Istra Ti Materina

ISTRA TI MATERINA
priredio: Drago Orli
12
Re no. 67/13, septembar 2002.
ISTRA TI MATERINA
DRAGO ORLI
a da van reen!? Uvako je to bilo. Bija je misec maj uvega lita, kako da je uer bilo, u Savienti je bija susret nikih malih izdavai. I ja san jedan od njih, samo ti dan nis ma vrimena za biti z kolegami. Bija je 25. maj, roendan druga Tita. Josipa Broza, ko ga se jo domiljate. Mi, trojka umiljenih satiriari (La kost, satirini prilog svakega etrtka u Glasu Istre, sta dulji od Feral Tribunea), tega dana (Dana mladosti) tradicijonalno organiziramo kartaki turnir u brikuli i treetu samo za istrijanske batice. Batica je pogrdan naziv za elnike i pulitiare, a bukvalno znai glava od kurca. Ma steo pulitiari, gradonaelnici, partijski lideri, saborski zastupnici, vajka dojdu na ti na turnir, do kvarnar pari tutih ljudi. Ili ki se takovi dre. Ja na turniri iman dvi funkcije, generalni san diretor turnira i jo vrhovni sudac. Kapite da tega dana niman vrimena nanke za se ubrnuti. Zoga se svakega lita u drugen komunu, uvi put u opini Sveti Petar u umi, jenoj od ritkih opin kadi je HDZ dobija izbore u Istri, poradi tega situvacija je jo vie zaguljena i brkasta. Steo san skoka jedan hip u Savientu prestaviti Savienta in the morning, autora Darka Pekice, novi libar moje izdavake hie Errata corrige, ki je zaspravlje hit istrijanskega izdavatva uvega lita. Ja san reka par besid o libru i Pekici, Darko je protija par svojih torij, Miteleuropejci nisu ni kapili, a kako su mogli siromahi kapiti kada ni nisu kapili nanke njihovi prevodioci. Ja da u uj na svoj odgovorni zadatak na finale turnira, kad glej za namon tee Dejan Ili. Dejan je pun krijancije, tabeja raga, upoznali smo se prid par miseci kada san mu pomoga u Riki i Poreu prestaviti libar Doppelgnger meni drage autorice
Dae Drandi. (Ja Dau drin za nau. Tac i barba nae Dae, takozvani Braa Drndi, pod vodstvon Partije pokretai su partizanske borbe u Istri.) Ili me moli, unako z nog, vidi da mi je sila i prea, ko bin za asopis Re nainija Prilog za Re: sedan-osan autori, sve skupa sedandeset-osandeset kartic materijala. Se kapi da san mu ubea i reka: Ma nema problema, i ve par dan pokle san vidija da e biti problemi: Orli, ki je vidija u liti delati; iman par starih materijali; iman nito pred objvaljivanje; more jena stara kompilacija?; emo na zimu bija je odgovor moguih suradnika. Beogradska Re za jene je bija izazov, a za druge nanke da van ne reen. Jo je mali Dejan poelija: Molim te da sve bude na akvtini! Nema problema! I znan da e biti problemi. a mi je potenih itaoci potene Rei. Ne znaju oni tamo u Beogradu i Srbiji a je to akvavica, a je govoriti, predikati i kueljati po nau, a da ne govorin a je to gonan po nase. Ni to splitski argon kega cili Balkan kapi. Ni to Miljenko Smoje, Malo i Velo misto. Istra je, a se govora tie, hrvatski Babilon, svako selo svoj govor, trd, primitivan, nazalan, esto bez vokala, pred svakim samoglasnikom obavezni v ili j: Von vuliva vulje vovci vu vuho. Venecija je ten najve pripomogla. U Istru, od kug i svih drugih bolesti pustu, Istru deboto prez krtene due, dopeljali su u 16. i 17. stoljeu fameje i fameje, sela i sela, plemena i plemena Hrvati (ma i Crnogorci i drugih) iz Boke, Dalmacije, Zagore, Bosne, Hercegovine, otoki... Po redu, kako su zdol rivali Turki. Pak na galije i po moru pomalo za zgoru u Istru. Stotine novih seli, svako selo jena torija, jeno prezime, jedan zajik (i danas morete naj sela Vikovii, Sinii, Pernii, Nainovii, Orlii, Pekici, Rahovci, pokle ete kapiti zato san zabara juto ta sela). Tako je novi ivalj, kako potkova, zapra od mora stare domae Istrijane. Novi su se po Veneciji zvali Beneani, a autohtonije stanovnitvo sredinje Istre, uni ki su bili pod austrijskin markgrofovima, su se zvali Kraljevci. I ratovali lipo, par stotin lit, jeni proti drugih. Svako selo uuvalo je svoj zajik (i poslovica tako govori: Ki ne uva svoju starinu, ne uva Bog njega.). Ljudi bi se u hip navadili furete govore, pak i hrvatski standard, jo u vrimenu austrougarskih pukih kol (kako i danas najnoviji standard), ma u svojen selu su govorili po svoju: Po hrvacki po nau. U svaken selu dugaje. I jedan, struno reeno, fenomen, svi ti Istrijani svaki z svojin govoron, kada bi se nali u drugen selu, na samlju, kueljali su, nito slino uven a ja pien, jedan kompromisni, dogovoreni, mikrouniverzalni akavski esperanto. A jopet, uvih zadnjih deset lit, na pezi Velega Hrvastva, mi smo najkartiji Hrvati. Z uvin novin hrvackin govoron, nidan uda ne dri kako je u nidrima Istre jo iv njihov stari jezik. Patetika, moj drue.
14
15
I eko mene u funkciji literarnega selektora Istre, za Prilog za RE. Fala ti moj Ili. I ti si si lipega vraga za suradnika naa. Poli nas reu: Ki se z johon uprti, joh mu je do smrti. Ni mi laka. Najedanbot utin na plei odgovornost. Ja drin da je zajebancija najkreativniji bokuni ljudske pameti i zajno su mi na pamet pali ti pametni pjesnici-rokeri: Idijoti, Gustafi, Tica, Doktor Fric, Gori ui Vinetu i frontmen Franci Blakovi, stari roknroleri. Odjebali su me po kratken postupku. (Franci mi je almeno pridloija naslov Priloga za Re: Istra ti materina). Pametne iz timanih struktur fatapote priskaen Na najveen poluotoku Jadrana ni problem naj poeti. Koliko je u Podravini slikari naive, toliko je poli nas pjesnici. To mi zovemo sindrom Mate Balote. tabeli ljudi i svakakovi poeti. Da van pjegan nau kreativnost. Vi u Beogradu, ma priio i u Zagebu, jako volite viti nae hie od grote z modrima ili zelenin brkuni i vrati. Oduevi vas vajka kako kreativno i hrabro zaberemo te kolore za brkune. To uvako bude: kad zadruga kupi kolor za piturati ribarske brode, krbni ribari (ki su i pituri brodi) vajka gledaju da njin ustane kakov si piture, pak z ton pituron koloraju brkunade i vrata. A fali mi i koncept. Na to san triba prvo pensati. Ben, neka koncept bude to a san do sada gori i broija hrvacka jezikoslovlja u Istri (za uvi put talijanska emo priskoiti). Eko ekipe: Labintinu i CA (ca je podvarijanta a) e zastupati Zdenka Vikovi Vuki, Roberta Rozzi i Daniel Nainovi; ie, iariju, nae ekavce (fori ete njih laglje kapiti) i KAJ zastupati e Miroslav Sini i Vlado Perni; junu Istru i A, mali Darko Pekica i ja; a zapadnu Milan Rakovac. Ben, jedan balj san uinija, sad ga vidin, zabija san sridnju Istru, nae Bezake. Nee mi uprosititi. Bogme. Ni Opatijce ni tote z nami, njih smo se siromahih, kako kurbe, odrekli u korist Rike. Sad kuraja ljudi, reka je uni, da ne zakune, ki se je trupija z baton po prsti, kad su Isukrsta na kri propinjali. Ne zamirite na potenju
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
OJ, LABINKA
ZDENKA VIKOVI - VUKI
boh da mi prosti ma se je storila, a ona mola jo je lone bila otrocica od Nandeta turlova i Pjerini Rotinki
sa se je prokljela da nee kuhat i da nee vie prat i da z njin nikat vie nee spat so nje pomogli dignut breme na ivot i je la pomalo doma
18
od kada pametin neson je cula kljet boga je spominjala kad so deca obolela a tega suncezahoda da ga ne more vie ni cut ni videt ni zamislit je vopila i da bijota ura da mu je delala rogi i da njoj je prilo do grla je narekovala drugo jutro z konopcien ne budi primera na vrote so je noli na pode
19
od kada je z one bondi dosta ga puti sanjan deboto saki put pride kad ga treban sedimo stieni jedon poli drugega i ja ga puno tega pitan provlja pomalo koko je Tamo dri mi ruko okole vrota i saki put, ma juto saki put me pogladi i, ne videla nikat na svoje voce ku ne gonan istino rece prez da ga je mrvi sron ti zno, a, da te jiman radi! papa son ga zamolila jeno jutro jo je bilo kuro cuvaj mi mesto Tamo gore nasmejo se je po njegovo malo na bok i reka pomalo mala, ni stroha, ne je lazno ceka tebe tvoje mesto, ceka lepi otac moj ku zobin, spameti me dokle god son tu, z ve bondi gonat decon na glos da hi jiman radi
20
farmoj se mala opocini malo posujeno si tornala dugi plotila storci zakopala deca zgojila ne daj Boh tornalo
21
pomalo opocini uivaj zami bokon koloca kudelico kafe popi ne imej stroha ivljenju oprosti na kuren nebe Tvoja zvezda blei
tristi je pet let sebe od sebe skrivala (so nje pomogli) a petnajs se ie (nje pomoro) kamo je, vrania, stisnula ono mio ka je kapila ono mio ka je kapila kede je zagubila naka nje bude da je (se) nojde prvo smrti
22
krela pomalo rosto kad hi je joko eljila nidre hi ni bilo kad je pocela va krela vervat kako da hi je cula znat, kad je pocela krela so se pokozala i kapila je
23
saki sebe dela som ono ca jima svojo glovo (telo) i svoja krela i zato sakemu va njegovo vreme njegova pot tece i smeh, anke i ni stvor da se ujde ni od sagdana ni od blagdana hi treba ivet tuje se krela ukras ne moro a svojemi ne letet i boli i ni mrvi pametno
da mi je to tvoje milo lice da so mi te tvoje bele cici aj da mi je mesec plazi glovo tu va kamik
24
aj da mi je ono tvoje telo celo ruka met nogami hoj z vragun aj da mi je aj da mi je va srcu ca mi je
kadagodar te kako noas okole jene obahajivan spo si naznak kako dete z rukami na kuine celega son te podragala spot pazuho se stisnula je dojalo na mir i zdrovlje i dah tvoj dihala va sne si se nasmejo i z ruko me ople kad se zbudi ku ne nojde moji vlosi na tvojen kuine es li se spametit z ken si noas spo?
25
LIS PRETELON
ZDENKA VIKOVI - VUKI
SAKO JUTRO Kad se zbudi (prvo nego upre voce ) reci si na glos Dobro jutro! lepo, onako koko so te vadili da pozdravi mater i oca kad se torno doma Kad se stone i pogleda svoje lice va zrcale Osmehni se! kako kad vidi onega kega jima radi va vocijah ti morajo bit zvezdice! Prvo nego gre vonka z kui Obrni se jedonput okole sebe! da bude celi i da gre za napret
26
Na ceste Pozdravi magari jenega loveka kega ne pozno! Dobar van don mama te je vadila pozdravit sakega ki te je pogleda, i nasmeji se je rekla, fori te je prepozno! JEDONPUT NA DON Pasoj pot drevon na ken so tii i pozdravi hi vikon ku ne zno koko jo danas navadi od dece! Jedon barkon novi pogledaj (pot krovon od kui) a onega od cera prepoznoj mora dignut glovo!
ONO CA JE JO DOBRO STORIT Navadi kede kokove roice cvato i pozdravi hi imena ku ne zno pitaj oneh ki hi zalivajo Sunce pozdravi saki put kad ga vidi! ni lahko, ali hi je ki so to navadili! I do pozdravi! to navadi od teoka I buro, je reka nono bura cisti munjenijo i boli! I nic ne morat, fori je to najtee navadit, robi magari provat! iroko opri voce va kurej noi, prez meseca! To ca vidi da sveti si Ti A vecer kad legnete a sebe si nola a sebe si noa nasmejite se, recite: Fala Bogu!
27
I tanac toncajte magari do jutra!
Zdenka Vikovi-Vuki roena je u Labinu 27. srpnja 1949. godine. Diplomirala je Organizaciju kulturnih djelatnosti na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Dosadanji radni vijek i gotovo cijelo slobodno vrijeme posvetila je kulturi i umjetnosti kao radnom i osobnom ivotnom opredjeljenju. Iako je ve u djetinjstvu doselila u Pulu, ostala je emotivno i misaono vrsto vezana za rodnu Labintinu pa pjesme uglavnom pie na labinskoj cakavici. Pjesme je poela objavljivati u Istarskom borcu, a potom u rijekim Dometima i asopisu Istra i Nova Istra u Puli. Objavljivala je i u drugim novinama i asopisima, a pjesme su joj prevedene na talijanski, slovenski, engleski i esperanto. Sudionicom je znaajnijih knjievnih veeri, susreta i manifestacija. Knjiga Tanac joncii po krine objavljena je 1984. godine, Molitva 1999.
28
TUGA I jo samo po noe... sako toliko, otprteh ocijah osluhnen kako srce kaplje na rikamano intimelo od koredi. AMOR Zo mi ne rece da me ima radi. Zo mi vajka toji se te lepe stvora.
RIKAMANO INTIMELO OD KOREDI

ROBERTA RAZZI
Ja son inamorana jo vajka vote i siguro un bit kada priden stora. Deca so zgojeni finili so koli od nas hi dele jeni veli voli. Voli od vremena voli od naturi drugoljega odora drugolje pituri. Tebe i mene so zostali pensijeri. Vela ljubof i hude neveri.
Daj mi jedon bui dri me ko znamenje da nan laglje paso to trdo ivljenje. BAKUL ritratto di un artista Spoda krabulji i bele pituri tvoje oci diboke i neme so vajka ive. I kada neveri od sveta otkrijo nebo i vetar vremena zamete put pod oni vlosi suri, pod ono krto telo ona tepla anima e ponet rut.
30
Kada jedon veli bakul na tartaruge zleti sa Skitaci va zemljo kede jedini ne spi svet e vopit tecite vreda zletela je Zma vela mat morskega dna, i zajno za ten zemlja kanto poglejte ljudi, bakul! Tecite vamo pone je mirakul! A z bondi... va jene pene mira... na jene kaplje dalja... jedon artista lei.
Vris va magle ijo ijon se ca se movi va kulji bii. A spoda krabulji i bele pituri jene oci diboke i neme so vajka ive. Od mora prideva vris... Il spirito vive! REGOL Cuje?! Ca ne cuje?! Ale u, lito, stani se! ivljenje je prilo po tebe. Zami facoli, ocei se i ne zobi kljuc. Ko zgubi forco i ko te bude stroh otkljucoj moje srce, tamo je vajka pronta kamara samo zote. RASPETA KRALJICA Poglej, krunico od rubidi son klala. Poglej, noas son zadnji put tvoja raspeta kraljica. Zno, ma vraga ne. Zno da zno. Da kad me s kria kalojo vie mi ni ne more.
31
Vie ne boli, vie te nikad neu mo imet radi. Zno da zno. Bilo je samo pitanje dneva. NO VA ANGOTE No va angote gusta kako krema. Doje na vanilijo, oleandar i more. Mi smo med ljudi, ti me lacno gleda. Pred semi, prez srama, elja cut se more.
32
Na rukah ti je poznat krf ca nabija. Jo od sunca telo, va mene vrelina. Od tvojeh ocijah bradavice mi trdnu, elja mi po telu zlotni pot mendiva. Zame me za ruko, trepijo mi nogi. Vrelina je ocijan zamaglila vid. Nedo mi da se movin, zgrabi si mi ruki, rilice zagriza, telo mi pritisnu na eleste zid.
Tvoja vela ruka razmaknula mi je nogi, vreli so prsti noli srebrn put. Grlo mi je suho, grizen ti obrazi, jo mi nikad mesec ni bi tako ut. Na moje glatke koe no zvezdi tali, telo mi doje na zlaani proh. Ko blju se uvijan, zarijen si vome, od toliko elji epiva me stroh.
33
Va sebe te stien, zajik tvoj me gladi, sa son odnorela. Va mene je regol seme ivljenja. Gleda me va oci, ime mi zaziva, potiho mi de: Zno da si mola samo zome rojena.
FAVOLA Saki ima svoje sanji lepi, lahki, roza piturani. I onda si ti Krolj, a ja son Kraljica. I va sne so deca si beli, ompreani. I onda si ti Car, a ja son Carica. I onda je beli pir, roice i zvon. I onda smo zavajka, dugo i sreno, dok ne pride don...
34
ADIO B.M. I tako... jeno jutro... son znala da si me zobi zavajka. Da je magari ki bi da mi pomore zdignut srce poprekidano na miljor kusi z ledeneh pijatrelah detina.
TRIGI, SANJI I MIRAKUL Na bukone kamika zaroslega va sunce ivijen kako Alisa va zemlje od mirakul. Pasiva don, pa no i tako pedante pasiva vreme. Cekan s pacijencu da pone petakul. Va mojen svete triga na krase medeijo sprovlja. Va lovece mea mirakul ivljenja. Kacjol kativerji macet ripeta, dvo kuarini deboleci karcjol invidiji, jeno lico grinti bukoni proha od beci. Dvo kusa beleci po race jedon kus beleci di natura, bukon metjera pol litri dobre krvi, pol litri slabe, od kokovega pjonega pitora. Jeno srce mlodo naramak pensjeri, dua od samice, somca i heri. Krf od otroka i pod prst soli, bukaleta belice tri zrnja cenice se na kraju zalije z bierinon boli.
35
Mea, pa pokusi vajka neto fali. Onda se domisli i poalje kragulja. Z kukurati od katela kragulj zleti. Va hipe mi ukrode sanji, va lovec hi hiti. Zemlja zadrhti, namesto dalja padajo kostanji. triga je kontenta. Hliheto se, vrie. Cut jo je do neba kako kroz zubi pie. Z boka so prile se betiji dive. More se med krila va viola razleva. iro tondo toncajo po karinah vile deca, po zidinah sopejo sopela. Na oblakah so zrosle margariti she kolori po afalte se mesec sa suncen tomboliva. triga mi nudi kacjol z loveca progutnen bez stroha ionoko se racun na kraje plaeva.
36
KROTKA LJUBOF Bilo je to leto va vetalje od koromaa, taketi so dojali na falt, sunce je talilo roeli na kamiote z Japona. Sela son na edil do tebe, kurijera je va irah inamorala moje levo i tvoje desno golo rame. Va Brsee je ljubof puknula zavajka. PARIS TEXAS Ima jena cesta po ke tren pasiva. Wendersova cesta. Cesta od nikudar za nikamor. Cesta, Paris Texas. Moja cesta. I nebo nad njo je karvovo, vijola i blu. Cesta na zemlje od jedinega. Nebo i cesta, somi. Nigdere nikega i nicega. Moja cesta. Moj Paris Texas.
37
Od 1997. godine do danas Roberta Razzi djeluje na akavskoj sceni Poluotoka promovirajui svojim one women show specifikum podneblja u kojem djeluje, a kojega su obiljeje i uvrtene pjesme. Labinski versi, Labin 1997. godine zajednika zbirka pjesnika Labintine;
Poezija 2000, Pula zajednika zbirka istarskih pjesnika mlaeg narataja; Veri na terni, skupna zbirka akavskih pjesnika; web asopis za knjievnost Konture: Krotka ljubof, pjesma mjeseca listopad 2001. godine; Knjievna revija, Osijek 2002. godine; trigi, sanji i mirakul, 2002. godine, samostalna zbirka.
38
CRNA MLODA OD KARBONA Ca si s kovi vonka prila, ca si ula od prona; zoc bii na crneh krelah, crna mloda od karbona? Ne vidijo, nic ne znojo va dugeh ti vlosah vetri, va tvojeg ocijah kuriji ke po noe plamikojo. Cigova bi bila mloda da nisi ve obeana, da pred kvodron od Madoni nisi sino zaviana? A lepca si od seh snegi i od vrelega tajona, kad va smeh svoj glos obrne crna mloda od karbona. IMPJEGATO N.N. VA SUREN VETIDE Ni ga za tikat i ko ga ne tice je dobar kako kruh. On jema jeno kantrego od valora i na nje targeto kade pie: I.U.R.* Stol za ken sedi je agoma od kusa; ga je stori Slovenac marangon za vreme Toliji. Na stole je prozna ikara od kaf i od neke granati teki portaike. Va suren vetide
* I.U.R. (krat.) - Istarski ugljenokopi Raa
CRNA MLODA OD KARBONA

DANIEL NAINOVI
ima takujin od prove koi, lapi od tinti i karvovi teerin. Prvo nego zatuli za marendo va Cetrten obroke, on e se dignot a violi e mu zabliat na zimsken sunce. Kad va kamare preko zazvoni telefon, srce njigovo leti va budonti. Ko bude se va regule, kole polna e viknut dvo-tri timbra i gledat na place kako cekajo kurijero va tesneh kotolah mlode z kampanji. INE Je finilo ine. Jo je sunce gore. Don se skarkaljva; tepl za krepat. Mlode parfumane. Oci namurane. Muati va ire; ni ura za spat. Na krpe od falta pred Dopolavoron, na kolo od vespi piat je o brek. Sedijo na zide poli lampadini: Silvana Mangano i Gregory Peck.
40
TRI DNI SI, JONA, BI VA VELE RIBE Tri dni si, Jona, bi va vele ribe. Tri dni da si plava i iv va grob. I nisi cu z broda da je neki vopi da se neki topi, da te ki zov? Na Vele irine te je raskrgala ta vela balena, jo vea od Cresa. Ma ki te je hiti na vrelo kamenje, ki te je, pulatra, pod uliko znesa? Kuraja, je ura za videt va grode ko jo ki co diha ko je jo co ivo. u boro na ramen i baton va ruki: emo po po kraen skupa va Ninivo.
41
NA MOD Kad vetar se hiti va teplo postljo i pred oltor kad mi eljo zapljo oblaki suri, kad porti mi brod: men je na mod! Smeh kad se topi, ogonj kada lie boki od horti, ti pride mi blie; smijijo se groji, smiji mi se grod: mene je na mod. I ja ti jo gonan stoput ca si cula, kad andali uti pred moren si zula: Angota na falte, ti bit e moj hlod! mene je na mod. Kako si tu prila, tako e i po, ja znon da je saki tvoj vers glos ca gr a:
takni me samo, pasat e mi jd! Mene je na mod. Ni napred, ni zada, ni sui ni grada... Nu, nadrazni se ogonj ko jo pada i samo takni me, pasat e mi jod! Mene je na mod. ROBAC VA CIMPRESE Rbc va cimprse du je od kega ki lei va hlode, tu dole pod zemljo kamo so pasali dnevi i tajoni. Jedini mu vie nic od sna ne krode. Si skrijen od sunca, od dolj, od snega... robac va cimprese: ti seh lepo vidi a tebe jedini tu videt ne more! Samo kad na polne kvera se pomakne, jena ruka takne crni vl na krie. Ti nji pride blie i na zemljo skokne, nje da bi jo reka: Vajka on je iv! Ca ne cuje gore ropc va cimprese!? Danas kako cera: iv, iv, iu ... iv!
42
KRUH I GROJZE e stot va vi kvodar boki i kampanja, i dih preko smrekvi ca je pria z mora? Hiti je jaketo va hlod od kostanja, etembar, poglej ga tu spred baladora! Oblaki so borki pune pampar ta, z Reki ja hi gledan red do Loinja. O, Boh moj, otpri mi ona tesna vrota, kade je kus neba taknula trukinja. krgat ve je zaspa, urk gre na delo, kad se vetri zdigne on e zet duplice, smijat e se Mesec od uha do uha. Ali, to kamenje takni! jo je vrelo! Z veh kril son pred sto let ja gleda ladvice, z jenen grozdon grojza, z jeno feto kruha. MEMORIES Va kue od barba Marijeta va Queense va katolah s pokroven od stakla stojijo kuscii od storeh indijanskeh lani. So hi noli, kopajo fondamenti. Ti indijanci bi bili stareji od oneh ca son hi ja vide va ine na Vinee. So bili tu prvo nego ca je Peter Stuyvesant digno bandijero i reka: e bit Grod! Va kantune od ardina, se vidi skroz koltrino jena karampana od vituri.
43
Ta krela od lati, to je makina ko jedini ne sme tikat perke je prva ca jo je kupi jedon od naeh va Merike. Spomenik. Statue of Liberty! e bit Pontiac. Na pol oka, dok smo akulali ca je novega va Erie, na Dubrove, poli Svetega Martina i va Rapce, ja son gleda Indijanci kako toncajo speljavajo kole store vituri oni na balon. Ni nanke pedeset metri: lepo se vidi East River. CA E STORIT MLODA KO SVATI NE PRIDO
44
Ca e storit mloda ko svati ne prido? Jena esna mloda, gore na ufite? e pensat na kanat kega ni skantala; ko je grojze zrelo, ko so kozi site. Ko svati ne prido, ko se ne rasplai veli proh na ceste... e si klas aldin! Iglo zet va ruki, konci na kuine: na kolena stavit novi rikamin. I e rikamivati roice prez kraja a zgor njih letet e aneli od zlota... Ko ne prido svati, i nebo e plakat kad budo nosili mrtvega saldota.
MI FALI BESEDA Za hitit jeno mao na horto, z bloven i belen za kolorat ono kafeno krelo od ojki; za vrnot nazad jedon ap ov c na nebe i putit do na vo suho kampanjo; za spuhat dim na kamine od vapora, fori i za otpret kaselo od moje noni va ke je jo orehi i kakov stori Ote, budi volja Tvoja, za zbudit od Luni prvega soseda: Za staknut neki zobljeni plamik, noaska mi fali beseda.
45
Daniel Nainovi roen je 1952. godine u Labinu. Diplomirao je na Pedagokoj akademiji u Puli. Pie pjesme, prie i tekstove za scenu. Knjige pjesama: Tu i tamo nedjelja (Pula, 1976), Libar od vrimena (Rijeka/Pazin, 1984), Jadranske pjesme (Pula, 1984), ovik na tin svitu (Pula, 1990), to ima stolar pod jastukom (Pazin, 1992), Elohim (Pazin, 1995), Rhapsody in CA (Labin, 2000), Ur (2002). Proza: Obale, masline i trgovi (prie, dva izdanja Pula, 1980/1999). Knjige za djecu: Poluotok snova (Pula, 1983) Moj tata brodograditelj (Pula, 1986), arobna harmonika (Pazin, 1995), Jadao se jedan maak (Pazin, 1996), Burrra (Buzet, 1997), Una, povedi i mene (Pula, 1998), Belarmin, nebeski jaha (ibenik, 2001), Sretan Boi, Sybil (Zagreb, 2001) i dr. Autor esej u fotomonografijama Pula sa starih razglednica (Pula/Zagreb, 1988), Istra, terra magica (Zagreb, 1993), Pula (Pula, 2000) Istra, veliko srce Jadrana (Pula, 2000). Pisac libreta scenskoglazbene fantazije (Nainovi-T. Obrovac) Tanac od mrtvih. Bavi se i publicistikom, esejistikom, novinarstvom te knjievnim prevodilatvom, uglavnom s talijanskog jezika. Zastupljen u vie antologija i knjievnih pregleda. Dobitnik nekoliko knjievnih nagraasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
da, meu kojima: Ivana Brli Maurani, Histria, Drago Gervais. Profesionalni je knjievnik, samostalni umjetnik. lan Drutva hrvatskih knjievnika (DHK). ivi u Puli. Ovaj izbor pjesama pisan je labinskim govorom akavskog dijalekta. Za afirmaciju labinske cakavice, Nainoviu je 2002. grad Labin dodijelio Nagradu za ivotno djelo.
46
SLOVA TVUJEGA IMENA Prvo slovo Tvoje tilo ud sniga i lune u suznen oku jutarnjen u molitvi zadnjih zvizd Mehki moj korak u tvoj san i tvoj vid. Drugo slovo Tvoja usta ud zreliga grojza, apun ud meda i smiha U lozah sonci i bendima i moje pjanstvo ud vina i ognja tvojega diha. Treto slovo Tvoj hod i moj hod ez boku pu stazi prez kraja i prez imena pod dubi pu suhen liu ivoj rani ud vrimena.
VITAR MORU ELJA LASE

MIROSLAV SINI
trto slovo Gnjizdo spleteno ud strun tvojega giba i glasa Kako zrnje nabubreno pupaju sanje u gnjizdu u zikvi ud zlatniga klasa. Peto i sa druga slova I plamik i zvizda i miljari nebeskih lumini u mojen jedinen svitu u mojoj svitloj kurini. KRI
48
Krii mi u krvi, dihon ziba pjano mi tilo molanu barku; krhku mi duu lomi i iba kako zmorac drivenu katarku. U dumbini mora ti si pilja, u kraju, pred veer, vonj od smilja; i vitar si i oganj i voda, skrita stina na triki od broda. Jas te iman rad i moja jubav jidro je za sve tvoje nevere. Ti si jun od vitra, kri puntere, u kurini zvizda zgor kruere. Dih si mojih veri, smrt od muza, zveer ar u oku, zjutra suza.
U GORU PO VITAR Krilati moj konj je i bisan i hitar Kada jaen bolan u goru po vitar, Mrzli vitar kako otar no a rie I ive ti rane na obrazu lie. Putoki ud vrha za zdolun biiju, Sve a god je bolno nose u dolinu. Jas pak jaen zgorun, iu medeiju, Liei si rane g ri na kolinu. Kad se zjutra budin jopet tamo doli, Nideri ni g re, ni arije iste, Na bolnen obrazu rane vavik iste. Ma zveer kad jae u dui zaboli, Konj e doletiti i bisan i hitar I pojt emo jopet u goru po vitar. VITAR MORU ELJA LASE Vitar krepkin dihon moru elja lase. ure na zornicu trkaju se vali. Na triki od broda ap janci se pase, Pastir tapon ognje na katarki pali. Jena bila stina do pasa u vodi Spominje me na Te. Od njeje lipote Jutro je pjano, bisno ziblju se brodi, U pini se more propinje na grote. Od lipote stine sve se budi liplje, Sunce svud po kraju zlatni prah prosiplje, Maistral zadaje po smilju i soli.
49
Ma ti san pred jutro katrkad i boli, Kada ne zna a e s toliko krasote, Kad si suho drivo hieno na grote. GLASI U VITRU Na ten svitu dojde tako niko vrime Kad u srcu zamru svi veri, sve rime, Smih i pla presahnu, umuknu svi glasi, ivot naglo splahne, sve se stia, zgasi. Kad tako u sebi sve prazno outi I nove beside iskat se uputi, Tiho se prikradi na stari cimitar, Tamo hi premee priko grobi vitar. Ti glasi u vitru najlipi su dari a nan hi od tamo alju nai stari. Oni u tin glasi ive priko smrti. Na svitu se z vitron sve u kolu vrti. U vitru e, tako, kada dojde vrime, glasi naih mrtvih sloit nove rime. ZORNICE Jutra s tobom moje su zornice, kanat neba za oi i ui. Kad se zbudin i vidin ti lice utin spi mi dinboko u dui. Na kuinu raspleteni lasi, dihon bile zdiguva lancune. Niki udni dozivlju te glasi da zalije na oknu apune.
50
Molin Boga da se ne razdani, da apune sunce ne uvene, da ne stihnu glasi od zornice; kad se zbudi spod svilenega vela sanji s tvoga blaenega ela da ne sprhnu kako golubice. NO Od veri ti postelju pripravljan, misto kuina pod glavu stavljan zlaton zvezeno od Lune krilo. Z besedami pokrivan ti tilo. Kraden zvizdan govor vinje glase, dokle se ozgor siplju na grane. U vere svilne pleten ti lase, iz ustih pijen ti maurane. No na turnu visoken poiva, Luna se srebri, kasna je ura, muti mi razum dih baladura. Zmuen od diha ne moren spati, zvona i pisma z larga se uju: s Lunon to nai svati putuju.
Miroslav Sini roen je 22. veljae 1937. u Raicama kod Buzeta. Zavrio je Uiteljsku kolu u Puli i diplomirao na Pedagokom fakultetu u Rijeci. Radio kao uitelj, nastavnik, djelatnik u kulturnim ustanovama, novinar, publicist, bio glavnim urednikom pulskoga dnevnika Glas Istre. U mirovini od 1993. godine. Privatni je nakladnik, vlasnik Izdavakoga poduzea Reprezent sa sjeditem u Raicama. Knjievnim je radom i objavljivanjem zapoeo sredinom pedesetih godina u pulskome omladinskom knjievnom asopisu Istarski boasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
51
rac, zatim objavljuje u Istarskom mozaiku, Rijekoj reviji, Dometima, Kaju i drugim asopisima. Niz godina bio je glavni i odgovorni urednik asopisa Istarski mozaik i tradicionalnoga istarskog godinjaka Franina i Jurina, kojega je i sada urednik i nakladnik. lan je Drutva hrvatskih knjievnika od 1969. godine. Zastupljen u vie zajednikih zbirki i antologija. Objavljene knjige: Put k mramoru (pjesme), Matica hrvatska i Literarni klub Istarski borac, Pula, 1968; Nisi samo zemlja i kamen (pjesme i proza), Buzet, 1969; Razletavke (pjesme), Izdavaki centar Matice hrvatske, Rijeka, 1971; Kunfini (pjesme), Istarska naklada, Pula, 1980; Povratak u zaviaj (pjesme, novele, zapisi), edicija Istra kroz stoljea, akavski sabor, Pula, 1990. Grafiko-poetske mape: Prepoznavanje zemlje, s Renatom Percanom, 1996; Istarski rukopisi, sa Slobodanom Vulieviem, 1998.
52
1. OD ZLATA ZNAMEN Kovaa Martina je sve 30, je vzeta ino oe jedna /Humski grafit, XII. st./ Pope, te zove kova Martin Da ti skuje elezne kruni Optoenu zlaanimi slovi, Glagoljskimi znaki, Ke pisae tvoja desnica V humski crekve, na zornicah, Let zdavnih tisudvestotih. Vsako jutro jedna rta. Trideset za oprost due, I ino oe jedna za tvoj pokoj, Martin. Jutro je rano. Holm jo spi. V crekve kuro. Lumin gori. Ote na moli pop, Kovau Martinu oprosti dlge, Bil je poten mu i metar pravi... Amen. I pisae pop rtu, da ne zabi. I tako trejset i jedno jutro Plovan humski i dua Martina Sami v crekve svetoga Jeronima Tisu dvestotiga leta. Trejset i jedna rta Jo dan danas Za kovaa Martina iz Huma Od zlata z n a m e n Za sve vijeke Amen.
ZNAMEN
VLADO PERNI
2. PEATI OD RUK rte na zidu rnorisci rkaju, hrabri. Lapi im grebe. Grebobuka na freskah, Brez rigvarda, brez krijance, rte rta. rljeno zadaje na zadah pelina i rnega vina. V bisagah korica sira, kruh od sirka i libar. Sunce u polne ee. Pisar bi pil. Glagolita hlad ie. Brnistar dii. Teak oblake daja sanja. Kapje pota Kristovu muku peru. Vse trideset je Zmail plovan. Ku bi jo jenu? Bleju janjci. Kvaderne Vid z Omilja slae. Za svoju hartu pol marki i dva solda ie. Roki padroni, stoletja broje, mrmore: Vita, vita. Vita, vita, glagolita! Ma, reci, Antone, ki je Abecedarij risal, I kako su z Krbave metri prili? Misali, brevijari, kvadrige kvarezimali; Na zidu rte, u kamiku rige senjali. Kakova forca tu zvire? Ni bura, ni sonce, ni da, ni nevera Ne zbrie te timbre peate od ruk, Za Boga z l a m e n
ZLAMEN ZNAMEN z l a m e n za vike, za vavik AMEN.
54
3. KRI I DETIN Pie: To pisa... To be pisano... Se pisae... upan, plovan, notar. Minula su stoletja. Udur lumina vajk senak, dii. I zgor oltara svitlo, jur blii. A ruka metra rie i rie... Sveci na nae sosede spodobaju: Muki brade, a enske facol... Svit, bi rekli, priprost. (Kosturi kose nose, I pelju, sakiga pelju...)
55
Metre! Metre! a penjsa? Pitura ti se osuila, Ruka ti se zatrnila, Ma dua, dua je vajka iva! I ni ti dosta, jo bi stija? Fini, metre! Ugasni lumin. Saki nosi svoje breme, svoj kri i detin. 4. SAN O VINCENTU IZ KASTVA U pokih plinja, Voda slizi, Ubjuak ugujen, starikav... Vincente, kuluri ni! Znuan, tu sva bili kraji, tu bikupi, I kmeti, utruki, jenske i muki, I kusci...
Kakova bruta nevera je pasala? rne vrane kiu. U kantunih tama. Pauina. Zima. Iz grjed kapac kapa: klop, klop... Na kruve kuja blii. Fuka vetar. Suva uri. Ni mrtveh ni iveh tu ni. Svamu ena sen u pruazni crekvice pruhvaja I dela mote kuj da nekaj rie. Vincente, kuraja! Zdurajmo! Sonce e nan kosti zgret. 5. VASPET JEDNA (V)LAST, ISTRIJO Nagripani kamik, spocan, sanja davne metre. Za sonca sva s pontu znake kresali, Z veer, trudni, brke u vino tuali, A z jutra opet v ai m eo c a Va ime oca u kamik zapisali. Stoletja sva pasala. Kamik bure briju, daji miju. rte se tanje, se manje. Patina vremena zapunila poke, Svamu dubro oko more uervat:
s ep i s a ez u p a n 56
Se pisae, upan...
6. ZLATNE KAPJE Iz srca Sonca Zlatne kapje kapju... Teple kapje zemja die. Ubjuak zuri, krotak i tih. Glavnja ugnja tinja. Lu nebjeska guri. Fine niti pauine namurana dua plete. Ud besed zvon na lahku zvuni. Mir je pulegav na kuin ud veri. Vetar sree stihnav. Spi. Dih mora, vonj brnistre i kua, vrgolj tii i forca teaka, Poeti zide zidvaju, krepke, trde, Trje ud ubjaka. Iz Istrije se kanat uje, gordi na KAJ, CA i A!
57
7. FRESKA IVJENJA U rakamanin kamike sonce drema, Spi muika davnih kanti. Kuluri vremena rastoeni pu portalih freska ivjenja. Kustanji sanjaju kruh spod repnje i vonj oviga sira. Bukaleta: ud rakje du rakje, ud ue du ue... Bajsi brontulvaju, akni teu, Judi kantvaju, Kanat forti, sloni, zuri...
Nu zvajde za kantun, zatarmurva, uki kurdaju kantine, Dah starine na oknih vesi... Rabo puvije ki je novi upan. 8. OI KAMIKA Zvone besede Iz tepline kamika rastu due metri Glasi poeti apataju verse rii tajnovite Miljari ruk miljari du prohaja Od kamika do kamika Na saken kamiku znamen Gledan kamik u oi Oi kamika blisketaju na soncu Oi kamika se nigdar ne zapru Oi kamika gledaju ravno u oi uveka 9. ZGON Zvuni zgon: Din! Don! Din don! Ripondi kruah: Bom!Bom! Arja je freka, boka kantva, Dih zemje, srce igrua, Kamik ruaki stjee U kurjenji, u glubuina. Iz fonda forca raste U ilah ubjaka.
58
Poki pijeju sonce i kapje daja. Na gorki skrile kuerica spi A u grme ti viketva. Zgun zvuni: Din! Din! Din don! Bom... 10. ZNAMEN Sva zeli ubjuak Uklesali jime znamen Popili bukaleta I rekli Amen.
59
I mi smo zeli ubjuak I uklesali znamen.
Vladimir Perni roen je 1949. (Hlaji, Ro). Objavljuje u knjievnim asopisima i zbornicima. Zastupljen je u Antologiji akavskog pjesnitva XX. stoljea. Samostalne zbirke: Ubjai, Srhi, Znamen. Organizator je brojnih kulturnih manifestacija. Radi kao urednik Radio Pule.
RE
Milan RAKOVAC, ro Divuljama. Objavljene knjige: Sik, talijanskog. Napisao je
60
SAMAC ELI SAMICA Denaska san poa na kafe par menuti prija podne. Tac mi je grdo bolan, strefila ga je gripa, ma foi je ve nervo nego a je bolan. Ve pet dan z ninin ne kuelja. Zapra se u kamaru i ne eli viti ninega ko ne moju mater. Uvih dan je sve palo na me; kraj mara je, triba vri krumpire spod zemlje, triba brajde povezati, inoma, dela koliko e, a ja sam! Dobrahno je zateplilo pak se more komotno siditi vani. Ivanka je vrgla jedan banak vanka, juto ko bi ki stija biti na ariji. Meni je vajk liplje na ariji nego nutri, komo ekan mara da moren sisti vanka. U piceriji je zadimljeno, gui se, a zadnje dane i vonja za popizditi. Ne znan zato, ma pensan da zadaje na fonju. S nami side Pere utar, kemu je juto vrime ud marende i moj antuja Branko. O en bi nas tri mogli kueljati ko ne o kravami? Moj antuja, ki ima trideset istrijanskih govedi: a krav, a telci, par baki i dva vola, prija je najve komera z blagon. Prid jeno sedan-osan lit se je kalma, tako da u zadnje vrime samo goji, ma stei ti komero a je u njen ni zamra. Prid tri miseca je proda Peri utaru kravu. On je reka da je puna, ma to bi samo Bog zna. Krava je Istrijanka tako da e Pere dobiti dva miljara kun a je dri, a kad se uteli jo pet. Lipo su se oni jutali, kako rabi, samo jena pikuleca zapaiva Peri utaru. Govori Pere mojen antulu da ko krava ne zlee samicu, nego samca e ga kambijati, a su se tako vrgli dakordo. A ne, ne Pere, mi smo se jutali za kravu: ti mi je plati pak ko zlee samca, ja u ti ga kambijati, ma ti zna da samica velja duplo ve ud samca, zato e rabiti dati jo kakov oldo. Ko mi da diferencu u ti je kambijati, ma ko ne, nanke u ludilu pjegiva moj antuja.
SAVIENTA IN THE MORNING

DARKO PEKICA
Ma a govori? Smo se lipo jutali! a si ve zabija kad smo se na stanciji poli tebe vrgli dakordo? a u vraga ko mi zlee samca? Moren ga samo ubiti. A samicu u zgojiti pak e mi biti za naprid. Ne, ne rabijiva se moj antuja ki je vajka smiren lipo smo se vrgli dakordo i nemoj se sad spensivati nito treto. Ma a govori, Branko, ja tebe timan kako ovika! Ben, alora daj i ti mene zacrlenija se kako peteh Pere i pjegiva unu staru ovika se dri za besidu, a blago za roge. Na to san se nasmija, a moje krave nimaju roge pak vie ne znan nanke ko ta poslovica velja. Napro su se bili natizali oko tega ki je a reka. Kemu je za verovati ni sam ne znan. Pere grobar je jeno malo empijan, ni vajka za hoditi za njin, ma san siguran da je poten. Potenja ne fali ni poli mojega antula ud berme, ma lo steo znan da je komera lit i lit, a kad to dela mora vajka na se pensati. Ja san he vero z guton slua, a grdih besid ni bilo. U jeno san sigur: njin dvima ne bude rabija sud za znati ki je a reka. VEER U MOJOJ HII
62
Veeran za bankon u kuini. Doa san zadnji u hiu pak veeran sam. Putili su juto koliko rabi: malo pacanih krumpiri, dva piruna radia i dvi fete kanice. Vero san uiva dok san ija: sam za bankon, nidan oko mene ne mljae, ne sre, ninemu ne zadiva dentijera. I mati i tac i brat i baba Terea imaju dentijeru i vajka nikemu nito zadiva: vero mi gredu na ivce kad svi skupa idemo za bankon, tako da mi je sad za deset. Oni su ve svi sili svaki na svoje misto u primai: mati i Terea na trosjedu, a tac na dvosjedu (brat ni nanka finija veerati i ve je u otariji na gemitu). Svaki ima svoje misto i svaki ima svoja prava. Mati kako side tako i zaspije: uda dela, trudna je, ivci su njoj udebulili i kako se zavali u fotelju dva menuta pogleda u televiziju i gotova je. Glavu hiti naznak i pomalo hre, ali ti njoji hrk je skoro pa neprimjetan. Usta dopre na po tako da sputa samo zrak ki se ne uje. Moja mati se ne voli karati oko tega ki bi a gleda na ten dreku ud katule. Baba Terea ima svoje pravo da ud este do osme ure gleda uno a e ona, a to je: Kolo sree, meksika ajfenica, Upitnik i Dnevnik. Te dvi ure njoj ne tii ato bi ti mogla zala bo doj. A da, jo i u nedilje mau! Mau mora pogledati a ve jeno dva lita ne more z nogami pak ne gre u crikvu, a kako je hrvacka televizija napro katoliki napaljena, svaku nedilju more moliti Boga s televizijon. I ona ga moli, kako da je u crikvi, samo vode doma je kaplju slobodnija, pak si doputi upadati popu u besidu.
63
Moj tac stei voli pogledati Dnevnik. ajfenica ga ne interea ma se ne kara s Tereon. Za Kolo sree se inkaca na Tereu, a da a kapi ko tamo niki dobije niko oldo. Da ga ja dobijen, pak da si kuntenta, bih kapija, ma uvako govori tac Terei. Oko Upitnika se ne karaju a bi katrkat stija uganati, ma mu nikad ni polo za rukon pak nima a vikati na Tereu a su i jedan i drugi male kole. Stei najve voli gledati Dnevnik. Uni put ree: O bom, sad mute, a sad e povidati digracije ke se kapitaju po svitu. Infia se prvih deset menuti, dok je hrvacka politika, i to ga tako ubije u mozak da zaspije prija nego a pomu pjegivati o digracijami u svitu, tako da Dnevnik do kraja kumpanja samo Terea. Kad fini sport, Terea se zvie na oca, ma ne zvie se ne juto, nego nito zbrontula da bi tac dopra oi da vidi kakovo e vrime biti sutra. Normalno je da ga to interea, a je poljoprivrednik. Kako fini uni Pletokos mahati z rukami, tako moj tac joped zaspije. Terea mu je dala to ime Pletokos, a ima frkaste lase i ni njoj lip. Do devete ne zdura nanke Terea, i ona zapre okice, ku ne u osan, u osan i kvarat. Kad fine reklame je u prven snu. Ja od este do osme ure zveera nis nikad u primaoj. Eli san simo, eli san tamo, ma to vrime me primaa ne vidi. Ti dan san steo doa: svi spe i ja na miru moren gledati a me volja. Z OCEN POLI MEDIGA Uvega jutra nis poa na kafe poli Ivanice a san mora peljati oca poli mediga. Nis vrag lik dobre volje, a i vrime je takovo da bi najraj spa. Ni ja ni moj tac ne volimo hoditi poli mediga, tako da smo oba nervoi i cilin puten za Pulu nismo rekli nanke besidu. Vako i unako ne si he reemo uda, ma vega jutra vrag ud te: silencio. Poli mediga gremo a mojen ocu ve jeno deset lit umi u glavi i ne uje napro na livo uho. Dopelja san oca sprid pitala kadi je konano reka prve beside: Dojdi po me okoli podne. Ja san samo klimnuja z glavon i poa popiti kafe. Kadi e u Puli popiti kafe ko ne poli Maksia? Jena posebna torija je i o temu kadi e u Puli parkirati vituru? Zato, lipo gre poli Maksia i tamo se kako tako zariva (magari bloka kega, ma ne porta a znaju da si tamo pak ti dojdu rei da se makne). Tote se lipo ujen i zato a je otarija dosti velika, a a je najvanije viasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
soka, pak ni jako zadimljena kako una mista kadi ni arije i kadi je nisko kako u kaunu. Kad me Franko Cukon Blakovi Franci vidija, zajno je poli male ordina kafe z mlikon za me. Sremo kafele, kueljamo o sven i svaen. Tuin mu se da san oca pelja u pita na viitu, na a se on tui da mu nanke jena izdavaka hia nee initi album Merak za FAK. Govorin mu da ni ni slabega u temu. Bi rei da se ni ni kambjalo, da je usta vajka isti, ni se poeja prostituirati. Vano je da te ne apa kriza sridnjih lit pak da protue i pome sviriti kako bi oni stili. I jo je jedan razlog da ga ne objave: moj tac ima um na jenen uhu, ma ko ti ine album, e imati i na drugen. Franjo se smije i govori da iman pravo i da je bolje da moj tac uje koliko toliko, almeno na desno. Podne je dolo vreda i tribe poj po mojega umskega bolesnika. Sprid ex vojnega, denaska civilnega pitala, ni mogue nanki doj i pasati, a kamo jo parkeati! Vituru san putija petsto metri dalje. Ne daj Boe da mi tac ne more hoditi, bin mora upregnuti krave i voz za ga dopeljati u pita. Ien ga po ten veliken pitalu i komo san ga naa. Govori da jo tri broja je sprid njin, a podne je pasalo. Naruen san bija u kvarat do jedanajst i ki zna kad u doj na red. Na red je doa u kvarat do dvi. Ni nanke bija tako nervo kako san pensa da e biti, ma to je zato a da pada pak ne more u kampanju, a fori e ga medig viitati i pjegati mu ki vrag mu je. Ma vero ga je viita: mu je pjega da triba doj slikati glavu za dva miseca. Lako za to govori moj tac ma ki zna ko e i uni dan padati da, a ko ne ja vero ne gren h medigu. Franjo mi dojde biti niki imaginarni tac kakovega bin stija, ma moj tac mi je drag a je juto takov kakov ne bin volija da je. INE U TALI Laglje mi je i bolje pomusti krave zveera. Zjutra san vajka nikako mamuran i najraje bin spa do sedme ure. Zveera se ujen bizero i kapac za delati. Tu veer san poa pomusti krave pun volje i kuraja. Jo kad san taka radio da sviri, puka san ud srie. Na radiju je bija namiten drugi program hrvacki kadi je urednik emisije Rok distorzija, Goran Baki, puta odlinu muiku. Poeja san musti krave. Sve je hodilo lipo kako rabi: lipa muika, krava se dobro uje, san ima
64
65
niki filing kako da su moje krave rokerice, a kad je poeja kantati Nil Jang san puka u hipu. Poeja san se hitati po tali kako on po pozornici. To moje hitanje je zgledalo napro debilski a su mi kolina remengo. Kravami ni bilo ni jasno, gran su si pensale da san protuka. Frmale su isti i gledale moj performans na ki nisu navadne. Performans je kratko dura a su pjesmu Kav grl in d send sjebali s reklamami. Pensa san si da e putiti koncertnu izvedbu ka dura petnajst minuti, ali marketing pensa na me: ne bi stili da protuen do kraja, stili bi da pomuzen krave normalan. Ni bilo druge, nastavija san musti. Poa san pomusti unu jenu ka ne jebe strojnu munju. Ona eli tjelesni dodir ko bin stija da mi sputi mliko i poa san je pomusti tjelesno. Muzen ja, muzen tu svoju kravu kojoj je moj tac da ime ana. Zar njoj je da ime po niken kega ne trpi, a prvi dan kad je ta krava dola u talu mojen ocu je bila tako jetikljiva da je ni moga viti. Ja si samo tako moren pjegati poradi ega njoj je zdija to ime a to stvarno ni ime za ga dati kravi. Namuza san nikih osan-devet litri mlika, bija san nidi na po munje kad mi je ana prasla u si i svo mliko si je polo na mater. Lako bi bilo da je samo mliko prolila, ma jo mi je stala na nogu i to na palac ud live noge. Puka san u hipu, skoka san u balavike. Krava ud osansto kili ti stane na palac?! To je da rikne ud boli. Uvija san se po tali, kleja, proklinja sve ivo i mrtvo. Zuja san pasto, skala bivu i vidin krv tee. Dotekla je mati u talu sva prenuta kad je ula kako vien, ustraena da me ni foi krava spetala. Aj lipi sin moj, ma a je a? Hodi mi po rakiju da deinfetan palac, a u zbisnuti s tima kravami! Prolija san rakiju po palcu, zamota ga i poa dalje musti. To ine u mojoj tali bi se moglo miriti z Francijevin skokon na ansonfestu u Zagrebu kad si je sjeba nogu, samo a je Francija sjebala ansona, a mene krava ud osan kvintali. Pokle san riva kapiti zato mi je ana stala na palac i prolila mliko. Uni hip kad su finile reklame na radiju, Goran Baki je bija vrga da svire Skorpionsi i to unu kifu Aj stil loving ju. ana je bila zasvin u pravu da popizdi. LIPE I GOLI OTOK Kraj je estega miseca kojemu mi govorimo pomaji a je zajno pokle majia (ne unega senzacionalnega ornalita z Glasa Istre, nego veramente miseca maja). Teplo je za zbisnuti teplo tako da se poti kako da je po anguta, a pena je kvarat do sedan zjutra. Peljen biikletu da gren poli Ivanice, ma prija nego gren posrkati kafe, poa san se nanjuiti lip.
Savienta ima jedan savreni drvored lip ki gre ud Katela do Vorieve otarije kadi zavija u livo i gre do pote. inija san jeno deset iri vamo tamo kako bin se nanjuija tih lip ke vero prilipo zadaju. Poele su cvitati prid par dan i sad he svako jutro prija nego a gren na kafe poli Ivanice pojden njuiti. Moj preteja Mario Ferlin je jako puknut na lipe. On se po par puti na dan zna frmati spod njih i njuiti, njuiti, njuiti. Sve si pensan da he toliko njui kako bi riva skupiti tega mirisa za cilo lito. Uvo lito je Mario napensa poj na ferije juto kad lipe zadaju. Zato je to inija ni mi jasno, ma si pensan da je to fori sporadi tega a ga lipe strano uzbuuju pak je nikako gleda uj. Ni, u ponjuiti ben ja ti parat a ga svako lito znjui Mario, a on neka se z svojon famejon toa po Krku i neka poine (ko bude riva po toj teplini). Doa san u piceriju svi kuntenat, naprfuman z lipon. Na terasi sidi samo Pinki. Sprid picerije u sedan ur zjutra hlada ni nideri. Samo jedan banak na po u hladu kadi sidi Pinki i niman a nego poj sisti njin. Bevanda je na banku, panjuleti York se dime i ubraa Pinki paine ud lokalnega ornala. Kako je Ivanica jako demokratina, u piceriji ima i uve druge hrvatske ornale ki mi nisu na mod, ma dok Pinki lista Glas Istre uzeja san Jutarnji list. Besid je malo a Pinki malo govori, ma ben se zato z picerije uje an ki dri predavanje. kola je, fala Bogu, finila i vie nima kemu pjegivati, pak je zajno ud sedan poeja predavanje u piceriji. Ne znan juto o en a me ni bilo volja sluati, ma si paran da je nito o nogometu i o temu kako su nai poli doma. Finalmente je Pinki prolista Glas i daje ga meni. Sren drugi makijato i vidin da nito pie o Golen otoku, niki turizam kulturni, niki multimedijski projekti, umjetnost..., turizam na Golen otoku!? Ni mi ba hodilo po ilami. Hitija je Pinki oko na to a itan i riva je pripoznati sliku stolarske radione. A gledaj Peko, zna a je to?! Znan ja! Bija san tamo dva lita. Dobro san platija to a san bija ukreja. Ma dobro govori Pinki ni mi bilo tako grdo nu, grdo je bilo a si mora delati kako blago, ma kad si inija normu su te putili na miru. Nas ki smo kreli nisu jako tukli, ma uve politike! E oni su platili svoga Boga... Pinki je bija mrtav leden dok mi je pjegiva o Golen otoku. Platija san mu dvi bevande a mi je inija vero niku muku u tumigu i poa zajno uiniti jo jedan ir ponjuiti lipe.
66
TEREIN BRKUNI
DARKO PEKICA
(...) Jo dan denas ne rivan kapiti moju babu Tereu zato toliko voli entrine. To da ima entrine u kamari, na kabeliu i na pejeri je zasvin OK, ma zato he, pitaj Boga utkad, razvukla po primai i jo dan danas stoje tamo, ne znan. Inoma, u primaoj he je mali miljun: spod radija, spod vaa za roe, spod kria ud Majke Boje, spod dva goluba ki gledaju jedan drugega, spod pupe ka je ubuena kako Pamela Anderson i spod bukalete na kojoj pie Pij Boe (ma kako da pije kad je mrt trinajst lit?). Jedini entrin ki ima pravo biti zgor niega, je entrin zgor dreka ud katule. Ti entrin ima posebna prava tako da jedan kvarat entrina pokriva jedan lipi kus ekrana. Sigurno je da to Terei ini ukras, ma more biti da Terea ne voli viti cili ekran, a jo njoj je najdrae kad uni Pletokos, ki govori kakovo e vrime biti sutra, mae z rukami, a glava mu je juto pokrita s tin kvarton entrina. Tako ne vidi ki je to kojeniva kakovo e vrime biti sutra, a ona jako dobro zna a e biti kad je boli kuk.
(...) Poa san delati kumpaniju Terei ka gleda finale svjetskega nogometnega prvenstva. Ni me briga ki s kin igra, ma san zusta okiran a to Terea gleda. Ni se velja i ona napalila na nogometno ludilo kojo vlada cilin sviton, ma joped je i Terea jedan kui tega svita, ima velja i ona pravo sudjelovati u ten svjetsken ludilu. Brian Bog, Terea moja, ma a to Terein brkuni rubrika je kratkih priica gleda? Ma a u? Drugo ni ni. Maa je finikoje se objavljuju petkom u dnevnom listu la, poljoprivredna emisija je finila, Mir i dobro je Glas Istre. Autor u obliku dnevnika pie finilo, na drugen je niki stari film kadi se ubijaju, a o TV programu (u kojem glavno mjesto ja to ne moren gledati. I sad ti biraj, eli film kadi se zauzima meksika sapunica ajfenica), ubijaju, eli nogomet. svakodnevnici i aktualnim zbivanjima Terea je zibrla nogomet, a je to nito u vienim razliitim generacijskim oima bake en ne sudjeluje, to njoj dojde samo za pasati vrime. Teree i unuka.
I bolje da je tako, a da se napali bi tribalo spensati nogomet za babe ke hode z dvima piki. (...) Lein na kauu z oima na po zaprtin, stija bin prikinuti po ure da laglje pojden finiti zbalirati slamu u Klaniu, ma to mi ne gre za rukon a Terea cilo vrime mljae dok gleda svoju najdrau seriju. Ma kega vraga mljae cilo vrime? a ne more jisti z zaprtima usti? Ma ne jiden ni, nego san si vrgla novu dentijeru. Uva stara se je duperala, je uinila svoje, ima priko kvarnar lit i ni drugo za nositi. Uvu novu su mi dali jo prid pet lit, ma me ne komoda. Ja san se navadila na uvu staru. Sad e me uljati dok se ne navadin na tu novu. Ma, u biti trda, i ta nova e doj dobra. A ti, ko ti smeta a mljaen, hoj doli pod vorih a te serija vako i unako ne interea. (...) Tac mi je nito napro nervo denas, ma kako da te druge dane ni. Terea mi je pjegala da je nervo na to a ja pien kako jidemo brotulanu juhu pak da e ljudi pensati da smo lani, da nimamo a jisti. Ben dobro, denaska mi je Terea uinila panadu i vero san kuntenat da ne sren vajka brotulanu juhu! Dok ja iden, Terea prati svoju suznu ajfenicu u koj je bak naboja ljubav Alfonsininega ivota na a je Terea zustala okirana kako da je krava mene ubola z rogon. (...) Ud kad su vrgli svih pet ajfenic u nedilje, Terea ni kuntenta i je buni a nedilja je za mau, poljoprivrednu emisiju i eventualno kakov popodnevni film (ma pero da se ne ubijaju). Denas si stei ni jako razbijala glavu s tin a njoj ni ajfenic a gleda tenis i to ensko finale Vimbeldona. Finale igraju sestre Vilijams kih ne more kapiti ka je ka a su rne kako katran, visoke kako turanj ud crikve, samo a, za biti jut, Serena je malo bjondija. Tereu to ne buni, ona je njima za pasati vrime, ma steo bi volila da je dobila uva a je zgubila eli da su podilile nagradu. pijegivan njoj da ne moraju diliti ni a da su pune oldi, samo e se kakov milijun dolari jenoj viti vie na kraj lita. Ma daj, daj, Daro, tr su sestre, bi bilo lipo da se timaju cili ivot, a ne da sporadi oldi dojde mrnja kako a i zna doj. oldo je ud samega vraga, to ni bojje delo raona Terea i govori a hi vie ima jo bi hi ve stija imati! (...) Ud kad su jopet poeli prikaivati Smojinu seriju, Terei je petak zveera diventa posebna stvar. Sigur san da je Nae malo misto gledala i prija, ma tako lipih
68
stvari ni nikad preve. Veeras se je nikako najve namurala na Bepinu a da je i ona bila u takovih grdih pensiri, ma samo na kratko. a je bilo? Bepina je povidala na jenoj feti nito a ni rabila pak je to razbisnilo tega ovika kojen je povidala istinu i prigrizla si je jezik, ma je bilo kasno. To je je tako rastuilo da se je provala ubiti, ma njoj ni polo za rukon. Bepina je provala, Terea si je to bila samo propensala. (...) Nito se ne ujen dobro a je veliki preijon u ariji pak me boli glava. Vrime je grdo, da svako toliko pada, u upanji da je grad potuka sve, da je pada velik kako jaja ud kokoe. Taen se po divanu u primaoj, spati ne moren, a Terea je dola nagati katulu a da se je naspala. Pet ur je za podne i kaivaju dokumentarnu emisiju o Istri. Sve nan lipo govore o Rou, Buzetu, Humu, Grimaldi, Pazinu ista egzotika. Pomalo mi gre na ivce kako Istru vide ti priko Uke. Istra njin je tako pitoma, nestvarna, lipa udo prirode. Svi bi rad doli iviti u nju i svi je toboe vole. Kad su pokazali Rau, Terea se je jako rastuila. Poeli su njoj navirati rikordi na prvega mua ki je u rudniku zusta mrt i na drugega ki se je ubolija poradi tega istega rudnika. Cilu veer je pokle bila priz volje a su je takli valje in fondo. Ni za Upitnik ni za Dnevnik ni za bilo ku seriju ni bilo vie interea ud Teree. (...) Donesa san Terei veeras riot s piurkami za veeru. Riot je inila moja divojka a je dobila ampinjone ud Jelene i Isketa z Gronjana. Jeno malo je kasno za veerati, ma kad je ud moje divojke da e. Dok Terea mljae ampinjone, gledamo seriju Seks i grad. Meni te etiri frustrirane bogataice i nisu ki a koa, ma Terei da se to pjea. a ti para da je dananji dan lako naj tabelega ovika? Ni to kako nikad. Bi si bija zibra jenoga i ti bi ti bija do kraj ivota. Normalno da ti se ni komoda u svakoj pikuleci, ma ko se koliko toliko kapite ete pacentati jedan drugega i naprid. Pacentati, pacentati tribe znati, ma do mire. Ja san i prive pacentala, pak nanki to ni dobro. (...) O bon, sad san na miru govori Terea i rabijiva se na Alfonsinu, a da uni put kad je je uni priz ruke silova ga je tribala epati za jaja. Ma a govori, Terea? Da, da, Daro moj, ko bi tebe kad ki stija, epaj ga za jaja da mu valje oi skoe, e viti da mu vie ne bude dola volja. Meni ni doa nikad nidan proti moje volje, ma veri ti meni da je, ja bin mu bila jaja zgulila.
69
(...) Makinja za prati robu je uinila svoje delo kako rabi. Terea je kueljala njon dok je prala i kad je finila njoj govori: Ma si mi brumna denaska. Neka te Bog blagoslovi! U ime Oca, Sina, Duha svetega amen. Foi e mi i drugi put tako, lipa moja. Ja sidin za bankon u primaoj, marendan fritu z panceton i balin u ti drek ud katule. Vrag njoj ni da mira i je dola viti a san si paria za isti. A da, tako emo poj naprid. Samo uno a je bolje, a manetru e pojisti breki. Ma tar ni ki zna a! Je fritaja. A ne, foi da si jeno malo palete nariza bi ti bolje polo zdolu. Nis se stija karati nego san njoj poa po gulidu za robu. Vri, vri je vode. u hititi oko na uve betije. Dokumentarna serija o pavijanima intriga Tereu i sila se je da vidi kako te betije ive, ma ne ve ud pet menuti a mora rivati rastegnuti robu, a ajfenica samo a ni poela. (...) Najhuje delo kojo mi Terea ordina je ikati njoj nohte na nogami. To traje lipih ur! Najprvo si natoi mljaku vodu u kadin, hiti malo soli i vre moiti noge jeno uru vrimena. To fori ini dva-tri put na lito. Ni nanka nju volja nas ekati, ma kad se zapile u meso to boli pak ne more naprid. Terea zna da ja to ne volin pak njoj skoro vajka to ini brat, ma kako on dela, a ona je to napensala juto denas, ni druge ko ne poj uzeti kare ud brajad i pomalo smireno ikati njoj nohte dok ona bali u katulu. To san se nikako zmuija, ma ni bila napro kuntenta a da njoj palac ud live noge nis regula kako rabi. Nikako je prigrizla to a nis juto u polukrug uika, vie je hitalo na trapez. Ben dobro, lipi sin moj, sad kad si uinija tako tabelu stvar za me, sad hoj jo dati krv a da su u pitalu zustali priz. pjegivaju nan da triba dati krv. Ma ja u poj, Terea, ma samo ko e i ti s nami. Ja bih, Daro, drage volje, ma kako kad ne moren z nogami? u te popeljati. Uvako, ja kad gledan mau, molin Boga i za te, a ti hoj dati krv i to e biti dosti za me i za te. (...) Jo samo sedamnajst epizod. Jo samo sedamnajst puti u podne i dvajset! Jo e samo esnajst puti plakati, a zadnji, sedamnajsti, emo se svi skupa smijati a e ajfenica Izvor finiti. A kako nego lipo?! Moju Tereu je ve apala panika.
70
Ma a u pokle? Ma e se ben spensati kakovo drugo ine! Ma stei uvakovo e se jako teko. Eko, Daro, uva i Marijana su mi bile najdrae, a uve druge su a su. Zveera je komo ekala kad e poeti Nae malo misto. Sva je bila apana nikin kuntentstvon, a kad vidi dotura Luiija i Roku Pra, je pasaju mravi po cilen tilu. Sad eli je Terea namurana u dotora Luiija zato a je njojih lit eli sporadi tega a bi njoj dobro doa medig tako pametan i ud tih lit eli nanka ni namurana, ne znan. Ma kad je Luii dobija na burele, njojen kuntentsvu ni bilo kraja. Vero je je lipo bilo viti takovu kako gre u kamaru spati. (...) Terea mi se ne uje najbolje, ma je istina da ne ni uje najbolje. To da su lita. Ma kad zazvoni telefon, je velta. Skokne se z divana, ko ni ajfenica, kako da ima kvarnar i kakovo lito i i ti nje u hodniku. Juto je gledala Halo, Zagreb kad je zazvonilo halo, Beograd. Alo, alo, ki je? (...) O, lipo dite moje, ma a je novega? (...) Ma ne valja?! Ma a je rodila? (...) Dora? To je bija kus dikora ki je dura petnajst menuti, u ken su si moja teta Irma, ka je ujavila da je postala baba, i moja Terea, povidale vie manje sve. Terea je bila kuntenta kako da je ona rodila. Gledaj, Daro, kako njin je lipo. Je da su malo stariji, ma ne porta. Bolje i sad nego nikad. Ma da vidi kako ti je teta kuntenta! Ma ona e nan povidati kad dojde vamo! Dobro je, Terea, i meni je drago. Ma zato mora tako vikati na telefonu? a ne more pomanje? Ma mui, Daro, ja paran da to a ja ne ujen dobro, ne uje ni ona, pak vien. Tebe, Terea, kojeniva ti telefon. Ti pensa da dok tvoj glas po ici dojde do Beograda se zgubi pak vie kako da tee! Kad govori z uvima u Puli govori kapljicu pomanje, a z uvima u Savienti kako da kuelja z nami. Dobro, dobro, e i ti doj u moja lita pak e i tebe tvoja dica drati za blago.
71
Darko Pekica roen je 7.6.1975. u Puli (odakle je brzinski zbrisao u Savientu gdje njegovi ive od doseljenja iz ikuti). Od 2000. godine predsjednik je kulturno umjetnike udruge ikuti Machine s kojom je otada zakuhao kulturna i ina dogaanja u Savienti. Kolumna Savienta in the morning objavljuje se u tjednom prilogu Zoom, dnevnoga lista Glasa Istre od travnja 2002. godine. Rije je o kratkim priama koje je za potrebe web sitea udruge ikuti Machine Darko Pekica poeo pisati 2000. godine. Za Uskrs 2002. objavljena mu je prva knjiga Savienta in the morning u kojoj su sakupljene kratke priice do tada objavljene na webu njihove udruge www.sikuti.hr. Iz tih pria izdvojio je lik babe Teree i s njime ostvaruje novu kolumnu u istarskom dnevniku Glas Istre Terein brkun, umne rasprave bake i unuka dok gledaju TV sapunice.
72
EDNI GRIFON Ki e, to i ni tako teko kapiti i sloiti VIK u HIP. Za istinu rei, uvako je to bilo: pokle bandaja, Valter i njigov sin Simon, doli su h meni doma na otavu vina. (ovika ne pozna dokle mu ne vidi hiu mi govori.) Valter je hitija oko z moje terace proti kraju svita. Sprid mora i kraja svita je brig Sveti Aneja. Uvi na svit na ivotu dri tartaruga, ili ga, pak, dre Titani na rameni. a ne dela niku diferencu. Mi dica smo lipo pribueni, mi smo u procejonu, procejon gre tri ira okolo Svete Marije Travere, ma naa molitva malo pomore, dada ni i ni. Jedan edni grifon z suhima usti laje na mene z krova na kantunu katela. Kad je da, on bljuje vodu po meni. Ni grifon vie ne uslii molitvu, a kako je bilo lipo unih lit kad je uvi grifon riga vodu po nami, goloj mulariji. Valter gleda moj brig Monte San Angelo i bile brode ki se skriju uzad njega i mi govori: Odvajka drag mi je bija uvi samotni brig.
UZAD LEOPARDINOVEGA BRIGA

DRAGO ORLI
NAJLAGLJE PIEN NARUENE VERE Toliko je tega bilo u tebi. Toliko je tega bilo u tebi a si mogla darovati. Za sve to ustala je samo besida zbogon. I uva graa ka z uda kraji zadnji horizont od oka zagraa. Vie ni unih teplih lit prez kraja kada je mati tropila pod od kamere da liplje spimo. Ja najlaglje pien naruene vere, san prez krbi, beside dohaaju same od sebe, kako naruene. Tako-i-tako unima ki narue ni ni po volji. ivot si godimo na kuie i bokunie, palickamo a je ustalo, ritke su tabele pirunade. ivimo z kalendari, od date do date, od ure do ure, programirano. I z tobon je tako:Od sluaja do sluaja. Roe od kolorane harte. Hitamo u njih z floberon, zranon pukon. Imamo mi oko i mirnu ruku. Smijemo se. Regalivamo divojinami roe od kolorane harte.
74
POKLE ZADNJEGA BRIGA Para da je kraj svita uzad tega samotnega briga, kad dojde na njigov vrh, uzad je drugi brig. Uzad briga je vajka brig, kako horizont uzad horizonta. Put pod noge, od briga do briga naokolo svita i kad dojde nazad sprid svoga briga najde Leopardija kako ga ima navar sidei i gledei nemirljiva prostranstva uzad njega. Ona zadaje kako Mediteran, dokle se vitar gnjizdi u inpresu. Ni z unega drugega kraja svita, (ni od ni), almeno niki certi tako govore. Ni zvizd, ni mora, ni neba, ni krv ne kaplje... A lako bi moglo biti da je juto tamo sam z sobon jedan samotni brig. Tamo, kadi ni ljudi, ni brigi nimaju svoga hlada. Samo, kuajte na banalnosti, za tamo poj, ne more kupiti POVRATNU KARTU. Silva se budi nabot z suncestokon. Silva je jo mlada, steo tepli pensiri kuhaju u njoj. Goni hi kja od sebe, kako su samo sramotni. I ne zna sigurno ko se to samo pensiri utapaju u san ili se sanji kalaju od pensiri. Po danu je lako, po danu je Silva teakinja. Zasvin ki zna, dokle dela u kortu, da je Giacomo gleda kroz kure.
75
SPOVID Mi ne baciljamo jako kad rumarin cvita, ti mali modri cvit je kolora mojih oi. Ni roa za biti modra. No je moja kmetina, ja san uinjen za spati, ja se ne bin umija spovidati, sve samo sanji i lai. Nanke da ne griin duu. Vrimena su teka, a da ti vie reen: anelima su podstrigli krila. Kad se vrne, ne plai. Ni ni tako sveto kako snig na Mediteranu, pir i mir. Dlani starice kre se jedan priko drugega, grop kosti se Nebu moli Ona je sama u crikvi. Bi reka: nadovini mir i dinboki spokoj. Ma ni! Mri ta dva dlana je stisnuto svo ljudsko patimenstvo. Te ruke su antene, njima starica alje ifrirane enje anelima. (Ova pjesma nema zavretka.) INTELEKTUALNA Poli nas ni uanca tovarima zditi ime. Steo moj did nau tovaricu zove Minotaur. Mu govorin: Dide, Minotaur je muko ime, ime za samca. Moj did je nepismen, ma intelektualac: Kako da ja to ne znan,
76
samo a naa tovarica ima pamet od ovika a batarda je na Minotaura. I enska z kon se druin zadnje vrime je intelektualka: Naa spolovila bi se i uskladila, ali nemaju nau podrku, tuto mi pjegiva te stvari. Kontratan mojoj intelektualki: Te molin, ne govori u moje ime. Meni su na srcu vajka proleterske revolucije, a moren, od malena san indoktriniran. To ovika dri mladega, ti zdrhi prvih amori, nerealiziranih. Ja u pensir se zamotan. Gren u Novu Vas na veeru, na tabelu domau veeru poli Renca. Danas je Sveti Rok, Renco dri do tega, do stare navade, ko ne dojde se ufendi. ZNAPOKO Za viti a je uzad briga fori je bolje poj znapoko, poj nazad, poj za svojin hladon. Gre prez orijentira, gre kja od mora. Vrimena ima, prea ti ni. Pijance ti problemi ne intereaju, oni piaju u kunpaniji, dostojanstveno kako kameli i dromedarji. Ona ima zlatnu pizdu. a njon takne to pozlati. njon je splela Zlatno runo.
77
Poezija ni ni drugo ko ne Tantalova muka. Priio delu kega juto delan, prepiivan imena pretelji i znanci iz starega imenika u novi. I najzad, kad se najmanje nada, eko te uzad briga (ti si sprid, ma si uzad), kadi zamalo srce se ne prene: bili jedrenjaki u bonaci, boce z pismima, spokoj, dipeti iz ditinstva, susede akulaju na terni, herbarij, sekstant i brodski dnevnik, kaleidoskop, lastavice se skupljaju na ici od lua, u katuli nainjenoj od kartulin letera ku nisi ima nikad kuraj poslati... Siguran si da je juto sprid tega briga Leopardi. Makne koltrinae od dada: A, to si ti!? nasmihne se Giacomo.
78
ALOST BARKE More putiti starega ovika, more putiti i malo dite, i breka, more uj od ene,
SAMO BARKU NE PUTI SAMU,
prokljet bija. Srce mi se rastoi za barkon samon, zvan mora, trudnon, rasuenon, gnjilon, jalovon. Same kosti, kelet, rebra, legnuta naznak pati nae grihe. Barka je maternica, ona e ivot. Patimenstvo i sria nabot.
Te zime je pa snig. Stara barka je jedan hip bila poina, nevista. I kako vitar ki hui mri ton rubidon ja vien: Ljudi, ljudi, gledajte, to je barka! Jo je iva, jo je iva! Ona ne stari, ne umire, ovikov kri nosi. Ljudi, dajte Veronikin faco. PUNTO DI BELLEZZA Nedilja je, ili niki svetac. Teaki prebueni na placi (pastiri nimaju nikad nedilje). Za dugin bankon sprid otarije pijanci, zamotanih trudnih ruk okolo glave, spe. Mediteran je doli spod brigi, daleko. Galebi ritko pasaju na uve kraje a i vitar od mora je sve rii (e biti poradi globalnega zatopljenjea). Silvi su nidra komo procvitala. U nadi ni alosti, a sudbina je gljuho stvorenje. Fanula, fanula, moja vrnjaka, si ti meni bila obeana? Od tebe je usta samo lipi kanat ki i dandanas ribonbiva po maloj kali mri starih hi, ja ti bezkrajni muk u ten glasu provivan vri skupa. Tega dana su freske z lipo koloranin svecima i sveticami naglo marile. rno grojze je jo za pobrati. Tvoji rni lasi su kako more.
79
Na licu, dva prsta od nosa, ti ima mlade, a mu govore punto di bellezza. Vazda budi, vazda budi. PITAGORIN POUAK Poetima je svaka no majska no, i jo z zvizdami narekamana. Blaeni oni. Ne zna ko vie lau sebe ili svit. iroka bila esta, po njoj prai kamijon. Na kamijonu radnika klasa i mlade divojke. Mau i mau z crlenin bandirami i gredu u srinu budunost. Ti stari mediteranski filozofi-matematiari su bili poeti povrh svega. Kemu rabi Pitagorin pouak? Ninemu! Ma ga je lipo uti: Zbroj kvadrata nad obje katete jednak je zbroju kvadrata nad hipotenuzom. a lipljega pensira? Ona je delikata kako snig na dlanu. Giacomo Leopardi njoj ape: Silivija, ne moj jo poj ja, ko kako more, ne hoj jo ja. Tradimo proroanstva i Svete Sakramente, provaj jedan luk Misnega vina u slavu Nebesima. Mi dohaaju navikvika i mrtvi tajuni. I sve su rii tajuni od amori.
80
PJESNIKA SLOBODA Ti peen vere, moj Leopardi, ni tebi ni bila laka. Znan, znan, besida je vrag. Beside me je strah kako mrzle enske usnice. Mene je strah tih slobod. Mene je strah SLOBODNEGA STIHA, a jo ve PJESNIKE SLOBODE. Pjesnika sloboda je velika la, mala la je slobodni stih, bez rime i ritma, na svoju ruku, kapricijo. Ni lako napisati uno a se para lako. Ne more ti kvere ure lavati nazad ko je makinarijo uinjeno drugalje.
81
Ona ima drobne ruke, u Mediteranu je do kuet, on je friak i ona se je nazdrhla. Z tin malin rukami ona pljuska Njega po sebi (nastoji izjednaiti temperaturu mora i svoga tijela). Da, da! Mediteran njoj se apiva za cice kako krpeja. I uvi hip je iv, i zvon njigov. U pensiri san vajka u grihu, kako vuk u koi. O moj Leopardi, kad bi zna kako san moga dida do suz nasmija pokaivajui mu kako dela fen, makina za lase suiti.
DRAGI MOJ LEOPARDI Rad bin ti napisati jenu leteru, ni posebnega ni pealnega, juto unako, da san te se domislija. Ma mi vie nimamo ruku za to delo. (Glas Istre, 16. 9. 2001.
U FRANCUSKOJ SE PONOVNO UI PISATI PISMA
Pariz (Hina/Reuters) Pariko sveuilite Sorbonne pokrenulo je kolegij pisanja pisama jer je narataj ovisan o kratkim e-mail i SMS-porukama zaboravio kako izgleda olovka u ruci. Ljudi vie ne piu dobro kao nekad, moderna tehnologija jamano je uzela danak rekao je profesor Jean-Pierre Bery) Ideologije i umjetniki pravci u poeziji, sve roba s grekom i pasanega roka trajanja, kolaps epohe i tvoje metrije u hladu tretega milenija, klonirana poezija, sumljivega genoma. timani Giacomo, plemenita roda, u bolest si zamrian a steo gleda zvizde, astronaute i ZALAZAK MISECA. Grih Goethea nosi, ma brnestru dii. tudija spodobe ljudske u RATU AB I MII. I zna da e te zatrti una bolest koj medeije ni il male dellinfinito. Dani slave i Uzaaa su kratki, tako i tako ivot je komo alkemija. To a ti se grob ne zna, fori bolje tako, almeno ti nee oskrnaviti hum z plastinin roami. Tako, mri tin prezkrajon, utopi se moj pensir; a Silve su nan vajka svima mankale.
82
AMOROA Zdol pupka njoj cvitaju pustinjske roe. Naglo, u hip, prez pensati procvitaju. Meni se para da san sve spensa, a nis. (Blaena starost i selekcija pensiri.) Kino Partizan u Puli nabunbano od ljubavi, ljupci, zdrhi. Zadnji red je erotikon anke kad je matineja. Zgor nas se uje kako prede kinoprojektor, rai lua nose slike na bilo platno, prvi kolor film. (Audio-vizuelni efekti nas ne intereaju, juto fori na jeno oko.) Divojke su u kinu Partizan na sigurnen, pute te delati a e, ko se brane, to je poradi krijancije, cidi se z njih slatko vino i ulje Mediterana. I pogubiti se meni je slatko u ten moru. Samo da ne pie, jo kakov hip The End. Boe moj, ni tega vie nikad nee biti. Guterica tee po mojen ornalu, tee po naslovu na ken pie: U Mediteran je zalutao kit. Kad bin umija, rad bin napisati jedan starinski ljubavni sonet mojoj prvoj divojki Anuncijati, njoj i Nebesima ki su nas uputili u ine Partizan. (Ona je pokle pola u Taliju, u Torino, trbuhon za kruhon, za srion, i nikon, nan neznanon, politikon pravicon.)
83
Giacomo Leopardi PREZKRAJA Odvajka drag mi je bija uvi samotni brig, i uva graa ka z uda kraji zadnji horizont od oka zagraa. Ma, sidei i gledei nemirljiva prostranstva uzad njega, i nadovini mir, i dinboki spokoj, ja u pensir se zamotan; kadi za malo srce se ne prene. I kako vitar ki hui mri ton rubidon, ja ti preskrajni muk u ten glasu provivan vri skupa: i mi dohaaju navikvika i mrtvi tajuni, i uvi hip je iv, i zvon njigov. Tako mri tin prezkrajon utopi se moj pensir; i pogubiti se slatko je meni u ten moru.
84
(S talijanskog preveo Drago Orli)
Drago Orli roen je 1948. godine. Gimnaziju i Pedagoku akademiju zavario je u Puli. Objavio je pet zbirki akavskih pjesama: e da, 1983., Hip i vik, 1987., Groti dua zrije, 1993., Da dadi mi prdi, 1998. i Med i teran, 1999. Pjesme su mu uvrtene u tri antologije. Sakupio je zbirku praznovjernih pukih pria torice od trig i triguni, 1986. Napisao je monografiju Srdano va Pore, 1990., drugo izdanje 1997. Autor je etiri knjige satira Lipi moji, 1995., 1998., 1999., 2001. ivi u Poreu.
TONUI U SLATKIM DUBINAMA DIGRESIJE, OVVERO: KRALJICE HRVATA MOLI ZA NAS; ILITIGA: PARALITERARNA SUBVERZIJA
MILAN RAKOVAC
Kada potle po puta muojega ivlienja klatei z mojin korejcen gori doli iui brazde ditinjstva, se ne najden zgubljenega ni u samen siebi, se doklatin kla nieni do dva-tri monumenta muojih pokuojnih do tabele na esti Trst-Pula di su 1920. did mi Ive i nai seljani s pukan frmali faite a su bili nagali sielo Pajar. Pak potle poli nae kapelice koju je did mi da uzidati, pur a san prezvirnik, a na njuoj i dan dananji more protiti: Kraljice Hrvata moli za nas. 1922. Kraljievski grad hrvacki e biti Pjetroburgo, i tamo e biti kralj svih Slavinci! Je reka ljudan 1902. Ive Rahovac Caratanov u Badierni poli Kukice. Ive Rahovac je bija moj did. Pak kako san to ja Rakovac a uon Rahovac? Najsumidrai pisci koji se znaju zajebavati sami sa sobom; pa da krenem: Umjesto fussnote, ovako: Ako je Ive Rahovac bija moj did, za a to san ja RaKovac, a ne RaHovac? I a pak ga je u jienen jedinen slovu? Mi drugi smo ud starine Rahovac, ud kad su nas prija pietstotin lit Beneani simo dognali z Morlakije, Bosne, vraje hie skud smo biali ud Turki. Pak zato a Latini ne moru rei H, su vrgli Rachovaz, a se tije Rakovac; pak su nan po Kraljevsken dekretu Del Re Gobo Vittorio Emanuele a su nai nai na Soi kantali Kon tete dej Taljani, ogemo le burele, el Gobo Manuvele metemo per bulin. I pajte se di si, iz nesudjene fussnote ide najjae moje kakti fol kobajagi toboe literarno opruje: DIGRESIJA! Dakle, iz gornje digresije slijedi nova digresija ZATO? Zato a e uvi galimatija biti totalni kain bauljanja gorenevedenog autora od digresije do digresije do margine i preko nje pa sve do dna dnice
a je fussnota. I jo zato a moran vami Gorinjcon slavinskin nain, prokleta nan sria bila svin istin od Vladivostoka i Murmanska do Gradea in Vidma i Soluna i Varne: kako a nas i je trefilo juto a smo meritali; alora, zato a van moran sada toute delati lingvistikosemantikosemiolokonotoloku analizu sveslavenske degradacije i degeneracije i kolekitvne mentalne entorpije: Ergo, pivali su nai austrijski soldati priko Decuknggraben na Soi; sa glavama Talijana igrat emo boe, a kralj Gobo e biti bulin. Pjevale su, to jest, to elitne trupe generala austrijskog SrboHrvata Borojevitscha von Bojne, a etnikog sastava : meano meso (ne na ranju, dodue, ali spreno jamano) Bonjaci (da, da, tako su oni, strani u crvenim fesovima sami sebe zvali to biva ima re da nije Tile izmislio Naciju), esi, Poljaci, Ukrajinci, Maari, Slovenci, Srbi, Hrvati i ostala fukara belosvetskobalkanska, i Talijani u austrijskoj vojsci! I jo su pivali: E eneral Borojevi ga krito a la reina, e ti vol Trijete; te mando la kartolina; e la reina Jelena la e una gran putana; ali ima li smisla i dalje ita od ovoga prevoditi, ha? Tuote je sad misto za Post-Digression (ma ne krbi, ne, lipi muoj i nego primili i prikrbni tile; emo se ben mi tornati Ivi Caratanu i litu 1902. prija nego dojdemo u 2002. lito); ki na Lovreevu 2002. su me natentali komunanarkita mene, da me anarkoanarkita Drago Orli Roverac toboe pridstavlja u muojen Sutlavrieu Pazentaniken, a mu mi kristijani reemo Grad (nisu Grad samo Dubrovnik i Zadar i Graz a je po slavinski Gradec odnosno Maligrad). I dvi sramote na bot moran progucati da me niki z Roverije na mojuoj Porietini toboe pridstavlja, i da potpuno klasno besvesno pristanem titi pisme na vilju Svietega Luovre naega Svieca an Lorenca ta mi Titovi pijoniri nikad maj nismo priznali, jer ta religija je opijum za narod. However, fuck it, to je bio samo uvod u izdaju klasnih interesa s moje strane; jer me skomatae, mamice im ga sponatitkam barabe jedne demokracke, da moj fol poetski nastup ne bude na unoj pjaci sutlavriekoj kavafisovskoj di smo mi barbari doli z naih seli 1945, nego u Dopolavoro, Poslije posla, a poslije smo imali tu Narodni dom itditditd faitiken klaRe no. 67/13, septembar 2002.
86
snen okupljalitu za zatiranje ne -Talijana, kako bi se u ovom novom kretenskome korektnom argonu reklo. Tuote ja zajno povidan Graanon (a drugo nisu ni faiti ni komuniti nego demokrati kako i sva miierija AfterTheFallOfTheWall), kako su se nai mladii z Rahovci prili u ten Dopolavoro 1932. kantajui faiton: La korente eletrika e korente forte, ki toka vila Rahovac: perikolo di morte. I jebe ti interlingvistinu komunikaciju koja te fuka da iz digresije tone u prevodjenje, a mora se, inae, kak te buju razmeli deki, bre, ta se tu frlja: Elekrtina struja/ vam je jako jaka struja/ tko dirne selo Rahovci/ ujela ga guja viemanje, a ne? A nai domai frkalasi u rnih koulj, kokoari faitonski, pijani kako i nai-nai, njin se smiju iz kantuna: kante, kante, la pagare ben; ete ben platiti. I di san uno bija, i kamo da se tornan? A da; RaHovac ili RaKovac? E pa onda se Kraljevskim dekretom (kao Bugari sa Turcima pedeset godina kasnije) nae prezime moralo pisati: Racozzi, ili Rachovazzi, pitanje je samo inovnika u Puli kako e ti napisati prezime. Ancoruna digressione?: Najzanimljiviji je sluaj prezimena Jugovac; budui je bilo najrairenije po Istri, ono je debarbarizirano iliti vraeno u izvorni talijanski oblik, ili pak naprosto reducirano Kraljevskim dekretom na ak petnaest oblika; svaki je lokalni inovnik upisao talijanski oblik Jugovaca kako mu se uinilo Meridioli, Meridioni, Giovini, Giulini. Kada me mati muoja Dua rodjena tifani, ovvero Maria Steffani, rodila 12. 12. 1939, su me morali krstiti kako: EMILIO LUCIANO RACOZZI; Sogetto del Regno dItalia, i esto se pitam ma koji se kurac tu zamajavam sa balkanezerima kad mogu opet biti to sam i zapisan, i fina manjina pa se borim za svoja nacionalna prava a matina zemlja mi alje knjige: Pa, zato i neu. Da mi ne alje! Bek tu Juesesar? Moe! Ma a ni Petrograd ruski grad, barba Ive? je reka Ive Pastoriov, a e se u Galiciji potle, 1914-1918, navaditi nego po gospuojskihrvacki se razminjati ako ne prestane smjesta, dobit e pljusku po njuci. I a su ga Rusi bili zarobili pak bi nan pod ladonjon zna povidati a mi diina ga sluati bolje nego druga Tita:
87
Nu to s taboj maljadjec, sukin sin, sabaka prakljataja, jobjtvajumatj, a nuka davaj papirosku; i mi mularija ala didu ukresti panjulet da bi barba Ive moga fumati. Aje, je je reka did mi Ive Ivi Pastoriu. A a ni ruski kralj u Moskvi? A je, je. Ma a, kako prvo i prvo, niete biti da je ruski kralj ruski,i ne na, i kako i drugo i drugo, da ga je vuon u Moskvi a ne Petroburgu? Je i to. Pak kako e to ruski kralj biti kralj Hrvaton i svin istin, ma ne u Moskvi. I a e na to rei na KajzerundKenig, ha? Da bi, Jive, to a popita naega kranjskega puopa Luka bi ti ben uon zna povidati za a ga gre. A povite mi Vi, nu, barba-Ive, ter tako i tako ste kako vrmo ovik boji. Ti mene ne skuaj, huncut, a te se u crikvi ne vidi ko ne na Boi i na Vazan. A rei u ti, i lako. Je reka veeleasni Luka da je ne uzdavna na Tinjanac pop Volti napisa nego nasridisride Bie rioslovnik ilirsko-nimko-talijanski, i da je reka da a moru svi skupa a mi Slavinci da ne, nego da smo mi Slavinci sve jedan narod i sve jedan jezik... I pak a s tin? Paka s tin ti reen da e jedan bot ta narod slavinski biti svejedan, i svejedan jezik govoriti i svejenoga naega kralja imati u Petrogradu a mu reu Pietroburgo... Ive Rahovac Caratanov u doba austrijsko je da lipe uolde, kako i svi nai pravi kmeti narodnjaki a su bili bogatiji ud drugih, da se naini hrvacka kuola u Badierni, pak Zadruga, pak Posujilnica. Bi tija ljudan na kriini, potle a bi se tufali zugati treete i brikulu, Oe budi volje tvoja, molitvenik naega bikupa Jure Dobrile, i njin povida da se borimo za narodna prava, da mi domai Istrijani, Hrvati i Slovienci, a smo svi skupa Slavinci, moramo drati skupa, da ima pravice nae kako a hi imaju Latini, i zato da rabi glasati za na trolist narodnjaki Mandi-Laginja-Spini; i se ufati u Boga. Su mu se priporuali domai Talijani, kad je Narodno vijee SHS prid kraj Velikog rata jur zapovidalo po Istri, da kada duojdu njegovi Hrvatosrbi, da ga ne zabi kako su si vajk bili duobri; La sa, sior Ive, che noi semo stadi sempre boni con voi, i, i, kritijan e empre kritijan. Pero, nai Hrvati i Srbi su nas prodali u Rapallu 1920. lita, i za ni je pisala Zofka Kvedrova Kralju i Paiu i Trumbiu da je svaka ruoa crlena a su eRe no. 67/13, septembar 2002.
88
89
nan naih diplomati dali tamo na dar kako krv 650.000 Hrvati i Slovienci Julijske krajine. Uno pak a nisu prodali Baja Pai i Ante Trumbi 1920; najvei parat Dalmacije, je proda 1941. Ante Paveli Benitu Muolinu; samo a e ga to imati z unin a san stija pisati, bi ga buoh, tuote se jur ne zna drugo a ga je subjekt i di ga je predikat i na koji se subjekt odnose predikati itditd; i koji je ovo kurac od fol slobodne forme; nita, samo skribomantska arada bez glave i repa. Und so wass? Ne tij to, ovie; uzmi Dostojevskog, uzmi Bulgakova, uzmi Wildera i Dos Pasosa i Camusa i Grassa, stavi ih na policu da se vidi da ima ukusa; pak provaj protiti a su pisali Miroslav Krlea i Rade Konstatinovi. Whatever. Ne da Ive Caratanov sinu si Joakimu u kuolu latinsku kad je Maeha dola u Badiernu (nikad poli nas se ne smilo rei Talija: Maeha!), ki da e Latini ben propasti. I ni to retorika; nego ala nai seljani z sutlavrietine poli Bankovih duori na esti Trst-Pula 1920. s pukami ekati faite a su nan nagali sielo Pajar, i zo po njih, i ala faiti sve hi poloviti i zo po njih z manganelon i oljo di riino, e kaga avo, e daghe po hrptu, i tuu Tuomu Heraka u Porieu neka vie VIVA ITALIA FASCISTA!, ma uon vie VIJA TALIJA FAITA! A NJUON. E dague de novo z palicami po hrptu... Malo je bilo to, nego duojdu faiti na vlast. I a sad? Ive Caratanov zbere pur uolde, ter je moga i sam uzidati kapelicu z brati si Buoon, Mihon i Tuomon; e ne, ne; nego ala u Grad i ala najboljega zidara platiti i ala uon kapelicu uzidati liplju nego baderljansku i, klursdasku skupa, i ala pak jo biei platiti metru neka pur na zidu uklee KRALJICE HRVATA MOLI ZA NAS. 1922. I ala Ive jopet u prun, i zo po njen, na svaki dravni blagdan talijanski; pak kad umre nan ta bejati na narodnjaki pop-Luk, bikup Radossi z Poriea talijanskega puopa nan poslati u Badiernu, di vrag Talijani ni bilo. I ala Ive h kumu si popu-Banku, ma ne, ne, ne, ne hote ga kume, bikup je bikup, ma svejeno su napisali da njin poalju naega puopa, pak kada svejeno nisu, na dan kad je pop latinski dohaa u Badiernu, ala Ive pu vozi rnih krp i ala hi vri na svako drivo po etiri kilometra este Sutlavrie-Badierna. OK. Joakin ku sin urieste, faiti rinu u Jugoslaviju priko mosta na Riini mre Rikon i Suakon, i nai stari cuoki narodnjaki svi veseli, i Ive nego kurajno i pun smiha gre po seli po akreto se smihuljajui na uho nain: DOLA JE NAA URA!
Ma koja bejata naa ura, mladii su nan u vuojski talijanskoj po Afriki, sad Tudeki i Talijani rue Jugoslaviju, ma a je tuote se vesliti, lipi i nego pripametni barba-Ive muoj?! Ala nai na Uku, ala u Liku, ala na Primorsko kje so nai fantje z Edinosti in T.I.G.R.-a (Trst, Istra, Gorica, Rijeka, vi lajbeki i tumpleki i barabe, bre, a ne tigar!) e 1941. organizirali Vipavsko in Brkinsko eto. I ala Joakin sin Ivin braniti si oca Ivu kad je zbira nae u partizane, ki Ive bogomouoljni njin je reka da a je to prez Boga se pojti tui. Pak Joakin kako kapo ud NOO za Istru 13. IX 1943. proglasiti otcjepljenje od Italije. Pak Ivu poberu 1944. faiti i njin bojin starcen u Risiera san Saba u Trstu, pak ala, ga dati Tudekon und marsch nach dem kanzlager Flossenburg-bei-Dachau, ki niedan na ni talijanski pop starega ni stija spasiti. I je povida nan jedan Liberat z Dolinjtine a je bija njin, da ga uoni fori niebi bili ubili, nego da je svako jutro kad si mora rei samo suoju numeru zbodenu na ruku, jo za plau po partizansku s punjon poli glavu salutira Niemcon, a stare hudobe tudeke, ki mladi su bili poli talingrad, da su mahali z glavami, ach diese alte scheisser kako da je pita smrt, a nu duojdi ko si kapaca. Pak je nazda i dola puonj; i sad valja ko to a tamo di je veliko bezglavo nita fori Ive Rahovac Caratanov jopet se razminje z Guospon: O kraljice hrvacka? O Ive? A muoli za nas, nu... A ter molin, molin, nu... A digresija? A da, a za a pak mi drugi RaKovci nismo do dana dananjega vrgli nazda nae H u priime? A ma! Tribe da smo zabili kad smo bili ljudi, a ja znan a, eli za to a kad je dola slobuoda i trubasti nai partizanski inovniki uno Racozzi privrgli u RaKovac, nai seljani svi partizani ma brini teaki su pensali da nai drugovi komesari i komandiri gorinjski srpski i hrvacki bolje nego mi drugi mone brinjake moraju znati kako je najbolje za nas druge da sami sebe zuovemo; i tako smo RaKovac... A zato pak almeno danas, kada smo se razletili, puote avunski, teaki, narodnjaki, partizanski z selajca naega Rahovci ud stotitnu krstijani valje u Pulu, Zagreb, Riku, Ljubljanu, Trst, Milano, Toronto, Woolongong tralija, Punta Arenas Ardjentina; sve same intelektualine, razumi ti mene a je nami naa revolucija dala titule i fakultete pak smo medigi i ininjeri i veterinari i pisci i sve a e, najzad pak smo anke ne samo istrijanski Hrvati, nego vero i Talijani, Merikani i sve a e; a ki e mre nas sad prvi nazda vri nae priime a nan je zapieno
90
jo ud zdavne zdavnine svita postanja jo kad je na pripripripripriitditditditddid praprapraprapraslavienski se doklatija z movar Labe di je ivija pod voduon i uzima ariju kroz tubo ud trstike za zletiti van i pobiti z strelican sve te mrske Teutonce se doklatija simo zduolun i kad je vidija z Gorinjega Jelenja muore nae Jadransko je reka tupei se kako i pura govnetu: o muoj, ma ke velika je uva lokva!
91
OBLAK RNIH TII

MILAN RAKOVAC
Oblak rnih tii zguor rokih rljenih krovii i belih zidii ervejskih, valje u rnu Afriku leti, tribe u Makale via Tobruk. Su to Sinievi tii, eli njihovih tii tii, pritii pripritii? Ma skud su doletili? Z Moravske kantaju lipi kanat Mati izagnancu Baloti? Bata da se nisu levali u Leandriju punih trbuhi naih vieri, da bi hi kalali u biblioteku di Bezak Herman mre rnih Muori pensir Europae ie? Ter e valja biti doprhali valje z Uracha, nosiei nan na krieli prahslovo slavinsko Mate Vlaia Ilirika na naput, da se ne pogubimo po paklienskih puti! I da da da da da da da, i ja ja ja ja ja ja ja, i si si si si si si si;
92
mi viu viere u modane rni oblaktii: Tuote, tuote. tuote i na je Flacius tovara frma di je tuoj hyundai, i se znamena i si barbi-Baldu Miserere a ti ga vikulamo zmolija sam za se i za te i za Boga, i z aknon rokin nohat sira, mrvu kruha, kaplju vina uina i se leva proti vikoviku. A letite, letite tii, apen smirno za rnin riepon oblaka, a letite, letite; ma tornajte.
93
SLOVOTISNICA
MILAN RAKOVAC
Slovotisnica Guttenbergova u Rou; mirakul svita! I svi isti glagoljai glagoljaju Vita! Vita! Vita! Vita! Stoiosavnajst vuovjih kuo za libar sloiti, piet dobrahnih vuoli za ga moi kupiti. Vita! Vita! Vita! Vita! Vinceremo! Vinceremo! I ala nai mladii u Makale u Tobruk, ma Vivoda uvud vodi Gortanovce na Vuku, iz Trsta je krenula maina-ina poli Roa ekala je mina-mina. Vita! Vita! I rnja i valba uvud skrivaju ciklostil po bunkeri i tiskaju slovo Nazorovo pokle su nas prikovali, i priko Uke tiee potok krvi bistre potok krvi bistre za slobodu Istre. I sad na, circulus vitiosus se zapire di se je dopra, za dobru ruku tradicije, misal valje z Misala i metri nan slovotisnicu darovaju, a Juraj i imun se na nas smihljaju veselo.
94
ZVIZDA NA PIET ROGI: ISTRA-TRST-GORICA-RIKA-ZADAR

MILAN RAKOVAC
ad su nan oca ubili, banda njin je povidala di je, da je bila nika pija domaa, su rekli ki faiti i Tudeki su doli po nuoi, ki nikad maj ne bi po nuoi hodili, i su ga ubili; i kad su ga ubili mati nan je bila u Kolomberi. Daleko je Kolombera ud Rahovci, daleko, pak su poslali zrmanu nan Zanetu neka gre po mater nan i neka je povida a nas je tukalo. I Zaneta se je plaui levala z Rahovci po puti pak ala prisii estu proti Pazinu poli Baderne blizu cimitra naega na Beni-vrhu i ala se akreto prikriiti ki skojevka se ne bi imala prikriiti bi drugovi zamirili, ma pu ti to s vragon; pur se je znamenala da se mrtvi na naen cimitru niebi ufiendili ki mrtav ko se ufiendi na ivega uon e na te duojti i e ga imati puosla njin pak zato ga ni fari biti prez rigvarda... I gre Zaneta i gre i gre, i prisie estu proti Trstu da je banda ne vidi, pak ala zuz Bratovie zduolun proti Bavi, pak daj-daj i je u Kolombieri. Dua mati zajno je kapila da nito je, kad je Zaneta valje simo dola, e biti deset-petnajst kilometri na noge. Znala je Dua mati, magari je Zaneta ni ni rekla, ki ni mogla je rei a kako e rei kristijanki da je mua drugo ni? Ma pur se je nadijala Dua, ter a, ter fori Zaneta nosi niku potu nain, a ki zna, ter fori je dola po municiju a nain vajk fali... Levaj se, ma zajno, doma valja puojti... Ma a je? a je je, hojmo. Su dica mi? Duobro su ti diica, su, drugo je, drugo... Ma a drugo?! Ma si muala i se levala, eli nisi!
Ala uone puome u uie a njin mi drugi reemo Jarkovii ma a su uii di me je teta-Beta uvala a su je se ene tupile da kako je sluei poli kapo-tacjona u Riki mu tukla avajun ud samih umanjki za u kafe mu vri a vero da je bilanjke a hitala, ma da a, ma da a su se tupile ene i kriale da kakovi su to kristijani bisni a vero da po jajeta u smiet hitaju, ma teta-Beta je materi mi Dui teta a meni i bratu priteta ki je siestra nae babe Jane imiove a je je mati Luca a mi je pribaba. Sakramienski imii, najvei junaki mre naih famej a smo se mre sobon poenili! Ujac-Gapar je bija TIGR-ovac, devedesietidevet lit pruna mu je da Specijalni sud, i ala on bi priko kunfina. Pak pokuojni Djordano, njegov nevuodo i muoj zrman a je junaki pa sam ud suoje bombe samo da ne dopade u mrske ruke faitike prokleta njin sria bila ma su ga ben platili ma vero smo i mi... Ma teta-Beta imika je vero z Rike donila nain letke i a ja znan a, pak su nai znali po ten a njin je donila i a je rekla da ga ni na kralj i njegov djenera Draa, nego Tito da je na i niki partizani, pak su svi u naen komunu finta pop-Milanovi ime je vrga zvizdu, pak su ga Niemci striljali. Su me bili sakrili u Jarkovii a su uii i a san pita nae ma kako njin reemo Jarkovii mi drugi ako su uii pak su mi rekli; Vero tako! U Jarkovii di su me bili sakrili da me niebi banda ki san sin igov san i di mi je bija zrman Luano i siestra mu zrmana mi Pjerina najvei heroj svita bila a se je vrgla divojinica ud enajst lit z pituolicon beretta 6mm nasrid este za Trst i frmala punu balilu faiti alto la! kva e forca armata partidana, banda ter banda proklieta ki se makne je mrtav!!! I a je se nisu njuoj pridali pak je drugovi nisu stili verovati da a vonjavica ter vonjavica ko si skojevka neka si ma ti da e pulastra etiri bandita DellUltimOra apati; mila i draga i lipa muoja Pjerina a mi je bilu nazorovku trirogu uila i na njuoj z utih slovi vero mi z kuoncen svile naviezala z buoka .TITO ki cilo IVIJO je ne bi bilo stalo, rikamala veu nego muoja aka crlenu zvizdu petokraku a ima piet prsti priio kako a i Danica naa hi ima piet rogi; ki prvi da je za Istru nan milu domerodahrvatskog drugi da je za Trst trieti da je za Goricu etrti da je za Riku i vero pieti da ga je za Zadar! Zugan se ja z diinon na banda-partizani, mae teta-Beta gori z vuokna da zajno doma, ma zajno. Plae teta-Beta, plae barba-Pjero, plae mi mati, plae Zaneta, plae Luano, plae Pjerina, pak plaen i ja.
96
Ma da a je tieto, ma mui, mui, malega upravi pak hote, hote tilo muoje milo, ki velika nesria je naila... I tako ala nogu prid nogu mi tri, a muiei a svako malo plaui, z Jarkovii a su uii proti Rapaviela i Svietega Ivana i Sinoii valje u Banke, akreto priko este proti Porieu i Pazinu da banda niebi trupila z blindon. I nas poli imii muojih u Banki, najdrae mi pribabe Luce a bi mi vajk akreto dala to a za dobruruku, ko kunju ko aku miendul ko linjaki ko cikvantinu za groi napei, ma nito je slabega nas tukalo, san kapija valje i ja maljahan i trubast, kad vero na tierni nas pribaba mi Luca eka i se ne smije kako a se je vajk na me veselo smijala, ruke su je prikriene na trbuhu i se triese u suz muiei u plau, a pridid mi Grgo mukardin a hi je malo i ga na i njega kako mui i po akreto si suzu tare pak si iljar toboe popravi ki ni muki plakati... Da ma a, da ma a je bbbaaaabbbo muojaaaa se hiti mati mi Dua babi si Luci a mi je pribaba u naruaj i plau na bot njih dvi i mue, mue, mue, i pridid Grgo me uzme u naruaj pak ala mi po baladuru toboe tancajui i ja ala tuljati plakati a zato a svi plau, a zato a je to bilo i prvi zadnji bot da bi me pridid mi Grgo uza na ruke, ki muki su muki i ne valja bata da je ditesino mekati, ki muko ko e muko biti ne more meko bit.
97
I ni, ala sad mi z Banki proti tifanii, pridid mi Grgo sprid nas po stazi za njin ja za namon mati mi Dua za njuon zrmana mi Zaneta a po glavi mi griedu beside vieri ditinjskih a hi je povida did mi Jure materin tac doo je vuko z vuii, z vuii; pojeo kuozu z kozlii, pojeo kozu z kozlii ma a su kozlii, dide, vero jarii, po igovu dide, po hrvacku, a a pak mi Vi dide reete da mi smo ga Hrvati, ter smo, pak a donke mi brojimo jarie a uoni kozlie, to a mi reemo to je po nau, a kozlii su kako po gospuojski, ma i jieno i drugo je vrmo po hrvacki i tako i nas u tifanii, mati mi Dua sidi poli vognja i braa z muletami po glavnji a nas dicu ne putu ki da emo se podase popiati diina a a stariji se ne popiaju kad po ognju braaju? Sidi Dua prez suz ki je valja cilu goledu naplakala, sidi i gleda fio u oganj da me je lipo strah je viti takovu i mati je Jana a mi je baba je ree: Brina i muoja, dovica si, mua su ti ubili... Ma sad dosti! Dicu ima, naprid mora ko e ko nie! I ni, mati mi se Dua zvrne na kanju kako da spi, ja je potien za kotulu ; Mamomamomamoma-atijemamo-asimunjenamamoomamooooooo, i su je vrgli octa pod nos i mioli rakije popiti i oca drugo ni bilo...
Milan Rakovac roen je 1939. godine u selu Rakovci na Poretini. Maturirao je u Zagrebu, a diplomirao na Vojno-pomorskoj Akademiji u Divuljama. Objavljene knjige: Sik, Priko Uke, Riva i drui, Haluj, Sliparija, Snovid, Istragram. Napisao je dva realizirana filmska scenarija, vie radio drama, i prijevodi s talijanskog. Napisao je i monografije Pule, Istre, Hrvatske. ivi u Zagrebu, radi na HRT.
98

Istra Ti Materina

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istra Ti Materina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTRA TI MATERINA

priredio: Drago Orli

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

I tanac toncajte magari do jutra!

Re no. 67/13, septembar 2002.

RIKAMANO INTIMELO OD KOREDI

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

CRNA MLODA OD KARBONA

Re no. 67/13, septembar 2002.

Re no. 67/13, septembar 2002.

Re no. 67/13, septembar 2002.

VITAR MORU ELJA LASE

Re no. 67/13, septembar 2002.

Re no. 67/13, septembar 2002.

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

I mi smo zeli ubjuak I uklesali znamen.

Milan RAKOVAC, ro Divuljama. Objavljene knjige: Sik, talijanskog. Napisao je

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

SAVIENTA IN THE MORNING

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

UZAD LEOPARDINOVEGA BRIGA

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

(S talijanskog preveo Drago Orli)

Re no. 67/13, septembar 2002.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

OBLAK RNIH TII

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ZVIZDA NA PIET ROGI: ISTRA-TRST-GORICA-RIKA-ZADAR

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Re no. 67/13, septembar 2002.

You might also like