GEOREFERENCIRANJE

Koordinatni sistemi
Prostorni referentni sistem Projekcija karte Razmera Parametri transformacije

Povrine na Zemlji

Oblik Zemlje

Geoid (1. aproksimacija) ekvipotencijalna povr na koju je, u svakoj taki, pravac sile tee upravan. Poklapa se mirnom povri vode u okeanu. Njegov oblik uslovljen je rasporedom masa u Zemlji. Uveden je zbog definisanja apsolutne visine taaka na Zemljinoj povri i ne moe se analitiki definisati. Elipsoid (2. aproksimacija) matematika aproksimacija oblika Zemlje. Ima svoj analitiki oblik, pa se u geodeziji koristi kao osnova za proraun. Geodetski elipsoid je dvoosni rotacioni elipsoid, jer je dobijen rotacijom elipse oko male poluose. Ovaj elipsoid naziva se i sferoid.

ta je koordinatni sistem?
Kordinatni sistem je skup parametara pomou kojih se opisuju lokacije na Zemljinoj povri.
Primeri: geografske koordinate l = 1031'15.8414" , f = 5216'09.4416" kooridnate na karti (Gauss-Krugerove, UTM) x = 7 354 820,13 m , y = 4 432 801,08 m geocentrine koordinate (X, Y, Z), npr. WGS84 koordinate rasterskog dokumenta x- i y-ose na digitalizovanim kartama vrednosti visina

Kordinatni sistemi i projekcije

Sferni koordinatni sistem Pravougaoni koordinatni sistem

Osnovni elementi koordinatnih sistema

Projekcija

Elipsoid

Datum

Osnovni elementi Bessel-ovog elipsoida

6356078.96281794 6377397.1550000 1/f = 299.152812796527 e = 0.081696831233

Geodetski datum

Geodetski datum definie veliinu i oblik zemljinog elpsoida, kao i koordinatni poetak i orijentaciju u odnosu na Zemlju. Pravi geodetski datum se prvi put pominje krajem XVIII veka kada su i prva merenja ukazala na elipsoidni oblik Zemlje. To je i vreme kada poinje razvoj geodezije kao nauke.

Geodetski datum

Horizontalni datum ini obrtni elipsoid koji aproksimira Zemljinu figuru i skup konstanti i uslova koje odreuju njegovu veliinu, poloaj i orijentaciju. Horizontalni datum koji se trenutno koristi

u Srbiji definisan je parametrima Beselovog elipsoida iz 1841.

godine i ishodinom takom u Hermannskoglu (Austrija), u kojoj je definisana i njegova orijentacija. Vertikalni datum se definie kao referentna povr u odnosu na koju se odnosi usvojeni sistem visina.

Osnovni elementi Hermannskogel datuma

dx = 696.455 dy = 198.622 dz = 484.883

Projekcije

Kartografske projekcije
Matematika transformacija sa koordinata referentnog sistema na ravanske koordinate: (l, f) -> (x, y) Prema izboru povri za projektovanje, projekcije se dele na:

perspektivne kod kojih je projekciona povr ravan koja tangira Zemlju; konusne kod kojih je projekciona povr dodirni konus; cilindrine kod kojih je projekciona povr dodirni cilindar.

Prema poloaju dodirne projekcione povri, projekcije mogu biti: normalne, poprene i kose.

Projekcije

Perspektivne projekcije
Kod perspektivnih projekcija, Zemlja se preslikava na ravan centralnim projektovanjem iz take koja lei na normali tangencijalne ravni. Kod perspektivnih projekcija u taki dodira nema deformacija, ali se one poveavaju sa udaljenjem od take dodira po koncentrinim krugovima. Ako se projekcionom ravni ne dodiruje, ve see Zemljina lopta, taka nultih deformacija prelazi u krug nultih deformacija.

Projekcije

Perspektivne projekcije

Projekcije

Konusne projekcije
Konusna projekcija je centralna projekcija sa centrom projekcije u centru Zemljine lopte. Kod konusnih projekcija nema deformacija pri preslikavanju po dodirnom krugu (krug nultih deformacija), dok se deformacije poveavaju neravnomerno na jednu i drugu stranu od dodirnog kruga. Primenom sekueg konusa, umesto jednog, dobijaju se dva kruga nultih deformacija.

Projekcije

Konusne projekcije

Projekcije

Cilindrine projekcije
Centralne projekcije gde se centar projekcije poklapa sa centrom Zemlje, a projektovanje vri na cilindar. Deformacije pri preslikavanju nema na dodirnom krugu (krug nultih deformacija), ali se ravnomerno poveavaju sa jedne i druge strane kruga nultih deformacija. Za smanjenje deformacija koristi se sekui cilindar sa dva kruga nultih deformacija.

Projekcije

Cilindrine projekcije

Projekcije

Podela projekcija prema vrsti deformacija

Konformne kod kojih se preslikavanjem zadrava jednakost uglova, ali se slika u razmeri menja (npr. dva kruga istog poluprenika na razliitim delovima Zemlje, projektovae se u krugove razliitih poluprenika); Ekvivalentne kod kojih se zadrava jednakost povrina, ali se deformie razmera i geometrijski oblik povri (npr. dva kruga istog r na razliitim delovima Zemlje, projektovae se u dve elipse razliitog oblika, ali jednake povrine); Ekvidistantne kod kojih se po odreenim pravcima zadrava jednakost duina.

Projekcije

Merkatorova projekcija
Cilindrina konformna projekcija, koju je uveo flamanski kartograf Gerardus Merkator. Konformnost projekcije postignuta je na taj nain to su rastojanja izmeu paralela izjednaena sa njihovim izduenjem na toj geografskoj irini. Polove u ovoj projekciji nije mogue prikazati, jer su izduenja u taki pola beskonana. U ovoj projekciji javljaju se velike deformacije duina i povrina.

Projekcije

Merkatorova projekcija

Projekcije

UTM projekcija
Koordinatni sistem koji deli Zemlju na 60 zona. Poetni medirijan prve zone iznosi 180, irina zone je 6, a svaka zona se protee od 84 sg do 80 jg. Van navedene povri, posebno su izdvojene dve polarne zone. UTM mrea definisana je u metrima. Svaka zona se projektuje na cilindar koji je orijentisan kao kod Merkatorove poprene projekcije. Koordinate taaka sa referentnog elipsoida u odgovarajuoj zoni projektuju se na UTM mreu. Presek centralnog meridijana zone i ekvatora definie koordinatni poetak pravouglog koordinatnog sistema. Referentni elipsoid ove projekcije je GRS80. X-osa se nalazi u ravni ekvatora, a Y-osa se poklapa centralnim meridijanom zone.

Projekcije

UTM projekcija
UTM projekcija (Svetska poprena Merkatorova projekcija ili Univerzalna poprena Merkatorova projekcija) je izraz anglosaksonskog porekla za modifikovanu Gaus-Krigerovu projekciju. UTM projekciju su prve usvojile SAD, 1947. godine, stvarajui uslove da cela zemljina povrina bude obuhvaena jednim koordinatnim sistemom, uz ogranienje za polarne oblasti. Sve ee se koristi UTM koordinatni sistem u kojoj je datum i elipsoid definisan kaoWGS84.

Projekcije

UTM projekcija

Gaus-Krigerova projekcija
Gau-Krger koordinatni sistem baziran je na traverznoj Merkatorovoj projekciji.

Cilindar dodiruje odabrani meridijan i on se naziva sredinji meridijan.

to se vie udaljavamo prema Istoku ili Zapadu od tog sredinjeg meridijana deformacija je sve vea pa se ovakva projekcija koristi samo za relativno uska podruja uz zadani meridijan, tzv. zone. Te zone su uglavnom iroke 3 do 6 zemljine duine. Zato se ovakva projekcija koristi za topografske karte krupnijih raymera koje detaljno prikazuju relativno mali deo Zemljine povrine.

Gauss-Kruger-ova projekcija
To je poprena, cilindrina, konformna projekcija elipsoida na eliptine cilindre. Gaus je prvi, pri proraunima, geoid zamenio elipsoidom, a Kriger je dao osnovne jednaine za prelaz sa elipsoida na ravan. U sutini, ova projekcija je poprena Merkatorova projekcija, tj. modifikovana UTM projekcija. Kod ove projekcije je cilindar, na kojem se vri projekcija, je postavljen tako da tangira Zemljin elipsoid po jednom izabranom meridijanu.

Gaus-Krigerova projekcija
Elipsoid se preslikava na cilindar pod sledeim uslovima:

osa cilindra lei u ravni ekvatora; srednji meridijan preslikava se kao prava linija, projekcija merdijiana predstavlja X-osu koordinatnog sistema u ravni, a cela projekcija je simetrina; svaki deo x-ose mora stajati u konstantnom odnosu prema odgovarajuem luku meridijana; dodirni meridjan i ekvator se preslikavaju kao prave, meusobno upravne linije.

Gaus-Krigerova projekcija

Gaus-Krigerovom projekcijom, Zemlja je izdeljena na zone irine 3 stepena geografske duine.

Ose ovog koordinatnog sistema postavljene su tako da je x-osa paralelna sa dodirnim meridijanom, a y-osa paralelna je ekvatoru.

Razlike izmeu UTM i Gaus-Krigrove projekcije

irina zone Gaus-kriger UTM

X0 Y0 Razmera du sred. meridijana

3 (3 30) 7500000 0.9999

6 500000 0.9996

Razlike izmeu projekcija MGI i WGS

Projekcija MGI Balkan 7

Projecija GCS WGS 1984

Dravni koordinatni sistem

Kao parametar dravnog koordinatnog sistema je, 1924. godine, usvojena Gaus-Krigerova projekcija. Za elemente Zemljinog elipsoida uzete su vrednosti Beselovog (Bessel) elipsoida. Geografske duine raunaju se od grinikog nultog meridijana. U naoj zemlji je usvojeno da maksimalna deformacija duine iznosi 1 dm na 1 km duine. Ova deformacija pojavljuje se na meridijanu udaljenom 90 km od srednjeg meridijana, tako da irina meridijanske zone iznosi 2,15 geografske irine.

Dravni koordinatni sistem

Centralni meridijan Gaus-Krigerove projekcije u naoj zemlji je 21. meridijan, pa Srbija pripada sedmoj zoni koordinatnog sistema. Da bi se izbegle negativne vrednosti y-ose, sve vrednosti na ovoj osi poveane su za 500 000 m, tako da je koordinatni poetak Y=7 500 000 m, X=0 m.

Dravni koordinatni sistem

Elementi dravnog koordinatnog sistema

Koordinatni sistem projekcija

Gaus-Kriger

Elipsoid

Bessel 1841
Datum

Hermannskogel

Veba - postupak
Georeferenciranje karte:

u ArcMap uitati kartu koja se eli georeferencirati ukljuiti toolbar Georeferencing preko alata Add Control Points dodati kontrolne take kliknuti miem na taku sa poznatim koordinatama desnim tasterom i odabrati Input X and Y uneti koordinate ponoviti postupak za nekoliko kontrolnih taaka nakon toga odabrati opciju Georeferencing/Rectify zatim odabrati opciju Georeferencing/Update Display

 Koordinatni sistem definisati (pridruiti dokumentu) u ArcCatalog programu

1. Desni klik na dokument otvara prozor Raster Dataset Properties Kordinatni sistem, elipsoid i datum se definiu kao na sledeem slajdu

2.

Prevoenje iz jednog u drugi koordinatni sistem

Dodavanje reference nereferenciranom fajlu na osnovu dokumenta sa poznatom referencom

1. 2. 3. 4. 5.

Dodati referencirani i nereferencirani raster Desnim klikom na referencirani raster odabrati opciju Zoom to Layer U Georeferencing toolbar-u odabrati raster koji se eli referencirati Kliknuti Georeferencing/Fit To Display (u zavisnosti od toga kako stoje rasteri, moda e biti potrebno promeniti njihov redosled) Dodati kontrolne take. Dodavanje se vri na taj nain to se taka prvo dodaje na nereferencirani raster, a zatim na istu taku na referenciranom rasteru Kada se doda dovoljno kontrolnih taaka, potrebno je uraditi Georeferencing/Rectify, a zatim Georeferencing/Update Georeference

6.

Datum: 24. 03. 2010

Veba br. 5

1.

Rasterski dokument OGKCacak.jpg (skaniranu Osnovnu geloku kartu List aak), georeferencirati koristei samo a) etiri vora karte b) svaki vor kordinatne mree kao referentne take. Dokument prevesti (referencirati) u dravni koordinatni sistem MGI Balkan7. Proveriti kolika se greka dobija u sluajevima a i b, a Rezultat prikazati na posebnoj karti (*.mxd). Isti nerefrencirani rasterski dokument uz pomo etiri rubne take geografskih koordinata referencirati u geografski kordinatni sistem sa WGS84 elipsoidom transformacije. Rezultat prikazati na posebnoj karti (*.mxd).

2.

3.

Nereferenciranu tektonsku skicu TektCacak.jpg grubo referencirati na osnovu referenciranog lista OGK koji je preveden u referencu dravnog koordinatnog sistema. Tektonskoj skici kroz ArcCatalog pridruiti eljenu referencu i rezultat prikazati u posebnom *.mxd dokumentu.
Deo satelitskog snimka Snimak.tif, koji se nalazi u UTM koordinatnom sistemu prevesti u geografske koordinate i prikazati u posebnom *.mxd fajlu. Isti snimak iz prethodne vebe transformisati iz UTM koordinatnog sistema u dravni koordinatni sistem Republike Srbije - MGI Balkan7.

4. 5.