Upoznajte se sa Excel-om

1. Lekcija Pojam, pokretanje, prednosti, organizacija Microsoft Excel-a

Microsoft E x c e l predstavlja program za rad sa tabelama (spreadsheet program), koji vam omoguava da organizujete svoje podatke u liste, a zatim ih zbirno prikaete, uporedite i grafiki prikaete. On vam moe pomoi da izraunate zbir, da naete najveu vrednost, uporedite vrednost prodaje proizvoda u toku jednog dana sa ukupnom prodajom u datom kvartalu, plus sve to grafiki da prikaete u vidu grafikona (Chart-a). Jednom reju, Excel je program koji e vam utedeti sate i sate mukotrpnog rada. Excel je odlian uvar tabela: o prodatim proizvodima, klijentima, zaposlenima; broju, strukturi i uspehu uenika u koli Takve tabele esto zovemo b a z e p o d a t a k a. Pre Excel-a u istu svrhu su korieni programi: Dbase, Lotus 1-2-3, Quatro Pro. P o k r e t a n j e Excel-a: 1. klikom na ikonicu 2x na desktop-u (ako nema preice stvaramo je desnim klikom mia Create Shortcut) 2. Start / Programs / M.Excel 3. iz W.Explorer-a ili My Computer-a, pokretanjem dokumenata uraenih u Excel-u. P r e d n o s t i Excel-a u odnosu na programe za obradu teksta su: elija sadri, pored uredjivanja i formatiranja teksta, mogunost za razliita izraunavanja, pomou matematikih formula koje se upisuju u elije; formule upisane u jednoj, mogu da obradjuju podatke iz drugih elija; Excel automatski aurira izraunate vrednosti svaki put kad se izmene podaci koje te formule koriste. Radna sveska Dokument koji kreiramo u Excel-u se zove radna sveska - WORKBOOK. Ekstenzija radne sveske je .xls. Radna sveska je podeljena na radne listove - WORKSHEETS, kojih po default-u ima 3, maximalno 255, ukoliko to dozvoli memorija, a njihov broj po potrebi podeavamo preko: Tools / Options / General ..Sheets in new workbook Radna sveska se zove i r e g i s t r a t o r , a radni list s t r a n a r e g i s t r a t o r a. Svaki radni list ogranien je sa leve strane i odozgo okvirom - zaglavljem na kojem se nalaze oznake redova (brojevi 1 65 536) i kolona (A-Z, potom udvojena slova AA,AB i poslednja kolona sa oznakom IT, IU, IV). Svaki radni list se sastoji od e l i j a CELL , koje se nalaze na presecima 256 kolona i 65 536 redova (to ini oko 16 miliona elija). Aktivna je samo elija koju smo trenutno izabrali i njena oznaka se nalazi ispisana na liniji za formule. Oznaka elije je kombinacija slova kolone i broja reda (npr. A1, B2, AB258IU65536 ) i ta koordinata se naziva r e f e r e n c a celije.

Upoznajte se sa Excel-om
Izgled osnovnog ekrana u M. Excel-u linija za formule edit formula (uredjivanje formula) naslovna linija name box - adresa elije (referenca) pokaziva elije zaglavlje kolona zaglavlje redova linija menija

indicator statusna linija naziv radnog lista (NumLock,Ins)

paleta poslova

Oblici pokazivaa mia u Excel-u Treba razlikovati pokaziva mia i pokaziva elije pokaziva elije je u obliku konture oko selektovane elije ili vie selektovanih elija. Pokaziva mia se moe pojaviti u obliku: debeli beli krsti: biraju se elije sa kojima elimo da radimo; debela bela strelica: za zadavanje komandi i za drag and drop veliko slovo I, kada 2x kliknemo na eliju ili F2: odredjuje mesto na kome se uredjuje sadraj u nekoj eliji; tanak crni krsti ruica za popunu: za niz uzastopnih upisa u blok elija -Autofill, pritiskom na Help: za objanjenje o nekoj komandi; podeljena dvosmerna strelica: za deljenje prozora radne sveske u vie okana. 2

Upoznajte se sa Excel-om
2. Lekcija - Tipovi podataka
Postoji mnotvo vrsta podataka koje moete unositi u svoj radni list, ukljuujui tekst, brojeve, datume, vreme, formule i funkcije. 1. T e k s t (Text) je bilo kombinacija slova, znakova interpunkcije i brojeva, i predstavlja najoptiji tip podatka. Najvie se koristi za naslove, zaglavlja i napomene u radnom listu. Poravnanje tekstualnih podataka vri se po levoj ivici elije. Ako je tekstualni podatak dui nego to elija moe da prikae, prelivae se u susedne elije, samo ukoliko su te elije p r a z n e. Ako susedna elija nije prazna kompletan sadraj moe se videti aktiviranjem te elije ili proirenjem irine kolone u kojoj se ta elija nalazi (2x klik na desnu ivicu kolone na zaglavlju). Excel u proraunima tekstu daje vrednost 0 (nula). Za unos broja koji e se ponaati kao tekst (kao to je potanski broj), ispred broja unesite apostrof, koji govori Excelu da sledee znakove smatra tekstom i poravna ih ulevo unutar elije. 2. B r o j (Number) je posebni tip podatka u eliji koji se koristi za prikazivanje koliina: sastoji se od cifara 0-9 i specijalnih znakova koji odreduju posebni oblik broja kao npr. separator hiljade (npr. 123.456,78), razlomak (npr. 1/12), u eksponencijalnom obliku ( l,05E-O4) itd. Znaci koji se unose u kombinaciji sa brojevima su: 1) + ili bez za pozitivan broj; 2) - ili ( ) npr. -145 ili (145) za unos negativnih brojeva; 3) , - za odvajanje celih od decimalnih mesta - broj decimalnih mesta se odredjuje u Tools / Options / Edit Fixed decimals Places 4) / (kosa crta) za deljenje ili prikaz razlomaka ali obavezno sa celim brojem (npr. 0 3/4; 1 5/6); 5) % za unos procenata; 6) e ili E za naunu negaciju velikih brojeva (eksponent, npr. 7E +0.8). Ako unosite broj i on se pojavi u eliji kao niz posebnih znakova (#######) ili u eksponencijalnom obliku (kao to je 7.78E+06), ne brinite - broj je u redu. elija samo nije dovoljno iroka kako bi se prikazao celi broj, tako da kao i kod taksta (2x klik na desnu ivicu kolone na zaglavlju). 3. Datum i vreme (Date/Time) se mogu koristiti za izraunavanja pomou formula. Excel koristi neke od sledeih formata: Mart 9,1999 ili mart 9, 99 03/9/99 ili 03-9-99 9-Mar-99 ili 9-Mar ili Mar 99 itd. Brojevi, datum i vreme se poravnavaju prema desnoj ivici celije. 4. F o r m u l e - su stvarna snaga tabela, i jednom izraunata vrednost bie prilikom svake promene sadraja elija, koje ta formula koristi, automatski aurirana. Najjednostavnije formule se sastoje od znaka = i neke ugradjene funkcije (Sum, Average, Min, Max). Uvek poinju sa znakom = Matematiki oparatori koji se koriste prilikom unosa formula su: + ( plus) za sabiranje / (kosa crta) za deljenje, - (minus) za oduzimanje, (kapica) za stepenovanje. * (zvezdica) za mnoenje, Unos bilo kog tipa podatka se zavrava sa (Enter). Kao vrednost se mogu pojaviti i logike vrednosti: TRUE / FALSE koje se unose kao posebne vrednosti ili se dobijaju uporedjivanjem dve vrednosti. Poruka o greci je tip podatka koji korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat pogrenog unosa podatka ili formule. 3

Upoznajte se sa Excel-om
3. Lekcija - Unos, izmena, brisanje sadraja elije
U n o s : postavite pokaziva elije na onu eliju u koju podatak treba da bude smeten, a zatim ga tu i upiite. Excel mora biti u reimu Ready (spreman) na statusnoj liniji (ako nije, prisnuti Esc). Kada se pone sa unosom, Ready prelazi u Enter. Odmah po otpoinjanju unosa podatka znaci se pojavljuju i u eliji i na liniji za formule. U isto vreme na liniji za formule se pojavljuju dva nova dugmeta X Cancel i - Enter. Potvrivanjem unosa pokaziva elije se pomera na dole ili desno, to se podeava sa: Tools / Options / Edit Move selection after enter..Down - Right Left - Up Osim sa (Enter), unos podataka se moe potvrivati i sa strelicama (). I z m e n a sadraja elije: 1. 2 x kliknuti miem na eliju iji sadraj treba izmeniti; 2. 1x klik na eliju, pa F2; 3. 1x klik na eliju, pa prei na liniju za formule i na njoj izmeniti podatak. Ako kod prvog unosa jo nismo potvrdili unos sa Enter, a elimo da ga ispravimo pritisne se Esc. B r i s a nj e u okviru elija se vri: sa Backspace ili Delete, selektovanjem dela koji treba da se brie, Edit / Undo Typing vraanje na prethodni sadraj, Ins za umetanje teksta ili dela teksta (na statusnoj liniji je prikazano OVR). Brisanje kompletnog sadraja elije vri se pomou naredbi: - Edit / Clear... sa opcijama: All - brie se i sadraj i format elije, Formats - samo format, Contents - samo sadraj, Comments - brie se beleka/komentar ukoliko ga elija ima); - Edit / Delete brie celu eliju i pomera elije pored obrisane levo ili gore.

Upoznajte se sa Excel-om
Preice pri unosu podataka
AutoComplete Koristimo je kada unosimo tekstualne podatke u koloni. AutoComplete pamti podatke upisane u elije i automatski ih duplira u sledeim redovima, kada upis poinje istim slovom.

AutoFill Ovu preicu koristimo kada treba uneti niz uzastopnih datuma ili brojeva. Dovoljno je samo uneti poetnu vrednost niza, potom ruicom za popunu fill handle (u obliku malog crnog krstia), koju dobijamo pozicioniranjem pok.mia na mali crni kvadrat u desnom donjem uglu elije ili selektovanog bloka elija, povlaimo u jednom pravcu odjednom, a potom, ako treba, i u drugom pravcu.

Poetna uneta vrednost AutoFill-u slui za dizajniranje niza sa uveanjem za 1 faktor.

AutoFill-u moemo odrediti da stvara nizove sa faktorom veim od 1. U dve susedne elije upiemo vrednost koje slue kao uzorak i ija razlika predstavlja vrednost za uveanje. Markiramo ove dve elije, i povuemo ruicu za popunu preko elija levo ili dole, koliko kod nam treba.

IZRADA SERIJA MENIJA

PREKO KOMANDI

2. Edit / Fill / Series a) Row, Column b) Type Linear sl. vr.serije d o d a v a nj e m vrednosti Step Growth - sl. vr.serije m n o e nj e m vr. Step Date - izrada serije datuma, zasnovana na izabranim opcijama u DataUnit po vr. Step Auto Fill kao marker popune Trend - za seriju trenda Step - korak uveanja Stop Value ogranienje serije 5

1. oznai se prva serija ili opseg za popunjavanje

Upoznajte se sa Excel-om
Custom List...
Moemo i sami napraviti niz po sopstvenom izboru. I varijanta: 1. Tools / Options / Custom List

2. izaberemo New List, i u List entries unosimo vrednosti za prilagoenu listu odvajajui ih zarezom ili svaku vrednost u novom redu. Npr. Jana, Mara, Sara ili Jana Mara Sara 3. Novu listu dodajemo postojeim sa Add, pa OK. II varijanta: Ako smo ve uneli sadraj u niz elija na radnom listu, tu listu uvamo tako to: 1. markiramo niz 2. Tools / Options / CustomLists 3. u Import List from cells pie markirani opseg elija, tako da samo pritisnemo IMPORT, pa OK . Unosom bilo koje vrednosti napravljene liste i povlaenjem Autofill-om, nastavljaju se naredne vrednosti iz liste. Vazno Ako je t e k s t Ako je b r o j sa Ctrl se kopira i s t i sadrzaj sa Ctrl se stvara n i z brojeva bez Ctrl k o p i r a se i s t i broj

Upoznajte se sa Excel-om
4. - Kretanje kroz radne listove
1. Pomou m i a : 2x kliknemo na onaj deo okvira aktivne elije u kom pravcu elimo da se kreemo.To je brz nain odlaska na kraj bloka punih ili praznih elija. (Pokaziva mia je u obliku ). Do odredjene elije moemo doi i : a) upisom reference elije u n a m e box pa b) Edit / Go To ili F5 c) Upisom imena elije: pozicionira se na eliju koju zelimo da imenujemo pa ( Insert / Name / Define) a izbor je u formula bar-u n a m e b o x na 2. Pomou t a s t a t u r e - strelice : levo,desno, gore, dole - Ctrl + strelice : do ivice tekue oblasti podataka - PageUp, PageDown : gore dole za jedan prozor - Ctrl + Home : na eliju A1 - Ctrl + End : donji desni ugao radnog lista - End(Home), : Poslednja (prva) elija tekueg reda Kretanje u okviru s e l e k c i j e : - : prva elija na dole/ desno... (Tools/Opt./EditDirection) - Shift + Enter : prva elija gore - Tab : 1. elija desno - Shift + Tab : 1. elija levo ( **** ne treba se kretati sa strelicama, jer demarkira se oznaeni deo i ide na eliju van selektovanog dela).

- Selektovanje elija
1. pomou m i a : a) izbor povlaenjem: - izabrati eliju bez putanja tastera mia - povui mia da se odabere skup - kad je skup odabran pustiti taster b) izbor bez povlaenja (veeg skupa): - izabere se elija u jednom uglu skupa - drzati Shift i izabrati eliju u suprotnom uglu skupa (dijagonalno) v) izbor elija dr. mogucnosti: - jedan red : izabrati broj reda na random listu ( 1x klik) - jedna kolona : izabrati oznaku kolone ( 1x klik) - vie susednih redova (kolona) : povui misa gore (dole) kroz potrebne redove(kol) - vie nesusednih redova(kol) : drzati Ctrl , pa 1x klik na oznake reda(kol) - ceo radni list (RL) : - 1x klik u gornji levi ugao RL - Ctrl+A 2. pomou t a s t a t u r e: - cela kolona : Ctrl + razmaknica(space) - ceo red : Shift + .. II .. - ceo RL : Ctrl + Shift + razmaknica(space) - proirenje bloka : Shift + strelice i l i pritisnuti F8 pa strelice za prosirenje, kad se zavrsi deaktivirati F8 (EXT u statusnoj liniji Excela) 7

Upoznajte se sa Excel-om
5. Lekcija Kopiranje i premetanje elija
Kopiranje i premetanje elija u Excel-u moemo izvoditi pomou: a) Komandi iz m e n i j a: 1. markirati eliju ili opseg elija (povezanih) 2. Edit / Cut (ili Copy) ili ikonicu ili 3. pozicioniramo se na mesto (eliju) premetanja ili kopiranja Napomena: ako se radi o skupu elija, pozicioniranje se vri na prvu eliju u levom gornjem uglu; ako se oznai skup koji nije isti kao kopiran, kod starijih verzija programa, javie se greka u vidu poruke da su oblici poetnog i odredinog podruja: Cut and paste areas are different shapes Reenje: OK, pa markirati gornju levu eliju ili dobar opseg 4. Edit / Paste ili ikonica b) Pomou m i a - tehnikom povlaenja i otputanja, koja je mogua samo ako je aktivna Allow cells drag and drop u Tools / Options / Edit ( ** kod Ex 5.0 je Tab) : 1. oznaimo eliju (ili skup povezanih elija) 2. pozicioniramo mia da bude kao 3. odvlaimo sadraj na eljeno mesto pritiskom levog tastera misa bez putanja ( sa Ctrl da bi se kopirao sadraj) 3a. umesto levog, moemo pritisnuti desni taster i odvui elije na eljeno mesto; otpuanjem tastera pojave se sledei meni sa porukama: komanda nj e n a f u n k c i j a Move Here premeta elije ( kao Cut) Copy Here kopira elije ( kao Copy) Copy Here as Values Only kopira samo vrednosti elija Copy Here as Formats Only kopira samo formate Link Here kopira sa povezivanjem (izmena poetne menja i odredinu eliju) Shift Down and Copy umee kopirane elije pomeranjem postojeih na dole Shift Right and Copy umee kopirane elije pomeranjem postojeih na desno Shift Down and Move umee premetene elije, a postojee idu dole Shift Right and Move umee premetene elije, a postojee idu desno

U trenutku dok povlaimo elije preko radnog lista, pojavljuje se pravougaonik senka sadraja, kako bi preciznije odredili gde e elije biti iskopirane. Ako se premeta na mesto gde postoji sadraj, Excel ce pokazati upozorenje: Do you want to replace cont ens of the destination cells? ( Jel vi to hoete da zamenite sadraj odredinih elija ? na koje odgovaramo sa OK ili Cancel) Ako premeene (ili kopirane) elije elimo da umetnemo izmedju ve postojeih draemo istovremeno Shift ( + Ctrl za kopiranje) i levi taster mia. Dok budemo povlaili, umesto pravougaone konture poavie se profil ili koji pokazuje mesto umetanja i uz njega okvir sa buduom adresom podruja ako mia ba tu otpustimo. 8

Upoznajte se sa Excel-om
Pored ovoga naina ubacivanja elija, umetanje (Insert) praznih elija moemo vriti preko opcija menija, tako to se: 1. oznai elija/elije (Cells), ili ceo red/kolona Row(Column) i z n a d koga se vri umetanje, 2. Insert / Row (Column) ( automatski je sadraj poguran na desno za kolone ili dole za red) 2a. Insert / Cells pojavi se dij. prozor

** treba voditi rauna ako postoje formule, zbog izmene rezultata Premetanje i kopiranje elija sa sadrajem izmeu elija sa sadrajem - selektujemo elije - Edit / Cut ili Edit / Copy (ili ikonice sa toolbar-a) - novo mesto (elija ili celije ispred koje elimo umetanje) - obino kopiranje zavrava sa Edit / Paste; razlika je u ovom koraku INSERT / Cut Cells ili INSERT / Copyed Cells nakon ega se pojavljuje prozor

Paste Special Specijalno lepljenje Excel-u se moe zadati da kopira samo odredjene podatke, ili samo formate bez podataka. Postupak je: 1. markiraju se elije (elija) 2. Edit / Copy 3. pozicionira se na odredjeno mesto 4. Edit / PasteSpecial sa opcijama Paste: All sve informacije (vr., format, komentar) iz selekcije Formulas - tekst, formule, brojeve bez formatiranja Values kopiranje samo vrednosti elija Formats samo formati, bez podataka Comments - kopiraju se samo komentari prikljueni elijama Validation - samo pravila za proveru podataka ( Data --> Validation) All except borders - sve osim postavljenih okvira 9

Upoznajte se sa Excel-om
Operations: None - uvek je potvrdjena, to znaci da Excel nee sprovoditi nikakve operacije nad informacijama, pre nego sto budu smetene na odredite; Add sabiranje podataka koji su iseeni sa podacima u odreditu; Substract - oduzimanje podataka koji su iseeni od podataka u odreditu; Multiply mnoenje podataka iz iseenog dela sa podacima u odreditu; Divide deljenje brojeva iz odredita sa vrednostima iz iseenog dela; Skip blanks - kod prenoenja podataka, prazne elije ne prenosi ve zadrava sadraj u odreditu; Transpose - promena poloaja orijentaciju postavljenih upisa, npr.kolona kao red A1 B1 C1 A1 A2 A3 11 12 13 prelazi u 11 12 13 Paste Link - izmene u poetnim podacima, automatski auriraju i u postavljenim podacima ( n e obrnuto ).

10

Upoznajte se sa Excel-om
P R O V E B A T I:
1 2 3 4 5 A Republika Srbija Srbija Srbija Crna Gora B Prodavnica Prva Druga Treca Cetvrta C Datum 1-Jan 1-Jan 1-Jan 1-Jan D Promet 256 270 320 480

1. 2. 3. 4. 5. -

Promeniti imena prodavnica u Jabuka, Kruska, Visnja, Dunja napraviti niz ( Tools / Options / Custom List); pa izmeniti Dodati pored republike - grad i popuniti ( Insert / Columns ) Sabrati u 6. redu promet ( = D2+D3+D4+D5 ) Prekopirati sadraj u Sheet2 kome dati naziv Plan, a Sheet1 Promet U kartici Plan dodati kolonu cena pa izraunati vrednost u dinarima. Proveriti ispravnost mnoenja. U Promet markirati kolonu promet i kopirati ih kao red u 10 redu ( Edit / Paste Special / Transpose ) potom cene iz Plana kao 11 red i 12 red (korak 1) pomnoiti Option : Multiply ( korak 2) A B C D
256 10 10 256 10 2560 270 15 15 270 15 4050 320 12 12 320 12 3840 480 18 18 480 18 8640 Edit / Paste Special ..Multiply+Transpose Edit / Paste Special ..Transpose 2x isti red sa cenama zbog mnoenja

korak 1

Korak 2

6. Premetati i kopirati sadraje elija u okviru lista Promet: - pomou mia - preko menija uz markiranje preko mia i tastature. 7. Premetati i kopirati sadraje elija na Sheets 3 posebno samo : - vrednosti - formule. 8. Obrisati samo : - sadraj (Contens) - sve ( All) - komentare ( Comments) 9. ** Kopirati na vie odredita isti sadraj odjednom. ( odredita odrediti sa Ctrl+levi taster) 10. * Pronai odredjene vrednosti ( Edit / Find.) 10a. * Zameniti nazive republika nazivom grada Srbija Beograd, C.Gora Podgorica ( Edit / Replace) * znanje iz Worda; ** samo na vebama

11

Upoznajte se sa Excel-om
6. Lekcija F o r m a t i r a nj e
Za privlaan izgled tabela nije dovoljno samo uneti podatke u tabelu i obaviti neophodna izraunavanja, ve je potrebno podatke oblikovati na primeren nain, kako bi bili lake itljivi i razumljivi. Tako za elije s tekstom odreujemo font, veliinu, stil i poravnanje fonta unutar elije, dok za brojane podatke odreujemo jo i stil zareza, broj decimalnih mesta, oznaku valute i sl. . K o l o n a: Format / Column sa opcijama: Width podeavanje irine kolona unoenjem odgovarajue vrednosti; Auto Fit Selection dimenzionie irinu kolone prema najirem sadraju selektovanih elija, ili prema trenutno aktivnoj eliji; Hide privremeno sakriva izabranu kolonu; Unhide otkriva skrivene kolone (sve ceo list markiran); Standard Width postavlja irinu kolone na standardnu vrednost (ne utice na sadraj, vec menja irinu kolone). Napomena: sakrivenu kolonu, na primer B vraamo u vidno polje tako to - selektujemo kolone A i C pa onda zadamo Format/Column/Unhide - ili unoenjem u Name Box (polje za ime formula bara) neku od referenci iz sakrivene kolone pa ponovo zadamo Format/Column/Unhide KOLONA- MI irinu kolone pomou mia menjamo tako to prvo selektujemo eliju ili slovnu oznaku te kolone, postavimo pokaziva mia izmeu slovnih oznaka sa desne strane kolone ija se irina menja i kada postane dvosmerna strelica proirimo je ili suzimo. irinu vie kolona (susednih) pomou mia vrimo tako to selektujemo njihove slovne oznake i povuemo okvir bilo koje od njih, naravno sa desne strane. irinu nesusednih kolona menjamo kao u prethodnom sluaju, samo to im selektujemo slovne oznake dok drimo taster CTRL pritisnut. R e d o v a: Format / Row Height podeavanje visine reda; Auto Fit dimenzionie irinu reda prema sadraju selektovanih celija, a u skladu sa veliinom unetih znakova u elije; Hide sakrivanje izabranog reda; Unhide otkriva skrivene redove. RED MI irinu reda pomou mia menjamo tako to prvo selektujemo eliju ili broj reda (redova) sa leve strane radnog lista , postavimo pokaziva mia izmeu brojeva i to sa donje strane tog reda ija se visina menja i kada postane dvosmerna strelica proirimo ge ili suzimo. Dvostruki klik izmeu slovnih oznaka e dimenzionisati kolonu prema najirem podatku koji se nalazi u njoj , to je isto kao Format/Column/ AutoFit Selection 12

Upoznajte se sa Excel-om

13

Upoznajte se sa Excel-om
e l i j a: Format / Cells - CTRL+1 - sadri kartice: I N u m b e r - (Category):

General: po unosu odredjenog broja u radni list, Excel uklanja sve nepotrebne nule, ili prevodi broj u nauni format (1.23E+08), ali ga posnatra kao prvobitno unet broj. Ovo je opta forma, po defaultu prisutna, a po potrebi moe biti izabran jedan od sledeih formata Number (brojevi): ima tri elementa za definisanje - odredjivanje broja dec.mesta ( 0-30); - da li ce koristiti zarez (,) kao separator za odvajanje hiljada; - kako ce biti obeleeni negativni brojevi (sa znakom ili crvenom bojom u okviru zagrada). Currency (valuta): novani podatak-biramo simbol za valutu koja nam je neophodna; Accounting (raunovodstveni): odredjuje se broj decimalnih mesta; ako ima oznake valute bie u levom delu elije; negativni brojevi su u zagradi Percentage (procenti): prikazuje broj pomnoen sa 100, sa znakom % na kraju broja (0- 30dec.); Fraction (za razlomke): omoguava prikaz decimalnih brojeva u vidu razlomaka; obavezan je prikaz 0 kao vodeeg broja ( ako nema celih, npr. 0 ; 2 3/5 ); Scientific (nauni):broj prikazan u ovom formatu je npr. 123000 kao 1.23E+0.5; Special ( posebni): za prikaz brojeva u nekim posebnim situacijama ( pozivni broj, broj tel.(), broj socijalnog osiguranja; br. su prilagodjeni Amer. korisnicima); Date : datum *** Pritisnite kombinaciju tastera CTRL+; (taka i zarez) da biste uneli dananji datum. Time : vreme *** Pritisnite kombinaciju tastera CTRL+SHIFT+; (taka i zarez) da biste uneli trenutno vreme. Text : tekst Custom : za formatiranje posebnih oblika datuma, vremena, brojevi koji ne postoje kao ponudjene opcije ( npr. za godinu sa 4 cifre 30.jun 2004 kao oblik dd.mmmm yyyy) Odredjivanje formata vri se pre unosa podataka.U sluaju greke, ispravka se vri markiranjem pogrenih podataka i izborom nove kategorije. 14

Upoznajte se sa Excel-om
II A l i g n m e n t poravnanje podataka u elijama: Horizontal: po unosu Excel poravnava tekst uz levu ivicu elije, brojeve i datume uz desnu, logicke vr. i greke u sreditu elije. Ovo je oblik poravnanja General. Pored njega moguce je izabrati: Left poravnanje sadraja ulevo; Center centrira sadraj elije; Right poravnava sadraj udesno; Fill ujednaeno popunjava sadraj elije istim znacima (npr. 11 pie 11111 u celoj irini elije); Justify obostrano poravnava sadraj, a po potrebi i visinu elije da bi se video ceo sadraj; Center across selection cntrira sadraj preko oznaenih elija. Vertical: pre podeavanja treba prilagoditi visinu elije: Top postavlja sadraj na vrh celije; Center centrira vertikalno sadraj u eliji; Bottom postavlja sadraj na dno elije; Justify obostrano vertikalno poravnanje; Orientation: tako da tekst moe da se postavi kao na slici ili postrance definisanjem stepena orijentisanosti

Text control : Wrap text ( prelomi tekst) razbijanje dugackog reda teksta u celiji sa onoliko redova koliko je potrebno da bi ceo tekst stao u postojecu celiju;
Ovo je ceo tekst Mesto i datum

Datum

vreme

Shrink to fit ( stisni da stane) tekst se suzava tako da stane u eliju; ako se tekst prelomi (Wrap) ova opcija nije mogua; Merge cells (spoji elije) objedinjavanje vie elija u jednu; npr.za naslove; uslov je da su susedne elije koje se spajaju prazne; ***!!Treba biti obazriv sa ovom opcijom, jer ne omoguava dalji rad sa svim opcijama u Excel-u

15

Upoznajte se sa Excel-om
III F o n t: omoguena je primena fontova veliine, podvlaenja, kao i razliitih boja 1. Karticu FONT za izbor vrste fonta, stila, veliine, podvlaenja kao i efekata. precrtavanje natpisivanje (eksponent) potpisivanje (index)

Kada je re o podvlaenju onda iz combo box-a underline moemo da biramo

IV B o r d e r : omoguava postavljanje okvira debljina i dezena; omoguava da na ovaj nain izdvojimo zbirove ili da definisemo oblasti (kvartali). Sadri tri celine: Style izbor stila linija za okvir ili deo okvira; debljine, puna ili isprekidana linija Color boja izabranog okvira Border kakav je okvir, uz prikaz Preview * ** Linije okvira nisu isto to i linija mree koje se mogu i ukloniti iz RL da bi bile uoljivije linije okvira (linije okvira se na tampi vide, a linije mree n e) Tools / Options / View . Gridlines V P a t t e r n s : za postavljanje rafure i senki na elije; biraju se boje pozadine i rafure za vane delove tabela, to tabeli daje veoma profesionalan izgled. VI P r o t e c t i o n : za odredjivanje formata zatite elije u random listu. Opcije su: Locked za zakljuavanje sadraja, Hidden za sakrivanje formula u elijama.

16

Upoznajte se sa Excel-om
PROVEBATI: A Nacrtati tabelu na sledeci nain:

Dodati u predmete i Poslovnu informatiku (voditi rauna o fontu), ali u novoj tabeli. B
16.11 15.01 11.02 3.03 22.03 9.04 15489 16379 16379 17279 17771 18671 18397 19297 18861 19761 19301 20201 12.70 12.70 12.70 15.50 15.50 15.50

Kopiranjem napraviti da tabela izgleda kao to je prikazano:

kw w 15489 16379 16379 17279 17771 18671 18397 19297 18861 19761 19301 20201

16.11 15.01 11.02 3.03 22.03 9.04

12.70 12.70 12.70 15.50 15.50 15.50

17

Upoznajte se sa Excel-om
C.
Nazivna zatezna cvrstoca N/mm2 0 nije utvrdjena 1 -300 2 330 - 350 3 360 - 380 4 390 - 480 5 490 - 580 6 590 - 680 7 690 - 780 8 790 - 880 9 890 Kopirati tabelu pocev od AA5000 i doraditi

Simbol

Tabela 9 - Brojcani simbol na drugom mestu osnovne oznake za ugljenicne celike sa utvrdjenim mehanickim svojstvima

Simbol

Hemijski element

Nazivna zatezna cvrstoca N/mm2

S a d r z a j 0,6 0,8 0,3 0,6 0,8 0,3 0,6 0,8 0,3 0,6

0 celik 1 celik 2 celik 3 celik 4 celik 5 celik 6 celik 7 celik 8 celik 9 celik

nije utvrdjena -300 330 - 350 360 - 380 390 - 480 490 - 580 590 - 680 690 - 780 790 - 880 890 -

kopiraj sadrzaj i formatiraj 3/5 4/5 2/7 3/5 4/5 2/7 3/5 4/5 2/7 3/5

18

Upoznajte se sa Excel-om
7. Lekcija F o r m u l e

Formula je niz vrednosti, referenca elija, imena, funkcija ili operatora koji zajedno proizvode nove vrednosti (max 1024 karaktera). Formula uvek poine znakom jednakosti. Kada Excel uoi ovaj znak on zna da izraz koji dolazi iza ovog znaka treba da bude protumaen kao raunska operacija, a ne kao tekst. Ve pri prvom upisivanju u eliju dace tanu vrednost. Nadalje, izraunate vrednosti bie automatski aurirane kad god se promeni neka od vrednosti koju formula koristi. Argumenti vrednosti, tj. podaci ili adrese elija, koje formula koristi za izraunavanje. Izraunavanje zbirova vrednosti u skupu srodnih elija predstavlja jedan od znaajnijih poslova koje moete obaviti u Excelu. Da pronaete npr. maksimalnu ili minimalnu vrednost u grupi elija, da utvrdite prosene prodaje sredom u toku meseca januara, ili da pronaete najloiju dnevnu prodaju u nekoj sedmici, mesecu ili godini. Ako ste napravili greku Excel brzo upozorava i upuuje kako da je otklonite. Formule delimo na: - aritmeticke ( =10+5 ; =10-5 ; =-10 neg.broj ; =10*5 ; =10/5 ; =10% ; = 3^2 kao = 3*3 ) - uporedne ( =10=5 FALSE ; =10>5 TRUE ; = >= <= <> ) - tekstualne ( koristi operator ampersand & ili CONC npr. =CONCATENATE ( , ) ; = soft&ware kao rezul.posle je software a & nestaje) - referentne ( : npr. A1:C5 formira opseg 2 celije razmak presek npr A1:C5 B2:E8 , , ili ; unija npr. A1:C5, B2:E5). U n o s e n j e formula vrsi se: (npr. A3 = A1*A2) 1. odabere se elija i upie = (npr. A3) 2. klikom mia na eliju izabere se elija (poentiranje umesto pisanja reference elija (npr. A1) 3. izbor operatora ( npr. *) 4. klik na eliju sa kojom se izvodi operacija (npr. A2, celija se uokviruje pomerajuim crticama) 5. pritiskom na . U celiji se odmah pojavljuje rezultat, a u liniji za formule bie prikazana odgovarajuca formula ( =A1*A2 kad je pok.elije na celiju A3). Runo unoenje formula podrazumeva korienje uobiajenih tastera sa tastature. Ako se unese formula bez zagrada, redosled izvodjenja operacija bie sledei: 1) : - opseg 2) razmak - presek 3) , - unija 4) - neg.broj 5) % - procenat 19

Upoznajte se sa Excel-om
6) 7) 8) 9) 10) ^ - stepenovanje * i / - mnoenje i deljenje + i - - sabiranje i oduzimanje & - povezivanje (konkatenacija) = <> - poredjenje

Za kontrolisano izvodjenje operacija treba koristiti z a g r a d e, koje moraju biti u p a r e n e (svaka otvorena zagrada ima svoju zatvorenu zagradu). Greka ce biti registrovana kao Parenthesis do not match zagrade nisu uparene ili Error in Formula greka u formuli. Ovako unetu formulu mozemo premestati, kopirati, uz automatsku izmenu odgovarajueg dela reference celije. Npr. A3, A4, A5 kad vuemo formulu na dole, a B3 , C3 , D3 kad vuemo formulu na desno. Treba praviti razliku izmedju: - r e l a t i v n e reference: Pri kopiranju , reference u formuli se automatski menjaju; - a p s o l u t n e reference: Kod kopiranja, bez obzira na poziciju, formula ostaje ista: runo se unosi upisivanjem znaka $ ispred dela ili cele reference koju elimo da fiksiramo npr. $A1; $A$1; A$1 ili samo pritiskom na F4, posle unite reference celije; vise pritisaka na F4 krui kroz sva etiri tipa reference =$A$1; =A$1; =$A1; =A1 i delimicno fiksna je mesovita referenca.

8.

Lekcija - Greke u formulama

Kao rezultat, posle ukucane formule, u eliji se moe pojaviti znak . Ako je elija ispunjena znacima , to znai da kolona nije dovoljno iroka da bi bila prikazana, pa je treba proiriti ( 2x klik). Ostale greke koje se pojavljuju upozoravaju da neki element /i na liniji za formule ili sadraj same elije spreava Excel da kao rezultat da pretpostavljenu izraunatu vrednost. Zato je neophodno ustanoviti i otkriti uzrok greke: DIV/0! pojavljuje se kada se trai deljenje elijom koja sadri vrednost 0 ili je prazna elija; Name? nevaee ime kada se upie pogreno ime podruja ili neki tekst koji se pojavljuje u formuli se ne stavi pod znake navoda, pa se misli da je to referenca. Npr. =A2/ANA3; Null! nevaei presek kada se umetne razmak umesto ; da bi se razdvojile reference elija koje slue kao argumenti u elijama; Num! pogrena upotreba broja kada se naidje na pogrean tip argumenta ili je rezultat izraunavanja tako velika (ili mali) da se ne moze predstaviti na random listu; Ref! neodgovarajuca referenca elije kada se naidje na pogrenu reference elije; npr. obrie se elija koja je sadraj formule ili kada iskopiramo nove elije preko elija za koje postoji referenca u nekoj formuli; Value! - pogrean argument pri upotrebi argumenata pogrenog tipa, npr. zahtevamo matematicku operaciju nad elijama tekstualnog tipa; N/A - not available nedostupan pristup kod korienja pogrenog argumenta ili izostavljanju istog;

20

Upoznajte se sa Excel-om
P R O V E B A T I : 1. Uneti formule u celije A1: = 2+5 A2: =12-8 A3: =12*12 A4: =2^2 + 2^3 12 A5: =Mi &ra Mira A6: = Bo&ba Boba A7: = 15%*100 1500% A8: = 10%*100 10 A9: = 8/4 2 B1: = A1 + A2 B2: = A3/A2 2. Vuci (Fill) iz B1 u C1,D1 i posmatrati promene 3. Formatirati redove, kolone; Border, Aligment (po izboru) 4. Uneti tabelu u naznacene celije:
A 1 2 3 4 5 B 11.00 Din. 12.50 Din. 13.50 Din. 9.75 Din. C Komada 5 12 6 23 D Vozarina 55.00 Din. 150.00 Din. 81.00 Din. 224.25 Din. E

1. U celiju B1 uneti Vozarina po komadu i prelomiti tekst u dva reda. 2. Nazive kolona podesiti da budu centralno istaknuta. 3. U celiju A2 uneti ZONA , pa Auto Fillom popuniti celije A3:A5. a potom dodati oznake rimskim brojevima (Zona I) i potom iskositi nazive zona pod uglom od 15 0 . 4. Treci red obojiti bledom bojom po izboru. Kopiranjem to uciniti i u poslednjem redu. 5. Tabelu uokviriti ali bez kolone A. Dodati neki naziv tabeli i postaviti ga iznad cele sirine tabele.
A 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 B C D E Prikaz budzeta troskova 1. kvartala 1.09 januar 4600 2100 1300 16000 500 24500 =Sum(C6:C10) 26705 =C11*C3 26269 28122 februar 4200 2100 1200 16000 600 24100 mart 5200 2100 1400 16500 600 25800

Porast

troskovi reklama renta zalihe zarade kom.usluge UKUPNO 03 UKUPNO 04

21

Upoznajte se sa Excel-om
9. Lekcija F u n k c i j e

Funkcije su unapred definisane formule koja izvravaju odreeni tip izraunavanja. Za upotrebu neke fje treba odrediti vrednosti koje ta f-ja koristi za svoja proraunavanja odrediti argumente f-je. Sadraj funkcije je: - znak jednakosti (=) - ime funkcijeje: moe se upisati: 1) runo (mala ili velika slova) 2) izborom preko alatke fx ( function wizard) 3) Insert / Function - argumenti za koje se vri proraun obavezno u zagradi ( ); ako ima vie argumenata odvajaju se znakom tacka-zarez ; ako je u pitanju opseg odvaja se sa dve tacke : npr. A1 : A6 Kod izbora imena f-je preko fx dobija se dijalog Paste Function koji sadri spisak: - Function category ( kategorija f-je) - Function name ( ime f-je). Kada se otvori ovaj okvir za dijalog Excel automatski istakne spisak Most Recently Used (skoro koriene). Ako potrebna f-ja nije na tom spisku, treba je nai u odgovorajuoj kategoriji (Matematic, Statistics..) ili preko All sve, pa se izabere potrebna f-ja. im se izabere f-ja pojavi se njen naziv, npr. SUM ( ) , oekujui argumente izmedju zagrada moemo ih upisati runo ili prevui preko elija pokazivaem mia. Maximalno se moe izabrati do 30 brojeva nabrojanih, ili itava podruja kroz selektovanje skupa elija. ***** Collapse dialog (crvena strelica), omoguava nam da smanjimo prozor ako nam zaklanja elije u tabeli i pritiskom na crvenu strelicu, f-ja se pojavljuje samo u jednom redu

****

Moguce je f-je ispisivati sa mo sa prva etiri slova, u slucaju da je naziv f-je dui;

SUM SABIRANJE, ZBRAJANJE Funkcija Sum sabira argumente, dobija se izborom iz fx dijalog prozora ili samo pritisak na -Autosum . Najjednostavniji oblik je = SUM ( argumenti)

Primer: u A1 do A10 uneti proizvoljno neke brojeve; u A11 upisati =, pritisnuti pa markirati elije od A1 : A10 (oko izabranih elija se javlja treptei okvir), pritisnuti na . U eliji A11 bie rezultat, a na liniji za formule pisa: = SUM(A1:A10) 22

Upoznajte se sa Excel-om
AVERAGE PROSENA, SREDNJA VREDNOST Omoguava izraunavanje prosenih, odn. srednjih vrednosti. Oblik je = AVERAGE (argumenti)

Primer: izraunavanje proseka, prethodno unetih vrednosti u elijama A1 : A10, dobice se formula = AVERAGE(A1:A10). PROVEBATI : 1 2 3 4 A Ime A.A. B.B. C.C. B C D E Srpski Matematika Engleski Informatika 3 4 4 2 3 2 5 5 4 5 3

1. Upisati podatke u celije A1 do E4 2. Selektovati F2; uneti = AVERAGE(B2:E2) 3. Iskopirati u F3 i F4. 4. Selektovati G2; uneti =SUM(B2:E2)/4 5. Iskopirati u G3 i G4 COUNT BROJANJE, PREBROJAVANJE a) COUNT - funkcija broji koliko se numerikih polja nalazi u selektovanom skupu elija i pri tom zanemaruje prazne elije i elije sa nenumerikim podacima. Najjednostavniji oblik je = COUNT ( argumenti) b) COUNTA - funkcija koja broji u selektovanom kupu elija, sve elije koje imaju neki sadraj (prebrojava elije sa tekstom, brojem i grekama, dakle, sve osim praznih elija) ima blik = COUNTA ( argumenti) v) COUNTBLANK - prebrojava prazne elije u selektovanom skupu, a oblik ove f-je je = COUNTBLANK ( argumenti) Primer: Popuniti elije od A1-A7 sa sledeim sadrajem: 43,ABC, ostaviti prazno, 01/01/02, 2:45, 0, #value. U koloni B , jednu ispod druge pisati prethodne formule sa argumentom A1:A7; proveriti rezultate ( Count(A1:A7) = 4; Counta(A1:A7) = 6; Counblank(A1:A7) = 1). 23

Upoznajte se sa Excel-om
10. Lekcija - IF uslovna funkcija AKO

Funkcija IF prikazuje odredjenu vrednost u zavisnosti od postavljenog uslova. To je logika f-ja koja radi na sledei nain: - ako je uslov tacan () onda kao rezultat prikazuje prvu vrednost - ako uslov nije tacan () prikazuje drugu vrednost. Osnovni oblik f-je je = IF (Logical_test, Value_if_true, Value_if_false) tj. = IF ( uslov, vrednost 1, vrednost 2)

Primer. Napraviti tabelu kao to je prikazano:

1 2 3 4 5 A Ime A.A. B.B. C.C. D.D. B Br.poena 20 70 60 85 C Prolaznost

U koloni Prolaznost prikazati da li je uenik poloio ili pao ispit. Uenik je poloio ako ima vie od 60 poena na ispit. 1. Pozicionirati se na C2 i uneti =IF (B2>60,Polozio,Pao) F-ju moemo birati preko fx ili preko Insert / Function

***Vrednosti se kucaju bez navodnika, ali se klikom mia sami pojavljuju.** 2. Iskopirati formulu od C3:C5. U f-ji IF moe biti postavljeno i vie uslova, od kojih je potrebno da se ispune svi (AND) ili bar jedan (OR) uslov. Povezivanje se vri operatorima AND i OR ( i / ili). Oblik funkcija IF sa vie uslova je : = IF (AND(uslov 1, uslov 2), vrednost 1, vrednost 2) svi uslovi moraju biti tani da bi se kao rezultat pojavila vrednost 1 = IF (OR (uslov 1, uslov 2), vrednost 1, vrednost 2) 24

Upoznajte se sa Excel-om
bar jedan uslov da bude ispunjen i taan da bi se kao rezultat pojavila vrednost 1. Primer 1.
Artikal Mleko Jogurt Pavlaka Hleb okolada Cena robe 23.00 35.00 25.00 20.00 45.00 Porez na promet 20% 20% 20% 20% 25% Trgovinska marza 12% 12% 12% 12% 15% Prodajna cena Komentar

a. Uneti tabelu b. Izraunati Prodajnu cenu. = B2 + (B2 * C2 + B2 *D2) v. Izraunati prosenu cenu robe i prsenu prodajnu cenu u elije B8 i B9 g. Ako je cena vea od 20, a manja od 30 dinara uneti u kolonu Komentar nije skupo, u protivnom skupo. =IF(AND(B2>20,B2<30),"nije skupo","skupo") Primer 2. A
Naziv robe pivo vino sok kis.voda koka kola ukupno

B
Ulaz 2000 240 480 360 250

C
Prodato 1000 120 240 180 132

D
Jedinicna cena 20 60 35 25 55

E
Za uplatu

F
Ostalo robe

G
Rashod 12 2 3 4 1

H
Dug

a. Uneti tabelu sa kolonama od A:H i popuniti je sa podacima b. Kolonu E Za uplatu popuniti mnoenjem Prodato i Jed.Cena (C i D), pa popuniti kopiranjem (AutoFill) = C2*D2 v. Kolonu F Ostalo robe popuniti oduzimanjem Ulaz i Prodato, pa popuniti celu kolonu = B2-C2 g. Kolonu H Dug popuniti mnoenjem ulaz i jed.cena. =B2*D2 d. Sabrati kolone E i H dj. Izraunati prosenu cenu i koliinu i smestiti rezultate u B8 i D8. e. Ako je iznos u koloni Ostalo robe ispod 200, a cena manja od 40 popuniti kolonu I Nova nabavka sa da za novu nabavku, u protivnom ne, pa popuniti AutoFillom =IF((AND(F2<200,D2<40)),"da","ne")

11.

Lekcija - Ugnjedena IF funkcija (IF u IF)

Ukoliko funkcija treba da napravi izbor izmeu vie od dve mogunosti, moraemo da upotrebimo jednu funkciju IF unutar druge funkcije IF. I spoljanja i unutranja funkcija If imaju isti oblik kao i obina funkcija IF, a to znai da sadre: uslov, vrednost 1, vrednost 2. Kada koristimo ugnjedenu IF, unutranja IF funkcija se moe nalaziti: - u vrednosti 1 spoljanje funkcije IF: =IF( uslov1, IF(uslov2, vrednost1, vrednost2), vrednost3) 25

Upoznajte se sa Excel-om
- u vrednosti 2 spoljanje funkcije IF: =IF(uslov1,vrednost1,IF(uslov2, vrednost2, vrednost3)) Primer C D Koliina na Naziv artikla Jedinica mere Napomena kraju meseca eer kg 95 Keks kg 200 Brano kg 500 okolada kg 65 Ukoliko na zalihama robe vie nema, u koloni Napomena prikazati komentar "Nema robe", ako je ostalo manje od 100 kg nekog artikla, napisati Nabaviti robu, a u ostalim sluajevima Dovoljno robe. Za reenje ovog zadatka moramo koristiti dve IF funkcije, jednu unutar druge. Reenje: =IF(C2=0,Nema robe,IF(C2<100,Nabaviti robu,Dovoljno robe)) A B

12.

Lekcija - SUMIF- Sabiranje uz uslov

Sabira sve vrednosti u naznaenom skupu elija koje zadovoljavaju odredjeni uslov. Opsti oblik je =SUMIF ( Range, Criteria, Sum_range) tj. =SUMIF ( skup za proveru, uslov, skup za zbir) gde je: - skup za proveru opseg elija u kojima se proverava ispunjenost uslova - uslov iskaz koji treba da bude ispunjen - skup za zbir opseg elija koje se sabiraju, gde u zbir ulaze samo vrednosti elija koje ispunjavaju zadati uslov ( = ili elije od skupa za proveru) Ubraja se u matematicke f-je COUNTIF BROJANJE UZ USLOV Izraunava koliki je broj vrednosti u nekom skupu elija koje odgovaraju postavljenom uslovu. Opti oblik je = COUNTIF ( Range, Criteria) = COUNTIF ( skup, uslov) gde je : skup opseg elija koje prebrojavamo ako je uslov (taan) uslov iskaz koji treba da bude ispunjen. . Ova funkcija se ubraja u statistike fSumif Countif

26

Upoznajte se sa Excel-om

27

Upoznajte se sa Excel-om
P R O V E B A T I:
Trite ISTOK ISTOK ISTOK ZAPAD ZAPAD ZAPAD Proizvod KAFA CAJ SOK KAFA CAJ SOK Koliina 20 10 5 15 10 20 Dinari 20 35 10 25 30 15

1. Koliki ja zbir u din. za aj? = SUMIF(B2:B7,caj,D2:D7) =25 2. Koliki ja zbir u din. za sve osim aja? = SUMIF(B2:B7,<>caj,D2:D7) = 110 3. Koliki je zbir koliina za zapadno trite? = SUMIF( A2:A7,zapad,C2:C7) =45 4. Koliki je zbir dinara za koliine manje od 20 ? =SUMIF(C2:C7,<20,D2:D7) = 100 5. Prebrojati koliko je cena veih od 20? = COUNTIF(D2:D7,>20) = 3 6. Koliko je koliina manjih od 20? = COUNTIF(C2:C7,<20) = 4

13.

LEKCIJA - I m e n o v a n j e skupa elija

Kada se unesu u tabelu podaci nad kojima e se vriti izraunavanja, radi lakeg pamenja skupa podataka, mogu se imenovati skupovi elija. Najee je to grupa podataka sa zajednikim svojstvima. Npr. ako u tabeli postoje podaci u elijama koji sadre cenu ili koliinu neke robe, poeljno ih je tako i imenovati: cena i koliina. Excel nam prua mogunost da takvim skupovima, pojedinim elijama, pa i raznolikim podacima dodelimo neko ime. Tada se u formulama i funkcijama za grupu elija ili samo jednu eliju koristi (moe, a ne mora ) ime te grupe elija. Ime elija moemo dodelit na dva naina: a) 1. selektujemo elije 2. na formula baru u Name box unosimo ime skupa elija 3. pritisnemo (Enter ) b) 1. selektujemo elije 2. Insert / Name / Define 3. unesemo ime u Names in Workbooks, a u Refers to je selektovani opseg 4. kliknemo na OK ili Add ( ako elimo da dodelimo neko ime, u suprotnom ime nije prihvaeno ).

U okviru dijalog prozora Insert / Name / Define imamo dugme Delete koje koristimo ako elimo da ponitimo neko ve dato ime. *** I m e je tekstualni podatak max duine 255 znakova. Ne sme poeti cifrom, niti liiti na reference elije, a znaci interpukcije se ne koriste. 28

Upoznajte se sa Excel-om
Veba koju smo ve uradili u obradi lekcije SUMIF, COUNTIF. moemo ponoviti koristei imena skupa elija.
Trziste ISTOK ISTOK ISTOK ZAPAD ZAPAD ZAPAD Proizvod KAFA CAJ SOK KAFA CAJ SOK Kolicina 20 10 5 15 10 20 Dinari 20 35 10 25 30 15

1. Koliki ja zbir u din. za caj? 2. Koliki ja zbir u din. za sve osim caja? 3. Koliki je zbir kolicina za zapadno trziste? 4. Koliki je zbir dinara za kolicine manje od 20 ? 5. Prebrojati koliko je cena vecih od 20? 6. Koliko je kolicina manjih od 20? **** 7. Sledeim skupovima (opsezima) dodeliti ime A2:A7 trziste B2:B7 proizvod C2:C7 kolicina

D2:D7 dinara

8. Vebu od 1-6 odraditi tako da se umesto skupova elija pojavljuju njihova imena. 8.1 8.2 8.3 8.4 8.5 8.6 = SUMIF(proizvod,caj,dinara) = SUMIF(proizvod,<>caj,dinari) = SUMIF( trziste,zapad,kolicina) =SUMIF(kolicina,<20,dinari) = COUNTIF(dinari,>20) = COUNTIF(kolicina,<20)

29

Upoznajte se sa Excel-om 14. Lekcija - Finansijske funkcije

U ovoj lekciji ete saznati kako da koristite Excel formule da biste izraunali : Koliko e vam meseno novca biti potrebno za otplatu hipoteke ili automobila? Koliko moete da utedite ako otplaujete ostatak duga na kreditnoj kartici za dve godine umesto za etiri? Koliko treba da utedite svakog meseca i koliko bi vam vremena trebalo da otplatite kolarinu za fakultet ili trokove godinjeg odmora? Koliko biste mogli da utedite u toku odreenog vremenskog perioda? Koliko morate da platite i koliko da utedite? !!! Iznosi koji se unose u finansijskim funkcijama mogu se upisivati kao negativan broj, a iznosi koji se prihoduju (dividenda) kao pozitivan broj. FV BUDUA VREDNOST ULAGANJA Rezultat funkcije FV je budua vrednost nekog ulaganja. Opti oblik je = FV ( Rate, Nper, Pmt, Pv, Type)

gde su: Rate kamatna stopa po periodu; Nper ukupan broj rata tj. perioda uplata; Pmt uplata u jednom periodu; uvek je ista, sastoji se od kamate i glavnice, bez ostalih taksi i dabina; Pv sadanja vrednost buduih uplata (npr. iznos odobrenog kredita, investicije u sadanjem trenutku); ako je izostavljena pretpostavlja se da je 0 Type kada dospevaju plaanja: 0 - na kraju perioda ako je nula moe se izostaviti, 1 - na poetku perioda; Napomene: Uverite se da su jedinice koje ste precizirali za kamate ( pmt) i ukupan broj perioda otplate (nper) ujednaene. Ako plaate mesene rate na etvorogodinji kredit sa kamatnom stopom na godinjem nivou od 12 procenata, koristite 12%/12 za kamatnu stopu i 4*12 za ukupan broj perioda otplate (nper). Kod godinje otplate po kreditu, koristite 12 procenata za kamatnu stopu i 4 za ukupan broj perioda otplate (nper). Primer: - Potrebno je skupiti novac za projekat koji treba da se ostvari u roku od godinu dana od danas. Ulog od 10 000 $ na tednu knjiicu nosi 6% kamate godinje koja se obraunava meseno ( godinje 6% / 12 iznosi 0,5% meseno). Planirati da se ulae jos po 100$ na poetku svakog meseca tokom narednih 12 meseci. Koliko e novca biti na knjiici na kraju 12 meseca? =FV(0.5%,12,100,10000,1) rezultat je 11,856.50$ 30

Upoznajte se sa Excel-om
ili

ili

=FV(6%/12,12,100,10000,1) =FV(6%/12,12,100,10000)

rezultat je 11,856.50$ rezultat je 11,850.33 $ (na poetku perioda meseca)

31

Upoznajte se sa Excel-om
PMT OTPLATA ANUITETA Rezultat PMT funkcije jesu periodine otplate anuiteta sa fiksnim ratama i fiksnom kamatnom stopom. Moete izraunati: Kolika e biti mesena rata za kuu koju biste eleli da kupite? Koliko e vas kotati ako elite da otplatite dug na kreditnoj kartici za etiri godine umesto za dve? Opti oblik je = PMT ( Rate, Nper, Pv, Fv, Type)

gde su: Rate - kamatna stopa po rati; Nper - ukupan broj rata; Pv - sadanja vrednost buduih otplata; Fv - budua vrednost ili gotovinski saldo nakon poslednje rate, ako je izostavljen pretpostavlja se da je 0; Type - broj 0 ili 1 pokazuje kada se rata otplauje. Primeri:
1. Koliko treba meseno tedeti da bi se za 3 godine uz kamatu od 10% dobilo 180 000 .

=PMT(10%/12,36,0,180000) a rezultat je 4,308.09 . 2. Za stambeni kredit od 10 000$ uz god. kamatu od 8% uz rok plaanja od 15 godina, izraunati mesenu ratu. Izraunati koliko ce ukupno biti vraeno. =PMT(8%/12,15*12,10000) rezultat je $95.57 = prethodni rez. * 180 rezutat je $17,201.74 ( 15 god. * 12 meseci = 180) 3. Zamislimo da kupujete kuu i da elite da izraunate koliko biste svakog meseca morali da platite za hipoteku od 180.000 na 30 godina sa godinjom kamatnom stopom od 6 procenata. Parametri su za PMT funkciju su: kamatna stopa (6%/12), broj rata (30*12) i sadanja vrednost, poetna vrednost hipoteke (180000). =PMT(6%/12;30*12;180000) rezultat je 1.079,19

32

Upoznajte se sa Excel-om

33

Upoznajte se sa Excel-om
RATE KAMATNA STOPA NA RATU ANUITETA Rezultat ove funkcije je kamatna stopa na ratu anuiteta. Opsti oblik je: =RATE ( Nper, Pmt, Pv, Fv,Type)

gde su: Nper ukupan broj rata anuiteta; Pmet pojedinani iznos svake rate; Pv sadanja vrednost serije buduih plaanja; Fv budua vr., odnosno ostatak po izvrenoj poslednjoj rati; ako je izostavljen pretpostavlja se da je 0; Type broj 0(kraj) ili 1(pocetak) perioda kada se rata otplacuje. Primer: 1. Izraunati mesenu kamatnu stopu kredita od 180 000 $ sa rokom otplate 4 godine , ako je mesena otplata 5000 $. =RATE(4*12,5000,180000) a rezultat je 1,24% mesecno (*12 = 14,9% godisnje) *** kod unosa Pmt, ponekad je potrebno uneti znak ispred broja, da se ne bi pojavila greka #NUM! ; takoe je potrebno voditi rauna u sluaju jako malih vrednosti formatirati ih adekvatno u Format / Cells / Percentage . *** SLN - LINEARNA AMORTIZACIJA Rezultat ove funkcije je linearna amortizacija sredstava u jednom periodu. Opti oblik je: = SLN ( Cost, Solvage, Life) gde su: Cost nabavna vrednost sredstva Solvage vrednost na kraju amortizacionog perioda Life vek trajanja datog sredstva, vremenski period tokom koga se sredstvo amortizuje.

34

Upoznajte se sa Excel-om
Primer: 1. Nabavljen je automobil za 13000 , sa optimalnim rokom trajanja 10 godina kada e vredeti 5000 (otpisana vrednost). Izraunati godinju i mesenu amortizaciju. = SLN(13000,5000,10) a rezultat je 800 na godinjem nivou = SLN(13000,5000,10)/12 ili = SLN(13000,5000,120) a rezultat je 66,67 na mesenom nivou. VDB UBRZANA AMORTIZACIJA SREDSTAVA Rezultat ove funkcije je amortizacija sredstava u datom periodu (delimina amortizacija), metodom ubrzane amortizacije. Opti oblik je : =VDB (Cost, Salvage, Life, Start_period, End_perod) gde su: Cost nabavna vrednost sredstva Salvage vrednost na kraju amortizacionog perioda tzv. otpisna vrednost Life upotrebni vek sredstva Start_period poetni period od koga se izraunava amotrizacija; mora da bude u istim jedinicama kao i Life End_period zavrni period do koga se izraunava amortizacija; mora da bude u istim jedinicama kao i Life

Primer: 1. Nabavljen je automobil za 13000 , sa optimalnim rokom trajanja 10 godina kada e vredeti 5000 (otpisana vrednost). Pretpostavljamo da firma u odredjenom periodu eli da izvi ubrzanu amortizaciju. = VDB(13000,5000,3650,0,1) rezultat je 7,12 amortizacija za prvi dan = VDB(13000,5000,120,0,1) rezultat je 216,67 amortizacija za prvi mesec = VDB(13000,5000,10,0,1) rezultat je 2600,0 amortizacija za prvu godinu = VDB(13000,5000,10,1,2) rezultat je 2080,0 amortizacija za drugu godinu = VDB(13000,5000,10,0,2) rezultat je 4680,0 amortizacija za prvu i drugu godinu (a zaista i jeste kada se saberu prva i druga godina 2600 + 2080 = 4680) = VDB(13000,5000,10,2,3) rezultat je 1664,0 amortizacija za treu godinu = VDB(13000,5000,10,3,4) rezultat je 1331,2 amortizacija za etvrtu godinu = VDB(13000,5000,10,4,5) rezultat je 324,8 amortizacija za petu godinu !!! zbir od 0-5 godine je 2600,0+2080,0+1664,0+1331,2+324,8=8000, pa posle tog perioda nema vise amortizacije, rezultat je 0 u formuli 13000 8000 = 5000 koliko je i otpisna vrednost po isteku amortizov.perioda. ! svaka godina rezultira manju amortizaciju 35

Upoznajte se sa Excel-om 15. Unos teksta i datuma

Pre nego to se pone sa radom sa tekstualnim i datumskim funkcijama, treba se podsetiti kako se pravilno unose ovi podaci. Standardno horizontalno poravnanje podrazumeva da se tekst pri unosu poravnava levo u eliji, a da su datumski podaci podskup numerikog tipa podataka, tj. ide desno pri unosu u prihvatljivom formatu. Ovo je od znaaja jer tekstualne funkcije moemo da primenjujemo samo na onim podacima koje je program prihvatio kao tekst, kao i datumske funkcije rade samo na podacima koje je Excel primio u njemu prihvatljivom datumskom obliku.

Lekcija - Tekstualne i datumske funkcije

Slika 1. Na slici se vidi da je podatak abc smeten levo u eliji, a datum desno. Podsetimo se da nas ponekad formati podataka mogu zbuniti. Nekada brojevi treba da budu tekstualnog tipa.

Slika 2. Na slici vidimo da smo podatak o Jedinstvenom matinom broju graana iako se sastoji od cifara uneli kao tekst. (elija A2)

Tekstualne funkcije
Postoji dvadesetak funkcija za rad sa tekstom, ovde emo obraditi sledee. Kako ve znamo da moemo funkcije zadavati pomou komande INSERT/FUNKCTION tj. ikonice, gde biramo kategoriju funkcije, pa zatim i samu funkciju, ili kucajuci ih u samoj eliji, ovde emo zadavanje funkcije prikazati na oba naina.
Funkcija CONCATENATE

Spaja nekoliko tekstualnih nizova u jedan. Ona radi isto to i operator &. Njen opti oblik je: =CONCATENATE(tekst1;tekst2;...) Slika 3. Na slici se vidi kako smo spojili ime i prezime sa razmakom izmeu.

36

Upoznajte se sa Excel-om Funkcija LEFT

Odvaja odreeni broj znakova sa poetka teksta tj. sa leve strane. Njena sintaksa je: =LEFT(tekst, [broj znakova koliko odvajamo iz teksta]) Uglaste zagrade oznaavaju da je taj deo funkcije opcionalan, tj. da ga ne moramo navesti. U sluaju kada u funkciji left ne navedemo koliko znakova da izdvoji bie izdvojen jedan znak.

Slika 4. Na ovoj slici prikazano je kojim bi funkcijama od imena i prezimena izdvojili prva slova odvojena takicama.

Funkcija RIGHT
Izdvaja sa desne strane tekstualnog podatka odreeni broj znakova. Oblik funkcije je: =RIGHT(tekst;[broj znakova za izdvajanje)]

Slika 5.

Funkcija MID
Kako smo funkcijom LEFT odvajali sa leve strane teksta, funkcijom RIGHT sa desne, tako funkcijom MID moemo da odvojimo iz sredine teksta. Oblik ove funkcije je: =MID(tekst; broj znaka u tekstu od kog poinjemo odvajanje;broj znakova koliko ih odvajamo) Ovu emo funkciju dobro uvebati u zadatku sa JMBG kasnije.

Funkcija REPLACE
Ovom funkcijom moemo zameniti odredjeni broj znakova u teksutalnom podatku sa novim znacima. Oblik ove funkcije je: =REPLACE(tekst;broj znaka u tekstu od kog poinjemo zamenu, broj znakova u starom tekstu koje menjamo, novi tekst)

Funkcije UPPER i LOWER

Ove dve funkcije podseaju na opcije UPPERCASE i LOWERCASE iz Wordove komande FORMAT/CHANGE CASE i imaju slinu primenu. Razlika je to su to u Wordu formati a u Excel-u funkcije. 37

Upoznajte se sa Excel-om
Funkcija UPPER prebacuje u tekst napisan velikim slovima, a funkcija LOWER konvertuje u tekst napisan malim slovima.

Slika 6. Primena funkcije UPPER. Istom sintaksom koristimo i LOWER. Kako primena ovih funkcija i izrada zadatka izgleda u samom programu pogledajte u sledeem linku. ZADATAK SA OSNOVNIM TEKSTUALNIM FJAMA
ime ana maja vuk prezime kati mati lazi prvo slovo ime i prezime imena ana kati a maja mati m vuk lazi v prvo slovo prezimena k m l inicijali a.k. m.m. v.l. poslednja dva slova prezimena i i i

Funkcija VALUE
Tekstualne podatke predstavljene brojevima prevodi u numeriki tip podataka. Oblik joj je =VALUE(tekst)

38

Upoznajte se sa Excel-om

Datumske funkcije
Funkcija DATE Spaja tri numerika podatka u datumski. Oblik joj je: =DATE(godina;.mesec;dan)
unesi godinu rodjenja unesi mesec rodjenja unesi dan rodjenja 1992 2 22

funkcijom date napravi datum od predhodnih podataka

2/22/1992

Funkcija YEAR Iz datumskog podatka izdvaja godinu. Oblik joj je: =YEAR(datum) Funkcija MONTH Izdavaja broj meseca iz datumskog podatka. Oblik joj je: =MONTH(datum) Funkcija DAY Izdvaja broj dana u mesecu iz datumskog podatka. Sintaksa joj je: =DAY(datum) Primenu ovih funkcija u programu pogledati na linku. Funkcija NOW Prikazuje tekui datum i vreme. Oblik joj je: =NOW() 39

Upoznajte se sa Excel-om
Funkcija TODAY() Prikazuje tekui datum. Oblik joj je: =TODAY()

ZADATAK ZA UVEBAVANJE TEKSTUALNIH I DATUMSKIH FUNKCIJE. Iz JMBG-a (jedinstveni matini broj graana) izdvojiti datum roenja graana, njegov pol i videti da li je u Srbiji uveden u matinu knjigu, ako se zna da su prve dve cifre tog broja dan roenja, trea i etvrta mesec, peta, esta i sedma cifra godina roenja graanina. Ako je osma cifra u JMBG-u 7 to znai da je graanin u Srbiji upisan. Deveta cifra oznaava region u okviru republike i nju neemo koristiti. Deseta, jedanaesta i dvanaesta ukazuju na pol. Ako su one od 000-499 pol graanina je muki, a 500-999 oznaavaju enski pol. Trinaesta cifra je kontrolna i neemo je koristiti u zadatku.
PRVE DVE CIFRE PETA, TRECA I SESTA CETVRTA I SEDMA PREBACITI U NUMERICKI TIP DODATI 1 ISPRED DATUM OSMA CIFRA

JMBG

2612968715308 26 0111001705444 01 1603971511222 16

12 11 03

968 001 971

26 1 16

12 11 3

968 1 971

1968 12/26/1968 2001 11/1/2001 1971 3/16/1971

7 Srbija 7 Srbija 5 ostali

Ako je osma cifra 7 to znaci da je gradjanin uveden u knjige u Srbiji. U novoj koloni napisati "Srbija" ili "ostali'.

40

Upoznajte se sa Excel-om 16. Lekcija Izrada i tipovi grafikona

Excel nam nudi paznovrsne tipove dijagrama koje emo birati u zavisnosti kojom se problematikom bavimo -njima se pregledno i efikasno prikazuju podaci kreirani u tabelama. Dijagrami se formiraju na osnovu podataka iz radnog lista. Jedan dijagram moe da koristi podatke sa neogranienog broja RL i iz radnih svezaka. Moe se smestiti na : a) RL kao ugradjeni objekat b) posebnom RL Moze se pozvati i sa F11, ali se onda dobija odmah dijagram, bez postupnih koraka za njegovo podeavanje. ** Veza sa podacima: promena podataka, automatski menja dijagram ** Postupak za pravljenje dijagrama je: 1. Izaberu se podaci koje elimo grafiki prikazati (sa Ctrl ako su nepovezani) 2. Zadajemo naredbu Insert / Chart ili pritiskom na alatku Chart Wizard na standardnoj paleti 3. dobija se dijalog prozor gde treba pratiti korake od 1-4 Chart Wizarda: I Step 1 of 4: Chart Type bira se vrsta dijagrama, ima dve kartice

a) Standard Types prikazano 14 vrsta dijagrama sa podvrstama b) Custom Types namenski prilagodjeni dijagrami ukljuujui i one koje definie korisnik Kada se izabere dijagram moe se videti prikaz pritiskom na Press and hold to view sample, potom se prelazi sa Next na

II

Step 2 of 4 Chart Source Data

41

Upoznajte se sa Excel-om

proverava podruja podataka i zadaje njihovu orijentaciju (da li su rasporedjeni po redovima ili kolonama); Excel obino dobro pogodi orijentaciju, ali ako pogreimo moemo je promeniti ekiranjem: Rows Columns Jos uvek se moe promeniti serija (skup) podataka ili orijentacija. Pritisak na Next otvara sledeci okvir, a Back vraa na prethodni korak. III Step 3 of 4 Chart Options

zadaju se opcije dijagrama; sadri est kartica: 1) Titles - upisuje naslove u dijagramu (glavni, za x i y osu) 2) Axes - ukljuuje/iskljuuje prikazivanje osa i zadaje njihove tipove (vrednosti iz tabele za x, a za y osu pravilno rasporedjene) 3)Gridlines zadaje mreu linija ako to preglednije (Major Miror gridlines) 4)Legend odredjuje da li dijagram ima legendu i gde e ona biti postavljena (Botton, Corner, Top, Right, Left) 5) Data Labels odredjuje da li se prikazuje oznaka podatka i koji tip oznaka koriste (Show Value, Show Label) 6) DataTable odredjuje da li se prikazuje tabela podataka. Opcije koje su na raspolaganju zavise od izabranog dijagrama, sa Next se prelazi na sledeci korak IV Step 4 of 4 Chart Location

42

Upoznajte se sa Excel-om

odluuje se gde e se smestiti dijagram (kao ugradjeni objekat pored tabele ili na posebnom listu) kada se izabere, pritisne se Finish. Poto je dijagram zavren moe se menjati; izmene mogu biti velike, ali su najee: - pomeranje i primena veliine dijagrama (View / sized with window) - premetanje (Chart / Location) - promene vrste (Chart / Chart Type) - pomeranje elemenata dijagrama - brisanje elemenata dijagrama (Delete). Da bi se vrile bilo kakve promene na dijagramu treba ga aktivirati klikom mia na samom dijagramu, i na meniju Chart / ili desnim klikom mia dobijamo opcije

Ako se eli promena samo odredjenog dela dijagrama, treba izvriti selekciju 2x klik, pa se potom bira odredjena naredba ( npr. promena boje Formating Chart Area).

43

Upoznajte se sa Excel-om 17. Zatita podataka

Radni list je prilino osetljiv. Brisanjem samo jedne formule moe doi do pojavljivanja poruka o greci u drugim formulama, ili do prikazivanja pogrenih podataka. Zato je potrebno koristiti Excel-ove ugradjene funkcije za zatitu. Postoje dva opta tipa zatite: I - zatita lista Tools / Protection / Protect Sheet otvara dijalog prozor sa tri tipa polja za potvrdu: 1) Contens: sadraj elija kojima je ukljuena opcija Locked (zakljuana) se ne menja 2) Objects : grafiki objekti (ukljuujui i ugradjene dijagrame) kod kojih je ukljuena opcija Locked ne mogu biti izabrani 3) Scenarios: (Tools/Scenarios) definisani scenariji kod kojih je ukljuena opcija Prevent Changes ne mogu da se menjaju. U okviru za dijalog Protect Sheet moe da se upie lozinka, u protivnom, zatita uvek moe da se skine. Svim elijama je standardno ukljuena opcija Locked (Format/Cells/Protection). Kod elija koje prihvataju ulazne podatke (npr. unos dokumenta) ovu opciju treba prvo iskljuiti, pa zatiti radni list. elije imaju i svojstva Hidden - ne dozvoljava da sadraj bude prikazan u liniji za formule, vec samo u eliji ( spreava se da drugi vide formule, ve samo rezultate). elije se ne mogu otkljuati dok je list zatien (Format/Cells je siva neaktivna opcija u meniju). Potrebno je skinuti zatitu sa radnog lista Tools / Protection / Unprotect Sheet II zatita radnih svezaka Tools / Protection / Protect Workbook sa dva polja za potvrdu: 1) Structure: ne dozvoljava da prozor radne sveske bude pomeren niti da mu bude promenjena veliina 2) Windows: spreava izmene u radnoj svesci: dodavanje, uklanjanje, pomeranje, sakrivanje, otkrivanje listova, promenu imena. I ovde je potrebno upisati lozinku, da bi se spreile nekontrolisane promene. Uklanjanje zatite radne sveske Tools / Protection / Unprotect Sheet nakon ega se pojavljuje dijalog prozor za upis lozinke kojojm je izvrena zatita. Svaku uradjenu tabelu (Padni list ili celu radnu svesku) treba obezbediti odgovarajuim podacima o tome ko je, kada kreirao i emu slui tabela, koje su kljune rei, potreban komentar (npr. izmena svakog meseca sa novim podacima) File / Properties / Summary ** ( kod File / Save As Options postoji takodje Pasword open Modify .) ***

Lekcija Zatita podataka, sortiranje/filtriranje podataka

44

Upoznajte se sa Excel-om Sortiranje podataka

Sortiranje redova po rastuem redosledu (od A do Z ili od 0 do 9) ili po opadajuem redosledu (od Z do A ili od 9 do 0): 1. Kliknite na eliju u koloni po kojoj elite da sortirate. 2. Kliknite na dugme Sortiraj po rastuem redosledu ili Sortiraj po opadajuem redosledu . Sortiranje redova u 2 ili 3 kolone Najbolji rezultati se postiu ukoliko opseg koji sortirate ima oznake kolona. 1. Kliknite na eliju u opsegu koji elite da sortirate. 2. U meniju Data (Podaci) izaberite stavku Sort (Sortiraj). 3. U okvirima Sort by (Sortiraj po) i Then by (Zatim po) kliknite na kolone koje elite da sortirate. 4. Izaberite bilo koju drugu eljenu opciju sortiranja, a zatim kliknite na dugme Ok (U redu).

Filtriranje podataka
Filtriranje predstavlja brz i lak nain za rad sa podskupom podataka u opsegu. Filtrirani opseg prikazuje samo redove koje zadovoljavaju kriterijume koje ste precizirali za kolonu. Microsoft Excel obezbeuje dve komande za filtriranje opsega: Automatski filter koji ukljuuje filter na osnovu selekcije i koristi se za jednostavne kriterijume Napredni filter, za sloenije kriterijume Za razliku od sortiranja, filtriranje ne prerasporeuje opseg. Filtriranje privremeno skriva redove koje ne elite da prikaete. Kad Excel filtrira redove, moete da ureujete, oblikujete, prikazujete u obliku grafikona i tampate svoj podskup opsega, a da ga pri tom ne prerasporeujete niti pomerate. Automatski filter Kad upotrebite komandu Automatski filter, strelice automatskog filtera oznaka kolona u filtriranom opsegu. pojavljuju se na desnoj strani

Nefiltrirani opseg Filtrirani opseg Microsoft Excel oznaava filtrirane stavke plavom bojom. Prilagoeni automatski filter koristite da biste prikazali redove koji sadre jednu ili drugu vrednost. Takoe moete da koristite prilagoeni automatski filter da biste prikazali redove koji ispunjavaju vie od jednog 45

Upoznajte se sa Excel-om
uslova za kolonu; na primer, moete da prikaete redove koji sadre vrednosti unutar odreenog opsega (na primer, vrednost za Stankovia). Napredni filter Komanda Napredni filter moe da filtrira opseg koji se nalazi na odreenom mestu, kao i komanda Automatski filter, ali ona ne prikazuje padajue liste za kolone. Umesto toga upisujete kriterijume na osnovu kojih elite da vrite filtriranje u zasebnom opsegu kriterijuma iznad kriterijuma. Opseg kriterijuma omoguava filtriranje na osnovu sloenijih kriterijuma.

Zamrzavanje delova ekrana

Kod velikih tabela neophodno je da uvek na ekranu bude vidljivo zaglavlje, da se ne bi gubila orijentacija. U Excel-u se to postie zamrzavanjem okana. To se vrsi tako sto se pokaziva postavi na eliju ispod reda i desno od kolone koju hoemo da zamrznemo. Izabere se: Window / Freeze Panes i potom se zaledjeni redovi i kolone omedje tamnim linijama. Uklanjanje zamrznutih okana vri se: Window / Unfreeze Panes

Rad sa prozorima
Ako elimo da se vide prozori svih radnih svezaka (da ne budu zaklonjeni drugim prozorima), umesto da se to radi runo, Excel to moe automatski uraditi startovanjem komande Window / Arrange gde se pojavljuje dijalog prozor - jedan do drugog - jedan ispod drugog - jedan pored drugog - jedan preko drugog

U odredjenom trenutku je aktivan samo jedan prozor radne sveske. Naslovna linija aktivnog prozora je razliite boje i on je uvek na vrhu gomile prozora.

46

Upoznajte se sa Excel-om

47