Brana tekovina Pitanje brane tekovine, tj.

zajednike imovine suprunika je ono, koje se uvek, neizbeno postavlja, nakon okonanja braka, ali i u ostavinskom postupku, nakon smrti jednog od suprunika. Kao prvo, treba razluiti pojmove zajednike i posebne imovine suprunika. U zajedniku imovinu suprunika spadaju svi prihodi po osnovu teretnih ugovora, sklopljenih od strane jednog suprunika, za vreme trajanja braka, to e rei sve stvari, pokretne i nepokretne, koje su steene za vreme trajanja braka, plate suprunika, zakupnine i drugi plodovi i prihodi od zajednikih stvari i tome slino. Posebnom imovinom suprunika, smatra se imovina steena nasleivanjem, poklonom i drugim dobroinim poslovima, te zakupnine i drugi plodovi i prihodi od stvari koja su predmet posebne imovine suprunika, kao i prihodi od igara na sreu. E sad, najee postavljano pitanje, kako se deli brana tekovina, tj. zajednika imovina branih suprunika. Zakonska pretpostavka (oboriva), stoji na stanovitu, da zajednika imovina suprunika, ima se deliti, po razlomku 1/2 jednom supruniku, 1/2 drugom, bez obzira na visinu mesenih prihoda svakog od suprunika. Ovakvo zakonsko reenje je, prevashodno plod, intencije zakonodavca, ka polnom izjednaavanju suprunika, tj. izbegavanju diskriminacije, jer je u praksi dosta ei sluaj da mu radi i zarauje, tj. da se njegov prihod moe lako kvantifikovati, dok ena brine o kui, deci i domainstvu, a ovaj i ovakav rad je dosta tee kvantifikovati. Stoga, zakonodavac je stao na stanovite, da su suprunici zajedniku imovinu stekli po principu 50-50%. Ovo je zakonska pretpostavka, oboriva, ali suprunicima je ostavljena mogunost, da u posebnom parninom postupku, putem deklarativne tube, pokuaju dokazati suprotno, tj. oboriti ovu zakonsku pretpostavku, ukoliko smatraju, da je njihov udeo u zajednikoj imovini vei, od udela suprunika. U praksi, do ovakvih tubi najee dolazi u sluajevima, kada je jedan od suprunika, u neku zajedniku nepokretnosti ili vie njih, ulagao svoju posebnu imovinu, najee nasleen novac ili novac steen prodajom nasleene imovine, te onda zahteva umanjenje suprunikovog dela, u navedenom iznosu. Uz adekvatnu dokumentaciju i iskaze svedoka, ovakvi sluajevi su prilino lako dokazivi i procenat njihove uspenosti je znatno visok, jer postoje jasni naini, kvantifikacije uloenog od strane jednog suprunika. S druge strane, u praksi, esto dolazi do utuenja po ovom osnovu, gde je znatno tee kvantifikovati neiji udeo, ak iako on realno jeste vei, u sticanju zajednike stvari. Naravno, ne treba posebno spominjati, da ovakvi sporovi, vode ka produbljenju animoziteta izmeu bivih suprunika. Kako voditi jedan ovakav postupak? Iskreno, s obzirom da je u postupcima za utvrivanje brane tekovine, od krucijalnog znaaja personalizovanje i subjektivizacija odnosa izmeu branih drugova, jako je bitno na koji nain se sudu prezentuju upravo ovi odnosi, kako na linom, tako i na imovinskom planu. Ne treba posebno spominjati, da uspenost u ovim sporovima, najee zavisi od iskaza svedoka, jer se najee dokazivanje bazira upravo na ovom dokaznom sredstvu, a od krucijalnog znaaja biva, nain ispitivanja i navoenja svedoka, da iznese sve injenice, relevantne za konkretan sluaj. Imajui u vidu gore izneseno, nikome ne

bih preporuio samostalno uputanje u jedan, ovako komplikovan postupak, bez angaovanja strune pomoi. Na kraju, svakako treba spomenuti i naslednopravni aspekt brane tekovine. Kada jedan od suprunika premine, u ostavinsku masu ulazi imovina tog suprunika, tj. ostavinski sud, mora tano utvrditi ta sve spada u imovinu pokojnika. Ukoliko se u ostavinskom postupku, kao sporno, pojavi pitanje brane tekovine, to e sud prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanu stranu uputiti na parnicu za utvrivanje brane tekovine.