ARSENAL 5

S p e c i j a l n i p r i l o g
DALEKOMETNA PU[KA 12,7 mm M93 CRNA STRELA

BALKANSKA PEDESETICA
RUSKI RAKETNI KOMPLEKS Z E M Q A VA Z D U H S - 4 0 0

MUWA SA ZEMQE

NUKLEARNE PODMORNICE KLASE AKULA

TIHI ^ELI^NI XIN

31

D A L E K O M E T N A

P U [ K A

1 2 , 7

M M

BALKANSKA PED

SADR@AJ
Dalekometna pu{ka 12,7 mm M 93 crna strela

Danas postoje mnogobrojne snajperske pu{ke velikog 32 kalibra koje su na{le svoje mesto i ulogu u vojnim i policijskim jedinicama {irom sveta. I na{a fabrika Zastava-oru`je 40 44 proizvela je popularnu pedeseticu. Ostaje samo da se zavr{e finalni radovi na pu{ci 12,7 mm 49 53 M 93 i od we na~ini kvalitetno dalekometno snajpersko oru`je.

BALKANSKA PEDESETICA

Budu}nost oklopnih borbenih vozila

UNAPRE\EWE SISTEMA ZA[TITE 36

Ruski raketni kompleks zemqavazduh S-400

MUWA SA ZEMQE

Vi{enamenski helikopter NH-90

EVROPSKI FAVORIT
Nuklearne podmornice klase akula

TIHI ^ELI^NI XIN RAZARA^ TENKOVA

[est decenija u strahu - samohodno oru|e 90 mm M-36

Urednik priloga

Mira [VEDI]

omiwawe snajperiste ili snajperske pu{ke u vojnim sredinama izaziva sliku nestandardnog oru`ja (izgleda, dimenzija, oblika, a ponekad i kalibra), koje strelcu omogu}ava da na ve}im daqinama (na granicama ili izvan granica efikasnog dometa juri{nih pu{aka) efikasno poga|a i neutrali{e ciqeve va`ne za neprijateqa, poput komandanta, komandira, kurira, veziste, itd. U civilnim krugovima malo je druga~ije, jer je to naj~e{}a asocijacija za vrhunskog sportistu koji je slavu stekao na streqa~kim manifestacijama. Ali to su samo prvi utisci. Pored tehni~kih preduslova koje treba da ima nestandardna snajperska pu{ka (a koji se odnose na kvalitet izrade, izbor kalibra i mehanizma za okidawe, ergonomiju cele pu{ke, a naro~ito kundaka), bitan element jeste izbor i kvalitet opti~kog ni{ana, ili kako se danas ka`e optoelektronskog ure|aja za ni{awewe dawu i no}u. Me|utim, da bi se snajperski sistem kompletirao, pored sklopa pu{ke, optoelektronskog ure|aja za ni{awewe i izbora municije, neophodan je i qudski faktor strelac snajperista. Taj izbor je i najte`i. Snajperista ne mo`e da bude svako. Neke qudske osobine mogu se izo{triti na kursu za snajperiste, odnosno,
15. maj 2007.

M 9 3

C R N A

S T R E L A

ESETICA

podesiti za snajperistu, ali je najte`e stvoriti profesionalca koji }e bezose}ajno povla~iti obara~. Te`wa dana{wih protivsnajperskih timova jeste pove}awe dometa i preciznosti, a to zna~i opremiti snajperski tim oru`jem koje }e i na daqinama ve}im od kilometar mo}i uspe{no da elimini{e neprijateqevog snajperistu. Izbor je pao na veliki kalibar i ~uvenu pedeseticu, kako se ka`e na Zapadu, odnosno na 12,7 mm u prevodu. Taj kalibar je donekle novina za snajpersku pu{ku, ali ne i za protivoklopnu (PO) ili protivtenkovsku (PT).

BRITANSKI KORENI
Pu{aka velikog kalibra proizvedena je pred sam kraj Prvog svetskog rata, kada se na boji{tu pojavio prvi tenk engleski M-I, Veliki Vili, izuzetne vatrene mo}i. Raspolagao je sa dva topa 57 mm i ~etiri mitraqeza. Bilo je to februara davne 1916. godine. Britanci su uporedo sa tenkom proizveli i PT pu{ku u kalibru 12,7 mm, koja je bila te{ka 15,7 kilograma. Kasnije su razvili i automatsku PT pu{ku kalibra 13,97 mm, te`ine 18 kg, znatno ve}e probojnosti od prve. Posle zavr{etka Prvog svetskog rata zapadnoevropske zemqe zapostavile

su razvoj i usavr{avawe PT ili PO pu{aka i topova, ali ne i Nemci, posebno posle dolaska nacista na vlast. Rusi su razvili dve protivtenkovske pu{ke, simonova (PTRS-41), i degtjareva (PTRD41), kalibra 14,3 mm, ~ije zrno na ustima cevi razvija neverovatnu brzinu od 1.000 m/s, i na 300 metara udaqenosti probija oklop debqine 35 milimetara. Ali je te`ina tih pu{aka bila velika izme|u 20 i 22 kilograma. Prilikom otvarawa vatre jako su trzale, naro~ito simonova, pa se odustalo od we i prihva}ena je degtjareva pu{ka. I na na{em balkanskom rati{tu partizanske jedinice koristile su protiv okupatora zaplewene PT i PO pu{ke velikog kalibra, ali i protivtenkovsku pu{ku boris 13,97 mm, koju su dobili od saveznika tokom 1944. i 1945. godine. Kako se Drugi svetski rat pribli`avao kraju, tenkovi su bili sve br`i, a oklop sve ~vr{}i, pa su neke od vode}ih sila odustale od daqeg razvoja i proizvodwe PT i PO pu{aka. Me|utim, kalibri od 10 do 20 mm ne umiru zajedno sa pu{kom. Oni prelaze na te{ke mitraqeze. A pu{ka velikog kalibra biva zaboravqena sve do lokalnih ratova, koje su vodile, uglavnom, zemqe pobednice iz Drugog svetskog rata. Rusi su pred kraj Drugog svetskog rata na svoje PT pu{ke stavqali optiku i tako dobijali snajperske pu{ke velikog kalibra, iz kojih su otvarali vatru na velikim daqinama i koristili ih za ga|awe ciqeva iza lakog zaklona. Ja~inom kalibra probijali su zaklon i eliminisali protivnika. Sli~no su radili i Englezi u Burmi protiv japanskih snajperista. Ni u Vijetnamskom ratu nisu izostale pu{ke velikog kalibra kao snajperske pu{ke. Ameri~ki vojnici su iskoristili pouzdani mitraqez .50 M2 HB i na wega stavqali opti~ki ni{an, ~ime su dobili oru`je koje je omogu}avalo precizniju vatru na ve}im daqina od wihovih tada{wih snajperskih pu{aka. Tako se rodila nova vrsta snajperske pu{ke velikog kalibra, danas popularno nazvana pedesetica. Pedesetica je nastala zahvaquju}i Roniju Baretu (Ronny Barret), koji je svoju gara`u sedamdesetih godina pretvorio u radionicu i osnovao danas nadaleko ~uvenu firmu Barret Firearms. U wegovoj radionici po~eo je razvojni put poluautomatske pu{ke kalibra .50 BMG. Bez obzira na to {to je konstruktor raspolagao oskudnim znawem iz konstrukcije oru`ja, ipak je uspeo da konstrui{e i proizvede ~uvenu laku pedeseticu, ozna~enu kao Bar-

ret M82, koju jo{ nazivaju i veliki deda svih srodnih pu{aka. Danas postoje mnogobrojne snajperske pu{ke velikog kalibra, koje su na{le svoje mesto i ulogu u mnogim vojnim i policijskim jedinicama {irom sveta. To dokazuje i bilo koja slika specijalnih snajperskih timova iz Avganistana ili Iraka, na kojima je pored nogu vojnika postavqen neki od modela pedesetice, uglavnom proizvod firme Barret Firearms.

ULOGA SNAJPERISTA
Slede}i svetske trendove i Zastava Namenska proizvodwa sredinom devedesetih godina pojavquje se sa dalekometnom snajperskom pu{kom 12,7 mm, pod radnim nazivom crna strela. Ona je od po~etka najavqivana kao snajperska pu{ka velikog dometa, sa kojom }e mo}i da se ga|a i uspe{no elimini{u ciqevi na daqinama do 2.000 metara. Me|utim, da bi to za`ivelo u na{oj vojsci trebalo bi jo{ mnogo toga da se postavi na pravo mesto. Ponajpre da se re{e mesto i uloga snajperiste na velikom kalibru. Ne mo`e se zanemariti glavni zadatak koji se danas postavqa pred svakog snajperistu, bez obzira na kalibar wegovog oru`ja, a to je borba protiv neprijateqevog snajperiste. Kako je re~ o snajperu velikog kalibra, apsurdno bi bilo da se pu{ka nalazi u nekom streqa~kom odeqewu, u nekom vodu, i da se wome dejstvuje iz prve linije odbrane ili napada, kao {to to ~ine drugi vojnici naoru`ani automatskim juri{nim pu{kama. Do sada je pravilima bilo regulisano kolika je teoretska i borbena brzina ga|awa snajperiste. Me|utim, borbenu brzinu ga|awa trebalo bi da odredi sam snajperista, jer ona iskqu~ivo zavisi od te`ine i svojstava zadatka. Mogla bi da iznosi metak na dan ili deset, ali na dan, a ne na minut. Vratimo se crnoj streli. Pu{ka snajperska dalekometna (PDS) 12,7 mm M 93 namewena je za uni{tavawe va`nijih pojedina~nih otkrivenih (nepokretnih, trenutnih, pokretnih) i maskirnih `ivih ciqeva na ve}im daqinama. Pored `ivih ciqeva, uspe{no dejstvuje na otvorenom prostoru i na neborbena i lakooklopqena borbena vozila, a i na osetqive ciqeve, kao {to su prizemqeni avioni i helikopteri, sredstva veze, sredstva za elektronsko ometawe i pra}ewe, itd. Oru`je je pogodno za upotrebu u brdskim predelima i za za{titu pograni~nog pojasa, te za uni{tavawe plutaju}ih mina na rekama i jezerima. Pored toga, jedan od najva`nijih zadataka (a on zavisi is-

33

kqu~ivo od vrste borbene aktivnosti jedinice) jeste borba protiv neprijateqevih snajperskih parova i timova. Uspe{no dejstvo na otkrivene i dobro vidqive ciqeve dalekometna snajperska pu{ka posti`e na daqinama do 1.800 m, na neborbena vozila do 1.800 m, a na borbena vozila do 800 metara. Za ga|awe tom pu{kom koristi se metak 12,7 mm sa pancirno-zapaqivim zrnom B-32 (vrh zrna obojen crvenom bojom), pancirno-zapaqivim obele`avaju}im BZT-44 (vrh zrna obojen crnom bojom) i, naravno, ve`bovni metak 12,7 mm. Me|utim, treba imati u vidu da je ta municija do sada bila namewena za sasvim drugu vrstu oru`ja za M2 HB mitraqez. Svoje zadatke izvr{avala je gustinom vatre i takva municija nije morala da bude izbalansirana, a kamoli da to bude snajperski metak. Pu{ka se puni okvirom od pet metaka. Borbena brzina ga|awa zavisi iskqu~ivo od vrste zadatka koji snajperista izvr{ava, a kre}e se od 8 do 10 metaka.

PRIMEWENA RE[EWA
Dalekometna snajperska pu{ka 12,7 mm M 93 sastoji se od cevi, sanduka, mehanizma za okidawe, zatvara~a, kundaka, gasne ko~nice, okvira, no`ica, opti~kog ni{ana, rukohvata, rukohvata za no{ewe, obloga i pribora. Cev je namewena da u woj metak opali i da zrnu odredi pravac, obrtnu brzinu i stabilnost pri letu. Vodi{te zrna je i`lebqeno i ima osam `lebova i osam poqa, a korak uvijawa iznosi 381 milimetar. Na cevi su spoqa ura|ena dva navoja, i to na predwem delu za vezu sa gasnom ko~nicom i na zadwem delu za vezu sa sandukom, gde je uvrnuta. Po du`ini cevi nalazi se osam `lebova koji olak{avaju pu{ku, a ujedno slu`e za hla|ewe cevi. Du`ina cevi je 1.007 milimetara. Me|utim, postavqa se pitawe da li su nam potrebni cevi te debqine i kanali za weno hla|ewe ako znamo borbenu brzinu ga|awa oru`ja. Timovima koji se sa brodova bore sa minama koje plutaju mo`da i treba takva cev. A ostalima? Ali kada se pogledaju strani modeli snajpera velikog kalibra vidi se da i na wima cevi imaju svoja le`i{ta za hla|ewe imaju ga najpoznatiji modeli Berrete Firearms, i to na tipovima M99, M99-1, M95

i M90, zatim ju`noafri~ki modeli NTW 14,5 i 20 milimetara, i drugi. Sanduk objediwuje sve delove pu{ke u jednu funkcionalnu celinu. On je sa gorwe strane otvoren i zatvara ga zatvara~, a sa doqe strane nalazi se otvor za sme{taj okvira. Unutra{wa trasa sanduka slu`i za sme{taj i vo|ewe zatvara~a. Na predwem delu sanduka ura|en je navoj preko koga se ostvaruje veza sandukcev. Ali sanduk te pu{ke ima jednu manu. Re~ je o utvr|iva~u okvira. Neretko se de{avalo da, prilikom dejstva, odnosno posle pucwa, okvir jednostavno ispadne iz sanduka. To se doga|alo samo kada je okvir napuwen sa tri ili ~etiri metka. Zato se postavqa pitawe da li je za tu pu{ku prevelik kapacitet okvira od pet metaka, ili je potrebno da se utvr|iva~ okvira na strani sanduka prepravi ili podesi te`ini okvira. Mehanizam za okidawe ima funkciju da zadr`i udarnu iglu u zapetom polo`aju kada je zatvara~ zabravqen i da ga oslobodi pri povla~ewu obara~e. Za zatvara~ je uzet stari provereni Mauzerov sistem, koji je prilago|en gabaritima crne strele. Gasna ko~nica se nalazi na ustima cevi i za wu se pri~vr{}uje navojnim delom, a gasovi nastali sagorevawem baruta isti~u kroz bo~ne otvore na woj. Oblika je strele u odnosu na pravac ga|awa. Sa obe strane ima dva otvora kroz koja prolaze barutni gasovi. Koli~ina i snaga barutnih gasova koji se vra}aju nazad nije

slu`e da pridr`e metak i daju mu pravac pri potiskivawu u le`i{te. No`ice koje slu`e kao naslon prilikom ga|awa iz pu{ke obezbe|uju stabilnost prilikom ni{awewa. Visina no`ica mo`e se, po potrebi, pode{avati pomo}u stezne vo|ice kojom se fiksira `eqena visina. No`ice imaju dva polo`aja: sklopqen, kada su priqubqene uz drvenu oblogu, i oboren, kada se upotrebqavaju. Na toj pu{ci nisu najboqe re{ene no`ice zatvara~a. One se koriste iskqu~ivo prilikom popravke finog ni{awewa. Pitawe je da li to snajperista mo`e da uradi sa jednom rukom, ako drugom balansira na liniji ni{awewa sa 16 kilograma te{kom crnom strelom, a da pri tom, kada oslobodi stegu no`ice, oru`je jednostavno ne prevagne na tu stranu? Naravno, za to fino ni{awewe snajperisti je potrebna fizi~ka pomo} kolege s kojim je u paru, ili malo modernije re{ewe teleskopske no`ice koja }e, odvijawem ili zavijawem, odmah pomerati visinu gore ili dole. Pored toga, postoje zamerke i na samu {apu no`ice, gde je samo jedna strana zaobqena nadole. [ta to zna~i? Ako se no`ice koriste na mekom zemqi{tu pesku, one lepo propadaju i daju koliku-toliku sigurnost, jer ne klize napred-nazad, ali kada se zauzima le`e}i stav na nekom ravnom zemqi{tu, betonu, itd. klizawe no`ica napred-nazad treba re{iti preprekom koja ne}e dozvoliti to

zanemarqiva i mo`e veoma lako da demaskira snajperistu ako je zauzeo polo`aj na pra{wavom putu. U okvir te pu{ke sme{ta se pet metaka u dva reda naizmeni~no. Sa pu{kom se spaja preko le`i{ta na dowem delu sanduka i utvr|uje se utvr|iva~em koji se nalazi sa leve strane sanduka. Telo okvira ~ine dve stranice (leva i desna) i dva grani~nika (ve}i i mawi). Pri konstrukciji okvira posebna pa`wa se poklawa obliku i dimenzijama usana okvira koje

Opti~ki ni{an

Gasna ko~nica

34

15. maj 2007.

No`ice

Mehanizam za okidawe

Kundak

kretawe. Zbog toga bi na dno no`ice trebalo zavariti dva do tri vrha koji bi spre~ili proklizavawe no`ica na ravnim povr{inama. Prilikom pojave crne strele naslu}ivalo se da }e najve}i problem zbog dimenzija tog oru`ja biti rukohvat za no{ewe. Uz pomo} rukohvata za no{ewe nije nikakav problem preneti crnu strelu u kasarnskim uslovima sa jednog kraja piste na drugi i vratiti ga u oru`anu. Ali prilikom terenskih ili borbenih uslova to predstavqa ozbiqan problem. Vojnik u borbi ponekad treba da se kre}e pognuto ili da puzi {to najvi{e primewuju snajperisti. A nije tako prosto i lagano pretr~avati pognuto sa oslawawem samo na jednu ruku ili puziti na boku sa pu{kom te{kom 16 kg, koja je duga takore|i isto koliko i vi 1.670 mm. Ako je za utehu, to nije problem samo sa crnom strelom ve} i sa svim snajperskim pu{kama velikog kalibra. Ru~ica crne strele ima drvenu oblogu, koja je koliko-toliko anatomski prilago|ena qudskoj {aci, ali na stranim modelima o tome se vodilo malo vi{e ra~una, pa se rukohvat potpuno prilagodio qudskoj {aci i izra|en je od plasti~ne mase.

OPTOELEKTRONIKA
Za ga|awe sa tom pu{kom koristi se opti~ki ni{an M 94. On omogu}ava visoku ta~nost ga|awa malih ciqeva u nepovoqnim svetlosnim uslovima. Zahvaquju}i kon~anici koja je osvetqena gasom tricijumom mo`e se uspe{no ga|ati u sumraku i pri vidqivoj no}i. Opti~ki ni{an preko svoje kon~anice i mehanizma za weno pomerawe omogu}ava merewe daqine na osnovu poznate visine i {irine ciqa u granicama od 400 do 1.400 m, zauzimawe daqine ga|awa od 0 do 1.400 m na mehanizmu daqine, zauzimawe daqine ga|awa

od 1.500 do 1.800 m na kon~anici opti~kog ni{ana, zauzimawe bo~nih popravki (levo i desno) u granicama od 0 do 20 hiqaditih, i to pomo}u dobo{a mehanizma pravca od 0 do 10 hiqaditih i pomo}u kon~anice od 0 do 10 hiqaditih. Taj ni{an se sastoji od mehani~kih i opti~kih sklopova. Mehani~ki obuhvataju: postoqe, vijak sa utvr|iva~em, mehanizam daqine, mehanizam pravca, gumenu {koqku ili gumeni prsten na okularu i sistem za osvetqavawe kon~anice. A opti~ki sklopovi obuhvataju: objektiv, kon~anicu, obrtni sistem so~iva i okular. Postoqe ima vo|icu u obliku lastinog repa, koja se spre`e sa odgovaraju}im ispustima u obliku lastinog repa na sanduku. Sa desne strane postoqa nalaze se, u produ`etku vo|ice, na dva mesta obujmice, u ~ije se otvore preko dva prstena (plasti~na) i dve pokretne poluobujmice sme{ta durbin. Mehanizam daqine namewen je za zauzimawe daqine do ciqa (tabli~nih uglova) i sastoji se od dobo{a daqinara, nareckanog to~ki}a, vijka za rektifikaciju i poklopca. Poklopac vijka za rektifikaciju nalazi se sa gorwe strane mehanizma i utvr|uje se navojem. Namewen je da za{titi vijak za rektifokaciju od prqav{tine i ne~isto}e. Na wemu se nalaze dva udubqewa dubine 3 mm jedno naspram drugog na 180 stepeni. Skidawem poklopca dolazi se do vijka za rektifikaciju sa kojim se kon~anica pomera po visini gore-dole. Gumena {koqka {titi so~ivo okulara od prqav{tine i mehani~kih o{te}ewa. Umesto gumene {koqke, na nekim opti~kim ni{anima postoji samo gumeni prsten na okularu. U tom slu~aju je ni{awewe ote`ano, jer neuve`bani snajperista te{ko mo`e da zauzme pravilno rastoja-

we od okulara a de se ne pojavquje senka, a prilikom okidawa mo`e da nanese povrede u oblasti arkade (koje se u `argonu nazivaju idiotski rez). Opti~ki ni{an za crnu strelu ima fiksno uve}awa 8 h 56 mm, {to je za daqine na kojima se `eli ga|ati sa dalekometnom snajperskom pu{kom, ipak, malo. Ostale zemqe koje sa ve}im ili mawim uspehom proizvode dalekometne snajperske pu{ke istog ili ve}eg kalibra koriste mo}nije opti~ke ni{ane one koji imaju fiksno uve}awe od 10 ili ~ak i 12 puta. Optika unutar ku}i{ta je solidna, a kon~anica je ve} vi|ena, jer je skoro identi~na kao kod ON M93. Sa mehanizmima pravca i daqine rukuju se lako, kao i sa diopterskim izo{travawem opti~kog ni{ana. Jedina novina jeste princip montirawa na pu{ku. Odustalo se od proverenog na~ina bo~nog montirawa opti~kog ni{ana i primewen je novi montirawe na vrh sanduka, uz pomo} vo|ice oblika lastinog repa. Taj na~in je upravo od po~etka donosio te{ko}e, jer se od siline trzaja utvr|iva~ znao osloboditi, a opti~ki ni{an bi jednostavno otpao sa vrha sanduka. Problem je odmah re{en jednim utvr|iva~em na po~etku rama, koji onemogu}ava da se ni{an skine ili da padne sve dok se taj utvr|iva~ ne pritisne. Pojavile su se i nezgode kada vojnici malo ni`eg rasta koriste oru`je. Ako pravilno dr`e kundak na zgibu ramena ne}e mo}i da koriste opti~ki ni{an i da ni{ane, jer im je suvi{e daleko i visoko. Ostali proizvo|a~i dalekometnih snajperskih pu{aka nisu `eleli da komplikuju stvari u vezi sa nosa~em opti~kog ni{ana, ve} su primenili proverene i pouzdane metode postavqawa optike na oru`je pomo}u picatinijeve {ine.
I{tvan POQANAC

35

B U D U ] N O S T

O K L O P N I H

B O R B E N I H

V O Z I L A

UNAPRE\EWE SISTEMA ZA[TITE

U dilemi novo ili modernizovano sve je izra`eniji trend produ`ewa veka eksploatacije starijih oklopnih borbenih vozila putem modifikacija, preure|ewa u vozila druge namene ili ugradwe najnovijih komponenata pojedinih podsistema. Tako|e je izra`en zahtev za wihovom strategijskom pokretqivo{}u proizvodwi lak{ih vozila mase do 18 tona radi lak{eg dopremawa na udaqene ta~ke u svetu. Ali iako se tra`e mawa vozila, niko se ne odri~e te`ih, ~ak se ~ini da dodatnim oklopqavawem ona postaju sve te`a.
stvom najmo}nijih kompanija i glavnih proizvo|a~a OBV formiraju zdru`ene mikrokompanije, konzorcijumi, nekada od firmi koje dele okeanski prostori. Nasuprot tome, mnoge male zemqe nastoje da u kooperaciji sa velikima i mo}nima, ili samostalno, ipak ostanu na sceni, ~ak i da poja~aju svoj zna~aj na me|unarodnom tr`i{tu, odnosno da samostalnim razvojem i proizvodwom o~uvaju svoju samostalnost na primer Finska, [vajcarska, [vedska, Austrija, Turska, Gr~ka i druge zemqe Evrope, potom Bliskog i Dalekog istoka. Op{te je zapa`awe da se na mnogim izlo`bama NVO sve mawe sre}u tenkovi, osim onih koji se godinama serijski proizvode, a glavne pozicije sve vi{e zauzimaju pe{adijska borbena vozila (BVP), prete`no to~ka{i, i vrlo laka oklopna vozila, tako|e to~ka{i. Operation) tenk za podr{ku mirovnih operacija. On je boqe za{ti}en i prilago|en uslovima izvr{avawa borbenih zadataka u urbanim sredinama, te za{ti}en od napada sa svih strana, od mina, pogodaka u bo~ne i zadwu stranu, u krov, od sredstava za blisku POB, POVR, zapaqivih boca, kasetne municije i drugo. Tenk je zadr`ao najnoviji top 120 mm, glatke cevi L/55 koji ispaquje poboq{anu verziju razorne granate, naravno i osnovne PT projektile tipa APFSDS i HEAT. Na krovu kupole, iza poklopca otvora poslu`ioca, instalisano je univerzalno postoqe sa daqinskim upravqawem za mitraqez 7,62 mm, 12,7 mm ili automatski baca~i granata 40 mm. Postoqe se koristi za svako od tih oru`ja. Oklopna za{tita je poja~ana na predwoj strani tela i kupole od dejstva APFSDS i HEAT projektila. Me|utim, znaju}i iz iskustava u Iraku da glavna opasnost tenkovima ne preti sa ~ela, kao u velikim ratovima, niti od tenkova ili namenskih PT oru|a za borbu na ve}im daqinama, ve} od mina, improvizovanih minskoeksplozivnih sredstava, naro~ito od vrlo ra{irene primene RRB (tipa RPG-7 i wegovih modifikacija, ali i drugih sli~nih PT sredstava za blisku borbu) i molotovqevih koktela, a i drugih minsko-zapaqivih naprava, na leopardu 2 PSO oja~ani su oklop i ukupna za{tita u vi{e ugro`enih zona tenka dvoslojni pod, uklawawe najni`eg reda granata sa poda, dodatna ku}i{ta torzionih oso-

LEOPARD 2 PSO
Nema~ka je za svoju armiju proizvela 2.115 tenkova leopard 2 MBT u verzijama A4, A5, A6 ({vedska modifikacija Strv 122). Ti tenkovi se nalaze u jo{ devet zemaqa Evrope, a u samoj Nema~koj ih je ostalo oko 1.000. Neke zemqe modifikuju leoparde prema svojim standardima ili ih proizvode licencno, uz odgovaraju}e izmene i daju im svoje nazive. Na pro{logodi{woj izlo`bi Eurosatory firma KMW prikazala je najnovije modifikacije tog tenka leopard 2 PSO (Peace Support Za uklawawe prepreka na putu instalisan je dozerski no` na leopardu 2

agla{eno nastojawe proizvo|a~a odbrambenih tehnologija, kada je re~ o oklopnim borbenim vozilima (OBV), jeste da arsenal postoje}ih oklopwaka prilagode uslovima ratovawa u urbanim prostorima i tzv. asimetri~nim dejstvima. Zato, bezmalo svi, `ele da OBV za{tite iz svih pravaca, kru`no, ali i od dejstva PT mina i improvizovanih eksplozivnih sredstava, pre svega u bokove, krovne i zadwe povr{ine vozila. Preduzimaju se i mere naoru`avawa OBV sa oru`jem koje odgovara tim uslovima: mitraqezi, automatski baca~i granata, baca~i dimnih i eksplozivnih kutija i dr. Pri tome, posade OBV treba da upravqaju tim naoru`awem iz za{ti}enog polo`aja u vozilu, odnosno daqinski. Tako|e, op{ta tendencija u svetu odbrambene proizvodwe je da se pod vo|-

36

vina, sedi{te voza~a ove{eno o krov i oja~an pod, protivkumulativni {titnici su produ`eni do petog potpornog to~ka a i dodatni oklop na bo~nim zidovima kupole. Na krovu kupole je poja~an oklop dodatnom ~eli~nom plo~om a istaknuti delovi ni{anskih sprava su naknadno za{ti}eni, ukqu~iv{i i ~eli~ne mre`e za za{titu od bacawa kamewa. Sva ta dodatna za{tita pove}ala je masu tenka za vi{e od dve tone i pribli`ila ga te`ini ameri~kog M1A2 abramsa i engleskog ~elenxera 2 (oko 63 tone). To je verovatno limitiraju}a granica preko koje se, bez ve}ih problema, ne}e i}i. Re{ewa se o~ekuju u primeni aktivne za{tite i novih materijala za oklop. U zavr{nici je usvajawe aktivne za{tite. Za uklawawe prepreka i barikada na putevima, {uta i materija od ru{enih tvrdih objekata i zgrada, instalisan je dozerski no` kojim upravqa voza~ sa svog mesta elektrohidrauli~kim ure|ajem. Posebna pa`wa posve}ena je maskirnim premazima i smawewu radarskog odraza vozila. Nema~ka armija zahtevala je da se sprovede modernizacija 70 tenkova leopard 2A5 u leopard 2A6M (slovo M podrazumeva protivminsku za{titu). To je ura|eno i 15 leoparda (te`i za dve tone) modifikovano je pro{le godine, a ostali }e ove. [ve|ani }e primeniti sli~no re{ewe a oznaka wihovih verzija bi}e Strv 122 M. Ti modeli su poslu`ili za daqu dogradwu za{tite i projektovawe modernizovanog leoparda 2 PSO. U nema~koj armiji ima jo{ oko 1.000 tenkova leopard 2A4/A5/A6, ali nije pouzdana brojka koliko }e biti prevedeno na nivo leopard 2 PSO. Verovatno }e 300350 jedinica biti predvi|eno za snage za brze intervencije.

Montirana {ipkasta ograda (gril) na leklerku

LEKLERK AZUR
Francuski proizvo|a~ GIAT proizveo je svoj tenk leklerk AZUR (Action en Zone URbaine akcije u urbanim zonama). Novu dodatnu za{titu GIAT je razvio u saradwi sa Upravom za tehni~ku slu`bu KoV francuske armije. Dr`e}i se principa da osnovni borbeni tenk ne sme da pre|e masu od 55 tona, Francuzi su i pri projektovawu svog tenka krajem 1980. godine oja~avawe za{tite tenka u~inili mawe te{kim, mada ne i mawe glomaznim od nema~kog re{ewa na leopardu 2. Originalni bo~ni {titnici hodnog dela produ`eni su unazad, a u nastavku je montirana {ipkasta ograda (gril) koja obuhvata, od petog to~ka, zadwu stranu tela i kupole. Standardna {irina tenka leklerk je 3,71 metra (sa {titnicima) i ona prema{uje me|unarodne kriterijume o dozvoqenoj {irini tereta koji se transportuje `eleznicom (3,54 m). Zbog toga je u takvim slu~ajevima predvi|eno preklapawe {titnika uvis i vezivawe obe strane me-

|usobno. Bo~ni {titnici sadr`e i pakete ERO (izuzev re{etkastog dela). Time je u celini poboq{ana za{tita od kumulativnih projektila, pre svega od RBR. Na krovu kupole je dodatno oja~ana za{tita od kasetne municije. Iznad motornog odeqewa posebna oklopna plo~a trebalo bi da {titi od zapaqivih boca. Nazad na telu su prikqu~ena dva nosa~a sa kantama za vodu koji, sem osnovne namene, imaju i funkciju za{tite od kumulativnih projektila. Kako je u osnovnoj verziji tenka primewen modularni koncept oklopqavawa, lak{e je izvesti zamenu modula i prikqu~iti elemente sa boqim za{titnim svojstvima nego kod drugih tenkova. Na kupoli je instalisana turela za mitraqez sa daqinskim upravqawem iz unutra{wosti kupole. Mitraqez 7,62 mm je za{ti}en i primarno je namewen za samoodbranu tenka od bliskih napada, pojedinaca i grupa, ukqu~uju}i i napade sa gorwih eta`a zgrada. Nije poznato da li }e svih 357 tenkova leklerk, koliko ih se nalazi u francuskoj armiji (bez specijalnih vozila), biti modifikovano po modelu leklerk AZUR. Tako|e, otvoreno je pitawe da li }e isto biti modifikovani i ostalih 436 tenkova leklerk (i specijalnih verzija) prodatih Ujediwenim Arapskim Emiratima. Modeli dodatnog grila primeni}e se i na to~ka{kim oklopnim transporterima VAB 6h6 i lakim izvi|a~kim oklopnim automobilima VBL 4h4 Panhard. Ina~e, re{etkasti {titnici su primeweni u Iraku na vi{e tipova OBV. U toku je zavr{no ispitivawe sistema aktivne za{tite tenka za koji se o~ekuje skora{wa operativna primena. Jedan sistem razvila je kompanija Thales, AST (Advanced Survivality Technology napredna tehnologija za pre`ivqavawe), a drugi razvija GIAT, poznat kao NSA (Nouveau Systm dAutoprotection novi sistem samoza{tite). Oba sistema sadr`e detektore

IC i laserskog zra~ewa, elektronske omota~e, senzore za reagovawe i aktivirawe baca~a dimnih kutija ili druge vrste receptora za presretawe POVR i raketa ispaqenih iz RBR.

CV90120-T
Laki borbeni tenk, ili lovac tenkova, CV90120-T je posledwa varijanta dobro poznatog {vedskog BVP tipa CV90/CVCombat Vehicle ili na {vedskom Stridsfordon-90 (u naoru`awu armije [vedske ima oko 500 vozila CV9040) u varijanti BVP ili SPAA oru|e, samohodni minobaca~ 90120 AMOS i druge verzije, a ne mawe ih je izvezeno u neke druge zemqe. Konzorcijum BAE Systems Land Systems Hgglunds, zajedno sa kompanijom Bofors, proizveo je najnovije borbeno vozilo za vatrenu podr{ku, POB ali i za odbranu od napada naoru`anih helikoptera. Tenk je naoru`an topom kalibra 120 mm glatke cevi, {vajcarske proizvodwe, tipa CTG 120 mm L/50. Vozilo je borbene mase 32 tone (u razvoju je zahtevana masa od 25 tona) sa posadom od ~etiri stalna i tri iskrcna ~lana. Osnovni oklop pru`a za{titu od pancirnih projektila AP 14,5 mm kru`no, od APFSDS projektila kalibra 30 mm sa ~eone strane, odakle {titi i od ru~nih PT sredstava tipa RPG-7 i sli~no. U osnovnoj konfiguraciji poseduje ure|aj za NHB za{titu, za{titu od elektromagnetne detekcije i smawewe radarskog odraza. Dodatnom balisti~kom za{titom (moduli od specijalnog ~elika) pove}ana je kru`na za{tita od APFSDS projektila 30 milimetar. Primewen je novi {vedski sistem aktivne za{tite AAC (Advanced Armour Concept), napredni oklopni (za{titni) koncept {vedske firme Akers Krutbruk u saradwi sa nema~kom firmom IBD. Sistem je sme{ten na krovu kupole, pokriva kru`ni sektor od 360

37

Laki {vedski borbeni tenk CV90120-T

stepeni. Detektori IC i elektronskog zra~ewa registruju opasnost od sistema vo|enih POVR, govori se i od ru~nih baca~a, a zatim automatski aktivira dejstvo dimnih i eksplozivnih baca~a tenka za presretawe dolaze}ih projektila. Posebnost tenka CV90120-T jeste tempirni projektil topa koji se laserski navodi u zavr{nom delu putawe, a vreme detonacije se programira u sistemu za upravqawe vatrom. Projektil mo`e da se efikasno upotrebi za borbu protiv helikotera koji lete mawom brzinom ili su u lebde}em polo`aju. Potkalibarni projektil APFSDS probija 65 mm oklopa pod 90 stepeni na daqini 2.050 metara. Tenk poseduje sve savremene optoelektonske ure|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no}i, navo|ewe oru|a i mogu}nost komandira tenka da ga|a sa prioritetom. Zbog ve}e mase od baznog modela ugra|en je motor Scania DS 14 od 445 kW snage i automatska transmisija Perkins X300-5. Savremeni hodni deo i sistem za upravqawe, uz pogonski blok, omogu}avaju brzo kretawe tenka (70 km/h), savladavawe te{kog zemqi{ta i lako upravqawe.

VBCI 8h8, gotovo da nema razlike u konfiguraciji. Francuska armija potra`uje 700 vozila, od toga 550 u varijanti BVP/VBCI/ i 150 vozila u komandnoj verziji /VPC/. O~ekivawa su da se godi{we proizvodi oko 100 jedinica. GIAT je osnovni ugovara~, Renault je odgovoran za pogonski blok, EADS za komandno-informacioni sistem pukovskog nivoa, elektropogon kupole i stabilizator, Sagem za osmatra~ko-ni{anske ure|aje, osim komandirove sprave (Galileo Avionics), za kupolu FN Herstal, a Michelin za gume. VBCI treba da postupno zameni starija guseni~na vozila AMX - 10P ICV i u|e u sastav jedinica za brze intervencije i mirovne operacije snaga UN. Vozilo je projektovano da bude u tandemu sa tenkom leklerk, ali i da samostalno, u sastavu svoje jedinice, izvr{ava razli~ite borbene zadatke. Velika unutra{wa zapremina vozila (13 kubnih metara) omogu}ava udoban sme{taj tri stalna ~lana posade i osam iskrcnih pe{aka. Motor Scanija snage 410 kW omogu}ava ovom te{kom oklopnom transporteru od 28 tona

maksimalnu brzinu do 120 km/h. Mewa~ je ZF Renk, automatski prenosnik sa 7+1 stepenom prenosa. [iroke gume sa unutra{wim protektorom i centralnom regulacijom pritiska omogu}avaju prilago|avawe vozila terenskim uslovima podloge po kojoj se kre}e. Vozilo mo`e da se transportuje avionom C-130 herkules, ali se pri ukrcavawu skidaju istaknuti delovi sa kupole, dodatni oklop, gorivo (osim rezerve), oprema posade i drugo, {to mo`e da limitira transportabilnost. Osnovni oklop je na bazi aluminijumskih legura, zavarene konstrukcije, preko kojega se dodaju moduli od titanijuma ili kompozitnih materijala. Vodilo se ra~una i o primeni za{tite od IC termalnog odraza, termoizolacije grejnih povr{ina i rashla|ivawu izduvnih gasova. Za VBCI pokazuju interesovawe i druge zemqe, me|u kojima je i Velika Britanija, koja bi mogla da ga ukqu~i u svoj program FRES (Future Rapid Effect System) snaga za brzo delovawe. Proizvo|a~ ima predugovor za oko 65 vozila, od toga 54 u verziji VBCI i 11 u komandnoj verziji (VPC-Vehicule Poste de Commandement). O~ekuje se po~etak serijske proizvodwe tokom ove godine, a isporuke bi trebalo da traju sedam godina. Budu}i planovi za VBCI predvi|aju razvoj familije vozila sa vi{e varijanti: osnovno VBCI sa kupolom Dragar (jednoseda) u koju je ugra|en top M811 kalibra 25 mm i spregnuti mitraqez u zasebnom ku}i{tu van kupole AA 7,62 mm NF1; komandno vozilo VPC sa mitraqezom 12,7 mm i KIS-om SIR (Systme dInformation Rgimentaire); samohodni minobaca~ 120 mm; vozilo sa topom 105 mm, eventualno i top CTWS 40 mm sa teleskopskom municijom, te vozilo za izvla~ewe i in`iwerijsku podr{ku. No, ostaje da se vidi da li }e se sve to realizovati jer se program VBCI prote`e vi{e od 15 godina.
Milosav C. \OR\EVI]

VBCI 8X8 (AIFV)

Borbeno oklopno vozilo pe{adije VBCI (Vhicule Blind de Combat dInfanterie) rezultat je zajedni~kog rada GIAT Industries i Renault Tracks Defense. Iako je najavqeno kao novo vozilo, wegova pojava duguje svoj nastanak {irem francusko-nema~ko-britanskim anga`ovawu i naporima na evrovozilu s po~etka 1990. godine program VBM/GTK/MRAV, vi{enamensko oklopno modularno vozilo. Kako je saradwa na tom programu prekinuta, Francuzi su razvili seriju eksperimentalnih vozila VEXTRA 8h8 (Vehicule d Experimental de Transport) eksperimentalno transportno vozilo, koje, kada se uporede slike iz 1999. za vreme dovo|ewa tih vozila na Kosovo i Metohiju radi opitovawa sa dana{wim vozilom

Borbeno oklopno vozilo VBCI trebalo bi u potpunosti da zameni stara guseni~na vozila AMX-10PICV

38

15. maj 2007.

OKLOPNI VITEZOVI STI@U U IRAK

Po~etkom marta je objavqeno da }e ameri~ke snage u Iraku po~eti sa uvo|ewem novog oklopnog vozila pod oznakom M1200 Armored Knight (oklopni vitez). Ovo je posledwa varijanta dobro poznatog patrolnog vozila M1117, koji se sve ~e{}e koristi zbog, kako se tvrdi, ~etiri do {est puta boqe otpornosti na mine od oklopqenih varijanti hamera. U odnosu na M1117, M1200 je posebno prilago|eno vozilo nameweno za ozna~avawe ciqeva i navo|ewe artiqerijske vatre i vatrene podr{ke iz vazduha. Za takve zadatke, M1200 je opremqeno laserskim obele`iva~em i daqinomerom, GPS sistemom navigacije i sofisticiranom opremom za uspostavqawe veze (radio i satelitska). Ove zadatke je ranije izvr{avala posebna varijanta hamera, ali je osnovni nedostatak bila slabija otpornost na vatrena dejstva pobuwenika. Oru|e M1200 ima posadu od tri do ~etiri vojnika, a sva vozila imaju standardan sistem za ometawe radio upaqa~a improvizovanih mina i locirawe izvora radio signala za aktivaciju takvih eksplozivnih naprava. Ove godine se o~ekuje isporuka 19 vozila, 40 slede}e, dok je u planu za 2009. godinu 107 vozila M1200. Pored ove opreS. B. me, vozila su za samoodbranu naoru`ana i mitraqezom u kupoli.

BUGARSKI PI[TOQ MAKAROV

Bugarska firma Arsenal iza{la je na tr`i{te sa serijom pi{toqa tipa makarov po uzoru na sli~an ruski proizvod. Bugarski tip ovog pi{toqa ima nekoliko izmena i karakteristika zbog kojih je tra`en na tr`i{tu. Wegov rukohvat je prilago|en za ga|awe sa obe ruke i ima mogu}nost montirawa laserskog ni{ana. Rukohvat mo`e po poruxbini da se rezbari i da se na wega ugradi zahtevani logo. Na ovaj tip pi{toqa mo`e se ugraditi i prigu{iva~, te`ine oko 300 grama i du`ine 45h218 milimetara. Pi{toq je kalibra 9 milimetara, koristi tri vrste municije: 9h19 para, 9h18 i 9h17 .380 ACP sa magacinom kapaciteta od osam metaka u svim varijantama. Te`ina pi{toqa bez municije je 750 grama, ukupna du`ina 161 mm, du`ina cevi 93,5 milimetara. Brzina metka na ustima cevi je od 270 do 315 metara u sekundi, daqina ga|awa 350 metara a bez promene cevi mo`e ispaliti oko 4.000 metaka. B. N.

MA\ARSKA NAPU[TA TENKOVE T-72

Ma|arska KoV je po~etkom ove godine rasformirala posledwi oklopni bataqon, 11. Hunyadi Mathias, opremqen tenkovima T-72. U operativnoj upotrebi zadr`a}e se samo jedna ~eta sa 15 tenkova T-72, koja }e se pripajati drugim jedinicama u slu~aju potrebe. Ova vest je utoliko interesantnija, ukoliko se zna da je Ma|arska jo{ pre 20 godina imala u sastavu 1.200 tenkova. Ta dr`ava je deo svojih tenkova, ta~nije 77 vozila, krajem 2005. donirala novoformiranim ira~kim oru`anim snagama, {to je tako|e privuklo zna~ajnu pa`wu u svetskim krugovima. Ovakav potez povu~en je zbog orijentacije ma|arskih oru`anih snaga na mirovne operacije, u kojima je upotreba tenkova S. B. zbog previ{e agresivnog izgleda ~esto nepo`eqna.

GVOZDENA KAPA PROTIV HEZBOLAHA

Po odluci izraelskog ministra odbrane, pobednik na konkursu pokrenutom radi obezbe|ewa severnih naseqa od raketnih napada Hezbolaha i palestinskih terorista je poznata kompanija Rafael. Ta firma razvila je protivraketni sistem Iron Cap (gvozdena kapa), koji se u velikoj meri oslawa na postoje}u mre`u za rano otkrivawe raketa. Ovaj sistem trenutno samo upozorava stanovni{tvo da sledi napad. Rakete se presre}u vo|enim raketama mase oko 90 kg, od kojih se dvadeset nalazi na lanseru postavqenom na kamionu. Ugovor podrazumeva isporuku 50 kamiona lansera, 2.000 raketa, radare za pokrivawe severne i ju`ne granice i sisteme za komandovawe i kontrolu. Kako bi se smawili tro{kovi, proceweno je da ovaj sistem reaguje samo na rakete koje se kre}u prema naS. B. seqenim podru~jima.

39

RUSKI RAKETNI KOMPLEKS ZEMQAVAZDUH S-400

MUWA SA ZEMQE
Kraj hladnog rata ni u kom slu~aju nije doneo smawewe tenzija u svetu. Naprotiv! Sve vi{e zemaqa raspola`e raketnom tehnologijom dovoqnom za razvoj balisti~kih raketa koje mogu da ugroze susede i politi~ke neistomi{qenike. Osim toga, uticaj vazdu{ne premo}i na tok vojnih operacija danas je ve}i nego ikad i zato je postojawe efikasne PVO izuzetno zna~ajno.
merikancima i wihovim saveznicima danas preti najve}a opasnost od zemaqa koje raspola`u balisti~kim raketama i razvijaju nuklearno naoru`awe, kao {to su Iran i Severna Koreja. Zbog toga su se oni odlu~ili da preduzmu sveobuhvatne korake i ostvare e{eloniranu odbranu, koja }e se, s jedne strane, sastojati od lasera velike energije, postavqenih na preure|enim putni~kim avionima Boeing 747 (pod oznakom ABM), i raketa Standard SM3 (stacioniranih na brodovima RM), koje bi se koristile za dejstvo po balisti~kim raketama tokom wihove faze podizawa buster (kada su one najsporije i najrawivije), a sa druge strane od raketa zemqavazduh, visokih performansi, poput Patriot PAC-3 i THAAD, za odbranu odre|ene teritorije od bojnih glava balisti~kih raketa. Me|utim, ta sredstva jo{ nisu operativna, osim raketa Patriot PAC-3. A na du`em {tapu je i projekat ugradwe raketa Patriot PAC-3 i THAAD na borbene avione. Rusija se, me|utim, uprkos znatno mawoj neposrednoj opasnosti, a delimi~no i zbog mawe novca kojim raspola`e, odlu~ila za razvijawe samo protivbalisti~kih raketnih sistema zemqavazduh. Takav jednostrani pristup odabran je upravo zbog velikog iskustva kojim wihovi konstruktori raspola`u u toj oblasti, a koje je prethodnih godina omogu}ilo stvarawe izuzetno efikasnih raketnih sistema, kao {to su S300V i, u ne{to mawoj meri, S-300PMU-1 i 2. Vrhunac ruskog ume}a projektovawa raketnih sistema zemqavazduh jeste dugo najavqivani S-400, ~iji je razvoj trenutno doveden do samog kraja i o~ekuje se uvo|ewe u operativnu upotrebi ne samo ruske PVO ve} i drugih zemaqa koje su, naravno, za to spremne da plate. Prema objavqenim podacima, to }e biti, ako ne najboqi, onda jedan od protivbalisti~kih raketnih sistema sa najboqim u~inkom na svetu, a sigurno, najuniverzalniji raketni sistem PVO velikog dometa. MO]NI PRETHODNICI Razvoj pomenutih sistema serije S-300 zapo~eo je sredinom {ezdesetih godina pro{log veka. Ve} tada se nazirala nemo} ruskih raketnih sistema PVO velikog dometa, kao {to su S-75 dvina, 3M8 krug i S-200 vega (prema NATO SA-2 Guideline, SA-4 Ganef i SA-5 Gammon) protiv zapadnih borbenih aviona. Odlu~eno je da se projektuje raketni sistem koji bi bio upotrebqiv i u PVO, i u RM i u trupnoj PVO. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}e zadovoqiti sve postavqene zahteve, tako da je za trupnu PVO, koja je zahtevala vrlo pokretqiv raketni sistem za za{titu od ameri~kih takti~kih balisti~kih raketa, a i za dejstvo protiv izvi|a~kih aviona tipa E-3 AWACS (i kasnije E-8 JSTARS), konstrukcioni biro Antey razvio raketni sistem S300V (SA-12 Gladiator/Giant). U{ao je u upotrebu 1983, a punu sposobnost je stekao 1988. godine. Poboq{ana varijanta imala je oznaku S-300VM Antey-2500 i mogu}nost ga|awa bojnih glava sa brzinom 4.500 m/s {to odgovara balisti~kim raketama dometa 2.500 kilometara. To je bio najefikasniji protivbalisti~ki raketni sistem tokom devedesetih. Za PVO je razvijen i krajem sedamdesetih uveden u upotrebu sistem almaz S300P/PT (SA-10A Grumble-A), a naglasak je stavqen na za{titu va`nih nepokretnih ciqeva, kao {to su komandni bunkeri, vladine zgrade, fabrike, elektrane, i sl., od ameri~kih bombardera i wihovih krstare}ih raketa AGM-69 SRAM, i kasnije, AGM-86 ALCM. Iz te verzije izvedena je mornari~ka varijanta S-300F fort (SAN-6 Grumble) i poboq{ana S-300FM fort-M (SA-N-20). Kao odgovor na specijalizovane avione za borbu protiv neprijateqeve PVO, tipa Wild Weasel i aviona za protivelektronsku borbu EF-111 i EA-6B, 1982. godine je projektovan visokopokretni S-300PS/PM (SA-10B Grumble-B), pri15. maj 2007.

40

bli`ni ekvivalent ameri~kom MIM-104 Patriot. Prva izvozna varijanta, identi~na S-300PS, bila je S-300PMU (SA-10C Grumble-C) iz 1989. godine. Modernizovana varijanta sa poboq{anim dometom radara i vi{im stepenom automatizacije pojavila se 1993. i imala je oznaku S-300PMU-1 (SA-10D Grumble-D, izmewena u SA-20A Gargoyle A). Brzina ciqeva koje su mogle ga|ati, tipa bojna glava balisti~ke rakete, pove}ana je sa 1.200 na 2.800 m/s i predstavqa ekvivalent sistemima Patriot PAC-1 i 2. Slede}i stepen u razvoju bio je sistem ne{to ve}eg dometa S-300PMU-2 favorit (SA-10D Grumble-D, kasnije izmeweno u SA20B Gargoyle B) koji je trebalo da bude konkurent S-300VM i Patriot PAC-3, ali nije poru~en, verovatno u i{~ekivawu jo{ sposobnijeg almaz S-300PMU-3, kasnije ozna~enog kao S-400 trijumf (SA-20A Gargoyle A, kasnije izmeweno u SA-X-21A). Treba re}i da je serija S-300 biroa Almaz komercijalno znatno uspe{niji raketni sistem od serije Antey S-300V. Pored Rusije i zemaqa biv{eg Sovjetskog Saveza i Var{avskog ugovora, ostvaren je izvoz u Al`ir (S300PMU-2), Hrvatsku (S-300PMU-1 jo{ nisu operativni), Indiju (S-300PMU-1 ili PMU-2), Kinu (S-300PMU-1 i 2), Kipar (S300PMU-1) i Siriju (S-300P), a jo{ nije potvr|ena prodaja Iranu (S-300PMU-1). RADAR ZA PRETRA@IVAWE Prema osnovnoj konfiguraciji i komponentama, raketni sistem S-400 je najsli~niji prethodnicima, posebno S300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na te sisteme, S-400 ima poboq{ane radare i softver, ali i pro{irenu paletu raketa. Sistem je visokopokretqiv, tako da se sve wegove komponente nalaze na terenskim to~ka{kim vozilima. Ogromni radar za pretra`ivawe 64N6E2 (prema NATO Big Bird ), prvi put je

kori{}en na verziji S-300PMU1 i predstavqa kqu~ uspeha ruskih raketnih sistema zemqavazduh pri dejstvu po glavama balisti~kih raketa, ali se, naravno, koristi i za ciqeve tipa borbenog aviona i krstare}e rakete. Radar za pretra`ivawe na nivou baterije je 96L6E, sa elektronskim skenirawem i mehani~kim pokretawem u punom krugu. Mo`e se koristiti direktno sa vozila i sa jarbola, ta~nije dva tipa jarbola ni`i 40V6M, visine 23,8 m, i vi{i 40V6MD od 38,8 metara. Domet radara je 300 kilometara, a ima mogu}nost pra}ewa do 100 ciqeva. Iako su mu svojstva u osnovi slabija od 64N6E2, podizawe na jarbol mu daje boqe odlike pri zahvatu niskolete}ih ciqeva. Za osvetqavawe ciqeva koristi se radar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) koji je poboq{ana verzija onog koji se koristio na prvim S-300P. Taj radar je uneo revoluciju u odnosu na ranije ruske, odnosno sovjetske ure|aje. Odlikuje se izuzetno uzanim snopom koji se vrlo te{ko mo`e detektovati sistemom za upozoravawe aviona, osim ako sam avion nije direktno obasjan. Znatno te`e se ometa, a i protivradarske rakete se te`e navode na wegove signale u odnosu na ranije ure|aje. Poboq{ana varijanta ima mogu}nost dejstva po {est ciqeva, pri ~emu mo`e navoditi na svaki ciq

Rakete 9M96E, E2 i 48N6E2 po dve rakete. U osnovi je sli~an ameri~kom radaru MPQ-53 u okviru sistema Patriot, mada je osnovna funkcija 30N6E osvetqavawe ciqeva, a ne i pretra`ivawe i osvetqavawe ciqeva kao kod ameri~kog ure|aja. Uz to, za razliku od ameri~kog, taj radar mo`e da se koristi direktno sa kamiona, ali ima mogu}nost i podizawa na jarbol 40V6M, ~ime se u odre|enoj meri smawuju mrtvi uglovi i pove}ava efikasnost pri detekciji niskolete}ih ciqeva. Celim sistemom upravqa se iz posebnog vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimqivo je da to komandno vozilo ima mogu}nost da kontroli{e ne samo komponente sistema S-400 ve} i one ranije S-300PMU, S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gammon). BORBENI KOMPLET Pored starijih raketa tipa 5V55KD, 5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 mo`e da koristi jo{ tri nove vrste projektila: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa 48N6DM ima veoma veliki domet od ~ak 400 km, {to je ~ini superiornom ~ak i nad znatno ve}im raketama sa sistema S-

KOMPONENTE
Prema osnovnoj konfiguraciji i komponentama, raketni sistem S-400 je najsli~niji prethodnicima, posebno S300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na te sisteme, S-400 ima poboq{ane radare i softver, ali i pro{irenu paletu raketa. Sistem je visokopokretqiv, tako da se sve wegove komponente nalaze na terenskim to~ka{kim vozilima. Baterija sistema S-400 sastoji se od jednog radara 96L2, jednog 30N6E2 i do 12 lansera 5P85SE, sa po ~etiri lansirne cevi. Bataqon PVO ima ~etiri baterije, zajedni~ki radar 64N6E2 i komandno vozilo 54K6N2.

[ematski prikaz lansera i tipova raketa koje se lansiraju iz S-400

41

300V/VM. Namewena je za vatreno dejstvo po najva`nijim i najzahtevnijim ciqevima tipa bojnih glava balisti~kih raketa i izvi|a~kih aviona AWACS i JSTARS. Drugi podaci o toj raketi do sada nisu objavqeni. Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu mawe rakete, razvijene po uzoru na Patriot PAC-3 i namewene za dejstvo po niskolete}im ciqevima, ciqevima koji manevri{u, tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po inteligentnoj vo|enoj municiji, krstare}im raketama i bespilotnim letelicama. Kao i kod ameri~ke rakete, zahvaquju}i znatno mawim dimenzijama u odnosu na prethodne, umesto standardnog kontejnera u koji ina~e staje jedna ve}a raketa, mogu}e je postaviti ~ak ~etiri mawa, ~ime se znatno pove}ava borbeni komplet i dijapazon razli~itih ciqeva koji se uspe{no mogu uni{tavati. Teoretski, jedan lanser S-400, sa prvobitna ~etiri velika lansera, mo`e nositi ~etiri velike rakete, ili do 16 malih, ili kombinaciju velikih i malih raketa (jednu veliku i 12 malih, dve velike i osam malih i tri velike i ~etiri male), ve} u skladu sa o~ekivanom pretwom. Na taj na~in preuzeta je uloga raketnog sistema tor M1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao dopuna ranijim varijantama sistema S-300M kao sistem za dejstvo po niskolete}im ciqevima i inteligentnom oru`ju. SISTEM ZA NAVO\EWE Kada je re~ o navo|ewu raketa koriste se ~ak ~etiri sistema. Starije rakete 5V55KD imaju komandno vo|ewe i signali se za kretawe rakete {aqu sa zemqe. Raketa 5V55R koristi poluaktivno radarsko samonavo|ewe, gde radar sa zemqe obasjava ciq, a ona se na ciq navodi na osnovu reflektovanih signala. Rakete 48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebqavaju kombinaciju ta dva sistema (za prve dve je verovatno}a poga|awa jednom raketom aviona 8093 odsto, krstare}ih raketa 4085 odsto, a glava balisti~kih raketa 5577 odsto). Za razliku od poluaktivnog sistema, kod kombinovanog, raketa detektuje povratne signale, ali ne prora~unava udarnu ta~ku, ve} signal prosle|uje stanici na zemqi, koja ga daqe {aqe za navo|ewe rakete. Iako deluje komplikovanije, raketa opremqena tim sistemom je jednostavnija, elektronika je kompaktnija, tako da mo`e imati ve}i raketni motor i samim tim i domet, a ve}a je i preciznost zbog kori{}ewa slo`enijih algoritama za navo|ewe. Tako|e su, u odnosu na aktivno radarsko samonavo|ewe, rakete znatno jeftinije i te`e za ometawe. Dodatnu sigurnost daje mogu}nost da stanica sa zemqe prima i signale sa rakete i odbijene zrake od ciqa.

Nedostatak je, me|utim, to {to se veza izme|u rakete i stanice na zemqi mo`e ometati. Radar sa zemqe mora ostati aktivan sve vreme leta rakete i na taj na~in je osetqiv na dejstvo protivradarskih raketa, mada je u ovom slu~aju opasnost umawena kori{}ewem radara sa elektronskim skenirawem vrlo uskog snopa. Te{ko}u mo`e predstavqati i potreba da ciq bude neprestano pokriven radarskim snopom, tako da navo|ewe rakete nije mogu}e ukoliko je ciq zaklowen nekom preprekom, npr. planinom. Posledwi nedostatak je prvi put uspe{no re{en na ameri~koj Patriot PAC-3, gde se koristi terminalno aktivno radarsko samonavo|ewe, ali je u ovom slu~aju raketa slo`enija i

Radar za osmatrawe 96L6E rasklopqen na vozilu skupqa. Isto re{ewe je primeweno i na lakim raketama 9M96E i E2, pri ~emu se tvrdi da je verovatno}a poga|awa jednom raketom krstare}e rakete 70, a borbenog aviona 90 odsto. Naravno, sve te brojke treba uzeti sa rezervom. Cena sistema se jo{ ne zna, ali se zna da je cena jedne baterije ne{to starijeg S-300PMU-1 iznosila oko 100 miliona ameri~kih dolara, tako da ni S-400 ne mo`e biti mnogo skupqi. Za taj novac mogu}e dobiti dva do tri savremena vi{enamenska borbena aviona, koji daju mogu}nost i dejstva po ciqevima na zemqi ali, oni nemaju nikakav efekat u protivbalisti~koj odbrani. Zato raketne sisteme PVO, poput S-400, ne treba posmatrati kao zamenu za vi{enamenske borbene avione, ve} kao dopunu. NASLEDNIK SAMODER@EC Bez obzira na to {to je raketni sistem S-400 potpuno nov, u Rusiji se predvi|a da se svi prethodni raketni sistemi iz serije S-300 zamene tim sistemom, {to je u vrlo ograni~enom broju ve} i u~iweno. Rusi su pripremili jo{ novina. Naime, iz ruskih izvora se saznaje da }e najavqeno spajawe dva konstrukciona biroa Almaz i Antey doprineti poboq{awu sistema S400. Oznaka najavqenog raketnog sistema je S-400M samoder`ec, ali se o wegovim performansama za sada ni{ta ne zna. Najavqeno je samo da }e S-400M koristiti lansere ve}ih dimenzija, svojstvene za familiju S-300V/VM, {to bi omogu}ilo upo15. maj 2007.

VELIKA PTICA
Ogromni radar za pretra`ivawe 64N6E2 (prema NATO Big Bird, velika ptica) prvi put je kori{}en na verziji S-300PMU1 i kqu~ je uspeha ruskih raketnih sistema zemqavazduh pri dejstvu po glavama balisti~kih raketa. Naravno, koristi se i za ciqeve tipa borbenog aviona i krstare}e rakete. Funkcioni{e u opsegu 2 GHz i ima oko 2.700 aktivnih elemenata. U istom trenutku je orijentisan na dve suprotne strane, sa svake sa uglom pretra`ivawa od 90o, a okretawe antene je mehani~ko. Domet radara za ciq lova~kog aviona u ranim varijantama iznosio je vi{e od 250 km, a kasnije je pove}an na oko 300 km. Radar ima mogu}nost pra}ewa do 200 ciqeva i ga|awa, tako|e u ranijim verzijama, od 6 do 12 ciqeva.

42

trebu jo{ ve}ih raketa i postizawe ve}ih dometa. Najavqen je i sistem S-500, mada postoji visoka verovatno}a da je samo re~ o novoj oznaci za sistem S-400M. Bilo kako bilo, Rusi tvrde da }e novi raketni sistem znatno nadma{iti ~ak i S-400, naro~ito u kriti~noj ulozi protivbalisti~kog {tita. Me|utim, ve} sistem S-400, odnosno radar 64N6E2, sistem za procesirawe i kori{}ene rakete, obezbe|uju vatreno dejstvo po ciqevima brzine 5.000 m/s, {to odgovara balisti~kim raketama dometa 3.500 kilometara. Re~ znatno u ovom slu~aju zna~i da }e vrlo verovatno biti prekr{en sporazum izme|u SAD i Rusije iz 1997, prema kome se dozvoqava uvo|ewe u operativnu upotrebu samo raketnih sistema namewenih za uni{tavawe bojnih glava takti~kih balisti~kih raketa. Mogu}e je da su ta ~iwenica i ograni~ena finansijska sredstva naveli Ruse da se vode onom narodnom boqe vrabac u ruci nego golub na grani i da se radije koncentri{u na uvo|ewe jednog od najefikasnijih raketnih sistema S400 nego da razvijaju druge savr{enije raketne sistem. Unilateralno kr{ewe sporazuma iz 1997. moglo bi da izazove i Amerikance da ponovo pokrenu trku u naoru`awu, a wu Rusija, zbog finansijske situacije, ne bi mogla da prati. Naravno, treba imati u vidu da i Amerikanci razvijaju razli~ita protivbalisti~ka oru`ja. Me|utim, vazduhoplovni laseri i rakete lansirane sa brodova (nameweni za uni{tavawe balisti~kih raketa u fazi podizawa) sigurno ne ugro`avaju Ruse, s obzirom na veliku dubinu teritorije i nemogu}nost vatrenog dejstva u takvim uslovima. KONKURENCIJA Raketni sistem S-400 trenutno u svetu nema ekvivalenta. Ameri~ki Patriot u varijantama PAC-2 i PAC-3 nema dovoqan domet i mogu}nost da uni{tava bojne glave balisti~kih raketa takvih performansi kao {to ima S-400. Kao spoqni pojas protivbalisti~ke odbrane SAD spomiwe se najnoviji raketni sistem THAAD (Theatre High Altitude Area Defense Missile System), koji donosi nemalo poboq{awe u odnosu na Patriot i koristi raketu koja je po dimenzijama ista kao Patriot PAC-2, ali ima poboq{an domet (uni{tava bojne glave balisti~kih raketa van zemqine atmosfere, na 150 km, {to je znatno vi{e i od S-400) i preciznost (koristi se direktan udar u bojnu glavu). Poznato je, tako|e, da radar za pretra`ivawe sistema THAAD ima domet od 1.000 km, {to je tri puta vi{e nego kod ruskog 64N6E2, pa }e bojna glava koju ne uni{ti sistem THAAD, do}i }e pod udar siste-

ma Patriot PAC-3. Ostali tehni~ki podaci nisu poznati, jedino se pretpostavqa da }e proizvodwa prve serije zapo~eti ove godine, a puna operativnost }e se dosti}i do 2009. godine. Pored sistema THAAD, zapadne zemqe imaju jo{ dva, koja bi u protivbalisti~koj ulozi mogla da konkuri{u S-400, a to su izraelski Arrow i Arrow 2 (razvijeni uz obilnu ameri~ku finansijsku i nau~nu pomo} kompanija Boeing). Ti protivbalisti~ki sistemi ne koriste metod direktnog udara u bojnu glavu, ve} klasi~no dejstvo par~adno-razornom bojnom glavom, kao i svi ruski sistemi. Arrow 2 mo`e da uni{ti bojne glave balisti~kih raketa u stratosferi, a maksimalna brzina ciqa koji mogu uni{tavati je vi{a od 3.000 m/s. Me|utim, isti~e se da je sistem razvijen kako bi se pariralo, izme|u ostalog, i iranskim balisti~kim raketama Shahab-3 (~ija bojna glava ima brzinu od oko 5.500 m/s i domet od 3.500 km, {to je vrlo sli~no kao i S-400). Zna se i da je domet radara za pretra`ivawe oko 500 km, a ne treba zaboraviti da su dve baterije operativne ve} sedam godina. S druge strane, ono {to S-400 ima, a navedeni sistemi nemaju, jeste univerzalnost, odnosno mogu}nost vatrenog dejstva ne samo protiv bojnih glava balisti~kih raketa ve} i protiv neprijateqevih aviona (od borbenih, pa sve do AWACS-a i JS-

TARS-a), pa ~ak i krstare}ih raketa i inteligentnog, vo|enog oru`ja, lakim raketama. IZAZOV I mo`emo se zapitati da li je raketni sistem PVO poput S-400 svemogu}? Naravno da nije. Iako se isti~e da ima mogu}nost dejstva po najnovijoj generaciji stealth-aviona, kao {to su B-2, F-22 i F-35, wegova efikasnost je sigurno mawa nego u slu~aju da se dejstvuje po ciqevima tipa klasi~nih aviona. Ipak, i Amerikanci su svesni mogu}nosti dejstva tih raketnih sistema po najnovijoj generaciji aviona, {to se mo`e posvedo~iti i nedavnom nabavkom nekoliko sistema S-300, nepoznate varijante, radi ispitivawa. Kao jedna od tehnika borbe protiv sistema kao {to je S-400, ne predvi|a se upotreba aviona sa tehnologijom stealth sa sredwih i velikih visina (kao u dosada{woj praksi), jer su tu kvaliteti S-400 najboqi, ve} upravo sa malih, uz najkorisniju upotrebu terena i odabir rute prodora, pri ~emu su borbeni avioni {to je vi{e mogu}e skriveni iza prirodnih prepreka, npr. planinskih venaca. U takvom scenariju, kao najdelotvorniji pokazali su se letilice sa radarom za pra}ewe terena, na primer avioni F-15E, opremqeni podvesnikom LANTIRN, Tornado (naro~ito nema~ka varijanta ECR, koja je prema navodima iz {tampe upravo i razvijena za borbu protiv ruskih sistema PVO nove generacije), pa ~ak i stariji F-111. Predvi|a se da }e se u budu}nosti upravo F-22 ili F-35 prilagoditi za prodor na maloj visini i dejstvu u ulozi ~ista~a protivni~ke PVO (Wild Weasel, kao F-4 i F-16). Kako }e se pokazati te tehnike napada i nesumwivo veoma delotvorni avioni, naro~ito protiv lakih raketa 9M96 i 9M96E2 sistema S-400, danas niko ne mo`e ni da pretpostavi. Me|utim, protiv osredwe opremqenog protivnika, raketni sistem S-400 mo`e imati odlu~uju}i uticaj ne samo na sigurnost od napada takti~kim balisti~kim raketama ve} i na ukupni odnos snaga, odnosno na prevlast u vazdu{nom prostoru, a to u svakom slu~aju pru`a jedan od va`nih preduslova za uspe{no izvo|ewe vojnih operacija uop{te. Sebastian BALO[

RADAR ZA OSVETQAVAWE CIQEVA

Za osvetqavawe ciqeva koristi se radar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid), koji je poboq{ana verzija onog na prvim S-300P. Taj ure|a je uneo revoluciju u odnosu na ranije ruske (sovjetske) radare. Odlikuje se izuzetno uzanim snopom koji se vrlo te{ko mo`e detektovati sistemom za upozoravawe aviona, osim ako avion nije direktno obasjan. Znatno te`e se ometa, a i protivradarske rakete se te`e navode na wegove signale u odnosu na ranije radare. U poboq{anoj varijanti ima mogu}nost dejstva na {est ciqeva i mo`e navoditi na svaki ciq po dve rakete.

43

V I [ E N A M E N S K I

H E L I K O P T E R

N H - 9 0

EVROPSKI FAVORIT
Najnoviji vi{enamenski helikopter NH-90 zajedni~ki su projektovale Francuska, Italija, Nema~ka i Holandija. Proizvodi se u transportnoj i mornari~koj varijanti i ide u red tehnolo{ki najsavr{enijih helikoptera dana{wice.

samdesete godine pro{log veka u evropskoj vojnoj industriji protekle su u intenzivirawu projekata ~iji je ciq bio smawivawe ameri~kog ekonomskog i vojnog uticaja. Zbog toga su jo{ tokom sedamdesetih realizovani vazduhoplovni programi u kojima je zajedni~ki u~estvovalo vi{e zemaqa. Rezultat su, izme|u ostalog, avioni tornado, jaguar i C-160. Pozitivna iskustva podstakla su i saradwu u stvarawu sredweg vi{enamenskog helikoptera, koja je aktualizovana 1983. godine. Prvi sporazum potpisali su septembra 1985. godine britanski, holandski, italijanski, zapadnonema~ki i francuski predstavnici. Naziv novog helikoptera bio je NH-90 (NH NATO Helicopter), {to je trebalo da uka`e da je u pitawu novi helikopter Natoa za devedesete godine. Godine 1987. iz programa se povukla Velika Britanija, koja je te`i{te prebacila na projekat drugog, ve}eg helikoptera EH-101. Ubrzaniji rad na NH-90 primetan

je od 1992. godine, nakon formirawa agencije NAHEMA (NATO Helicopter Management Agency), koja je zastupala i uskla|ivala interese u~esnika u projektu, a i nakon formirawa NHI (NH Industries), industrijskog konzorcijuma koji je trebalo da projektuje i serijski proizvedi novi helikopter. Tu su industriju ~inili delovi italijanske kompanije Agusta (udeo 28,2 odsto), francuskog Eurocoptera (23,7 odsto), nema~kog Eurocoptera Deutschland (41,6 odsto) i holandskog Fokker Aviationa (6,5 odsto). Sa promenom fizionomije evropske vazduhoplovne industrije, mewala se i struktura udela u NHI, tako da je danas vlasni~ka struktura podeqena izme|u kompanija Eurocopter (62,5 odsto), Agusta (32 odsto) i STORK Fokker Aerospace B.V (5,5 odsto). Ozbiqniji radovi na novom helikopteru zapo~eli su nakon 1. septembra 1992, kada je izme|u NAHEMA i NHI sklopqen ugovor o proizvodwi pet prototipova, plus jedan helikopter namewen samo za zemaqska
15. maj 2007.

44

testirawa. Ve} na po~etku zami{qeno je da se projektuju dve varijante: klasi~ne transportne varijante TTH (Tactical Transport Helicopter) i mornari~ke verzije NFH (NATO Frigate Helicopter).

PET PROTOTIPOVA
Prvi prototip je poleteo u Francuskoj 18. decembra 1995. godine. Pogonila su ga dva motora RTM-322. Isti helikopter je kasnije preba~en u Italiju i opremqen motorima T-700-T6E. Drugi prototip je poleteo marta 1997. godine. Na wemu je, pored klasi~nog hidromehani~kog sistema komandi, primewen i sistem elektri~nih komandi leta, tzv. flaj baj vajr (FBW Fly by Wire). Na tre}em prototipu (1998) integrisana je kompletna avionika predvi|ena za prve produkcijske serije helikoptera NH90. Taj prototip je tokom ve}eg dela naleta koristio samo FBW sistem, bez primene mehani~kih komandi. ^etvrti prototip (1999) bio je prvi helikopter finalizovan izvan Francuske, ta~nije u Nema~koj. Ta letelica je trebalo da bude osnova za serijsku TTH verziju. Deo ispitivawa sa tim helikopterom izveden je na krajwem severu Kanade, u uslovima ekstremno niskih temperatura. A peti i posledwi prototip kompletiran je u Italiji krajem 1999. godine. Profilisan je u mornari~ku, NFH verziju, te je sa wim izvedeno vi{e opita sa brodskih paluba. Do maja 2002. godine ti prototipovi su u vazduhu proveli oko 1.500 sati, od toga je 550 bilo uz upotrebu elektri~nih komandi leta. Premda je samo ispitivawe helikoptera pro{lo bez ve}ih pote{ko}a, problemi

su iskrsli sa druge strane. Raspad Var{avskog pakta i prestanak hladnog rata neminovno su uslovili drasti~no smawewe vojnih buxeta. Zbog toga je znatno redukovan i broj helikoptera tipa NH -90, koji je inicijalno predvi|en za proizvodwu, i to u vi{e navrata. Ugovorom potpisanim 1992. godine predvi|ena je proizvodwa 726 helikoptera. Dve godine kasnije taj broj je smawen na 647 helikoptera, a posledwi ugovor, zakqu~en 1999. godine izme|u agencije NAHEMA i NHI, zaustavio se na brojci od 595 helikoptera. Pozitivni pomaci odigrali su se dve godine kasnije, kada se industrijskom konzorcijumu prikqu~ila i Portugalija sa u~e{}em od 1,2 odsto u ~itavom programu (portugalska kompanija OGMA ukqu~ena je u program kao podizvo|a~ kompanija Eurocopter i Agusta). Nekoliko meseci kasnije, u septembru 2001. godine helikopter NH-90 progla{en je za pobednika konkursa NSHP (Nordic Standard Helicopter Project) kojim su nordijske zemqe (Norve{ka, [vedska i Finska) tra`ile novi vi{enamenski helikopter. Godine 2003. usledila je i nova po-

ruxbina i Gr~ka je potpisala ugovor o nabavci 20 helikoptera vrednih 657 miliona ameri~kih dolara.

BAZNE VARIJANTE
Sredwi helikopter NH-90 danas se serijski proizvodi u dve varijante: TTH i NFH. Prvi, TTH, namewen je za takti~ki transport qudstva i raznih sredstava, zatim za medicinsku evakuaciju, tragawe i spasavawe, a mo`e biti profilisan i u letelicu za elektronsko ratovawe ili VIP transport. U osnovnoj konfiguraciji helikopter nije naoru`an, ali s obzirom da pojedini kupci nameravaju da NH-90 upotrebe za prevoz specijalnih jedinica i borbeno tragawe i spasavawe (tzv. CSAR) o~ekuje se da }e na bo~nim vratima biti instalisani mitraqezi. Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadaci koje izvr{ava varijanta NFH. U pomo}noj nameni taj helikopter slu`i za snabdevawe brodova i tragawe i spasavawe na moru. I pored su{tinski razli~ite namene, nivo tehni~ke kompatibilnosti te dve varijante je veoma visok {to }e olak{ati odr`avawe korisnicima koji u naoru`awu imaju obe varijante. Helikopter NH-90 je klasi~ne koncepcije, sa jednim nose}im i repnim rotorom. I jedan i drugi rotor imaju po ~etiri kraka. Mornari~ka NFH varijanta ima mogu}nost preklapawa oba rotora, a i repne kupe radi lak{eg sme{taja na palubama i u brodskim hangarima. Glav~ina nose}eg rotora je izra|ena od titanijuma, a krakovi od kompozitnih materijala. Time je sa jedne strane pove}a-

DESET HIQADA SATI NALETA

Helikopter mo`e da se eksploati{e u temperaturnom opsegu od 40 do +50 stepeni Celzijusa. Teoretski procenat raspolo`ivosti ispravnosti helikoptera je 97,5 odsto. Za jedan sat leta potrebna su 2,5 radna ~asa na odr`avawu. Resurs helikoptera je 10.000 sati naleta ili 30 godina.

Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadaci koje izvr{ava NFH varijanta ovog helikoptera

TERETNI PROSTOR
Teretni prostor ima zapreminu 15,2 kubna metra, du`inu 4,8 m, {irinu 2,0 m i visinu 1,58 m ({vedski primerci imaju visinu kabine od 1,82 m i zapreminu od 17,5 kubna metra). Teretnom prostoru se pristupa kroz klizna bo~na vrata sa obe strane, a i kroz stra`wu rampu koja se spu{ta (du`ine 1.58 m, {irine 1,78 m). Na taj na~in je mogu}e veoma brzo utovariti i istovariti qudstvo i teret. U teretnom prostoru TTH varijante mogu}e je prevesti 20 putnika, ili 14 potpuno opremqenih vojnika, a po potrebi se instalira i 12 nosila. Sedi{ta su projektovana tako da znatno kompenzuju udar prilikom prinudnog sletawa. Maksimalan teret koji helikopter mo`e da utovari iznosi ne{to vi{e od 2.500 kilograma. na izdr`qivost, a sa druge smawena masa sklopa rotora. Dodatni efekti postignuti su primenom krakova rotora sa paraboli~nim zavr{etkom. Takav oblik krakova pove}ava efikasnost rotora, jer smawuje ja~inu udarnih talasa na krajevima rotora koji se javqaju tokom letewa na ve}im brzinama. Osim maweg otpora i ve}eg stepena iskori{}ewa rotora nije zanemarqivo ni osetno smawewe buke koja se posti`e sa takvim tipom krakova. Stajni trap NH90 je uvla~e}i, tipa tricikla, koji je konstruisan tako da u slu~aju udara velikom vertikalnom brzinom apsorbuje znatan deo energije udarca, a vi{ak energije prenosi na trup koji svojim savijawem ubla`ava udarno optere}ewe na posadu i putnike. Stajni trap se uvla~i u gondolu unutar koje su sme{teni i samozaptivni gorivni rezervoari. Pogonsku grupu helikoptera sa~iwavaju dva turbovratilna motora tipa RTM322-01/9, kontinualne snage 1.662 kW. U slu~aju otkaza jednog motora preostali ispravan mo`e da se do 30 sekundi optereti najvi{e sa 2.064 kW. Italijanski helikopteri su opremqeni motorima T700-T6E1 maksimalne trajne snage 1.577 kW (2.158 kW do 30 sekundi). Me|utim, u oba slu~aja ukupna snaga motora je limitirana reduktorom ograni~enim na prenos snage od 2.560 kW. U slu~aju o{te}ewa reduktor bez podmazivawa mo`e da funkcioni{e 30 minuta. Razlog primene dva tipa motora le`i u ~iwenici da Italija ve} odavno, za potrebe drugih tipova helikoptera, ima osvojenu proizvodwu motora tipa T700, tako da wegovom ugradwom u NH-90 dodatno pojeftiwuje proizvodwu i kasniju eksploataciju. Rad oba tipa motora regulisan je sistemom FADEC (Full Authority Digital Engine Control), koji je nazaobilazna komponenta svakog savremenog mlaznog motora. Wegova svrha nije samo u{teda goriva nego i

POGONSKA GRUPA
Trup helikoptera NH-90 je ne{to ve}i u odnosu na trup poznatog ameri~kog helikoptera UH-60 crni soko, koji ide u red iste kategorije letelica. U potpunosti je izra|en od kompozitnih materijala, {to osim u{tede u te`ini, ima veliki zna~aj sa aspekta za{tite helikoptera od korozije, posebno onih ma{ina koje baziraju na brodovima. Popre~ni presek trupa ima oblik dijamanta, a to doprinosi smawewu radarskog odraza. Bez obzira na to, teretni prostor je izveden sa konstantnim popre~nim presekom i ima slede}e dimenzije: zapremina 15,2 kubna metra, du`ina 4,8 m, {irina 2,0 m i visina 1,58 m ({vedski primerci imaju visinu kabine od 1,82 m i zapreminu od 17,5 kubna metra). Teretnom prostoru se pristupa kroz klizna bo~na vrata sa obe strane, ali i kroz stra`wu rampu koja se spu{ta (du`ine 1.58 m, a {irine 1,78 m). Na taj na~in mogu}e je izvr{iti veoma brz utovar i istovar qudstva i tereta. U teretnom prostoru varijante TTH mogu}e je prevesti 20 putnika ili 14 potpuno opremqenih vojnika, a po potrebi se instalira i 12 nosila. Sedi{ta su projektovana tako da znatno kompenzuju udar prilikom prinudnog sletawa. Maksimalan teret koji helikopter mo`e da utovari iznosi ne{to vi{e od 2.500 kilograma.

efikasnije nadgledawe rada motora i wegovog stawa. Daleko osetqivija primena elektronike ostvarena je na sistemu upravqawa helikopterom. Kao {to je ve} spomenuto, NH90 je prvi serijski helikopter opremqen samo ure|ajem FBW koji nema hidromehani~ku rezervu. Ure|aj kontroli{u dva letna ra~unara, od kojih jedan obezbe|uje upravqivost i stabilnost tokom leta, dok drugi omogu}ava prethodno programirawe leta i automatsko letewe po zadanim putawama. Premda inicijalno skup sistem, FBW smawuje te`inu letelice i wenu rawivost na potencijalne pogotke sa zemqe, a ujedno olak{ava i odr`avawe tokom eksploatacionog veka.

AVIONIKA
Arhitektura avionike zasnovana je na dobro poznatom standardu MIL-STD-1553B. Prikaz letnih i navigacijskih parametara zajedno s podacima dobijenim od senzora ostvaren je na ~etiri (pet u NFH verziji) vi15. maj 2007.

46

Helikopter mo`e da preveze 20 putnika ili 14 potpuno opremqenih vojnika

KUPCI
Do sada je za potrebe 14 dr`ava naru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obe verzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko 150 helikoptera. Trenutni kupci su Australija, Belgija, Francuska, Finska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Holandija, Novi Zeland, Norve{ka, Oman, Portugalija, Saudijska Arabija, [panija i [vedska.

{enamenska kolor-displeja dimenzija 20,3h20,3 centimetra. Pilotska kabina prilago|ena je za letewe sa nao~arima za no}no letewe (NVG Night Vision Goggles), a uz ostalu avioniku, NH90 bezbedno izvr{ava leta~ke zadatke i u slo`enim meteorolo{kim uslovima dawu i no}u. Za te namene su integrisani meteorolo{ki radari Honeywell Primus 701A i IC sprava za gledawe napred (FLIR Forward Looking Infra Red). Zanimqiv detaq jeste i mogu}nost usmeravawa senzora FLIR pogledom, jer je za pilote NH-90 predvi|ena kaciga sa integrisanim displejom. Na tom displeju se, osim slike sa ure|aja FLIR, projektuju i najva`niji letni i navigacijski parametri. Osnovni navigacijski sistem jeste GPS/INS, a kompletan sistem, koji je ukomponovan sa autopilotom i ostalim elementima sistema upravqawa, omogu}ava automatsko pra}ewe konfiguracije terena na malim visinama. Posadi je ne raspolagawu i digitalna mapa terena, na kojoj se projektuje i takti~ka situacija. Svaku promenu mogu}e je veoma brzo i automatizovano uneti upotrebom podataka koji se dobijaju sa drugih letelica ili zemaqskih stanica. Stawe letelice i svih wenih vitalnih sistema prati se i testira sistemom za nadgledawe i dijagnostifikovawe (MDS Monitoring and Diagnostic System). Komunikacijsku opremu ~ine dve V/UHF radio-stanice. Prenos podataka izme|u helikoptera i drugih letelica ili komandnih mesta obavqa se preko za{ti}enog sistema za prenos podataka Link 11. Tehnolo{ki nivo primewenih sistema koji smawuju radno optere}ewe pilota dozvoqava da tim helikopterom, po potrebi, upravqa samo jedan leta~, {to je za ovu ka-

tegoriju letelica donedavno bilo nezamislivo. Oprema varijante NFH, imaju}i u vidu specifi~nost zadataka iznad morske povr{ine, znatno se razlikuje. Osim sonarom, helikopter je opremqen i osmatra~kim radarom, sme{tenim u kupoli ispod trupa. Tipovi sonara i radara se razlikuju od korisnika do korisnika, {to je posledica razli~itih odlika akvatorije iznad koje helikopter leti. Primera radi, sonari koji lete prete`no u hladnijim severnim morima, koja imaju druga~iji salinitet od, na primer, Mediterana, posledi~no moraju da imaju i druga~ija radna svojstva. Na varijanti NFH upotrebqavaju se dva tipa sonara (Flash Sonic i HELRAS) i dva tipa osmatra~kih radara, koji osmatraju u sektoru od 360 stepeni Thales Ocean Master, odnosno AN/APS-143B(V)3 Ocean Eye. Zbog eksploatacije iznad vodene povr{ine helikopteri NFH opremaju se i plovcima koji se naduvavaju u slu~aju prinudnog sletawa na vodenu povr{inu. Zbog ugradwe specifi~ne opreme varijanta NFH, u odnosu na TTH, te`a je za oko 1.000 kg i ne{to sporija. Varijanta NFH je i naoru`ana. Trenutni asortiman obuhvata samonavo|ena torpeda MU-90 i protivbrodske rakete AM-39 egzose (Exocet), ubojna sredstva koja se sme{taju na nosa~e na predwem delu trupa. Mornari~ka varijanta odlikuje se velikom autonomijom leta za tu vrstu letelica oko ~etiri sata. To je sasvim dovoqno da helikopter doleti na poziciju, spusti sonar, odre|eno vreme pretra`uje rejon i nakon detekcije dejstvuje po podvodnom ili povr{inskom objektu. Zahvaquju}i savremenoj ra~unarskoj i komunikacijskoj opremi klasifikacija otkriveni ciqevi se klasifikuju veoma brzo, a po-

daci o wima se u realnom vremenu razmewuju sa ostalim zainteresovanim korisnicima. Softverske aplikacije omogu}avaju posadi da, u skladu sa razvojem situacije, izabere optimalan profil napada. Samoza{tita helikoptera zasnovana je uglavnom na tehnologijama i sistemima primewenim na borbenom helikopteru tigar. Samoza{titna oprema obuhvata signalizator radarskog i laserskog ozra~ewa, dispenzer IC i radarskih mamaca i sistem upozorewa na pribli`avawe raketnih projektila. Norve{ki i {vedski primerci poseduju i ure|aje za ometawe radio-komunikacija. Helikopter mo`e da se eksploati{e u temperaturnom opsegu od 40 do +50 stepeni Celzijusa. Teoretski procenat raspolo`ivosti ispravnosti helikoptera je 97,5 odsto. Za jedan sat leta potrebno je 2,5 radnih ~asova na odr`avawu. Resurs helikoptera je 10.000 sati naleta ili 30 godina.

PRIVILEGIJA BOGATIH
Procewuje se da je cena razvoja i ispitivawa helikoptera iznosila 1,38 milijardi evra. Cena serijskih primeraka tako|e nije zanemarqiva. Prema podacima iznetim 2001. godine u francuskim politi~kim raspravama, primerak TTH varijante ko{ta oko 19, a NFH 30 miliona evra. Ipak, i bez obzira na to, ve} sada je, cene}i po broju naru~enih primeraka, izvesno da je projekat helikoptera NH-90 veliki uspeh i da opravdava velike nade koje su polagali u wega ponajpre veliki industrijski koncerni. Do sada je za potrebe 14 dr`ava naru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obe verzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko 150 helikoptera. Jednostavnom analizom liste kupaca uo~ava se da su to uglavnom finansijski jake zapadnoevropske i arapske dr`ave, kojima su kvalitet i napredne tehnologije bitniji od novca. Ima li se, sa druge strane, u vidu da se za jedan TTH mo`e kupiti gotovo ~etiri helikoptera Mi-17, postaje jasno za{to se ni sredwe razvijene zemqe, bez obzira na nesumwivi kvalitet helikoptera NH-90, ne odlu~uju za wega. Zato }e, po svemu sude}i, NH-90 ostati privilegija bogatih vazduhoplovstava. Mr Slavi{a VLA^I]

47

DVA BORBENA HELIKOPTERA ZA RUSIJU

Iako se ruska vojska pro{le godine odlu~ila za nabavku borbenih helikoptera Mi-28N, po~etkom ove godine odlu~eno je da }e se nabavqati i poznati kamon Ka-50. Ova odluka se obja{wava kako ~iwenicom da je Ka-50 nakon {to je Mi-28N dobio visokosofisticiranu opremu za dejstva no}u postao jeftiniji, tako i podr{kom izvoznim naporima ruske vojne industrije. Cena Mi-28N }e biti pribli`na AH-64D Longbow Apache i iznosi}e oko 15 miliona ameri~kih dolara, dok se cena Ka-50 procewuje na pribli`no pola te sume. Me|utim, {to je vrlo va`no, Ka-50 ne poseduje radar iznad glavnog rotora, ostala elektronska oprema mu nije na nivou Mi-28N, a mnogi korisnici nisu uvereni da jedan ~lan posade mo`e da obavi sve zadatke koje dva ~lana mogu da obave u no}nim i u lo{im meteorolo{kim uslovima. S. B.
.

KINESKI LOVAC J-10A

U Pekingu je zvani~no predstavqen kineski lovac J-10A za koga Kinezi tvrde da }e biti jak konkurent ruskom avionu MiG-29 na tr`i{tima nekih zemaqa Afrike i Azije. Proizvodwa ovog lovca trajala je oko dve godine i do sada je proizvedeno oko 40 takvih tipova koji su u naoru`awu kineskog ratnog vazduhoplovstva. Zvani~nom prezentacijom tog aviona, koji je u toku proizvodwe predstavqao najstro`u vojnu tajnu, Kina se odlu~uje za energi~niji nastup na komercijalnim tr`i{tima u zemqama Azije i Afrike. Interesovawe za novi kineski avion su ve} pokazali tradicionalni vojni partneri i korisnici kineskog naoru`awa Pakistan, Iran i Tajland, a Sudan, Angola, Nigerija nude svoju naftu kao sredstvo pla}awa. Prema najavama, Kina namerava da proizvede ukupno 300 ovakvih tipova B. N aviona u verzijama jednoseda i dvoseda. .

OBUKA ZA C-130AMP

Boing je po~eo sa obu~avawem posada ameri~kog ratnog vazduhoplovstva za C-130AMP (AMP Avionics Modernization Program), herkulese (Hercules) razli~itih varijanti sa modernizovanom avionikom koji treba da budu uvedeni u operativnu upotrebu 2010. godine. Boingovi instruktori obu~ava}e svoje kolege iz ameri~kog ratnog vazduhoplovstva i mornarice koji }e daqe prenositi ste~ena znawa u operativne jedinice. Trenutno se sprovode probe na zemqi i u letu prvog modernizovanog herkulesa C-130 H2, a o~e-

kuje se poletawe drugog, oznake C-130 H2.5. C-130AMP je program modifikacija postoje}e flote transportnih i aviona posebne namene herkules savremenim navigacionim, informacionim i komunikacionim sistemima, ukqu~uju}i i pilotsku kabinu sa digitalnim prikaziva~ima i sistem za upravqawe letom (flight management system) preuzete sa komercijalnih boinga 737. Herkulesi }e leteti po standardima me|unarodno kontrolisanog vazdu{nog prostora. I. S.

48

15. maj 2007.

N U K L E A R N E

P O D M O R N I C E

K L A S E

A K U L A

TIHI ^ELI^NI XIN

Ruska podmornica akula poznata je po niskom nivou buke i raznovrsnom naoru`awu koje nosi. Po morskoj povr{ini kre}e se brzinom od 10 ~vorova, a pod vodom dosti`e i 35. To je ~ini najbr`om podmornicom na svetu.
binama okeana u odre|enim kvadrantima, sa precizno unetim elementima ciqeva na protivni~kom terenu, neometano patroliraju puni patrolni resurs od 60 dana. Locirawe takve podmornice u moru smatralo se velikim uspehom, ali je ~esto bilo na ivici operativnog ili tehni~kog rezona zbog male verovatno}e otkrivawa. Usavr{avawe sistema koji meri poreme}aje magnetnog poqa zemqe u rejonu prisustva tih ~eli~nih xinova bitno je suzilo poqe lagodnih patrolirawa SSBN objekata. A kad je u tragawe za zarowenim podmornicama ukqu~ena i avijacija, znatno se uslo`ila bezbednost objekata pod vodom. Tragati za podmornicama klase Ohio i otkriti ih u okeanskim dubinama, na ruskoj se strani smatralo velikim uspehom, isto kao i na}i Typhoon ameri~kim senzorima. Zato se nije `alilo ni napora ni novca da se najboqa tehni~ka re{ewa ugrade u klase podmornica lovaca Los Angeles, na jednoj, ili siera i akula na drugoj strani. Kada je re~ o kategoriji SSN podmornica, Amerikanci su sredinom sedamdesetih godina pro{log veka bili hendikepirani ruskom predno{}u (Victor I i Victor II), ali su novom klasom Los Angeles polovinom osamdesetih stekli prednost u kvalitetu, a ubrzo, intenzivnim tempom gradwe, i u kvantitetu. Sa druge strane, raspad Sovjetskog Saveza negativno se odrazio na ukupno stawe ruskog podmorni~kog programa. Poku{ali su Rusi da deficit u klasama napadnih podmornica nadoknade novom serijom siera, ali im nije uspelo, pa je ubrzo promovisana klasa akula kao ruski odgovor na kvalitet Los Angeles. Presekom stawa tokom sredine devedesetih godina vidi se da su SAD rashodovale sve nuklearke izgra|ene pre klasa Los Angeles i Ohio. Od ukupno 180 sagra|enih nuklearnih podmornica ostalo im je oko 100. Rusija je sagradila (i SSSR ranije) ukupno 250, a 1995. imali su, tako|e, oko 100, sa tempom rashodovawa 510 objekata godi{we.

o~etkom {ezdesetih godina 20. veka intenzivan razvoj satelitske tehnologije dr`ao je u gr~u vode}e stratege avijacija i raketnih snaga obe supersile. Jedni drugima su iz vazduha snimali poligone, lansirne rampe i velika gradili{ta, tako da se do{lo do svojevrsne pat-pozicije u poznavawu protivnika i wegovih snaga. Raketni silosi, maskirana skladi{ta i ostali strate{ki resursi bili su kao na dlanu vi|eni. Selektivnim publikovawem snimqenih podataka pokazali su celom svetu svoje mogu}nosti i vi{e se zabrinuli nego {to su trijumfovali. To je mornari~kim stratezima omogu}ilo da poentiraju u prednostima koje pru`a more i wegova dubina i da tamo sakriju od pogleda i protivmera druge strane svoje udarne borbene efektive. I kako su jedni u mrtvoj trci gradili podvodne nosa~e raketa dugog dometa, tzv. balisti~ke (SSBN) podmornice, drugi su projektovali podvodne lovce na takve nosa~e (SSN podmornice). Pre samo tri decenije, SSBN objekti su uspevali da u du-

DVOSTRUKI TRUP
Podmornica akula je projektovana u Malakit birou (GN ^erni{ev), a obe serije (akula I i akula II) sagra|ene su u brodogradili{tima Komsomolsk na Amuru i Sevma{ u Severodvinsku. Prototip akule bila je podmornica takti~kog broja AK-480 (Bars), ~ija je kobilica polo`ena 1982, objekat porinut 1983, a predata je sovjetskoj floti 1984. godine. Rusko opredeqewe da gradwom trupa od titanijumskih legura (po~etak 1970.) na klasi siera (prethodnik akule) okrenu novu stranicu podmorni~arstva nai{lo je na velike probleme, pa nisu bili u mogu}nosti da odr`e zahtevani nivo u visokoserijskoj proizvodwi. Naime, izgleda kao da nisu dovoqno ra~unali na visoku cenu

NAJBOQA NAPADNA PODMORNICA

Re~i ameri~kog admirala Xeremija Burde da je podmornicu akula vrlo te{ko na}i kada vozi takti~kim brzinama ili ni`im, verovatno spadaju u domen kurtoazije. Ali jedan drugi ameri~ki zvani~nik, Antoni Batista, stariji ~lan komiteta oru`anih snaga SAD, izjavio je 2000. da je ta podmornica mo`da najboqa napadna podmornica na svetu i da je ti{a od Los An|elesa.

49

Podmornica mo`e da ukrca maksimalno 73 qudi. Posada se sastoji od 25 oficira i 26 podoficira. trupu druge i tre}e grupe, a i u dodatnih {est torpednih cevi u spoqnom trupu za sme{taj mina i tzv. baca~a la`ne jeke. I ova klasa, kao i druge ruske podmornice, koristi dvostruki trup, odnosno konfiguraciju sa dva trupa postavqena unutar spoqa{we {koqke. ^vrsti trup (negde nazvan unutra{wi) cilindri~ne je forme, sa uobi~ajenim pram~anim konusom i postepenom redukcijom pre~nika cilindra idu}i od dve tre}ine du`ine ka krmi. Debqina ~vrstog trupa je 3840 mm na delu trupa sa najve}im pre~nikom, i sa smawewem na 3436 mm na mawim pre~nicima. Unutar ~vrstog trupa sme{teni su svi suvi ure|aji i posada, a u wemu vlada tzv. nulti pritisak. Trup je podeqen na sedam odseka, a unutra{wost je organizovana na ~etiri nivoa komunicirawa i radnih mesta posade (~etiri palube). Laki trup (spoqni) gra|en je od limova debqine 810 mm, a izme|u wega i ~vrstog nalaze se balastni tankovi, brojne provlake, tankovi dizel-goriva, mehanizmi i oprema ~vrstog trupa, hidroakusti~ki senzori i oprema za vez podmornice. Tankovi i prostor izme|u dva trupa imaju stalnu komunikaciju sa okolnim morem, jer bi u suprotnom bili havarisani zbog ~iwenice da nisu gra|eni za podno{ewe pritiska ve}eg od tri bara. Obloga lakog trupa mora da uva`i sve zahteve hidrodinamike kako bi se postigla {to ve}a brzina i izbegli {umovi. Rusi su, kako bi se smawila ili iskrivila slika protivni~kih sonara, poku{ali da povr{ine lakog trupa pokriju (premazuju) masom koja li~i na

DIMENZIJE
Akula I ima podvodni deplasman od 10.700 tona, a akula II 11.500 tona. Ukupna du`ina je 114,3 m (akula II), pre~nik ~vrstog trupa 9,7 m a ukupni pre~nik 13,6 metara. Koeficijent vitkosti ~vrstog trupa je 8,8 {to je na nivou ostalih ruskih projekata napadnih podmornica. tvr|u gumu sa blago rapavim povr{inama. To im je uspelo u potpunosti na klasi akula, po{to su prethodno primenili isti postupak i proverili ga na nekoliko objekata iz serije kilo.

PREDNOSTI I MANE
Ustrojstvo gradwe trupa na takav na~in ima svoje prednosti i mane. Prednosti su u smislu pove}ane za{tite ~vrstog trupa od direktnih pogodaka eksplozivnih sredstava, gde me|uprostor ima ulogu dobrog amortizera, kao i smawewe emitovane strukturne buke u okolni ambijent. Mane su u te`em pristupu nekim pozicijama ~vrstog trupa radi kvalitetnog odr`avawa, a naro~ito u predelu najosteqivijih mesta oko kobilice i veza ~vrstog trupa sa mehanizmima i lakim trupom. Podmornice akula imaju sedmokrilni propeler, kao {to to ima ve}ina podmornica koje dr`e do niskog nivoa vlastite buke. Propeleri sa neparnim brojem krila su ti{i i imaju vrlo niske amplituMaksimalna dubina rowewa je 600, a radna 540 metara

titanijuma. Zato su posle gradwe ~etiri podmornice klase siera i jo{ ~etiri zapo~ete, obustavili daqu gradwu. Potom su se vratili dostignutim standardima i dobrim iskustvima sa poboq{anim ~elicima za podmorni~ki trup, pa je klasa akula gra|ena bez ve}ih problema. Klasa akula (naziv Severnoatlantske alijanse) gra|ena je pod vi{e oznaka, ali je po sovjetskoj i ruskoj nomenklaturi u osnovi kori{ten isti naziv Projekat 971. Tako postoji sedam podmornica akula (971), od kojih su neke kasnije modifikovane i izmeweni su im brojevi, akula I (971 U) tri objekta, i akula II (971 A) jedan plus pet objekata. Glavna razlika je u ne{to du`em

DNK PROFIL BUKE

Me|u ozbiqnim protivnicima je velika tajna kako do}i do slike {uma protivni~kih brodova i podmornica. Taj svojevrsni DNK profil buke koju emituje trup i oprema broda (podmornice) ne mo`e se vi{e snimiti direktnim na~inom jer vi{e ne postoje takve situacije kada }e jedni drugima do}i u zonu sonarske ~ujnosti. Prvoklasan poslu`ilac sonara, dobar sluhista, mo`e pak na osnovu takvih zapisa ta~no da odredi koji je to brod iznad zarowene podmornice (u ve`bi svojih snaga ili protivni~ki). I dok je jedan ameri~ki oficir ocenio (dodu{e krajem sedamdesetih) buku ruskih podvodnih objekata kao rad vr{alica (threshing machine), wegov kolega Rus, kapetan podmornice K-317 (klasa akula), krajem pro{le decenije uspeo je da po zvu~nom tragu, sasvim neopa`eno, 150 sati prati jednu ameri~ku podmornicu SSBN, za {ta je, posle prikazivawa snimaka svom Admiralitetu, visoko odlikovan.

50

de vibracija, s tim da je boqa varijanta sedam nego pet, odnosno pet nego tri. Propeleri sa parnim brojem krila su bu~niji i imaju visoke amplitude vibracija, pa ih kao takvih nema u opremi podmornica.

REAKTOR
Reaktor 650 B koristi oboga}eni uranijum U-235 (20-45 odsto) koji je znatno kvalitetniji nego {to ga koriste Amerikanci za svoje reaktore za pogon ratnih brodova i podmornica. Reaktor istog tipa je ugra|en u podmornice klase siera (jedan), Typhoon i Oscar (po dva), a razvijen je na bazi starije generacije OK-550, snage 155 MW. To su reaktori tipa PWR u kojima je rashladna voda u oba kruga pod pritiskom (Pressurized Water Reactor). U primarnom krugu voda ima radne parametre od 315 stepeni Celzijusa i 150 bara, dok u sekundarnom krugu ima 275 stepeni Celzijusa i 60 bara. Pored reaktora ovog tipa u upotrebi je jo{ pet tipova ali su PWR najzastupqeniji. Ako se uporede objekti akula i virxinija vidi se da ameri~ka podmornica ima reaktor snage 30 MW, {to je prili~no ispod snage reaktora akule ~ija samo turbina ima snagu 35 MW. Ostaju za dilemu pitawa o kvalitetu goriva i ostalim performansama reaktora kao i mogu}e rusko rasipawe energije, znaju}i da je u rangirawu takti~ko-tehni~kih zahteva kod zapadnih mornarica energetski bilans visoko kotiran zahtev. (Stallion, domet 100 km), nedefinisan broj PVO raketa SA-N-5/8 (ru~na varijanta). Alternativa oru`jima koja se lansiraju iz torpednih cevi 533 mm mo`e biti i 12 krstare}ih raketa SS-N-21 (Sampson) sa bojnom glavom od 200 kilotona (koje su ekvivalent ameri~kom tomahavku). O~i i u{i zarowene akule integrisane su u sonaru MGK-540, koji u pasivnom re`imu rada ima domet od 18 miqa i mogu}nost da istovremeno prati 16 ciqeva. Akula, kao i sve moderne podmornice, vu~e za sobom tzv. tegqeni sonar (pasivni), dometa 54 miqe, sa pra}ewem 24 ciqa istovremeno. Pasivni re`im rada sonara podrazumeva se u borbenim dejstvima, kada je nezamislivo da ure|aj radi aktivno, jer bi takvim demaskirawem podmornica bila dovedena u smrtnu opasnost. Aktivni na~in rada koristi se u obuci, prolazima kroz te{ka navigacijska podru~ja i u ve`bama sadejstva. Akula je predvi|ena za povr{insku vo`wu brzinom od 10 ~vorova, a pod vodom dosti`e i 35 ~vorova. To je ~ini najbr`om na svetu. Podmornicu te klase energijom snabdeva nuklearni fisioni reaktor tipa OK650 B, trajne snage 190 MW. Pogon propelera obezbe|uje parna turbina tipa OK-7 snage 35 MW, a postoje i dva turbogeneratora OK-2, koji daju 2 MW snage za ostale potro{a~e. Za rezervni pogon ugra|ena su dva dizel-motora snage po 550 kW, koja pogone generatore (DC) od po 400 kW, obezbe|uju}i pogon podmornici brzinom od tri do ~etiri ~vora.

NAORU@AWE
Sem niskog nivoa buke, najve}i adut te klase jeste naoru`awe. Svi objekti akula imaju po osam torpednih cevi (4h533 mm i 4h650 mm), iz kojih se mo`e lansirati vi{e vrsta oru`ja (torpeda, rakete i mine). Podmornica ukrcava puni borbeni komplet od 40 razli~itih oru`ja. Optimalan izbor ~ini: iz torpednih cevi (TC) 533 mm 20 torpeda SET-53, ~etiri protivbrodske rakete SS-N-15 (Starfish, domet 45 km). Iz torpednih cevi 650 mm 10 torpeda SET-65, `i~no vo|enih, ~etiri protivbrodske rakete SS-N-16

AUTONOMIJA
Popuwena svim energentima, ta podmornica ima autonomiju od 180 dana, a uz maksimalan broj ukrcanih lica (73) i pune biolo{ke zalihe, `ivotna autonomija iznosi 80 dana. To je sasvim dovoqno ako se zna da su misije podmornica nosa~a raketa do 60 dana. Ostala oprema na toj klasi podmornica svojim {iframa ne govori mnogo ni boqim poznavaocima prilika, pa neka bude izostavqena, uz zakqu~ak da su ruska nauka i tehnika ugradili u wu sve najboqe {to su imali. Milan KOMAR

51

R A K E T N A

K O R V E T A

INDONE@ANSKA SIGMA
Korvete tipa sigma jesu brodovi du`ine 90,71 metara, {irine 13,02 metara, dok im gaz iznosi 3,6 metara, uz deplasman od 1.692 tone. Sam naziv sigma je akronim od Ship Integrated Geometrical Modularity Approach, {to zna~i da je pri konstruisawu tih brodova primewen postupak integrisawa geometrijskih modula brodskog trupa i nadgra|a, a to ih ~ini vrlo prilagodqivim za monta`u raznog naoru`awa i elektronskih senzora, zavisno od primarnog zadatka koji im je namenila mornarica naru~ilac. U slu~aju RM Indonezije dobijeni su brodovi nameweni prvenstveno za patrolirawe okeanom i za{titu ogromnog prostranstva iskqu~ive ekonomske zone te ostrvske dr`ave, koji su, s obzirom na wihove relativno skromne dimenzije, vrlo dobro naoru`ani. Najve}om brzinom od 28 ~vorova indone`anske sigme pogone dva dizel-motora ukupne snage 24.235 KS, koji pokre}u dva propelera sa promenqivim korakom krila. Pri ekonomskoj brzini od 18 ~vorova akcioni radijus korveta iznosi tri hiqade miqa, a na brodu je mogu}e smestiti do 80 ~lanova posade. Na krmi je i platforma za helikopter mase do pet tona, ali brod nema hangar za sme{taj letelice. Naoru`awe novih indone`anskih raketnih korveta sastoji se od glavnog pram~anog topa Oto Melara, kalibra 76 mm, dva topa 20 mm Vector G12, protivavionskih projektila MBDA Mistral TETRAL, protivbrodskih projektilima MBDA Exocet MM40 block 2, te protivpodmorni~kih torpeda 3A 244S Mode II/MU 90, sme{tenih u dva B515 lansera. Sistem upravqawa vatrom na sigmi je Thales TACTICOS, osmatra~ki radar je trodimenzionalni vi{efrekventni, tipa MW08, dok se za pra}ewe ciqeva i kontrolu vatre koristi radar LIROD Mk2. Brodovi su opremqeni i sonarom Thales Kingklip, a radio-komunikacionu opremu proizveli su francuski Thales i holandski Signaal.
N. BO[KOVI]

rodogradili{te holandske kompanije Schelde Naval Shipbuilding, u gradu Vlisingen, po~elo je sa probnim vo`wama novoizgra|ene raketne korvete Diponegoro, koju je ta firma izgradila za potrebe Ratne mornarice Indonezije. Re~ je o prvoj od ~etiri moderne korvete tipa sigma, koje je 2005. godine, u aran`manu vrednom 1,9 milijardi dolara, od holandskog brodogradili{ta naru~ila indone`anska RM. Diponegoro, koji je dobio i flotni broj 365, u more je, sa natkrivenog navoza u Vlisingenu, porinut u septembru 2006. godine. Ulazak tog broda u operativnu upotrebu o~ekuje se do kraja juna, a do kraja ove godine }e u operativnu upotrebu biti uvedena i druga korveta, koja je dobila ime Hasanuddin i oznaku 366, dok }e posledwa dva broda Sultan Iskandar 367 i Frans Kaisiepo 368 biti predata indone`anskoj RM u septembru 2008, odnosno martu 2009. godine.

PORINUT JURI DOLGORUKI

osle vi{e odlagawa porinuta je prva podmornica projekt 955, pod nazivom Juri Dolgoruki. Odlagawa su bila tehni~ke prirode. Plovila te klase dugo su o~ekivana, pre svega zbog plana da zamene podmornice klase delta 4, kojima se vek bli`i kraju. Radovi na slede}oj, pod imenom Aleksandar Nevski, ubrzano se privode kraju i uskoro se o~ekuje da i ona bude porinuta, dok su radovi na tre}oj, Vladimir Monomah, tek zapo~eli. Cena te podmornice bi}e oko dve milijarde dolara. Ta klasa nuklearnih podmornica namewena je za nano{ewe nuklearnih udara interkontinentalnim balisti~kim raketama tipa bulava, i osnovno naoru`awe bi}e 12 raketa tog tipa, ali je nakon nedavnog neuspe{nog testa usporen rad na raketi. Za sada postoje dve velike enigme o toj podmornici da li koristi klasi~ni propeler ili znatno efikasniji i ti{i vodomlazni propulzor (taj deo je na objavqenim slikama pokriven ciradom), te {ta se nalazi unutar ogromnog nosnog dela, koji svojom konturom zalazi iznad gorweg dela trupa. S. B.
15. maj 2007.

S A M O H O D N O

O R U \ E

9 0

M - 3 6

ENCIKLOPEDIJA NAORU@AWA

RAZARA^ TENKOVA
Od sredstava ratne tehnike, proizvedenih u vreme Drugog svetskog rata, najdu`e se u naoru`awu na{e vojske zadr`alo samohodno oru|e 90 mm M-36. Karijera te samohotke protegla se od 1953. do 2005. godine, kada su rashodovani posledwi primerci.
nom kupolom, sa topom kalibra 76 milimetara. Vozila sa oznakom M10A1 odgovarala su tenku M4A3. Izra|ano je 6.706 primeraka M10. Britanci su modifikovali deo vozila u ahil naoru`an sedamnaestfunta{em, slavnim po probojnoj mo}i, preciznosti i dometu. Ameri~ki odgovor na nema~ke tenkove bila su vozila M-36, koja su nastala integracijom protivavionskih topova M3 kalibra 90 mm na M10. U borbena dejstva M-36 uvedeni su avgusta 1944. godine. U prvim borbama pokazalo se da mogu uni{titi protivnika na daqinama na kojima su savezni~ki tenkovi bili nemo}ni u sukobu sa nema~kim tenkovima. Zbog potrebe da se jedinice {to br`e prenaoru`aju sa M10 uporedo su izra|ivani novi modeli M-36 i modifikovani stari M10. Tokom 1944. godine izra|eno je 885 primerka prve varijante M36, zasnovane na {asiji M10A1. Krajem 1944. godine 187 M-36B1 nastalo je integracijom kupole, sa topom 90 mm na {asiju tenka M4A3. Takva vozila bila su boqe za{ti}ena i vi{a u odnosu na standardni M-36, a imala su i dodatni mitraqez u predwem delu tela. Posledwih meseci rata modifkovano je 237 M10 u M-36B2 sa nizom unapre|ewa, od kojih se najlak{e uo~avao oklopni poklopac na gorwoj strani kupole. Do tada su posade ~esto stradale od artiqerijske vatre ili od ru~nih bombi i vatre streqa~kog naoru`awa na maloj udaqenosti. Identi~ni poklopci naknadno su ugra|eni na sva ranije izra|ena vozila. Samohotke M-36 organizovane su u bataqone koji su bili direktno pot~iweni komandama armija i korpusa. Posle Drugog svetskog rata M-36 uglavnom su konzervisane u skladi{tima strate{kih rezervi, ali su zbog Korejskog rata i procene da su u slu~aju novog svetskog konflikta potrebne sna`ne konvencionalne snage, vra}ene u upotrebu. Prethodno su remontovane i modifkovane ugradwom novih oru|a 90 mm M3A1. Stotine M-36 po~etkom pedesetih godina podeqeno je savezni~kim dr`avama. Francuzi su svoja vozila koristili u ratu za Indokinu. Na listi korisnika M-36 bili su Jugoslavija, Pakistan, Ju`na Koreja i Turska.

U zavr{nim mesecima Drugog svetskog rata jedina borbena vozila iz inventara ameri~kih oru`anih snaga, koja su mogla da uni{te najmo}nije nema~ke tenkove tigar i panter, bile su samohotke M-36, ili kako su ih zvali razara~i tenkova (bukvalni prevod ameri~kog termina Tank Destroyers). Dodu{e, posade M-36 nisu u`ivale za{titu debelih plo~a nema~kog pancirnog ~elika i zato su primewivale taktiku verno predstavqanu u frazi pucaj i be`i. U nastojawu da se pre`ivi na boji{tu, za prikrivawe samohotke koristili su svaku mogu}nost koja se poka`e na terenu ru{evine, `ivice i ograde, svojstvene za francuske pejsa`e. Na nema~ke tenkove Amerikanci su ostvarili vatru sa velike udaqenosti, naj~e{}e sa vi{e od 1.000 metara i brzo su mewali vatreni polo`aj pre uzvratne vatre.

DOLAZAK NA BALKAN
Ameri~ke oru`ane snage su, po~etkom pedesetih godina, dale Jugoslovenskoj narodnoj armiji veliku pomo} u naoru`awu, sa te`i{tem na sredstvima za odbranu od glavnog aduta isto~nog saveza tenkova. Iz ameri~kih rezervi izdvojena su samohodna oru|a M-36, modifikovana u vreme Korejskog rata. Prvih deset M-36 predato je JNA 1953. godine. Godinu za godinom stizale su dodatne koli~ine i 1957, kada su zavr{ene nabavke kroz MDAP, u naoru`awu se nalazilo 399 samohotki u dve varijante M-36A1 i M-36A2, na {asijama proizvedenim izme|u 1942. i 1945. godine. Najpre su samohotke M-36 uvr{tene u sastav jedinica na pravcima koji su, prema ratnim planovima, bili te`i{ni u odbrani Jugoslavije od potencijalne agresije isto~nog bloka. U pe{adijskim pukovima prenaoru`anim na ameri~ku tehniku razvijene su baterije od {est oru|a. Komandama pe{adijskih divizija direktno su pot~iweni divizioni sa 18 oru|a. Baterije od ~etiri oru|a razvijene su u tenkovskim brigadama. Za glavne pravce odbrane razvijeno je 14 protivoklopnih pukova, u kojima su glavnu snagu predstavqale baterije M-36.

AMERI^KI ODGOVOR

Ideja o razara~ima tenkova u ameri~koj vojnoj istoriji smatra se posledicom analiza velikih manevara odr`anih 1940. i 1941. godine u Luizijani i Teksasu, na kojima se pokazalo da pokretqive protivtenkovske jedinice, ako se ofanzivno koriste, mogu da poraze tenkove. U masovnoj ratnoj proizvodwi Amerikanci su nastojali da {to vi{e unificiraju tehniku i zato su na razara~ima kori{}eni elementi sredweg tenka {erman. U prvoj generaciji razara~a, sa oznakom M10 (tokom 1942. i 1943. godine), integrisani su motor i transmisija M4A2 {erman sa izmewenim telom (sa ve}om kosinom i debqinom bo~nih stranica u pore|ewu sa originalom) i namenski projektovanom odozgo otkrive-

53

ENCIKLOPEDIJA NAORU@AWA

Za jugoslovenske prilike to je bila velika koli~ina samohodnih oru|a, koja je, prema zamisli Amerikanaca, trebalo da poslu`e za stvarawe sna`ne prepreke za prodor tenkova. Granatom kalibra 90 mm mogla se probiti ~ak i ~eona plo~a tenka T-34/85, u to vreme jo{ najbrojnijeg sredstva u naoru`awu snaga u okru`ewu Jugoslavije. Procene JNA izra|ivane su u skladu sa pretpostavkom da bi protivnik u slu~aju rata uveo u borbu nove dobro za{ti}ene tenkove. Zato samohotke M-36, prema analizama JNA iz 1957. godine, nisu bile predvi|ene za direktan sudar sa protivni~kim tenkovima, ve} je trebalo da se koriste u dejstvima na bokove protivni~kih jedinica u prodoru. Posebnu pogodnost za JNA predstavqale su logisti~ke olak{ice u snabdevawu municijom tenkova M47 paton i samohotki M-36, jer su oba sredstva koristila identi~ne granate 90 mm i mitraqesku municiju. Jo{ tokom prenaoru`awa iz ameri~ke pomo}i u Vojnotehni~kom institutu i vojnoj industriji zapo~ete su pripreme za osvajawe serijske proizvodwe municije kalibra 90 milimetara. Izme|u 1955. i 1959. godine razvijen je metak sa trenutno-fugasnom granatom M67. U VTI je razvijen malorotiraju}i kumulativni projektil M74. Nulta serija izra|ena je 1974. godine. Na ispitivawima se pokazalo da tim projektilom M-36 mo`e probiti oklop tada{wih tenkova na udaqenosti do dva kilometra. Vreme leta od 1,5 sekunde i verovatno odstupawe po pravcu i visini od pola metra pru`ali su {ansu da M-36 dejstvuje po protivni~kom tenku u pokretu, pre nego {to se sam na|e pod vatrom. Projektili M74, iz serijske proizvodwe, iz fabrike Pretis iz Vogo{}e dostavqeni su baterijama M-36 i tenkovskim jedinicama koje su koristile M47.

za rakete prve generacije {meq sovjetskog porekla. Sedamdesetih godina 20. veka sa M-36 kombinovane su rakete maqutka. Kada se JNA okrenula nabavkama iz biv{eg SSSR-a ~inilo se da }e dolazak nove tehnike okon~ati karijeru M-36. U jednom dokumentu JNA, iz 1967. godine, navodi se da su M-36 potpuno zastarela vozila i da je trebalo da se zamene sa protivoklopnim topovima 100 mm M12. Prenaoru`awe je provedeno u divizijama klasifikacije A, a stara tehnika je preme{tena u divizije klasifikacije B. Ipak, vreme{na oru|a M-36 pre`ivela su veliki talas modernizacije sedamdesetih i osamdesetih godina, jer za wih nisu prona|eni odgovaraju}i naslednici. U JNA su se cenile mogu}nosti oru|a 90 mm u primarnoj nameni i na zadacima vatrene podr{ke. Vu~na oru|a 100 mm T-12 bila su mo}nija, ali kada je re~ o pokretqivosti inferiornija. Zato se ulagalo u usavr{avawe M-36. Zbog produ`etka `ivotnog veka, umesto benzinskih motora, ugra|eni su dizel-motori V2, snage 373 kW (500 KS). To su bili vrlo pouzdani motori kori{}eni na tenkovima T-34/85. Za zamenu M-36 i drugih borbenih vozila identi~ne namene M-18 i SU-100 razmatrane su mogu}nosti razvoja lovca

tenkova, naoru`anog topom 125 mm 2A46, koji se u Jugoslaviji izra|ivao po licenci za tenk M-84, ali se od razvoja odustalo februara 1982. godine. Bez dostojne savremene zamene, vozila M-36 zadr`ana su u naoru`awu i do~ekala su gra|anski rat 1991. godine. Stara oru|a su ponovo krenula u rat.

POSLEDWI RAT
Potpunu afirmaciju samohotke M-36 do`ivele su kao oru|a za vatrenu podr{ku takti~kih sastava na svim zara}enim stranama. Zbog nepostojawa rizika od masovne i koncentrisane upotrebe tenkova, M-36 su se retko koristile organizovane u baterije. Naj~e{}e su baterije fragmentizovane dodeqivawem pojedina~nih primeraka ili parova M-36 pe{adijskim bataqonima, pa ~ak i ~etama. Tako su ni`e takti~ke jedinice dobile mo}na oru|a pogodna za neposredno ga|awe po protivni~kim snagama. U brdsko -planinskom terenu M-36 su bile korisne, jer su zahvaquju}i elevaciji cevi mogle da se koriste za neposredno ga|awe ciqeva na dominantnim ta~kama na terenu. Zbog za{tite od projektila sa kumulativnom ubojnom glavom, na vozila su postavqane dodatne za{titne povr{ine od gume, naj~e{}e na bokovima vozila. Na nekim primercima gumom su prekrivane sve bo~ne povr{ine samohotke. Posle rata, zbog starosti, problema u odr`avawu i zastarelosti, oru|a M-36 rashodovana su iz oru`anih snaga Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Deo vozila iz Vojske Republike Srpske prodat je privatnim kolekcionarima i sada se ~esto prikazuju na susretima qubiteqa stare ratne tehnike u Velikoj Britaniji i SAD kao kurioziteti oki}eni sa crveno-plavo-belim zastava i za{titnim gumama kakve su nosili u vreme rata. U posledwim godinama upotrebe u Vojsci Jugoslavije baterije od {est M-36 bile su u sastavu me{ovitih diviziona u motorizovanim, pe{adijskim i mehanizovanim brigadama. Samohotke iz brigada baziranih na Kosovu i Metohiji kori{}ene su u suzbijawu albanske pobune 1998/1999. godine. M-36 su posledwi put krenule u akciju na jug Srbije u borbu protiv albanskih ekstremista 2001. godine. Time su postale svetski kuriozum posledwi u borbi kori{}eni primerci ratne tehnike izra|ene u vreme Drugog svetskog rata. Tokom reorganizacije Vojske na takti~kom nivou, 2004. i 2005. godine, uga{ena je ve}ina brigada u ~ijem su naoru`awu bile samohotke M-36. Do odluke o kona~noj sudbini u skladi{tima na{ih oru`anih snaga bila su 203 primerka. Na`alost, samohotke su izrezane i prodate kao staro gvo`|e, iako su svetski muzeji mogli da plate desetine hiqada dolara da bi u svojim zbirkama imali primerak veterana koji je 60 godina slu`bovao u ameri~kim i na{im oru`anim snagama. Aleksandar RADI]
15. maj 2007.

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE
Vozilo M-36 je dugo 7,46 m (sa cevi), visoko (sa protivavionskim mitraqezom) 3,28 m, {iroko 3,05 m, a klirens mu je 0,43 metra. Debqina oklopa je od 12 do 50 mm. Ima borbenu masu od 29,1 tonu. Pogonsku grupu ~ini benzinski motor Ford GAA V8, snage 336 kW (450 KS), koji razvija maksimalnu brzinu od 42 km/h, savladava rov {irine 230 cm, vertikalne prepreke visine 61 cm i gaz 91 cm. Samohotka je naoru`ana projektilom M3A1, kalibra 90 mm, maskimalnog dometa 17.886 m i probojnosti ekvivalentne 300 mm pancirnog ~elika. Borbeni komplet ~ini 47 metaka.

BEZ DOSTOJNE ZAMENE

U nastavku karijere samohotke M-36 vi{e puta su pre`ivqavale reorganizacije JNA i promene procena potreba. Od sredine {ezdesetih nalazile su se u sastavu me{ovitih jedinica naoru`anih i raketnim naoru`awem u prvo vreme lanserima 2P26