psychopathology (prevod M. W. Hamilton), New York, Grune & Stratton SEEMAN, M. V. (1978) Delusional loving, Archives of General Psychiatry, 35, 1265-1267 SINGER, J. G. & CUMMINGS, J. L. (1987) De Clerambaults syndrome in organic affective disorder, British Journal of Psychiatry, 151, 404-407 TRETHOWAN, W. H. (1967) Erotomania an old disorder reconsidered, Alta, 2, 79-86 WENN, R. & CAMIA, A. (1990) Homosexual erotomania, Acta Psychiatrica Scandinavica, 85, 78-82

APENDIKS II Pismo pronaeno kod g. D. Parija, napisano krajem tree godine posle prijema. Original je odloen s pacijentovim zabelekama. Fotokopija je prosleena dr R. Venu, na njegov zahtev. Utorak Dragi Do, u zoru sam se probudio i ustao iz kreveta. Obukao sam kuni kaput i otiao do istonog prozora, ne uznemirivi nonu smenu. Vidi kako sam pun volje kada si dobar prema meni! Ima pravo, kada se sunce podie iza drvea, ona postaju crna. Grane na samom vrhu umreene su na nebu, kao utroba neke maine od ica. Meutim, nisam na to mislio samo zato to je dan bio vedar, bez oblaka, ve i zato to je ono to se uzdiglo iznad vrhova kronji posle deset minuta bio sjaj Boje slave i ljubavi. Nae ljubavi! Prvo me je okupala, a posle zagrejala kroz okno. Stajao sam tamo, zategnutih ramena, oputenih ruku, i duboko udisao. Stare suze su samo klizile. Koja radost! Hiljaditi dan. Moje hiljadito pismo, a ti mi kae da ba tako treba da radim! U poetku nisi shvatio smisao i proklinjao si to smo razdvojeni. Sad zna da te svaki dan koji ovde provedem polako pribliava toj velianstvenoj svetlosti, Njegovoj ljubavi, a to sada zna iako ranije nisi, zato to si i sam dovoljno blizu da oseti kako se bespomono i radosno okree njegovoj toplini. Nema povratka, Do! Kad postane Njegov, postae i moj. Gotovo sam zbunjen tolikom sreom. Zatoenik sam. Na prozorima su reetke, odeljenje se nou zakljuava; dane i noi provodim u drutvu maloumnika koji vuku noge, mrmljaju i balave - one koji ne vuku noge, vezuju. Bolniari su grubijani; siguran sam da su bivi zatoenici koji su se nekako provukli na drugu stranu. Duvanski dim, prozori koji se ne mogu otvoriti, urin, reklame na televiziji. To je

svet koji sam ti hiljadu puta opisao. Trebalo bi da poputam, ali pred sobom vidim cilj, vei nego ikad u ivotu. Nikad se nisam oseao tako slobodnim. Letim, tako sam srean, Do! Da su znali koliko u ovde biti srean, otpustili bi me. Moram da prekinem s pisanjem, da se zagrlim. Svakim danom stiem nau sreu i nije me briga i ako ceo ivot potraje. Hiljadu dana - ovo je pismo za tvoj roendan. Iako to dobro zna, moram opet da ti kaem da te oboavam. Za tebe ivim. Volim te. Hvala ti na tvojoj ljubavi, hvala to si me prihvatio, hvala to si shvatio ta sve inim za nau ljubav. Poalji mi uskoro poruku i zapamti vera je radost. Ded

ZAHVALNICA Pre svega, eleo bih da se zahvalim Reju Dolanu, prijatelju s kojim idem i u etnje po prirodi, na dugogodinjim podsticajnim razgovorima. U moju zahvalnost ukljueni su i Galen Stroson, Krejg Rejn, Tim Garton E i glavni inspektor Ejmon Makafl. Dugujem mnogo i sledeim piscima i knjigama: E. O. Wilson, On Human Nature, The Diversity of Life, Biophilia ; Stephen Weinberg, Dreams of a Final Theory, Steven Pinker, The Language Instinct, Antonio Damasio, Descartes Error; Robert Wright, The Moral Animal; Walter Bodmer, Robert McKie, The Book of Man; Robert Gittings, John Keats; Stephen Gill, William Wordsworth, A Life.