TIPOVI I SASTAV REENICE

NEZAVISNA REENICA
- OBAVETAJNA (IZJAVNA) Milan je doao. Milan je stigao! - UPITNA

REENICA - oznaava situaciju, prenosi neutralnu informaciju:

REENICA - trai se informacija u vezi sa situacijom iznesenom u reenici

Da li je Milan doao?

- ZAPOVEDNA REENICA - u vidu zapovesti, zahteva, molbe se podstie ili zabranjuje realizovanje situacije iznesene reenicom" Milane, doi! - ELJNA

REENICA - iskazuju elju da doe do onoga to oznaava reenica"

iveo, Milane! Neka bolji pobedi! Nikad nemao sree!

- UZVINA REENICA - iskazuje emocionalni stav prema onome to znai reenica, uzvina intonacija, izraava zadivljenost, zgraanje, zauenost: Kako ga je udario! Ko to ne zna! (retorsko pitanje)

POSEBNI TIPOVI REENICA

- SPECIJALNA NEZAVISNA u infinitivu: Vatra! Evo autobusa. Ne galamiti!

REENICA - reenica sa neizreenim predikatom ili sa glagolom

- REENICA SA NEIZREENIM SUBJEKTOM (BEZSUBJEKATSKA) - subjekat je neizreen a podrazumeva se i moe se ustanoviti na osnovu lica predikata ili konteksta: Idem na more. - REENICE SA LOGIKIM SUBJEKTOM - subjekat je u nekom zavisnom padeu (nosilac je situacije, uglavnom stanja (medijalni glagoli) ali nije pravi, gramatiki subjekat): Milanu se spavalo. Milanu se igra koarka. - BEZLINA (IMPERSONALNA) REENICA - subjekat nije naveden zato to se ne zna nosilac stanja (reenice koje govore o zbivanjima u prirodi), predikat je uvek u 3. l. jednine srednjeg roda: Grmelo je svu no. Svie. Zaguljivo je.

- BEZLINA EGZISTENCIJALNA REENICA - govore o postojanju/nepostojanju nekog pojma, u prezentu se koristi glagol IMATI a u drugim oblicima gl. BITI, logiki subjekat je u genitivu: Nema hleba. Jue je bilo hleba. - OBEZLIENA REENICA - reenica bez subjekta (on je uopten, kolektivan), upotrebljen je lini glagol u bezlinoj konstrukciji (3. l. j. sr. roda): Nekada se esto putovalo. (= Ljudi su nekada esto putovali) - PASIVNE REENICE (reenice sa pasivnom konstrukcijom) - objekat aktivne reenice postaje subjekat u pasivnoj: - pomou trpnog glagolskog priloga: Milan je mnogo hvaljen. (Drugovi mnogo hvale Milana. - u aktivnoj) - pomou refleksivnih glagola: Knjige se mnogo itaju. (Ljudi mnogo itaju knjige. - u aktivnoj)

PREDIKATSKA REENICA
- PROSTA REENICA - subjekat + predikat Milan govori. - PROSTO PROIRENA REENICA - subjekat + predikat + dopune i odredbe Moj drug Milan govori o svom poslednjem letovanju. - SLOENA REENICA - reenica sastavljena od vie prostih (ili prosto proirenih) reenica

VRSTE SLOENIH REENICA I TIPOVI ODNOSA

NAPOREDNE / NEZAVISNE SLOENE REENICE sloena reenica sastavljena od 2 ili vie nezavisnih reenica (reenica koje mogu da stoje samostalno jer svaka od njih izraava potpunu informaciju) - SASTAVNI ODNOS - u reenicama se iznosi sadrina koja je istog smera, situacije su paralelne ili se nadovezuju jedna na drugu. Upotrebljavaju se bez veznika ili se vezuju veznicima I, PA, TE, NI, NITI: Iskoi mladi, rukova se sa nama I poe dalje. Jasna sedi I pie. Zoran se ne kliza NITI se skija. Put je bio zakren PA/TE nismo stigli na vreme. - ZAKLJUAN ODNOS - ubraja se meu reenice sastavnog odnosa, druga reenica iznosi ono to se izvodi kao prirodan zakljuak iz prve. Bez veznika ili se vezuju modalnim recama DAKLE, SIGURNO ili reca I: Laste su se vratile, prolee je, DAKLE, stiglo. Na tim je jai, SIGURNO emo pobediti. Na tim je jai, I mi emo, SIGURNO, pobediti. - RASTAVAN ODNOS - reenice u kojim se iznosi (mada obino suprotno) ono to je za datu situaciju jednako - alternativne situacije, pa je svejedno ta se od toga uzima. Veznici ILI, BILO, VOLJA:

Milan e (ili) doi ILI e telefonirati. VOLJA ti poi sa mnom, VOLJA ti ekaj ovde. Dangubim BILO da idem sa tobom, BILO da te ekam ovde. - SUPROTAN ODNOS - nezavisne reenice meu ijim sadrajima postoji nepodudarnost ili suprotnost. Obavezno se odvajaju zarezima. Veznici A, ALI, NEGO, VE, DOK, PA IPAK: Marko je otiao, A Milan je ostao Milan se nije oseao dobro, ALI je ipak otiao. Milan nije doao, NEGO/VE se javio telefonom. - ISKLJUAN ODNOS - obeleava da se sadraj druge reenice iskljuuje iz onoga to znai prethodna reenica (u prvoj reenici je obino re opteg ili odrinog znaenja, a drugom se celovitost tog znaenja suava). Obavezno se odvajaju zarezom. Veznici SAMO, JEDINO, OSIM, VE: Svuda je tiina, SAMO se uju otkucaji sata. On nita ne ita, VE to svakog dana gleda novine. Svi su neto zapitkivali, JEDINO je on utao. - GRADACIONI ODNOS - istie se drugi lan konstrukcije naroitim povezivanjem sa prvim lanom. Veznike konstrukcije NE SMO TO/DA NEGO / NO / VE (ne odvajaju se zarezom) i I / NI A KAMOLI DA / A NEKMOLI DA (odvajaju se zarezom): Ona ne samo da je pametna nego je i vrlo lepa. On ne razume ni re ruskog, a kamoli da ga govori.

ZAVISNOSLOENE REENICE -

sloena reenica sastavljena od najmanje 1 nezavisne reenice i 1 ili vie zavisnih reenica. ZAVISNA REENICA nema samostalnu komunikativnu vrednost (ne moe da stoji samostalno), ve je samo deo nezavisne konstrukcije. Vri funkciju dopunjavanja ili konkretizovanja znaenja nezavisne reenice za koju se vezuje (funkciju subjekta, atributa, objekta ili prilokih odredbi iskazanih reenicom). Ukoliko se zavisna reenica nalazi ispred nezavisne u ijem je sastavu (inverzija), obavezno se odvaja zarezom. - IZRINA REENICA - njima se izrie sadraj glagola glavne reenice, u funkciji je objekatske dopune (izrini pravi objekat). Dolazi kao dopuna glagola GOVORENJA (priati, rei, kazati, pitati...), MILJENJA (misliti, smatrati, verovati, zaboraviti...), OPAANJA (primetiti, uti...) i OSEANJA (eleti, voleti, mirzeti...). Veznici su DA, KAKO: Rekao mi je DA poem ranije. Priao nam je KAKO mu je bilo na zimovanju. Mislila sam DA u zakasniti. - ODNOSNA REENICA - reenica iji se sadraj pripisuje nekoj imenikoj rei glavne reenice. U funkciji je atributa ili zamenjuje subjekat nezavisne reenice. Uvek se odnosi na jednu re prethodne reenice. Povezuju ih odnosne zamenice ili prilozi u funkciji veznika KOJI, IJI, KAKAV, KO, TA, GDE, KADA, TO...: Ivan ima raunar O KOME stalno pria. Doli su svi KOJE smo pozvali. To je mesto ODAKLE (SA KOG!) se vidi more. To je as KADA (NA KOM!) uenici mogu da odahnu. KO rano rani, dve sree grabi. - MESNA REENICA - ima mesno priloko znaenje, u funkciji je odredbe mesta nezavisne reenice. Odreuju je prilozi za mesto GDE, KUDA, KAMO, ODAKLE: GDE on udari, tu trava ne raste. Novo naselje je tu GDE je nekad bila ledina.

Otiao je tamo ODAKLE je imao bolji pogled na dolinu. Ne treba ih meati sa odnosnim reenicama sa prilozima GDE/ODAKLE (kod odnosnih se taj prilog moe zameniti odnosnim zamenicama). - VREMENSKA REENICA - ima vremensko priloko znaenje. Oznaava vreme vrenja radnje glavne reenice. Povezuje se odredbama vremena KAD, DOK, POTO, IM, TEK, KAD, DOKLE, DOKAD: Sreli smo se KAD sam se vraala iz grada. DOK sam etala gradom, videla sam mnogo zanimljivih stvari. POTO sam zaviila posao, izila sam da se proetam. OTKAKO se preselio, videli smo se samo dvaput. - USLOVNA REENICA - njome se izraava uslov pod kojim je mogue/nemogue vrenje radnje/realizovanje situacije glavne reenice. Oznaavaju hipotetike situacije. Vezuje ih AKO, UKOLIKO, KAD, DA, ali i glagolski oblik sa recom LI: AKO dobijem premiju, kupiu auto. KAD bih imala kola, ne bih kasnila. DA imam vie slobodnog vremena, radila bih... ujem LI neto, javiu ti. - NAMERNA RAENICA - pokazuje svrhu ili cilj vrenja radnje glavne reenice, nameru sa kojom se ona vri. DA + prezent/potencijal, KAKO + potencijal: Uzeo je taksi DA bi stigao na vreme. Pozvala sam te KAKO ne bih ila sama. Marko je otiao DA spava. - NAINSKA (POREDBENA) REENICA - nainsko priloko znaenje. Oznaava nain vrenja radnje glavne reenice, kvalitet, stepen osobine. Karakteristina poredbena konstrukcija. Povezuje ih KAO, KAO TO, KAO DA, KAKO, KOLIKO (za jednakost poreenja); NEGO, NEGO TO (za nejednakost): Uradio je KAKO mu je nareeno. Pomogli smo mu KOLIKO smo mogli. Film je bolji NEGO TO sam oekivala. Voli ga vie NEGO da mu je brat. - UZRONA REENICA - uzrono priloko znaenje. Oznaava uzrok vrenja radnje glavne reenice. Veznici JER, ZATO TO, STOGA (TO), POTO: Nije dola JER se razbolela. Ljutio se na drugove ZATO TO ga nisu saekali. Prihvatili smo predlog POTO je to jedino reenje. Nisam kupila haljinu STOGA TO je bila skupa. - POSLEDINA REENICA - iskazuje posledicu vrenja radnje glavne reenice (obrnut odnos od uzronih reenica). Veznici DA: Hoda snano i odseno DA se zemlja trese. Bilo je toliko buno DA mi je u glavi brujalo. Pria glasno DA sve odjekuje. - DOPUSNA REENICA - pokazuje da se radnja glavne reenice, iako zavisna predstavlja smetnju za njeno izvrenje, ipak ostvaruje bez obzira na nepovoljne okolnosti. Veznici IAKO, MADA, PREMDA: IAKO je pourio, nije stigao na vreme. Doao je, MADA je bio bolestan. Uspeli smo, PREMDA je sve bilo protiv nas. Otila sam u grad, IAKO mi je mama zabranila.