POL ANDERSON TRI SRCA I TRI LAVA

BELEKA Poto je proteklo ve toliko vremena oseam se obaveznim da ovo zapiem. Holger i ja prvi put smo se sreli pre vie od dvadeset godina. Bilo je to u jednom drugom pokolenju - drugom dobu. Bistri momci koje poduavam ovih dana prijateljski su nastrojeni i tako to, ali mi ne razmiljamo na istom jeziku i nema smisla pretvarati se da nije tako. Nemam pojma da li e biti u stanju da prihvate jednu ovakvu priu. Oni su mnogo trezveniji nego to smo to bili moji prijatelji i ja; kao da im ivot prua manje zabave. S druge, pak, strane, oni su odrasli s neverovatnim. Prelistajte bilo koji nauni asopis, bilo koje novine, pogledajte kroz bilo koji prozor, i zapitajte se nije li i ono tuinsko postalo uobiajeno u ovom svetu. Holgerova pria meni ne izgleda sasvim nemogua. Nije da tvrdim da je istinita. Nemam dokaza ni da jeste, ni da nije. Jedino se nadam da nee biti sasvim izgubljena. Pretpostavimo, razgovora radi, da je ono to sam uo tano. Onda se to odnosi i na nau vlastitu budunost, i to znanje bi nam moglo biti od koristi. Pretpostavimo, opet - to je, naravno, mnogo razumnije - da beleim samo jedan san, ili jednu veoma dugu priu. I u tom sluaju, mislim da je vredno sauvati je radi nje same. Ovoliko je sasvim sigurno tano: Holger Karlsen pridruio se inenjerskoj ekipi u kojoj sam i ja bio zaposlen u jesen te daleke, 1938. godine. Tokom meseci koji su usledili, prilino dobro sam ga upoznao. Bio je Danac, i poput veine mladih Skandinavaca posedovao je jaku elju da upozna svet. Kao deak proputovao je peice ili biciklom vei deo Evrope. Kasnije, delei tradicionalno divljenje svojih sunarodnika prema Sjedinjenim

Dravama, uspeo je da se izbori za stipendiju za jedan od naih univerziteta na istoku, gde je studirao mehaniku. Leta je provodio stopirajui i radei sve i svata po severnoj Americi. Zemlja mu se toliko dopala da se po zavretku studija ovde zaposlio i ozbiljno poeo da razmilja o tome da li da uzme i dravljanstvo. Svi smo bili njegovi prijatelji. Bio je prijatan momak koji je sporo govorio, sa nogama vrsto na zemlji, jednostavnih prohteva i humora... mada bi se tu i tamo otkaio i odlazio u izvestan danski restoran da se napuni smrrebrdom i akvavitom. Bio je dosta dobar inenjer, mada ne i izuzetan; njegova nadarenost vie se ispoljavala u naelnim, prakticistikim stvarima, nego u analitikom pristupu. Ukratko, u mentalnom smislu nije ni u kom pogledu bio izuzetan. Stvar je, meutim, drugaije stajala sa njegovim fizikim izgledom. Bio je pravi din, visok skoro dva metra i tako irok u ramenima da mu se ak i tolika visina gubila. Igrao je, razume se, ragbi, i mogao je postati zvezda svog tima na koledu da mu uenje nije oduzimalo toliko vremena. Imao je grubo, etvrtasto lice, sa istaknutim jagodicama i jamicom na bradi; blago povijen nos, plavu kosu i iroko razmaknute plave oi. Da je posedovao bolju tehniku - a pod tim mislim da je manje vodio rauna da ne povredi njihova oseanja mogao je postati idol lokalnog enskog ivlja. Ali, kako su stvari stajale, ta blaga stidljivost verovatno ga je spreavala da uzme veeg udela u slinim pustolovinama. Sve u svemu, Holger je bio fin prosean momak, kakve su kasnije nazivali Dobri Do. Ispriao mi je poneto o svom poreklu. "Verovao ili ne", razvukao je usta u osmeh, "stvarno sam bio kao ono nahoe iz crtanih filmova - zna ve, beba ostavljena na tuem kunom pragu. Mora da sam im'o samo nekoliko dana kada su me nali u nekom dvoritu u Helsigoru - to je onaj jako lep gradi koji vi zovete Elsinor, Hamletovo rodno mesto. Nikada nisam saznao odakle sam.

Takve stvari se inae veoma retko deavaju u Danskoj, i policija se ba bila uprla da otkrije istinu, mada joj to nikada nije uspelo. Uskoro me je usvojila porodica Karlsen. Inae, u mojem ivotu nema nita neobino." Bilo je to, meutim, ono to je on mislio. Seam se da sam ga jednom ubedio da poe sa mnom na predavanje nekog gostujueg fiziara: jednog od onih velianstvenih tipova kakve, izgleda, jedino Britanija raa: bio je naunik, filosof, pesnik i drutveni kritiar, uman i pravi predstavnik renesanse u neto blaem obliku. Taj ovek govorio je o novoj kosmologiji. Od tada su fiziari odmakli jo dalje, ali ak i u to doba obrazovani ljudi imali su obiaj da sa izvesnom enjom prizivaju vremena kada je vaseljena, jednostavno, bila udna... ali ne i nepojmljiva. Svoju priu uvio je u izvesna, iskrena nagaanja o tome ta bismo sve mogli otkriti u budunosti. Imajui u vidu da su teorija relativnosti i kvantna mehanika dokazali da je posmatra neodvojiv od sveta koji posmatra, da je logiki pozitivizam pokazao da mnotvo naih takozvanih vrstih injenica predstavljaju tek puke konstrukcije i konvencije, da su istraivai psihe ustanovili da ljudski mozak poseduje nesluene moi, poelo nam je izgledati kao da su neki od onih starih mitova i arolija bili i neto vie od pukog sujeverja. Hipnoza i leenje psihosomatskih stanja verom nekada su bili odbacivani kao legenda. Ali, koliko se onoga to danas odbacujemo pre nekoliko vekova moda zasnivalo na nepotpunim posmatranjima, pre nego to je ustanovljeni nauni sistem poeo da uslovljava koje emo injenice otkriti a koje neemo? A ovde je re samo o naem vlastitom svetu. ta je sa ostalim svetovima? Talasna mehanika ve priznaje mogunost istovremenog postojanja, zajedno sa naim, itavog jednog drugog sveta. Predava je takoe tvrdio da ne bi bilo teko iznai jednaine za beskonaan broj takvih paralelnih svetova. Sledstveno samoj logici stvari, prirodni zakoni pri tom bi se razlikovali od jednog takvog sveta do drugog. Stoga, negde u beskraju

stvarnosti sve to moete zamisliti mora i postojati! Holger je uglavnom sve vreme zevao, i kasnije, kada smo otili na po pie, stao je praviti zajedljive primedbe. "Ti matematiari toliko umaraju mozak, nije udo to u slobodno vreme zastrane u metafiziku. Akcija i reakcija." "Upotrebio si odgovarajui izraz", poeh ga zadirkivati, "iako ti to nije bila namera." "Kako to misli?" "'Metafizika'. Ta re, bukvalno, znai posle, ili s one strane fizike. Drugim reima, tamo gde se zavrava fizika kakvu poznaje, ona koju meri svojim ureajima i izraunava uz pomo svog pominog mernika, poinje metafizika. E tu ti se mi, dragi moj, upravo nalazimo: na poetku postojanja s one strane fizike." "Uf!" On proguta pie i pokretom ruke narui jo jedno. "I ti si se zarazio." "Pa, moda i jesam. Ali, razmisli na trenutak. Da li mi zaista poznajemo razmere fizike? Zar ih ne definiemo jedino iz potovanja jednih prema drugima? U apsolutnom smislu, Holgere, ta si ti? I, gde si? Ili, bolje, ta-gdekada si ti." "Ja sam ja, ovde i sada, i pijem neko ne ba mnogo dobro pie." "Ti si u ravnotei... u saglasju sa... u matrici... nekog odreenog kontinuuma. Isto kao i ja; isto vai za obojicu. Taj kontinuum objedinjuje specifinu skupinu matematikih odnosa izmeu takvih dimenzija kao to su prostor, vreme i energija. Neke od tih odnosa poznajemo pod imenom 'prirodni zakoni'. Od kada smo organizovali korpuse znanja koja nazivamo fizika, astronomija, hemija..." "Ijuuhu!" On podie au. "Vreme je da prestane sa razmiljanjem i pone ozbiljnije da pije. Skaal!" Popustio sam. Holger vie nije pomenuo tu temu. Ali, mora da je zapamtio ono to je bilo izreeno. Moda mu je ak malo i pomoglo, mnogo kasnije.

Bar se nadam. S druge strane bare onda e izbio rat, i Holger se uzmuvao. to su meseci vie prolazili, postajao je sve nesreniji. Nije imao neka duboka politika ubeenja, ali je otkrio da naciste mrzi sa takvim arom da smo obojica ostali zapanjeni. Kada su Nemci uli u njegovu zemlju, tri dana nije prestajao da pije. Meutim, okupacija je poela prilino mirno. Danska vlada progutala je gorku pilulu i ostala kod kue... jedina vlada koja je to uinila... i prihvatila status neutralne sile pod nemakom zatitom. Nemojte misliti da za to nije bilo potrebno hrabrosti. Izmeu ostalog, to je znailo da e kralj nekoliko godina biti u stanju da spreava odmazde, uglavnom nad Jevrejima, kakve su trpeli graani drugih okupiranih naroda. Meutim, Holger je naprosto likovao kada se danski ambasador u Sjedinjenim Dravama izjasnio za saveznike i ovlastio nas da stupimo na Grenland. Nekako u to vreme, veina nas shvatila je da e Amerika ranije ili kasnije biti uvuena u rat. Holgerov oigledni plan bio je da saeka taj dan, i da se onda prijavi u vojsku. Mogao se, naravno, odmah prikljuiti i Britancima ili Slobodnim Norveanima. esto mi je priznavao, povreen i zbunjen vlastitim ponaanjem, da ni sam nije uspevao da razume ta ga je spreavalo da tako i postupi. Godine 1941. pronela se vest da je Danskoj ve svega preko glave. Stvari jo nisu bile na pragu eksplozije, do koje je na kraju dolo kada je Nemaka, izgovarajui se generalnim trajkom, svrgnula kraljevsku vladu i poela da vlada zemljom kao da je u pitanju jo jedna pokorena provincija. Meutim, ve su poeli da odjekuju pucnji i eksplozije dinamita. Holgeru je bilo potrebno dosta vremena i piva da se odlui. I nekako je, najzad, utuvio sebi u glavu da se mora vratiti kui. To nije imalo smisla, ali on se toga nije mogao osloboditi, i konano je

popustio. Kada se sve sabere, kako njegov narod kae, i nije bio Amerikanac ve Danac. Dao je otkaz, priredili smo mu oprotajnu urku, i on je otplovio na jednom vedskom brodu. Iz Helsinborga mogao je trajektom da ode kui. Pretpostavljam da su Nemci izvesno vreme motrili na njega. Nije im stvarao neprilike, ve je mirno radio kod Barmajstera & Vejna, proizvoaa mornarikih motora. Sredinom 1942, kada je procenio da su nacisti prestali da se zanimaju za njega, pridruio se Pokretu otpora... naavi se u jedinstvenom poloaju da vri sabotae. Pria o tome ta je sve pri tom radio ovde nas se ne tie. Mora da je bio dobar. itava organizacija je to bila; bili su tako efikasni, i u tako bliskoj vezi sa Britancima, da je na njihovoj teritoriji bilo potrebno izvesti svega nekoliko vazdunih napada. Krajem 1943. izveli su svoj najvei podvig. Iz Danske je trebalo izvui jednog oveka. Saveznicima su bila oajniki potrebna obavetenja koja je on posedovao - a isto tako i njegove sposobnosti. Nemci su ga drali pod stalnom paskom, jer su i sami bili svesni njegove vrednosti. Pa ipak, Pokret otpora uspeo je da ga izvue iz njegovog doma i otpremi dole do Moreuza. Tu ih je ve ekao amac koji je trebalo da ga odveze u vedsku, odakle je avionom mogao biti prebaen u Englesku. Verovatno nikada neemo saznati da li mu je Gestapo bio za petama ili je nemaka patrola, poto je ve odavno bio proao policijski as, sasvim sluajno spazila ljude na obali. Neko je viknuo, neko drugi je opalio, i zapodenula se borba. Obala je bila otvorena i kamenita, sa dovoljno svetlosti koja je dopirala od zvezda i osvetljene vedske obale. Nije bilo uzmaka. amac je krenuo, dok je skupina lanova Pokreta otpora zauzela poloaje ne bi li zadrala neprijatelja dok on ne stigne na suprotnu obalu. Nade da e se bar to dogoditi nisu bile velike. amac je bio spor. estina kojom su ga branili samo je ukazivala na njegovu vanost, i kroz nekoliko minuta, kada Danci budu pobijeni, jedan od Nemaca provalie u najbliu kuu

i telefonirati u okupacioni tab u Elsinoru, koji se nalazio nedaleko odatle. Motorni amac velike snage presree begunca pre nego to ovi uspeju da stignu do neutralne teritorije. Ljudi iz Pokreta otpora, ipak, dali su sve od sebe. Holger Karlsen svesno je oekivao da umre, nemajui vremena ni da se uplai. Jedan deo njega seao se nekih drugih dana koje tu bee proveo, suncem obasjanog spokoja i galebova iznad glave; roditelja koji su ga odgojili i kue pune dragih sitnica; da, i zamka Kronberg, od crvene cigle i sa vitkim kulama, patiniranih bronzanih krovova iznad blistave vode - ali, zbog ega je bilo neophodno da se, iznenada, seti ba Kronberga? uao je na indri, steui usijani luger u ruci, i pucao u senke to su promicale. Meci su mu fijukali oko uiju. Neki ovek je vrisnuo, i Holger je nanianio i opalio. A onda se itav njegov svet rasprsnuo u plamenu i tami.

1. Budio se polako. Izvesno vreme leao je svestan jedino bola u glavi. Vid mu se vraao postepeno, sve dok na kraju nije razabrao da je ta stvar ispred njega koren nekog drveta. Kada se obrnuo, debela prostirka od uvelog lia zautala je. Otar miris zemlje, mahovine i vlage uvue mu se u nos. "Det var som fanden!" promrmlja on, to je u grubom prevodu znailo "Kog avola!" Potom je seo. Kada je dodirnuo glavu, napipao je zgruanu krv. Jo je bio oamuen, ali mu je do svesti dopiralo da metak mora da mu je okrznuo lobanju i onesvestio ga. Nekoliko santimetara nie... On se strese. Ali, ta se posle toga dogodilo? Leao je u umi, i bio je dan. Nikog nije bilo unaokolo; nigde ni znaka ni od koga. Njegovi prijatelji mora da su utekli, ponevi i njega, a potom ga sakrili u ovom podruju. Ali, zato su mu skinuli odeu i ostavili ga?

Ukoen, oamuen, suvih usta i sa groznim ukusom u njima, uasno gladan, stegao je glavu kako mu se ne bi raspala u paramparad i ustao. Na osnovu sunevih zraka koji su se koso probijali izmeu drvea, zakljuio je da je kasno popodne; jutarnja svetlost ne poseduje to neobino zlatasto svojstvo. Ah! Skoro da je prespavao ceo dan. On kinu. Nedaleko odatle, potok je uborio kroz duboke senke proarane sunevom svetlou. Otiao je do njega, nagnuo se i poeo u nedogled da pije. Poto je utolio e, umio se. Hladna voda povratila mu je neto snage. On se osvrnu oko sebe i pokua da odgonetne gde bi se mogao nalaziti. uma Grib? Ne, sveca mu. Ovo drvee suvie je veliko i vornovato i divlje: hrast, jasen, bukva, glog, gusto prekriveni mahovinom, ipraje isprepleteno izmeu njih tako da obrazuje gotovo neprobojan zid. U Danskoj nije bilo ni jedne takve oblasti jo od srednjeg veka. Jedna veverica ustra poput crvene vatrene munje uz stablo, i par voraka prhnu uvis. Kroz napuklinu u kronji ugledao je sokola kako lebdi visoko iznad. Da li je u njegovoj zemlji jo bilo sokolova? Moda ih je bilo svega nekoliko, nije znao. On se zagleda u svoje nago telo i pomalo oamueno se upita ta mu sada valja initi. Ako su njegovi drugovi bili ti koji su ga do gola skinuli i ostavili ovde, onda za to mora da je postojao dobar razlog, te ne bi trebalo da odluta odatle. Naroito ne ovako nag. S druge, pak strane, moglo bi mu se i neto dogoditi. "Teko da moe ostati ovde, dragi moj, i kampovati preko noi", izusti on naglas. "Hajde bar da vidimo gde se nalazi." Glas mu neprirodno glasno zazvua u umi u kojoj se jedino ulo umorenje lia. Ne, evo jo jednog zvuka. On se sav ukoi, dok nije prepoznao njitanje konja. Od toga se odmah oseti bolje. Mora da se u blizini nalazi neko imanje. Do tada je ve dovoljno vrsto stajao na nogama, da se mogao probiti kroz zastor od granja ne bi li ga pronaao.

Ugledavi imanje, ukopa se u mestu. "Ne", izusti on. ivotinja je bila pravi din, drebac veliine pererona, Pereron (Percheron), oblast u Francuskoj nekada uvena po odgajanju rasnih konja; prim. prev. ali gracioznije grae, sjajan i crn poput uglaane ponoi. Nije bio sputan, mada je par savreno izraenih uzda sa resama visio sa oglava izgraviranog srebrom i arabeskama. Na leima mu je stajalo sedlo, sa uzdignutom jabuicom na prednjem delu i visokim stranjim unjkaem, takoe od ureene koe; iroko svileno ebe, belo sa izvezenim crnim orlom; i nekakav zaveljaj. Holger proguta knedlu i prie blie. U redu, pomisli on, neko voli da jae unaokolo na ovakav nain. "Ehej", povika on. "Ehej, ima li koga?" Konj zatrese talasavom grivom i stade njitati dok se pribliavao. Svojom mekom gubicom dodirnu ga po obrazu, i svojim velikim kopitama zatopta kao da eli da krene. Holger potapa ivotinju... Nikada nije video konja tako prijateljski raspoloenog prema strancima... i pogleda ga malo podrobnije. Na srebrom optoenom delu oglava bila je ugravirana neka re, udnim starinskim pismenom; Papillon. "Papijon", izgovori Holger upitnim glasom. Konj ponovo zanjita, zatopta kopitima i povue uzde koje Holger bee dohvatio. "Papijon, je l' ti je to ime?" Holger pomilova ivotinju. "Tako se na francuskom kae leptir, je l' da? Ba zgodno, nazvati Leptir momka tvoje veliine." Panju mu potom privue paket iza sedla i on poe da ga osmotri. Do avola? Pancir! "Ehej!" povika on ponovo. "Ima li koga? U pomo!" Jedna svraka stade da mu se ruga. Osvrui se unaokolo, Holger ugleda dugako koplje oslonjeno o drvo, sa elinim vrhom i titnikom za aku pri drugom kraju. Koplje, tako mu Boga,

pravo srednjevekovno koplje. Holgera obuze uzbuenje. Zahvaljujui nemirnom ivotu kakav je vodio, bio je mnogo manje spreman da se pridrava zakona nego veina njegovih sunarodnika, tako da nije oklevao da odvee zaveljaj i rasprostre ga. Pronaao je podosta stvari: jedan byrnie, dovoljno dugaak da mu see do kolena; kupastu grimizno-ljivastoplavu kacigu, bez vizira ali sa titnikom za nos; jedan bode; odabrane pojaseve i kaieve; vatiranu podlogu za oklop. Bilo je tu i razne preobuke, koja se sastojala od jahaih akira, koulja dugakih rukava, tunika, konih haljetaka, ogrtaa, i tako dalje. Ako tkanina nije bila grubo platno veselih boja, bila je to onda svila obrubljena krznom. Zaobiavi konja, tako da mu se sada nalazio s leve strane, nije se iznenadio kada je naao ma i tit okaene za podrepnjak. tit je bio uobiajenog heraldikog oblika, dugaak neto vie od jednog metra, i oigledno nov. Kada je podigao platnenu pokrivku, na njegovoj povrini od tankog sloja elika nanesenog na drvenu podlogu ugledao je tri zlatna lava, koja su se naizmenino smenjivala sa tri crvena srca na plavoj pozadini. Izvesno seanje kao da je teilo da izbije na povrinu njegovog uma. Neko vreme ostao je da tako stoji, mozgajui o tome. Nije li ovo... stani malo. Danski grb. Ne, taj je imao devet srdaca. Seanje se ponovo povuklo. Ali, ta je sve ovo trebalo da znai? On se poea po glavi. Da nije neko prireivao paradu, ili neto slino? On izvue ma: bio je velik, irokog seiva, balaka u obliku krsta, dvostruke otrice i otar poput noa. Njegove inenjerske oi smesta su prepoznale kaljeni elik. Niko nije pravio srednjovekovnu opremu s toliko preciznosti, ak ni za potrebe filma, a nekmoli za nekakvu paradu. Ipak, seti se muzejskih izlobi. Ljudi srednjeg veka bili su dosta nii od svojih potomaka... Ovaj ma sasvim je odgovarao njegovoj aci, kao da je za nju bio pravljen, a on je bio krupan ak i za pojmove dvadesetog veka. Papijon frknu i prope se. Holger se okrenu i ugleda medveda.

Bio je krupan i mrk, i moda je naiao da ustanovi kakva je to buka. Medved zatrepta u njihovom pravcu, i Holger i te kako zaali to nema kod sebe pitolj; meutim, medved ponovo nestade u grmlju. Holger se nasloni na Papijona da povrati dah. "Mogue je naii na deli divljine", zau sam sebe kako iskreno govori. "Moda jo ima nekoliko sokolova. Ali u Danskoj sasvim sigurno nema medveda." Osim ukoliko neki nije pobegao iz zoolokog vrta... Oh, evo, poeo je i da bulazni. Mora saznati injenice, i izii na kraj s njima; bilo je to jedino to mu je preostajalo. Da nije poludeo, da nije u delirijumu, ili da moda ne sanja? Bilo je to, ipak, malo verovatno. Um mu je do sada isuvie dobro radio. Osetio je sunevu svetlost i tanane estice praine kako pleu na njoj, lie koje je obrazovalo dugake lune prolaze kroz umu, otre, izmeane mirise konja, plesni i vlastitog znoja; sve je to delovalo gotovo opipljivo i krajnje prozaino. Povrativi svoju prirodnu mirnou, on zakljui da mu nita drugo ne preostaje nego da nastavi dalje, makar to bilo i u snu. Bili su mu potrebni obavetenja i hrana. Meutim, kada je malo bolje razmislio, on odlui da izmeni redosled po vanosti. Parip je delovao dovoljno prijateljski. Nije imao nikakvog prava da prisvoji tu ivotinjku, kao, uostalom, ni odeu; meutim, njegove potrebe bile su pree od potreba onoga ko je sve to tako nesmotreno ostavio ovde. Obukao se krajnje paljivo; za navlaanje nepoznate odee trebalo je malo upotrebiti i vijuge, ali sve, do same obue, uznemirujue mu je dobro pristajalo. Prepakovao je viak odee i oklop i ponovo ih smotao u zaveljaj. Parip se samo blago uzmuvao kada se vinuo u sedlo i uputio prema koplju. "Nisam ni pomiljao da su konji tako pametni", izusti on naglas. "U redu, shvatio sam." On zadenu koplje kraj ostalog oruja to je visilo sa sedla,

dohvati uzde levom rukom i coknu jezikom. Papijon krenu prema suncu. Tek poto je izvesno vreme proveo u sedlu, Holger zapazi koliko, zapravo, dobro jae. Njegovo dotadanje iskustvo bilo je vezano za neke prilino nesrene sluajeve u stajama za iznajmljivanje konja, i sada se priseti da je uvek govorio kako je konj veliko nezgrapno stvorenje koje slui jedino da zauzme prostor koji bi, inae, sasvim dobro mogao da zauzme neki drugi konj. udno, ali prema ovom crnom udovitu osetio je naklonost na prvi pogled. Jo je udnije bilo to do koje mu se mere njegovo vlastito telo prilagodilo sedlu, kao da je itavog ivota bio kauboj. Razmiljajui o tome, on ponovo oseti nelagodu, i Papijon frknu kao da mu se ruga. On stoga istisnu tu misao iz uma i usredsredi se na put kojim se kretao izmeu drvea. Iako su sledili neki uski trag - srne? - bilo je krajnje neugodno jahati kroz umu, naroito kada se, jo, tegli i koplje. Sunce se sputalo sve nie, dok samo nekoliko crvenih niti nije ostalo da viri iza crnih stabala i granja. Prokletstvo, nigde u Danskoj, jednostavno, ne moe postojati toliko veliki pojas divljine. Da nije moda, dok je leao u nesvesti, bio prenet u Norveku? U Laponiju? Sveca mu, nije valjda u Rusiju? Ili je moda metak koji ga je pogodio izazvao amneziju, koja traje ve nedeljama? Ne, nemogue. Rana je jo bila svea. On uzdahnu. Zabrinutost se ipak nije mogla meriti sa pomilju na hranu. Da vidimo: moda tri kuvana bakalara i krag Karlsberg Hof... Ne, budi Amerikanac i narui odrezak, peen u francuskom proprenom luku... Papijon se iznenada prope, i umalo da ne zbaci Holgera. Kroz ikaru i sve guu tamu pribliavao mu se jedan lav. Holger skoro vrisnu. Lav se zaustavi i mahnito stade da mlatara repom, dok mu je iz grla pod grivom dopirala rika. Papijon se propinjao i kopitama toptao po tlu. Holger odjednom postade svestan da je uperio koplje. Odnekud dopre vuje zavijanje, i da je to bee po sredi uopte nije bilo

sumnje. Lav se ukoi. Holger nije bio ni malo raspoloen da s njim vodi raspravu oko toga ko ima prvenstvo prolaza. On povede Papijona okolo, mada je konj, po svemu sudei, izgledao spreman za borbu. Zaobiavi lava, Holger poele da potera konja u galop; ipak, neka grana bi ga sigurno oborila ukoliko bi to pokuao da uini po ovom mraku. Osetio je kako mu izbija znoj. No se nazad spusti, ali oni, posrui, nastavie dalje. Na isti nain posrtao je i Holgerov um. Medvedi, vukovi i lavovi - kao da nije bila re o mestu koje se nalazilo na zemlji, osim, moda, u nekoj udaljenoj oblasti u Indiji. Ali u Indiji nije bilo evropskih vrsta drvea, je li tako? On pokua da se priseti Kiplingovih opisa. Nita mu nije padalo na um, osim neodreenog seanja da je istok bio istok, a zapad zapad. A onda ga neka grana lupi po licu, i on poe da psuje. "Izgleda da emo no provesti napolju", primeti on. "Uf." Papijon je, meutim, iao dalje - jo jedna senka u tami koja je brundala. Holger zau huktaj sove, udaljeni vrisak moda kakve divlje make, jo vukova. Ali, ta to bi? Neko zlo, koje se cereka tamo u iblju... "Ko je to tamo? Ko je to?" Siuna stopala brzo otapkae, a s njima ode i smeh. Holger se strese, ali ipak odlui da e biti bolje ako ostane u pokretu. No je postajala sve hladnija. Po nebu grunue zvezde. Bilo mu je potreban nekoliko trenutaka da shvati da su izbili na istinu. Ispred njih zasja neka svetlost. Kua? Holger nagna Papijona u nemirni kas. Kada su stigli do tog mesta, Holger ugleda krajnje primitivnu kolibu, zidove od iblja i blata, i krov od busenja. Dim koji je izlazio kroz rupu na vrhu bio je crven od vatre to je odsijavala kroz male kapke na prozorima i oko ulegnutih vrata. On povue dizgine i ovlai usne. Srce mu je tuklo kao da se onaj lav vratio.

Meutim... Odluio je da e biti pametnije da ostane u sedlu i da zadnjim delom koplja pokuca na vrata... i ova se, trenutak potom, tek malo odkrinue. Naspram osvetljene unutranjosti kolibe ocrtavala se neka povijena crna prilika, i glas starice, dreav i prozukao, dopre do njega: "Koji li si? Kom' je to padnulo na pamet da s' ustavi kod Majka Gerde?" "Izgleda da sam se izgubio", oglasi se Holger. "Ima li postelju za mene?" "Ah. Ah, da. Fini, mladi vitez, vidim, da, da. Ovi oi moda star jesu, al' Majka Gerda dobro znaje ko to kuca na njen vrata usred noi, jeste, jeste. Izvol'te, fini gospodin, sja'te, i poslu'te se onim to jadno starica ima ponudi, jer, svakako, jeste, ne treba mene boj'te se, nit' ja vas, ne u moj godinama; mada, samo da znajete, nekada, davno... Ali, to bilo je pre va roenje... Sadena sam samo jadno usamljeni starica, ve-oma sreno kad moe uje kakav vest o velike stvari to s' deava napolje od ovaj ubogi kolib. U'te, u'te, ne pla'te se. U'te, preklinjem vas. Zaklon se teko mo' nai, ovdena na kraj sveta." Holger zakilji i zagleda se u unutranjost kolibe iza nje. Nije video nikog drugog. Van svake sumnje, ovde se mogao bezbedno zaustaviti. I on se spusti na tle pre nego to je uopte shvatio da ona govori jezikom koji nije poznaovao... i da joj on odgovara na istom tom jeziku.

2. Sedeo je za klimavim stolom od neobraenog drveta. Oi su ga pekle od dima to se skupljao ispod zabatnih greda. Jedna vrata vodila su u staju u kojoj je sada bio privezan njegov konj, a zdanje se, inae, sastojalo samo od ove prostorije sa prljavim podom. Jedina priguena svetlost dopirala je od vatre na ognjitu. Osvrnuvi se uokolo, Holger primeti nekoliko stolica, slamnati madrac, nekoliko alatki i neto kuhinjskog posuda, i jednu crnu

maku koja je sedela na neprimereno velikom i ukraenom drvenom sanduku. Njene ute oi ni jednom nisu trepnule, niti skrenule pogled sa njega. ena, Majka Gerda, meala je neto u gvozdenom bakrau iznad vatre. Ona sama bila je pogurena i svela, odevena u haljinu nalik na dronjavi dak; seda razbaruena kosa uokviravala joj je smeurano lice sa povijenim nosom, koje se sve vreme neodreeno cerilo otkrivajui krnjutke od zuba. Ali, zato su joj oi bile prodorno sjajne i crne. "Ah, da, da", nastavi ona, "nije za take meni nalik, jadno starica kaka ja sam, da s' raspitivam o onom ta strancovi bi 'teli da sakridu. Ima mlogo oni' koji bi radije putovali tajno po ovaj nevaljali predel na kraj sveta, a kol'ko ja znajem stvari, vi mo' biti i neki vitez iz bajke preobuen u ljucko bie, i koji bi mog'o zaarate ovaki drski jezik. Pa ipak, dobar gospodine, jel' smem biti tol'ko ja drska i zapitati za ime vae? Ne va pravcat ime, razumete, ako ne 'oete da otkrijete ga nekakoj tu staroj dami k'o ja to sam, koja vami eli dobro ali priznaje i da voli da traari u svoj senilnosti, ve neki ime na koji mo' ona da obrati se vami kako prilii se i sa potovanje." "Holger Karlsen", odvrati on odsutno. Ona se naglo tre, da umalo nije oborila lonac. "ta reknete?" "Molim..." Da li ga gone? Nije li ovo neki udan deo Nemake? On opipa bode koji smotreno bee zatakao za pojas. "Holger Karlsen! Pa, ta s tim?" "Oh... ni', dobar gospodin." Gerda odvrati pogled, a zatim se ponovo zagleda u njega, hitro poput ptiurine. "Osim to Holger i Karl dobro znata imena su, k'o to vam je u znanje, mada, istina jes', nikada nije reeno da jedan bio je sin od drugog, jer su nji'ovi oevi zapravo bili Pipin i Godfred il', mo' biti, naokrenuto; ipak, kako kaedu, kralj je uvek otac od svoj vazal i..." "Ja nisam ni jedan od te gospode", ree on, ne bi li je prekinuo. "ista sluajnost, mislim, moje ime."

Ona se opusti i stade mu sipati iniju gulaa, na koju on potom nasrnu ni ne pomislivi na klice ili otrov. Dala mu je, takoe, i hleba i sira, koje je trebalo da see vlastitim noem i jede prstima, kao i krag neobino dobrog piva. Prolo je dosta vremena pre no to se zavalio u stolicu, uzdahnuo i rekao: "Hvala. Ovo mi je spaslo ivot, ili, bar, razum." "Nije to ni', gospodin, neg' prosta 'rana za takog k'o to ste vi, koji mora da esto kusa sa kraljevi i veliki erlovi i slua minstreli iz Provansa, nji'ove kanone i udni trikovie gledate, i mada ja sam stara i ponizna, ipak u vam uinim as' time..." "Vae pivo je velianstveno", urno primeti Holger. "Nisam mislio da u nai tako dobro, osim ako vaa..." Hteo je da kae, "osim ako vaa lokalna pivara nije ostala potpuno nepoznata", ali ga ona prekide vragolastim smehom. "Ah, dobar ser Holger, sigurno jeste da poto vitez vi ste, ako niste i viljeg ranga nekakog, vi ovek od razum i ve-oma od otar um mora da ste, koji je istog asa zasigurno proz'ro svi mali trik od uboga starica. Iako se veina iz va red mrti na vradbine i nazivlje i' avolji pos'o - mada se, vaistinu, ono ne razlikuje mlogo od udnovati sveti' moi od kakav svetac koji izvodi svoj uda kako za 'riane tako i za nevernike, ipak morate biti svestan kol'ko nji' ovdi u ovoj pograninoj zemlji trguje sa neki slian, manje znaajan magijom - kol'ko rad sebe da zatitu od moi Srednjeg sveta tol'ko i radi uteha i dobitak - i jasno vama je u vaoj milosti da ne bi bilo pravo spaljivati jedan jadan star gazdarica to je navrala malo piva ne bi l' tokom zimski' noi zagrejala kosti kad ima tol'ko mlogo i tol'ko moni' vraevi koji ne krije da prave trgovinu sa crna magija, koji prolaze brez kaznu i..." Znai, ti si vetica? pomisli Holger. Trebalo je da mi to odmah bude jasno. ta li ona to misli da e da tu nabaje? Kakvo li je ovo stanite? Pustio ju je da trabunja, dok je on razmiljao o jeziku. Bio je udan, teak i

zvuan dok ga je govorio - drevni francuski pomean sa mnotvom nemakih rei, jezik koji se mogao lako prepoznati u kakvoj knjizi, ali sasvim sigurno da ga nije mogao govoriti kao da mu je maternji. Na neki nain mu je prelazak - gde god da se ovo nalazilo - obezbedio i znanje lokalnog dijalekta. Nikada nije mnogo itao pustolovne romane, naune ili one druge, ali sve vie je bio upuen na pretpostavku kako je zahvaljujui nekom nemoguem procesu bio baen u prolost. Ova kua, i baba koja je njegovu viteku odedu primila zdravo za gotovo, jezik, i ova beskonana uma... Ali, gde se on to mogao nalaziti? U Skandinaviji se nikada nije ovako govorilo. Nemaka, Francuska, Britanija?... Ali, ako se vratio u doba mranjatva, kako bi trebalo da protumai pojavu lava, ili uzgredno pominjanje da se ovde ivi na pragu Vilinzemlje? On svesno potisnu ovakva razmiljanja. Nekoliko izravnih pitanja moglo bi pomoi. "Majko Gerda", poe on. "Da, dobar gospodine? Bilo kako ako mogu pomoi vami, ast bi bila bi za ovaj skroman dom, i zato neka izreknete elja svoju... I unutra od uzak granica od moja vetina sve bie onako kako vi elite tuna." Ona pri tom pomilova crnu maku koja je i dalje uporno posmatrala neznanca. "Moe li mi rei koja je sada godina?" "Oh, udno pitate, dobar gospodin, a moda je to zbog rana na va jadnu glavu, koju ste, nema sumnja nikaka, zadobili u neustraiva bitka protiv nekaki udovitan trol ili div, i to je da smuti uinilo seanje mog gospodina; ali, vaistinu, jerbo crvenim to moram da ja priznam, ja vie raun o to odavno ne brigam... Znajete, naroito zbor rad' toga to vreme ovdena jest' nepouzdano od kada..." "Nije vano. Koja je ovo zemlja? Koje kraljevstvo?" "Istina da reem, vitez plemenit, vi dali ste pitanje u koga mlogo uevnjaci ovdena jo puno udaraju sa glava, a i mlogo ratnici jedni na drugi jo udari

glava. Ha, ha! Ve dugo zbog ova zemlja od blizu granica nee da prestaje da glou se sinovi ljucki i narod od Srednji svet; ratovi su bili puno besan i velika takmienje izmeu vra dugo su ovdi, tako da sadena mogu da reem samo kako i Vilinzemlja i Sveto carstvo tvrdo kaedu da sve ovo jest' nji'ovo, iako ni jedno ni drugo ne dri vlas' u nji'; a meni mi se ini da ljucko poloenje prava neto vie vrst je, jer naa rasa ostala je da ivi ovdena; a moda bi i Saracen mogli da trau kaki deo, jer se za nji'ovog Mehaunda kau da jest' lino zli duh - tako, bar, 'riani tvrdu. A, Grimalkine?" Ona poaolji maku ispod vrata. "Ovaj..." Holger se svim silama trudio da ga ne izda strpljenje. "Gde mogu nai ljude - hriane, recimo - nekog ko e mi mogao pomoi? Gde se nalazi najblii kralj, vojvoda ili erl, ili ta god da bio?" "Postoji grad daleko ne ba mlogo milja odavdi, kako to ljucka bia raunjaju razdaljinu", odvrati starica. "Mada, upozorenje ja moram da vam reknem da i prostor ovdena, kao i vreme, pod veliki je uticaj od vradbini baeni' od Vilinzemlja; i tako esto neki mesto di urite ini vam se za vas da je blizu, a ondak opet ono izgubi se u prostran i zamoran daljina do vrh napunjen s opasnost, i sam zemlja i put kojim hodi izmeni se..." Holger se najzad predade. Znao je da oceni kada je pobeen. Ili je ova baba bila nesuvisli idiot ili ga je namerno zamajavala. U oba sluaja nije se mogao nadati da e bog zna ta saznati. "Pa ipak, ako savet od mene je koji iete", iznenada nastavi Gerda, "iako stvari u moj stari tikva esto raspline se k'o dim, k'o to esto ima sluaj za seda glava,. i mada ovaj ovdena Grimalkin jest' glup, i jo vie nego neprijatan, ipak mo' budne da savet se prizove za vas, i da tako ime ublaite va bol da ponovo postan'te ceo. Ne ljutite se, ugledan gospodin, ako ja ponudi za vas malko magija, jer ona jest' bela... il' siva, u najlo sluaj; jerbo, da jesam mona vetica, jel' mogli bi da verujete da bi' ja nosi ovi dronjci il'

da moj ivot bude se vodio u ovo bedan upa? Ne... ja ondak bi' ima palatu od zlato, i svugdi bi vas sa dobrodolicu saeka moj sluge. S vae doputenje, mogla bi' da prizovem nekakav vilenjak, neki malecak; on bi vami mog'o kasti ono to vi sam dobrije razumete od mene." "Hm." Holger izvi obrve. U redu, bar je sada bio siguran. Bila je luda. Bie najbolje da pristane, ako namerava da ovde prenoi. "Kako god eli, majko." "Ja misli vi zaista dolazite od natprirodan mesto", primeti ona, "jerbo se niste prekrstio, dok veina vitezova stalno se obraa Svevinjem, mada esto zaklinjui se na velike stvari zbog koji' e gori u pak'o, a niti ivot nee imati ba k'o svetac; pa ipak, Carstvo mora da koristi orua koja moe da pronae u ovaj neastan i pogan svet, ma kako ona bila bedan. To va nain nije, ser Holger, ni u koji pogled, to oveka tera da se zapita da l' zaista niste iz Vilinzemlje. Da ipak probamo, mada bilo pravo bi da se prizna ranije, jer duhovi jesu tajnovita bia i mogu da ne odgovore, ili da se u odgovor nji'ov krije dvostruko znaenje." Maka skoi sa sanduka i starica ga otvori. Bila je neobino napeta, i dok se pitao ta li to smera, podioe ga blagi marci. Iz sanduka starica izvadi tronogi eravnik, koji potom postavi na pod i napuni prahom iz neke opletene boce. Takoe je izvadila i arobni tapi, koji je, kako je izgledalo, bio od ebonovine i slonovae. Mrmljajui i pravei pauze, isrctala je dva koncentrina kruga u praini oko tronoca i stala izmeu njih, zajedno sa makom. "Unutranji krug treba d' ustavi demon, a spoljanji da zadri arolije koje on bi mog'o d' isproba, jer esto su nezgodni kada i' ovek na brzinu prizove iz vazduh", objasni ona. "Moram vas zamolim, gospodine, da zaboravite na molitve i da se ne krstite, jer to e da ga natera da isti as ode i to jo u najgore raspoloenje." Glas joj je bio odluan, ali su zato njene oi svetlucale dok su ga posmatrale, i njemu bi ao to nije u stanju nita da dokui iz te

pauine bora. "Samo napred", ree on, pomalo promuklo. Poela je da plee po unutranjem krugu, i njemu poe za rukom da razabere pojedine rei njenog napeva. "Amen, amen..." Da, znao je ta e uslediti, mada ni sam nije umeo da kae kako... "...malo a nos libera sed..." Niti je znao zbog ega ga odjednom poe obuzimati bes. U meuvremenu starica je zavrila s latinskim i prela na kretavi jezik koji on nije mogao da prepozna. A kada je arobnim tapiem dodirnula eravnik, iz njega poe da izbija gust beliasti dim, koji samo to je nije svu prekrio - ali, udno, koji nije prelazio preko ruba spoljanjeg kruga. "O Beliy'al, Ba'al Zebuh, Abaddon, Ashmadai!" zavrita ona. "Samiel, Samiel, Samiel!" Da li se to dim poeo zgunjavati? Holger ustade. Jedva je nazirao Gerdu kroz crvenkastu izmaglicu, a i inilo mu se da jo neto lebdi iznad tronoca, neto sivo i vijugavo, poluprovidno... Nebesa! On ugleda neije grimizne oi; ta stvar gotovo da je imala oveji oblik! uo je stvorenje kako govori, zvidukavo, neljudski, i kako mu starica odgovara na jeziku koji nije znao. Trbuhozborac, stade on mahnito da ubeuje sam sebe; trbuhozborenje i njegov vlastiti um, pomuen usled umora, samo to mora da je u pitanju, samo to. Papijon je rzao i tukao kopitima u tali. Holger spusti ruku na no. Otrica je bila topla. Nije li moda magija, stade i on mrmljati nerazgovetnim glasom, izazivala i neka dodatna strujanja? Ona stvar u dimu i dalje je zvidukala, frktala i uvijala se oko sebe. Priala je sa Gerdom dosta dugo - bar se njemu tako inilo. Konano, starica podie arobni tapi i zapoe novi napev. Dim stade da se rasplinjuje, kao da ga je eravnik ponovo usisavao u sebe. Holger drhtavim glasom opsova i posegnu za pivom. Kada se dim potpuno raistio, Gerda napokon istupi iz kruga. Lice joj je bilo bezizraajno i napeto, a oi zaklonjene. Ali, primetio je koliko drhti.

Maka izvi lea, povi rep i pljunu ga. "udan savet", ree ona posle izvesne pauze, bezbojnim glasom. "udan savet demon mi je dao." "ta je rekao?" proapta Holger. "Rek'o je... Samiel je rek'o da ste izdaleka, da je va dom tol'ko daleko da bi ovek mog'o putovati do sudnji dan, a ipak da ne stigne do njega. Nije li tako?" "Jeste", lagano odvrati Holger. "Da, mislim da bi to mogla biti istina." "Kaz'o je i da pomo koju traite, sredstva da se vratite oklen ste doli, lee u samoj Vilinzemlji. Tamo morate poi, gospodine... ser Holger. Morate odjahati u Vilinzemlju." Holger ne znade ta da joj odgovori. "Oh, nije to tol'ko loo k'o to zvui." Gerda se malice opusti. ak se i zakikotala, mada bi se pre moglo rei da je zakokodakala. "Ako istina mora stupi na videlo, treba rei da ja sam u dosta prijateljski odnos sa vojvoda Alfrik, najblii gospodar iz Vilinzemlja. On nije od pouzdanje kao ni celi njegov rod, ali, pomoie, ako ga zamolite, rek'o je demon. A ja u vam nai vodi da bi tamo mogli otii to pre." "Za-zato?" zamuca Holger. "Hou da kaem, nemam ime da mu platim." "Nije potrebito", odmahnu Gerda rukom. "Moda bi neko dobro delo moe donese mi poen ili dva kada odem sa ovaj sveta, ili u neki drugi, i, ja se boji, topliju klimu; u svaki sluaj, ovaj starici zadovoljstvo jest' da pomogne lep i mlad ovek k'o vi. Ah, nekada davno, pre koliko vremena...! Ali, dosta s to. Dopustite da s' pobrinem za vaa rana, a ondak u krevet." Holger dopusti da mu opere ranu i stavi na nju meki oblog od trava, pri emu je sve vreme neto bajala. Bio je ve toliko umoran da nije mogao niemu da se odupre. Ali, bio je dovoljno oprezan da odbije ponudu da spava na njenom dueku, tako da se smesti na seno pored Papijona. Nema potrebe

da rizikuje vie nego to mora. Ovo je, u najmanju ruku, bila neka udna kua.

3. Ujutro je izvesno vreme ostao da lei u polusnu, dok se nije prisetio gde se nalazi. Smesta se rasanio. Seo je uzviknuvi i osvrnuo se unaokolo. tala, da! Primitivan mraan zaklon, miris sena i ubriva, crni konj koji se nadnosio nad njim i neno ga gurkao gubicom. On se polako die na noge, vadei slamke iz odee. Sunce je prodrlo unutra kada je majka Gerda otvorila vrata. "Ah, dobro jutro, vrli gospodin", povika ona. "Iskreno da vi reem, spavali ste sa san pravednika, il' onako k'o to se ree da spavaju pravednik, mada sam za svoj ivot esto vid'la dobar ljudi kako probdiju celi no, i zle od ije se 'rkanje tres'o krov; nisam imala srce da vas probudim. Ali, do'te sadena da vid'te ta eka vas." Pokazalo se da je to inija kae, jo hleba, sira i piva i veliki komad polukuvane slanine. Holger je pojeo obrok s velikim apetitom, posle ega se eznutljivo setio kafe i cigareta. Meutim, ratne nestaice donekle su ga odvikle od tih poroka. On se uputi napolje, do valova, da se temeljito opere. Kada se vratio, u kolibi je zatekao pridolicu. Holger ga nije ni primetio, dok ga neija ruka nije povukla za pantalone i neko iz basa zabrundao. "Evo men'." Spustivi pogled, ugledao je kvrgavog oveka smeeg poput zemlje, sa uima nalik na ruice kakvog kraga, sa prevelikim nosom i belom bradom, odevenog u mrki haljetak i pantalone, sa bosim, pljosnatim stopalima. ovek jedva da je bio visok metar i po. "Ovo Hjudi", predstavi ga Majka Gerda. "On e vami bude vodi do Vilinzemlja." "Hmmmm... drago mi je", izusti Holger. Rukovao se sa patuljkom, koga je

ovo izgleda zaprepastilo. Hjudijev dlan bio je tvrd i topao. "A sadena, haj'te" dobaci im veselo starica. "Sunce visoko je skoilo, a vami stoji naporno put kroz ve-oma opasan kraljevstva. Al', ne pla'te se, ser Holger. Hjudi jest' stanovnik od ume, i bezbedno e odvede vas kod vojvoda Alfrik." Potom mu prui nekakav zaveljaj. "Ovdenak stavila sam malko 'leba, mesa i ostalo osveenje, jerbo dobro znajem kako kol'ko bespraktini vi ste mladi paladini; skita unaokolo po svet da bi spasli zgodni cura, i na pamet vam ne udari da pones'te neto da ugriz'te za ruak. Ah, kada ja da bude opet mlada, ni na mene to ne bi za vano bilo, jer, ta prazan stomak jest'naspram irok svet? Ali, sada stara jestem i moram malko i da mukam sa glavu." "Hvala, moja gospo", odvrati malo udno Holger. On se okrenu da poe, ali ga Hjudi povue nazad s iznenaujuom snagom. "Misli ti o emu?" zagrme on. "'Oe ovaki napolje? Ima mlogo dugaki klipan u ovi ume, koji bi rado zaboli elik u bogat odeven putnik." "Oh... oh, da." Holger razmota svoj prtljag. Majka Gerda se stade prigueno smejuljiti, pa otapka kroz vrata. Hjudi mu pomoe da pravilno navue srednjovekovnu odeu i veza mu kone kaieve oko listova, dok je on preko glave navlaio postavljeni donji kaput. Potom navue i pancir, koji pri tom zazvea, leui mu s neoekivano teinom na plea. Da vidimo... Taj iroki pojas oigledno je iao oko struka i u njega je trebalo zatai bode, dok je opasa preko ramena pridravao ma. Hjudi mu dodade postavljenu kapu, koju on navue skoro do oiju, a za njom usledi i normanska kaciga. Kada mu se na stopalima naoe i pozlaene mamuze, a skerletni ogrta na leima, on se zapita izgleda li razmetljivo ili jednostavno glupo. "Srean put, ser Holger", dobaci mu Majka Gerda dok je izlazio. "Ja... setiu vas se u molitvama", ree on, pomislivi da bi to mogao biti

odgovarajui nain zahvaljivanja u ovoj zemlji. "Aha, uin'te to, ser Holger!" Nasmejavi se kretavo i uznemirujue, ona se okrenu i nestade u kui. Hjudi ga povue za opasa. "'Ajd, 'ajd, momak, neemo valjda ostati ovdi celi dan", promrmlja on. "Ko putuje u Vilinzemlja, mora da jaha brzog ata." Holger zajae Papijona i pomoe Hjudiju da se popne. oveuljak unu na jabuicu sedla i pokaza prema istoku. "Onamo", ree on. "Ima dva-tri dana do Alfrikova staja, pa d' idemo." Konj krenu i kua ubrzo nestade s vidika iza njih. Trag divljai koji su pratili bio je dosta irok. Jahali su ispod visokog drvea, po mirnoj zelenoj svetlosti punoj umorenja i ptijih cvrkuta, priguenog tapkanja zveri, kripanja koe i zveckanja gvoa. Dan je bio sve i vedar. Prvi put od kada se probudio, Holger se seti rane. Nije oseao bol. Fantastini lek je zaista bio delotvoran. Meutim, itava ova stvar bila je u toj meri fantastina da... On, ipak, odluno potisnu sva pitanja. Sve po redu. Na izvestan nain, osim ako nije sanjao (a sve je vie u to sumnjao; koji je san mogao u tolikoj meri biti povezan?) oigledno je bio zapao u neko kraljevstvo izvan vlastitog vremena, a moda izvan celog sveta; kraljevstvo u kome su verovali u vradbine i vile, gde su, sasvim izvesno, imali jednog pravog patuljka i jedno vraki udno stvorenje po imenu Samiel. I zato, samo polako, po redu. Bilo je, meutim, prilino teko drati se tog saveta. itav ovaj poloaj u kojem se sada nalazio, seanje na dom, uasan strah da moda nikada nee uspeti da se izvue odavde - sve ga je to skolilo. Jasno se seao vitkih zvonika Kopenhagena, pustopoljina, ala i irokih obzorja Jitlanda, drevnih gradova ugneenih u zelenim udolinama na ostrvima, nadmenosti Njujorka koji je stremio put neba i izmaglice u zalivu San Franciska, to postaje zlatna sa zalaskom sunca, prijatelja i ljubavi i milion sitnica koje su oznaavale dom.

eleo je da pobegne, da pobegne zapomaui sve dok ponovo ne pronae dom... Ne, niega od toga nije bilo ovde! Nalazio se na ovom mestu, i mogao je samo da nastavi dalje. Ako je ta spodoba iz Vilinzemlje (gde god to moglo biti) u stanju da mu pomogne, onda jo ima nade. U meuvremenu, moe biti zahvalan to nema mnogo mate i to se lako ne uzbuuje. On baci pogled na kosmatog malca koji je jahao pred njim. "Ba lepo od tebe to ovo ini", primeti on. "Voleo bih kad bih mogao da ti se nekako oduim." "Ma, inim to k'o slubu vetici", odvrati Hjudi. "Nisam joj naklonjen, to nipoto. Samo joj, tu i tamo, neko od nas od umski narod pomogne - da nacepa drva, zafati vode il' obavi ovaki neki zadatak. Ondak ona nami uini neto zauzvrat. Ne mogu kaz'ti da mi se ba mlogo dopada ta babuskera, al' e mi za ovo da dade mlogo kondira svog svetlog piva." "Ali, delovala je... fino." "Oh, ah, ume ona da bidne slatkoreiva kada joj se htedne, aha, aha." Hjudi se gotovo avetinjski zakikota. "Kako je samo laskala mladi ser Magnus kad je nai'o pre mlogo, mlogo leta. Al', ona se bavlje crnom magijom. Sva je vra'ja, mada nije mlogo mona - mo' samo da zivne nekol'ko nevani demoni, a i ume da pogrei u svoje vradbine." On se isceri. "Seam se, jedared je uvredio nekaki seljak iz Pustoudoline, i ona se zaklela da e mu zatre useve. Da l' zbog radi svetenikov blagoslov, koji je ovaj ova dobij'o, il' zbog radi njene vlastite trapavosti, ne znam ti, al' posle dugo hvastanje i vel'ki trud nije ni' postigla, osim to je iskorenila ici u polje. Pokuala je ak da se ulagiva gospodarima od Srednji svet, ne bi l' joj podarili vei mo, al' dosad nije ba imala uspeha u to." "Hmmm..." To ba nije zvualo dobro. "A ta se dogodilo sa tim ser Magnusom?" upita Holger. "Oh, na kraju ga izjeli krokodili, mislim."

Nastavili su da jau u tiini, a onda je, posle nekog vremena, Holger upitao patuljka iz kakve ume potie. Hjudi je odvratio da njegov narod ivi u umi... koja je, izgleda, bila ogromna... umi peurki i oraha i slinih stvari, i da ima radni dogovor sa manjim ivotinjama kao to su zeevi i veverice. Ne poseduju nasledne magine moi, kao pravi stanovnici Vilinzemlje, ali se zato, s druge strane, ne plae gvoa, srebra, kao ni svetih simbola. "Mi neemo nita d' imamo s ratovi i tu neprijatnu zemlju", zakljui Hjudi. "Beremo svoju brigu i puamo Nebesa, Pakao, Vilinzemlju i Srednji Svet da se meusobno boru, to oni i inidu. A kada vai ponosni zemljoposednici istrebu jedni druge, i budu mrtvi i beli, mi emo jo biti tuna. Boginje na sve njih!" Holger pri svemu tome stee utisak da je ova rasa podjednako zamerala i ljudima i stanovnicima Srednjeg Sveta to su na njih gledali sa prezirom. "Pokolebao si me", primeti on pomalo oklevajui.. Ako Majka Gerda ne misli nikom dobro, zato bih, u tom sluaju, posluao njen savet i poao u Vilinzemlju?" "Stvarno, zato bi?" slee ramenima Hjudi. "Imaj samo na um da nisam kaz'o kako je ona uvek zla. Ako nije imala na tebe neku zamerku, mogla se ona zaistinski potruditi da tebi pripomogne. ak bi ti i vojvoda Alfrik mog'o pritei u pomo - iz istu zabavu, ne bi l' reio zagonetku koju, izgleda, nudi. Nikad se ne znaje ta e narod iz Vilinzemlja d' uini. Ni oni to sami ne znadu, niti ih je briga. ivu u divljini, i zato su u ratu na strani Haosa i Mraka." To mu nimalo nije pomoglo. Vilinzemlja je predstavljala jedinu nadu koja mu bee preostala da e se vratiti kui - mada se, isto tako, lako moglo desiti da je bio poslat u zamku. Opet, s druge strane, zbog ega bi se iko trudio da uhvati u zamku stranca bez cvonjka, kao to je on bio... "Hjudi", obrati se on patuljku, "da li bi me ti namerno uvalio u neku

nevolju?" "Ne bi'; vidim da nisi mi dumanin, odista si od dobar rod, nisi k'o neki koje mogu d' imenujem", odgovori ovaj i otpljunu. "Ne znajem ta Majka Gerdi je na pameti, a i nije me ba mlogo briga. Reko' ti to znadem. Ako i dalje 'oe d' ide u Vilinzemlja, ja u te tamo odvedem." "A ta e se potom dogoditi - to te se ne tie, je li tako?" "Tako je. Nauili jesmo da gledamo svoj posla." U basu koji je podseao na sirenu za maglu oseala se ogorenost, i Holger pomisli da bi se to moglo i na njega odnositi. Nije mu ba bilo sasvim nepoznato to oseanje prejakog kompleksa manje vrednosti. Hjudi je, sasvim sigurno, mogao da mu prui veu pomo, a ne samo da ga odvede u ko zna ta. "Oednio sam", ree on. "Da stanemo i na brzinu cugnemo?" "Na brzinu - ta?" Hjudi nabra svoj konati nos. "Da cugnemo. Zna ve, da malo popijemo." "Cug... pie... Ha, ha, ha!" Hjudi se stade pljeskati po butinama. "Odlino. Brz cug. Moram to d' upamtim za upotrebu u nae umske jazbine. Cug na brzak!" "Pa, ta veli? ini mi se da sam uo da neto zvecka u tom zaveljaju sa hranom." Hjudi coknu jezikom. Potom se zaustavie i razmotae vetiin poklon. Da, nekoliko glinenih boca. Holger otepi jednu i ponudi Hjudiju da prvi nategne, to patuljka, oito, prilino iznenadi. Meutim, dobro je iskoristio priliku: Adamova jabuica blaeno mu je poigravala ispod brade bele poput snega, dok nije podrignuo i dodao bocu Holgeru. Delovao je nekako zbunjeno kada su nastavili da jau. "Ima udan ponaanje, ser Holger", primeti on. "Nije mono da si vitez od Carstvo, a nije ni da si od Saracen."

"Nisam", potvrdi Holger. "Ja sam iz jo vee daljine. Tamo odakle ja dolazim, svi su ljudi jednaki." Okrugle oi paljivo su ga posmatrale ispod gustih vea. "Pa, to je strano", primeti Hjudi. "Kako upravljati s kraljevstvo ako su svi podjednaki?" "Uspevamo, nekako. Svi imaju pravo glasa u vladanju zemljom." "Al' to ne mo' biti mogue! Svi bi samo blebetali i ni' ne bi uradili." "Dugo smo pokuavali na drugaiji nain, ali vladari po roenju esto su bili slabi, glupavi ili okrutni, tako da nam se inilo da teko da nam moe biti gore. Danas je kralj u mojoj zemlji samo prvi meu jednakima, a u veini zemalja ak su i sasvim uklonili kraljeve." "Hmm, hmm, udna pria, mada istinu da reem... Zna, to me sateruje na pomis'o da moda i ti pripada silama Haosa." "Kako to misli?" upita Holger s neprikrivenim potovanjem. "Ne znam ba nita o tome kako stvari ovde stoje. Moe li ti da mi to blie objasni?" Pustio je, potom, patuljka dugo da guna, a da nita nije saznao. Hjudi ba nije bio naroito bistar, a bio je i prilino zaostao. Holger, najzad, bee stekao utisak da se neprestana borba vodila izmeu iskonskih sila Reda i Haosa. Ne, ne ba sila. Naina postojanja? Da li se radilo o zemaljskom odrazu duhovnog sukoba izmeu neba i pakla? U svakom sluaju, ljudska bia bila su ovde glavni branitelji Zakona, mada ih je veina bila nesvesna toga, dok su se drugi - vetice, arobnjaci i zloinitelji - bili prodali Haosu. Manji broj ne-ljudskih stvorova takoe je bio na strani Zakona. Protiv sebe su imali gotovo sav Srednji svet, koji je, po svemu sudei, ukljuivao kraljevstva poput Vilinzemlje, Trolhajma i Zemlje divova... koje, zapravo, Haos bee i stvorio. Ratovi izmeu ljudi, kao to je, na primer, bilo dugogodinje vojevanje izmeu Saracena i Svetog carstva, ili su u prilog Haosu; da je Zakon vladao, svi ljudi iveli bi u miru i redu i slobodi, koje samo Zakon

moe ispuniti smislom. Ali, bilo je to u tolikoj meri strano stanovnicima Srednjeg sveta, da e se, vrlo verovatno, veito truditi da to spree i da proire svoj vlastiti dominion senki. itava ta stvar delovala je toliko neodreeno, da Holger konano skrenu razgovor na praktinu politiku. Hjudi mu ni u tome nije bio od neke velike pomoi. Holger je uspeo da shvati tek toliko da su se zemlje ljudi, u kojima je vladao Zakon, prostirale na zapadu. Bile su podeljene na Sveto carstvo hriana, saracenske zemlje dalje prema jugu, i razna manja kraljevstva. Vilinzemlja, deo Srednjeg sveta najblii ovom mestu, nalazila se jo malo dalje prema istoku. Ova, pak, oblast predstavljala je sporno pogranino podruje u kome je sve bilo mogue. "U stara vremena", nastavi Hjudi, "odma' posle Pada, blizu da je, znaje, sve bilo Haos. Ali, korak po korak, bilo je vraeno. Najdui korak bio je kada je Spasilac iveo na zemlju, jer tada nita od tamu nije moglo tamo d' opstane, a umro je lino i veliki Pan. Ali, sada govoridu da se Haos oporavio i da je spreman d' uzvrati. Ne znajem." Hm. Nije bilo naina da na licu mesta odvoji injenice od izmiljotina. Meutim, ovaj svet je u mnogo emu bio paralelan sa Holgerovim, tako da je neka veza morala postojati. Nije li, moda, s vremena na vreme dolazilo do uspostavljanja prolaznih kontakata; nije li bilo odbaenih kakav je i on sam bio, koji su se vraali puni pria koje su potom prerasle u legende? Da li su stvorenja iz mitova ovde zaista postojala? Prisetivi se nekih od njih, Holger se ponada da to nije bio sluaj. Nije ba naroito bio zainteresovan da sretne zmaja koji bljuje vatru, ili troglavog dina - ma koliko da mu oni mogli biti zanimljivi sa zoolokog stanovita. "Oh, da, da", oglasi se ponovo Hjudi, "morae d' ostavi krst, ako ima ga, i svoju gvouriju na kapiju. Niti unutra sme da zbori svete rei. Narod Vilinzemlje ne mo' nita protiv nji', al' ako i' bude tamo upotrebljav'o,

smislie ve nain kako da te ubaksuziraju." Holger se u sebi upita kakav li je ovde bio poloaj agnostika. Bio je, razume se, odgojen kao luteranac, ali ve godinama nije kroio ni u kakvu crkvu. Ako je ovo ve moralo da se nekome dogodi, zato ne, onda, nekom dobrom katoliku? Hjudi je nastavljao da pria. I pria. I pria... Holger pokua prijateljski da obrati panju na ono to je govorio, trudei se da, ipak, u tome ne pretera. Doli su, dakle, do prianja pria. Holger potom ieprka iz seanja sve mogue neutralne ale. Hjudi je bio oduevljen. Zastali su da ruaju kod potoka ija je obala bila prekrivena mahovinom, kad se patuljak iznenada nae napred i spusti ruku na Holgerovu miicu. "Gospodin vitez", poe on, gledajui preda se u tle, "rado u za tebe dam savet to se puta tie, ako eli." Holgeru s mukom poe za rukom da se uzdri. "Dobro bi mi doao, hvala ti." "Nisam bio u znanju koji put bi za tebe je najpobolji. Moda da potrai Vilinzemlja, k'o to vetica ree, a moda i da s' odma' vrne. Niti ja to mogu da otkrivam. Ali, znajem nekog u umama, prijatelja od svi' njeni' stanovnika, koji znaje sve vesti iz drugu zemlju i ovu i moe ti dadne kaki savet." "Mnogo bi mi pomoglo, ako bih mogao... da ga upoznam, Hjudi." "Nije to on, to je ona. Nijedan vitez do sad nisam je pominj'o, jerbo su oni veoma pomamna sojta i ona i' ne vole. Ali, ti... E, pa... Ne mogu za tebe da budem zao vodi." "Hvala ti, prijatelju. Ako ikada ja budem u prilici da neto za tebe uinim..." "To ne", zabrunda Hjudi. "Ja raditi ovo radi svoj ast. I pazi kako se ponaa pred njom, ti nespretni klipan!"

4. Skrenuli su ka severu i jahali nekoliko asova, koje je Hjudi uglavnom proveo priseajui se osvajanja ena svoje vrste. Holger ga je sluao na jedno uvo, pretvarajui se da prema njemu osea strahopotovanje - koje bi, nedvosmisleno, bilo vie nego zaslueno da je makar samo polovina pria bila istinita. Inae je bio zadubljen u vlastite misli. Kada su zali u vie oblasti, uma je postala otvorenija, nazirale su se livade pune divljeg cvea i suneve svetlosti, sive gromade prekrivene liajevima razbacane izmeu umaraka, i, tu i tamo, pogled preko brda koji se prostirao u purpurnu daljinu. Ovde je bilo bezbroj potoka to su skakutali i sevali, u urbi da stignu do udolina u niziji, i duga iznad njih na mestima gde su se strmoglavljivali preko strmih stena. Vodomari su tu leteli nalik na male plave munje, sokolovi i orlovi dizali su se nebu pod oblake, jato divljih gusaka buno bi prhnulo iz trstika oko jezerca a zeeve i srne i nekoliko medveda ugledali bi tek na tren. Beli oblaci povlaili su svoje senke preko neravnog, raznobojnog tla, hladan vetar duvao je Holgeru u lice, i on zatee sebe kako uiva u putovanju. ak je i oklop, koji je u poetku jedva vukao, postajao deo njega. Na neki neodreen nain, ovaj predeo podseao ga je na dom; kao da ga je nekada ranije ve poznavao. On pokua da se seti. Da li je to bilo u Alpima, ili u norvekim visokim saetereima, ili na planinskim livadama oko Rajnera? Ne, ovo je bilo vie od slinosti. Gotovo da je poznavao ove puteve Vilinzemlje. Meutim, sliku nikako nije uspevao da uhvati, tako da je odustao smatrajui to jo jednim sluajem dQja vu. Mada, ako je prelaskom ovamo stekao znanje jednog novog jezika, moglo se dogoditi da je njegov mozak pretrpeo jo neke izmene. Na trenutak mu je pala na pamet otkaena ideja da je moda njegov um bio prebaen u drugo telo. On spusti pogled na svoje krupne snane ake i posee da opipa poznato

ulegnue na bridu nosa - uspomenu na onaj veliki dan kada je pomogao da se teko porazi Politek, sa 36:24. Ne, i dalje je to bio on. I, uzgred budi reeno, strano mu je bilo potrebno brijanje. Sunce je ve bilo nisko kada su preli preko poslednje livade i zastali ispod drvea na obali jezera. Voda tu bee zarobila svetlost i pretvorila se u vatrenu povrinu od jedne milje u preniku; jato malih divljih gusaka zalepeta iz rogoza. "Moemo ovdi saekati", ree Hjudi, skliznu na tle i stade da trlja butine. "Uf", iskrivi on lice u grimasu, "jadan moja stara lea!" Holger takoe sjaha, oseajui i sam izvesne posledice. Nije imalo svrhe da sapinje pitomog Papijona; napravio je samo petlju na kraju uzde i at poe zadovoljno da pase. "Uskoro e doe, verovatno je", gunao je Hjudi. "Ovdi njeno jedno gnezdo okolo. Al' dok eknemo, momak, moemo se osveimo." Holger shvati poruku i izvadi pivo. "Jo mi nisi rekao ko je 'ona'", primeti on. "To Alijanora, labud-devojka." Pivo je klokotalo niz patuljkovo grlo. "Juri ovamo-onamo kroz umu, a ponekad zae i u Srednji svet, i stanovnici joj prenose govorkanje. Jer, ona je nami draga prijateljica. Aaaah! Moda je Majka Gerda i vetica, ali nema njoj ravno u spravljenje piva!" Papijon iznenada zanjita. Okrenuvi se, Holger ugleda, u pravcu jezera, neko dugako oblije proarane ute koe. Leopard! On izvue i podie ma pre nego to je toga i postao svestan. "Ne, ne, stan'der." Hjudi pokua da ga uhvati za ruku, ali, ne uspevi da se dovoljno istegne, zadovolji se time da ga uhvati za noge. "Dolazi u miru. Nee ti ni', ako ne proba ni' zlo protiv labud-devojka." Leopard zastade, sede, i nastavi da ih promatra hladnim ilibarskim oima. Holger vrati seivo u korice. Koa ga je peckala od znoja. Upravo kada je ova divljina poela da mu postaje poznata, moralo se dogoditi neto slino. Iznad glava zalepetae neija krila. "To j' ona!" povika Hjudi. On stade da

skae unaokolo, mlatarajui rukama. "Zdravo, zdravo, sii ovdena!" Lepeui krilima, labud se spusti na metar udaljenosti. Bio je to najvei labud koga je Holger ikada video. Veernja svetlost zlatasto mu se presijavalo po perju. On nesigurno zakorai napred, pitajui se kako da se predstavi jednom labudu. Ptica, meutim, zamlatara krilima i stade se povlaiti. "Ne, ne, ne pla' se, Alijanora." Hjudi se u tren oka nae izmeu njih. "On hrabar je vitez, i 'oe da popria s tebe." Labud zastade, uhvati ravnoteu, rairi krila i prope se na prste. Telo mu se izdui, vrat smanji, krila suzie... "Isuse Hriste!" povika Holger i prekrsti se. Pred njim je stajala ena. Ne, ve devojka. Nije mogla imati vie od osamnaest godina: bila je visoka, vitka, mlada, gipka, preplanula, sa kosom boje medi putenom preko ramena, krupnim sivim oima, sa nekoliko pegica na drskom prastom nosiu, sa ustima irokim i nenim... Ba je bila lepa! Gotovo ne razmiljajui, Holger odveza trake ispod brade, skinu kacigu i kapu i nakloni joj se. Stidljivo mu je prila, trepui dugakim tamnim trepavicama. Na sebi je imala samo kratku tuniku, bez rukava, koja je pratila liniju njenog tela i koja kao da je bila istkana od belog perja; njena bosa stopala neujno su se kretala po travi. "To j' li si ti, Hjudi", ree ona, jasno oponaajui Hjudijevo vrskanje svojim mekim kontraaltom. "Dobro do'o. I vi, ser vitee, jer ste prijatelj mog prijatelja." Leopard unu, mahnu repom i uputi Holgeru podozriv pogled. Alijanora se osmehnu i ode da zver poaolji ispod brade. Ona joj se oea o noge, predui poput dizel-motora. "Ovaj dugaak momak ser Holger ima biti", vano objavi Hjudi. "I, k'o to vidi, prijatelj, ovo ovdi ti je labud-devojka u linost. 'Oemo l' da veeramo?" "Ovaj..." Holger je nastojao da nae prave rei. "Zadovoljstvo mi je to

sam vas upoznao, gospo." Veoma je pazio da je formalno oslovi; stajala je srameljivo pred njim, ali je leopard i dalje bio prisutan. "Nadam se da vas nismo uznemirili." "Oh, ne", osmehnu se ona i opusti. "Zadovoljstvo je za mene... Retko viam ljude, galantne vitezove." U glasu joj se nije oseala ni najmanja koketerija; jedino je pokuavala da, kako prilii, odgovori na njegovu ljubaznost. "Ah, 'ajd da jedemo", zabrunda Hjudi. "Moj stomak mi se tare od kimu." Seli su na ledinu. Alijanorini zubi kidali su tvrdi crni hleb koji joj je Holger ponudio isto onako lako kao i patuljkovi. Niko nije ni re progovorio dok nisu zavrili, a u meuvremenu sunce se nalo na obzorju, dok su se senke izduile kao sam svet. Tada Alijanora pogleda Holgera pravo u oi i ree: "Trai vas neki ovek, ser vitez. Saracen. Je l' on va je prijatelj?" "ta, Sa... Saracen?" Holger kljocnu vilicama. "Ne. Ja sam ovde stranac. Ne znam ni jednu takvu osobu. Mora da ste se prevarili." "Moe bit'", oprezno odvrati Alijanora. "ta vas je onda dovelo amo, k meni?" Holger joj objasni svoju muku - da li da veruje vetici ili ne. Devojka se namrti, i izmeu vodoravnih tamnih vea pojavi joj se bora. "Bojim se da vam to ne umem kaz'ti", promrmlja ona. "Al' uputili ste se u mrano drutvo, ser vitez. Majka Gerda nije dobra dua, a svi znadu i kako je prevrtljiv vojvoda Alfrik." "Znai, mislite da e biti bolje da ne odlazim kod njega?" "Ne znam vam kaz'ti." Delovala je nekako uznemireno. "Ne znajem nita o uzvienim iz Vilinzemlje... Poznajem samo nekolicinu meu niem sloju u Srednji svet, neke kobolde i nissere, jednu il' dve otrovne gljive, i tako to." Holger trepnu. Evo ga opet. Samo to je poeo da zamilja da je pri zdravoj pameti - mada je situacija bila neverovatna - a onda su se ponovo

otkaili i stali da razgovaraju o natprirodnom kao da je deo svakodnevnog ivota. E pa... moda i jeste, ovde. Prokletstvo, pa upravo je video labuda kako se pretvara u ljudsko bie. Opsena ili ne, znao je da tako neto nikada ne bi mogao videti u vlastitom svetu. Prvobitni ok i unutranja otupljenost koju je to izazvalo polako su ileli. Poeo je da shvata, itavim svojim biem, koliko je daleko od kue, i kako je usamljen. On stisnu pesnice, uzdravajui se da ne opsuje ili zaplae. Da bi uposlio um, on upita: "ta je bilo sa tim Saracenom?" "Oh, on." Devojka se zagleda u sjaj jezera u sumraku. Laste su tamo uzletale i obruavale se, sred ogromne tiine. "Nisam ga lino videla, ali ume pune su pria, krtice o njima mrmljaju u svojim jazbinama, jazavci ih prepriavaju ostalima; zatim ih preuzimlju vodomari i vrane i svima objavljuju. I tako sam ula da ve nedelja mnoga, usamljeni ratnik, koji po odei i liku mora bit' Saracen, jae po ovi' predeli raspitujui se o 'rianinu vitezu za kog veruje da je blizu. Nikom nije rek'o zato trai taj ovek, ali kako ga Saracen opisiva, to si ti: plavokosi div na crnom konju, koji nosi oruje..." Ona skrenu pogled put Papijona. "Ali, va tit je pokriven. On pria o takvom na kome su tri srca i tri lava." Holger se ukoi. "Ne poznajem nikakvog Saracena", ree on. "Ovde ne poznajem nikoga. Dolazim iz vee daljine nego to moe i shvatiti." "Da to nije neki tvoj neprijatelj, koji trai te da pogubi te?" upita Hjudi zainteresovano. "Il' moe bit' kaki prijatelj?" "Kaem ti da ga ne poznajem!" Holger odjednom shvati da vie. "Izvinite. Potpuno sam na suvom." Alijanora razrogai oi. "Na suvom? Oh, aha." Ona se slatko zakikota. "Lepa fraza." Negde u dubini uma, Holger pribeleio tu injenicu za buduu upotrebu;

kliei njegovog sveta ovde su izgleda prolazili kao novoskovane mudrosti. Ali, uglavnom je bio zabavljen razmiljanjem o Saracenu. Ko je on, do avola? Jedini musliman koga je ikada poznavao bio je onaj bojaljivi naoarko, mali Sirijac, tamo na koledu. Taj ni pod kakvim okolnostima ne bi hodio unaokolo ovako opremljen! On, Holger, mora da se naao na konju i sa opremom oveka koji, igrom sluaja, podsea na njega. To bi moglo predstavljati i te kakvu nevolju. Nema svrhe traiti tog ratnika Saracena. Sasvim sigurno da nema. Odjednom ga preplavi nihilistiko oseanje oaja. "Idem u Vilinzemlju", ree on najzad. "Izgleda da nemam izbora." "Opasno mesto to je za smrtnike", ozbiljno primeti Alijanora. Ona se nae prema njemu. "Na ijoj ste vi strani - Red il' Haos?" Holger je oklevao. "'Ajde, ne bojite se", podstae ga ona. "Ja sam u dobri odnosi sa veinom bia." "Pretpostavljam da sam na strani Reda", odvrati on lagano, "mada ne znam ba nita o tom ratu... ni o ovoj zemlji." "To i miljah", primeti Alijanora. "E pa, i ja sam ljudsko bie, i mada su esto sluge Zakona pijani grubijani, mislim da mi se nji'ova stvar vie dopada od Haos. I zato idem s vami. Moe se zbidne da vam pripomognem u Srednjim svetu." Holger poe da se buni, ali ona podie svoju vitku ruku. "Ne i ne, dosta o tom. To za mene nije nikaki rizik, ja umem da letim. I..." Ona se nasmeja. "A moe da ispadne i prava vesela pustolovina, mislim, da!" Sputala se no, sa zvezdama i rosom. Holger prostre ebe s namerom da se u njega umota i tako spava, dok se Alijanora udalji rekavi da e radije no proboraviti u drvetu. ovek je leao budan dosta dugo, posmatrajui sazvea. Bile su mu poznate; tamo gore nalazilo se pozno letnje nebo severne Evrope. Ali, koliko daleko mu je bio dom? I da li su razdaljine imale

bilo kakvo znaenje? Seti se, potom, da se, kada se ono Alijanora pretvorila u ljudsko bie, i ne razmiljajui prekrstio. Nikada do tada ne bee to uinio. Da li je to bio samo uticaj ovog srednjovekovnog okruenja, ili deo nesvesnih umea, kao to su to bili jezik, jahanje, i sam Gospod zna ta jo, koje je na neki nain stekao? ovek zaista mora biti samotan stvor, kada ak ni sebe ne poznaje. Ovde nije bilo komaraca. Male molitve se isplate. Mada, jedan ili dva ba bi mu bili dobrodoli, koliko da ga podsete na dom. Konano je zaspao.

5. Krenuli su izjutra, Holger i Hjudi na Papijonu, dok je Alijanora letela iznad njih u obliju labuda, kruei, diui se u visinu i nestajui iza drvea, da bi se ponovo pojavila u gotovo okomitom spustu. Kada je sunce izgrejalo, ovek se oseti nekako bodrijim. Ako nita drugo, imao je nekakav cilj pred sobom, a izgleda da se nalazio i u dobrom drutvu. Do podneva ih je njihovo putovanje na istok dovelo visoko u brda, u neravnu, vetrovitu zemlju izrovaenih gromada, vodopada i tesnaca, visoke otre trave i vornovatog iblja. Holgerovom oku, pri tom, uini se da obzorje ispred njih izgleda nekako tamnije nego to bi trebalo da bude. Hjudi poe da promuklim glasom peva neku bestidnu pesmicu. Holger mu na to odgovori baladama kao to su 'Kotlokrpa branin' i 'Engleski kralj kopilan', prevodei ih s takvom lakoom da je to i njega samog iznenadilo. Patuljak se glasno smejao. Holger upravo otpoe i 'Tri zlatara', kad na njega pade neka senka i on, podigavi pogled, ugleda labuda kako krui iznad njih, sluajui ih sa zanimanjem. Re mu zastade u grlu. "Hej, nastavi", stade ga pourivati Hjudi. "To je ba retko soan pesma." "Zaboravio sam ostatak", odvrati Holgar slabim glasom.

Nije znao kako e pogledati Alijanori u oi kada se zaustave za ruak, a zastali su pored gustia koji je zaklanjao ulaz u neku peinu. Devojka im lagano prie u svom ljudskom obliku. "Imate milozvuan glas, da, sigurno, ser Holger", osmehnu se ona. "Hmmmm... hvala", promrmlja on. "Volela bih da se prisetite ta se desilo s oni tri zlatarima", nastavi ona. "Nije lepo od vas to ste i' ostavili na krovu." On je kradomice pogleda. Sive oi bile su joj posve iskrene. Ako je provela ivot meu zemaljskim malim ljudima... Ipak, nije imao petlju. "Pokuau kasnije da se setim", odvrati on slagavi. ibljak iza njih zauka i oni ugledae neko stvorenje kako upravo izlazi iz peine. U prvi mah Holger pomisli da se radi o nekakvom nakaradnom stvoru, ali potom zakljui kako mora da je re o normalnom lanu neke ne-ljudske rase. Stvor je bio neto vii od Hjudija i mnogo iri, sa miiavim rukama koje su mu visile do povijenih kolena; imao je veliku i okruglu glavu, pljosnat nos, zailjene ui i pukotinu umesto usta; koa mu je bila bez dlaka i siva. "Pa, to je Anrih", uzviknu Alijanora. "Nije mi bilo u znanju da ti je jazbina tako visoko." "Oh, motam si ga unaokolo." Stvorenje unu i osmotri Holgera svojim okruglim oima. Na sebi je imalo samo konu pregau, i u ruci je dralo eki. "Tu, u blizina, kopademo novi okno." Izmahnuvi rukom, on pokaza na okolni predeo. "U ta brda, da, ima zlato." "Anrih pripada niklaima", objasni Alijanora, i Holger zakljui da e pre biti u pitanju pleme planinskih patuljaka nego serija novia ili kakva smesa. "Zavlae se u jazbine k'o jazavci." Pridolica izgleda nije bio nita manje eljan ogovaranja od ostalih. Holgerova pria morala je da bude ponovo ispriana od samog poetka. Nikla na kraju odmahnu glavom i otpljunu. "Nije vam ba pametan pos'o da

nastavite dalje", ree on. "I to sada, kad Srednji svet sudi svim ko' su protiv nji'." "Aha", izusti Hjudi, "znai na 'ladnu dobrodolicu mo' biti da sretnemo kod Alfrik." "Govoru da su vilenjaci i troli imaju savez", nastavo Anrih. "A kad se nji'ovi klanovi udruu, to ti je ondak veliki pokret, sigurno." Alijanora se namrti. "Ne dopada se meni ovo", obrati se ona Holgeru. "ujem da vraevi hrabro k'o nikad ranije idu napolje, ak do sredite Carstva. K'o da je uklonjena zatita Zakona, kako bi Haos slobodno mog'o preoplaviti svet." "Sveta arolija bila je turena na Kortanu, ali sada je sklonjena od pogled ovekov i niko ne ima vlas' nad time ka'e d' iskrsne", primeti Anrih sa izvesnim pesimistikim uivanjem. Kortana, pomisli Holger. Gde li je ve uo to ime? Anrih zavue aku u dep pregae i, na Holgerovo iznenaenje, izvadi zdepastu glinenu lulu i vreicu neega to je liilo na duvan. Zapalivi vatru pomou kremena i elika, on duboko udahnu. Holger ga je eznutljivo posmatrao. "To je zmajevski trik, ti guta vatra", dobaci mu Hjudi. "Ja uiva", odvrati Anrih. "Sasvim ispravno", primeti Holger. "'... ena je samo ena, ali je zato dobra cigara dim'." Svi se zagledae u njega. "Nikada nisam ula da se neko od ljudski rod tako igra s demoni", ree Alijanora. "Pozajmi mi lulu", ree Holger, "pa e videti!" "Ovo suvie dobro da propusti se." Anrih se pognu i vrati u peinu, i uskoro iznese veliku lulu od korena belog vresa. Holger je napuni, zapali i stade da isputa srene oblaie. Uinilo mu se da ne pui duvan, jer je bilo

jako kao sam avo, ali nita loije od onoga to je puio u Francuskoj pre ili u Danskoj za vreme rata. Hjudi i Anrih su mu se smejuljili, dok se Alijanora gotovo valjala od smeha. "Koliko trai za ovo?" upita Holger. "Dau ti svoj drugi ogrta u zamenu za lulu, kremen i kresivo i vreicu duvana... Ovaj, lia za puenje." "Neg' ta!" smesta pristade Anrih i Holger shvati da je mogao i bolje da proe. Ali, ta se moe. "Moda bie tol'ko poten da doda i neto 'rane za nas", dobaci mu Alijanora. "Ako je to to gi traite..." Anrih ponovo nestade, a Alijanora saaljivo pogleda Holgera. "Ba vi mukarci ne umedete da bidnete praktini", uzdahnu ona. Poto su dobili komad hleba, sira i dimljenog mesa, krenuli su dalje. Iako je predeo postao jo strmiji i divljiji, Papijon kao da je bio neumoran. Dok su napredovali, mrak na istoku dizao se pred njima poput kakvog nejasnog zida. Predvee su zastali kod neega to mora da je bila kresta grebena; ispod njih su se prema borovim umama protezali ratrkani breuljci. Alijanora se spretno dade na posao da napravi zaklon od upletenog vrbovog prua, i dok je Hjudi pripremao veeru, Holger se oseao posve beskorisnim. Ali, uivao je da gleda devojku kako se lako kree unaokolo. "Sutra emo", ree ona, dok su sedeli oko vatre poto je pao mrak, "ui u Vilinzemlju. Posle toga, sve je u rukami sudbine." "Zato je tako mrano u tom pravcu?" upita Holger. Alijanora se zagleda u njega. "Vi ste zaistinski iz daleka, ili ste zaarati", ree ona. "Svak' znade da Farizeji ne podnose dnevno svetlost, tako da je u nji'ovo kraljevstvo uvek sumrak." Ona se tre. Svetlost koju je irila vatra urezivala joj je crvenilo na mlado lice, jo vema ga istiui naspram tame kroz koju je zavijao vetar. "Ako Haos pobedi, moe se zbije da sumrak

preoplavi celi svet, i da nema vie jarko sunce, zeleno lie i cvetovi. Da, mogla bi' da reknem da sam za Zakon." Ona zastade. "Pa ipak je Vilinzemlja zemlja od iznad prirodne lepote. Vi uveriete se!" Holger se preko plamena zagleda u nju. Svetlost joj je odbljeskivala u oima, milovala joj kosu i nene obline tela, a povrh svega joj je plela i ogrta od senke. "Nadam se da nisam nepristojan", poe on, "ali, ne mogu da shvatim zato jedna tako lepa devojka kao to ste vi ivi u divljini meu... meu onima koji nisu njenog roda." "Oh, nije to nikaka zagonetka." Ona se zagleda u eravicu. Od nonog vetra jedva joj je uo glas. "Patuljci su me nali kao bebu u umi. Moe biti da sam dete od neki mali zemljoposednik, ukradeno za vreme pljake kojih je stalno u ove pustopoljine. Pljaka su prvo hteli da me odgaju da budem robinja, pa se predomislili i ostavili me. I tako su me odgajili mali narod i ivotinje, nji'ova braa po zakletvi. Bili su dobri i ljubazni, i nauili su me mnogo stvarima. Na kraju su mi dali ovu labuu haljinicu, za koju priadu da je nekada pripadala Valkirama. Uz pomo nje, ja, iako po roenju nisam jake grae, ve obinog ljudskog roda, mogu da se promenim k'o to si vid'o; i tako sam bezbedna. Sada idi kud' te volja, rekli su patuljci. Ali meni uopte nije bilo stalo do dimljive dvorane ljudi. Moji prijatelji bili su ovdi, a prostoru i nebu po kojima se kreem treba da gi je milo. To vam je sve." Holger lagano klimnu glavom. Ona se ponovo zagleda u njega. "Ali, vi ste nami kazali samo malkice o sebi", izgovori ona uz nesigurni osmeh. "Gde biti va dom, i kako ste doli ovamo, a da niste preli preko zemalja ljudi ili Srednjeg sveta i otkrili kaki su?" "Voleo bih da to i sam znam", odvrati Holger. On oseti elju da joj ispria itavu priu, ali je potisnu. Verovatno ne bi bila u stanju da shvati ni njen najmanji deli. Pored toga, moglo bi se pokazati

mudrim da sauva poneku tajnu. "Mislim da me je neko zaarao", ree on najzad. "iveo sam tako daleko odavde, da verovatno nikada neemo uti ni za jedno od tih mesta. A onda, iznenada, obreo sam se ovde." "Kako se zove va kraljevstvo?" bila je uporna. "Danska." Skoro da opsova sam sebe kada je to izgovorio. "Ali, ja ula sam za vae kraljevstvo! Iako je daleko odavdi, nairoko je znato. Hrianska zemlja, severno od Carstvo, je l' tako?" "Hmmm... ovaj... to ne moe biti ista Danska." Teko! "Moja lei u... uf..." Bilo mu je zaista mrsko da je lae. Ali, samo as; njegova davna tumaranja po Sjedinjenim Dravama... "Mislim na jedno mesto u Junoj Karolini." Ona nakrivi glavu. "Mislim, da, vi neto da skrivate. Kako god 'oete. Mi ljudi sa granicu nauili smo da ne budemo suvie radoznatljivi." Ona zevnu. "'Oemo u krevet?" Zajedno su se sklupali u zaklonu, traei toplinu jedno od drugog, dok je no postajala sve hlandija. Holger se, drhtei, nekoliko puta probudio, osetivi Alijanoru kako die pored njega. Bila je kao slatko dete. Ako nikada ne nae put nazad...

6. Njihovo silaenje narednog dana bilo je brzo, mada nesigurno. Hjudi bi esto zacvilio, kad god bi se Papijonova kopita okliznula na kakvom nagibu i oni se zateturali iznad raspuklog oboda bezdana. Alijanora je sve vreme bila daleko iznad njih. Volela je da se poigrava, tako to bi se u vazduhu pretvorila u ljudsko bie, da bi se potom ponovo preobratila u labuda u poslednjem trenutku pre pada, od ega se oveku dizala kosa na glavi. Poto je to video, Holgeru je i te kako bilo potrebno da povue nekoliko umirujuih dimova. Nije uspeo da zapali lulu dok mu Hjudi nije pokazao kako da koristi kremen i kresivo koje je sada nosio u vreici zakaenoj za pojas. Prokletstvo, zato

nemaju ibice u ovom svetu? Dok su prolazili kroz borovu umu, obavio ih je sumrak poput olujnih oblaka, pojaavaui se sa svakim priguenim korakom. Holger se stade pitati hoe li ita videti na kraju putovanja. Jeio se na pomisao da bi mogao naslepo tapkati kroz zemlju trola i vukodlaka, i sam Bog zna ega jo. Vazduh je postajao topliji to su se dalje sputali. Kada su konano izili iz ume, atmosfera je bila miomirisna, teka od mirisa cvetova nepoznatih Holgeru, mada su podseali na miris sandalovine. Stupili su u otvorenu, valovitu udolinu, i Hjudi proguta knedlu. "E pa, sadena smo u Vilinzemlja", promrmlja on. "Kako li emo si ga probijemo napolje, to je ve druga pria." Holger osmotri predeo upitnim pogledom. Iako je sunce bilo skriveno, no koje se plaio nije se spustila. Nije bio u stanju da razabere nikakav izvor svetlosti, ali je video gotovo isto onako dobro kao i po danu. Nebo je bilo tamne, zagasitoplave boje, a isto plavetnilo preovladavalo je i u vazduhu, tako da je imao utisak da jae ispod vode. Trava je bila visoka i sona, bledozelena sa srebrnastim prelivom, mestimino proarana belim cvetovima. Asfodele, pomisli Holger. Ali, otkud je on to mogao znati? Tu i tamo, primeivao je i grmove belih rua. Moglo se videti usamljeno drvee, a bilo je i umaraka, visokog drvea, vitkog, mlene kore, i listova boje trave. Kroz kronje je duvao lagani vetar stvarajui jedva ujno brujanje. Nije mogao ba dobro da odredi udaljenost pri ovoj prevarnoj svetlosti bez senki. U blizini je proticao potok koji nije uborio ve svirao, beskrajnu melodiju na tuinskoj skali. Fosforescencija je dodavala belu, zelenu i plavu boju preko vode. Papijon iznenada frknu i strese se. Oigledno, nije mu se dopadalo ovo mesto. Ali, gde sam ga ve video, upravo ovakvo, hladno i plavo iznad bledunjavog drvea i brda koja su se topila u nebu, gde je vetar jo duvao ovako pevajui i reka zvonila poput staklenih zvonia? Moda nekada

davno, u snu, izmeu sna i buenja, tokom lake letnje noi u Danskoj, ili je to moda bilo jo ranije, neke zaboravljene godine? Ne znam, a mislim da ni ne elim da znam. Nastavili su da jau. Pri nepromenljivom osvetljenju, sticao se utisak da je vreme teno i nepostojano, tako da su mogli putovati i minut i vek, a nepregledni predeo promicao je pored njih, dok su oni i dalje jahali - sve dok se labud nije ponovo, uz grmljavinu krila, obruio i pretvorio u Alijanoru. Na licu joj se ogledao strah. "Videh nekog viteza kako kasom dolazi amo", izgovori ona bez daha. "Viteza iz Vilinzemlje. Nameran ta je, ne umem da kaem." Holger oseti kako srce poinje ubrzano da mu kuca, ali je ipak uspeo da naizgled sauva mir. "Saznaemo." Stranac se najzad pomoli iznad grebena. Jahao je visokog, kao sneg belog konja, sa grivom koja se vijorila i koji je ponosno izvijao vrat; ipak, nije plenio pogled: noge su mu bile suvie dugake, a glava preve mala. Jaha je na sebi imao oklop i sputen vizir, tako da mu se nije videlo lice; na kacigi je imao ukrasno belo perje, tit mu je bio bez oznaka i crn, ili je, zapravo, svetlucao pononim plavetnilom. Najzad se zaustavi i pusti Holgera da mu prie. Kada mu se Danac sasvim priblii, vitez spusti koplje. "Stani i predstavi se!" Glas mu je bio odluan, metalast, ne ba sasvim ljudski. Holger potee uzde, i Papijon se tre na ovu neuljudnost. "alje me vetica, Majka Gerda, sa porukom za vojvodu Alfika." "Najpre mi pokai oruje", doviknu izazovni glas. "Ovamo ne dolazi niko nepoznat." Holger slee ramenima, ne bi li prikrio vlastitu nelagodnost. Potom posegnu nanie, otkopa tit i navue ga na levu ruku, dok Hjudi ukloni platnenu pokrivku. "Evo."

Vitez iz Vilinzemlje prope konja, mamuznu ga i jurnu. "Brani se!" zaskvia Hjudi i smandrlja se sa sedla. "'Oe da t' ubije namrtvo!" Papijon skoi u stranu, dok je Holger i dalje zurio u udu. Konjanik projuri pored njega u potmulom topotu, a onda se okrenu i krenu nazad sa kopljem uperenim u Holgerovo grlo. Slepi refleks. Holger spusti vlastito koplje, podbi Papijona, i podie tit. Crni parip naglo skoi napred. Na njegov uas, neprijateljevo oblije sve vie mu se pribliavalo, i njegovo koplje spusti se ka Holgerovom stomaku. Danac takoe spusti tit i gurnu stopala u uzengije. Buno su se sudarili, tako da odjek nastavi da putuje s brda na brdo... Holgerov tit bio je potisnut prema njegovom stomaku, i umalo da nije izgubio koplje, koje se bee zakailo za protivnikov vizir. Drka protivnikog koplja se meutim rascepi, i vitez se zatetura u sedlu. Papijon je silovito nasrtao, i stranac se najzad premetnu preko konjskih sapi. Smesta se, meutim, podie na noge - bilo je naprosto neverovatno da je to mogao uiniti u oklopu - i njegov ma sevnu iz korica. Nije bilo vremena za razmiljanje. Holger je morao da pusti telo da dela za njega; ono samo znalo je ta mu valja initi, i on se baci na neprijatelja koji bee ostao bez konja. Ma udari na ma. Vitez se okomi na Holgerovu nogu, ali Danac uspe da na vreme odbije udarac, a potom i sam zviznu otricom po kacigi sa perjem. Metal zvonko zazvea i njegov neprijatelj posrnu. Bilo je krajnje nezgodno udarati odozgo, sa konja, i Holger poe da skoi na zemlju, ali mu se noga zaglavi u uzengiji i on pade na lea. Istog asa, stranac skoi na njega, ali ga Holger utnu. Opet onaj metalni odjek, i ratnik pade. Obojica se, potom, nekako uspravie. iroki ma pridolice lupi po Holgerovom titu, i Holger zamahnu prema njegovom vratu, pokuavajui da nae prorez izmeu metalnih ploica. Vitez je udarao nisko, ciljajui njegove

nezatiene noge, i Holger se povue unazad. Ovaj drugi jurnu na njega - ma se nije video od brzine zamaha - ali Holger doeka udarac u sred vazduha. Udar mu protrese sve miie, ali vitezu ma ispade iz ruke; istog asa, stranac izvadi no i skoi prema njemu. iroki ma nije bio namenjen za ubode, ali Holger ugleda pukotinu iznad ovratnika ispred sebe i sjuri ma. Iskre poletee. Metalno oblije se zavrte, klonu na kolena, pade u travu zaangrljavi po poslednji put i ostade mirno da lei. Sav oamuen, dok mu je u uima grmelo, Holger se osvrnu oko sebe. Beli konj bez jahaa mahnito je jurio put istoka. Da saopti novosti vojvodi, pomisli on. A onda Hjudi poe da igra i klie oko njega, dok mu se Alijanora obisnu o ruku, uzvikujui kroz jecaje kako se divno borio. Ja? pomisli on. Ne, to nisam bio ja. Ja nita ne znam o maevima i kopljima. Ali, ko je onda dobio ovu bitku Alijanora se nae nad palo oblije. "Ne krvari", ree ona promuklo. "A ipak, ini se da je pogubljen, jer Farizeji ne podnosu dodir od hladnog gvoa." Holger duboko udahnu i um poe da mu se razbistrava. Upravo je uvideo svoju greku; da, trebalo je da ostane u sedlu i iskoristi svog konja kao dodatno oruje. Naredni put e vie paziti. Nakratko se zapita ta li su stanovnici Vilinzemlje - Farizeji, kako su ih izgleda zvali, bez sumnje zato to je nepismena ljudska rasa pobrkala biblijske alegorije - koristili umesto elika. Legure aluminijuma? Magija je sigurno bila u stanju da izdvoji aluminijum iz boksita. Berilijum, magnezijum, bakar, nikl, hrom, mangan... Iako bez sumnje tana, slika vilenjaka-arobnjaka sa spektroskopom bila je dovoljno smena da Holgeru povrati ravnoteu. Svoje priatelje oito je zapanjio glasnim smehom. "E pa", poe on, i sam pomalo iznenaen vlastitim

okorelou, "da vidimo ta imamo ovde." Potom klee i podie vizir. Praznina je zjapila u njega. Oklop je bio prazan. Mora da je bio prazan sve vreme.

7. Vilinzemlja je imala lik divljine - sa brdima, umama i neobraenim dolinama. Holger upita Hjudija, koji se bee prilino povukao u sebe, od ega ive ovdanji stanovnici, i patuljak mu objasni da uz pomo magije dolaze do nekih namirnica i pia, da poneto dobijaju i iz drugih kraljevstava u Srednjem svetu, od kojih naplauju danak, i da love neke od udnih zveri koje krstare njihovom domajom. Izgleda da su svi od reda bili ratnici i arobnjaci... Svakodnevne poslove obavljali su im robovi koje su uzimali od goblina, kobolda i ostalih zaostalih rasa. Dalja pitanja otkrila su da Farizeji ne znaju ni za starost ni za bolest, ali da se pria kako nemaju duu. Prema Holgerovom miljenju, po svemu se inilo da se ba nee nai u najprijatnijem zamislivom drutvu. Pokuavajui da pronae vrsto mentalno uporite i da zaboravi onaj prazan oklop to je ostao da lei u polju asfodela, Holger stade da se domilja. Njegovo poznavanje fizike i matematike bilo je krajnje povrno, ali, ipak, trebalo je da bude u stanju da uoblii neke koliko-toliko razumne pretpostavke. Moralo je postojati racionalno objanjenje za ovaj svet! S obzirom na slinosti sa njegovim domom - na primer, u pogledu sazvea - kao i na razlike - na primer, sve ovo to ga upravo okruuje morala se odbaciti mogunost da se nalazi na nekoj drugoj planeti. Nalazio se, dakle, u istom, svom svemiru, i to je bilo nesumnjivo. Uobiajeni zakoni prirode, poput gravitacije i hemijskih jedinjenja, izgleda da su i ovde vaili; ali, ovde su se, oigledno, temeljili na pretpostavkama koje omoguavaju i postojanje... ovaj, magije. Razume se, magiju nije predstavljalo nita drugo do

izravna mentalna kontrola materije. ak i tamo odakle je on dolazio, neki su ljudi verovali u telepatiju, telekinezu i sline stvari. Moda u ovom svetu, pod izvesnim okolnostima, mentalne sile mogu da budu jae od neorganskih... Dotle je, upravo, stigao kada shvati da se naao u orsokaku - to jest, da je samo nadenuo druga imena istom nizu fenomena. Bilo kako bilo, pitanje je ostajalo: Gde se on to nalazi? Ili bi, moda, trebalo da upita u kada se on to nalazio? Na neko drugoj Zemlji? A, moda, najzad, dva predmeta mogu da zauzimaju isti prostor u isto vreme, a da ne utiu jedan na drugi - to bi znailo da je to isto mogue i za itava dva sveta. Ili, ak, bilo koji broj svetova. Upao je, dakle, u jedan od njih: neki koji je u velikoj meri bio paralelan sa njegovim vlastitim svetom... Uprkos svim razlikama... meu njima mora da je postojala neka veza. Ali, kakva? On uzdahnu i najzad odustade. Samo redom: jedno po jedno. Kao prvo, mora uznastojati da preivi u zemlji u kojoj je bilo mnogo onih koji su bili kivni na onoga ko nosi znak tri srca i tri lava. Iz sumraka, napokon, polako izroni zamak. Zidovi su mu se dizali do vrtoglavih visina, krovovi su mu se sastojali od samih iljaka i uglova, i nad svim tim nadnosile su se tanke kule, stremei u visinu; divlja lepota, poput ume zimi okovane ledom. Beli kamen podseao je na ipku i izgledao je tako krhak da bi ga i sam dah mogao rainiti; ali kada je priao blie, Holger vide da su zidovi i te kako masivni. Brdo na kome je stajao zamak opkoljavao je anac, i mada se u njega nije ulivala nikakva reka, voda je u beskraj kruila, mirno uborei. Nedaleko odatle nalazilo se jo jedno brdo, prekriveno ruama i napola skrivenim pramenovima magle; inilo se, meutim, kao da ima oblik enskih grudi. Hjudi pokaza prema njemu. "Vilinbrdo", ree on veoma tihim glasom. "U njem' vilenjaci odravadu svoje neobine pijanevine, a u no kad je meseina izlazu da na njemu igradu." U pozadini se put severa, juga i istoka

protezala tako mrana uma, da je Holger jedva bio u stanju da razabere pojedinano drvee. "Tamo u Mirkumi, momci Farizeja lovu grifine i mantikore", dodade Hjudi, takoe apatom. Iz zamka se oglasi truba, daleka i hladna, nalik na vodu koja tee. Videli su nas, pomisli Holger, i istog asa spusti ruku na ma. Alijanora lepeui krilima slete, da bi u ljudskom obliku stala pored njega. Izraz lica bio joj je ozbiljan. "Ti i Hjudi..." Holger zastade da proisti grlo. "Doveli ste me dovde, i neizmerno sam vam zahvalan na tome. Ali, moda e biti najbolje da sada odete." Ona podie pogled ka njemu. "Ne", odvrati posle jednog trenutka, "mislim da emo jo malko ostati. Moda vami moemo biti od pomo tamo." "Nisam vam niko i nita", zamuca Holger. "Vi meni nita ne dugujete, dok vam ja dugujem vie nego to u ikada moi da vam vratim." Sive oi ostadoe ozbiljne. "Ja mislim da ste vi malko vie od niko, ak ako to i ne znajete", promrmlja ona. "Oseam neto spram vas, ser Holger. I zato u, bar ja, da ostadnem." "E pa", stade da breke Hjudi, mada ne ba oduevljeno, "niste valjda bili pri pomisli da sam gi ja poslednja kukavica, a, niste li?" Holger nije vie navaljivao. Izvrio je svoju dunost, ponudivi im izgovor da odu; i, oh Boe, kako mu je samo bilo drago to ga nisu iskoristili! Kapije zamka otvorie se i pokretni most beumno se spusti. Trube se ponovo oglasie, i Holgeru u susret izjaha eta sa stegom, titom sa grbom, perjanicom i kopljem. On zauzda konja i ostade da eka, vrsto steui vlastito koplje. Znai, ovo su bili gospodari Vilinzemlje. Bili su odeveni u boje koje kao da su svetlucale naspram sumraka grimiznu, zlatnu, purpurnu, zelenu; meutim, boja svakog dela odee presijavala se i svetlucala i menjala iz trenutka u trenutak. Neki su nosili

pancire ili oklope, i srebrnasti metal bio je paljivo oblikovan i izgraviran; ostali su, opet, imali odore i plemike krune. Bili su visoki, i kretali su se kao da klize; takvu gracioznost, nema sumnje, ni jedno ivo bie nije moglo da postigne, ak ni maka. Hladna oholost obeleavala je njihove neobine crte lica, sa visokim, ispupenim jagodinim kostima, irokim nozdrvama i uskom bradom. Koa im je bila bela, dugaka lepa kosa srebrnastoplava, i veina meu njima nije nosila bradu. Poto su se dovoljno pribiliili, Holger u prvi mah pomisli da su slepi, jer su im kose oi sadrale samo azurnu ispraznost. Ali, ubrzo je shvatio da im je vid ak i bolji od njegovog. Voa se zaustavi i malo nakloni, izdiui se u uzengijama. "Dobro doli, ser vitee", ree on. Glas mu je bio prijatan za uvo, i vie je nalikovao pesmi nego govoru. "Ja jesam Alfrik, vojvoda Alfarkrajine, u Vilinzemlji. Ne dolaze nam esto smrtnici u posetu." "Hvala, gospodaru." Uglaene rei same od sebe kliznue sa Holgerovih usana. "Vetica, Majka Gerda, za koju verujem da je va ponizni sluga, preporuila mi je vau milost. Miljenja je bila da bi vaa premudrost mogla reiti moj bol, i zato sam doao da molim za uslugu." "Ah, tako znai. Dobro se nali, onda. Nudim vama i vaim slugama da ostanete koliko elite, i nastojau da pomognem gospodinu vaeg poloaja koliko sam to u stanju." Mog poloaja? Holgeru pade na pamet da je stvorenje koje ga bee napalo van svake sumnje moralo biti u vojvodinoj slubi. Tri srca i tri lava izgleda da nisu bili nimalo omiljeni u Srednjem svetu. Nametalo se, dakle, pitanje: Nije li Alfriku, najzad, postalo jasno da Holger ipak nije bio onaj koga je hteo da ubije? Bilo da je to znao ili ne, ta li se zaista deavalo iza tog glatkog, ledenog lica? "Zahvaljujem vaoj visosti", izgovori naglas Holger. "ao mi je, meutim, to vas moram zamoliti da napolju ostavite krst i

elik; ali, verujem da vam je poznata nesrena slabost nae rase", uljudno ree Alfrik. "Ne bojte se, dobiete drugo oruje." "U vaoj tvravi, gospodaru moj, ne moe postojati nita ega bi se trebalo plaiti", odvrati Holger, pomislivi istovremeno kakav je samo laov u meuvremenu postajao. Alijanora se stade premetati s noge na nogu. "Ja u vami uvati stvari, Holger", ree ona. "Ionako u radije ostanem napolje." Alfrik i ostali Farizeji okrenue svoje razrogaene isprazne oi prema njoj. "Pa to je labud-devojka o kojoj smo sluali", osmehnu se vojvoda. "Ne, lepa damo, bili bismo ravi domaini kada i vama ne bismo ponudili krov nad glavom." Ona, meutim, tvrdoglavo odmahnu svojom riokosom glavom, i Alfrik se jedva primetno namrti. "Ne biste valjda odbili?" zadahta on. "Bi'", odreza Alijanora. "Ja u gi ostanem ovdi napolju s nju", brzo dodade Hjudi. "Ne, ti e ide sa ser Holger", ree devojka. "Ali..." poe Hjudi. "uo si me", zavri devojka. Alfrik najzad slee ramenima. "Ako biste nam se sada pridruili, ser vitee..." naglasi on. Holger sjaha i skide oklop. Dok je dodirivao krst, Farizeji okrenue poglede na drugu stranu. Papijon frknu i zagleda se u njihove konje, i Alijanora natovari opremu na paripa i uhvati ga za povodac. "ekam te u umi", dobaci ona i odvede bojnog konja. Holger ju je pratio pogledom sve dok nije nestala. Skupina se potom uputi nazad u utvrenje. Dvorite je bilo iroko, sa drveem i cvetnim lejama, fontanama koje su ivahno prskale vodu, muzikom i opojnim mirisom rua u vazduhu. Ispred glavne tvrave Holger ugleda

gospe Vilinzemlje koje se behu okupile da gledaju, i na trenutak zaboravi na sve ostalo. Jude mu! Vredelo je prei i itave vaseljene, samo da bi se video ovaj prizor. Pomalo oamueno, on im se nakloni. Alfrik potom naloi oniskom robu, goblinu zelene koe, da gosta odvede u njegove odaje. "ekamo vas na veeri", dobaci mu on uglaeno. Sa Hjudijem koji je tapkao za njim, Holger zatim proe kroz itav lavirint hodnika, visokih i zasvoenih, koji su nejasno svetlucali. Kroz poluluna vrata video je prostorije to su zaslepljivale oi sjajem ukrasa. Razume se, pomisli on, pokuavajui da sauva spokoj, kada je neko u stanju da stvori takve stvari ni iz ega... Uz dugako stepenite i potom niz drugi hodnik, napokon stigoe u apartman kao iz "Hiljadu i jedne noi". Poto im iskaza potovanje dodirnuvi elom pod, goblin se udalji, a Holger se stade osvrtati unaokolo, zagledajui sjajne tepihe, mozaike od dragog kamenja, zavese od zlatne tkanine, balkonske prozore koji su gledali na mnogo ari bate. Tanke votane svee gorele su jasnom, postojanom svetlou. Na jednom zidu visila je tapiserija na kojoj su se prilike lagano menjale, izvodei priu s koje on posle nekog vremena skrenu pogled, blago se pri tom stresavi. "Moem kaz'ti da oni dobro pazu ovdi sebe", izjavi Hjudi. "Ipak bi gi ja dao sve to uture da se naem ispod svoj stari 'rastov koren. Sve je ovde puno trikovi." "Ne sporim." Holger ode do kupatila koje mu je nudilo pogodnosti kao da je kod kue - sapun, toplu tekuu vodu, makazice, brija, stakleno ogledalo - a opet ga ni malo nije podsealo na dom. Ipak je iz njega iziao krajnje osveen. Na krevetu je leala odea koja mora da je bila njemu namenjena; kada ju je navukao, odgovarala mu je kao druga koa. Svilena koulja dugakih rukava, purpurni satenski prsluk, grimizne pantalone, kratka plava pelerina, crne somotske cipele - i sve to proarano zlatnim nitima i draguljima i opervaeno

neobinim, mekim krznom, to mu jo vie podie moral. U uglu takoe primeti gomilu vojne opreme, ukljuujui i ma sa titom u obliku polumeseca. Bilo je to vrlo taktino od Alfrika, mada teko da bi bilo ko poneo oruje na gozbu. "Oh, kako lepo izgledati, ser Holger", stade mu se diviti Hjudi. "Nee bidne u stanje da s' odbrani od vilingospe. Pria se da gi ovde ima mlogo." "Voleo bih da znam zbog ega su svi tako prijateljski nastrojeni prema meni", primeti Holger. "Nisu li Farizeji, najblae reeno, u loim odnosima sa ljudskim stvorovima? Zbog ega bi Alfrik inio ovoliko za mene?" "Nije mi u znanju, momak. Moda ti ga postavlje stupicu. A opet, mo' da gi zabavlje da bidne ljubazan spram tebe. Nikada si ga ne zna ta e vilinljudi misli ili uradi. Ni oni ti gi to ne znadu, a nit' ne mare." "Oseam se krivim to te ostavljam da sedi ovde i to Alijanora logoruje napolju u umi." "Oh, dae gi oni meni neto da jednem, a cura srenija tamo je di jeste. Znam ta joj je na um. Ja da ti pomaem sa savet i delo ovdi unutra, dok si ga ona eka napolje da uini to mogne ako iskoi potreba." Uskoro se pojavi goblin, pokorno najavljujui da je veera posluena. Holger krenu za njim niz dim-plave hodnike do prostorije tako velike da joj je jedva mogao sagledati kraj ili tavanicu. Gospodari i gospe Vilinzemlje sedeli su za stolom koji je podseao na istopljenu dugu. Neljudske sluge trkarale su unaokolo, odnekud je dopirala muzika, razgovor i smeh poigravali su iznad, na neki nain, nenaruenog mira. Holger bi odveden da sedne levo od Alfrika, a devojka koja je sedela s njegove druge strane bila mu je predstavljena kao Meriven. Imala je takvo lice i stas da ime gotovo nije ni uo. Kolena su mu klecala dok je sedao i pokuavao da se ukljui u razgovor. Spremno je odgovarala, uprkos njegovim malaksalim naporima. Iz onoga

to je uo, Holger je zakljuio da se ovde razgovara o visokoj umetnosti: razgovor je bio brz, otrouman, poetian, cinian, sa sveprisutnim nagovetajima tanane pakosti, uvek sa razraenim pravilima koja jo nije poeo da shvata. E pa, dobro, pomisli on, besmrtnici koji nemaju ta da rade osim da love, bave se magijom, kuju intrige i vode ratove, razvili bi istananost iz istog hira. Ovi ovde, po svemu sudei, nisu znali za viljuke, ali su zato hrana i mnogobrojna vina predstavljali pravu simfoniju. Kada mu samo Meriven ne bi u toj meri odvlaila panju... Ovo je bio klasini embarras de richesses. Zbunjenost, do nelagodnosti, to je izaziva preobilno bogatstvo, ili, uopte, rasko; prim. prev. "Zaista", zausti ona, ne dozvoljavajui mu da skrene pogled sa tih njenih neobinih oiju koje mu vie nisu smetale, "mora da ste veoma hrabar ovek, kada ste se tek tako uputili ovamo. Smrtonosni udarac koji ste zadali svom neprijatelju bio je, ah, zaista predivan!" "Videli ste?" upita on otro. "Da, u Crnom zdencu. Posmatrala sam vas... A da li smo vam se samo rugali, ser 'Olgere, ili zaista atakovali na va ivot - nije dobro da mlad ovek suvie toga zna... Malice zbunjenosti spreava ga da se ugoji." Ona mu se umilno nasmei. "Ali, ta vas dovodi ovamo?" I on razvue usta u osmeh. "Ni mlada dama ne bi trebalo suvie toga da zna", odvrati on. "Ah, okrutnie! Ipak, drago mi je to si doao." Ovom prilikom, upotrebila je prisniju zamenicu. "Mogu li na ovaj nain da vam se obraam, vrli gospodine? Meu nama postoji srodnost dua, iako smo tu i tamo u ratu." "'Najdrai neprijatelju'", oslovi je Holger, i ona spusti kapke, zadovoljno se osmehujui. Imao je elju da i sam obori pogled... taj njen dekolte... On stade da pretura po ekspiru, ne bi li jo neto ukrao od njega. Atmosfera postade sasvim oputena.

Nastavili su da flertuju za sve vreme gozbe, koja kao da potraja satima. Posle toga drutvo je prelo u jednu jo veu odaju, na ples. Ali kada muzika zapoe, vojvoda Alfrik odvue Holgera u stranu. "Poite sa mnom na trenutak, molim vas, dobri gospodine", ree on. "Bie najbolje da smesta, u etiri oka, porazgovaramo o vaem problemu, kako bih mogao malko o njemu da porazmislim; jer, predviam da vam nae dame nee ba dati mira." "Hvala, vaa visosti", odvrati Holger, pomalo narogueno. U ovom trenutku mu ba nije bilo preterano stalo da ga podseaju na stvarnost. Odetali su u batu, pronali klupu ispod jedne svetlucave vrbe i seli. Pred njima je poigravala fontana, pozadi je pevao slavuj. Alfrikovo telo odeveno u crno nasloni se jednim gipkim pokretom. "Recite ta elite, ser 'Olgere", pozva ga on. Nije imalo svrhe bilo ta kriti. Ako su Farizeji posedovali mo da ga vrate, onda e im verovatno biti neophodno da se upoznaju sa itavom situacijom. Samo, odakle da pone? Kako mu opisati itav svet? Holger dade sve od sebe. Alfrik ga je vodio svojim povremenim, otroumnim pitanjima. Vojvoda ni u jednom trenutku nije pokazao iznenaenje, ali je na kraju delovao zamiljeno. Oslonio se laktovima o kolena i izvukao no od belog metala koji je nosio za pasom. Dok ga je okretao s jedne na drugu stranu, Holgeru poe za rukom da proita natpis na otrici. No plamena. On se upita ta li to moe da znai. "udna pria", oglasi se najzad Alfrik. "Nikada nisam uo udniju. Ipak, mislim da u njoj ima istine." "Moete... moete li mi pomoi?" "Ne bih znao, ser 'Olgere... jo mi se, znate, ini prirodnim da vas tako zovem. Ne bih znao. U svemiru ima mnogo svetova, ega je svestan svaki vra i astrolog... Meutim, mnoina vaseljena je ipak neto drugo, i samo se

uvijeno pominju u izvesnim drevnim rukopisima. Ako sam vas saslu'o i nisam ostao bespomoan usled zaprepaenja, to je stoga to sam i sam u razmiljanjima doao do zakljuka da bi zaista mogla postojati i jedna druga Zemlja, kakvu vi opisujete, koja je izvor mitova i legendi poput one o Frederiku Barbarosi, ili velike epske ansone o caru Napoleonu i njegovim junacima." I, onako za sebe, Alfrik promrmlja nekoliko stihova:

"Gerard li vaillant, brigadier magnes, Tres ans tut pleins ad este an Espagne Combattant contre le Grande-Bretagne."1

Stresavi se, on nastavi, ovog puta neto ustrije: "Pozvau duhove koji mogu da mi daju savet. Nema sumnje da e to potrajati, ali daemo sve od sebe da vam bude prijatno kod nas. Mislim da moemo polagati veliku nadu u krajnji uspeh." "Suvie ste ljubazni", odvrati Holger, iskreno dirnut. "Ne." Alfrik odmahnu rukom. "Vi smrtnici ne znate kako dosadan moe postati ivot bez konca, i sa koliko radosti se doekuje izazov kao to je ovaj. Trebalo bi, stoga, da ja vama budem zahvalan." On ustade, iznenada se zakikotavi. "A sada, mislim da bi trebalo da se vratite na ples", ree on. "Prijatno, prijatelju moj." Holger se vrati u dvoranu oamuen od radosti. Suvie je brzo u poetku doneo sud o ovom Srednjem svetu. Niko ne moe biti ljubazniji, niti udvorniji od ovih Farizeja. Dopadali su mu se! Meriven je predvodila nekoliko dama kada je uao u balsku dvoranu. Poto

erar vrli, vojskovoa silni/Trinaest godina punih u paniji provede/Borei se protiv Velike Britanije; prim. prev.

mu se okaila o ruku, vragolasto mu dobaci: "Ne znam zato to ini, ser vitee. Ode, bez rei, i zaboravi na mene." "Pokuau da vam to nadoknadim", odvrati on. Vilinska muzika svega ga je obavila, zaavi u samo njegovo bie. Nije znao uzviene okretne plesove koje je gledao oko sebe, ali je zato Meriven smesta pohvatala korake fokstrota; inilo mu se da nikada nije imao bolju partnerku. Nije bio siguran koliko je ples trajao. Iskrali su se u batu, pili iz fontane sa vinom, smejali se, i nisu se vratili. Ostatak noi bio je isto onako zabavan kao i bilo koja koju do tada bee proveo, a moda i zabavniji.

8. Ovde nije bilo ni pravog jutra ni prave veeri, ni dana ni tmine; stanovnici su izgleda iveli onako kako bi im se prohtelo. Holger se budio lagano i raskono, dok nije shvatio da je ponovo sam. U pravom trenutku, ipak, vrata su se otvorila i goblin ue sa posluavnikom za doruak. Mora da su se posluili vradbinama kako bi saznali ta voli: nikakve kontinentalne gluposti, ve dobar ameriki doruak - jaja sa unkom, tost, kolaii od heljde, kafa, i sok od pomorande. Poto je ustao i obukao se, pojavio se Hjudi. Izgledao je zabrinut. "Gde si bio?" upita ga Holger. "Ah, spav'o sam u bai. Mislio sam to pravo, jer si bio, ovaj, zauzet." Patuljak sede na stoliicu za noge; liio je na smeu mrlju u svom tom zlatu, skerletu i purpuru. upkao je bradu. "Ne dopada mi se vazduh ovdi. Neto se ravo spremlje." "Pun si predrasuda", odvrati Holger. Uglavnom je razmiljao o sastanku sa Meriven; bili su se dogovorili da pou u lov sa sokolovima. "Oh, mogu oni da s' nagizdavaju i zasenjuju tebe sa fina vina i raspusne enskinje", proguna Hjudi, "al' nikadi nee bidne nikako prijateljstvo izmeu ljudi i Vilinzemlja, a najmanje sadena kad se Haos okuplja za rat. A

ja, ja znajem ta znajem. Evo ta sam ipijunir'o dok sam le'o u bai... Velike munje sevale su iz najgornju kulu, jedan demon o'o je u dimu, i smrad od bavljenje arobnjatvom bio je tako grozomoran da me umal' nije otrov'o. Kasnije, sa zapad, u urba je doletela jedna prilika, spustila se na kula i o'la unutri. Ja mislim da vojvoda Alfrik pozv'o je veci upomo." "Tako je", odvrati Holger. "Rekao mi je da e to uiniti." "Samo se ti zabavljuj", promrmlja Hjudi. "Raduj se u eljust vuka. Al' kada tvoje mrtvosano telo bude baeno leinarimi, nemoj kae nisam te upozorav'o." Tvrdoglava patuljkova nepopustljivost natera Holgera da, dok je silazio, ozbiljnije razmotri njegove rei. Mogue je, zaista, da je u pitanju trik kojim pokuavaju da ga dre po strani dok ne bude kasno... Ali, kasno - za ta? Nema sumnje da su - da su hteli da ga se otarase - mogli da ga izbodu ili otruju... Porazio je jednog od njihovih ampiona... koji ga je verovatno i napao samo zato to je nosio oruje tajanstvenog paladina sa tri srca i tri lava... Ali, svakako, ne bi mogao da ih pobedi desetoricu. Ipak, da li bi? On spusti ruku na vilinski ma. Teilo ga je saznanje da ga ima. Meriven nije tano odredila vreme; uostalom, ovde ono jedva da je i postojalo. Holger je malo dokoliio u prijemnoj dvorani. Posle izvesnog vremena pade mu na pamet da bi mogao potraiti vojvodu i priupitati ga ima li kakvih novosti u vezi s problemom koji mu bee izloio. Raspitavi se kod mrzovoljnog kobold roba, Holger saznade da se gospodareve odaje nalaze u severnom krilu, na drugom spratu. On krenu stepenitem, preskaui po tri stepenika odjednom i veselo zviduui. Stigao je do odmorita upravo u trenutku kada su Alfrik i neka ena izlazili. Jedva, zapravo, da ju je osmotrio, jer se hitro vratila u odaju, ali je, ipak, ostao zaprepaen. Ovaj svet je izgleda bio prepun stvorova koji su zaista udno izgledali. Bila je ljudsko bie, via i popunjenija od vilingospi;

dugaku kosu, crnu kao zift, pridravala je zlatna dijadema, a bela satenska haljina vukla joj se po podu. Lice joj je bilo bledo poput slonovae, nos izvijen, crvene usne nadmene kao i sjajne tamne oi. Hm! Ba je taj vojvoda bio srekovi. Alfrik se u prvi tren namrti, ali to potraja veoma kratko. "Dobro jutro, ser 'Olgere. Kako ste?" Dok mu se klanjao, ruke su mu zauzimale udne poloaje. "Odlino, moj gospodaru." Holger mu uzvrati naklon. "Nadam se da ste i vi..." "Ah, tu li si, nevaljale. Zato si pobegao od mene?" Meriven uhvati Danca pod ruku. Odakle li se samo ona, do avola, stvorila? "Hajdemo, konji su spremni, a i sokolovi nas ekaju." Odvukla ga je odatle pre no to je uopte uspeo da doe do daha. Lepo su se proveli, putajui sokolove na dralove i divlje paunove i manje poznatu divlja. Meriven je sve vreme veselo eretala, i on je morao da se smeje zajedno s njom. Ona dosetka o lovu na pticu sa zmijskim repom... pa, teko da je bila za meovito drutvo, ali, bila je zaista smena. Holger bi jo vie uivao, da ga nije poelo optereivati ono to bee video... Ona ena sa vojvodom... grom i pakao, pa on ju je znao. Ugledao ju je tek na as, ali ivo je se seao; znao je da bi njen glas bio tih kada bi progovorila, a ponaanje oholo, muiavo, ponekad ljubazno a ponekad okrutno; ali sva njena raspoloenja predstavljala su tek dugine boje na povrini beskompromisne volje. Mariven je delovao prilino bledo u poreenju sa... sa... kako li joj bee ime? "Tuan si, gospodaru moj." Devojka Farizeja poloi svoju ruku na njegovu. "Oh, ne. Ne. Samo sam razmiljao." "Sram te bilo! Doi, arolijom u ti odagnati te misli - one su dete brige i otac tuge." Meriven otkinu jednu zelenu granicu sa drveta, savi je, napravi

nekoliko pokreta rukom i izgovori nekoliko rei. Granica se pretvori u irsku harfu, na kojoj ona potom poe svirati, pevajui mu ljubavne pesme. Na najprijatniji mogui nain su ga uljuljkivale, ali... Kada su se ponovo nali na domak zamka, ona ga uhvati za ruku i pokaza. "Pogledaj!" ciknu ona. "Jednorog! Postali su prava retkost ovde." Na trenutak je ugledao prelepu belu ivotinju, koja je jurila izmeu drvea. Snop brljana odjednom mu se zakai za rog. Samo malo... On se paljivije zagleda kroz polumrak. Nije li to neko koraao pored jednoroga? Meriven je bila napeta poput tigrice. "Ako se prikrademo..." proapta ona. Njen konj krenu neujno napred, preko ledine. Jednorog zastade, osvrnu se prema njima, pa nestade - sjajna senka koja se brzo izgubila s vidika. Meriven domiljato opsova, ni malo prilino jedno dami. Holger nita ne ree, jer bee prepoznao priliku koja je pratila ivotinju. Na trenutak mu se, naime, pogled sreo sa Alijanorinim. Ali, vie ni nje nije bilo. "Ah, danas nije moj srean dan, takav je ivot." Meriven se vrati do njega i oni nastavie zajedno. "Ne budi tako pokisao, gospodaru moj. Moemo kasnije da upriliimo poteru i uhvatimo tu zver." Holger zaali to nije bolji glumac. Nije smeo dozvoliti da ona nasluti kako ga sve vie izjeda sumnja. Istovremeno, morao je da o tome bolje razmisli. Nije imao nikakav novi razlog da ravo misli o Vilinzemlji: jednostavno, kada je ponovo ugledao Alijanoru, neto se pokrenulo u njemu. On oseti da mu je potreban Hjudijev savet. "Ako biste me izvinili, gospo moja", poe on, "otiao bih da se okupam pre veere." "Oh, moja kada dovoljno je velika za oboje, kao i za neke lepe sportove kojima bih mogla da te nauim", ponudi ona. Holger zaali to nema kacigu da pokrije ui. Oseao je da mu gore.

"Voleo bih i da malo dremnem", primeti on nespretno. A onda mu doe nadahnue: "Moram biti u formi za vas kasnije. Velika je konkurencija." On se povue pre nego to je stigla da mu se suprotstavi i gotovo otra u svoje odaje. Hjudi podie pogled sa kreveta na kome se bio sklupao. Holger se gotovo nadnese nad patuljka. "Jutros sam video neku enu", ree on brzo i tiho i opisa je, ne na osnovu onog jednog pogleda ve na osnovu seanja koje kao da se protezalo preko mnogih godina. "Ko je ona?" "Uf..." Hjudi protrlja oi. "To meni zvui k'o da si uhodio kraljicu Morganu le Fej. Jel' stvarno mono da to jeste bude ona, da nju je prolu no Alfrik pozv'o iz Avalon? Ondak se ovdi neto avoljski spremlje." Morgana le Fej! Tako je. Holger je sada bio sasvim siguran da je to bila ona, van svake sumnje. I Avalon, da, video je neko ostrvo puno ptica i rua, duga i arolija, ali gde, kada i kako? "Priaj mi o njoj", stade on pourivati patuljka. "Reci sve to zna." "Oho, nije ona ljubavnik za koju treba eznuti? Nije ona za taki k'o to s' ti, momak, nit' je za vojvoda Alfrik. Ne podii suvie pogled, jerbo e te sunce oslepi. Il', bolje, e ti mesec pomuti pamet." "Ne, ne, ne! Moram da saznam, to je sve. Moda u uspeti da shvatim zbog ega je ona ovde." "E pa... ne znajem ti ja mlogo. Avalon daleko, daleko u zapadni okean, to je deo od svet za koji znajemo kroz priu stari' ena. Meutim, ljudi znajedu da je Morgana le Fej sestra od Artur, veliki poslednji kralj Brita, mada u nju vilin krv tee, jaka i divlja. Ona je najmona vetica u 'rianski svet i svudi ostalo, i nema gi ravne ni u Srednji svet. Besmrtna jeste, i pravi napast; niko ti gi ne znaje jel' je na stranu od Zakon il' Haos, il' ti gi je ona sama za sebe. Pria se da je ufatila Artur dok je le'o teko ranjen, i da gi je izleila i da gi sadena uva dok mu ne doe vreme da si ga on vrne. Al', moe da bidne da je

to samo mrav izgovor, da 'oe da gi ba sprei da se ne vrne. Ba ne pucam od radost to sam pod isti krov sa nju." I dalje nema nikakvog dokaza. Morgana je moda dola ovamo da pomogne Alfriku da rei Holgerov problem, ili je moda samo svratila nekim sasvim drugim poslom. Ali, ipak, sve je to bilo prilino udno. Goblin ue u spavau sobu. "Dobri vojvoda prireuva gozbu za sluge iz zamak", ree on. "Ti, patuljak, pozvan si." "Hmmmm..." Hjudi stade da upka bradu. "Zafaljujem tebi, ne. Ne oseam si ga ba najdobro." Goblin izvi svoje nekosmate obrve. "To e bude loe primljeno, ako odbije da bidne na gozbu", primeti on. Hjudi izmenja pogled sa Holgerom i ovaj mu klimnu glavom. Moda je to bio nain da se patuljak ukloni s puta, a ako je to bio sluaj, zaista nije bilo naina da se to izbegne. "Samo ti poi", ree mu on, "i lepo se provedi." "Aha, tako. uvaj si ga." Hjudi otapka za goblinom. Holger pripali lulu i spusti se u kadu koja se sama od sebe bee za njega napunila, da razmisli. Oseao se kao da je uhvaen u paukovu mreu. Veoma tananu, veoma lepu, ali iz koje nije bilo izlaza. U trenutku panike, on poele da vikne i pobegne. Ipak, potisnu to oseanje. Trenutno, nita mu nije preostajalo do da se povinuje. A i njegove sumnje nisu za osnovu imale nita vrsto. Pa, ipak... Naao je, zatim, pripremljeno novo sveano odelo. On ga navue, i ipke i kope same se zakopae. Samo to je zavrio, a kvaka na vratima preoblikova se u metalne usne, koje mu se najutivije obratie: "Njegova visost vojvoda trai dozvolu da se pojavi pred vama." "Juupiii!" uzviknu Holger, ali se odmah pribra. "M-m-molim vas, uite." Oigledno su robovi, poto su se nalazili pod prismotrom, ulazili i izlazili bez pitanja, dok su vie klase potovale privatnost jedni drugih. Farizej ue, sa osmehom na svom savrenom belom licu. "Donosim dobre

vesti", ree on. "Savetovao sam se sa mnogima od Moi, i izgleda da postoje dobri izgledi da vas poaljemo kui." "Oh... oh... Ne znam kako da vam zahvalim, vaa visosti", stade mucati Holger. "Naravno, morae da proe izvesno vreme dok ne prikupimo sve to je potrebno za arolije", dodade Alfrik. "U meuvremenu, mislim da dobra vest zahteva da se malo proveselimo. U vilinbrdu emo upriliiti malu zabavu." "Hm? Oh, da. Video sam to mesto." Alfrik ga uze pod ruku. "Hoemo li, onda? Ali, upozoravam vas, ekaju vas asovi strasti. Vilenjaci znaju kako da ugode oveku." Holger ba nije bio raspoloen za orgije, ali nije mogao da odbije, te sioe niz stepenice. Stanovnici zamka ve su se okupljali - pravi uboravi kovitlac boja u hodnicima i u dvoritu. Meriven se izdvoji iz mase i Alfrik joj poveri Holgera. "Otpratiu te do brda", ree ona. "Nemam nameru da dozvolim nekoj vilindevojuri da mi te ukrade." "Zar nee i ostali da pou?" upita on. "Uskoro e. Ti i ja idemo prvi. Ostali e doi kasnije. Da ti pokaem ta je sve pripremljeno." Holger pomisli na smrtonosne klopke, ali odmah odagna tu misao, budui da e s njim biti i jedna od njihovih. Povorka je krivudajui prola kroz kapiju, prela preko mosta, pa se preko travnjaka uputila ka vilinbrdu sa ruama. Iza njega propinjali su se ratnici na konjima, stegovi su se vijorili na njihovim kopljima, muziari su svirali u rogove, harfe i lutnje; stotine gospode i dama iz Vilinzemlje plesalo je dok su se pribliavali uzvisini. A onda Holger zau muziku koja se uzdie da odgovori na njihovu - piskutavu slatkou koja mu prodre u krv i zakovitla mu se u glavi. On se osmehnu Meriven, odjednom pun udnje za zabavom, a ona

mu uzvrati osmeh i vrsto ga uhvati pod ruku. Njena oputena bleda kosa leprala je, zaklanjajui mu lice i napola ga zaslepljujui, mirisna poput ukusa jakog vina. Brdo se odjednom rastvori. Kroz Merivenine uvojke on ugleda treperava svetla, naspram kojih su stajale visoke crne prilike. Muzika natera njegova stopala da poure; jedva je ekao. Kopita su dobovala po tlu. Neki konj zanjita, glasno i ljutito. Holger se okrenu i ugleda Alijanoru na Papijonu, kako galopirajui izlazi iz ume. Lice joj je bilo izoblieno od uasa. "Holgere! Ne, Holgere, ne idite tamo unutri!"

9. Alfrik, koji je koraao iza njega, gnevno opsova. Koplje zapara vazduh i umalo da pogodi devojku. Zaprepaen, Holgar se ukopa u mestu. "Vodite ga u brdo!" povika Alfrik. Meriven ga stade vui za ruku, dok trojica Farizeja odluno zakoraie napred, poput ragbista na loptu. Holgera obuze iznenadni bes, i on im se baci u susret. Najbliem slomi vrat, pa ga pusti da jauknuvi padne i ostane da nepokretno lei. Pesnicom desne ruke potom stade izmahivati oko sebe, dok ga je Meriven sve vreme povlaila za ruku, i razbi jo jedno lepo lice. Treeg ratnika uspe da izbegne, a onda ispred njega odnekud iskrsnu jedan konjanik, gotovo mu prislonivi koplje uz rebra. Najzad mu, ipak, poe za rukom da se oslobodi Meriven, koja se vrsto drala za njega, pa je podie visoko iznad glave i hitnu na konjanika. Oboje se stropotae preko konjskih sapi. Tri viteza u meuvremenu behu opkolila Alijanoru. Papijon se propinjao, dilitao prednjim nogama, i buno izbacio jednog od vitezova iz sedla. Vrtei se u krug, ogromni crni parip nasrnu potom na drugog zdepastog vilinkonja, koji zavrita i otre se. Trei jaha zamahnu maem na Alijanoru, ali se ona pognu i izbee udarac, a zatim skoi na zemlju.

"Uf!" Gotovo da je uletela u naruje jednog gospodara Farizeja, odevenog u somot. On je dograbi, cerei se dok se ona otimala. Ali, odjednom mu se u rukama nae labud - a labudovi, kao to je poznato, imaju opaku narav. "Aaa!" povika on dok mu je kljucala oi. "Ii! Ti!" uzviknu opet, kada krilom umalo da mu nije slomila vilicu. "U pomo", zavri najzad, kada mu odgrize prst, pa je ispusti i utee. Vilingospodari su zujali oko Holgera, udarajui i gurajui njegovo telo nezatieno oklopom. Bio je, meutim, suvie uzbuen da bi osetio bol. Neto daleko u njemu pitalo se kako to da ima toliko sree da prolazi samo sa lakim telesnim ozledama. Ali, da li je u pitanju bila samo srea? Najbliem neprijatelju zapuio je usta pesnicom, oteo mu ma, i stao njime mlatiti unaokolo. Seivo je bilo lake od gvoa, mogao je njime vitlati drei ga samo jednom rukom, ali otrica mu je bila poput brijaa. Borac sa sekirom nasrnu na njegovu obnaenu glavu, ali on slobodnom rukom uhvati dralje, istre je i nasrnu na Farizeje sekirom i maem. Papijon u meuvremenu bee napao gomilu otpozadi, udarajui kopitama, ujedajui, gazei, dok nije stigao do Holgera. Njegova noga pronae uzengiju, i tek to se vinuo u sedlo, parip se galopom udalji. Za njima se uo topot kopita. Osvrnuvi se, on ugleda vitezove koji se behu stutili za njim. Njihove ivotinje bile su ak i bre od njegovog konja. On odbaci zaplenjeno oruje, dok je Alijanora jo ranije bila primorana da odbaci njegovo koplje. Posegnuvi nanie, ka mestu gde ih je devojka ostavila sloene, on dohvati ma i tit. Teko da je bilo vremena da navue oklop, smeten na zadnjoj strani sedla. Belokrili labud, koji je lebdeo pored njega, naglo skrenu u stranu, i jedan orao nae se tano na mestu na kojem se Alijanora do maloas nalazila. Holger podie pogled i ugleda jo nekoliko ptiurina kako se sputaju sa neba. Oh, blagi Boe, pretvaraju se u orlove, sada e je epati... Alijanora siknu,

probi se krilima i kljunom pored dveju ptiurina i uputi se ka umi. Poto se ponovo pretvorila u ljudsko bie, u gustom ipraju mogla je da nae zaklon od grabljivica. Ali, kako e uspeti da utekne poteri na tlu? Jedan konj sustie Papijona. Jahao ga je lino Alfrik, vitlajui maem. Njegova dugaka, srebrna kosa vijorila mu je oko lica na kojem je, meutim i dalje stajao osmeh. Glasno, kroz topot, avolski vazduh i lovake trube koje su parale ui, dopre njegov uzvik: "Da vidimo da li ste zaista nepobedivi, ser 'Olgere iz Danska!" "Rado!" frknu Danac. Alfrik se nalazio s njegove desne, nezatiene strane, ali mu to vie uopte nije bilo vano. Njegov ma se poput malja obrui nanie i, na pola puta, naie na laku vilinsku otricu. Alfrikovo oruje prolete u stranu, pored Holgerovog tita. Vetinom, za koju nije ni znao da je poseduje, Holger gurnu svoju otricu ispod neprijateljeve drke u obliku polumeseca i odmeri snagu svog ramena sa snagom Alfrikove ake. Vojvodi oruje bi istrgnuto iz ruke, i on frknu i primae konja blie, tako da, u trku, svojim kolenom dodirnu Holgerovo. Ispruivi, brzo poput zmije, levu ruku, on njome obuhvati doruje ake kojom je Danac drao ma. Nije mogao da tako dugo dri svog znatno krupnijeg protivnika, ali je zato mogao da brzo izvue no iz pojasa. Holger se izvi u sedlu. Nije mogao da postavi tit, ali zato njegovim rubom udario Alfrika po ruci u kojoj je drao bode. Vojvoda zavrita. Koa poe da mu se dimi, i Holger oseti zadah sprenog mesa. Beli konj udari u pomamni trk... Nebesa, istina je ono to se govori! Metabolizam vilenjaka nije bio u stanju da podnese dodir gvoa. Holger zauzda Papijona, tako da se zemlja stade razletati pod njegovim kopitama. Okrenuvi se, on prope paripa i, izmahnuvi maem, povika prema jahaima: "U redu, samo doite! Jedan korak i mrtvi ste!" Zaustavili su se gotovo isto onako brzo kao i on, istovremeno se sklonivi

u stranu. Meutim, Holger kroz sumrak ugleda ratnike koji su trali prema njemu, naoruani lukovima. To nije bilo dobro; mogli su da ostanu na odstojanju i naikaju ga strelama. On nemilosrdno jurnu prema njima, u elji da im razbije poredak. "iha, iha, iha!" vikao je. "T-i-i-gar!" Vitezovi se ratrkae pred njegovim naletom, ali se strelci ni ne pomerie. Potom zau neprijatno zujanje pored uveta. "Jesu Kriste Fili Mariae..." Farizeji zavritae! Mamuznuvi konje i odbacivi oruje, vitezovi i strelci zagalopirae i potrae, kao da je bomba eksplodirala, to dalje mogli od njega. Znai, radosno pomisli Holger, tano je bilo i to da ne mogu da podnesu da uju sveto ime. Trebalo je da se toga ranije seti. Samo... zbog ega je njegovo nehotino obraanje bilo na latinskom? Bio je u iskuenju da posle ovoga izrea sve svece po spisku, ali ipak odlui da ne zloupotrebljava suvie svoju privilegiju. Iskrena molitva bila je jedno; ali upotreba svetih imena uzalud, zarad pukog sticanja prednosti, bilo je ipak neto sasvim drugo; nije mu to moglo doneti nikakvu sreu. (Otkud je i to znao? Pa, eto, jednostavno je znao). On se pripremi da okrene Papijona nazad ka zapadu, a onda povika: "Hej, Srebrni!" Konano, pria se da Vilinljudi ne vole ni srebro. Neto zablista u izgaenoj travi. On zaustavi konja, nae se i podie no koji vojvoda Alfrik bee ispustio. No ni po emu nije bio izuzetan, ak nije bio ni naroito otar, ali je zato u njegovoj ruci bio lak poput pera; na otrici je pisalo No plamena. Zbunjen, neodreeno se nadajui da bi mu mogao biti koristan talisman, on zadenu bode za pojas. A sada, Alijanora. Kaskao je du ivice ume, izvikujui njeno ime, ali odgovora nije bilo. Oduevljenje mu naglo splasnu. Ako je ubijena... Paklene mu vatre, pomisli on dok su ga oi pekle; nije mu bilo vano to e ostati sam u ovom neprijateljskom svetu, ve to to je ona bila strana klinka koja mu je spasla ivot. A kako joj je vratio, smrknuto se upita. Kakav joj je on to bio

prijatelj: drao je i pio i doterivao se za tuinske ene, dok je ona leala u hladnoj rosi i... "Alijanora!" Nije bilo odgovora, niti ikakvog zvuka. Vetar se bio primirio, zamak je ostao skriven u maglama koje su se brzo podizale, uma je predstavljala zid noi. Nita osim magle nije se kretalo, nita nije govorilo, i on je bio jedino ivo bie u svekolikom ovom mraku. S nelagodnou je razmiljao o tome kako ne bi smeo da se ovde due zadrava. Farizeji e uskoro smisliti neki nain da mu uzvrate. Mogli bi da pozovu saveznike, kojima nisu smetali ni gvoe ni boje ime. Morganu le Fej, na primer. Ako je ve trebalo da bei, bie bolje da krene odmah. Jahao je prema zapadu obodom ume, sve vreme izvikujui Alijanorino ime. Magla se i dalje zgunjavala, podiui se sa tla u obliku belih bedema i traka, priguujui zvuk Papijonovih kopita, i kao da je gotovo guila njegov vlastiti dah. Maglene kapljice odbljeskivale su na grivi konja; tit mu je svetlucao od vlage. Svet se sklapao nad njim i na kraju je video jedva dva metra ispred sebe. Vilenjaki majstorluk, pomisli on progutavi knedlu od straha. Na ovaj nain mogli su da ga potpuno lie vida, a potom bi ga lako mogli savladati. On potera Papijona u kratak galop. Uprkos vlanoj hladnoi, usta su mu bila suva. Neto se, odjednom, pojavi iznad njega, neodreeno i bledo u vijugavom sivilu. "Zdravo!" povika on. "Ko je to tamo? Stani, ili kreem na tebe!" U odgovor mu, meutim, stie samo smeh - ali ne ono podlo smejuljenje vilenjaka, ve jasan i mlaahan smeh. "To sam samo ja, Holger. Morala sam da uzletim. Teko da mogli smo da letimo udvoje, onol'ko daleko koliko smo morali, i moja krila bi se umorila." Pojavila se, smea vitka prilika u beloj tunici od perja. Kapljice rose

svetlucale su joj u kosi. Jahala je na golim leima jednoroga, bez sumnje istog onog koga ve ranije bee video. Jednorog ga je posmatrao opreznim oima nalik na oniks, i nije hteo da prie blie. Ispred devojke je uao Hjudi. "Vratila sam se po ovog momka", objasni ona, "a onda smo ponovo zali u umi i ja sam sa zviduk pozvala mog paripa. Ali, sada e ti morati da Hudija uzme, jedva sam naterala Ajnhorn i ovol'ko da nosi nekog osim mene." Holger se oseti silno postienim. Bio je sasvim zaboravio na Hjudija. A ozlojeeni vojvoda Alfrik verovatno bi sredio patuljka po kratkom postupku. On preuze oveuljka iz Alijanorinih ruku i posede ga na jabuicu vlastitog sedla. "I, ta emo sada?" upita on. "Sad emo trk u galop, da to pre zbriemo iz ovo zlo kraljevstvo", proguna Hjudi. "to pre budemo u poteno zemlja, bolje je mogue da doivimo da se hvaliemo s ovaj glupi put." "Hm, da... Mada se bojim da emo se izgubiti u magli." "Ja u s vremena na vreme uzleteti da vidim gdi smo", ree Alijanora. "Tako emo prevarimo oni koji su je dozvali." Nastavili su da kaskaju kroz mokru beumnu tamu i Holger poe da osea posledice bitke. Bile su uzele na sebe oblik ubeenja da je potpuno bezvredan. Za ta je, zaista, bio dobar, osim da fine, korisne ljude poput Alijanore, uvlai u stvari opasne po ivot? ta je lino uinio, bar da zaradi hranu koju je do sada jeo? Bio je puki najamnik, hvastavi idiot koji se odrava u ivotu zahvaljujui milostinji. Potom se seti pitanja koje mu se bee javilo u umu. "Hjudi", upita on, "zato je bilo opasno da uem u to vilinbrdo?" "Ne znaje to?" Patuljak izvi svoje debele obrve. "Zato li su oni mene odvukli od tebe! Da ti ne bi izrek'o upozorenje... E pa, nek' znaje da je vreme

udno u vilinbrdu. Drali bi te tamo unutri za jednu no veselja, a kada bi ti ponovo izi'o, stotinu godina ovdi bi gi prolo. A u meu vreme stanovnici od Srednji svet bili bi imali mogunost da obavu ono na emu im stoji na put." Holger slee ramenima. To ipak nije bacilo novu svetlost na njegov poloaj. Bilo je nezamislivo da su Alfrik i Morgana mogli i dalje da ga brkaju sa nekim ampionom ije oruje bee pozajmio. I tako je on, Holger Karlsen, siroe i izgnanik, na neki nain postao sredinja taka krize koja se spremala. Kako, nije mogao ni da zamisli. Moda mu je dolazak iz druge vaseljene podario... ta? Oreol? U svakom sluaju, sile Haosa morae da ga pridobiju na svoju stranu, ili, ako im to ne poe za rukom, da ga uklone s puta. Nevieno gostoprimstvo, ukljuujui tu i Meriven, oigledno je predstavljalo pokuaj da se postigne ono prvo. Ali, takoe je posluilo i da mu se zamau oi dok Alfrik ne pozove Morganu le Fej i ne posavetuje se s njom. Oigledno su odluili da nita ne rizikuju, ve da iskoriste njegovo neznanje i tutnu ga u vilinbrdo na vek ili dva. Ali, zbog ega mu jednostavno nisu sjurili no meu rebra? To uopte ne bi bilo teko. Zaista, napad praznog viteza mora da je predstavljao takav jedan pokuaj. Kada im to nije uspelo, Alfrik je promenio taktiku i posluio se lukavstvom. Ali, kako je, uopte, vojvoda saznao za njega? Od Majke Gerde, razume se. Demon koga ona bee prizvala mora da joj je kazao neto o Holgeru, to ju je nagnalo da ga uputi pravo do njenog monog poznanika u Vilinzemlji. Nema sumnje da je vest o njemu poslala pomou magije, kako bi stigla pre njega. Mora da se nadala da e Alfrik biti u stanju da se pobrine za njega. Ali, ta joj je to demon mogao rei? I, ta e sad pokuati Srednji svet, budui da nisu uspeli ni da ga ubiju ni da ga prevare? U svakom sluaju, ovaj put povratka u vlastiti svet bio je za njega

zatvoren. Morae da potrai neki drugi nain. Sudei prema onome to je uo i video, postojali su i beli vraevi, pored onih crnih. Moda bi mogao da se posavetuje sa nekim od njih. Nije imao ni najmanju nameru da se uplie u ovdanju borbu - ako to ikako bude mogao izbegne. Jedan po jedan rat, samo, molim vas! Alfrik bi najbolje uinio kada bi postupio asno i vratio ga kui, kako ga on bee i zamolio. to Alfrik, kako se pokazalo, oigledno nije bio u stanju. Neto se nasmeja u magli, tiho i odvratno, i Holger se tre. Hjudi zapui akama ui. uli su kona krila, kako lepeui proleu iznad njih. Meutim, jedino to su mogli da vide bilo je sivilo koje kao da je curkalo. "Izgleda da je ta stvar ispred nas", promrmlja Holger. "Ako skrenemo u stranu..." "Ne." Alijanori su drhtale usne, ali je te rei, ipak, hrabro prevalila preko usana. "To je varka, da nas skrenu sa stazu. Kad se jednom izgubimo u ovaj oblaci, onda zbogom nado." "U redu", odvrati Holger hrapavim glasom. "Ja u prvi." Bilo je to izluujue jahanje, jer su fantomski oblici klizili i klizali na ivici vidljivosti; vazduh je odisao na zlo, pun posrtanja i siktanja, zavijanja i smeha. Jednom se neko slepo uasno lice pojavi pred njim. Visilo je u pari i pokretalo usta. On, ipak, tvrdoglavo nastavi dalje, i ono uzmae pred njim. Hjudi pokri oi i stade da zapeva: "Bijo sam patuljak-vodi. Bijo sam patuljak-vodi. Bijo sam patuljak-vodi." inilo im se da je prola venost pre no to se magla nazad podigla, a i to se dogodilo tek na obodu sumrane zemlje. Papijon i Jednorog prvi su namirisali sunce. Jurnuli su u galop, izleteli napolje i zanjitali na svetlosti. Bilo je skoro vee. Ipak, nisu izili na istom mestu na kome behu uli. Dugake senke litica i etinara padale su preko brda izbrazdanog tipavcem. Slab hladan vetar obavijao je Holgera; odnekud je dopirao huk vodopada.

Ipak, posle... koliko dana... provedenih u Vilinzemlji, prizor njegovog prirodnog sveta godio je ovekovom oku. "Farizeji mogu da gonu nas poto padne mrak", oglasi se Alijanora. "Ali nji'ove arolije ovde napolje manje su snane; bar se moemo nadati." U glasu joj se oseao umor. I Holger poe da osea straan zamor. Poterali su ivotinje napred, kako bi to vie odmakli pre zalaska sunca. Ulogorili su se visoko na jednoj padini obrasloj borovima. Holger posee maem dve mladice i napravi krst, koji potom pobi u zemlju u blizini logorske vatre koju su bili namerni da odravaju itave noi. Hjudijeve mere predostronosti bile su vie paganske: krug od kamenja i gvozdenih predmeta postavljenih uz zapevanje. "A sada", ree Alijanora, "ja mislim, preiveti emo asovi tame." Ona se osmehnu Holgeru. "Jo vam nisam kaz'la kako ste se divlje borili, tamo u zamak. Kakav to prizor bio!" "Ovaj, da, hvala." Holger je gledao u stopala kojima se bio ukopao u zemlju. Nije mu, u stvari, smetalo da mu se divi lepa devojka, ali... nije bio siguran ta je po sredi. Da bi prikrio svoju zbunjenost, on sede i stade da ispituje bode koji bee oduzeo Alfriku. Drka od kosti i nesrazmerno veliki dra za aku bili su privreni za tanku otricu, za koju zakljui da mora biti od magnezijuma. ist metal bio je suvie mek da bi predstavljao dobro oruje - da se i ne pominje da je bio zapaljiv; ali, poto ga je Alfrik oigledno cenio, Holger odlui da ga zadri. On stade da pretura po bisagama, te, pored neke priproste opreme kao to je bio jedan krag s uljem, pronae i rezervni mizerikord. Mizerikord (misericord), maleni bode koji se u Srednjem veku koristio da bi se pobeenom vitezu zadao poslednji, samilosni udarac; prim. prev. Hjudi je mogao da ga nosi i bez korica. Holger zatae seivo od magnezijuma za pojas, blizu svog gvozdenog noa. Alijanora u meuvremenu od preostalih zaliha bee pripremila veeru.

Najzad ih prekri no. Holger, koji je trebalo da straari trei po redu, lee na meke iglice posute po umskom tlu. Vatra je bila topla i crvena. ivci su mu se jedan po jedan oputali... Sigurno nee biti u stanju da zaspi. Ne pod ovakvim okolnostima. teta. San mu je bio potreban... Probudio se naglo. Alijanora ga je grevito drmusala. Pri nemirnoj svetlosti video joj je razrogaene oi. Glas joj je bio suv i jedva ujan. "Sluajter Tamo ima neki!" On ustade s maem u ruci i zagleda se u tamu. Da, i on je uo, tapkanje mnogobrojnih stopala, a video je i svetlucave oi nalik na proreze. Jedan vuk stade da zavija, gotovo pored njegovog uveta. On skoi i izmahnu maem, ali mu u odgovor stie samo smeh, prodoran i gadan. "In nomine Patris", povika on, ali ga buka izvrgnu ruglu. Ili tim spodobama nisu smetala sveta imena, ili nisu bile dovoljno blizu da bi mogla da ih povrede. Verovatno je po sredi bilo ono drugo. Poto su mu se oi najzad privikle na tminu, on opazi senke. Bez prestanka su se unjale oko arobnog kruga. Bile su udovine. Hjudi je uao pored vatre, cvokoui, dok se Alijanora bee zavukla pod Holgerovu slobodnu ruku, i on oseti koliko joj telo drhti. "Samo mirno", ree on. "Ali, prikaze", zadahta ona. "Noni banditi na svaki korak, Holger! Nikad jo nisam bivala pod njihovu opsadu. Ne mogu da gledam!" Ona spusti lice na njegova prsa, nastavljajui da ga stee za ruku, sve dok mu nije zarila nokte u miicu. "I meni je ovo novo", ree on. udno je bilo, meutim, da se uopte nije plaio. Odvratno je bilo, naravno, gledati ih kako se unjaju, ali - emu ih uopte gledati? Naroito sada, kad je kraj njega Alijanora, koju moe da gleda umesto njih. Hvala Bogu to mu je podario takav flegmatian temperament! "Ne mogu do nas, mila", ree on. "Da mogu, uinili bi to. Znai da ne mogu."

"Ali... ali..." "Viao sam brane na rekama koje su mogle da poplave svu dolinu. Ali, niko nije brinuo. Svi su znali da e brana izdrati." U sebi se meutim pitao koliko su bezbedni bili u tom logoru, okrueni moima relikvija. Nema sumnje da su arobnjaci u ovom svetu imali neto slino Priruniku, sa tablicama s odgovarajuim podacima. A ako nisu, u tom sluaju su im i te kako nedostajali. On se morao osloniti na Boga i nagaanja, ali, na neki nain... jo jedno zakopano seanje?... Oseao je da je njihova odbrana dovoljno vrsta. "Samo mirno", ponovi on. "Svi smo sigurni. Tom paklenom bukom mogu nas samo drati budnima." Jo je drhtala, pa je on poljubi. Odgovorila mu je nesigurno, neiskusno i trapavo. On se isceri neprijateljima iz Srednjeg sveta. Ako imaju nameru da sede i gledaju kako se maze, pa, nadao se da e neto i nauiti.

10. Neprijatelj je otiao pre zore, i Hjudi im objasni da je to zbog toga to moraju da se u svoje brloge vrate na vreme. Holger se pitao zbog ega ne mogu da podnesu sunce. Hemijsko zraenje? Ako je to bilo tano, u tom bi mu sluaju dobro dola ultravioletna lampa. Hej, stani malo! To je objanjavalo Alfrikov bode od magnezijuma. Ta stvar je samo sluajno upotrebljena kao oruje za noneenje uboda. Ako bi ga propisno pritisli suparnici iz Srednjeg sveta, vojvoda je mogao da zapali metal. Balak bi mu osvetlio aku snanim ultraljubiastim zraenjem, dok bi drugom rukom, sasvim sigurno, navukao kapuljau preko lica. Protivnici bi bili prinueni da se razbegnu. E pa, ovakva stvarica u nudi nije bila na odmet ni jednom smrtniku. Poto su spavali na smenu, Holger, Hjudi i Alijanora uhvatie jo dva do

tri sata dremanja pre doruka. Kada se Danac probudio, otkri da je nag: vilinodea bee nestala. To ba nije bilo lepo od Alfrika, pomisli on. Alijanora je sreom jo spavala: pretpostavljao je da njoj ne bi bilo neugodno, ali bi zato bilo njemu. Navukao je stoga svoju staru odeu za putovanja, ukljuujui i mreasti pancirni oklop i kacigu. Sveiji nego to je oekivao da e biti, spremili su se za nastavak puta. Alijanora je i dalje drala kraj sebe jednoroga, i Holger se u jednom trenutku upita kakav je bio njen uticaj na tu stidljivu ivotinju. "Kuda emo?" upita on. "Nisam sigurna", odvrati ona, "osim da bi bilo ponajbolje da potraimo prebivalita od ljudi. Jasno je da je Vilinzemlja izila u poteru za tebe, Holger..." Ovog puta oslovila ga je sa ti i ozareno mu se osmehnula... "Ali, oni bez dua nisu u mogunost da dou blizu crkva, tako da tamo bar moemo nai odmor. Kasnije, pak, mi moramo potraimo zaklon neke mone magije, bele magije." "Gde?" "Poznajem jedan vetac u selo Tarnberg, sa dobro srce i pomalo vet. Tamo treba da idemo, mislim." "Dobro. Ali, ta ako to mesno udo zakljui da ne moe da se nosi sa prvoklasnim bacaima?"2 Holger primeti kako zaprepaenje poinje da kvari njen pogled pun potovanja, pa pouri da objasni: "Hou da kaem, ta ako seoski vrilac te dunosti nije dorastao takvim strunjacima kao to su Alfrik i Morgana le Fej?" "Ondak e verovatno morati da potrai Carstvo. Ono jeste daleko na zapad, teko i opasno putovanje, ali oni e sa rairene ruke doekaju jakog viteza." Ona uzdahnu; pogled joj je bio zamuen. "A jo od Karlovi' dani nije bilo takvog kakav si ti." "Ko je bio taj Karl?" upita on. "Ve sam ranije uo to ime."
2

Igrai (pitchers) u bejzbolu, od ije vetine i snage kojom bacaju loptu veoma esto zavisi ishod igre; prim. prev.

"Osniva Svetog carstva. Kralj koji je ojaao hrianstvo i proterao Saraceni nazad u paniju. Karlo Veliki, Karolus Magnus, sigurno si uo za njega." "Mmmm... moda i jesam." Holger stade da pretura po umu. Teko je bilo razabrati koji deo znanja bee stekao obrazovanjem a koji je predstavljao deo ovih neobjanjivih seanja kakvih je bilo sve vie. "Misli li na arlemanja?" "Neki ga i tako zovu. Vidim da je njegova slava stigla i do tvoje June Karoline. Pria se da je im'o mnoge vrle vitezove koji su mu sluili, mada sam ja ula samo prie o onaj Roland koji je pao kod Ronseval." Holgeru se zavrte u glavi. Da li se on to zaista nalazio u prolosti? Ne, nemogue. Ali, arlemanj je sasvim sigurno bio istorijska linost. Ah, setio se. Karolinki ciklus, Chansons de Geste, prozne romanse i narodne balade iz kasnog srednjeg veka. Da, sve se uklapalo. Vilinzemlja i Saraceni, labud-devojka i jednorog, vradbine i vilinbrdo, Roland i Oliver... Isusa mu dreavog! Nije li on to na neki nain upao u... knjigu? Ne, to nije imalo smisla. Ipak e biti najrazumnije da se dri pretpostavke da je ovo neka druga vaseljena, potpuni prostorno-vremenski kontinuum, sa vlastitim prirodnim zakonima. Kada postoji dovoljno veliki broj takvih vaseljena, jedna od njih mora da odgovara bilo kom nasuminom ustrojstvu, kao to je pomenuto ustrojstvo legendarne prerenesansne Evrope. Mada, stvari ne mogu da budu ba toliko jednostavne. Nije on upao nasumice u neki kosmos, bez ikakvog razloga; suvie elemenata njegovog iskustva predobro je odgovaralo ovome ili onome. Znai: izmeu njegovog rodnog sveta i ovoga, postojala je nekakva veza. Nisu imali samo paralelne astronomije i geografije, ve su takve bile i istorijske pojedinosti. Karl ovoga sveta nije mogao biti identian arlemanju iz njegovog sveta, ali na neki nain oni su udovoljavali odgovarajuim ulogama. Mistici, sanjalice, pesnici i piskarala kod kue na neki nesvestan nain bili su u saglasnosti sa silom,

kakva god da je bila, koja je povezivala dve vaseljene; nisu ni bili svesni kakve su dobre izvetaje predstavljale zbirke pria koje oni behu postepeno razvili. Nema sumnje da su ovde bila umeana vie od dva kontinuuma, a moda i svi. Sve nebrojene vaseljene mogle bi predstavljati posebne vidove jednog transcendentalnog postojanja. Holger, meutim, ne nastavi da razvija tu ideju. Muila su ga pitanja na koja je odmah trebalo odgovoriti. ta je jo mogao da razabere u ovom svetu? Pa evo: Hjudi bee pomenuo da je Morgana sestra kralja Artura. Onog Artura! Holger zaali to podrobnije nije iitao stare prie; samo ih se ovla seao iz detinjstva. A to se ostalog tie, da vidimo... Meu Karlovim paladinima bili su Roland i Oliver i Huan i... uf. Kako li se samo setio Huana? Tamno udno lice javi mu se u umu, zajedno sa zajedljivim humorom koji je esto nervirao ostale. Huan od Bordoa, da, na kraju je otiao i postao kralj ili vojvoda ili tako neto u Vilinzemlji. Ali, otkud ja to znam? Hjudijevo gunanje prekide nit njegovih misli, i napola uhvaena seanja pobegoe nazad u skrovite. "To nee bude veselo putovanje, ako svaki no moramo sluamo zavijanje od njihove dugonoge betije s drugu stranu logorske vatre." "Ne, mislim da nee nastave s tim", odvrati Alijanora. "To im nije od korist, naroito sada kada moraju da se okupljaju za rat." Ona se namrti. "Ali, verovatno e pokuaju neto drugo. Alfrik nije neki koji odustaju od lovine." Ta ideja nije ba predstavljala prijatno drutvo. Nastavili su da se pentraju sve vie u brda, prema severozapadu, kako im je devojka rekla. Do podneva behu ve daleko odmakli. Ovde se predeo sastojao od stenja, litica i gromada, ekinjave trave, retkog drvea iskrivljenog i zakrljalog. Pogled im je nadaleko sezao na sve strane, od tame Vilinzemlje

koja se povlaila do nepopustljivih visina koje se moraju prei, i pravo dole u kanjone koji su odzvanjali od buke to su je pravile gleerske reke. Nebo je bilo bledo, krzavi pramenovi oblaka hitali su preko njega, svetlost ledena i sjajna. Zaklonili su se iza jedne strmine kada su zastali da ruaju. Dok je lomio zube na komadu hleba tvrdog kao kamen i komadini sira koji kao da je bio od gume, Holger ne odole da se ne poali. "Da li je Danska bila jedina zemlja u nastajanju gde su umeli da naprave pristojan sendvi? Kada biste mi dali malo tanko iseenog crnog raenog hleba, raie, jaja i..." "I ti kuva?" Alijanora se zagleda u njega s potovanjem. "Uf, pa ne ba, ali..." Ona se privi uz njega, i on zakljui da je ideja... ili opsena... s kojom bee odrastao - da mukarac mora da napravi prvi korak - pomalo uznemirujua. "Iskoristi priliku", promrmlja ona, "doneu to to trai, pa emo napravimo gozbu, samo za nas dvoje." "Hm", izusti Hjudi. "Mislim da u odem d' omiriem vreme." "Hej, vrati se!" poskoi Holger, ali patuljak ve bee zaao za strminu. "Dobar je on oveuljak", ree Alijanora i obavi ruke Holgeru oko vrata. "Zna kada je devojci potrebito milovanje." "Stani malo. uj, hou da kaem, ti si strano fina, i mnogo mi se dopada. Ali... Hou da kaem... Oh, do avola. Nema veze." Holger je privi u zagrljaj. Hjudi im umalo ne pade u krilo. "Zmaj!" zavrita on. "Zmaj tamo leti!" "A?" Holger skoi, ispustivi Alijanoru. "ta? Gde?" "Vatrena muva, oh, oh, posl'o je Alfrik i sada smo gi gotovi!" Hjudi obgrli ovekova kolena. "Spasi nas, ser vitez! Nije li tvoj pos'o d' ubija zmajevi?" Papijon frknu i strese se. Jednorog je ve beao, i Alijanora potra za njim, zvidei. Zastao je tek na trenutak da mu ona skoi na lea, a zatim nestao s

vidika. Holger dohvati Hjudija, i zagalopira njenim tragom. Kada se ispeo na vrh strmine, ugledao je i udovite. Dolazilo je s juga, i jo je bilo milju i po udaljeno, ali do uiju mu je ve dopirao gromoviti lepet njegovih krila. Dvadesetak metara dugaak, pomisli on u vrtoglavoj panici. Dvadesetak metara miia zatienih krljutima, zmijolika glava koja je mogla da ga proguta u dva zalogaja, krila kao u slepog mia, eline kande. Nije morao da mamuza Papijona. Konj kao da bee poludeo od straha, i trao je gotovo isto onako brzo kao jednorog: varnice su letele pod njegovim potkovanim kopitima. Buka koju je stvarao njegov topot po stenju gubila se, meutim, u sve blioj grmljavini zmajskih krila. "Ju-hu!" cvilio je Hjudi. "Sprie nas!" udovite se najzad stade obruavati, prestigavi ih komarnom brzinom. Holger se ponovo osvrnu i vide kako plamen i dim u kovitlacima izbijaju iz eljusti punih otrih onjaka. U jednom trenutku pomahnitalosti, Holger se upita kakav li je bio zmajev metabolizam; i kakav je to dodatak zakonu, kvadratno-kubnom, dozvoljavao tom truplu da leti? Nalet sumpor dioksida zapahnu mu nozdrve. "Pogle'jte tamo!" povika Alijanora jezdei niz padinu. Holger se obazre u pravcu u kome je ona pokazivala i ugleda ulaz u neku usku peinu u oblinjoj steni. "Tamo nas ne moe sledi!" "Ne!" zaurla Holger. "Dalje od toga! To je smrt!" Ona mu uputi uplaen pogled, ali posluno potera jednoroga dalje od peine. Holger oseti prvi nalet vreline na leima. Bogova mu, da su se sakrili u toj rupi u zemlji, zmaj ih je mogao poguiti sa nekoliko kratkih dahtaja. "Moramo pronai vodu!" viknu on. Beali su uz stenovitu padinu i preko nje, dok su lepet krila i grmljavina vatre postajali sve glasniji. Holger izvue ma. Ali, kakve bi imao izglede? Zmaj je lako mogao i da ga ispee u tom eleznom oklopu.

Mogao bih, pomisli on, pruiti Alijanori priliku da umakne. Nije zastao da razmisli zbog ega mora pronai vodu. Imalo se vremena samo za beanje, preko brda, du ruba provalije, niz drelo. Papijon vrisnu kada ga plamen oprlji. A onda proletee kroz zaklon od iblja i pod sebom ugledae reku kako protie zelena i brza, i desetak metara iroka. Jednorog uroni u nju, dok su mu se kapljice rasprskavale oko spiralnog roga. Papijon se ustremi za njim... Zaustavili su se po sred struje. Reka je bila ledeno hladna, kao da im je neko zabijao bodee u stopala. Zmaj se spusti na obalu. Izvivi lea u luk, zasiktao je poput ljutite lokomotive. Holger shvati da se plai vode. To je, znai, znala njegova intuicija. "Doletee iznad nas i epati nas", zadahta Alijanora. "Sagnite se, onda!" Holger se otisnu od ljunkovitog dna. Struja je bila dosta jaka oko njegovih prsa. Hjudi i Alijanora drali su se za repove svojih uvaenih jahaih ivotinja. "Kada doe do napada, zaronite ispod povrine", naredi Holger. Meutim, ni jedno ljudsko bie ne bi moglo da dole dugo izdri. S njima je bilo svreno. Aha, bie speeni ba kako treba. Zmaj se nespretno vinu u vazduh i njegova senka pade na njih dok je lebdeo naspram sunca, a onda lagano poe da se sputa. Prethodio mu je plamen koji je izbijao iz otvorenih eljusti. Plamen! Holger vrati ma u korice, strgnu kacigu i zahvati njome vodu. Zmaj se upravo obruavao. Holger podie jednu ruku da zatiti oi, a onda, naslepo, hitnu vodu. Sa svih strana okrui ga para i zmaj zaurla, umalo mu ne raznevi bubne opne. Ljuskavo telo zatetura se u letu, dugaki vrat stade se trzati napred-

nazad, i rep zapenua reni tok. Holger opsova i hitnu jo jednu kacigu punu vode u zmajevu eljust. Od zmajevog vriska gotovo se skamenio. Lagano i bolno, zmaj se vinu u vazduh i odlete nazad ka jugu. Jo dugo su uli buku koju je stvarao. Holger se borio da doe do daha. Stajao je nepokretan, iscrpljen, sve dok zver nije nestala sa vidika, a onda, konano, izvede malu druinu na obalu. "Holger, Holger!" Alijanora se privi uz njega, drui i plaui i smejui se istovremeno. "Kako si to napravio? Kako si ga pobedio, ti najbolji od svih vitezovi, dragi, ti moj?" "Ah, to?" Holger paljivo opipa lice; bio je zaradio nekoliko plikova. "U pitanju je samo malo termodinamike." "Kak'a je to magija?" upita ona s potovanjem. "Nije magija. Vidi, ako neko stvorenje ima vatreni dah, onda to znai da tamo unutra mora da je jo toplije. I tako sam mu sruio pola galona vode niz grlo. I izazvao malu kljualu eksploziju." Holger odmahnu rukom kao da to nije bilo nita. "Sitnica."

11. Nekoliko milja odatle zali su u udubljenje zaklonjeno zidovima stenja, pitomo i sunano poput svake nizije. Bukve i topole umorile su iznad visoke trave proarane jagorevinom, potok je uborio, i jato voraka uzlete pri njihovom nailasku. Mesto je izgledalo idealno za odmor, koji je i njima i ivotinjama bio i te kako potreban. Poto su napravili odbrambeni krug, Alijanora zevnu... ak je i to umela da uradi sa nesumnjivim armom... i sklupa se da spava. Hjudi sede ispod krsta koji je izdeljao svojim novim noem. Samo je Holger oseao nekakav nemir. "Mislim da u malo da pogledam unaokolo", ree on. "Pozovi me ako neto

poe naopako." "Je l' sigurno ovdi lutati samcit?" upita patuljak, pa odmah sam sebi i odgovori: "Pa, narafski. ta mo' da se desi onom ki pobedi i zmaj?" Holger pocrvene. Trenutno je bio slavan, ali i duboko svestan kakav je niz sluajnosti doveo do svega toga. "Neu daleko." On zapali lulu i odeta, ne trudei se da bude previe tih. Predeo je delovao krajnje spokojno: livada, cvee, drvee, voda. Papijon i jednorog su pasli; uo se jasan zov drozda. Da nije bilo otrog bola koji su izazivale opekotine, bio bi u iskuenju da sedne, prepusti se sunevim zracima i razmiljanju o Alijanori. Ali, ne. On otre misli od toga. Morao se pozabaviti nekim ozbiljnijim mislima. Treba priznati, bio je kljuna, ili, bar, veoma vana figura u ovom karolinkom svetu. U svetlosti svega to se dogodilo - to to ga je Papijon, natprirodno snaan i inteligentan, ekao upravo na mestu gde se on pojavio, sa odeom i orujem koji su savreno odgovarali njegovom orijakom rastu moralo je predstavljati vie nego sluajnost. Zatim je tu bilo i uzbuenje koje je izazvao u Vilinzemlji, kao i neobina injenica da nisu uspeli da ga ubiju, uprkos njegovom neznanju... U oba sveta postojao je arlemanj. Moda je i on sam, na neki nain, bio udvostruen. Ali, ko je onda bio on? I zato, i kako? Lutajui tako izgubio je s vidika logor, pokuavajui da ono to je do sad saznao uklopi u nekakvo ustrojstvo. Ispostavilo se, na primer, da je borba Haosa protiv Reda neto vie od religijske dogme. Ovde je to bila praktina injenica postojanja. Pade mu na um, ak, i drugi zakon termodinamike tenja fizike vaseljene da zavri u zbrci i potpunoj entropiji. Moda je ovde ta tenja pronala nain da se vie... ovaj... duhovno izrazi. Ili, samo malo; ali, zar to nije bio sluaj i u njegovom vlastitom svetu? Protiv ega se on to borio kada je ratovao protiv nacista - ako ne protiv vaskrsnua drevnih uasa za

koje su civilizovani ljudi verovali da su ve mrtvi i pokopani? U ovoj vaseljeni moda to divlji narod Srednjeg sveta pokuava da skri postojei i s mnogo muke uspostavljeni red; meutim, pristojni deo oveanstva e, s druge strane, uvek eleti da ojaa i proiri Red, bezbednost, predvidljivost. To je, ujedno, bio razlog zbog ega su se hrianstvo, judaizam, pa ak i muhamedanstvo, uvek mrtili kada su vradbine bile u pitanju - imale su, naime, vie veze sa Haosom nego sa sreenom fizikom prirodom. Mada, sasvim sigurno, i nauka ima svoje nastranosti, ba kao to se i magija utemeljuje na izvesnim zakonima. U oba sluaja bio je potreban neki odreeni obred, bez obzira gradite li avion ili letei ilim. Gerda bee pomenula neto o bezlinom karakteru natprirodnog. Da, upravo je stoga Roland pokuao da polomi Durindal, u poslednjim trenucima ivota kod Ronsevala, kako arobni ma ne bi pao u ruke nevernika... Simetrija je bila znaajna. U Holgerovom rodnom svetu, fizike sile bile su snane i ve dobro upoznate, dok su mentalno-magijske sile bile slabe i nezamislive. U ovoj vaseljeni, meutim, bilo je obrnuto. Oba sveta predstavljala su, na neki mraan nain, jedan te isti; beskrajna bitka izmeu Reda i Haosa bee u njima dostigla istovremeni vrhunac. to se tie sile koja ih je uinila u toj meri paralelnim, i koja je i sama predstavljala konanu objedinjenost, pretpostavljao je da e morati da se prikloni i nazove je Bogom. Ali, njegov um ni malo nije bio naklonjen teologiji; radije bi da se dri onoga to je neposredno video, vlastitim oima, i neposrednih praktinih problema. Kao to je, na primer, bio neposredni razlog to se on lino nalazi ovde. Meutim, to mu je i dalje izmicalo. Seao se ivota u onom drugom svetu, od detinjstva pa do onog odreenog trenutka na alu u blizini Kronborga. Na neki nain, imao je jo jedan ivot, ali nije znao ni gde, ni kada. Ta seanja bila su mu ukradena. Ne, pre e biti da su mu bila saterana nazad u podsvest,

vraaui se samo zahvaljujui neobinim nadraajima. Kroz um mu naglo proe jedna misao. Kortana. Gde li je uo to ime? Oh, da, nikla ga bee pomenuo. Kortana je bio ma. Pun magije, ali sada je leao zakopan daleko od ljudskih pogleda. Nekada sam drao Kortanu dok su baklje plamtele na bojnom polju. On zaobie jednu skupinu drvea - i, tamo ga je ekala Morgana le Fej. U prvi mah nije mogao ni da se pomeri. Srce mu je tuklo kao ludo, i preko njega pree neka udna tama - prelepa tama. Ona krenu napred, obrubljena zlatastom svetlou koja je provejavala kroz zeleno lie. Haljina joj je bila nalik na sneg, linija usana imala je oblik korala, kosa joj se presijavala poput dubina jezera obasjanog zvezdama. Sve to je u poetku bio u stanju da primeti bile su boje. Njen glas ga preplavi. "Pozdrav, Holgere. Koliko je vremena prolo!" Borio se u sebi da ostane miran, i izgubio. Morgana ga dohvati za ruke. Bila je visoka, i njen osmeh nije morao daleko da putuje pre no to ga je uzdrmao. "Kako sam samo usamljena bila bez tebe", promrmlja ona. "Bez mene?" Izgovorio je to zaskviavi poput kakvog idiota. "Pa da, bez koga drugog? Zar si i to zaboravio?" Obratila mu se sa 'ti', kao da ga je pomilovala. "Zaista je na tebe sputena tama. Dugo si bio odsutan, Holgere." "A-a-a-li, ali..." Ona se nasmeja, ne onako kako to ine obini ljudi, ve kao da se smeh, sam po sebi, smejao jo meke. "Ah, to tvoje jadno lice! Nema puno ljudi koji bi mogli da se suprotstave zmaju, onako kako si ti to uinio. Dozvoli da ti izleim te opekotine." Ona ih dodirnu prstima, i on oseti kako bol i plikovi nestaju. "Eto... Da li se sada prijatnije osea?" U stvari, nije se oseao prijatnije. Znojio se, a i ogrta kao da ga je stezao oko grla. Bilo mu se povratilo dovoljno razuma da je mogao da primeuje

pojedinosti, ali one nisu bile od vrste koja bi umirila oveka: blede savrene crte lica, maja gracioznost pokreta, telo sa vie oblina od drumskih petlji. "Stekao si neke udne navike u tom drugom svetu." Ona mu izvadi lulu iz oputenih usta, istrese je i gurnu u vreicu za pasom. Dok je povlaila ruku, pomilova ga po prsima i zaustavi ruku na njegovoj miici. "Nevaljale!" To ga je malo povratilo. Zrele ene ne bi trebalo da se ponaaju poput maia. Niti je ono bio nain da se postupi sa njegovom lulom. "Sluaj", zagrakta on. "Bila si sa Alfrikom, a on je dao sve od sebe da me ubije. ta eli od mene?" "ta eli bilo koja ena, ako ezne za mukarcem?" Pristupajui postrance, jo vie mu se primakla. Holger se povlaio dok ga, najzad, drvee nije zaustavilo. "Istinu govorei", nastavi Morgana, "nisam znala ko si, i nesvesno sam pomogla Alfriku. Ali, onog trenutka kada sam otkrila njegovu prevaru, pohitala sam da te pronaem." On obrisa znoj sa ela. "To je la", primeti promuklo. "E pa, nama pripadnicama nenijeg pola mora biti dozvoljeno da se malo sluimo i laima, zar ne, mili noj?" Ovog puta, pomilova ga po obrazu. "Prava je istina da sam dola da te povratim." "Da me vrati Haosu!" prasnu on. "A to da ne? ta vidi u tom dosadnom Redu, to te nagoni da ga brani? Vidi, iskrena sam sa tobom; i pitanje je hoe li i ti sad biti poten prema sebi samom. Zato Holgere, dragi moj medvede, pomae neotesanim seljacima i debelim burujima, kad moe imati mirtu i grom i jarke zvezde. Otkad si ti to za bezbedan i skuen ivot, zakljuan u vlastitu udobnost, kome je krov teko sivo nebo to smrdi na dim i vlastitu balegu... Ti, koji si itave vojske terao sa bojnog polja? U stanju si da baca sunca i oblikuje svetove ako to poeli!" Glava joj je poivala na njegovim grudima, dok ga je rukama obgrlila oko

pasa. "Ne-ne-ne!" promuca on. "Nemam poverenja..." "Ah, zgubidane! Je li ovo ovek koji je toliko dugo boravio sa mnom u Avalonu? Jesi li zaboravio koliko vekova mladosti sam ti podarila, i gospodstva, i ljubavi?" Ona ponovo podie ka njemu svoje ogromne tamne oi, i on pomisli koliko je samo otrcan taj njen gest bio - pa ipak, nije imao poverenja u sebe samog. "Ako ne eli da nam se pridrui, onda se bar nemoj boriti protiv nas. Vrati se u Avalon, Holgere. Vrati se sa mnom u predivni Avalon." Negde u svom uvijenom umu oseao je da je, za promenu, ovog puta iskrena. elela je da ga skloni da im ne smeta u predstojeoj bici, ali je takoe elela i njega, bar na izvesno vreme. A to da ne? Misli mu posrnue. ta je on to dugovao bilo kojoj strani, u ovoj vaseljeni koja nije bila njegova? I kada ga Morgana le Fej poljubi... "Toliko dugih godina", proapta ona, "a kada smo se sreli nisi me ni poljubio." "To", zagrcnu se on, "m-m-moe biti ispravljeno." Kao da se obreo u blagom ciklonu. Nije mogao da se usredsredi ni na ta drugo. Nije to ni eleo. "Ah-h-h", konano doe do daha, ali i dalje ne otvarajui oi. "Gospodaru moj... Poljubi me ponovo, gospodaru moj. Nemoj nikada prestati da me ljubi." On je ponovo privue, a onda, krajikom oka, ugleda na tren neku belu mrlju. On podie glavu i ugleda Alijanoru na jednorogu. Upravo je izbijala iz oblinjeg gustia. "Holgere", pozva ga ona, "Holgere, dragi, gde li si... ah!" Istog asa, jednorog se prope i zbaci je u travu. Gromovito, neodobravajue frknuvi, ivotinja utee. Alijanora ustade i zagleda se u Holgera i Morganu. "Vidi li ta li si uinio!" zacvile ona bez smisla. "Nikad se nee vie da vrati!"

Holger se oslobodi Morganinog zagrljaja, dok Alijanora briznu u pla. "Sklanjaj tu geaku devojuru odavde!" ljutito zaurla Morgana. Alijanora, meutim, kao da zapenua od besa. "Nosi se ti odavdi!" zakreta ona. "Prljava vetice, eto ta si ti, sklanjaj se od njega!" Kraljica iskezi zube. "Holgere, ako se ta mravica ovog asa ne izgubi odavde..." "Mravica!" povika Alijanora. "Ti naduvena erpo za meso, iskopau ti te buljooke oi!" "Devojice ne bi trebalo da plau", frknu Morgana. "Izrae jo neuglednije no to ve jesu." Alijanora stisnu pesnice i prie blie. "Bolje biti i malo premlada, nego da mi koa bude s puno bore." "Ima tako lepu kou", siknu Morgana. "Gde si samo nala tu kou, koja se ljuti kao od sunevih opekotina?" "Ne u istoj radnji gde ti kupuje svoj ten", odvrati Alijanora. Holger se povue u stranu, pitajui se kako da iz svega ovoga izvue ivu glavu. "Vidim da si ti ona labud-devojka", ree Morgana. "Jesi li u poslednje vreme snela kakvo lepo jaje?" "Nisam. Ne umem da kokodaem k'o neke stare koke." Morgana pocrvene i podie ruke, kao da e je napasti. "Da vidimo kako e ti se dopasti da i sama bude kokoka!" "Hej!" Holger skoi napred. Nije nameravao da je udari, ali jednom rukom povue Morganu i kraljica se otkotrlja u travu. "Ne dolazi u obzir", zadahta on. Morgana polako ustade. I boja i izraz behu joj nestali s lica. "Znai, stvari tako stoje", ree ona. "Izgleda", odvrati Holger, upitavi se da li tako i misli.

"E pa, nek onda bude po tvome. Sreemo se ponovo, prijatelju." Morgana se nasmeja - ovog puta je to zaista zazvualo runo - mahnu rukama i nestade. Samo se zauo prasak, kada je vazduh popunio mesto na kome je do maloas stajala. Alijanora poe neuteno da plae, naslonivi se na drvo i zarivi lice u ruke. Kada joj Holger poloi ruku na rame, ona je otrese. "Odlazi", promrmlja ona. "I-i-idi sa svojom veticom, o-o-odlino ti odgovara. A-h-h..." "Nisam ja kriv", bespomono odvrati Holger. "Nisam ja traio da doe." "Neu to da sluam, kaem ti. Odlazi." Zakljuivi da ima dovoljno nevolja i bez histerine devojke, Holger je okrenu prema sebi, prodrmusa i procedi kroz zube: "Nemam nikakve veze s ovim. uje li? Hoe li sada da poe kao odraslo ljudsko bie, ili moram da te vuem?" Alijanora proguta knedlu, zagleda se u njega razrogaenim vlanim oima i obori pogled. On tek tada primeti kako ima dugake trepavice. "Poi u s tobom", izgovori ona pokorno. Holger ponovo pripali lulu i gotovo je celim putem nazad dimio. Prokletstvo, prokletstvo, prokletstvo, i prokletstvo! Tamo, sa Morganom le Fej, umalo da se seti tog svog drugog ivota. Umalo... a sada je to saznanje ponovo izgubio. E pa, bilo je suvie kasno. Od danas pa nadalje, Morgana e, van svake sumnje, biti njegov najljui protivnik. Mada, iskreno govorei, verovatno je i dobro to su ih prekinuli. Ne bi dugo mogao da odoleva njenom saletanju. Ali, najgore od svega bilo je to to bi vie voleo da joj nije odoleo. Ko ono bee napisao da nema nieg tako emernog kao to je seanja na iskuenje kojem smo odoleli? Suvie kasno. Jednostavno e morati da nastavi dalje. Njegovo pokopano ja na trenutak mu zasja u svesti: bilo mu je jasno zbog

ega je jednorog otiao. Morgana le Fej mora da je bila poslednja kap koja je pala na njegovu povredljivu oseajnost... ili, poslednjih desetak kapi. To ga natera da se zakikoe i uhvati Alijanoru za ruku. Do logora su se vratili pripijeni jedno uz drugo.

12. Te noi niko ih nije uznemiravao; Hjudi je smatrao da je to, izvan svake sumnje, bilo samo zato to im se spremalo neto gore. Holger je bio sklon da se sloi s patuljkom. Sada su imali samo jednu ivotinju na njih troje. Razume se, Alijanora je izvesno vreme mogla da provodi i u vazduhu; ali, labudovi nisu ptice letaice, tako da se nisu usuivali da je puste da daleko odmakne. Koliko god bio izdrljiv, Papijon ipak nije mogao da nosi krupnog ratnika u oklopu, devojku, oveuljka od pola pinte i njihovu opremu, i da se jo kree nekom svojom normalnom brzinom. Zato su krenuli veoma rano, i Alijanora je u svom labuem obliku odozgo prouavala kojim putem e biti najbolje da se upute. Potom se vratila i sela u sedlo iza Holgera i, obavivi mu ruke oko pasa (to je uveliko umanjivalo neudobnost), nastavila da ga usmerava. Nadala se da e do mraka uspeti da stignu do tesnaca, a sledeeg dana i do granice gde su poinjala ljudskog naselja. I s druge strane trebalo je da prevale jo mnoge milje divljine, ali Alijanora je bila uoila nekoliko istina, usamljenih seoskih domainstava i zaselaka. "A tamo, gdi nekoliko ljudi boravi, ako nisu od oni' to zlo ine, oseaemo se kao da leimo na posveenu zemlju... sa kapelama, ako ne i neto drugo... emu veina od stvorenja koja nas progone ne sme u blizinu da prie." "Ako je tako, kako onda Srednji svet moe i da pomisli da osvoji zemlju ljudi?" upita Holger. "Uz pomo bia koja ne moraju da se boje dnevne svetlosti, niti

svetenikog umea. Sa ivotinjama kao oni zmaj; sa stvorenjima sa duami, poput ravi patuljci. Meutim, taki saveznici je malo, i uglavnom su suvie glupi, tako da ih koriste samo za odreenu stvar. Ja mislim da e Srednji svet zavisi od ljudska bia koja e se bore na strani Haosa. Vetice, veci, banditi, ubice, to jeste svi paganski divljaci sa severu i jugu. Taki mogu da obesvete sveta mesta i pogube one koji se bore protiv njih. A ondak e ostali ljudi pobegnu, i niko nee ostane da sprei plavi suton da se navue preko jo nekol'ko stotina milja. Sa svako takvo napredovanje, kraljevstva Reda postajae sve slabija: ne samo u broj, ve i duhovno, jer velika blizina Haosa mora da utie na dobri ljudi, tako da oni postaju udljivi, ne osvru se na zakon i postaju spremni da i sami budu ravi." Alijanora zabrinuto odmahnu glavom. "Kada se zlo razmahne, ak i oni ljudi koji su na strani dobra u strahu e upotrebe i najgore sredstvo u borbi, i na taj nain dati zlu slobodno uporite." Holger pomisli na svoj vlastiti svet, u kome se Koventri bee osvetio Kelnu i klimnu glavom.3 Kaciga mu odjednom otea. U elji da pobegne od tog seanja, kao i iz mnogih drugih razloga, on se okrenu neposrednijim stvarima. Moi njihovih progonitelja, oigledno, nisu bile neograniene, jer bi ih inae ve odavno zaustavili. ta je, onda, za njih predstavljalo granicu? Mada je to bilo neobino za bia za koja se govorilo da nemaju due, vilinrasa je patila od ozbiljnih fizikih smetnji, te je morala da se uglavnom oslanja na lukavstvo. Osim to su bili brzi i gipki, ni jedno od njih nije se ni izdaleko moglo meriti sa jednim normalno snanim ovekom. (Nema sumnje da su divovi, troli i mnoga druga bia iz Srednjeg sveta raspolagala sa vie sirove snage nego ljudska bia, ali, kako je Alijanora tvrdila, bili su spori i nespretni.) Ni jedno od njih nije podnosilo sunce, tako

Koventri je bio engleski grad koji je koji je tokom Drugog svetskog rata najvie postradao od nemakog bombardovanja; i Saveznici su kasnije, stekavi premo u vazduhu, uzvratili odmazdom, izvrivi teka razaranja Kelna, i, posebno, Drezdena; prim. prev.

da su u ljudska podruja mogli da zalaze samo poto se spusti no. Meutim, ak i tada morali su da izbegavaju svete predmete. Njihove arolije odbijale su se poput bilijarskih loptica od svakoga ko je bio u boanskoj milosti; uobiajena mera pristojnosti i odlunosti obezbeivala je oveku nesmetan prolaz. Naravno, mogli su vas ubiti - oni ili njihove vradbine; mogli su vas obmanuti, oamutiti, povrediti; ali, u jednom konanom smislu, niste mogli biti pobeeni - osim ukoliko biste se i sami prepustili zlu. Pored toga, izgleda da je jaina arolije zavisila od udaljenosti. to dalje bude od Vilinzemlje, njeni e stanovnici biti manje u mogunosti da naude Holgeru. Ipak, Alfriku se nije valjalo podsmevati. Na protiv. Nije im on bio ni glavni neprijatelj. Vie od njega stajala je Morgana le Fej, a iznad nje mora da su postojali i drugi, sve do onog Jednog, Konanog, o kome Holger nije eleo ni da razmilja. Alfrik je ipak posedovao mnoge moi, bio je podmukao i vet, i nije se predavao. Pored toga, Morgana jedva da bee i poela. Kada bih samo znao zbog ega me ele. Konj se itavog tog dana uspinjao, i kada je sunce zalo, Holger ga zaustavi. Nalazili su se na vrhu prevoja. Trava je rasla u retkim busenovima meu ratrkanim stenjem, dok je, inae, samo to mesto bilo golo. Hladan vetar peo se uz litice i duvao preko brida. Papijon zarza i glava mu klonu. "Jadna ivotinja". Alijanora pomilova njegovu barunastu gubicu. "Ba smo te namuili, je li? A ni ove noi nee bude bolje, svega nekoliko suvih vlati." Ona pronae jednu izdubljenu stenu, u koju iz meine strpljivo nali dovoljno vode, sve dok se iotinja nije dovoljno napila. Sam Holger istimari paripa. Bio je poeo da svoja viteka umea prihvata zdravo za gotovo, pa ipak, i njega samog prilino je iznenadila tako velika naklonost prema Papijonu. Od jednog iscepanog i blatnjavog svilenog pokrivaa on naini neku vrstu prekrivke za konja. Poto su podigli logor i na brzinu veerali,

iscrpljeni putnici pooe na poinak. Prva je straarila Alijanora, za njom Holger, i na kraju Hjudi. Kada se smestio pored devojke, Holger uvide da ne moe da zaspi. Glava joj se nekako nala na njegovom ramenu, a jednu mu je ruku bila prebacila preko grudi. Od vetra nije mogao da je uje kako die, ali je oseao lagano, ujednaeno kretanje njenih prsa; takoe je imao oseaj da, ak, na neki nain, zrai toplotu na mestima gde ga je dodirivala. Ostali delovi tela bili su mu prokleto hladni; hladnoa se uvlaila kroz ogrta kojim su se bili pokrili. ebe na kome su leali jedva da je bilo u stanju da bilo ta uini da odagna prokletinju tvrdog tla. Ali, nije zbog toga ostao budan. Najpre je opasnost izotrila sva njegova ula, a zatim je ovo toplo bie razbaruene kose praktino leglo na njega... On pokua da utuca vreme seanjima na Meriven, ali to samo kao da pogora stvari. A u ovom trenutku, pomisli on gorko, mogao je biti sa Morganom le Fej. I da ostavi Alijanoru samu, sada kad je neprijatelj krenuo u pohod? Ne! Gotovo nesvesno, on posegnu za njom. Bila je to, meutim, nova greka. Pre nego to je uopte shvatio ta se dogodilo, ruka mu skliznu ispod njene perjane tunike i obuhvati meku, mladu dojku. Ona se promekolji, mrmljajui neto u snu. Nije napravio vie nijedan pokret, ali nije imao ni snage da povue ruku. Konano, sav uzdrhtao, dok ga je koa bockala, on otvori oi. Zvezde su sijale kao u sred zime. Nije bilo meseca, ali sudei prema poloaju Velikog medveda (ak te i na nebu pamte, kralju moj!) on zakljui da zora nije daleko. Tama na zemlji bila je gotovo potpuna. Ugledao je Hjudijev obris; uao je pored niske crvene vatre, dok je, inae, sve ostalo predstavljalo samo stenovita uzvienja to su se ocrtavala naspram neba. Ona stena tamo... Ali, te stene ranije nije bilo!

Holger skoi na noge trenutak pre no to se zemlja zatresla. To se odmah ponovi, pa jo jednom; zvuk je podseao na odjeke udovinih bubnjeva; planina se tresla kao to se kua trese kada se neki teak ovek penje stepenicama. Holger zau kako se kamenje kotrlja, odskakujui niz padinu. On zgrabi ma, a onda se din stuti na njega. Stopalo veliko kao sam Holger pomete u stranu krug to ih je titio. Pri svetlosti to je dopirala od vatre ukazae se ogromni, neiseeni nokti na nonim prstima. Alijanora vrisnu, i Holger je potisnu iza sebe. Papijon skoi prema uljezu, zanjita u znak izazova, izvi u luk vrat i rep, i rairi nozdrve. Hjudi skliznu, da se pridrui Alijanori. Din unu i razgrnu vatru kaiprstom, nalik na krzneni prut, i kada plamen suknu u vis, Holger vide da stvorenje ima ljudsko oblije, mada je bilo groteskno zdepasto i kratkonogo u odnosu na svoju visinu. A onda mu sinu. ak i ako zakoni proporcije ovde moda nisu bili isti kao kod kue, stvorenju je bio neophodan dovoljan popreni presek da bi nosio tu teinu. Nespretno telo bilo je odeveno u koe, primitivno priivene jedna za drugu; i kada je na trenutak osetio njegov miris, Holgeru bi drago to stoji uz vetar. Koliko se moglo nazreti kroz zamrenu kosu i bradu, dinovljeve crte lica bile su akromeglaike, oi zasvoene koatim veama; nos i vilice trali su mu napred i imao je debele usne i odvratne, ogromne zube. "Penji se na Papijona, Hjudi", uzviknu Holger. Poto je proao prvi ok, nije se vie plaio - nije se usuivao. "Zadrau ga to due budem mogao. Alijanora, vini se u vazduh." "Ostajem s tobom." Glas joj je jedva bio ujan, ali je stala pored njega uzdignute brade. "Kako se to moglo dogoditi?" zastenja Hjudi. "On je iz Srednji svet. arolije morale bi ga zadrale." "Priunjao nam se", grubo odvrati Alijanora. "Taki umeju da budu vrlo

mirni kada 'oe. Saekao je trenutak kada su se nekom od nas javile take nebogougodne misli koje su ponitile sveti znakovi." Ona pogledom optui patuljka, koji se sav uuri. Jadni Holger znao je da Hjudi nije bio kriv. Ali... "Govori tako da mogu da te ujem!" Din nije govorio zagluujue, niti mu je naglasak bio previe divljaki. Meutim, teko su ga razumeli zbog jaine glasa: bio je tako dubok, da je neujni donji register podrhtavao u samim ljudskim kostima. Holger ovlai usne, zakorai napred, i ree najdubljim moguim glasom: "U ime oca i sina i svetog duha, nareujem ti da ode." "Ha!" podsmehnu se din. "Kasno za to, smrtnik, jerbo si raskin'o krug dobra svojim grehovitim mislima, a jo se nisi ni pokaj'o." On isprui ruku. "Alfrik mi kaz'o da na ovom putu naem u nenu lovinu. Daj devojku, i ondak moe dalje." Holger oseti elju da mu uzvrati kakvim zvunim izazovom koji bi odgovarao odvratnosti to ju je oseao prema samoj takvoj pomisli. Blagi Boe, bilo je i gorih stvari od smrti! Na nesreu, mogao se samo setiti rei koje nisu bile za devojake ui. I, umesto svega, on nasrnu. Ma sevnu preko dinovskog doruja. Din tre ruku nazad, stade da duva u ranu koja se puila, i povika: "Stani! Hajde da popriamo!" Holger zastade; umalo da nije razneo vlastito stopalo kada je zamahnuo. Njemu, koji bee navikao da bude najkrupniji, lice iznad njegovog delovalo je ire nego to je u stvari bilo. Ipak, nije odstupio, a onda zau najdublji bas kako prilino razumno izgovara: "Sluaj, smrtnik, oseam da veliki si ampion. A, razume se, i dodir gvoa nanosi mi bol. Ipak, znaje, mene podosta ima i mogu te zatrpati kamenjem, dok mi ne da mlogo udarci. ta kae, da s' ponesemo na laki

nain? Ako nadmudri mene, mo' bez brige d' ode. I, jo, dau ti punu tu kacigu mlogo zlata." On pri tom pokaza na torbak na svom boku, u kojem mora da je bilo pedeset kilograma, a moda i vie. "A ako izgubi, devojka je za mene!" "Ne!" Holger otpljunu. "Stani. Stani, mili." Alijanora ga iznenada snano epa za ruku. "Pitaj ga da l' misli na takmienje u reavanju zagonetki." Zbunjen, Holger to i uini i din potvrdno klimnu glavom. "Aha. Da znaje, mi od Velikog Naroda sedimo kod svoji' dvoranama kad je beskrajne zimske noi u na postojbini, godinu za godina, vek za vek, i tuemo vreme sa takmienje u vetinama. Najbolje volemo zagonetke. Mog'o bi da te pustim ako mi da tri nove, a da ja n' umem da odgovorim na dve, a ondak ja da i' kod kue iskoristim." Njegovo zversko lice okrenu se uznemireno prema istoku. "Al', pouri." Alijanorine oi zaplamtae. "Tako sam i mislila. Pristani. Moe da ga nadmudri." Din nije pokazao da razume. Pa, naravno, shvati Holger. Jedno tako ogromno stvorenje naprosto nije u stanju da uje veliki deo ljudskog glasovnog registra. On joj odvrati stanjenim glasom: "Nita ne mogu da smislim." "Moe." Njena ubeenost, ipak, kao da je malo splasnula. Zurila je u tle i palcem u njemu dubila rupu. "Ako ne moe, pusti ga da me uzme. On samo 'oe da me pojede. Mislim ja, ti suvie znai za ceo svet, Holger, ne treba rizikuje smrt u borbi za nekog nitavnog k'o to sam ja." On se gotovo izgubi u svom zaprepaenju. Koje je zagonetke znao? "etiri vise, etiri idu, dva vode, jedan sledi: krava." Zagonetka s kojom Samson bee suoio Filisitince, i jo nekoliko takvih. Ali, tokom vekova ljudoder ih je ve sigurno uo. A on, Holger, nije bio dovoljno bistar da u tako kratkom roku smisli neku mozgalicu.

"Radije bih se borio za nekoga koga znam, tebe na primer, nego..." poe on. Meutim, udovite koje je ualo prekide ga dangrizavo: "Pouri kad ti kaem!" Jedna luda ideja sinu Holgru. "Moe li on da podnese sunce?" upita on Alijanoru gotovo evnukim glasom. "Ne moe", odgovori ona. "Sjajni zraci pretvaraju njegovo meso u kamen." "Oho-ho", zaskvia Hjudi, "ako uspeh ima da zabavi mu misli, momak, tako da zora iznenadi ga nespreman, eto nami torba zlata." "Nisam znala za to", primeti Alijanora. "ula sam da je blago dobijeno na taj nain prokleto, i ovek koji ga uzme uskoro ima da umre. Ali, Holger, kroz jedan sat on mora da pobegne pred zoru. Zar nisi u stanju da zamajava ga jedan sat, ti koji si porazio zmaja?" "Ja... mislim... da mogu." Holger se ponovo okrete prema kolosu, koji je ve poeo da rei od ljutitog nestrpljenja. "Takmiiu se s tobom", ree on. "Samo za ovaj no", dobaci din i zloslutno se isceri. "Moda budem neki drugi no traio jo tri zagonetke od tebe; a ondak, posle te... Ma, vei tu devojuru da ne b' utekla. Pouri!" Hoger se kretao to je sporije bio u stanju, vodei pri tom rauna da ponovo ne izazove dinovljevo neraspoloenje. Vezujui Alijanorine ruke, on joj pisnu na uvo: "Ako doe do najgoreg, moe izvui ruke." "Ne, neu utei, jer bi se on ostrvio na tebe." "Ionako e morati da se bori sa mnom", primeti Holger. "Mogla bi bar svoj ivot da spase." Meutim, sluei se tim piskavim glasom, nije mu uspevalo da zvui naroito herojski. Poto je dodao jo nekoliko drvaca na vatru, on se okrenu dinu koji je sedeo podboivi kolenima kosmatu bradu. "Kreemo", ree on. "Dobro. Mora da ti slui na ast da zna da ja sam ampion u

zagonetkama od devet kremenvrtova." Din pogleda Alijanoru i coknu usnama. "Kakav ukusan pare." Holger podie ma pre no to je i sam znao ta smera. "Obuzdaj malo taj svoj pogani jezik!" zagrme on. "Da l' bi se moda radije borio?" Ogromni miii stadoe da se nadimaju. "Ne." Holger se suzdra. Ali, da se takav jedan nilski konj uopte usudi da pogleda njegovu Alijanoru...! "U redu", odbrusi on. "Prva zagonetka. Zato pile prelazi preko puta?" "ta?" Din zinu tako da mu zubi zasijae poput vlanog kamenja. "To me pita?" "Da." "Ali, to znaje svako dete. Da pree na onaj drugu stranu." Holger odmahnu svojom plavokosom grivom. "Pogreno." "Lae!" Mamutski obris napola se pridie. Holger izmahnu maem, tako da ovaj zazvida. "Imam savren odgovor", ree on. "Mora ga otkriti." "Nikada nisam uo nita slino", stade se aliti din. Ipak sede i stade da upka bradu svojim prljavim prstima. Zato pile prelazi preko puta? Zato bi, inae, ako ne da pree na onaj drugu stranu? Kake su to tajanstvene namere ovdi? ta mogu da imaju znaenje mu pile i put? On sklopi oi i stade se klatiti napred i nazad. Alijanora, leei vezana pored vatre, stade da klie Holgeru. Posle bezvremenih trenutaka to su ih ispunnjavali jedino hladan vetar i jo hladnije zvezde, Holger ugleda kako se oi udovita otvaraju. Odbljeskivale su pri svetlosti vatre poput dve svetiljke obojene krvlju, duboke ispod obrva to su podseale na dve peine. "Imam odgovor", ree uasni glas. "Slian je k'o oni sa kojeg je Tijazi prevario Rotnira pre pe'sto zima. Vi', smrtniku, pile jeste ljucka dua, a put je ivot na koji se mora proi, od jarka roenja do

jarka smrti. Na tom putu ima mlogo opasnosti... Pored mukotrpan rad i glib greha, tu bude i kola sa ratovi i bolesti koja vukuje ovan unitenja; dok tamo gorena krui taj soko Sotona, uvek vreba da se stuti. Pile ne znaje to prelazi preko puta, osim to na drugim strani vidi zelen'ja polja. Ono prelazi zato to je moranje, k'o to svi mi moramo." Sav je zraio koliko je bio zadovoljan sobom. Holger, meutim, ponovo odmahnu glavom. "Ne, ponovo pogreno." "ta? Ti..." Ljudoder se uspravi. "Znai radije bi se borio?" upita Holger. "Znao sam da ti je taj tvoj neustrajni mozak slabija strana." "Ne, ne, ne!" zaurla din, izazvavi pri tom manje klizanje zemljita. Izvesno vreme koraao je unaokolo, dok nije uspeo dovoljno da se smiri i ponovo sedne. "Vreme pritie", ree on, "predajem se i traim da ti da odgovor. Stvarno, a to pile prelazi preko puta?" "Jer je suvie daleko da se ide okolo", odvrati Holger. Din ga je zasipao kletvama nekoliko minuta, na Holgerovo najvee zadovoljstvo: njegov glavni cilj i jeste bio da dobije na vremenu; ako je mogue, da otee dok prvi sunevi zraci ne padnu na njegovog neprijatelja. I kada je titan konano sroio razumljiv prigovor, Holger naniza dovoljno argumenata vezanih za znaenje termina 'pitanje' i 'odgovor', tako da su nastavili da viu jedan na drugoga itavih pola sata. Neka je blagosloven kurs iz semantike koji je pohaao na koledu! Utucao je deset minuta, samo izlaui teoriju tipova Bertranda Rasela. Din konano slee ramenima. "Mani to", ree on pretei. "Bie jo doi noi, prijatelju moj. Mada, mislim da nee pobediti me u drugo pitanje. Hajde!" Holger duboko udahnu vazduh. "ta ima etiri noge", upita on, "uto perje, ivi u kavezu, peva i teko je etiri stotine kilograma?"

Ljudoder udari pesnicom po tlu tako da stenje poskoi. "Pita me za nekoju zverku za koju nikad nisam uo! To nije zagonetka, to pitanje je iz filozofiju prirode." "Ako je zagonetka pitanje na koje se moe odgovoriti uz pomo uma, onda ovo jeste zagonetka", odvrati Holger, kriom pogledavi put istoka. Da li je nebo poelo da bledi, makar malo? Din zamahnu rukom prema njemu, promai i poe da gricka brk. Ova neman, oigledno, nije ba bila mnogo inteligentna, zakljui Holger. Imajui u vidu godine tokom kojih je reavao zagonetke, i najsporiji mozak sigurno bi morao da doe do odgovora; ali, na ono to bi ljudskom detetu bilo jasno ve posle nekoliko trenutaka, ovaj grubijan moda e utroiti mnoge sate. Mada je, nema sumnje, posedovao sposobnost da se usredsredi. Sedeo je vrsto zatvorenih oiju, ljuljajui se napred-nazad, i mrmljajui neto sebi u bradu. Vatra samo to se nije ugasila, i on se polako pretvorao u novu, izoblienu senku. Hjudi povue Holgera za nogavicu. "Nemoj zaboravi zlato", unu on pohlepno. "Niti kletvu", dodade Alijanora. "Jer, bojim se, ako pobedimo da to ba nee da bude na najpoteniji nain." Holger je bio suvie veliki pragmatiar da bi sada o tome brinuo. Nema sumnje da se samo svetac mogao suprotstaviti zlu, a da, bar u izvesnoj meri, ne bude i sam okuen vlastitim delima. Pa ipak, ovog dina niko niim nije izazvao, a i ponaao se kao pravi kanibal. Njega nasamariti, da bi spasao Alijanoru, nije mogao biti veliki greh. Ali, i u tom sluaju... ne treba se podsmevati prokletstvima. Holger oseti jezu u stomaku. Nije znao zato, ali instinkt mu je govorio da bi pobeda nad ovim dumaninom mogla biti isto toliko pogubna koliko i poraz. "Gotovo!" Odvratno lice se ozari. "Prona'o sam ti odgovor, vitee. Dva

kanarinca, i svaki od dvesta kila!" Holger uzdahnu. Nije mogao oekivati da svaki put pobedi. "U redu, Dambo. Trea zagonetka." Din prestade da trlja ake. "Ne zovi me Dambo!" "A zato da ne?" "Jer ime je moje Balamorg. Strano ime... Mlogo udovice, mlogo siroii, mloga sela sravnjen sa zemljom, ima razloga da mi da njega. Tako me zovi." "Oh, ali, vidi, tamo odakle ja dolazim, dambo je izraz kojim se iskazuje potovanje. Pouj..." Holger je dobrih deset do petnaest minuta pleo neverovatnu priu, dok ga Balamorg ne prekide, gotovo zakrgutavi: "Poslednja zagonetka. Po'itaj, il' u da te sredim ovo tren." "E-hej... polako! Kako god eli... Reci mi, onda: ta je to zeleno, ima tokove i raste oko kue?" "A?" Nezgrapna vilica se opusti i Holger ponovi. "Kake kue?" upita din. "Bilo kakve", odvrati Holger. "Raste, ree li? Reko' ti ve da pitanja o nekom tamo uvenom drvetu, na kojem su umesto voa visu vagoni, nisu prave zagonetke." Holger sede i stade da isti nokte vrkom noa - bilo mu je, naime, palo na pamet da bi Alfrikov no, kada se zapali, mogao imati isto dejstvo kao i suneva svetlost. A opet, moda i ne bi. Celokupna raspoloiva energija mogla bi biti suvie mala. Ipak, ako bude primoran da se bori, mogao bi da isproba No plamena. Sada je ve mogao da razazna crte lica svog neprijatelja, mada od vatre bee ostalo jo samo ugljevlje. "Izazovi koje sam ti uputio uobiajeni su meu decom u mojoj domovini", primeti on. Bilo je to tano. Meutim, Balamargov povreeni ego protrai jo nekoliko narednih minuta na duvanje i frktanje. Konano, proprativi to ljutitim gunanjem, on se ponovo prepusti dubokom razmiljanju.

Holger je sedeo posve nepomian. Alijanora i Hjudi leali su kao da su od kamena. ak je i Papijon bio nepokretan. Pogledi su im bili upravljeni ka istoku. Nebo se lagano zasvetli. Posle delia venosti, ljudoder lupi po tlu i pogleda ih. "Predajem se", frknu on. "Ve oseam bol od sunca. Moram pronaem zaklon. Kako glasi odgovor?" "Zato bih ti rekao?" dobaci mu Holger i ustade. "Jer ja tako kaem!" I kolos ustade, pa se nae, razvukavi usne tako da su mu se videli onjaci. "Ili u te sravni sa zemljom!" Holger lagano odmeri teinu maa. "Pa dobro", sloi se on. "Trava." "ta?" "Odgovor je trava." "Ali, trava ne ima tokove!" "Oh, to? Pa, slagao sam za tokove", odvrati Holger. Bes pokulja iz Balamorga - on gromoglasno riknu i baci se na viteza. Holger se povue unazad, nastojei da bude to dalje od Alijanore. Ukoliko uzmogne da jo vie razdrai ovo udovite, tako da u narednih pet minuta ne zna ta radi, a da on sam istovremeno ostane iv, u tom sluaju... "Ne, ne, ne moe da me uhvati!" Balamorg zamahnu rukom prema njemu, ali Holger svom snagom izmahnu maem i odsee mu vrh prsta. Potom se sve svede na poskakivanje i i saginjanje, seckanje i izvijanje i ruganje - sa ciljem da ga razbesni i da, istovremeno, sam doe do vazduha. Kada ga prvi sunevi zraci dodirnue, Balamorg vrisnu. Holger nikada do tada ne bee prisustvovao takvoj agoniji, i sve vreme dok je trao, uklanjajui se pred masom koja je padala, pratilo ga je oseanje uasa. Din se srui na tle takvom silinom, da se itave gromade stena zatresoe i zakotrljae. Previjao se i sve vreme doivljavao uasnu promenu, a onda se, napokon, sasvim umiri.

Sunce je sada zalivalo svojim zracima jedan dugaki komad granita, u kome bi malo ko bio u stanju da prepozna ljudski oblik, ali koji je i dalje bio umotan u kou. I Holger se srui na tle, dok mu je u uima i dalje tutnjalo. Kada je doao k sebi, glava mu je poivala na Alijanorinom krilu. Njena kosa i suze padali su mu na lice poput nove suneve svetlosti. Hjudi je poskakivao oko velikog kamena. "Zlato, zlato, zlato!" grakao je on. "Uvek ti dinovi nose torbak sa zlato. Pouri, o'ee, raspori vreu i uini da budemo bogatiji od kraljeva!" Holger se osovi na noge i prie mu. "Ne dopada mi se ovo", umea se Alijanora. "Ako ipak mislite da treba d' uzmemo njegovo blago... jer nema sumnje dobro dolo bi nam nekol'ko novia... ondak u da pomognem sa teret, i traiu da prokletstvo padne samo na mene. Oh, moj boe!" Holger pokretom ruke naloi Hjudiju da se skloni, pa potom ode do primitivno ispletenog torbaka... Nekoliko novia ve se bilo rasulo unaokolo. Odbljeskivali su pred njegovim oima, kao malecka sunca. Nema sumnje da bi, kada bi se deo ovog blaga korisno upotrebio, kao na primer za gradnju kapele svetom oru, ostalo mogao da zadri bez ikakvih posledica. Ali, kakav je to miris? Nije u pitanju bio smrad koa, ve neto drugo... Blagi nagovetaj kine oluje, pod ovim vedrim jutarnjim nebom... Ozon? Da, tako je. Ali, odakle? "Boe!" uzviknu Holger. On skoi je, epa Alijanoru u naruje i povue se ka logoru. "Hjudi! Bei odatle! Bei s tog mesta! Nita ne diraj ako ti je ivot mio!" Posle nekoliko trenutaka ve su bili na konju, strelimice poevi da se sputaju niz zapadnu padinu. I. tek poto su za sobom ostavili nekoliko milja, oseti se Holger dovoljno bezbednim da zastane, da bi, potom, nazad, morao da prekine pravu bujicu pitanja svojih saputnika, koji su traili objanjenja

povodom neuverljivih izvinjenja o tome kako su ga sveci udostojali vizije grozne opasnosti. Sreom, imali su isuvie poverenja u njega da bi mu protivreili. Ali, kako je uspeo da nabasa na istinu? Nije ba najbolje poznavao teoriju atoma. Na koledu je samo neto malo uio o eksperimentima vezanim za transmutaciju koje su vrili Raderford i Lorens, kao i o opekotinama to ih izaziva radijum. Te prie o prokletstvu to pada na lopova koji orobi dina pogoenog sunevim zracima bile su potpuno tane. Tokom promene ugljenika u silicijum, morate dobiti radioaktivni izotop; a ovde su bile u pitanju tone materijala.

13. Ve je bilo popodne, a oni su se jo sputali; meutim, spust je sada bio blai, uostalom kao i vazduh, nego pre ruka. umska prostranstva, hrast, bukva i ratrkane jele, nagovetavali su prisustvo oveka: panjevi, mladice, popasena ikara, rika divljih svinja, a na kraju i neka vrsta puta koji je zavijao prema selu do koga su, prema Alijanorinim oekivanjima, mogli stii do kraja dana. Holger je dremao u sedlu, jo iscrpljen susretom sa Balamorgom. Uspavljivala ga je i pesma ptica, tako da su protekli asovi pre nego to je primetio da su to jedini glasi to ih uje. Proli su, najzad, pored nekog seoskog domainstva. Slamnati krov na brvnari, kao i obori za ovce, govorili su o tome da se radi o dobrostojeem vlasniku. Meutim, iz odaka se nije dizao dim; nita se nije micalo, osim jedne vrane koja je skakutala po praznim kokoinjcima i rugala im se. Hjudi pokaza na trag. "Kol'ko ja mogu proitam tragove, pre nekol'ko dana poveo je svoju stoku ka grad", ree patuljak. "Zato?" Suneva svetlost koja se probijala kroz lisnate grane namah za Holgera

izgubi na blistavosti. Predvee najzad izbie na raienu zemlju. Pred njima su se protezala polja zrele penice, koja su, izvan svake sumnje, obraivali seljani. Sunce je ve bilo zalo za umu to se kao crna pruga prostirala na zapadu, naspram neto preostalog rumenila. Prema istoku, s druge strane planina, zatreperile su prve zvezde. Bilo je taman toliko svetlosti da Holger uoi oblak praine na otprilike jednu milju niz put. On podbode Papijona i parip se dade u umorni topot. Alijanora se za to vreme zabavljala nisko nadleui slepe mieve koji su se pojavljivali po zalasku sunca, da bi se, najzad, spustila iza dvojice mukaraca i povratila oblik svoje vrste. "Ne uzbuuj se, narode", ree ona. "U kakvoj god da su nevolji, dobro su sreeni." Hjudi svojim velikim nosem omirisa vazduh. "Teradu ovce i krupnu stoku me' zidine", ree on. "Kaki bolestan smrad! Probija ga... miomirisi su otriji kad je ovek ustraen... i duh jo neeg, sablasno." On se sklupa na jabuici sedla, naslonivi se na Holgerove oklopljene grudi. Stada su bila prilino velika i rasipala su se s puta i preko useva. Deaci i psi koji su trali unaokolo skupljajui zalutale ivotinje, gazili su vlastito ito. Do ovoga, zakljui Holger, mora da ih je dovela neka ozbiljna nuda. A onda, naavi se ispred nekoliko uperenih kopalja, on povue uzde. mirkajui pri slaboj svetlosti sumraka, on zapazi da su seljaci jedri, svetle puti, da nose brade i duge kose, i da su odeveni u grube vatirane kapute i akire do kolena obavijene uvijaima. Bili su suvie ravnoduni da bi mogli postati histerini, ali su ipak glasovi koji su ga upitali za ime bili grubi i neprijatni. "Ser Holger od Danske i dvoje prijatelja", odvrati on. Nije imalo nikakve svrhe iznositi im sloenu istinu. "Dolazimo u miru, i voleli bismo da ostanemo preko noi." "'Olger?" vornovat sredoveni mukarac koji im je izgleda bio voa spusti koplje i poea se po glavi. "Nisam li ve negdi uo to ime, il' nekoje

slino?" Meu mukarcima se razlee amor, ali niko od njih nije mogao da mu istog asa odgovori, a stoka im, opet, nije davala vremena da razmisle. Holger brzo dodade: "Ko god da nosi to ime nije ja. Ja sam stranac, izdaleka, i u prolazu." "Pa dobro, gospodine, dobro doao u Lurvil", prihvati najzad glavni seljak. "Mo' da doli ste u zli as, ali ser Iviju bie voljeno da vas vidi... Ti, tamo, puaj tu prokletnu junicu nek' ide do avola, pre neg' to svri u budui jarak!... Zovem se Raul, ser 'Olger. Oprostite na ovak'o izraavanje." "U emu je nevolja?" upita Alijanora. "Vidim da terate stoku u pravcu grada, ove noi koji za to nije u nameni." Holger u jednog postarijeg oveka kako apue neto o stranim turistima i njihovim skandalozno neobuenim bludnicama, ali ga neko uutka: "uo sam za nju, deda; to labud-devojka je i ivi malo na sever i na zapad od na oblasti. Kaedu da je ljubazna." Holger, meutim, potom vie panje posveti Raulu. "Da, moja gospo, ovi' poslednji' nekol'ko dana inimo od sve stoke jedno stado, pa je posle mraka zatvaramo u grad. Ovaj no moraedu ak i ljudi da s' naguraju meu zidovi; niko se vie ne usudi da 'oda sam po udaljenim dvoritima kad se smrkne. Nailazi nekaki vukodlak." "Ma ta ree?" zalaja Hjudi. "Koo-prevrta?" "Aha. Mlogo je polo naopako nekol'ko poslednji' godina, nesrea za nesrea u svako domainstvo. Proletos mi se omakla sikira i rascopala mi nogu, a ondak se to isto desilo i od moj najstariji sin. Tri nedelje bili bolni smo u krevet, usred sejanja. Nema porodica od koje ne budete da ujete neku tak'u priu. Raspriava se da je to zbog radi postrojavanja u Srednjem svetu s druge strane planina; vradbine su postale tako jake da nji'ova sila dopire i dovdi i okree sve naopako. Tako se kazuje." Raul se pri tom prekrsti. "Ja ne znajem. Loup-garou Loup-garou (fran.), vukodlak; prim. prev. je do sada

najgora stvar. Isuse, sakloni nas." "Da nije re moda o obinom vuku koji napada vau stoku?" upita Alijanora. "Puno puta sam ula narod kako pria o nekom ko je promenio oblik, a istinski je bila samo re o nekoj zveri jaoj i lukavijoj od veine drugih." "Mo' da bidne", prihvati ozbiljno Raul, "mada ne mo' s'vatiti kako neka ivotinja mo' da razvali tol'ke ograde il' da digne tol'ke reze. A pravi vukovi nee da pogube desetak ovce odjedared, samo za zabavu, k'o neka lasica. Ali, prole no smo reili ta emo. Pjer, Veliko stopalo, i njegovo ena Berta leali su u nji'ovoj kolibi, tamo, tri milje u umi, kad je sivi nahrupio kroz pender i zgrabio nji'ovu bebu iz kolevke. Pjer ga je odalamio sa batovanski no, i kune se da je gvoe prolo vuku kroz rebra i da ovom ni' nije usfalilo. A ondak je Berta podivljala i poludela, i udarila je zver starom srebrnom kaikom koju dobila u miraz od babe. Zverka je spustila bebu... fala ti, Boe, dete nije teko povreeno... i strugnula kroz pender. Pitam ja sadena tebe, je l' to prava ivotinja?" "Nije", odvrati Alijanora, tiho i uplaeno. Raul otpljunu. "Zato emo spavati izmeu zidove grada, sve dok traje ova avetinja, i pustiti vuka da se unja po praznim poljima. Moda emo otkriti ko to menja oblik, i spalimo ga." Potom dodade, blaim glasom: "Ba mi je ao zbog radi ser Iva, sve se ovo ba sada deava kad se njegova era Reimberg sprema na put na zapad, di treba da se vena sa Margrejvov trei sin u Vijeni.4 Molim se samo Bogu da naim nevoljama to pre dojde kraj." "Na gospodar nee da bidne da moe da vas razonodi kako zasluuje, ser 'Olger", dodade neki deak. "Nameran je da cele noi parta po zidovi, da i' vuk ne bi preskoio. A njegova gospa Blanflor lei bolesno u krevet. Ali zato e njegovi sin i era uraditi ta bidnu da mogu."

U originalu 'Vienne', (franc.) Be; prim. prev.

Holger pomisli da bi trebalo da se dobrovoljno prijavi da straari, ali, posle mune noi i napornog dana, nije bio siguran da bi bio u stanju da ostane budan. Dok je lagano jahao ispred stada, on zamoli Alijanoru da mu objasni o kakvom je tu zlu re. "Postoje dva naina da ljudi uzmu oblik ivotinje", odvrati ona. "Jedan je kada stavi magiju na obine ljude, kao to moja pernata odora mene menja kada uvek to poelim. Drugi je mraniji. Neki se raaju sa dvostrukom prirodom. Njima nije potrebita nikak'a vradbina da promene oblik, i svaku no, elja da se premetnu u medved, ili divlji vepar, ili vuk, ili koja god ivotinja da odgovara za ta osoba... svaku no ta elja nadvlauje njih. Ondak polude. Ljubazni i razumni mogu biti kada hode meu ljudi, ali k'o ivotinje ne mogu da se ustave da nanose tetu dok ne utau e za krv ili dok ih strah da e biti otkriveni ne utera da se vrate u na oblik. Dok imaju oblik ivotinje ne mogu se ubiti, jer rane isti as zaceljuju. Bol im nanosi samo srebro, a oruje od srebra moe da ih pogubi. Ali od tak'e stvari mogu da uteknu bre od bilo koje stvorenje od mesa i krvi." "Ukoliko ovek ne moe spreiti da se pretvori u... hm, vukodlaka, onda ovaj mora da je doao sa strane, je li tako? Da je neki ovdanji ovek u pitanju, sigurno bi ve godinama harao po ovoj oblasti." "Ne... Ja mislim, k'o to maloposednik je rek'o, da je to stvorenje neko od nji'ovih. Ako je krv tek malkice okuena, to mo' da proe nezapaeno, nepoznato, ceo ivot tako, jer nije dovoljno jako da se pokae. Tek od nedavno, kada su sile vraanja toliko ojaale, probuen je uspavani demon. Uopte ne sumnjam da je i sam vukodlak uasnut. Nek' mu je Bog na pomoi ako narod sazna ko je." "Neka je Bog na pomo za svakog koga ove ustraene jadne seljaine optue za to", promumla Hjudi. Holger se namrgodi dok je jahao ka kapiji. Imalo je smisla, za udnu sortu

koja je preovlaivala u ovoj vaseljeni. Vukodlak... Kako se to bee zvalo?... Ah, da, likantropija je verovatno nasleena u sklopu recesivnih gena. Ako ste ih sve posedovali, bili ste likantrop uvek i svuda... i najverovatnije ete biti ubijeni prvi put kada va otac pronae vuje mladune u kolevci umesto svoje bebe. Sa nepotpunim nasleem, tenja za promenom bila je slabija. Mora da je bila prilino prikrivena, i nikom ni na pamet nije padalo da posumnja kada je u pitanju bio jadniak koji je u ovim krajevima nosio tu kletvu. To jest, sve do trenutka dok vradbine iz Srednjeg sveta nisu udvostruenom snagom dunule preko planina i dalo podstrek telesnoj hemiji - kakva god da je po sredi bila. Zurio je kroz tamu. Selo je bilo opasano debelom ogradom od kolja, sa nogostupom po kome e ser Iv noas kruiti. Unutra su bile gusto nagurane drvene kue na dva ili tri sprata. Ulice koje su vijugale izmeu njih predstavljale su obine putie, smrdljive od izmeta ivotinja koje su u njima provodile noi. Ona na koju je naiao pri ulasku bila je neto ira i pravija, iako ne mnogo. Izvestan broj ena u dugakim haljinama i omotanih glava, upave dece i zanatlija sa pregaama zurili su u njega dok je prolazio kroz kapiju. Veina ih je drala baklje koje su lelujale i prtale pod tamnopurpurnim nebom. Brbljali su tiho, s puno potovanja, dok su ga sledili. Zastao je kod neke ulice koja je bono skretala, nalik na tunel tame ozidan okolnim kuama i nadsvoen njihovim galerijama. Iznad obrisa motki samo je nazirao vrh etvrtaste kule koja je, po svemu sudei, oznaavala ser Ivovo zdanje. Holger se nae prema nekom oveku koji ga bee povukao za upu konja i promuklim mu se glasom obratio: "Odo, kova, gospodine, vami na usluzi." Holger pokaza niz prolaz. "Je li to put do kue vaeg gospodara?" "Aha, gospodine. Ti, Frodoarte, je l' gospodar kui ve?" Mladi u izbledelim skerletnim dugim arapama, i sa maem, potvrdno

klimnu glavom. "Ba idem od njega, naoru'o se od glave do pete, i pije pivo pre neg' to e se popne na zidine. Ja sam njegov titonoa, ser vitez. Odveu vas do njeg'. Ovo mesto pravi lavirint je, zaista." Holger skinu kacigu, budui da mu je, posle itavog dana provedenog odeven u gvoe, kosa bila doslovno mokra od znoja; povetarac koji je strujao u tom sumraku bio je prohladan i mirisav. Bilo mu jasno da ne moe oekivati nita raskono u zdanju velikaa. Ser Iv od Lurvila oigledno nije bio bogat... provincijski vitei, sa aicom zakupnika, koji ove posede uva od pljakaa i vlada grubo, ali pravedno. Raul je bio sav ponosan to e se gospodareva ker veriti sa mlaim sinom nekog nieg plemia, tamo u zapadnom delu Carstva. "Oh, pa dobro, pomisli on, neto za jelo i mesto da odspavam, to su i onako jedine stvari koje su mi sada potrebne. titonoa podie baklju ispred njega, i Holger potapa Papijona ne bi li ga ohrabrio i krenu putiem. Neka ena vrisnu. Holger ponovo natue kacigu i izvue ma, pre nego to enin vrisak utihnu. Papijon se stade uznemireno vrteti. Ljudi su se zbijali jedni uz druge; jeka glasova se pojaa. Svetlost baklji koje su se cedile bacala je nemirne senke na kue s druge strane glavne ulice; njihovi gornji spratovi gubili su se u crnilu. Holgar vide da su svi prozori zatvoreni i sva vrata zamandaljena. Iza jednog od tih zidova, ona ena ponovo vrisnu. Kapak, privren elinom rezom, raspade se u paramparad. Oblije koje je iskoilo napolje bilo je dugako i dlakavo, sivo poput elika u gustom mraku proaranom crvenim odsjajima. Izletelo je na ulicu i tek onda podiglo njuku sa grudi. U eljustima je dralo nago dete koje se koprcalo. "Vuk!" povika kova. "Sveta Marijo, zakljuali smo vuka zajedno sa nami!"

Na prozoru se pojavi detetova majka. "Uletio je od pozada", urlala je nesuvislo. Pruala je ruke prema zveri i svima njima. "Up'o je i ep'o Luzijanu! Eno je, eno je. Nek' vas Bog smodi, vas mukarci, vrat'te mi moju Luzijanu!" Papijon pohrli napred, ali vuk samo razvue eljusti, kao da se ceri, ne isputajui bebu. Ruiasta koa bila joj je umrljana krvlju, ali jo je tiho plakala i otimala se. Holger zamahnu maem, ali vuka tamo vie nije bilo. Neverovatno brzo projurio je Papijonu izmeu nogu i nestao du ulice. Frodoart, titonoa, pojuri da ga presretne. Vuk nije ak ni promenio korak pre no to ga je preskoio. Ispred se nalazio ulaz u jo jedan prolaz, i Holger okrenu Papijona i dade se u poteru za zveri. Suvie kasno, pomisli on, suvie kasno. Kada se jednom bude naao u ograenim, neosvetljenim sporednim prolazima, vuk je mogao da mirno prodere svoju lovinu i ponovo se vrati u ljudski oblik, mnogo pre nego to bilo kakva potera... Bela krila stadoe da krue. Alijanora, kao labud, napade kljunom zverinje oi. Zver priljubi ui uz glavu, izvi se u stranu i jurnu ka narednom izlazu, ali se labud ponovo obrui na nju. Nalik na snenu oluju punu ledenih iglica, Alijanora konano zaustavi begunca. A onda stie i Holger. Ovoliko udaljen od baklji bio je gotovo slep, ali je ipak mogao da vidi veliki senoviti oblik. Njegov ma zazvida i on oseti da mu je ivica zaparala meso. Vuje oi ga oinue pogledom, hladnim, zelenim i punim mrnje. Kada je ponovo podigao ma, otrica uhvati ono malo postojee svetlosti i on primeti da nigde nema tragova krvi. Gvoe nije bilo u stanju ni da obrani vukodlaka. Papijon poe da udara kopitama, obori loup-garoua na zemlju i stade ga tui svom silinom. Dlakavo oblije otkotrlja se i napokon oslobodi, ostavi nepovreeno, pa nestade niz prolaz. Dete koje vuk bee ispustio ostalo je da lei, vritei iz sveg glasa.

Pre no to su seljani pristigli, Alijanora ponovo poprimi ljudski oblik, i sada je na grudi privijala malu devojicu, umrljanu krvlju i balegom. "Oh, jadnice mala, jadna devojice, evo, evo, evo. Sve je gotovo. Nici mlogo povleena, camo si malo izglebana. Oh, kako si samo uplaena! Al' pomisli samo kako e jednom moi da pria svojoj deci kako te je spas'o najbolji vitez na svetu. Evo, ljubavi, buji paji..." Neki crnobradi mukarac koji mora da je bio detinji otac, ote joj malu, zagleda se u nju na trenutak, pa pade na kolena, tresui se od plaa, neuobiajenog za njega. Holger se poslui Papijonovim telom i maem okrenutim pljotimice da natera gomilu da se povue. "Samo polako", povika on. "Hajde da napravimo malo reda. Dete je dobro. Ti, ti i ti, doite ovamo. Potrebni su mi nosai baklji. Ne stojte tu i ne brbljajte kao neke babe. Moramo uhvatiti vuka." Nekolicina mukaraca pozelenee, prekrstie se i povukoe. Odo, kova, izmahnu pesnicom prema kraju prolaza i upita: "Kako? U ovaj blato ne ostaju tragovi, k'o ni na okolni plonik. Neman e stigne do svoja kua, niko nee moi da sledi je, i ponovo e se premetne u jednog od nas." Frodoart je paljivo posmatrao lica koja su se pomaljala iz pokretnih senki i nestajala u njima. "Znademo da nije niko od nas, ovdi koji smo", uzviknu titonoa nadjaavajui larmu, "i da nije niko od pastira na kapiji. I to nam je od pomo. Neka svako upamti ko stoji do njega." Hjudi povue Holgera za rukav. "Moemo ga sledimo ako 'oemo", ree on. "Dlaice u moj nos osea njegov smrad." Holger nabra vlastiti nos. "Ja oseam samo balegu i ubre." "Al' ti nisi umski patuljak! Brzo, momak, spusti me doli i pusti mene da sledujem trag zveri. I, ne zaboravi da bude u blizinu!" Holger podie Alijanoru nazad u sedlo... detetov otac poljubi njeno blatnjavo stopalo... i krenu za Hjudijevim mrkim oblijem. S jedne strane iao je Frodoart, a sa druge Odo, sa podignutim bakljama. Nekolicina

mukaraca gurala se iza najhrabrijih seljana, naoruani noevima, motkama i kopljima. Moda e, ako uhvate likantropa, moi da ga obuzdaju pukom snagom, dok ne uspeju da ga veu konopima. A onda... nije mu se dopalo da razmilja o onome to e uslediti. Hjudi je vijugao puteljcima nekoliko minuta, a onda izbi na trnicu, koja je bila poploana i neto svetlija, jer su je obasjavale zvezde. "Aha, jasno k'o senf, taj miris", doviknu on. "Nita na svet nema smrad k'o ta zver u svoj ivotinjski oblik." Holger se zapita da li je za to bilo odgovorno luenje lezda. Kamenje je uplje odzvanjalo pod Papijonovim kopitama. I ulica kojom su krenuli sa trnog prostora bila je manje-vie poploana, i prilino iroka. Tu i tamo mogle su se videti osvetljene kue, ali se Hjudi nije obazirao na ljude u njima. Trao je pravo, dok se iza Holgerovih lea ne razlee vrisak. "Ne!" zastenja Frodoart. "Nije valjda u zgradi mog gospodara!"

14. Vitezovo prebivalite uzdizalo se na vlastitom trgu, naspram crkve, ali je inae bilo okrueno drugim kuama. Kuhinja i staje nalazili su se u zasebnim zgradama. Samo zdanje nije ostavljala neki naroit utisak: bilo je od drveta, prekriveno slamnatim krovom, i ne mnogo vee od prosenog bungalova u Holgerovom svetu. Imalo je u oblik slova T; levi ogranak poprenog dela izdizao se u kulu koju je ve ranije primetio. Proelje se nalazilo na kraju desnog kraka slova T i bilo je zatvoreno. Svetlost se probijala kroz zamandaljene kapke na prozorima; psi su galamili u stajama. Hjudi prie vratima ukraenim gvozdenim klinovima. "Pravo ovamo je zbris'o taj avo", objavi on. "A porodica mog gospodara sam je!" Frodoart oproba rezu. "Zamandaljena. Ser Ive! uj'te li me? Jeste l' dobro?"

"Odo, pokrivaj me otpozadi", resko naredi Holger. "Alijanora, vini se uvis i prijavi svaku neobinost." On odjaha do vrata i zakucao balakom maa. Kova je u meuvremenu okupio nekolicinu ljudi i otrao okolo do stranjeg dela; Hjudi krenu za njim. Jo ljudi se u meuvremenu slilo na trg. Pri ukastom sjaju baklji, Holger meu njima prepoznade i nekolicinu pastira. Raul se progura kroz gomilu da mu se pridrui, drei koplje u ruci. Kucanje je uplje odzvanjalo. "Nisu ve mrtvi tamo unutri?" zajeca Frodoart. "Sruite to! Jeste l' ljudi ili psi, stojite tu besposleni kad potrebiti ste za svoj gospodar?" "Postoje li neka stranja vrata?" upita Holger. Krv mu je tukla u slepoonicama. Nije se plaio vukodlaka, kao ni bilo kakve druge neobinosti. Ovo je bilo ono pravo: posao za koji je bio roen. Hjudi se najzad probi izmeu nogu i zazveketa uzengijom, ne bi li mu privukao panju. "Nema druga vrata, al' ima dosta prozori, svaki sigurnije zatvoren neg' prethodan", podnese patuljak izvetaj. "Ali, vuk nije o'o iz ovu zgradu. Njuk'o sam svugdi unaokolo. Poto je mog'o da skoi sa neku kulu, pregled'o sam i tle gde je mog'o da s' doeka. Ne, svi putevi ka napolju su blokirani. U klopku je." Holger se osvrnu unaokolo. Seljani behu prestali da se okupljaju; poto su okruili zdanje, tiskali su se i stajali potpuno mirno. Svetlost baklje poigravala je preko bledog lica neke uplaene ene, isticala znojave malje nekog mukarca, zapanjujui sjaj onih jabuica u senci. Iznad njih trala su sva mogua oruja - koplja, sekire, kuke, kose, mlatila. "A ta je sa slugama?" upita on Frodoarta. "Nema nikog unutri, gospodine", odgovori titonoa. "Kunu poslugu inu ljudi iz grad, al' oni odlazu kui kad padne mrak, i ostane samo stari Nikolas da s' briga za porodica. Eno ga tamo, sa konjuari.. Pustite nas unutra!" "Spreman sam, ako mi date malo mesta."

Frodoart i Raul raistie prolaz s najboljim namerama, mada s grubom efikasnou. Holger je milovao Papijonovu grivu i mrmljao: "Hajde, mome, hajde da vidimo koliko vredimo." Potom podbode konja, i ovaj se prope i prednjim nogama udari u daske. Jednom, dvaput, tri put, posle ega se reza odvali i vrata irom otvorie. Holger ujaha u dugaku prostoriju. Prljavi pod bio je zastrt rogozovinom. Iznad ugraenih klupa du zidova visili su oruje i trofeji iz lova. Izmeu krovnih greda leprali su pranjavi bojni barjaci. Svee u svenjacima prilino su dobro osvetljavale mesto, pokazujui da je prazno sve tamo do vrata na drugom kraju. S druge strane mora da se nalazila poprena ipka slova T privatne odaje ser Iva i njegove porodice. Uzvik se ote ljudima koji su se ugurali unutra posle Holgera. Jer, ta vrata zaklanjalo je oblije koje se metalasto presijavalo pri sjaju svea. "Ko ste vi?" ovek izmahnu maem iznad tita. "Kak'a je ovo drskost?" "Ser Ive!" uzviknu Frodoart. "Vuk nije vas povredio?" "Kaki vuk? ta ste to, do avola, naumili? A vi, sire, kaki izgovor imate za svoj upad ovdi? Jeste l' vi moj krvni neprijatelj? Ako niste, smrti mi bogova, mogu odma' d' uinim da to postanete!" Holger sjaha i prie mu blie. Ser Iv od Lurvila bio je visok, prilino mrav ovek sa melanholinim konjskim licem i oputenim sedim brkovima, Imao je ukraeniji tit od Danca, kacigu sa vizirom, oklop za prsa, trake oko ruku, titnike za laktove, titnike za potkolenice, i uz sve to i pancir od veriga. Na titu su mu stajali prebrisana vuja glava i est crnih pruga na crvenom i srebrnom, to se Holgeru uini upeatljivim na neki jezovit nain. Ako je neki daleki predak bio pravi pravcati loup-garou, tu su injenicu kasnija pokolenja moda zatakala, ali su se njeni tragovi mogli zadrati na tradicionalnom grbu... "Zovu me Holger od Danske. Vukodlak se pojavio preda mnom, kao i pred

mnogim drugima. Samo smo Bojom milou uspeli da spasemo bebu koju je ukrao. Pratili smo ga dovde." "Aha", upade Hjudi. "Trag vodi tano da vas samog." Uzdah prostruja meu priprostim narodom, nalik na prvi daak vetra pred oluju. "Lae, patuljku! Sedio sam ovdi svo vreme. Nikaka zver nije ula ovamo." Ser Iv uperi ma prema Holgeru. "Ovdi nema nikog osim moja gospa, koja je bolesna, i moje dvoje dece. Ako tvrdite drugojaije, morate to dokaz'ti na mom telu." Glas mu pri tom zatreperi. Nije bio naroito dobar galamdija. Prvi zarea Raul. "Ako stvari su kako vi kae, ser Ive, ondak neko od vai' mora biti ta rugoba." "Ovog puta ti pratam", gotovo mahnito odbrusi ser Iv. "Znam da si pod prevelik pritisak. Ali, sledei koji rekne neto slino ima da visi na veala." Frodoartu niz obraze potekoe suze. "Patuljak, patuljak, kako mo' biti sasvim siguran?" zastenja on. Ser Iv se odmah uhvati za pruenu priliku. "Aha, kom ete da poverujete... ovom iskrivljenom oveuljku i ovom vitezu-grubijanu, il' svom gospodaru koji vas je uv'o sve ove godine?" Iza njega se pojavi deak od otprilike etrnaest godina, vitak i plav. U oiglednoj urbi bio je stavio kacigu i zgrabio ma i tit, a pored toga je na sebi imao i arenu tuniku i crevo koje je ovde sluilo kao zamena za belu kravatu. Razume se, pomisli uzgred Holger, i u krajnjim zabitima civilizacije aristokrate su se presvlaile za veeru. "Evo me, otac", dahtao je mladac. Njegove zelene oi suzie se kada ugleda Holgera. "Ja sam Gui, sin Iva od Lurvila, i mada jo nisam post'o vitez, kaem vam u lice da ste lanjak i izazivljem vas na borbu." Sve to zvualo bi mnogo upeatljivije da nije mutirao, ali svejedno je bilo dirljivo.

Svakako, zato da ne? Likantrop je savreno pristojna osoba, osim poto ga obuzme bes kada promeni ud. Holger uzdahnu i vrati ma u korice. "Ne elim da se borim", ree on. "Ako mi ne verujete, otii u." Puani se uzmuvae, oborie poglede, a zatim ih opet upravie na Holgera i Iva. Frodoart kradomice udari Hjudija, koji se odmah izmaknu. A onda se na vratima pojavi Odo kova i napravi prolaz Alijanori. "Sae vam se obrati labud-devojka", objavi on. "Labud-devojka koja je spasila Luzijanu. Zaep'te, vi tamo, glupanderi, il' u vas tresnuti." Polako su se umirili, tako da se na kraju moglo uti i zavijanje pasa spolja. Holger primeti da su Raulu pobeleli zglavci od silnog stezanja koplja. Jedan oveuljak u svetenikoj odori pade na kolena, drei krst u ruci. Gui opusti golobradu vilicu. Ser Iv se skupi, kao da je ranjen. Svi su gledali u Alijanoru. Stajala je onako vitka i uspravna, dok joj je svetlost svea odbljeskivala u bakarnosmeoj kosi. "Neki od vas moraju znati moje ime", poe ona, "ja koja boravim pored jezera Aroj. Ne volem da se hvalim, al' oni koji ive na mestima bliim mojem domu, k'o to su Tarnberg i Kromdi, mogu vam rei kol'ko sam zalutale dece vratila iz ume i kako sam naterala samu Meb da skine kletvu koju je poslala Filipu, mlinaru. Ja celi svoj ivot poznajem Hjudi i jamim za njeg'. Niko od nas nema koristi od klevetanje. Imate sreu to je najbolji vitez koji je ikada iveo nai'o na vreme da vas oslobodi od avola koji ovdi uzimlje ljudski ivot. Sasluajte ga zato, kaem ja!" Istupi potom jedan starac. Zamirkavi onako poluslep, on narui tiinu rekavi: "'Oe da kae da si ti Branilac?" "O emu to pria?" upita Holger pomalo pometen. "Branilac... Onaj koj' e se vrne kadena nam je najpotrebito... Legenda, pri'o mi moj predak, ne kazuje njegovo ime, ali jesi l' ti on, gospodaru vitee,

jesi l' ti on?" "Ne..." Holgerov odbijanje zaglui amor nalik na nadolazeu plimu. Raul skoi napred, uperivi koplje. "Nebesa mu, moj gospodar nije oni koj' krade decu!" zaurla seljak. Frodoart izmahnu na njega maem, ali slabo, i ovaj odbi udarac kopljem. Trenutak kasnije, etvorica oborie titonou na pod. Ser Iv skoi na Holgera. Danac izvue ma, u poslednji as, da odbije njegov udarac, i uzvrati takvom jainom da napadau prsnu tit po ivici. Iv posrnu. Holger mu izbi ma iz ruke. Dva seljaka epae gospodara za ruke. Gui pokua da napadne, ali mu neko uperi vile u grudi i natera da se povue do zida. "Umirite ove ljude, Odo, Raule!" zadahta Holger. "Ne dozvolite da ikoga povrede. Ti, ti i ti." On odabra nekoliko krupnih, ustrih mladia. "uvajte ova vrata. Ne dajte nikome da proe. Alijanora, Hjudi, poite za mnom." On ponovo vrati ma u korice i pouri kroz vrata. Popreno je vodio hodnik obloen izrezbarenim drvetom, sve do glavne odaje, sa vratima na oba kraja i jednima u sredini. Holger pokua da upravo njih otvori. Vodila su u odaju ukraenu koama i tapiserijom, sa puno moljanih rupa. Svetlost votane svee padala je na enu koja je leala u krevetu sa baldahinom. Lepo rumeno lice uokviravala joj je neuvijena kosa, koja je poinjala da sedi; mrkala je i kijala u maramicu. Gadan sluaj gripa, zakljui Holger. Devojka koja je sedela pored kreveta i koja je na njihov ulazak ustala, bila je ve zanimljivija... Imala je tek oko esnaest godina... Sa prijatnim stasom, dugakih plavih uvojaka, plavih oiju, prastog nosa i privlanih usta. Na sebi je imala jednostavnu haljinu-pulover, prikupljenu u struku kaiem sa zlatnom kopom. Holger se nakloni. "Oprostite na smetnji, gospoo, gospoice. Nuda nas je naterala."

"Znam", odvrati nesigurno devojka. "ula sam." "Gospojica Reimberg, to ste vi, zar ne?" "Da, ja sam 'er ser Iva. Moja majka, Blanvor." Dama u pitanju izduva nos i zagleda se u Holgera uplaenim i jadnim pogledom. Reimberg je krila svoje sitne ruke. "Ne mogu verujem da to ozbiljno mislite, gospodine. Da neko od nas... ta stvar..." Trudila se svim silama da ne zaplae; bila je viteka ki. "Miris vodi dovle", javi se Hjudi. "Da li je neka od vas moda video zver kako ulazi?" upita Holger. Blanfor odmahnu glavom, a Reimberg objasni: "Svak je bio u svojoj odaji, Gui u svojoj, ja u mojoj, i spremali smo za veeru se... Moja gospoa majka spavala je ovdi. Vrata su bila nam zatvorena. Otac je bio u glavnoj dvorani, i kad ula sam buku, po'itala sam d' umirim majku." "Onda vuk mora biti lino Iv", primeti Alijanora. "Ne, nije moj otac!" proapta Reimberg. Blanflor pokri lice. Holger se obazre oko sebe. "Hajde da malo pogledamo unaokolo", ree on. Guijeva soba nalazila se u podnoju kule, do ijeg vrha je vodilo stepenite. Bila je pretrpana deakim suvenirima. Reimbergina soba nalazila se na suprotnom kraju hodnika; u njoj se nalazila krinja puna opreme za nevestu, preslica, i sve to je priliilo mladoj devojci siromanog porekla. Sve tri stranje sobe imale su prozore, i Hjudi nije bio u stanju da precizno sledi miris. Rekao je samo da se osea posvuda; vuk je, nema sumnje, pohodio ovaj deo kue iz noi u no. Niko nije morao da ga vidi. Mogao je da izie i vrati se kroz prozor, dok su svi ostali spavali. "Jedno od troje" izusti Alijanora. Glas joj je bio tuan. "Troje? Hjudi izvi obrve. "A to misli da gospa ne more bit' zverka? Zar ne bi mogla da povrati svoj zdravlje im postane vuk?" "Da li bi? Ne znajem. Vukodlaci nisu tol'ko esti, tako da nisam ula prie

ta biva kad se neki razboli... etvoro, onda. Jedno od njih etvoro." Holger se zlovoljno vrati u odaju za svetkovine. Raul i Odo bili su u meuvremenu uspostavili neku vrstu reda. Mukarci su stajali unaokolo du zidova, Papijon kod glavnih vrata. Iv i Gui sedeli su na visokom seditu svezanih ruku i nogu. Frodoart se bee sklupao ispod njih, razoruan, ali inae nepovreen. Svetenik se molio. "I?" Raul se ustro okrenu ka pridolicama. "Ko je proklet od nji'?" "Ne znamo", odvrati Alijanora. Gui pljunu prema Holgeru. "Kad sam vas prvi put vid'o bez kacige, nisam ni pomislio da ste vitez", rugao se deak. "Sada, kad sam vid'o kako provaljujete kod bespomoni' ena, siguran sam da niste." Reimberg ue posle Hjudija, pa ode do oca i poljubi ga u obraz. Preavi pogledom preko dvorane, ona uzviknu: "Gori ste od zveri, vi koji s' okreete protiv svog gospodara!" Odo zavrte glavom. "Ne, gospoj'ce", odvrati on. "Gospodar koji izneveri svoj narod ne mo' imati potovanje. Imam sitnu decu, i neu da stra'ujem da bidnu iva pojedena." Raul draljem svog koplja udari po drvenoj oplati. "Tiina, tamo!" graknu on. "Vuk noas mora d' umre. Imenujte ga, ser 'Olger. Ili nju. Rec'te nam ko je vuk." "Ja..." Holger odjednom oseti muninu, i nesvesno ovlai usne. "Ne moemo vam kaz'ti", upade Hjudi. "Tako, znai." Raul se namrti na okupljene, smrknuute seljane. "Tog sam se i plaio. Pa dobro, 'oe l' zver sama da prizna? Pogubiu je brzo, sa srebrni no pravac u srce." "I gvoe e valjati, dok je u ljudskom obliku", upade Odo. "'Ajde, javi se. Ne bi' vol'o da te stavljam na muke." Frodoart se uzmuva. "Pre neg' to to uini", ree on, "morae da skine

moje ake sa svog grla." Ali, niko na njega ne obrati panju. "Ako niko nee da prizna", nastavi Raul, "ondak e najbolje da bidne da svi poumru. Imamo ovdi i svetenika da i' ispovedi." Gui se jedva uzdra da ne zajeca. Reimberg se sva ukoi. uli su Blanflor kako kalje u mranom delu kue. Iv kao da se bee smanjio. "Pa dobro", zausti on ravnoduno. "Ja sam vuk." "Ne!" vrisnu Gui. "Ja sam!" Reimberg saeka trenutak ili dva, a onda joj na usnama zaigra tvrd osmeh. "Obojica plemenito lau", ree ona. "Ali, ona koja menja kou ja sam, dobri puk. I, ne morate da pogubite me; samo me uvajte dok ne doe vreme da poem za venanje u Vijenu. Tamo, daleko od Vilinzemlje, biu izvan ape sila koje me teradu da se menjam." "Ne verujte njoj", uzviknu Gui. Iv snano zavrte glavom. Promukli uzvik iz daljine moda je poticao od Blanflor, koja je krivicu primala na sebe. "Ovo nas nigdi ne vodi", primeti Raul. "Ne mo'mo rizikovati da pustimo loup-garou da slobodan ode. Oe Valdabrun, 'oete l' da dajete poslednju pomast za ovoj porodici?" Holger izvue ma i skoi pred visoku stolicu. "Dok sam ja iv, neete ubijati nevine", izree on glasom i voljom koje i sam sa zaprepaenjem prepoznade kao svoje. Kova Odo stisnu pesnice. "Gnusno je meni da vam bidnem protivan, ser 'Olger", ree on, "al' ako moram zbog zarad svoju decu, ondak moram." "Ako si Branilac", dodade Raul, "kai nam ondak ko je neprijatelj." Situacija se ponovo zategla, i samo to nije puklo. Holger oseti na sebi tri para oiju, iji su mu pogledi prili lea: brini Iv, usplamteli Gui, i Reimberg puna nade. uo je teko disanje bolesne ene. Oh Isuse, koji tera demone, pomozi mi sada. Tek je kasnije shvatio da, o od detinjstva, bee izgovorio svoju prvu svesnu molitvu.

Na um mu, meutim, pade neto drugo - uobiajeni pristup jednog inenjera. Nije vie nepokolebljivo verovao da su svi problemi u ivotu praktine prirode. Ali, ovaj to jeste bio. U pitanju je bila racionalna analiza. Nije on bio nikakav detektiv, ali nije ni vuk bio profesionalni kriminalac. Mora postojati... A onda mu sinu. "Krsta mu, da!" povika on. "ta? ta? ta?" Ljudi skoie na noge. Holger izmahnu maem, i rei pokuljae iz njega. Uopte nije znao ta e rei u narednom trenutku; glasno je razmiljao u svoj u toj buci, ali su ga oni u udu sluali. "ujte, onaj za kojim tragamo po roenju je snane grae. Nije mu potrebna nikakva magina koa, kao ovde prisutnoj labud-devojci. Ali, zato se njegova odea ne moe menjati zajedno s njim, je li tako? I zato mora da bude nag. Frodoart mi je rekao, trenutak pre no to se vuk pojavio, da upravo dolazi od svog gospodara, koga je ostavio pod punom ratnom spremom u dvorani. I to samog. ak ni uz neiju pomo ser Iv se nije mogao iskobeljati iz tog oklopa i posle se vratiti u njega, tokom onih nekoliko minuta koje bi imao na raspolaganju. Znai, on nije vuk. Gui je takoe pokuao da krivicu primi na sebe, ne bi li spasao nekog drugog - ko god to mogao biti. Ali, ve se odao. Pomenuo je da me je video bez kacige. To je tano, bio sam je na tren skinuo, kada sam zastao da se raspitam za put koji vodi ovamo. Vratio sam kacigu na glavu kada je poela guva. Vuk to nije mogao da vidi. On... ne, ona... ona je bila u kui. Provalila je kroz stranja vrata i pobegla kroz prozor na prednjem delu, koji je bio zatvoren kapcima. Jedino mesto sa koga je Gui mogao, pri svetlosti baklji, da me vidi gologlavog, jeste ono na vrhu kule, iznad njegove sobe. Primetio sam da kula tri iznad krovova. Mora da se bio popeo da posmatra uterivanje stada. I tako, ni on se nije mogao nalaziti u blizini mesta gde smo videli vuka. Gospa Blanflor..." On zastade. Kako, za ime sveta, svih mu Zemalja, da

objasni virusnu teoriju bolesti? "Gospa Blanflor je bolesna; snala ju je bolest koja ne napada psei rod. Ako joj ne bi bilo bolje kada se pretvori u vuka, bila bi suvie slaba da jurca unaokolo kao to sam video da ta ivotinja ini. A ako bi zahvaljujui promeni ozdravila, ono to, ovaj, izaziva bolest ne bi moglo da opstane u njenom ivotinjskom telu. Prema tome, ona u ovom trenutku ne bi imala groznicu i ne bi joj curio nos, je li tako? U svakom sluaju, i nju moramo izuzeti." Reimberg se priljubila uza zid. Njen snudeni otac pokua da je dosegne svojim sputanim rukama. "Ne, ne, ne", zajadikova on. amor nalik na zavijanje vuka dopre iz skupine okupljenih seljana, i oni se stadoe primicati masa ruku i oruja. Devojka se srui na pod i lice joj se stade nabirati i menjati - bilo je strano za gledanje. "Reimberg!" zaurla Holger. "Nemoj! Neu im dozvoliti.." Raulovo koplje krenu ka njoj, ali ga Holger odgurnu u stranu i presee maem. Reimberg zaurla. Alijanora pade na kolena i prihvati napola izmenjeno telo u naruje. "Ne", stade je preklinjati. "Ne, sestro moja, vrati se. On se kune da e te spasti." eljusti kljocnue prema njoj, ali ona ukrsti podlaktice i gurnu ih prema eljustima, primoravajui usne da prekriju onjake kako vuk ne bi bio u stanju da ugrize. Borila se sa stvorenjem sve dok se ono nije primirilo. "Devojko, devojko, elimo ti dobro." Holger zae meu okupljene i odjednom nastade pometnja. Ali, poto je nekolicinu oborio, pesnicom ili okrenuvi ma pljotimice, primirie se. Frktali su i gunali, ali im ovek u oklopu od veriga bee uterao strah u kosti. On se okrenu prema Reimberg. Bila je povratila svoj ljudski oblik i sada je leala plaui u Alijanorinom naruju. "Nisam to elela da budem. Nisam to elela. Snalo me... I, i, tol'ko sam se plaila da e da me spale... Je l' moja dua izgubljena, oe Valdabrune? Mis... mislim da treba ve da sam u paklu.

Kako su samo te bebe vritale..." Holger izmenja pogled sa svetenikom. "Bolesna je", ree Danac. "Nije ona zla svojom voljom. Ona tu nita ne moe." Iv je zurio poput slepca. "Palo mi je na pameti da bi to mogla biti ona", promrmlja on. "Kad je vuk utr'o unutra i projurio pored mene, a znao sam gdi se Blanflor i Gui nalaze... Zamandalio sam vrata. Nad'o sam se, samo ako ovo proe dok ne ode..." Holger slee ramenima. "Ne vidim zato ne bi", odvrati on. "Ta ideja je savreno u redu, koliko ja razumem stvari. Pustite je da ode dovoljno daleko, i uticaj Srednjeg sveta bie preslab da bi na nju delovao. Do tada, razume se, moraete da je obuzdavate. Sada joj je ao, ali ne mislim da e to potrajati." "Kad svane 'oe, kad se njena ljucka dua probudi", ree svetenik. "Ondak e joj zaista biti potrebit neko da je utei." "E pa", zakljui Holger, "nije se dogodilo nita ozbiljno. Njen otac moe da plati nadoknadu onima koji su pretrpeli gubitke, kao i roditeljima ija su deca bila povreena. Poaljite je za Vijenu to je pre mogue. Usuujem se da kaem da bi stotinu milja bila sasvim bezbedna udaljenost. Niko u Carstvu ne mora da zna za ovo." Raul, sa masnicom na oku, baci se pred noge ser Iva dok je Odo, krvavog nosa, petljao da oslobodi viteza i njegovog sina. "Gospodaru, opraajte nam", molio je seljak. Iv se umorno osmehnu. "Bojim se da ja moradem traiti od vas oprotaj. A ponajpre od vas, ser 'Olger." Reimberg podie svoje vlano lice. "Vodite me", promuca ona. "Ja... ja... oseam da se tama vraa. Zakljuajte me negdi do jutra." Ona isprui ruke kako bi je vezali konopcima koje su skinuli njenom ocu. "Sutra, ser vitez, ondak u moi da iskreno vam se zahvalim... Spasli ste moju duu od pakla." Frodoart obgrli Holgerova kolena. "Do'o je Branilac", uzviknu on.

"Oh, gospodine!" pobuni se Danac. "Manite se tih gluposti. Hou da kaem - mrzim emocionalne scene, a i svratio sam ovamo samo da izmolim neto za jelo. Ali, da li bih napre mogao da dobijem malo vina?"

15. Pored toga to su veoma urili, ne bi li dobili pouzdan savet pre nego to Morgana le Fej smisli kakvu novu pakost, Holger se nije nimalo prijatno oseao u Lurvilu. Ivova porodica bila je zahvalna i tako dalje, ali nije im ba bilo potrebno da neko i dalje naruava njihovu privatnost u tako tekim trenucima. Puani su ga stalno opsedali; nije mogao da promoli nos iz kue, a da ga ne okrue oboavaoci. Gospa Blanflor zatraila je da poloi ruke na nju, i ve kroz nekoliko asova bila je na nogama. Ionako je bila na putu ozdravljenja, jer je prebrodila gripoznu krizu; ipak, Holger je sasvim dobro predviao da bi u budue sve sluajeve boginja i reumatizma u preniku od deset milja doneli k njemu. I tako, iz jednog ili drugog razloga, ostao je samo jedan dan, i krenuo rano narednog. Ser Iv je zahtevao da Alijanora primi na dar konja od njega, to je bilo sa zahvalnou prihvaeno. Jo bi im bolje dolo neto novaca, ali, razume se, ni jedan asni vitez ne bi zapodenuo razgovor o jednoj tako osetljivoj stvari. Narednih nekoliko dana bilo je prijatno. Putovali su preko brda i dolina, kroz ume, sklanjajui se od kie, zastajkujui kod jezera da pecaju i plivaju. Tu i tamo na trenutak bi ugledali belo oblije umske vile ili grifina, toplog i zlatastog naspram sunca; stanovnici Srednjeg sveta su ih, meutim, ostavljali na miru. Iako je Alijanora bila predivna devojka, kao saputnik je imala nekoliko mana. Kada se istila, to jest kada je obnavljala svoju labuu tuniku, zbunjivala je Holgera: ta koa suvie mu je liila na pravu, njenu vlastitu. A

onda ju je, posve nevino, zgulila sa sebe kod prve bare za plivanje, i time ga jo vie zbunila. S vremena na vreme pojavljivali su se njeni umski prijatelji - veverica koja im je donela ponude od voa, to je bilo u redu; ali kada je lav uetao u logor i spustio tek ubijenu srnu kraj njenih nogu, Holgerovi ivci su jo pola sata posle toga bili krajnje napeti. Jo je gora bila moralna potreba da joj podnese potpun izvetaj o sebi, svom poreklu i namerama. Ne da nije brzo shvatala, ali... Glavni problem leao je u njenom stavu prema njemu. Prokletstvo, nije eleo da se kompromituje s njom. Valjanje po senu sa nekim kao to su Meriven ili Morgana bilo je jedno, ali je Alijanora bila neto drugo. Kada bi se upustio s njom, to ne bi bilo dobro ni za jedno ni za drugo, budui da je nameravao da napusti ovaj svet im mu se ukae prilika. Ali, s druge strane, sve mu je tee bilo da pored nje ostane savren kavaljer. Bila je tako stidljiva i tako se patetino nadala da e imati ljubavnu vezu s njim. Jedne veeri odvukao je Hjudija u stranu. Upravo je proveo sat vremena ljubei Alijanoru za laku no, i morao je da upotrebi svu snagu volje... ili ne volje... da se na tome zaustavi i poalje je na spavanje. "Sluaj", poe on, "jasno ti je ta se deava sa mnom i Alijanorom." "Aha, jest'", isceri se patuljak. "I to jest' dobro. Suvie je dugo bila bez bliski prijatelj, osim zverinje i moj narod." "Ali... upozorio si me da se lepo ponaam prema njoj." "To bilo pre neg' to sam te dobro znao. Sada mislim da si ti pravi dobar ovek za nju; a curi je potrebit mukarac. Ona i ti mo'te vladate nami u umama. Bilo bi nama drago." "Blagi boe! Nisi ni od kakve pomoi." "Bio sam od pomo koliko sam mog'o biti od pomo", odvrati Hjudi povreenim glasom. "Ti ni ne znaje koliko esto sam okren'o lice ili odlut'o u umu, da bi vas dvoje ostavio sami."

"Nisam to.... oh, nema veze." Holger zapali lulu i smrknuto se zagleda u vatru. Nije on bio nikakav Don uan. Nikako nije mogao da shvati zbog ega su se jedna ena za drugom u ovom svetu bacale ba njemu u naruje. Meriven i Morgana imale su i valjane praktine razloge za to, ali nije bio tako glup da ne shvati da su neuobiajeno uivale u svom poslu. Alijanora se, jednostavno, bila zaljubila u njega. Ali, zato? Nije gajio nikakve iluzije u pogledu svoje neodoljivosti. Ali, razume se, taj njegov alter ego mogao je znaiti i neto sasvim drugo. Pretpostavljao je da je njegov spori povratak zaboravljenim navikama, koji se ogledao u bezbroj sitnica, preobraavao ukupni utisak to ga je ostavljao. Kakav je on to zapravo bio - taj vitez od tri srca i tri lava? Pa, hajde da vidimo - da odgonetnemo na osnovu onoga to se do sada dogodilo. Oigledno je bio moan ratnik, a to je u ovom svetu bilo najvanije. Nagao, dobroudni razbija, ne naroito pronicljiv, ali privlaan. Pomalo idealista, verovatno: Morgana je pomenula da bi branio Zakon ak i kada bi mu se vie isplatilo da bude na strani Haosa. Mora da je umeo sa enama, jer teko da bi ga inae jedna tako mudra enska kao ona povela u Avalon. I... i... izgleda da je to bilo sve to je mogao da navede. Ili, ega je mogao da se seti? Ne, samo malo, Avalon. Holger se zagleda u svoju desnicu. Ista ova ruka poivala je na balustradi od zelenog malahita, iji je vrh bio optoen srebrnim figurama sa draguljima u sreditu. Seao se kako je sunce palo na njegovu nadlanicu, pretvorivi mu malje u zlatne ice na smeoj koi, i kako je srebro pod njegovim dlanom bilo toplije od kamena i kako su rubini odbljeskivali grimiznim sjajem. Pravo ispod balustrade strmo se sputala stena od stakla. Odozgo je mogao da vidi kako peine prelamaju svetlost na milion komadia duginih boja, ponovo je rasprujui prema spolja, u obliku toplih iskrica crvenog, zlatnog i ljubiastog. More ispod bilo je tako tamno, gotovo purpurno, sa penom neverovatne snene beline na mestima gde je stena parala

vodu... Jer, Avalon se nikada nije nalazio na istom mestu; ostrvo je plovilo preko zapadnog okeana u izmaglici vlastite magije... Nita mu vie nije padalo na pamet. Holger uzdahnu i namesti se za spavanje. Posle, otprilike, nedelju dana - bio je ve izgubio raun - napokon su izili iz divljine i zali u predeo u kome su ume bile svedene na iblje. Preko brda su se valjala itna polja. upavi konjii i krave pasli su iza gvozdenih ograda. Domovi seljaka postali su brojniji; uglavnom su u ovoj oblasti bili od nabijene zemlje, okupljeni u zaseocima izmeu obraenih povrina. Tu i tamo mogao se videti poneki utvreni drveni zamak. Oni moderniji, od kamenja, nalazili su se zapadnije, gde je Sveto carstvo bilo u punom zamahu. Planine preko kojih je Holger preao, kao i vilinzid od tmine, bili su se sasvim izgubili s vidika. Meutim, prema severu, mogla se videti nejasna plava linija nekog mnogo vieg lanca, ija tri snena vrha kao da su lebdela bleda i bestelesna na nebu. Hjudi mu je objasnio da se Srednji svet prostire i iza njih. Nije udo, stoga, to su ovdanji ljudi uvek ili naoruani, ak i kada su radili u poljima; nije udo to je razraena hijerarhija civilizacije Carstva ovde bila odbaena zarad pogranine neformalnosti. Vitezovi koji su ugostili putnike dve veeri uzastopce bili su neobrazovani, grubijani tipa erifa sa Divljeg zapada, mada dosta prijateljski nastrojeni i eljni novosti. Otprilike pred zalazak sunca treeg dana koji su proveli u farmerskom podruju uli su u Tarnberg, za koji je Alijanora rekla da je najsliniji gradu u itavoj istonoj polovini vojvodstva. Ali, vladaoev zamak bio je prazan. Baron bee pao, zajedno sa sinovima, u bici protiv paganskih ratnika sa severa, njegova gospa otila je na zapad svojim carskim roacima, i nikakav naslednik nije jo bio stigao. Bio je to samo deo opte hude sree koja ih je pratila poslednjih nekoliko godina, zahvaljujui zraenju Haosa dok su stanovnici Srednjeg sveta okupljali svoje snage. Sada su mukarci iz

Tarnberga postavljali vlastite straare na drvene zidove i vladali meusobno uz pomo improvizovanog saveta oblasti. Dok je na konju ulazio u grad, Holger ugleda kaldrmisanu ulicu na kojoj su se igrala deca i tumarali psi i svinje; ulica je krivudala izmeu poludrvenih kua prema pijanom trgu, na kome se nalazila drvena crkva dosta slina norvekim crkvicama-brvnarama. Papijon se probijao kroz buku i gungulu radnika i domaica, koji su otvorenih usta zurili u viteza i nespretno se klanjali, ne usuujui se da ga oslove. Nije imalo nikakvog smisla da se oglaava, te je prekrio tit. Alijanoru, koja je jahala sa Hjudijem ispred njega, svi su poznavali, i Holger je mogao uti kako joj dovikuju. "Ehej, labud-devojko, ta te dovodi ovdi?" "Koj' ti je taj vitez?" "ta ima novosti u umama, labud-devojko?" "Kakve su vesti iz arlemona? Jesi l' moda vid'la mog roaka Hersenta?" "Znaje li neto o sakupljanje sila u Vilinzemlji?" upita neki zastraeni glas, i oni koji ga ue prekrstie se. "Je l' to gospodar kog si dovela da nas titi?" Devojka se osmehivala i mahala, mada ne ba naroito sreno. Nije volela da bude okruena tolikim zidovima ili ljudima. Odvela je Holgera do kue koja je bila jo ua i jo nepravilnija od ostalih. Na nadstrenici iznad vrata visila je tabla, i Holger proita njen kitnjasti natpis.

MARTINUS TRISMEGISTUS Magistar magije ini, vradbine, predvianja, isceljenja, ljubavni napici, blagosiljanje, kletve, uvek puni novanici Posebni popusti za grupe

"Hm", mrknu Holger. "Izgleda, neki preduzimljiv momak." "Oh, jeste", odvrati Alijanora. "Takoe je, ovde u Tarnbergu, i apotekar, zubar, pisar, raljar i marveni lekar." Ona okretno sjaha, tako da joj sevnue dugake obnaene noge. Holger sjaha za njom i priveza uzde za dovratak. Nekoliko momaka gruba izgleda lenjo pree preko puta, ne skidajui pogled sa ivotinja i opreme. "uvaj stvari, Hjudi", dobaci Holger. "Zato, treba aliti svaki ki pokua d' ukrade Papijon", odvrati patuljak. "Da, toga se i plaim", primeti Holger. Nije ba bio naisto treba li da poveri svoju tajnu, takvu kakva je bila, tom konjskom-i-valjivom arobnjaku. Meutim, Alijanora mu ga je bila najtoplije preporuila, a on, opet, nije znao kome drugom da se obrati. Zvonce na vratima oglasi se dok su ulazili u radnju. Bila je mrana i pranjava. Police i stolovi bili su, poput avkinog gnezda, zatrpani bocama, flaama, avanima, aparatima za destilaciju, retortama, ogromnim knjigama uvezanim u kou, ljudskim lobanjama, punjenim ivotinjama i sam Gospod zna ime sve jo. Sova na tapu je hukala, i jedna maka iskoi odnekud odozdo. "Dolazim, dolazim, dobri gospodini, samo trenutak, molim", doviknu im slab, piskav glas. Trljajui ruke, master Martinus dotupka iz zadnjih prostorija. Bio je to oveuljak u iznoenom crnom haljetku, sa kojeg su, od estog pranja, ve bili izbledeli zodijaki znaci. Na okrugloj elavoj glavi isticali su se upava brada i kratkovide oi koje su mirkale; bojaljivo se osmehivao. "Ah, kako ste, gospodine, kako ste? ta mogu d' uinim za vas?" A onda, poto im prie blie: "Pa, to je mala labud-devojka! Ui, mila moja, samo ui. Ali, pa da, ve s' ula, je l' tako? Da, da, jesi." "Imamo zadatak za tebe, Martinuse", ree Alijanora. "Moda e ti zada

muke, odistinski, ali nemamo niko drugi k'o bi mog'o da nam pomogne." "Dobro, dobro, uiniu to moem, draga moja, a i vi, dobri gospodine. Uiniu to moem. Izvinite." Martinus obrisa prainu sa pergamenta koji je visio na zidu, u elji da na taj nain skrene Holgaru panju na njega. Pismeno na njemu predstavljalo je izjavu da, s obzirom da je Martinus, sin Holofijev, udovoljio standardima koje je uspostavilo vee za ispitivanje, itd, itd., te stoga, zahvaljujui ovlaenju koje mi je dodelio univerzitet u Rijanonu, ja mu dodeljujem titulu magistra na polju magije, sa svim privilegijama i obavezama tome pripadajuim, itd, itd. "Bojim se da ne mogu..." Holger se upravo spremao da objasni kako nema novaca, ali ga Alijanora munu laktom u rebra. "Bie za tebe strani' tajni u ovu neverovatnu priu", izree ona brzo. "Ovo nije za neki obian branski arobnjak, da time mui svoju duu." Pri tom uputi arobnjaku takav osmeh, da ak i Holger, koji je stajao postrance, imade utisak da mu je neko bacio pesak u oi. "I zato sam dovela viteza tebi." "Vrlo mudro, devojko moja, vrlo mudro, ako mogu da reem. Uite, molim vas, uite u moj kancelariju, da priate mi o va problem." Martinus otupka ispred njih u prostoriju koja je bila mrana i pretrpana koliko i sama radnja. Poto je pobacao knjige sa stolica, mrmljajui pri tom neka izvinjenja u vezi sa svojom domaicom, on naglas zakreta: "Vina! Donesi vina za troje." Pa ponovo, posle krae tiine: "Hej, ti tamo! Probud' se! Vino za troje." Holger se spusti u jednu od stolica, koja pod njegovom teinom poe opasno da kripi. Alijanora se smesti na drugu, sevajui unaokolo oima poput ptice u kavezu. Martinus pronae za sebe treu stolicu, prekrsti noge, sklopi prste u obliku mosta i upita: A sada, gospodine, u emu se sastoji va potekoa?" "Ovako... uf", poe Holger. "E pa, sve je poelo onda kada... oh, do avola, ne znam odakle da ponem."

"Da l' biste 'teli da legnete na kau?" upita brino Martinus. Boca i tri prljava pehara ulebdee i spustie se na sto. "Bilo je ve krajnje vreme", promrmlja vra. Posle nekoliko trenutaka, kada je nevidljivi sluga verovatno ve bio otiao, on nastavi. "Izjavljujem, ovi' dana nigdi ne mo'te nai pristojnu poslugu. Nikaku. Ovaj ovdi duh, sasvim je nemogu. Bar, neverovatan", ogranii se on odmah. "Ni' vam vie nije k'o kad sam ja bio deak. Taka vrsta je ondak znala gdi joj je mesto. A to se tie trava i mumija, i napuderisani' aba, e pa, jednostavno ne stavljaju vie u nji' one stvari koje su nekada stavljali. A cene! Dragi moj gospodine, ne bi mi poverovali, ali za poslednji Miholjdan..." Alijanora se nakalja. "Oh, izvinite", uzbuni se Martinus, "skren'o sam s teme. Loa je to navika. Moram zabeleiti da ne skreem sa teme." On usu vino u pehare i ponudi ga unaokolo. Moglo se piti. "Nastav'te, dobri gospodine, molim vas. Rec'te ta elite." Holger uzdahnu i otpoe priu. Martinus ga, meutim, iznenadi pitanjima koja je postavljao - u svojim komentarima nije bio nita manje promuuran od vojvode Alfrika. Dok je Holger prepriavao svoj boravak kod Majke Gerde, arobnjak je vrteo glavom. "Znam je", ree on. "Nije od dobra vrsta. Ne iznenauje me to ste upali u nevolju. Ona se bavi crnom magijom. To su vam oni praktiari bez dozvole, koji cela na profesija iznosi na zao glas. Ali, nastavite, gospodine." Na kraju Martinus napui usne. "udna pria", sloi se on. "Da, mislim da vaa je pretpostavka tana. Vi ste osnovni problem u jedan vanoj stvari, zaista." Holger uzdrhta dok se naginjao napred. "Ko sam ja?" upita on. "Ko to nosi tri srca i tri lava?" "Bojim se da ne znajem, ser Holger. Pretpostavljam, vi sada, il' ih je ranije nosio neki veliki ovek u zapadnim zemljama, na primer Francuskoj."

Martinus je delovao kao sitniar. "Da li se razabirete u mistinu geografiju? E pa, vidite, svet Reda... ljudi... okruen udnovatostima je, i kao ostrvo je u moru Srednjeg sveta. Na severu ive dinovi, na jug zmajevi. Mi ovdi, u Tarnberg, nalazimo se blizu istone granice naselja ljudi i poneto znajemo o takvim kraljevstvima k'o to su Vilinzemlja i Trolhajm. Meutim, vesti putuje sporo i pri tom se osipa. Tako dobijemo samo neodreen, iskrivljen glasine o zapadnim kraljevstvima... ne samo o zemljama Srednjeg sveta tamo na zapadnom okeanu, k'o to jesu Avalon, Lajonez i Huj Brasil, ve i o zemljama ljudi k'o to su Francuska i panija. I tako je, mo' biti, mada ste taj vitez od srca i lavova i vi sada na neki nain, to ime domainstva u pomenut deo sveta; ne mogu d' odgonetnem ko je u pitanju. Ne mislim da se to obavetenje nai se u mojim knjigama, mada u stvarno moram da napravim katalog knjiga iz svoje biblioteke jedan od ovih dana. Meutim" - on odjednom kao da postade iskren i prestade se vrpoljiti "uopteno govorei, mislim da s'vatam ta se dogodilo. Taj vitez sa Zapada bio bi suvie velik zalogaj za Haos. Vrlo verovatno, bio jedan od Odabranih, poput Karla ili Artura ili nji'ovih najslavnijih paladina. Ne mislim da je bio svetac, ve ratnik kog Bog obdario je vie neg' uobiajenim darovima, a zatim mu svalio na plea vie neg' obian teret. Vitezovi Okruglog stola, k'o i oni sa Karlovog dvora, odavno su mrtvi, al' moda je nji'ovo mesto zauz'o neki novi ampion. I tako, pre neg' to Haos bude na'o priliku da krene napred, taj ovek mora biti sklonjen s puta. Morgana je to lako mogla sama d' obavi, zapretavi mu proli ivot u njeg' samog, tako da mu se nije moglo pomoi nikakom obinom arolijom - na primer, tako da ga pretvori u dete i polje u taj tvoj drugi svet, u nadi da s' nee moi vratiti dok Haos ne izvojuje sigurnu pobedu. A to ga nije jednostavno ubila, ne umem da reknem. Moda nije imala srce. A moda ga je njega, zato to je bio jedan od Odabranih, titila neka vea sila od njene.

U svakom sluaju, verujem da je vraen ovamo u odsudni trenutak. Malo je verovatno da je neko boanstvo tu umealo svoj prste; uz svo duno potovanje, gospodine, sumnjam da ste ve u milosti, ali zato arolija koja vam je zarob'la um ostaje. Ne, mislim da Morgana nije s'vatila to jedinstvo stvaranja o kome ka'te da ste razmiljali. U trenutku kad je najvie potrebito, ampion mora da se vrati. Srednji svet sada koristi svoja umea i snagu da ga onemogui. Ili vas, k'o to stvari moda stoje", zavri Martinus pomalo razvodnjavajui svoje objanjenje. "To je samo teorija, dragi moj gospodine. Samo teorija. Cenim, ipak, da s' uklapa u poznate injenice." Holger opusti ramena. Situacija je bila sablasna. Nije mu se dopadalo da bude pion u igri. Ne, on to nije bio. Bio je slobodan. Moda i suvie slobodan. Posedovao je mo o kojoj nita nije znao i kojom nije umeo da upravlja. Oh, do avola! Zato je to moralo da se dogodi ba njemu, od svih ivih dua? "Moete li me poslati nazad?" upita on napeto. Alijanora pomalo preglasno udahnu vazduh, a onda pogleda u stranu. Znala je da elim da se vratim, pomisli Holger pomalo alostivo, ali se nije obazirala na tu injenicu; ivela je u nekoj vrsti sna, sve do ovog trenutka. Martinus, meutim, odmahnu glavom. "Ne, gospodine, stra'ujem da je taj zadatak suvie velik za mene. Najverovatnije je preteak za bilo kog, smrtnika il' stanovnika Srednjeg sveta. Ako sam u pravu, vi ne samo da ste u'vaeni u borbu izmeu Reda i Haosa, vi ste i deo celine." On uzdahnu. "Moda, nekada", ree on, "kada sam bio mlad, veseo i nadmen, moda bi' ondak i poku'o da vam uinim uslugu. U tim danima bio sam spreman sve da pokuam. Nemate pojma ta sve studenti mogu d' uine iz obesti - dok ne vidite visoku kolu za arobnjake... Al', ja sam nauio koja su moja ogranienja. Bojim se da vam ne mogu mnogo pomoi, a ni neki pametan savet nisam u stanju da vam podarim."

Pa, ta onda da radim?" bespomono upita Holger. "Kuda da poem?" "Ne umem vam rei. Pa ipak... pomenuli ste onaj ma, Kortanu. Sa zapada dolazu prie, al' one su tako neeljeno jasne i potpune da ja mislim da su se dogaaji o kojima je re moda zbili blie ovamo. Postoji, tako, pria o mau pod imenom Kortana, od istog elika k'o to su Joyeuse,5 Durindal i Ekskalibur; pria takoe veli da je neki sveti ovek, pravi svetac, blagoslovio Kortanu, da u rukama svog pravog vlasnika mo' zatititi 'rianski svet, poto su ostala velika oruja nestala sa svojim gospodarima. Ali, kasnije je, veli jo pria, ma bio ukraden i zakopan na neko daleko mesto, a to su uinile udvorice... Morgane le Fej? S'vatate? Nisu mogli da ga unite, ve su uz pomaganje neznaboaca, koji se ne obaziru na svete stvari, sakrili Kortanu da ga neki vitez ne b' upotrebio protiv nji'." "Da li to onda znai da bi trebalo da ga potraim?" "Opasna rabota, mladiu. Al', opet, ne vidim ta bi drugo moglo da vas dovoljno dugo zatiiva od vai' neprijatelja. Da vam reknem neto..." Martinus potapa Holgera po kolenu. "Da ti kaem ta u uraditi. Upotrebiu svoje moi, a bilo je oni' koji su tvrdili da nisu male, i pokuau da otkrijem ko si i gdi je ma sakriven. Njegov oreol uinie ga da bude uoljiv za prozrane duhove kake sam u stanju da dozivljem. Da, mislim da e to biti najbolje d' uinim." "Ne znam kako da vam se zahvalim", upade Alijanora. Nagovetaj opasnosti izgleda da je nije brinuo; naprosto, laknulo joj je to Holger nee ve u narednom trenutku ispariti. "Bojim se da nemam mesta za goste", ree Martinus, "al' veeras mo'te odsesti i u krmi. Ka'te gazdi da vas ja aljem, i... hm, nemojte, zaboravio sam kol'ki mi je raun. Vratite se sutra... Oh, da. Da li bi 'teo da se prerui, da te Saracen ne bi prepozn'o? Imam dobre stvari za preruavanje, po razumnoj
Joyeuse (franc.), vesela, radosna; u ovom sluaju, kada je mitski ma u pitanju, Veselnik; prim. prev.
5

ceni." "Saracen?" uzviknu Holger. "Molim? Zar ti nisam ve kaz'o? Nek' je blagoslovena moja dua, nisam. Potpuno sam zaboravio. Postajem rastresen. Moram se setiti da se brzo pri'vatim arolije za jaanje seanja. Oh, da, onaj Saracen za kog' si uo da te trai. I on je ovdi, u gradu."

16. Preturanje po knjigama potvrdilo je Martinusovo uverenje da on ne poseduje dovoljno delatne vradbine kojima bi mogao da podigne koprenu sa Holgerovog uma. Ipak, uz pomo nekoliko posudica i malo smrdljivih para, pripremio je Dancu novo lice. I tako, Holger u ogledalu ugleda vlastito lice tamnoputo i grubo; kosa i kratka plava brada koju je pustio bili su sada crni, a oi smee. Alijanora uzdahnu. "Vie si mi se dopad'o onaki", ree ona. "Kada poeli da povrati tvoj prirodan izgled, pozovi se na Belgora Melankosa i ovo e da nestane", ree Martinus. "Ali, paz' da se ne nae suvie blizu nekog svetog predmeta... I ma Kortana bi rainio tu aroliju. Greh umean u ovo udotvorstvo jako je lak, al' sadri paganske elemente i sveti uticaj... U svakom sluaju, dr' se podalje od blagosloveni' stvari. Zakon obrnutog korena, znaje." "Nee biti loe da sredi i mog konja", ree Holger. "I on je prilino upadljiv." "Dragi moj mome!" pomalo ljutito odbrusi Martinus. "Molim vas", stade da prede Alijanora, pa opet, preljupko, zatreperi trepavicama. "Oh, pa dobro, dobro. Uved'te ga. Ali, paz'te da se pristojno ponaa." Papijon gotovo da je ispunio itavu radnju. A iz nje je iziao nalik na orijaku krckalicu za orahe. Dok je jo bio u punom zamahu, Martinus takoe

preobrazi i Holgerov tit. Upitan kakav novi znak eli, Dancu jedino na pamet pade Ajvanho, tako da dobi drvo iupano iz korena. On sam, poto je bio deo prikaze, mogao je sve to da vidi samo u ogledalu. "Vrat'te se sutra, pa u vam kaz'ti ta sam uspeo da saznam", ree im na kraju arobnjak. "Al', ne pre podneva, ne zaborav'te. Ti umski stvorovi javljadu se u neastiva doba." Na putu do krme proli su pored crkve i Holger zaustavi konja. eleo je da ue i pomoli se. Ali ne, nije se usuivao ovako preruen. Jo neto o nepoznatom vitezu? Mora da je, na svoj nain, bio poboan. Teko je bilo odagnati tamu, a prethodno se ne ispovediti... Holger natera Papijona u kas. Do tada se ve bila spustila tama i oni su polako i oprezno napredovali neosvetljenim ulicama ka krmi. U dvoritu ih je doekao dobro uhranjen i veseo ovek. "Prenoite za vas? Aha, gospodine, imam najotliniju sobu, u kojoj ete naii ak i jastuci za pod glavu." Na kojima se, nadam se, dobro spava i nema vaiju, pomisli Holger. "Dve sobe", ree on. "Oh, ja u 'rem u tala sa konji", isceri se Hjudi. "Ipak, elimo dve sobe", ree Holger. Dok su silazili sa konja, Alijanora se nagnu ka njemu, i on uhvati blagi miris njene kose pune sunca. "Zato, dragi gospodaru?" proapta ona. "U udolinama smo spavali jedno pored drugog." "Jesmo", promrmlja on. "Ali, vie ne verujem sam sebi." Ona spoji ake. "Oh, ba dobro!" "Ja... ja... Ognjeva mu paklenih! Dve sobe, rekoh!" Vlasnik slee ramenima, ali, uluivi priliku, kada je mislio da ga niko ne gleda, on se znaajno kucnu po elu. Odaje su bile male, a od nametaja u njima se nalazila samo slamarica koja je, meutim, delovala prilino isto. Holger se upita kako e da plati. Toliko

toga mu se motalo po glavi, da je posve zaboravio da je bez prebijene pare. A Alijanora, dete ume, mora da je na to bila potpuno zaboravila. ta vie, glasine o njegovom prispeu u grad brzo e se proiriti; neko e sigurno pogoditi da je tamnoputom vitezu Martinus podario takvo lice, i moda e te prie stii i do Saracenovih uiju. E pa, po svemu sudei, na svom putu do cilja morae da pree preko svih mostova. On odloi oklop i navue najbolju tuniku i pantalone, ali zadra ma. Iziavi iz sobe, naie na Alijanoru. Bilo mu je prilino milo to je hodnik suvie mraan, tako da nije mogla da vidi izraz njegovog lica. "Hoe li da siemo da neto pojedemo?" upita je on neuverljivo. "Aha." Izgovorila je to kao da se zagrcnula, a onda ga iznenada uhvati za ruke. "Holgere, ta ti se to ne dopada na meni?" "Sve mi se dopada", odvrati on. "Mnogo mi se dopada." "Moda to to sam labud-devojka, divlja i nekrtena? Mogla bi' to da promenim..." Ona proguta ona knedlu. "Mogla bi' da nauim da budem gospoja." "Ja... Alijanora... Dobro zna da se moram vratiti kui. Uprkos svemu to kau, meni nije mesto u ovom svetu. I tako u jednog dana morati da te napustim. Zauvek. Oboma bi nam bilo teko ako... ako bih ja sa sobom odneo tvoje srce, a ti moje zadrala ovde." "Ali, ako ne mogne da se vrati?" proapta ona. "Ako mora d' ostane ovdi?" "Onda bi to b-bila druga pria." "Kako se samo nadam da nee uspeti! A opet, dau sve od sebe da ti pomognem d' ode kui, jer ti to tako eli." Ona se okrenu od njega, i on jedva nazre da joj je glava klonula. "Oh, ivot je tako nepravedna." On je uze za ruku i oboje sioe. Toionica je bila dugaka i niska, osvetljena sveama i vatrom iz pravog

ognjita. U ova teka vremena, gazda bee postavio sto za samo jo jednog gosta, pored Holgera i Alijanore. Kada su uli, taj ovek skoi sa klupe, uzviknuvi kratko: "Oh..." Ali, uuta istog asa kada Danac kroi na svetlo. "Pomeao sam vas s nekim, vrli gospodine", nakloni se on. "Mislio sam da ste onaj koga traim. Molim za oprotaj, moja gospo i gospodine." Holger ga stade prouavati. Ovo mora da je bio Saracen. Bio je srednje visine, vitak i gibak, otmen u lakoj beloj koulji i pantalonama i sa nabranim crvenim izmama. Kriva sablja bila mu je zadenuta za earpu obavijenu oko pasa. Ispod turbana sa smaragdnim broem i nojevim perom nalazilo se tamnoputo i usko lice sa orlovskim nosem, i na njemu su se isticali zailjena crna bradica i zlatne minue u uima. Kretao se gipkou make, i govorio tiho i obrazovano; ali Holger je podozrevao da bi u boju bio gadan protivnik. "Mir s vama", ree Danac, pokuavi da bude utiv. "Dopustite da vam predstavim gospu Alijanoru de la Fret...6 Ja sam, ovaj, ser Rupert od Graustarka." "Bojim se da nikada nisam uo za vae blagorodstvo, dobri gospodine, ali, opet, dolazim sa krajnjeg juga i ne poznajem dobro ove predele. Ser Karahue, koji je nekada bio kralj Mauritanije, ponizno vama na usluzi." Saracen se pokloni gotovo do zemlje. "Da li biste veerali sa mnom? Bilo bi mi zadovoljstvo, da..." "Hvala vam, vrli vitee", smesta pristade Holger. Osetio je pravo olakanje to e neko drugi platiti raun za veeru. On i Alijanora se smestie za Saracenov sto. Karahua je bio pomalo iznenaen devojinim nesvakidanjim kostimom, ali je utivo skretao pogled. Izriito je zahtevao da mu gazda donese uzorke svih vina, i svako je okusio, zatreptavi, i odabrao, najbolje to se dalo, po jednu vrstu za svako pojedinano jelo. Holger ne odole da ne kae: "Mislio sam da vam vaa

La fret (fran.), uma; dakle, Alijanora, gospa od uma; prim. prev.

religija zabranjuje alkohol." "Ah, pogreili ste, ser Ruperte. Ja sam hrianin, kao i vi. Istina, nekada sam se borio na strani pagana, ali me je jedan plemenit i hrabar vitez, poto me je u boju savladao, uputio Pravoj Veri. A i dok sam jo bio sledbenik Mehaudov, nisam bio u toj meri neutiv da ne bih pio u zdravlje vae predivne gospe." Prijateljski su veerali, priajui o nevanim stvarima. Posle veere Alijanora zevnu i otide u krevet - bilo joj se prispavalo od zatvorenog prostora. Holgeru i Karahueu se, meutim, nije spavalo, te se ozbiljno bacie na pie. Danac se u poetku prenemagao; nije mu se dopadalo da onaj drugi plaa svaku turu. Meutim, Saracen je bio uporan. "Uivam u drutvu finih ljudi, koji su u stanju da dobro popiju i ukrste koplja", izjavi on, "a takvi su retki u ovoj divljoj pograninoj zemlji. Preklinjem vas da mi dozvolite da iskaem svoju zahvalnost." "Ovo, sasvim sigurno, nije najbolje mesto za skitnju", primeti Holger, a onda, iskuavajui ga, dodade: "Mora da vas je ovamo dovelo neto veoma vano." "Da, traim jednog oveka." Karahuove oi ga pronicljivo odmerie preko ivice pehara. "Moda ste uli neto o njemu? Krupan momak, otprilike vaeg stasa, ali plavokos. Najverovatnije e jahati crnog pastuva i nositi ili grb orla i lasice na srebrnom titu, ili tri srca crvena kao krv i tri zlatna lava sa uzdignutim prednjim nogama." "Hmmm." Holger protrlja bradu i pokua da ostane pribran. "Mislim da sam neto uo, ali ne mogu tano da se setim. Kako rekoste da se zove?" "Nisam rekao", odvrati Karahue. "Neka njegovo ime bude kakvo god

Le beau pays de France (franc.): Divne zemlje francuske; prim. prev. Villanelle (franc.): veoma star ples, po pravilu propraen pesmom; u esnaestom veku narodna, pastoralna pesma; prim. prev. ili sirvente SirventFs (franc.), vrsta provansalskih pesama; prim. prev.
8

hoete, ako mi dopustite taj hir. U stvari, on ima mnogo monih neprijatelja, koji bi se, ako bi se proulo njegovo ime, istog asa na njega obruiti." "Onda ste mu vi, gospodine, prijatelj?" "Moda", tiho odvrati Karahue. "Ipak, najbolje je da moji razlozi ostanu skriveni. Nije da vam ne verujem, ser Ruperte, ali posvuda ima uiju, i nisu sva ljudska. A ja sam stranac, ne samo u ovom delu sveta, ve i u ovom vremenu." "ta?" Dok je govorio, Karahue je mirno posmatrao Holgera, kao da eli da uhvati bilo kakav nagovetaj njegove reakcije. "Toliko se usuujem da otkrijem. oveka koga traim poznavao sam pre mnogo vekova. Ali, nestao je u kraljevstvima nepoznatim... Saznao sam da se jednom vratio, kada su le beau pays de France7 bile u opasnosti; iskorenio je mrske osvajae, a onda ponovo nestao. Ali, to je bilo posle mog vremena. Jer, kada je prvi put otiao, otisnuo sam se na more da ga traim. Velika oluja bacila me je na obale Huj Brasila, gde me je primila u svoj zaarani zamak najgospodstvenija dama." On sneno uzdahnu. "Vreme je udno proticalo u tom kraljevstvu, kao to kau da je sluaj i u Avalonu ili ispod vilinbrda. Meni se inilo da sam tek godinu dana proboravio s njom, ali u zemlji ljudi proletelo je stotinu godina. Kada su, konano, i do mene doprle glasine o okupljanju vojske u Srednjem svetu, na prevaru sam iskoristio arobno umee moje ljubljene gospe i otkrio da e se vihor najpre podii u ovim istonim zemljama. Takoe sam saznao da e O... taj vitez koga bih rado ponovo sreo, silinom te oluje koja se priprema biti vraen iz neobinih kraljevstava u koja je bio prognan. I tako sam se ukrcao na zaarani brod koji me je za jednu no doveo iz Huj Brasila do junih obala ovog kraljevstva. Tu sam dobio konja i krenuo na sever u potragu za njim. Ali, do sada Bog nije eleo da uspem." Karahue se nagnu unazad i stade edno da pije. Holger se namrti. Do sada

je ve bio sasvim pripravan da poveruje u jednu takvu priu. Sam bee iskusio i gore neverovatnosti. Ali, Saracen je mogao i da lae... Ne, Holger je imao oseaj da je govorio istinu, bar do sada. Mravo tamnoputo lice bilo mu je poznato. Negde, jednom, mora da je stvarno poznavao Karahuea. Ali, da li kao prijatelja ili kao neprijatelja? Karahue je paljivo izbegavao da se izjasni po toj stvari, a Holger je, opet, oseao da ne bi bilo mudro pitati. Istina, Mavar je lepo govorio o oveku koga je traio, ali to nije nita dokazivalo. U skladu sa fantastinim zavetom vitetva ljudi su mogli da jedni drugima pevaju hvalospeve, i da istovremeno jedan drugom vade jetru. Onaj deo o poznanstvu od pre nekoliko stotina godina nije bez razloga uznemiravao Holgera. Nije mogao da se osea usamljenijim i da vie ezne za kuom nego to je to ve bio slua. A i sama pria je objanjavala neke stvari. On, Holger, od tri srca i tri lava, bio je vitez koga Morgana bee namamila na svoje bezvremeno ostrvo Avalon. Jednom se znai vratio, kada je bio potreban Francuskoj. Dopustila mu je da to uini, jer joj je verovatno bilo svejedno ko e dobiti taj rat, i on joj se ponovo vratio kada se ovaj okonao. Sada, ponovo... Ali, ovoga puta vratio se sa jednog mnogo udaljenijeg mesta, i Morgana mu se suprotstavila svim svojim mranim moima. "Valjda vam neu delovati kao preveliki nametljivac, ser Ruperte", obrati mu se uljudno Karahue, "ali, ipak mi izgleda udno da i vi tumarate ovim neugodnim pograninim predelima. Molim vas, recite mi, gde se nalazi taj va Graustark?" "Oh, neto junije", promrmlja Holger. "Ovaj... zavetovao sam se. Labuddevojka bila je tako ljubazna i pristala da mi pomogne da ta zavet ispunim." Karahue izvi obrve. Oigledno mu nije poverovao ni re. Ipak, samo se nasmeio. "Da se razonodimo s jedno dve-tri pesme? Moda znate kakvu baladu, vilanelu8 koja bi prijala uima to su dugo sluale samo zavijanje vukova i kine vetrove."

"Moemo da pokuamo", odvrati Holger, kome je bilo drago to moe da promeni temu. Nekoliko sati razmenjivali su pesme. To je zahtevalo dosta vina, da se ovlae grla i podmae mozak. Karahue je bio oduevljen grubim prevodom 'Auld Lang Syne'. On i Holger probudili su itavo domainstvo pevajui je, dok su pomagali jedan drugom da se, pomalo nesigurno, popnu uz stepenice i smeste u krevet.

17. Holgeru je tutnjalo u glavi narednog dana u podne kada su se uputili prema Martinusovoj radnji, dok je Alijanora bila prilino tiha. Hjudija i konje ostavili su u krmi, jer ih je vlasnik sumnjiavo pogledavao. Verovatno je imao iskustva sa gostima ije je plemiko poreklo sezalo daleko, ali su bili kratki s novcem. arobnjak ih doeka sav ozaren. "Ah, mislim da si malo preter'o sa zavirivanjem u au, mladi moj prijatelju", zakikota se on, na pokroviteljski, ali pomalo napadan nain onih koji u tome nisu uestvovali. "Eh, eh, momci e uvek ostati momci, a, devojko?" On dohvati jednu bocu. "Sasvim sluajem imam ovdi odlian i umereno skup lek za mrzovolju, plikove na nonom palcu, reumu, lepru, povratnu groznicu, kugu i mamurluk. Saspi samo au ovoga... Tako... Nije bilo tako loe, zar ne?" Ta 'povrati-me' medicina zaista je, kao rukom, istog asa uklonila sve Holgerove boli, i njemu pade na pamet da bi se silno obogatio kada bi uspeo da se doepa njene formule - i razume se, kada bi bila delotvorna i u njegovoj vaseljeni. Meutim, Martinus se ponovo uozbilji. oveuljak je neko vreme koraao gore dole po radnji, sa rukama na leima i zagledan u pod, a onda im tihim glasom saopti:

"Nisam uspeo da saznam ko si, ser Holgere. Koprema je turena na pamenje na svako bie koje bi to moglo da mi saopti, i to nam kaziva da si neki zaistinski vaan. Meutim, neprijatelj nije mislio ba na sve. Zato sam zazv'o hitre duhove vazduha, i ak sam pozv'o i Ariela za savetnika, i oni su ipak uspeli da pronau gde je Kortana zakopan. To mesto nije mnogo daleko odavdi. Ali, na taj put ja lino ba ne bih vol'o da krenem." Holgeru srce bre zakuca. "Gde je?" Martinus baci pogled na Alijanoru. "Da l' ti znaje gde je crkva sv. Grimina-u-umi?" upita je on. Ona se ugrize za usnu. "ula sam da priaju o njoj", priznade ona. "E pa, tamo je ma zakopan", objavi Martinus. "Pretpostavljam da su stanovnici Srednjeg sveta izabirali mesto ovdi na istoku da bi se ma na'o to dalje od vlasnika kome po pravu pripada, a sv. Griminija zato da bi mu to vie oteali zadatak ako ikad nabasa na njegov trag." On zavrte svojom elavom glavom. "Iskreno da govorim, mladiu, ne mogu da ti preporuim da ide tamo." "Kakvo je to mesto?" upita Holger. "Radi se o staroj naputeno crkvi u visijama severno odavdi. Pre nekol'ko vekova podignuta je sa ciljem da bude misija, u nadedi da e uspeti da preobrati okolna divlja plemena, i neko vreme imala je i pastvu. A onda su ih neki pljakai sve pobili i crkva je od tada u ruevinama. Pria se da je voa razbojnika okalj'o oltar ljudskom rtvom, tako da crkva vie nije sveta, ve je postala zborite zlih du'ova i hude sree. ak ni divljaci vie ne prilaze ni blizu sv. Griminija." "Hm." Holger se zagleda u svoja stopala. Oseao se kao da ga pritiska neka teina. Martinus se nije alio. Na trenutak on pomisli zbog ega se uopte gnjavi s tim. Zbog ega uopte eli da se vrati kui? ta ga je vuklo tamo? Oh, da, prijatelji, seanja, voljeni

prizori; ali, kada bi hteo da bude sasvim iskren, niko i nita ne bi mu toliko nedostajalo da to ne bi mogao podneti. Rat, glad, jednolinost, bezlinost. Ako bi i uspeo da se vrati, mogao bi se obresti u istom trenutku vremeprostora iz koga bee i otiao. Fiziki zakoni ouvanja energije ukazivali su da bi se upravo to i desilo. A on i njegovi drugovi nalazili su se u klopci na morskom alu, svesni da e umreti, i samo se nadajui - mada je i ta nada brzo kopnila da e poiveti dovoljno dugo da onaj jedan jedini amac stigne do vedske obale. Do avola, sve je ukazivalo na to da ti drugi svetovi nisu ak ni bili njegovi. Mesto mu je bilo ovde, u ovoj karolinkoj vaseljeni; ono drugo mesto bilo je mesto izgnanstva. Pored toga, ovo je u mnogo emu bilo bolje i istije prebivalite... Ne, usprotivi se njegova tvrdoglava istinoljubivost, to nije bilo lepo od njega. Ovaj kosmos imao je, takoe, vlastite nedostatke. Ali, naprosto, zahvaljujui tome to je bio drugaiji, nije li obeavao i vie mogunosti da doivi pustolovinu, ak i od najboljeg to mu je ona druga zemlja mogla pruiti? Jedan sunev zrak, koji se borio sa prozorom, dodirnu Alijanorine uvojke i kao da ih pretvori u oganj. Nikada nije poznavao devojku kao to je ona. Ako bi digao ruke od ove aave potrage i otiao sa njom, bilo bi to kao da je sam ispisao vlastitu posetnicu: Kralja uma. Ili bi, van svake sumnje, mogao da u tim nemirnim pograninim zemljama sazda sebi vlastito kraljevstvo, ili, ako poeli ivot u visoko civilizovanom svetu, mogao je da zajedno s njom ode u Carstvo i... I, ta onda? Haos se i dalje pripremao za bitku. On se seti Alijanorine bojazni da bi Farizeji mogli da vlastitim sumrakom obaviju itavu planetu. Priseti se i ta je Morgana rekla o bezobzirnoj igri svetovima i suncima, o ljudima i njihovim domovima i nadama kojima preti unitenje. Ne, stvarno nije imao izbora. U takvim vremenima, ni jedan astan ovek

ga nije ni mogao imati. Morao je dati sve od sebe da se domogne Kortane i vrati oruje njegovom pravom vlasniku - ili da ga sam upotrebi, ukoliko je on bio taj. Posle toga, ako uopte bude toga posle, moe odluiti da li da nastavi sa pokuajima da se vrati preko vaseljena. On podie pogled. "Poi u", ree on. "Poi emo", ispravi ga Alijanora. "Kako elite", blago prihvati Martinus. "I molite se da imate sree, ser Holgere. Neka je Bog s vami, neka je Bog s vami, jer mislim da jaete za dobro sviju nas." On obrisa oi rukavom, osmehnu se i protrlja ruke. "Toliko o tome. A sad raun, poto idete na opasan put. Verujem da elite da odma' sredite take stvari?" "Hm, ovaj..." poe Holger. "Trenutno nemamo bakrenjake", umea se Alijanora. "Ali ako nam kasnije poljete scoe, pobrinuu se da bude plaeno." "Rek'o bi' ja da ba niste brez bakrenjaka", odvrati pomalo uvreeno Martinus. "Vi'te, ova radnja ne daje na kredit i..." "Ali na tabli pie da mo'te da ispunite svaki novanik", poe Holger. "To vam je samo reklama", priznade Martinus. "Sitna pojedinost, iji je cilj da obezbedi umetniku verodostojnost." "Ma 'ajte, dobri stari prijatelju", osmehnu se Alijanora i uhvati arobnjaka za ruku. "Neete valjda da time optereujete ovek koji sprema se da spase svet, je l' tako? Neka vae rune budu va doprinos tom velikom preduzetnitvu. Slavie vam ime u pesmi zbog toga." "Al', to nee platiti moje poverioce", pobuni se Martinus. "Ah, zar ne kae se tano da dobro delo vredi koliko i veliko bogatstvo?" Alijanora ga pomilova po obrazu. "Ovaj... da", zamuca Martinus, "postoje u Bibliji rei sa takim znaenjem, ali..."

"Oh, prijatelju moj, hvala vam! Znala sam da ete pristati! Hvala vam!" "Ali", zameketa Martinus. "Ne mo'te... neu dozvoliti..." "Ne, ne, neu da ujem vie nijedna re. Ne pada mi na pamet da dozvoljevam da mi jo s neeg pomognete, dovoljno ste ve uinili. Zbogom, ljubazni ovee." Alijanora ga bez oklevanja poljubi, i pre no to je uspeo da se oporavi, izgura Holgera iz radnje. ene! pomisli Danac. Kada su se vratili u krmu, u dvoritu zatekoe Karahuea, i ovaj ustade i nakloni im se. "Va prijatelj patuljak poverio mi je da ete uskoro dalje na put, gospoice i ser Ruperte", ree on. "Da..." odvrati Holger, istovremeno uhvativi vlasnikov riblji pogled. "Moda", dodade on brzo. Karahue je gladio bradu vitkim prstima ukraenim draguljima. "Mogu li biti tako slobodan da pitam u kom pravcu?" "Pa, pretpostavljam na sever." "U divljinu? To e zaista biti pustolovina za seanje, ako je iko preivi." "Rekao sam vam da sam se zavetovao", proguna Holger. "Molim vas za izvinjenje, prijatelju", odvrati spremno Karahue. "Bilo bi nedolino da nastavim da se raspitujem, kada ve ne elite da o tome govorite... Smem li, ipak, da vam ponudim savet? Ako elite da sauvate tajnu svog odredita, ne dajte drugima toliko povoda za nagaanja. Jezici e utoliko vie truati ukoliko ih vrste injenice ne sputavaju. Tako e, moda, neki pomisliti da se spremate u viteku potragu za trolovima koji su preplavili ono tamo gorje, i esto... kako sam uo... kradu ljude da bi se prehranili; mada tamonji ljudi sa kojima sam priao tvrde da se ti trolovi ne mogu ubiti. Drugi e, opet, moda, uporno tvrditi da je ser Rupert otiao da izazove na dvoboj tamonjeg kralja. Ali, imajui u vidu kako radi um seljaka, veina e poverovati da ste otili da tragate za zlatom, koje je tamo negde zakopano. A

k tome, jo, kako dovesti u vezu bilo ta od ovoga sa mladom damom koja vas prati? I tako e narod brbljati u asovima dokolice, i pria e se rairiti poput poara. Ako elite da predupredite govorkanja, morate im dati neki vrst razlog - najbolje neki koji u sebi krije veliku opasnost, tako da se ljudima nee ni militi da celu stvar dalje pominju." Alijanora se upeca i bubnu: "Oh, to je i te kako nesigurno putovanje... Idemo do one proklete crkvice sv. Griminija." Holger se potrudi da popravi stvar to je bolje umeo. "Zavetovao sam se da u otii tamo na hodoae, u nadi da u, uf, obnoviti one delove crkve koji moda nisu srueni. Ja, ovaj, radije ne bih priao o tome, jer, ovaj, razlog za pokoru je takav da o njemu naprosto nita ne bih kazao." "Ah, tako. Oprostite." Saracen nije skidao svoj zagonetni pogled sa Holgera. "Znate li da je to jedan od predela gde nikada nisam ni pomislio da poem u potragu? inilo mi se krajnje neverovatnim da se moj ovek pojavi tamo, kada se jednom vrati. Ali, sada ste me naterali da se zapitam nee li, ipak, moda poi upravo tamo. Pored toga, ako ikako mogu da vam pomognem u tom vrlom poduhvatu, to bi moglo doprineti da moje zasluge na nebu moda malo porastu, budui da su ovog asa bedno male. Dobro drutvo skrauje milje, da ne pominjem kako ih ini manje opasnim... Moda bismo mogli da putujemo zajedno?" Alijanora izmenja pogled sa Holgerom. Ti ga poznaje, govorile su njene oi. Sam mora da odlui. Holger e oklevao. "Postoje i druge opasnosti, pored onih telesnih", ree on. "Bojim se da bismo mogli naii i na crnu magiju." Karahue nemarno odmahnu rukom. "Va ma je prav, a moj zakrivljen", osmehnu se on. "Trebalo bi da mogu da, zajedniki, ukljete neprijatelja bilo kog da je oblika."

Holger poe da upka bradu. Jo jedan ovek bi mu sigurno dobro doao. Istovremeno, znao je da Karahue sigurno ima razloga to se nudi da poe s njima. Nije li on moda u slubi Haosa? Bilo je to mogue; meutim, Holgerova polovina seanja, na koja je poinjao da se sve vie i vie oslanja, govorila su mu drugaije. Zamislio je sebe na Mavrovom mestu: poao je da ulovi nekog vanog oveka zbog nekog vanog razloga, nije uspeo, a onda je sreo jo jednog viteza lutalicu ija je pria bila krajnje prozirna. Da, seanje mu je govorilo da Karahueov um radi upravo na taj nain; njegova znatielja ila je u svim pravcima. Pored toga, moda je i pogodio da je ser Rupert od Graustarka bio u nekakvoj vezi sa osobom za kojom je tragao. U svakom sluaju, Karahue je imao valjane razloge da se dri ser Ruperta. "Veoma mi je stalo do vaeg drutva", stade ga pourivati Saracen. "A jo vie do vaeg, najljupkija gospo. Toliko mi je do toga stalo, da ako biste bili tako dobri da pristanete, zahtevau da budete moji gosti jo od sino... Ne, ne, ne bunite se, neu o tome ni re da ujem." Holger i Alijanora uputie mu pogled koji im on bezizraajno uzvrati. Mora da je bio prilino siguran da su bili bez prebijene pare, i da im smejao u sebi. Pa ipak, kako je mogao da odbije ponudu da odu iz Tarnberga, a da prethodno ne mora da uleti u spor sa vlasnikom krme. "Dogovoreno!" Holger prui ruku, i Karahue je prihvati. "Da se zakunemo na prijateljstvo?" "Aha. Tako mi moje viteke asti." "I tako mi moje." Holger je oseao da je doneo ispravnu odluku. Karahue e verovatno, dok putovanje bude trajalo, potovati zakletvu; a kada on, Holger, bude imao Kortanu u svojim rukama, Saracen teko da e predstavljati pretnju. On naglo ispali: "Gola su lea bez brata." Karahue se prenu. "Odakle vam to?" brzo upita on.

"Jednostavno mi je palo na pamet. Zato pitate?" "Jednom sam znao oveka koji je upotrebljavao tu izreku... Da budem iskren, ba ovek koga traim." Pre no to se okrenu, Karahue se na trenutak prodorno zagleda u njih. "Hajde da ruamo, a potom da se spremimo za polazak. Mislim da e biti najbolje da poemo sutra u zoru, a?" Bio je zabavno drutvo za rukom, alio se i pevao i iznosio svoja pomalo rizina seanja. Posle toga su on i Holger proverili opremu koju su imali. Njegov oklop bio je od elika, ispupen na ramenima i pomno ukraen arabeskama; kaciga mu se zavravala iljkom, a preko uiju mu je visila elina mreica; povrh izama od obraene koe imao je titnike za potkolenice. Na titu mu je bila iscrtana estokraka srebrna zvezda na azurnoj pozadini, dok su mu rubovi bili crveni sa zlatnim ljiljanima; pored ostalog oruja imao je i luk i strele; jahao je vitku belu kobilu. Za Alijanorinog mrkog, ukopljenog konja primetio je da je dobar, ali je dodao da e biti bolje da kupe i mazgu, na kojoj e Hjudi moi da jae sa obilnim zalihama hrane. Vei deo popodneva proveo je ugovarajui cenu za te stvari. Rano su otili na poinak, ali je Holgar jo sat vremena ostao da lei budan. Uprkos svim merama predostronosti, znao je da e Morgana le Fej saznati kuda se uputio, ako to ve nije znala... i da e preduzeti neto u vezi sa tim.

18. Dve noi proveli su kod seljaka. Budui da ba nije bio brz na jeziku, niti je umeo da na licu mesta smilja uverljive pojedinosti, Holger je bio prinuen da govori to je manje bilo mogue, kako se ne bi odao pred Karahueom. Ali je zato Saracen bio razgovorljiv za obojicu - bio je vrcav, galantan, i sve je

vie vremena posveivao devojci. To je, opet, Holgera teralo u jo mranije utanje. Pokuavao je da potisne ljubomoru - najzad, kakva je on prava imao na nju? - ali mu se ona odmah vraala. Treeg dana ostavili su za sobom puteve, polja i kue. Tu no proveli su u kolibi jednog pastira, koji im je ispriao neke jezovite prie o divljim pljakaima, i, jo gore, o trolovima koji ponekad dolutaju ak ovamo, u blizinu doline. Njegova je koliba, ukoliko se izuzmu sela ljudodera, bila poslednje ljudsko stanite na njihovom putu. Ponovo su krenuli u planine, strmije i vie od onih na istoku, i Alijanora im je objasnila da se nalaze u podnoju titanskog venca Jotun. "A iza njih nema nita neg' samo hladnoa, mrak i led, osvetljeni severnim svetlima, jer to je dom od divova." Njihov cilj vie nije bio tako daleko; nalazio se na jednom platou, ispod samih planinskih visova. Ali, i do njega e im biti potrebno najmanje nedelju dana, kroz i te kako teak predeo. Jahali su izmeu gromada koje behu izbrazdali gleeri i preko grebenova izjedenih od vetra, penjui se sve vie i vie uz dugake padine, iznad litica otrih poput brijaa i kroz tako uske klance da u njima gotovo da i nije bilo svetlosti. ume su se bile proredile i ustupile mesto retkim skupinama spletenih, zakrljalih hrastova; unaokolo je rasla retka i kruta trava; vazduh je danju bio sve a nou hladan, dok su oblaci jurili preko bledog sunca i gorko blistavih zvezda. esto su morali da prelaze potoke koji su se, uz huku, sputali sa planinskih vrhova, i sve to su njihove ivotinje mogle da uine bilo je da zapnu kako se ne bi udavili. Hjudi, ije kratke noge jedva da su dosezale ispod zaveljaja na kojima je jahao, bio je jedini koji se nije smoio. Dovikivao bi im aljive primedbe, kao: "Ukrcavajte se!" i "Sputaj krmeni jarbol!" to ba nije nailazilo na topao prijem. Karahue je mrcao i kijao i matovito proklinjao vreme (poricao je da ova zemlja uopte ima klimu), ali

se nije odvajao od ostalih. "Kada se vratim kui", ree on, "leau na suncu ispod narandinih cvetova. Robinje e mi svirati i ubacivati mi zrna groa u usta. Ali, kako bih ostao io, radiu vebe: dva puta dnevno mrdau prstima. Posle nekoliko meseci umoriu se od toga i krenuti u novi viteki poduhvat: da kaemo, do najblie kafane." "Kafa", uzdahnu Holger. Ve mu je ponestajalo i Anrihovog duvana, ili ta god da je bilo ono to mu ovaj bee dao. Alijanora se s vremena na vreme pretvarala u labuda i letela ispred njih da proveri put. Kada je nestala s vidika, etvrtog dana koji su provodili u divljini, Karahue se zagleda u Holgera s neuobiajenom ozbiljnou. "Uprkos njenom ukusu to se odee tie", ree on, "to je devojka kakva se retko moe nai." "Znam", klimnu glavom Holger. "Oprostite mi na drskosti, ali Bog mi je dao oi da njima gledam. Ona nije vaa ljubavnica, je li tako?" "U pravu ste. Nije." "Tim ste vea budala." Holger nije mogao to da porekne. Verovatno je bilo tano. "To mu gi i ja govorim, i govorim i govorim", zabrunda Hjudi. "Od udna ste ga vi vitezovi sorta. Prei e celi svet da spasi neki curetak, a onda ne zna ta d' uradi s njoj, te gi vrati kui i mo'biti izmoli malo traka za kosu koju nosi ondak na rukav. Pravo gi je udo da nji'ova sojta jo nije izumrla." Alijanora se vrati pred sumrak. "Vid'la sam crkvu izdaleka", podnese ona izvetaj. "Takoe sam vid'la, al' blie nama, dva utvrenja divljaka, sa lobanje nasaene na motke svuda unaokolo i nji' uskomeane k'o da se spremaju za rat." "I spremaju se", klimnu glavom Holger. Alijanora se namrti. "Ispitala sam put za nas kroz jedan tesnac koji vodi

na pustopoljinu. U blizini nema stanite, bie zato to jedan trol ivi u neko od oblinjih peina. Ipak nas neki nji'ov lovac - a idu u lov nadaleko - moe ugledati i pozvati ostale da nas u'vate radi naeg mesa." "Ha, tuan kraj za jednog smelog viteza, da zavri ispren u vlastitom oklopu", primeti Karahue, iscerivi se. "Mada mislim da bismo ser Rupert, Hjudi i ja bili tvrdi, za razliku od vaih lepih, mekih udova." Alijanora se smeteno osmehnu i pocrvene. Karahue uze njenu ruku u svoju. "Da biste izbegli ono najgore", ree on ozbiljno, "vi morate odleteti i ne obazirati se na nas. Svet lako moe da ostane bez dvojice od naeg soja, ali bez vas, kada ga vie ne biste osvetljavali, postao bi zaista turobno mesto." Ona odmahnu glavom, jezik joj se veza, i ne izvue odmah ruku. Ovaj momak, pomisli Holger, ume da dela. On sam nije umeo da nae prigodne rei, a nije vie mogao ni da ga slua. I tako odjaha napred, dok mu je raspoloenje iz asa u as postajalo sve mranije. Karahue nije zaao u tue lovite, govorio je samom sebi; najzad, on sam nije se ba trudio. Ipak, zar taj momak nema ni malo pristojnosti? A ima li i Alijanora uopte pameti, kad sebi ne postavlja neka pitanja? Ali, kako bi i mogla? Nikada ranije nije bila izloena niem slinom. I najotrcanije laskanje uzela bi kao sutu mudrost i iskreno oseanje. Prokleta mu dua, Karahue nije imao prava da na taj nain puca u glinenog labuda! Pored toga, na putovanju koje je u toj meri bilo opasno, niko nije imao prava da... da... Oh, neka sve ionako ide do avola! Uvee su se zatekli u jednoj blagoj udolini. Ispred njih su se uzdizale padine uz koje e sutra morati da se uspnu, stena za stenom sve do udaljenog crnog i nazubljenog grebena to se isticao naspram neba. Ali u ovoj udolini slapovi su se penili jurei preko stenja od plavog kriljca i uranjajui u jezero, zarumenjeno od zalasku sunca. Blia obala bila je niska i mirna. Jato divljih pataka gaui se podie u vis kada su se ljudska bia pribliie, a zatim se spusti na suprotnu obalu, otprilike milju odatle. Ponovo svuda zavlada tiina.

"Nadala sam se da moemo stii do ovog jezera", ree Alijanora. "A ako preko noi postavimo nekol'ko udica, mo'mo da spremimo i bolji doruak neg' to su usoljena svinjetina i dvopek." Hjudi zavrte svojom velikom upavom glavom. "Ne znam, curo. Sva ova zemlja mirie na zlo, ali ovaki smrad k'o ovdi nikada nisam sreo." Holger udahnu povetarac izmean sa vlanim mirisima zelenila. "Meni izgleda u redu", ree on. "Ionako ne moemo da zaobiemo jezero pre no to padne no." "Mogli bismo da se vratimo uzbrdo i tamo podignemo logor", primeti Karahue. "Da se vraamo dve milje?" frknu Holger. "Uradite tako ako elite, gospodine. Ja se ne plaim da spavam ovde." Saracen pocrvene, i ujede se za jezik kako mu ne bi ljutito odgovorio. Alijanora, pak, pohita da prekine tiinu, uzviknuvi: "Pogledajte, eno tamo jedno lepo suvo mesto." ljapkali su po mahovini natopljenoj poput kakvog sunera. Iznad njih uzdizala se jedna velika stena, strme strane bile su joj proarane mahovinom, zaravnjen vrh prekriven zemljom iz koje je nicala kratka debela trava. Uvenuli grm, u samom sreditu, bio je spreman za potpalu. Alijanora rairi ruke i ree: "Ovo kao da je spremljeno za nas." "I jeste", proguna Hjudi. Niko se, meutim, na to ne obazre, i on dobi zadatak da nacepa drva sekirom koja se nalazila u zaveljaju na mazgi, dok su mukarci postavljali zatitni krug i brinuli o ivotinjama. Sunce je bilo zalo ispod visija na zapadu, ali taj deo neba i dalje je ostao grimizan, kao da divovi behu tamo zapalili vatru. Alijanora, pak, odjednom odskoi od plamena koji je sama uegla. "Dok se vatra malo razgori", ree ona, "idem da postavim udice." "Ne, ostanite ovde, preklinjem vas", ree Karahue. On sede prekrstivi

noge i veselo podigavi ka njoj svoje lepo tamnoputo lice. Nekako mu je bilo polo za rukom da mu tokom ovog tekog putovanja ivopisna odea ostane gotovo savreno ista. "Ali, zar ne biste voleli malo svee ribe?" "Svakako. Meutim, to je bezvredno u poreenju sa jo jednim satom, ovog ionako suvie kratkog ivota, provedenim u drutvu neviene lepote." Devojka okrenu glavu. Holger vide da joj je rumenilo oblilo lice i grudi. Ali, jo je bio svesniji njenih mladih oblina ispod labue tunike, sivozelenih oiju, mekih usana i lepravih ruku. "Ne", proapta ona. "Nisam s'vatila ta 'oete rei, ser Karahue." "Sedite, i ja u se potruditi, koliko sam to u stanju, da vam objasnim." On blago lupnu po ledini pored sebe. "Ovaj... ovaj..." Ona uputi Holgeru zamagljen pogled, ali ovaj samo zakrguta zubima i okrenu joj lea. Krajikom oka, ipak, primetio je da se pridruila onom drugom. Saracen je mrmljao:

Uzvieno jest' da lutalica vitez Hrli hrabro, premda izgledi su mali I sam nije u as kad koplja bojna Uzdignuta bljeu, pa u bici se lome: Jer kad zlatne zvezde dneva sjaj sagori Srce mu zaigrae tek ako nadat' se mogne, Uzvieno jest' da lutalica vitez Hrli hrabro, premda izgledi su mali. I tako, poto jedinstvenost divna vaa Posve je pogledom slatkim duu mi zanela Ja item i vie neg' deset krajina francuskih Tren jo jedan s vama, da vas gledam;

Uzvieno jest' da lutalica vitez Hrli hrabro, premda izgledi su mali.

"Oh", zamuca Alijanora, "ja, ja, ja ne znam ta da kaem." "Ne morate nita rei, najlepa od svih gospi", odvrati on. "Samo budite." "Ja u postaviti udice", zakevta Holger, i zgrabivi ih stade se sputati niz stenu. Vrat ga je boleo od naprezanja da se ne osvrne. Kada je nestao s vidika meu trstikom, obua i pantalone bili su mu skroz mokri. Ali, briga nju hoe li on dobiti upalu plua! Oh, prestani da saaljeva sam sebe! Ako se Alijanori dopadne taj ljigavac, Holger je trebalo da krivi samo sebe samog. Odbio ju je, nije li tako? Premda, i okolnosti su krive to je to uinio. Kakvo prljavo poigravanje s jednim mukim! Svojim noem ibao je po biljkama. Izuzimajui opasa sa bodeom, bio je posve nenaoruan; svoje teko oruje bio je odloio dok su podizali logor. Isto je bio uinio i Karahue; meutim, Holgeru je nedostajala Saracenova elegancija; bio je blatnjav, znojav i izguvan. ak vie nije imao ni vlastito lice. Nije udo to Alijanora... Ali, ta mu je ona znaila? Trebalo bi da mu bude milo ako nae nekoga ko e mu je skinuti s vrata. Ti prokleti zavodnici! On izbi na ivicu jezerca. Prostiralo se sasvim mirno ispod crnih stena, purpurnog neba na istoku, gde su visili mesec i jedna zvezda, i sumornog crvenila na zapadu. Svetlost zalaska sunca kao da bee posula povrinu vode krvlju, ali tako tananin odbljescima da je mogao da oseti tamu ispod. Trska je podrhtavala i umila; Holgerovo ljapkanje bilo je zaprepaujue glasno. abe iskoie iz stare klade koja se bila nasukala na obalu. On rasplete uzice po njoj i poe da kai kukice sa komadiima mesa. Odjednom oseti kako ga proima hladnoa, izjedajui ga iznutra i nagonei ga da zadrhti. Prsti su mu bili nespretni, i morao je da kilji pri sve slabijoj svetlosti kako bi video udicu. A mogao sam ovog trenutka biti u Avalonu,

pomisli on. Ili, ak, pakla mu, ispod vilinbrda sa Meriven. Zar ta primitivna labua bludnica ne zna ta mi radi, etkajui se unaokolo napola gola? Sotona ionako sve ene uzima pod svoje. One imaju samo jednu svrhu na ovom svetu. Jude mu, nema sumnje da je bar Meriven posluila toj svrsi. Ruka mu skliznu i udica mu se zari u prst. On je izvue bogohulno opsovavi, pa izvadi elini bode i zari ga u kladu, jer je oseao neodoljivu potrebu da ga u neto zabode. A onda se zaori smeh nalik na ubor slapa. On se osvrnu oko sebe i na as ugleda neko belo oblije kako se uzdie iza njega. Trenutak potom, ruke su mu bile sputane iza lea. Neija ruka ga uhvati oko vrata i on oseti kako se izvija unazad i pada. Jezero se malo potom sklopi nad njim.

19. Guio se, pokuavao da napadaa dohvati nogama, ali ve ga je polako hvatala nesvestica. Mozak mu se u kovitlacu pribliavao noi. I kada se opet osetio slobodnim, imao je da zahvali samo pukom refleksu to je otvorio usta da udahne vazduh. Nije se utopio. On sede. Na trenutak nije mogao da se seti ni ko je, ni zato, ni gde je. Svest mu se vraala, ali trebalo je da proe nekoliko trenutaka da sagleda ono to je lealo unaokolo, jer mu oi nisu bile naviknute na takve stvari. Sedeo je na belom pesku koji se ljupko nabran prostirao u nedogled. Tu i tamo lealo je kamenje prekriveno sjajnim zelenim rastinjem algi, ija su se dugaka vlakna talasala. Vazduh je bio proet svetlucanjem, slinim onoj nesvetlosti bez izvora u Vilinzemlji, s tim to je bilo blago zelenkasto. Samo... to nije bio vazduh. Iz usta i nozdrva izlazili su mu mehurii, diui se u vis nalik na siune uglaane mesece. Ugledao je jednu ribu u prolazu, iz bledila s njegove leve, ka daljini bez prespektive s njegove desne strane. On skoi na

noge, ali visoko odskoi i stade da se sputa sablasno sporo. Telo kao da mu je bilo bez teine. Voda kao da je poudno sledila svaki njegov pokret. "Dobro doao, ser 'Olgere." Glas je bio hladan i umilan. On se okrenu. Pred njim je spokojno stajala neka ena. Bila je naga i papirno bela, sa tananin tragovima vena ispod koe. Dugaka kosa lebdela joj je oko ramena, lepa i zelena nalik na alge. Lice joj je bilo iroko, sa pomalo spljotenim nosem, utim oima i tekim, senzualnim usnama. Vrat, bista, udovi i ruke nisu, meutim, bili sasvim ljudski u svojoj vitkosti. Holger jo nikada nije video slinu gracioznost, osim kod jegulja. "Ko, ko, ko?" zagrcnu se on. "Hajde, hajde", nasmeja se ona, "nisi ti nikakva kokoka, ve vitez visoka roda. Dobro doao." Ona mu prie blie, samo se jednom odbacivi. On uoi da joj se stopala uglavnom sastoje od prstiju, i opni izmeu njih. Usne i nokti bili su joj bledozelene boje. Meutim, taj prizor i nije bio tako uasan. Na protiv! Holger je morao da uini napor da podseti sebe da je u ozbiljnoj nevolji. "Izvini na nepromiljenom pozivu." Sjajni mehurii kuljali su joj iz usta, i neki su se poput dragulja skupljali u njenim uvojcima. "Nisam smela da propustim kratki trenutak kada kod sebe nisi imao nita od gvoa i kada te je zahvatilo bogohulno raspoloenje. Zaista, nisam htela da ti nanesem nikakvo zlo." "Gde se ja to, do avola, nalazim?" prasnu on. "Ispod jezera gde ja, njegova vodena vila, boravim ve mnogo samotnih vekova." Ona uze njegove ruke u svoje. Bile su meke i hladne, i odavale su prikrivenu snagu kojom ga je zarobila. "Ne plai se. Moja arolija te titi da se ne udavi." Holger obrati panju na svoj dah. Nije se razlikovao od uobiajenog, osim to je oseao blagu teinu na prsima. On obliznu usne i istisnu pljuvaku

izmeu zuba. Pokuavajui da ostane pri istoj svesti, poeo je da razmilja o tome kako sile koje su nazivali maginim po svoj prilici na neki nain izdvajaju kiseonik iz vode za njega i sateruju ga u, verovatno monomolekularan, tanki zatitni sloj na njegovom licu. Ostali deo njega bio je u neposrednom dodiru sa jezerom. Mokra odea visila je na njemu, a opet, bilo mu je bilo dovoljno toplo... O emu ja to truam? Moram se izvui odavde! On se tre i oslobodi. "Ko te je nagovorio na ovo?" upita on. Ona isprui ruke iznad glave, tako da njena zelena kosa obavi njihovu belinu, izvi lea u luk i pope se na prste. "Niko", osmehnu se ona. "Ne moe zamisliti kako zamorno postane postojanje, kada si sam i besmrtan. Kada prelepi mladi ratnik, sa kovrdama poput sunca i oima nalik na nebo, sluajno nabasa ovamo, prirodno je da se istog asa zaljubim u njega." Obrazi mu se zaarie. Izdvojeni deo njega primeti da ona, poto je poticala iz Srednjeg sveta, za razliku od njega nije bila u vlasti opsene koja ga je preruila. Pa ipak, otkud je znala njegovo ime? Morgana le Fej!" izlanu on. "Pa ta?" Kada je slegla ramenima, kao da joj se celo telo zatalasalo. "Doi, moja kua je blizu. eka te gozba. Posle..." Ona mu se priblii, i spusti one kapke. "Ovo nije puki sluaj", ostade on uporan. "Oekivao sam da e nas Morgana slediti, i kada smo doli do ovog jezera ona je sve sredila. ak ne verujem ni da sam delao po vlastitoj volji." "Oh, ne plai se toga. Ni jednog smrtnika ispravnog karaktera arolija ne moe dodirnuti - osim ako on sam to ne eli." "E pa, znam kakav mi je karakter u to vreme bio, i podozrevam da je neko uspeo da mi ukalupi um, a moda me ak i silom natera da se ponaam kako sam se ponaao... E pa, dobro. Hajde, nestani!" Holger se prekrsti. Vodena vila se, meutim, samo osmehnu svojim snenim osmehom i

odmahnu glavom, lagano je zanjihavi napred i nazad, dok su joj veliki talasi prolazili kroz rasputene kose. "Nee moi, suvie je kasno. Odavde, gde su te dovele tvoje vlastite elje, ne moe utei tako jeftino. Ah, to da ti ne potvrdim ono to ve zna: njeno velianstvo od Avalona naredilo mi je da te namamim do obale i uluim priliku! Treba da te drim ovde dok ona ne poalje nekog po tebe, a to e se dogoditi poto se okona rat koji samo to nije poeo." Ona se pri tom podie u vis, dok nije gotovo vodoravno leala ispred njegovog lica, pa posegnu svojim tankim prstima, vrstim poput ice, da ga pomiluje po kosi. "Ali, istina je i to da je Rusalki veoma drago to si krenuo na taj pustolovni zadatak i upotrebie sva svoja umea da bude radostan." Holger se istrgnu i, odbacivi se o pesak, polete nagore. Nogama potom zahvati vodu i stade da grabi prema povrini koja se nije videla. Vodena vila lebdela je pored njega, bez imalo muke, i dalje se osmehujui. Nije mu se lino suprotstavila, ali je nainila neki znak. Vitki obrisi pojavie se na vidiku i eljusti kljocnue Holgeru ispred nosa. On se zagleda u isprazne oi i kljun sa zubima poput igala najvee tuke koju je ikada video. Pribliie se potom i ostale - desetina, stotina njih, i jedna posegnu za njegovom rukom. Osetio je otar bol, i krv poe da istie poput crvenog dima. On zastade. Svuda unaokolo kruile su tuke. Rusalka im dade jo jedan znak i one otplivae, ali polako, ostajui na rubu vidljivosti. Holger pade nazad na pesak. Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da povrati dah i puls. Vodena vila prihvati njegovu ruku i poljubi ranu - i ova se zatvori kao da je nikada nije ni bilo. "Ne, mora ostati, ser 'Olgere", stade ona da prede. "Smrtno u se razoarati ako bude nastojao tako neutivo ode." "Za mene bi to bilo jo smrtonosnije", jedva uspe on da izgovori. Ona se nasmeja i uhvati ga za ruku. "Kraljica Morgana e te ionako suvie

brzo zatraiti. U meuvremenu, doi, smatraj sebe ratnim zarobljenikom, asno odvedenim u asno zatoenitvo koje u gledati da ti to vie olakam." "Ali, moji prijatelji..." "Ne brini se, slatkiu moj. Oni sami ne predstavljaju pretnju po veliki cilj. Moemo im dopustiti da se vrate kui nepovreeni." Pomalo zlobno, ona dodade: "Iz daljine sam, poto sunce, koje je pogubno za mene, bee zalo, osmatrala ta se zbiva u vaem logoru. ini mi se da e se labud-devojka, u drutvu onog drugog, uskoro uteiti to te nema. Ako ne jo veeras, onda sigurno tokom noi." Holger stisnu pesnice. Imao je oseaj da ga neko davi. Taj bezvredni Saracan... Ali, Alijanora kao da se svojski trudila da prihvati Karahueovo udvaranje. Taj mali, pilei mozak! Rusalka spusti ruku na Holgerov vrat. Usne su joj bile blizu njegovih, i on je mogao videti kako su nabrekle. "U redu", ree on promuklo. "Hajdemo do tvoje kue." "Kako si me samo obradovao, vrli gospodine! Videe kakve su sve poslastice ve pripremljene. I kakva se zadovoljstva, to ih ni ne sanjaju oni to ne ive u zemlji riba, mogu nai u ovim dubinama, gde nikakva teina ne sputava slobodu tela." Holger je to i te kako mogao da zamisli. Ako je ve bio uhvaen, zato ne bi uivao? "Hajdemo", ponovi on. Rusalka zatreperi trepavicama. "Nee li prvo skinuti tu runu vreu?" On se zagleda u svoju natopljenu odeu, pa ponovo u nju, i najzad spusti ruke na pojas. Ali umesto pojasa, on napipa bode vojvode Alfrika, i istog se asa seti. Trenutak je ostao ukoeno da stoji, a onda estoko odmahnu glavom i ree: "Kasnije, u kui. Pretpostavljam da e mi jednom ponovo zatrebati."

"Nee, Morgana e te odenuti u svilu i kadifu. Ali, nemojmo ve sada podseati na moju tugu kada bude morao da ode. Doi!" Vodena vila odjuri poput strele napred i Holger krenu za njom, mlatarajui rukama i nogama poput parobroda kojeg pokree orijaki toak sa lopaticama. Ona se vrati, i smejui se stade kruiti oko njega. Zatim se poe zaletati prema njemu, dodirujui mu usne svojima, i ponovo se udaljujui pre nego to bi uspeo da je uhvati. "Uskoro, uskoro", obea ona. tuke su ih sve vreme sledile. Postavljene iza eljusti, oi su im bile poput zamuenih svetiljki. Rusalkina kua nije bila koralna palata, kakvu je delimino oekivao. Zidovi ili krov ovde bi bili beskorisni. Iz prstena od velikog kamenja izrastala je morska trava koja je stremila u vis, do daljina do kojih pogled nije sezao, oblikujui zelenosmee zavese to su se lelujale, povijale, nabirale. Ribe su uletale i izletale, klenovi su beali kada bi im se vodena vila pribliila, dok su se pastrmke prelivale u svim duginim bojama i njukale joj prste. Dok je prolazio izmeu morske trave, Holger oseti njihov hladan dodir i ljigavost koe. S druge strane, prostor je na isti nain bio izdeljen na nekoliko velikih prostorija, i Rusalka ga odvede do gozbene odaje. U njoj su se nalazile sablasno krhke stolice ispletene od ribljih kostiju, sloene oko kamenog stola sa urezanom koljkom i nekom vrstom polipa... Sto je bio prekriven zlatnim, poklopljenim sudovima. "Pogledaj samo, gospodaru moj", ree ona. "ak sam nabavila i retka vina za tebe; pomogla mi je kraljica Morgana." Potom mu dodade kuglastu posudu sa savijenim grlom, dosta slinu junoamerikoj bombili. "Mora piti iz ovoga, da ti jezerska voda ne pokvari ukus onoga unutra. Ali ispij, da se bolje upoznamo." Ona kucnu svoju posudu o njegovu. Vino je bilo iz dobre berbe, gusto i opojno. Potom se nae ka njemu. Nozdrve su joj podrhtavale, usne ga

pozivale. "Dobro doao", ponovi ona. "eli li odmah da veera? Ili da prvo..." Mogu sebi da dozvolim jednu no ovde, pomisli on. U slepoonicama mu je bubnjalo. Svakako da mogu. Moram, kako bi postala manje sumnjiava pre nego to pokuam da uteknem. "Trenutno nisam naroito gladan", ree on. Ona zaprede i poe da mu odvezuje haljetak, i on ponovo stade da petlja oko vlastitog pojasa. Kada ga je skinuo, pogled joj pade na jedne prazne korice i jo jedne, pune, pored njih. Ona se namah prenu. "Ali, to ne moe biti elik!" uzviknu ona. "Osetila bih blizinu hladnog elika. Ah, razumem." Ona izvue no i stade ga pomno razgledati. "No plamena", proita ona slovo po slovo. "udno ime. Napravljen u Vilinzemlji, je li tako?" "Da, dobio sam ga od vojvode Alfrika, kada sam ga nadvladao u bici", pohvali se Holger. "Nisam iznanena, plemeniti gospodaru." Ona stade da trlja glavu o njegove grudi. "Ni jedan drugi ovek ne bi mogao da to izvede; ali, ti nisi bilo ko." Panja joj potom ponovo odluta na bode. "Nikada do sada nisam videla taj metal", ree ona. "Ovde dole imamo samo zlato i srebro. Stalno pokuavam da objasnim tim varvarskim svetenicima da elim bronzu, ali oni su tako glupi ak i kada su pri punoj svesti, a da ne govorimo kada su u prorokom zanosu, da im ni jednom jo nije palo na pamet da bi demon iz jezera mogao korisno upotrebiti i neto sa dobrom otricom za seenje. Imam nekoliko kremenih noeva jo iz davnina, kada su mi takve donosili na dar, ali od njih gotovo da nita nije ostalo." Holger oseti elju da je epa dok se uvijala i lebdela pored njega. Morao je da upotrebi svu volju kojom je raspolagao da kae, sa tolikom naglaenom nemarnou da je bio siguran da e se upecati na nju: "E pa, zadri ovaj bode kao uspomenu na mene."

"Nai u mnogo naina da ti se zahvalim, presvetli gospodaru", obea ona. Upravo se spremala da nastavi da ga oslobaa odee, kada on ponovo uze bode i oproba njegovu otrinu na svom palcu. "Prilino je tup", ree on. "Pusti me na obalu i ja u ti ga naotriti." "Oh, ne!" Ona se osmehnu poput kakve grabljivice. Nije bila naviknuta na ljudska bia, tako da ju je mogao prevariti svojom nespretnom glumom, ali nije bila ni glupa. "Hajde da priamo o neem lepem." "Moe me drati za stopalo, ili me vezati, ili uiniti neto tree", nastavi on. "Moram izii na vazduh kako bih naotrio ovaj no. Zna, ovakav metal zahteva toplotu vatre." Ona odmahnu glavom. Iskrivivi usta u osmeh, on se opusti. Ionako je to bio pucanj u prazno, a trenutno, poto je pored sebe imao ovo podatno stvorenje, nije mu bilo ao to nije uspeo. "Kako god eli", prihvati on, ispusti no i spusti ruke na njena bedra. Moda ju je zavarao nedostatak upornosti kod njega. Ili je, moda, pomisli Holger, ne propustivi da u sebi oajniki opsuje, njegova sudbina bila u suvie velikom zamahu da bi se ovde okonala. Jer, trenutak potom, ona ree: "Meu rtvovanim predmetima imam i brus." Oi joj zasvetlucae. Jo ranije bee uoio tu ludaku hirovitost i kod vilinsveta. "Doi, treba da vidi moje blago", pozva ga ona i povue za ruku. On nevoljno krenu za njom, dok je tuka klizila za njima. Grlo mu je bilo gotovo odve stegnuto da bi mogao da govori, ali je ipak uspeo da zapone razgovor: "Mislim da si kazala da ti varvari donose ponude?" "Aha." U njenom smehu nazirala se blaga poruga. "Svakog prolea domariraju ovamo na poklonjenje i bacaju u jezero sve to misle da e me odobrovoljiti. Poneto i uspeva u tome." Ona razmae jedan ivi goblen. "Donosim poklone ovamo, u moju riznicu. Oni glupi, ako ni za ta drugo, uvek mogu da poslue za neku alu."

Holger najpre postade svestan kostiju. Rusalka mora da je utroila mnoge sate sreujui delove skeleta u umetnike oblike. Lobanje koje su ukraavale te reetke imale su dragulje u onim dupljama. olje, tanjiri i ukrasi koje su pagani opljakali u civilizovanim zemljama ili koje su neveto napravili njihovi kovai, bili su sloeni na gomilu. U jednom uglu nalazila se neuredna gomila raznoraznih predmeta koje su pripadnici varvarskih plemena sigurno takoe smatrali vrednima (ako nisu, naprosto, svoje bele slonove darivali demonima)... knjige iz nekog manastira koje je voda otetila, kristalna kugla, zmajev zub, neka polomljena statueta, natopljena krpena lutka kakvog deteta ugledavi je, Holger oseti blago peckanje u oima - i sav drugi otpad koji vie nije bio prepoznatljiv posle dugog vremena provedenog u vodi. Vodena vila zari obe ruke u tu gomilu. "Znai daruju ti i ljudska bia", primeti Holger to je blae mogao. "Mladia i devicu, svake godine. Zaista mi nisu ni od kakve koristi. Nisam ni trol ni ena ljudoder da bih uivala u takvom mesu, ali oni izgleda ne misle tako. rtvovani zaista nose prelepe kostime." Rusalka ga pogleda preko ramena, nevino poput kakve make. Nije imala due. Snagom koja iznenada pokulja ispod njene bele koe, ona izvue brus napolje. Drveni ram bio je truo, a bronzani delovi gadno najedeni; ipak, toak je jo bio pokretan. "Nisu li moje trice lepe?" upita ona, pokazavi rukom po prostoriji. "Izaberi ta god eli. Bilo ta, gospodaru moj, samo da i ja budem ukljuena." Uprkos svim tim ljudskim kostima, Holger morade da na silu izgovori: "Hajde da se napre pobrinemo za bode. Moe li da okree toak?" "Kol'ko god brzo eli. Iskuaj me." Njen pogled nagovetavao je da e joj biti milo da bilo ta pokua. Ipak, spustila je stopalo na pesak i stala da okree ruicu, dok nije osetio kako se voda kovitla. Mnogo glasnije nego da je vazduh bio u pitanju, ui mu ispuni jednolino brujanje, a potom i zavijanje,

kada je spustio no na toak. tuke ih okruie, upravivi svoje avetinjske glave prema njemu. "Bre", podbode je on. "Ako moe." "Aha!" Metal gotovo zavrita. Okvir zadrhta i zelene varnice poee da iskau iz klinova. Isuse, samo da se ova stvar pre vremena ne raspadne! tuke prioe blie. Rusalka nije htela da nita da rizikuje dok je on bio taj koji dri oruje. Njeni ljubimci mogli su da ga za samo nekoliko trenutaka oglou do kostiju. Holger prikupi ono malo preostale hrabrosti i usmeri svu panju na bode. Nije znao da li e mu naum uspeti. Ali, ak i ovde, ispod jezera, bode mora da se zagrevao; mogao je da vidi fini oblak metalne praine kako raste po ivicama. "Zar jo nismo gotovi?" zadahta Rusalka. Kosa joj se bila slepila za ramena, grudi i stomak. ilibarske oi nezadovoljno su ga gledale. "Nismo jo. Bre!" On pritisnu no svom snagom. Plamen ga umalo nije oslepio. Magnezijum e goreti u vodi. Rusalka vrisnu. Holger jednom rukom zatiti lice, a drugom, u kojoj je drao no, zamahnu prema ribama. Jedna od njih ga oinu po listu. Ipak, mlatarajui nogama uspeo je da se oslobodi, da se probije kroz zelene zastore i krene navie. Vodena vila kruila je iza plavobelog sjaja, tamo gde ni njegov zaslepljeni pogled nije dopirao. Vikala je na svoje tuke. Jedna mu se brzo priblii, ali Holger izmahnu bakljom i ona pobee. Ili riba ni sama nije mogla da podnese ultraljubiaste zrake, ili je - to je bilo verovatnije - Rusalkin uticaj nad njima slabio sa udaljenou, kao to je bio sluaj sa svekolikom magijom; a ona, opet, nije mogla da dovoljno blizu prie Holgeru, kako bi svoje vodene vukove nahukala na njega. Odbacivao se nogama i grabio slobodnom rukom. Hoe li ikada stii do vrha? Kao iz daljine od nekoliko svetlosnih godina uo je kako se glas vodene

vile izmenio, postao nean. "'Olgere, 'Olgere, zar e me napustiti? Na besputnoj zemlji odjahae u svoju propast. 'Olgere, vrati se. Ni ne zna kakva su nas zadovoljstva ekala..." On, meutim, usredsredi svu svoju volju i nastavi dalje. A onda ona ljutito planu. "Umri, onda!" Odjednom, voda mu preplavi usta: bila je skinula aroliju sa njega. On se zagrcnu. U pluima kao da mu je gorelo, i umalo da nije izgubio magnezijumsku baklju. Rusalka, u blizini, prolete kraj njega, praena jatom tuka. On je potisnu nazad okrutnom svetlou, zatvori usta i nastavi da pliva. Navie, navie, tama mu se kovitlala u umu, snaga mu je naputala miie, ali je grabio navie. Najzad izbi na povrinu, zakalja se, poe da pljuje i, najzad, udahnu punim pluima. Grbavi mesec dodirivao je jezero svojom izlomljenom svetlou. On zadra baklju ispod povrine, dok je grabio prema sivoj obali. Ugasila se upravo u trenutku kada je zaao u trstik. On potra, ne bi li se naao to dalje na tlu pre no to se srui. Hladnoa dohvati njegovu mokru odeu i prodre kroz nju. Leao je cvokoui i ekao da skupi dovoljno snage da potrai logor. Nije se oseao kao pobednik. Dobio je ovu rundu, ali bie i drugih. I... i... oh, prokleto sve da je, zato je morao tako brzo da pobegne?

20. Konano je, ljapkajui, uspeo da se vrati. Stena se uzdizala iz tla poput kakvog broda, crnog u noi, i oni oblaci preliveni meseinom to ih je vetar nagonio iza njega stvarali su privid da brod plovi. Ali, kojim morima? upita se Holger. Vatra je bila dogorela, ostali su samo ugarci, svetlost koja jae boje zgruane krvi. Dok je puzao prema vrhu, ugledao je konje na okupu u senci koja je mogla predstavljati kabinu u sreditu broda. Karahue je stajao na pramcu, zagledan ka severu. Vetar koji je huao kao kroz kakve nevidljive

mrtvake pokrove inio je da mu ogrta lepra, stvarajui pucketave zvuke. Meseina je odbljeskivala na njegovoj isukanoj sablji. Ljutito malo oblije epa Holgera za pojas, pokuavajui da ga prodrma. "ovek, di s' tako dugo?" povika Hjudi. "Umrli smo od stra' zbog tebe. Nikaki re ni trag oko jezero, a ondak se vrati mokar i smrdljiv na zla mesta. ta s' dogodilo?" Karahue se napola okrenu, tako da mu Holger uhvati sev oiju ispod kacige sa zailjenim vrhom. Meutim, Saracenova panja ostade usmerena negde daleko, i Holger pogleda u tom pravcu. Obodi ove udoline skrivali su planine koje su se nalazile s druge strane; meutim, uini mu se da je video neko prigueno treperavo crvenilo, kao da je negde tamo gorela kakva velika vatra. Njega odjednom obuze strah. "Gde je Alijanora?" brecnu se on. "Otila u potragu za vama, ser Ruperte", odvrati Karahue. Ton mu je ostao uglaen. "Kada nismo mogli da vam uemo u trag, uzela je na sebe oblik labuda kako bi mogla da pogleda odozgo. Onaj plamen onde ve je goreo, i bojim se da je otila tamo. Ne sluti na dobro kada se u ovoj zemlji okupljaju oko njega." "I vi je niste spreili?" Bes odagna hladnou od Holgera. On ukoenih udova krenu ka Mavru. "Bojih mu kostiju..." "Molitva me prosveuje, vrli vitee", odvrati Karahue svojim najslaim glasom. "Kako sam mogao da je spreim kada je objavila ta namerava da uradi i vinula se u vazduh pre nego to sam mogao da je epam?" On uzdahnu. "Tu devojku bi ba trebalo ukrotiti." "Sadena je gotovo", zarea Hjudi. "Kai nam odma' di si bio... ovaj... Ruperte." Kako je Holger oklevao, patuljak lupnu nogom. "Aha, ne znajem kako, al' znajem da je neprijatelj opeta od tebe napravio budalu. Moramo uti kako ovaj put, da b' znali ta da oekivamo."

Snaga napokon izdade Holgera i on sede, obgrli kolena i ispria od poetka do kraja kako je bio uhvaen i kako je pobegao. Hjudi je upkao bradu i mrmljao: "Oh, tako, tako, aha, hokus pokus. Neu se falim da sam ti kaz'o, i zato neu re kaem da sam vas upozorav'o da je ovo loo mesto za nas. Setite se drugi put, i sluajte men'. Vie sam imam pravo neg' krivo i samo mi skromnost moja zabranjiva da vam to dokazivam s mnoge prie iz moju prolost, k'o jedared kad su se mantikori skrivali u Peina Gavira i ja kaz'o jadni mladi ser Turold, i ja mu kaz'o..." Ali Karahue ne obrati panju na zvuke patuljkovog otegnutog kazivanja. "ini se da je ispunjenje vaeg zaveta veoma vano, ser Ruperte, poto se na putu susreemo sa tolikim potekoama." Holger je bio suvie umoran i obeshrabren da pokua da razuveri Saracena tvrdnjom kako je sve to bila samo puka sluajnost. On skinu odeu i stade da trai ubrus, kada ga zujanje odozgo i bela munja naterae da obori sve rekorde u brzom navlaenju mokrih pantalona. Alijanora slete i preobrati se u ljudsko bie. Zadahta malo kada je ugledala Holgera, koraknu prema njemu, ali se zaustavi. Nije mogao da joj vidi izraz lica pri sjaju ugljevlja; predstavljala je samo gipku senku oivienu crvenilom. "Znai, bezbedan si", pozdravi ga ona, dosta hladno. "Dobro. Proletela sam iznad tog logora koji osvetljava nebo, na jednom golom vrhu, i donosim novosti." Glas joj zamre. Ona zadrhta i okrenu se ka Karahueu, kao da trai toplinu. Zubi zablistae u njegovoj bradi, i on skide ogrta i prebaci joj ga preko ramena. "ta si videla ti, najhrabrija i najlepa od svih djeva?" promrmlja on, pravei veu paradu no to je bilo potrebno dok joj je podeavao ogrta. "Sabor vetaca." Zurila je pored njih u tamu koja je proticala, kao da cvili, pod meseinom. "Nikad nisam vid'la sline njima, al' to mora da bio je sabor vetaca. Trinaestorica mukaraca stajahu oko logorske vatre, zapaljene ispred

ogromnog kamenog oltara, gde je leao polomljeni krst u prirodnoj veliini. Veina mukaraca bili su poglavice od divljaci, ako je suditi po nji'ovom perju i koni odea. Nekol'ko mora da je doletela ovamo sa juga... Stari su bili, stari, sa bolest i zlo ispisani na licima pri svetlosti vatre, da me je pogled na nji' umalo razneo u vazduh. Iza svetlost, gde sam jedva mogla da vidim, ekala su stvorenja. Oh, srena li sam to su bili u mraku, jer se bojim da e me i ono malo to sam vid'la muiti u snovima. Svi gledali su u kameni oltar, gde je krvarilo..." Ona proguta knedlu i jedva natera sebe da izgovori naredne rei... "siuno dojene, zaklano k'o kako prase. Na vrhu oltara skupljala se tama, via od svaki ovek... Okrenula sam se i pobegla. To bilo je pre sat, il' neto vie. ak ni za tebe nisam mogla da nateram sebe da ponovo siem doli. A nije ni bilo mogue sve dok isti vetrovi ne oduvaju neto od stra' to se nakupio u mene." Ona se spusti na kolena i pokri lice. Karahue se nadnese nad nju, ali ga ona odgurnu. vornovata Hjudijeva prilika prie joj i obgrli je i uze je za ruku. Ona se privi uz patuljka, dok joj je s usana dopirao itav zvuk. Karahue ode do Holgera i smrknuto mu ree: "Znai, istina je ono to sam uo u Huj Brasilu i to se apue meu ljudima jo od mog povratka. Haos se naoruava za rat." Ostao je jo malo da stoji, tih meu senkama, pre nego to malo podie ma i kaza: "Kada sam poslednji put boravio na zemlji - a prolo je od tada nekoliko stotina godina - jednom sam bio zalutao u iste ove pustopoljine. U ono vreme i brani su jo bili pagani, ali isti i bezazleni. Nisu tovali avola, niti su jeli ljudsko meso. U meuvremenu su pridobijeni da postanu neprijatelji ljudi; njihove poglavice primljene su meu vece, i Haos sada te poglavice goni da svoje saplemenike povedu protiv ljudi iz doline. Mogue je da je ovaj veeranji sastanak samo poslednji od mnogih u nizu. Ljudoderi bi ve sutra mogli da ponu da okupljaju svoje goste."

"Mogue je", mehaniki odvrati Holger. "Mislite da je dobro to nikom nita ne poveravate", primeti Karahue. On vrati seivo u korice. "Ali, nije vano. San nam je potreban vie od razgovora. Drugi put u pretresti izvesna pitanja s vama." "Hvala na upozorenju", odvrati Holger. Nije oekivao da e uopte moi da zaspi. Ni dreme mu nije pruio neki naroit odmor, budui da ga je inilo neprijatno polusvesno stanje ispunjeno prikazama. Bilo mu je skoro milo kada ga je Hjudi pozvao da ga zameni na strai, a jo mu je milije bilo kada je svanulo. Na brzinu su pojeli zalihe, osedlali konje i krenuli. Holger se nije osvrnuo na jezero koje je svetlucalo ispod bele izmaglice, i ono je uskoro ostalo daleko iza njih. Vreme je postalo prohladno, i sivi oblaci valjali su se ispod olovnog neba. Padine planine uz koje je skupina jahala postale su jo ogoljenije, i na kraju su ih prekrivali samo busenovi tvrde srebrnaste trave. Vrhovi brda potiskivali su ogoljene obrise preko obzorja, na ijoj su se severnoj strani isticali sami bridovi. Alijanora napomenu da se moraju popeti uz njih, kroz pukotinu koju bee uoila iz vazduha, kako bi izbili na pustaru. Bilo je i lakih prolaza, ali, nalazili su se suvie blizu stanita divljaka. U blizini ovog prevoja niko nije iveo. Hjudi nabra nos i otpljunu. "Nije udo to izbegavaju ovi predeli", proguna on. "Svakim korakom odavdi pojaava li se smrad od trolovi. Ovaj penjanje uz stenje bie prepuno nji'ovi peine i jazbine." Holger kradomice osmotri Alijanorino zabrinuto lice, dok je jahala izmeu njega i Karahuea. "Do sada smo savladali veliki broj raznoraznih stvorenja", primeti on u nadi da e je razgaliti. "Vetice, Farizeje, zmaja, dina, vukodlaka. ta su trolovi za prijatelje, boina pesma?" "A?" Ona zapanjeno stade da mirka. "Tako je." Ali, odmah shvati da se engleska izreka ne moe prevesti na

romanski jezik: 'Trol, drevna boina pesma'. Igra rei: Troll, Christmas carol; prim. prev. Hjudi je, meutim, bio nepopustljiv. "Ja mislim da bi' radije se sreo sa svi nai raniji drugovi u igri, spojeni u zajedno, nego sa lovcem iz ovaj prevoj. K'o to je vuk sprema medved, tako ti je i trol sprema din. Moda si ga nije tako velik, ali besan preko je mere, i lukav i 'vata se za ivot. Smrtni ljudi ubili su mnogi din, na ovako ili onako, al' pria se da nikaki vitez nikad nije do'o do pobedu protiv jedan trol." "Pa?" Karahue izvi obrve. "Zar njima gvoe ne moe nita?" "Moe. To jeste, gvoe e spee nji' k'o crveno-vrui ara to spee tebe. Ipak, ti moe lako savlada ovek koji nasrne sa takvo oruje, i brzo se oporavi od rane koje dobije. Al' troli su iz isti rod k'o demoni, i zato mogu da muvaju se u blizu sveti' stvar ako nije suvie velika. Krst bi ti bio od slaba vajda - osim ako i sam ne jesi svetac. Vie od toga ne znam, jer ono malo koji su vid'li trol nikada se nisu vrnuli da opiu nji'ove navike ili niti stanita." "Proslavili bismo se, znai, ako bismo bar jednog pogubili", primeti Karahue, u kome se probudi viteka ambicija. Ja, ja u ostati nepoznat, ako uzmognem, pomisli Holger. Uz velike napore nastavili su dalje. Bilo je ve blizu podneva kada su izbili iz stenovitog tesnaca i ugledali brane. Nije bilo nikakvog upozorenja. Holger pritegnu uzde, glasno opsovavi. Srce mu udari o rebra, bar jednom, pre no to je zaboravio na strah, jer za to naprosto vie nije bilo vremena. On se zagleda ispred sebe. Kako se bio razjario, pogled mu je bio kao sev munje, pun i jasan. Bilo ih je moda dvadesetak, i jurili su iz pravca severa, niz padinu planine. Ugledavi ih, skrenuli su prema njima i sada su im se brzo pribliavali. Uzvici su im bili nalik na lave pasa. Voa im je bio krupan i suvonjav; plava kosa i brada bili su mu upleteni u

dvostruke pletenice, a lice obojeno crvenim i plavim prugama. Na glavi mu se uzdizao ukras od perja i ovnovskih rogova. Ramena su mu bila zaodenuta jazavijim koama, a prepone prekrivene kudravim kiltom. Ali, zato je u ruci drao gvozdenu ratnu sekiru. I ostali su bili slini. Sekire, maevi, koplja, blistali su meu njima. Jedan je ak nosio zaralu, rasklimatanu kacigu nekog ubijenog viteza - uasno, bezizraajno lice nasaeno na nago telo. Drugi je, dok je trao, duvao u drvenu pitaljku, i njeni zvuci treperili su izmeu vujih glasova. "Nazad!" uzviknu Karahue. "Moraemo da beimo!" "Ne moemo da im umaknemo", zastenja Holger. "Pohvatae nas... a ionako moramo to pre da stignemo do sv. Griminija." Jedno koplje zari se nekoliko metara ispred njega. "Uzleti, Alijanora!" povika on. "Neu", uzviknu ona, i jednom rukom naslepo posee za njegovom. "Ali, tako e moi bolje da se bori", dobaci joj Karahue, i Holgeru istog asa bi ao to njemu mozak nije tako brzo radio. Devojka klimnu glavom, oslobodi noge iz uzengija i preobrati se. Labud se podie uz tutnjavu krila. Ratna horda se zaustavi, zaori se povik i nekolicina, ak, pokri oi. "Alah akbar!" prasnu Karahue. "Uasavaju se magije. Htedoh da kaem blagosloveni bili sveci." Labud se obrui prema divljacima, ali voa izmahnu sekirom, pa zgrabi luk od jednog svog ratnika i odape strelu. Labud se ukloni u poslednjem trenutku. Voa stade da vie na svoje ljude, i vetar donese nepoznate glasove do njihove lovine. Udarao je nogom one koji behu pali niice, sve dok se nisu uspravili. "Aha." Hjudijeve usta se stisnue i gotovo nestadoe u beloj bradi. "Taj je bio na sabor. Vid'o je taj i gore vradbine od ovo. Goni ostali da jurnu na nas."

"Meutim, ivci kao da im ba nisu u najboljem stanju", primeti Karahue nemarno, kao da se nalazi na kakvoj gozbi. On zatee vlastiti, kratki, dvostruko zakrivljen luk. "Da vidimo moemo li da izvedemo jo koji trik ili dva..." dodade on, namignuvi Holgeru. Danac stade da prebira po glavi razne drutvene igre, tragajui za nekom pomou koje bi naveo vou ljudodera da uzme kartu, bilo koju kartu... He, stani! "Hjudi", zadahta on, "kresni mi malo vatre!" "ta li e to?" "Vatre! Ti i tvoja prokleta pitanja! Brzo!" Patuljak izvadi kremen i elik iz vreice za pojasom, dok je Holger punio lulu. Prsti su mu se tresli. Kad ju je upalio, brani su ve bili strano blizu. Mogao je da vidi oiljak na obrazu jednoga, kost u nosu drugoga; uo je kako bosim stopalima tupkaju po tlu, samo to nije uo kako diu. Uvlaio je vazduh, neravnomerno, kako bi to pre napunio usta dimom. Zatim dunu. Divljaci se zaustavie. Holger je puio dok oi nisu poele da ga peku, i nos mu procurio. Neka je hvala Bogu, to trenutno nema vetra. Upravljao je Papijonom stiskajui ga kolenima, podigavi ogrta iza glave obema rukama, kako bi nainio tamnu pozadinu za dim. Polako je poeo da jae prema ratnicima, koji su stajali kao ukopani. Video je kako drhte. Vilice su im bile oputene, a oi iskolaene. Holger poe da mae rukama. "Buuu!" povika on. Trenutak potom, pagana vie nigde nije bilo, i padina je bila posuta orujem koje su ostavili za sobom. Njihovi krici jo su dopirali iz gudure u koju su se stutili. Voa bee ostao sam. Holger izvue ma, ali voa frknu, pa i on utee. Karahue odape strelu za njim, ali promai. Alijanora se spusti, pretvori u devojku i baci ka Dancu, obgrlivi mu noge. "Oh, Holger, Holger", zagrcnu se ona. Karahue ispusti luk, stavi ruke na

bokove i klanac poe da odzvanja od njegovog smeha. "Genije!" uskliknu on. "isti genije! Ruperte, volim vas zbog ovoga!" Holger se drhtavo osmehnu. Jednostavno se posluio jo jednom pozajmicom iz literature... Jenki na dvoru kralja Artura... ali, nije bilo razloga za razgovor o tome. Dosta je bilo i to to je uspelo. "Hajdemo", ree on. "Njihov gazda mogao bi biem da im utera jo malo hrabrosti." Alijanora uskoi u sedlo. Obrazi su joj bili rumeni i izgledala je srenije nego ve due vremena. "Suvie brzo ostali bez petlju", primeti Hjudi dangrizavo. "A ipak, nikad reeno za nji'ov soj nita drugo neg' da vrsti ratnici. Zato bi se povukli pred malo arobnjatva? Zato to su u poslednje doba vid'li tol'ko toga, i jako gadno, da im ivci blizu pucanje. To je sve. Jo emo mi nji' videti." Holger je morao da se s tim sloi. Sumnjao je da ih je banda sluajno presrela. Mora da je Morgana to naruila... ak i sada, na ovom prevoju... istog trenutka kada je saznala da Rusalka nije bila u stanju da ga zadri u zatoenitvu. Sigurno nee odustati ni posle ovog neuspeha. Karahue pritera svog konja. "Mislim da sam uo da vas je vrla gospa oslovila meni nepoznatim imenom", primeti on. Alijanora porumene. "N-nne", zamuca ona. "Mora da uinilo vam se." Karahue izvi obrve; bio je suvie utiv da bi je nazvao laljivicom. Ona pritera svog konja uz njegovog, da im se kolena dodirnue. "Ovo zamorno putovanje", promrmlja ona. "Da l' biste nam odvratili panju s njega kakom priom s vai' poduhvata? Izvrili ste toliko hrabrih dela, i tako i' dobro iznosite." "Oh, pa... Elem!" Karahue razvue usta u osmeh, zasuka brk i poe da pripoveda. Devojka je sluala irom otvorenih oiju najpreteranije, mada s lakoom ispriano, hvalisanje koje je Holger uo u svom ivotu. Uskoro

Danac vie nije mogao da podnosi njene 'oh!' i 'ah!' izreene s dunim potovanjem. On urno povue Papijonove uzde i izdvoji se u stranu. Zadovoljstvo zbog pobede bilo je potpuno iilelo.

21. Vee ih je zateklo ispod tesnaca. Pokazalo se da je to, zapravo, bila jedna duboka zasekotina kroz stenu, u velikoj meri prekrivena odronjenim kamenjem, na mestima gde je dolo do rasedanja. Sutra e im biti potrebni sati da se popnu do platoa. Odatle, meutim, kako im ree Alijanora, ekalo ih jo svega nekoliko milja do cilja, i putovanje bi trebalo da bude lako. Lako poput silaska u pakao, pomisli Holger stresavi se. Inenjer agnostiar u njemu primeti, meutim, da je do tada staza vie liila na poslovini put za raj. Ipak, svet inenjera izgledao mu je sada krajnje daleko, kako u vremenu tako i u prostoru; kao san koji je nekada sanjao, i koji je bledeo iz njegovog seanja - kao to je to sluaj sa svim snovima. Ispod klisure pronali su livadu, ako je taj ogoleli komad zemljita uopte zasluivao to ime, i tu su podigli logor. U sreditu se uzdizao jedan visoki monolit. Moda je bio paganski menhir, pre no to je trol koga je Hjudi namirisao doao da se ugnezdi u nekoj oblinjoj peini i oterao ljude. Ubrzo se spusti i mrak. Ponovo je poeo da duva vetar, i iz sata u sat postajao je sve jai. Narandasti plamenovi protezali su se po tlu; iskrice su izletale poput meteora i isto tako brzo se gasile. Iznad njihovih glava prostiralo se crnilo na kome se retko, samo na tren, mogao videti mesec u treoj etvrti, kako promie izmeu udovinih oblika oblaka. No je bila puna zviduka, ukanja i graktanja. Budui da su bili vie nego iscrpljeni, progutali su samo neto hrane i zavili se u ebad. Hjudi je prvi straario, Holger drugi. Do tada se ve bila spustila duboka tama. Holger je darao po vatri dobro umotan u ogrta, jer je

bilo hladno, i posmatrao svoje sadrugove. Svetlost plamena kao da ih je bila izbrazdala. Karahue je spavao poput make, isto onako tiho i lako kao to se ponaao i kada je bio budan. Hjudi se bio umotao u ebe, tako da je liio na auru iz koje je virio samo njegov nos, kroz koji je udno hrkao. Holgerov pogled odluta do Alijanore i ostade tamo. ebe je bilo skliznulo sa nje. Leala je na boku, s privuenim nogama i sitnim akama ukrtenim na malim grudima. Njeno lice, koje se naziralo kroz zamrenu kosu, bilo je kao deje, slepo od sna, tako da je delovalo neobino bespomono, i Holger odbaulja do nje da je zauka. Usnama ju je pomilovao po obrazu i ona se osmehnu u snu. Odjednom, on se uspravi. Oseao je neku teinu, vie zbog nje nego zbog sebe. Ako ve njega behu epale ratne sile kojima nije mogao da se odupre, ve je sama ta injenica bila dovoljno rava; ali, mrska mu je bila i sama pomisao da je i ona bila uvuena u to zajedno s njim; a, povrh svega, nije znao ni kuda sve to vodi. ta je mogao da uini? ta je mogao da uini? On lupi pesnicom o dlan. "Prokletstvo", promrmlja on. "Prokletstvo"... Ni sam nije znao da li je to bila psovka ili preklinjanje. "Holgere." On se tre, i ma mu se nae u ruci. Nita nije ugledao osim tame, tamo, s druge strane vatre. Vetar je duvao, suva trava mrmorila. Negde u daljini oglasi se sova. "Holgere." On ode do ivice zaaranog kruga. "Ko je to?" Progovorio je tiho i protiv svoje volje. "Holgere", pevuio je glas. "Ne vii. Ti si jedini sa kojim hou da razgovaram." Puls mu se naglo ubrza i ma mu ispade iz ruke, kao da je odjednom postao suvie teak za njega. Morgana le Fej zakorai u krug svetlosti, koji je

treperavo odbljeskivao oslikavajui je crvenilom naspram crnila. Senke su milovale telo u lelujavoj dugakoj haljini. Vatra joj dodirnu oi i osvetli siune plamenove u njima. "ta eli?" promuklo upita Holger. Morgana se osmehnu sporo i prelepo. "Samo da razgovaram s tobom. Doi ovamo kod mene." "Neu." On estoko odmahnu glavom, u nadi da e mu se pogled razbistriti. "Nita od toga. Ne izlazim izvan kruga." "Ne treba da se plai. Bar, ne od bia koja bi tvoji simboli zaustavili. Oni su negde drugde, spremaju se za bitku." Ona slee ramenima. "Ali, kako eli." "ta ti je onda preostalo, ime moe da mi pripreti?" upita on. "Jo vie ljudodera?" "Oni koje si danas sreo dobili su od mene nareenje da te po svaku cenu uhvate ivog", odgovori ona iskreno. "Bilo bi ti najbolje da si im to dozvolio. Doveli bi te k meni nepovreenog." "A moji prijatelji?" "ta ti znae, Holgere, ti poznanici od samo nekoliko nedelja? ta te briga za njih? Ali, ne zaboravi, dragi moj, ta skupina koju si rasprio danas vratila se glavnoj vojsci svog plemena. Njihov poglavica obnevideo je od besa zbog srama kome si ga izvrgao. Kada te naredni put budeo sreo, ni ja, ni sam pakao, neemo moi da ga spreimo da ne nasrne na tebe sa eljom da te ubije... ast moe povratiti samo tako to e pojesti tvoje srce. Poi sa mnom, Holgere, dok jo moe." "S tobom, koja si pomogla tim jadnim divljacima da jedu ljude?" Ona napravi grimasu. "Nisam ja to uinila. Izvesni moji saveznici, demoni i njihovi proroci koje je Haos iskoristio da brane stave pod nau kontrolu... oni su propovedali surovu religiju. To nije ona kojoj bih ih ja poduila." Osmeh se vrati na njeno lice. "Ja verujem u radost, u ispunjenje ivota, to je

ono emu sam te nekada uila, Holgere, i sa zadovoljstvom u to ponovo uiniti." "Ni to ti nee upaliti", odvrati on i zagleda se pored nje, u no. Ovog puta iznenada shvati da to ozbiljno misli. Nije eleo Morganu le Fej. Kada je ispruila ruku i dotakla njegovu, prsti su joj mogli biti prsti bilo koje ene. Privlane ene, svakako, ali nita vie od toga. "Nisi ti najvernija osoba na svetu", ree ona i dalje se osmehujui. "Nekada si se okrenuo protiv svog zakonitog gospodara, Karla lino. Nikada nije imao ljueg neprijatelja, dok zahvaljujui svojoj velikoj irokogrudosti nisi okonao svau." "Ali, pretpostavljam da smo se pomirili." On povue ruku. Ona baci pogled na Alijanoru. U uzdahu joj se nazirala iskrena tuga. "Pretpostavljam. Holgere, da te je arolija starija od moje zaarala. Avaj, nekada je bilo lepo. Nita mi to ne moe oduzeti." "Ti si meni oduzela moju prolost", odvrati on ogoreno. "Ponovo si od mene nainila dete i liila me itavog mog sveta. I, nije tvoja zasluga to sam se vratio. Neto drugo me je vratilo, neto to ni jedno od nas dvoje ne shvata." "Znai, samo toliko ti je poznato", primeti ona. "A da li bi eleo da sazna i vie? Mogu ti, ako eli, vratiti izgubljena seanja." "Po koju cenu? Istu kao i proli put?" "Manju. Ne mora, ak, izdati ni svoje prijatelje. Mogu se pobrinuti da i oni dobro prou. Put kojim trenutno ide samo e ih odvesti u propast zajedno s tobom." "Zato bih ti verovao na re?" "Dozvoli da ti vratim seanje. Izii izvan granica kruga, kako bih mogla da upotrebim aroliju koja e rainiti tu tamu u tebi. Onda e se setiti kakve me zakletve obavezuju."

On ponovo vrati pogled na nju. Stajala je tamo visoka i vedra, samo joj je crna kosa bila sputana krunom. Ipak, oseao je da je strano napeta, poput ice koja samo to nije pukla. Puna usta bila su joj se istanjila, povijeni nos nabrekao, odbljesci vatre u oima grozniavo su poskakivali. Polako je stegla ake u pesnice. Zboga ega li se najvea vetica na svetu ba njega plaila? Razmiljao je o tome, stojei tamo u vetrovitoj noi, sa snom kraj nogu i tamom iznad glave. Posedovala je moi, da, i upotrebila ih protiv njega; ali, on sam bio je nabijen nekom drugom, suprotnom silom; i postojala je izreka koja je kazivala: 'Samo dovde i ne dalje'. Sva magija koju su dosad isprobali, u Avalonu, u Vilinzemlji, u zemljama smrtnika, nije uspela da ga zaustavi. Sada je ak i njena vlastita lepota bila nemona pred izvesnim sivim oima i smeim uvojcima. Nije vie imala ni jednu vradbinu koja bi ga mogla zaustaviti. Razume se, pred neim to nije bilo njeno delo, ve natprirodno samo po sebi - ili pred obinim hladnim elikom - bio je i dalje i te kako smrtan. "U mom svetu", ree on zamiljeno, "ti si mit. Nikada mi nije palo na pamet da u se boriti protiv mita." "Ni to nije bio tvoj svet", odvrati ona. "Tamo si ti mit. Ovde ti je mesto, ovde sa mnom." On odmahnu glavom. "Mislim da su oba sveta moja", zakljui on odluno. "Na neki nain, u oba za mene ima mesta." Uzbuenje je ipak raslo u njemu. Bio je suvie zaokupljen da bi izvukao oigledan zakljuak pre ovog trenutka: da on sam pripada karolinkoarturskom ciklusu. Negde u toj nekoj drugoj vaseljeni (koliko samo dalekoj od ove noi i ove ene!) moda je, ak, nekada itao o vlastitim delima. Ako je to bio sluaj, zakljui on turobno, zaborav je to prekrio. Kod kue je moda njegovo ime bilo svakidanje; moda je on sam sebi bio junak iz

detinjstva; meutim, Morganina arolija i dalje je bila delotvorna. Prelaz ovamo izbrisao je sva seanja koja je imao na bilo koju priu o... o tri srca i tri lava. "ini mi se da ti se, ipak, ovaj svet najvie svia", ree Morgana. "uvaj se, ili e se, teturajui se, vratiti u onaj drugi." Ona koraknu blie k njemu, tako da su se sada gotovo dodirivali. "Da, zaista, i u jednom i u drugom svetu okupila se velika vojska, a ti si osnovna smetnja u oba. Toliko u ti priznati. Ali ako nastavi da sprovodi ovu suludu zamisao, koristei moi o kojima nita ne zna, najverovatnije nee uspeti i umree. Ili e, moda, na neki nain uspeti, ali i poaliti zbog toga. Oslobodi se sada svog tereta, Holgere, i ostani ovde, srean zauvek. Jo ima vremena!" On razvue usta u osmeh, ali neveselo. "Ne bi se ti toliko trudila da me nagovori da odustanem, da moji izgledi da pobedim nisu vei no to si spremna da mi prizna", primeti on. "Pretpostavljam da zna kuda sam se uputio. Dala si sve od sebe da me zavara, zarobi i osakati. Uopte ne sumnjam da e narednog puta pokuati i da me ubije. Ali, ja nameravam da nastavim dalje." Kakve bombastine rei, naruga se on sam sebi. Neko bi jo mogao pomisliti da si iskren. Osetivi kako ga pritie sve vei umor, on odjednom postade svestan da je mir ono jedino to eli. Kraj ovom prepucavanju u mraku. Neko mesto gde bi se mogao sakriti s Alijanorom od svih svetova i svih njihovih okrutnosti. Ali, nije to mogao traiti. Bilo je suvie drugih, koji bi bili pregaeni onog trenutka kada bi se on sklonio sa puta. Nije on bio nikakav prokleti junak, ve Juda, ovek koji mora da ivi sam sa sobom, nije li tako? Morgana ga je posmatrala nekoliko dugih trenutaka. Vetar je zvidao oko njih. "Ovo je sudbina", izgovori ona konano, tekom mukom. "Da, vidim da se ak i Karahue vratio. Delii ustrojstva se prikupljaju. Ali, nemoj ba biti

siguran da e ga Tka zavriti." Iznenada joj u oima zablistae suze. Ona se nagnu i poljubi ga, ne estoko, ve gotovo ovla, ali teko da je ikada osetio veu nenost. "Zbogom, Holgere", ree ona, a onda se okrenu i nestade s vidika. Ostao je da stoji i trese se na hladnoi. Da pozove ostale? Ne, neka spavaju, pomisli on neodreeno. Nije eleo da razgovara o onome to se dogodilo. To se nikoga, nimalo, nije ticalo. Vreme je prolazilo, i no je postajala sve ujnija. Otrgavi se iz svojih sanjarenja, on podie pogled da na osnovu poloaja meseca odredi da li je njegovom straarenju doao kraj. Zahvaljujui oblacima, nebo je bilo tamno poput mastila. Nije vano. Ostae na strai. Posle onoga to se dogodilo, ionako ne bi mogao da spava. Da i ne pominje buku. Sada je ve duvala prava oluja, kamenje se kotrljalo, metal zveao... Hej! Voa ljudodera skoi pre njega. Iza njega sevnue vrhovi kopalja. Mora da je bilo stotinu i vie mukaraca; bili su se pritajili u tesnacu, i sada ih je Morgana poslala dole da... "Probudite se! Probudite se, dolaze!" Hjudi, Karahue i Alijanora poskakae na noge. Saracen istog asa izvue seivo iz korica, skoi ka svom uplaenom konju i oslobodio uzde privrene za stub. Devojka se vinu na svog konja, ali dvojica brana pojurie i bacie se prema njoj. Jedan nasrnu kopljem, ali mu se Hjudi provue izmeu nogu, poput kakvog malog smeeg uragana. Zajedno su pali. Holger navali na drugog. Njegov ma se podie i spusti, ostavljajui za sobom odvratno raspoluenu lobanju. Divljakovo telo bilo se sruilo na njega, ali ga on odgurnu taman sa toliko snage da obori sledeeg napadaa. Koplje zapara po njegovom panciru i on zamahnu prema voinom licu. Bilo je nejasno pri svetlosti vatre, i sastrugani zubi mu se iscerie. Neije ruke ga stegoe otpozadi, oko vrata, ali se on ritnu,

opako iskoristivi mamuze. Divljak zaurla i pusti ga. Holger se povue sve do menhira, koji se sada nalazio iza njega. Jedan visoki mukarac sa iscrtanim zmajem na stomaku skoi u napad. Holger zasee postrance, i ovekova glava se otkotrlja s ramena. Prsten od drugih napadaa stade se stezati. Iza njihovog perja i rogova, on ugleda Karahuea na konju kako see sabljom. Papijon se ritao, ujedao, udarao nogama; griva i rep leteli su mu poput crnih plamenova. Jedan branin iskrsnu i nae se stomak uz stomak sa Holgerom. Skliznuvi Dancu ispod pojasa, bode to ga je drao u ruci suknu navie. Holger uspe da doeka udarac levom rukom, a onda se ispod divljaka pojavi Hjudi, epa ga za zglobove i povue. Napada i patuljak se otkotrljae, frkui i prevrui se. Voa istog asa nasrnu otpozadi i njegova sekira gromovito pogodi Holgerovu kacigu. Holger posrnu... "Boe i sveti ore", u sebe kako mrmlja. Voa se, meutim, samo nasmeja i ponovo napade. Holger je uspeno odbijao udarce... Veinu. Ostali su buno zavravali na njegovoj kacigi i oklopu. Okrenuvi se, ugleda jo dvojicu kako mu pristiu sa bokova. Ali, iza njih se pojavi Karahue. Saracenovo seivo fijuknu. Jedan paganin uhvati vlastitu ruku, blesavo se zablenu u nju kada mu ostade u aci, i spusti se na kolena. Holger nisko zasee i potkai nogu drugoga, koji se zanese unazad. Voa se zavrte, ne bi li dohvatio Karahuea sekirom. Oruje je zvealo od udaraca, dok su oni psovali. Alijanorin konj zanjita: bila mu je preseena tetiva ispod kolena, i on pade. Beli labud polete uvis, i odmah potom se obrui, da kljuca oi. Holger stade isprekidano da puni vazduhom plua. Neiji glas odblebeta neko nareenje. Izbaena koplja zafijukae u velikom broju oko njega, i on, zaboravivi da je povreen i iscrpljen, jurnu napred. Njegovo seivo sevalo je poput kose. Papijon se prope, poprimajui skoro natprirodnu veliinu, i stade prosipati mozgove svojim prednjim kopitama, istovremeno svojom njiskom

nadjaavajui bojne poklie. Konj i njegov jaha rasterae gomilu kopljaa i vratie se do kamena. Hjudi se napokon odvoji od tela koje je ostalo mlitavo da lei, lupnu dlanom o dlan da otrese prainu, i pridrui im se. Alijanora se, sletevi kraj njih, ponovo pretvori u ljudsko bie. Trenutak kasnije, lakim galopom, i Karahue im se pridrui. Holger gurnu nogu u uzengiju i pope se u sedlo. Jedan divljak nasrnu na njega, ali mu on sasu zube u usta; savivi se potom, navue tit na ruku, ispruivi je istovremeno, dovoljno, da pomogne Alijanori da se popne iza njega. Karahue smesti kraj sebe Hjudija. Dva viteza se pogledae, klimnue glavama i uputie se u bitku. Nekoliko minuta sve se bilo svelo na seenje, bodenje i koenje, a onda, odjednom, neprijatelj se povue. Holger i Karahue dahui se vratie do menhira. Maevi su im bili crveni, a odea i ruke poprskani krvlju. Odsevi vatre plamteli su u lokvama krvi na zemlji. Unaokolo su leala tela; neka su se pokretala i stenjala, a neka su bila potpuno mirna. Brani se behu zbili u mrzovoljnu gomilu na ivici vidljivosti; zapravo, samo je njihovo oruje bilo vidljivo. Holger prepoznade vou; bio je izgubio ratnu kapu i lobanja mu je bila razderana. Voa se pridie sa tla i othrama ka svojim ljudima. Karahue razvue usta u osmeh. "Plemenito, plemenito izvedeno!" zadahta on. "Ruke mu Prorokove... Proroka Isusa, ser Ruperte, mislio sam da samo jedan ovek na svetu ume da se bori kao to ste se vi borili!" "Niste ni vi neki mlitavko", odvrati Holger. "Ali, vie bih voleo da ste uspeli da sredite njihovog vou... Jo neki asak, pa e ih naterati u novi napad." "Strele e nas dokraje", proguna Hjudi. "Da imadu imalo mozak, te protuve bi ve odavno od nas napravio jastuie za igle." Holger se osvrnu da pogleda Alijanoru. Krv joj curila iz leve ruke. Strah koji ga obuze bio je uasan. "Jesi li povreena?" uzviknu on, kretavo poput

kakve ene. "Ne, nije to nita." Ona mu se osmehnu drhtavim usnama. "Strela mi je okrznula krilo." On joj opipa ranu. Gadna brazgotina, rekao bi inae; ali ne i sada, s obzirom na trenutne okolnosti. Kosti kao da su mu se topile. "Zbog ovoga u sagraditi kapelu... svetom Sebastijanu..." proapta on. Alijanora ga obgrli rukama oko pasa. "Postoji i bolji nain na koji bi mog'o da pokae da ti je drago", ree ona, tiho i sasvim blizu njegovog uveta. Karahue ih otro prekinu. "Neemo biti u stanju da bilo ta sagradimo, ukoliko odmah ne pobegnemo. Ako se sjurimo niz brdo, Ruperte, mogli bismo da zavaramo poteru." Ono to se maloas bilo rastopilo u Holgeru, sada se zaledi. "Ne", ree on. "To ne valja. Ovo je put do sv. Griminija. Ostali prolazi su zapreeni, ak i kada bismo imali vremena da ih potraimo. Moramo prei ovde." "Pravo kroz njih?" otpljunu Saracen. "Da pokuamo da se popnemo uz tu gomilu kamenja na strmini po mraku, dok nas napada stotinu ratnika? Jeste li poludeli?" "Slobodno vi beite", odvrati Holger ledeno. "Ja moram jo noas stii do crkve." Hjudi se zablenu u njega, pa se najzad skvri pod pogledom tih biserastih oiju. "ta tebe mui?" brecnu se Holger. "Verovatno emo umreti u ovom tesnacu. Znam to. Brii sa Karahuom. Poi u sam." "Ne", odvrati Hjudi. Bili su tako tihi, da je Holger mogao uti kako mu krv tee u venama. Patuljak nastavi polako i promuklo... "Poto e bude tako ljubazan da napravi viteku budalu od sebe, mogu bar da t' olakam to. Ti znaje da ne moemo proemo kroz taj prolaz... Ipak, ima jedan drugi put do pustare, di nas ovi nikad nee slede. Mogu da nanjuim put do trolovu peinu. Moj nos

kae nije daleko. On sigurno ima vie od jedan prolaz, koji vodi iznad stene; moda bude napolje ili spava, ili daleko u tuneli i ne znaje za svestan. To jeste grozna prilika da se preduzme. ta kae ti? Je l' toliko hitnja da stigne u crkvu koju po'ode duhovi?" Holger postade svestan disanja iza svojih lea. "Karahue", ree on, "uzmite Alijanoru i vidite moete li je odvesti na sigurno... Hjudi i ja moramo do te trolove rupe..." Devojka ga stee za pojas. "Ne", usprotivi se ona ljutito, "ne' se ti mene tako lako reiti. Idem i ja." "I ja", dodade Karahue, poto je progutao knedlu - moda, ak, i tri. "Nikada nisam zabuavao kada je pustolovina u pitanju." "Tako mu konjski' jabuica!" frknu Hjudi. "Vae kosti ima budu razbacane po trolovo gnezdo. Niste vi prvi dva vitezova koji imali toliko viak ponosa da ne ostane mesta za mozak. alim samo to vuete labud-devojka sa sebe. A sada, sprem'te se za galop!

22. Karahue je iao napred, sa Hjudijem kao vodiem. Kobila se sputala uz topot. Holger je na trenutak bio svestan samo crvenih i plavih traka upletenih u rep koji se vijorio. A onda Papijonovi miii nabrekoe izmeu njegovih kolena. Poto su krenuli ka istoku, du strmine, mora da su proli pored neprijatelja. Zau se vika, a onda Holger ugleda koplje kako dolee s leve strane. Ono jo malo postojee vatre obasja njegov vrh i Holger vide kako se kako se koplje obre u vazduhu i luno sputa. On podie tit i koplje se odbi. Trenutak kasnije, i tri strele zvuno lupie o drveni okvir tita. On pojuri dalje u tamu ispod njih. Bela kobila i iroka bela odea njenog vlasnika liili su na mrlju koju je bilo teko razlikovati od senki. Papijon

posrnu, i varnice zaprtae na mestu gde je kopitama zakaio kremen. ivotinje su bile primorane da uspore i nastave neujednaenim kasom. S obe strane i iznad njihovih glava Holger nije nita nazirao. Nije znao da li mu to samo uobrazilja govori, ili su mu njegova ula kazivala da se s njihove leve strane nalaze stene. Osetio je samo kako se nad njim nadnosi njihova teina, kao da e ga smlaviti, kao da je ve bio zatrpan ispod njih. Pogled baen unazad urezao mu je vou pagana u seanje. Suvonjav ovek sa ogrtaem od jazavije koe bio je dohvatio baklju iz logorske vatre i njome vitlao iznad glave dok se plamen nije rascvetao; stajao je tako ispred svih, privlaei panju jer je bio sav crven i ut. Poto je uputio povik svojim ratnicima, on podie sekiru i dade se u trk. Brzo je pretekao konje. Holger krajikom oka primeti da ga i drugi slede, ali da nisu ba tako orni. Stoga je svu svoju panju usredsredio na ovog oveka. Poglavica mu se priblii s leve strane, tamo gde viteki ma nije mogao da dopre, i zalete se i zasee nogu konja iznad kopita. Pastuv se tre u stranu, umalo ne zbacivi svoje jahae. Holger ga okrenu, u nameri da doeka naredni napad. Ako se ovde zadrim vie od jednog minuta, itava gomila e me opkoliti, shvati Danac. "Dr' se, Alijanora!" uzviknu on i nagnu se napred to je vie mogao i zamahnu maem na protivnika. Njegov udarac, meutim, doeka sekira. ustrije od bilo kog bojnog konja, ljudoder ustuknu. Njegovo obojeno lice sa bradom u pletenicama podrugljivo se isceri Holgeru. Meutim, baklja koju je drao levom rukom ostala je u dometu zamaha i Holger je jednim udarcem priljubi braninu za prsa. Divljak zatekta od bola. I, pre no to je uspeo da se oporavi, Holger mu prie dovoljno blizu da uzmogne da zada jo jedan udarac. Ovog puta elik naie na meso i poglavica pade. Ti jadno, hrabro kopile, pomisli Holger, pa potera Papijona za Karahueom.

Da bi ga stigao, bilo mu je potrebno samo nekoliko sekundi. Nastavili su da napreduju kroz beskraj. Neprijatelj ih je sledio, ne usuujui se da krene u juri. Strele su zvidale kroz tminu. ulo se urlanje. "Uskoro e se okupiti i nasrnuti na nas", dobaci mu Karahue preko ramena. "Mislim da nee", odvrati Alijanora. "Zar ne oseate?" Holger rairi nozdrve. Vetar mu je manje-vie duvao u lice. uo ga je kako zavija, trese njegovo pero i ogrta; oseao je i njegovu hladnou. Nita vie. "Uf!" oglasi se Karahue trenutak kasnije. "Je li to ono to sam namirisao?" Neko zaurla u noi iza njih i Holgerov nos, zapuen duvanom, poslednji je uhvatio miris. Ljudoderi su do tada ve bili odustali od potere. Nema sumnje da e ostati u blizini, kako bi se narednog jutra uverili da se njihovi neprijatelji nisu vratili; ali, ovim pravcem nee nastaviti. Ako se za neki miris moe rei da je gust i hladan, onda se upravo tim reima moe opisati miris trola. Kada je stigao do ulaza u peinu, Holger zaepi usta. Potom povue dizgine i Alijanora skoi na tle. "Moramo skupiti prutove za svenjeve, da osvetlimo put", objasni ona. "Oseam suve granice unaokolo, koje je zver sigurno ispustila dok je vukla naramke za svoje gnezdo." Ubrzo je drala snopi, kome Hjudi prinese kremen i elik. Dok se plamen razgorevao, Holger ugleda rupu u zidu stene prenika etiri metra. Iz nje je zjapila pomrina. On i Karahue sjahae i dodadoe Alijanori uzde da povede konje za njima. Uli su ispred nje sa Hjudijem, koji je nosio baklju. "E pa", bespotrebno primeti Danac, "evo nas." Jezik mu je bio suv. "Volela bi' da ponovo ugledamo zvezde", ree Alijanora, ali vetar oduva njene rei. Hjudi joj stisnu ruku. "Ma, hajdete", ree Karahue. "Pretpostavimo i da sretnemo trola; nai maevi iseckae ga na komade. Mislim da se plaimo bapskih pria."

Otresitim korakom on se uputi ka ulaza u peinu i nestade unutra. Sledio ga je Holger. Ma u desnoj i tit u levoj ruci bili su neobino teki. Osetio je kako mu znoj curi ispod oklopa, svrbelo ga je tamo gde nije mogao da se poee, a bolelo na mestima gde je primio udarce. Vazduh u peini mirisao je na trola i crkotinu. Plamen zapaljenog snopa granica poigravao je, povremeno se pritulivi, da bi ponovo visoko buknuo, tako da su senke poskakivale preko grubih zidova. Holger se mogao zakleti da su pojedini oblici predstavljali lica koja su zevala na njega. Hodali su po kamenju o koje je neprestano obijao prste. Mislei unapred, Alijanora je izmeu kostiju ivotinja razbacanih du puta nastavljala da skuplja komadie drveta i slame. Najveu buku pravili su konji svojim potkovicama, otrim topotom praenim upljim odjecima. Holger je sve vie i vie imao oseaj da se zidovi sklapaju nad njim. Na kraju peine bio je prokopan tunel, dva metra visok i ne mnogo iri, tako da su Holger i Karahue morali da se stisnu jedan uz drugog. Holger pokua da ne razmilja o tome da li ga je trol prokopao golim rukama. Jednom ili dvaput, zakaio je nogama prepoznatljive delove ljudskih lobanja. Poto je tunel u nekoliko navrata vodio nanie, njegov oseaj za ravnoteu ga izdade; znao je da idu nanie, beskrajno nanie, u utrobu zemlje, i on suspregnu elju da vrisne. Prolaz se zavravao neto veom peinom. Na drugoj strani nazirala su se jo tri otvora. Hjudi mahnu svojim saputnicima da se povuku unazad i krenu ukoeno unaokolo. Svetlost baklje isticala je njegovo izrovaeno lice i oslikavala senku iza njega, nalik na neku crnu grotesknu stvar koja se sprema da ga proguta. Prouavao je plamen koji je postao ut i sa puno dima; potom je ovlaio palac i stao da ga okree u ovom i onom pravcu; zastao je i da omirie tle. Konano se zagleda u otvor sa leve strane. "Onaj tamo", proguna on.

"Ne", odvrati Holger. "Zar ne vidi da se tle sputa nanie u tom pravcu?" "Nije tano. I ne prav'te tol'ku larmu." "Ti si lud, kaem ti!" pobuni se Holger. "Svaka budala..." Hjudi je izmeu obrva zurio u oveka. "Svaka budala mo' da sledi svoju matu", ree patuljak. "Moe bude ti u pravu. Ne mogu kaem za sigurno. Ali, moj miljenje je da taj tunel jest' ono to mi elimo, a ja sam malo vie izrov'o od tebe. Tako, jesi l' dovoljno ovek da se obazire?" Holger proguta knedlu. "U redu", ree on. "Izvini. Vodi nas." Senka osmeha podie Hjudijeve brkove. "Vodi momak." Zatim otupka u prolaz koji je odabrao. Ostali krenue za njim. Posle kratkog vremena put nedvosmisleno krenu navie. Holger nita ne ree kada Hjudi proe pored nekoliko rupa ni ne pogledavi ih. Ali kada je stigao do narednog trostrukog izbora, patuljak stade krstariti tamo-amo nekoliko minuta. "Po svi znaci, moramo uzeti srednji od ovi", ree on pomalo zabrinuto. "A opet, ini mi se trolov miris tamo najjai." "Pravi razliku?" primeti Karahue nabravi nos. "Moe se desi da njegov naredni lei u taj pravac", proapta Alijanora. Konj zarza... U tom tesnom prostoru koji je odzvanjao, to se uini kao pucanj. "Zar nisi mog'o nai zaobilazan put?" "Moda", sumnjiavo odvrati Hjudi. "Ali, to bi trajalo podugo." "A mi moramo to pre da stignemo do crkve", ree Holger. "Zato?" upita Karahue. "To sad nije vano", odgovori Holger, "Jeste li spremni da mi poverujete na re?" Ovo nije bilo mesto na kome bi mogli zastati da mu objasni sloenu istinu, koliko god se Saracen do sada pokazao pouzdanim. Ali, oigledna je bilo da ma Kortana bee od najvee vanosti. Da je bila re o uzaludnoj potrazi,

neprijatelj se sigurne ne bi toliko trudio da ih omete u njihovom naumu. Morgana je mogla bez po muke da pre njega stigne do crkve. Meutim, ne bi mogla da ma premesti na neko drugo mesto. Nema sumnje, ma je bio previe teak za njenu prirodnu snagu, i suvie svet za njene arolije. Bila joj je potrebna pomo ljudi, kakvu je sigurno imala kada je Kortana bio prvi put ukraden. Ali, po svemu sudei, pagani su se suvie plaili crkve sv. Griminija, tako da nisu hteli ni da joj priu, ak ni kada bi im to naredila; a njeni ljudi, ratrkani po svetu, bili su suvie zaokupljeni pripremom za pohod na Carstvo. Da je imala dovoljno vremena, sigurno bi nekoga nala. Ili... to je verovatnije... prizvala bi Moi koje bi presrele Holgera na njegovom putu. Za sada je imao vie sree nego to je zasluivao; prokleto dobro je znao da ne bi mogao da se probije pored njenih najmonijih saveznika. Samo je svetac mogao to da uini, a on je bio daleko od toga da bude svetac. to e se i dokazati: morao je da pouri. Karahue ga je neko vreme ozbiljno promatrao, pre nego to je odvratio. "Kako elite, prijatelju. Hajdemo onda najkraim putem." Hjudi slee ramenima i povede ih. Tunel je zavijao, peo se navie, tonuo, ponovo se peo, skretao za uglove, krivudao, irio se, suavao. Koraci su im odzvanjali poput udaraca bubnjeva. Evo nas, evo nas, evo nas, trole. Evo, evo, evo, evo nas. Kada su se kameni zidovi nadneli nad njih sa svih strana, tako da su ih dodirivali ramenima, Holger se nalazio iza Hjudija, sa Karahueom iza lea, dok je Alijanora vodila konje iza Saracena. Pred oima je nazirao samo tminu, proaranu crvenilom baklje koja je cvrala. uo je Karahua kako mrmlja: "Najtei moj greh je taj to sam dopustio da jedna tako ljupka devojka zae na ovako pogano mesto. Bog mi to nee oprostiti." "Ali ja 'ou", zadahta ona. On se zakikota. "Eh! To mi je dovoljno! Konano, kome su potrebni sunce

ili mesec, ili, pak, zvezde, kada ste vi tu?" "Nemojte, preklinjam vas, ne smemo govoriti." "Onda u da mislim. Misliu na lepotu, gracioznost, blagost i arm: jednom reju, misliu na Alijanoru." "Oh, Karahue..." Holger je grizao usnu, sve dok ga nije prostrelio bol. "Tiina, tamo pozad", odreza Hjudi.. "Stigli smo do samog nje'ovog gnezda." Tunel se tu zavravao. Svetlost baklje nije daleko prodirala u peinu s druge strane. Holger je bacao zbunjene poglede du zidova koji su zavijali navie, da bi se potom izgubili u pokretnoj tami. Pod je bio prekriven debelim slojem granica, lia, slame koja je trulila, i kostiju: posvuda ivakane kosti. Preplavi ih smrad smrti. On pokua da povrati. "Mir, kaem!" naredi Hjudi. "Misli ja volim ovaj mesto? Ne, polako sadena. Na drugu stranu bude mnogo izlasci." Podna prekrivka krckala je pod njihovim nogama, sa svakim korakom sve glasnije. Usled neravnina, Holger se stade zanositi, pa nalete na neko deblo. Jedna grana ga okrznu po obrazu, kao da je htela da mu povredi oi. Ostatak neke ljudske kime raspade se kada on nagazi na nju. uo je konje kako posru pod vlastitom teinom, tupkajui i ljutito rui. Baklja odjednom zaplamte i u istom trenutku Holger oseti strujanje sveeg vazduha. "Oho, nismo daleko od vrh!" uzviknu Hjudi. "Ho", zau se odjek. "Ho-o-o." Trol ispuza ispod uvelog lia. Alijanora vrisnu. Holger ne propusti da, ak i u tom trenutku, primeti kako je to prvi put da u njenom glasu uje pravi strah. "Nek' nam se Bog smiluje", zagrcnu se Karahue. Hjudi unu i frknu. Holger ispusti ma, sae se da ga

dohvati, pa ga ponovo ispusti, sve vreme se strano znojei. Trol se dogega blie. Bio je moda dva i po metra visok, a moda je bio i vii. Teko je bilo rei, jer je bio poguren i ruke su mu se klatile pored debelih nogu sa kandama, dopirui do samog tla. Zelena koa bez malja poigravala mu je na telu. Glava mu se sastojala od ogromnog proreza za usta, nosa znatno dueg od pola metra, i oiju nalik na dva crna bazena, bez zenica i beonjaa; oiju koje su upijala slabu svetlost baklje, a nisu uzvraala ni najmanjim sjajem. "Ho-o-o", isceri se on i isprui ruku. Karahue kriknu i sablja fijuknu, zasekavi udovite poput mesarske satare. Iz rane pokulja dim, ali se trol i dalje glupavo smejuljio, ispruivi drugu ruku prema Karahueu. Holger dohvati ma i napade tu ruku. Trol sad zamahnu prema njemu, ali Holger doeka udarac titom. Drvo naprsnu, i on pade na gomilu trulei na podu. Trenutak je ostao da lei, borei se za vazduh. Karahueova kobila stade uspanieno njitati i mahnito poskakivati. Alijanora je visila sa dizgina. Toliko je Holger uspeo da vidi pre no to se pridigao, a onda pogled usredsredi na Karahuea. Saracen je pocupkivao po gnezdu. Neverovatno, ali u svoj toj zbrci uspevao je da odri ravnoteui. Svakom nespretnom zamahu trola uspevao je da izmakne, da se sagne, dok mu ma ni jednog trenutka nije mirovao. Zvidao je i udarao, takvom brzinom da je bio gotovo nevidljiv, dok se iza njega Saracen smeio. Svaki udarac duboko se zarivao u zeleno meso. Trol je samo stenjao. Meutim, Karahue je nastavljao da mu obranjuje desnu ruku, hladno i paljivo. Sve dok mu poslednjim udarcem nije otfikario itavu aku. "A sad, sledea", nasmeja se on glasno. "Osvetli malo, Hjudi!" Patuljak zatae snop granica izmeu dve grane, istovremeno nastojei da pomogne Alijanori da obuzda kobilu. Papijon je kruio unaokolo, kao da trai priliku da

pomogne. Pastuv nazad dobi priliku kada je trol levom rukom izmahnuo put Karahuea. Zaletevi se otpozadi, prednjim kopitima jarosno je udario po irokim leima. Trol pade na nos, Papijon se prope u svoj svojoj uasavajuoj visini i ponovo se stuti, smrskavajui trolu glavu. "Milostiva nebesa", zadahta Karahue i prekrsti se. Okrenuvi se ka Holgeru, veselo mu doviknu: "Uopte nije bilo loe, zar ne?" Holger spusti pogled na svoj ulubljeni titi. "Ne nije", sloi se on alostivo. "Samo sam ja bio lo." Kobila je i dalje drhtala, ali se ipak dovoljno smirila da je Alijanora mogla da je miluje po vratu. "Hajdemo, gub'mo se odavdi", ree Hjudi. "Ovi smrad e mi istopi nos." Holger klimnu glavom. "Ne bi trebalo da je daleko... Isuse Hriste!" Nalik na ogromnog zelenog pauka, trolova odseena aka trala je na prstima. Preko neravnog poda, na deblo se uspuzala pomou kaiprsta sa kandom, pa se ponovo spustila i tako nastavila dok nije pronala odseeno doruje. U trenu je ponovo srasla. Trolova smrskana glava i sama prokljua i zaceli se, i on se uspravi na noge i isceri im se. Bledi snop bacao je crvenu svetlost preko njegovih onjaka. Potom se zagega prema Holgeru i Danac u trenu poele da utekne. Ali, nije imao kuda. On pljunu na tle i podie ma; i kada trol posegnu prema njemu, on zamahnu svom snagom. Otrica je prodirala i prodirala kroz ruku debelu poput hrastovog debla. Gvoe je odzvanjalo u mraku. Ledenozelena krv je ikljala, crnevi u dimu neprirodnog mesa. Ma kao da je sijao. Ruka bi odvaljena od ramena i otkotrlja se u gomilu lia, nastavljajui da se praaka unaokolo, i da uvijajui se vraa nazad. Karahue udari zdesna i njegova sablja odsee komad sa trolovih rebara.

Komadina stade sluzavo puziti prema svom vlasniku, stvarajui zvuke kao da neto usisava. Papijon se poe propinjati i udarati prednjim nogama, i pola trolovog lica bi otkinuto, ali eljusti padoe ispod pastuva i zgrabie ga za zglavak. On zanjita i ritnu se. Kandama preostale ake trol onda zahvati konjske sapi i krv iknu. Naavi se na putu drugog zamaha ake, Karahue primi udarac oklopljenim stomakom, pade uz zveket i ne die se. Zaista se ne moe ubiti! pomisli Holger. Kakvo mesto za umiranje. "Alijanora, izlazi odavde!" "Neu." Ona zgrabi baklju i priblii se Papijonu, koji kao da bee poludeo usled stiska na nozi. "Odvui u je od tebe", doviknu mu ona. "Budi miran i oslobodiu te." Trol dohvati svoju levu ruku i vrati je na mesto. Polovina njegovog lica kao da se i dalje smejala. Holger nije prestajao da udara, otvarajui mu duboke rane, ali su se one smesta zaceljivale. U trenutku, on posrnu unazad. Preko trolovog ramena video je Alijanoru kako se saginje ispod Papijonovih kopita koja su mlatila na sve strane. kako dohvata pastuvove uzde i nekako uspeva da ga umiri. Potom klee, nastojei da na neki nain rastvori trolove eljusti. Kada je primakla baklju, one pupustie stisak. Zapanjena, ona se tre u stranu. "Ho-o-o", izusti trol. Okrenuvi se od Holgara, on se naglo povue ka kostima, podie ih i stavi sebi u glavu. Zubi su mu kljocali dok se vraao da doeka Danca. Alijanora glasno kriknu i udari udovite bakljom po leima. Trol se zatetura i pade na sve etiri. Osmueni deo koe nije se zaceljivao. Holgeru sinu. "Vatre!" zagrme on. "Zapalite vatru! Spalite zver!" Alijanora gurnu zapaljeni snop u gomilu slame i ova planu. Holger oseti bockanje u nosu od dima... Oiujui dim, pomisli on pomahnitalo, oiujui plamenovi, spaljuju smrad u grobnici oko njega. On se napree i

ponovo udari. aka odlete sa doruja preko pola peine, i Alijanora se stuti za njom. aka se jo koprcala u njenom stisku. Prsti nalik na zelene crve pokuavali su da se oslobode i ona zavitla aku nemani u vatru. aka se nekoliko trenutaka grila, ak je i ispuzala iz plamena, ali je ve bila sva pocrnela. Kada se najzad, mrtva, umirila, vatreni jezici posegnue za njom i svu je zahvatie. Trol stade da blebee. Mlatarajui osakaenom rukom kao toljagom, on izbi njome Holgeru ma, i ovaj, posrui, krenu da ga dohvati, ali se trol srui preko njega. Nekoliko trenutaka ostao je da lei pod njegovom telesinom, ne mogavi da doe do daha. Ali, Papijon krenu u napad i udovite se povue. Karahue se posrui uspravi i iznova krenu u bitku. Papijon je, u meuvremenu, uspeo da obori trola, i Karahue stade da ga udara po nozi; radio je to bez prestanka, poput drvosee. Kada ju je odsekao, Alijanora je dohvati obema rukama. Vatra je sada ve hvatala i drvo i njeno pucketanje bilo se pretvorilo u riku; potpuno je osvetlila peinu. Alijanora morade da uloi svu raspoloivu snagu, ali je ipak uspela da nogu, koja se divlje ritala, gurne meu ugljevlje. Holger najzad doe sebi. Druga aka drala ga je za stopalo - ona koju je Karahue bio odsekao. On je se oslobodi i zavitla u vatru, ali ova, nekako, uspe da se doeka na istini i istog se asa odvue u sigurnost ispod debla. Hjudi se, meutim, baci na nju i oni se stadoe zajedno kotrljati - patuljak i aka. Trolu najzad odlete i glava, i ona stade kljocati i sliniti kada je Holger natae na ma... Jednim zamahom, odbaci je u plamen, ali se glava otkotrlja nazad, gorei, irei oko sebe plamenove, prema Alijanori. Holger je ponovo natae na ma. Ne razmiljajui ta e se dogoditi sa njegovim seivom, on gurnu trolovu glavu natrag u vatru; drao ju je tamo sve dok je vatra nije progutala. Bilo je preostalo jo samo trolovo telo. Za Holgera i Karahuea bio je to

najtei zadatak - trebalo je stvar teku poput itavog sveta otkotrljaju prema plamenu, dok im se ona suprotstavljala zmijama koje su joj iznicale iz utrobe. Kasnije, Holger nikako nije bio u stanju da se jasno seti ta se dogodilo. Ali, uspeli su da spale i trolovo telo. Pogled mu onda pade na poslednji odbljesak. Crven i pobesneo kao i sam plamen, Hjudi baci trolovu aku u vatru, da je ova uniti, a onda klonu na tle i ostade nepomian. Alijanora se nae nad njega. "Teko je povreen", povika ona, ali Holger jedva da ju je uo od praskova plamene buktinje. Od toplote i isparenja bio je suvie oamuen da bi mogao da misli. "Hjudi, Hjudi!" "Bie bolje da pobegnemo, pre no to se itavo ovo mesto pretvori u kazan", zadahta Karahue Holgeru u uvo. "Vidite li kako dim izlazi kroz onaj tamo tunel? Tamo mora da je na put. Neka ona ponese patuljka. Pomozite mi oko ovog mog idiotskog konja!" Nekako su uspeli da smire ivotinju. Nekako su uspeli i da se probiju kroz tunel u kome je svaki udisaj izazivao bol. I da napokon izbiju na sve vazduh.

23. Nalazili su se iznad litice, shvati Holger sa tupom iznenaenou. Nije znao koliko dugo su bili pod zemljom, ali mesec se kretao prema zapadu. Mesec? Oh, da. Da, oblaci su se razilazili, zar ne? Bilo je suvie vetra za njih. Vetar je urlao preko ravnice prekrivene tipavcem i krutom travom; tu i tamo videlo se po koje beivotno drvo. Sve je, inae, bilo sivo ispod uurbane meseine i nemilosrdno otrih zvezda. Holger nije uspevao da vidi dim iz trolove spaljene jazbine; vetar ga je raznosio suvie brzo. Prema jugu, na dohvat ruke, pustaru su oiviavale stene, iza kojih nije video nita osim tame, kao da je stajao na rubu stvaranja. inilo mu se da tamo na severu planine pridravaju nebo, da vidi treperenje gleera, ali nije bio siguran. Hladnoa mu

se uvlaila u kosti. Karahue mu se hramajui pridrui. Holger se zapita da li i on izgleda tako grozno kao Saracen - iscepan, umrljan krvlju, crn od dima, sa ulubljenom kacigom i poderane odee, sa unitenim maem. I svetlost je bila oslabila. Oblak je obavio mesec i on nita vie nije video. "Jesu li svi ovde? zagrakta on. Karahue odvrati tako tiho, da je lelujanje trave gotovo zatomilo njegov glas. "Bojim se da je mali proao zaista loe." "Nisam", odvrati bleda senka nekadanjeg gunavog basa. "Doveo sam nas, nisam li?" Mesec se ponovo oslobodi. Holger klee pored Alijanore, koja je ljuljukala Hjudijevu kudravu glavu u svom krilu. Krv je isticala iz patuljkove slabine, ali je mlaz postajao sve slabiji, jo dok je Holger posmatrao. "Hjudi", proapta ona. "Ne mo' umreti. Neu da verujem u to." "Neu, curo, ne uzrujavaj se", promrmlja on. "Oni veliki smrde platio je najvisoku cenu za mene." Holger se nae. Na beloj, nestvarnoj meseevoj svetlosti lice ispod njega podsealo je na rezbariju u starom tamnom drvetu. Samo su se jo brada, noena vetrom, i nekoliko mehuria krvi na usnama i dalje micali. On shvati da se rana ne moe zatvoriti. Bila je suvie velika za tako malo telo. Hjudi potrai Alijanorinu ruku i pomilova je. "Oh, nemoj plae", uzdahnu on. "itavo pedeset enskinja od moj rasu ima razlog za aljenje. A uvek su to oni koj' smo ponajvie voleli." Muio se da doe do daha. "Dao bi vami savet k'o vodi, da bi' mog'o. Al' buka u moju glavu suvie velika." Holger skide kacigu. "Ave Maria", poe on. Nita drugo nije mogao da uini, i moda nita bolje, ovde na ovoj vetrovitoj hladnoj planini. Zamolio je milost za Hjudijevu duu. Kada je patuljak izdahnuo, Holger mu sklopi oi i

prekrsti ga. Zatim ustade i poe sa Karahueom da maevima iskopaju plitak grob, ostavivi na trenutak Alijanoru samu. Posle su iznad patuljkovog tela nagomilali kamenje i Hjudijev bode zabili u kamenu humku, sa drkom okrenutom navie. Vukovi su zavijali, miljama daleko u pustari. Holger se nadao da nee pronai grob. Na kraju su ljudska bia previla vlastite rane to su bolje mogla. "Pretrpeli smo teke gubitke", primeti Karahue. Njegova veselost kao da bee iilela usled umora. "Ne mislim tu samo na naeg prijatelja; izgubili smo i konja i mazgu sa zalihama. Od naih maeva ostale su samo gvozdene batine bez seiva, oklopi su nam se skoro raspali od udaraca. A ni Alijanora nee moi da leti dok joj krilo... ruka ne zaceli." Holger se zagleda preko neravne sive zemlje. Vetar mu udari u lice. "Ovo je moj posao", ree on. "Mislim da niko drugi ne bi trebalo da bude povreen." Saracen ga je sve vreme posmatrao. "Mislim da je to zadatak svih asnih ljudi", ree on. "Sluajte, Karahue, mogu vam rei da nam je protivnik kraljica Morgana le Fej, lino. Ona e znati da smo stigli dovde. Mislim da je ve odjurila u Srednji svet, po one koji jo mogu da nas zaustave." "Brzo putuju, ti stanovnici Srednjeg sveta", odvrati Karahue. "Bie najbolje da se ne zadravamo radi odmora. Ali, kad stignemo do crkve - ta onda?" "Onda e moja potraga biti okonaana... moda... i moda emo biti bezbedni. Ili, moda i neemo. Ne znam." Holgeru je na vrh jezika bilo da Karahueu ispria itavu priu, ali Saracen se ve bio okrenuo da dohvati svog konja. Nema vremena, nema vremena. Alijanora skoi na Papijona iza Holgera. Rukama ga je oajniki stezala

oko pasa, okrenuvi se samo jednom, da mahne onome koji je ostao pod zemljom. ak je i pastuv bio iscrpljen, a kobili su klecala kolena od umora. Kopita su odzvanjala po kamenju, tle pod klekom je umorilo, a mrtvo drvee kripalo. Nisko iznad obzorja, napukli mesec mutio je Holgeru pogled, kao da pokuava da ga zaslepi. Posle dugo vremena, Alijanora se oglasi: "Da l' je neprijatelj sluajno nabas'o na nas, tamo doli ispod prevoja?" "Ne, nije." Holger baci pogled preko bezbojne, senkama proarane zemlje. Od Karahuea se video samo obris, naspram zvezda i oblaka... Verovatno je spavao u sedlu, jer nita nije rekao kada je Holger nastavio. "Najpre je dola sama Morgana. Potom je, posle naeg razgovora, poslala one divljake." "ta ti je rekla ta vetica?" "Ona... nita. Samo je htela da se predam." "Mislim da je traila i neto vie", ree devojka. "Nekad ti je bila ljubavnica, je l' tako?" "Da", prigueno odgovori Holger. "Ona bi ti mogla dati ponosit ivot." "Rekao sam joj da bih radije ostao s tobom." "Oh, dragi moj!" proapta ona. "Ja... ja..." On primeti da se trudi da ne zaplae. "U emu je stvar?" upita on. "Oh, ne znam. Ne trebalo bi da budem tako srena, je li tako, tako brzo? I, i, i... al' ne mogu sebi pomognem..." Ona obrisa oi ostacima svog ogrtaa. "Ali", zamuca on. "Ali... Mislio sam da ti i Karahue..." "On? Prijatan, jeste. Stvarno si zaista mislio, Holger, zar si zaista mog'o poveruje da sam 'tela ita vie neg' da mu skrenem um sa tebe i tvoja tajna? I, moda, uinim te pomalo ljubomoran? Kako neka devojka moe eleti nekog drugog mukarca neg' tebe?"

On se zagleda u zvezdu severnjau. Ona zadra dah i poloi mu ruke na ramena. "Sad dosta o tome", zakljui ona odluno. "Al' ako te ikada u'vatim. Holger, da ponovo 'oe da prui ruku za neku bludnicu, teko e biti tebi." Ona zastade. "Mislim. nekakvu drugu osim mene, to jest." On zaustavi konja. "Karahue!" pozva on. "Probudi se!" "A?" Saracen posegnu za sabljom. "Nae ivotinje", poe Holger. "Ako im ne dopustimo da se odmore, stropotae se od umora. Putovaemo bre, gledano na due staze, ako im sada damo sat odmora." Lice drugog mukarca predstavljalo je samo ovalnu mrlju, njegov oklop mutno je sijao, ali se videlo da razmilja. "Ne znam. Kada Morgana jednom krene u poteru za nama, ovakvi konji jure poput vihora. Pa ipak..." On slee ramenima. "Kako elite." Poto skliznue na travu, Alijanora eljno povue Holgera za ruku. On klimnu Karahueu glavom, nadajui se da u njegovoj kretnji nije bila suvie samozadovoljstva. Saracen je trenutak delovao zapanjeno, a onda se nasmeja. "Sreno, prijatelju", ree on i prui se koliko je dug na tle, zviduui neku melodiju put neba. Holger krenu za Alijanorom, zaboravivi na vlastiti umor i bol. Srce mu je lupalo, ne ludaki, ve snano i zadovoljno kroz itavo telo. Kada su se zaustavili, prepleli su prste i zagledali se jedno u drugo. Meseina je proticala preko pustare, sive, izbrazdane senkama, svetlucajui na mrazu. Oblaci koji behu preostali presijavali su se po rubovima, i zvezde su blistale izmeu njih. Vetar je i dalje glasno zavijao, ali Holger na to nije obraao panju. Video je Alijanoru kao oblije od ive, klizajue senke i hladne bele svetlosti. Kapi rose svetlucale su joj u kosi, a u oima joj se nazirala meseina.

"Moda vie neemo imati prilika da popriamo", ree ona tiho. "Moda neemo", sloi se on. "Dozvoli mi zato sada ti kaem da te volim." "I ja tebe volim." "Oh, moj najdrai..." Ona mu prie i on je privi uza se. "Bio sam budala", ubrzo potom ree on, alei to nije u stanju da pronae neke lepe rei. "Nisam znao ta elim. Mislio sam da u moi, kada se ovo zavri, da odem i da te ostavim. Pogreio sam." Oprostila mu je rukama, oima i usnama. "Ako ikako uspemo da se izvuemo", ree on, "nikada se vie neemo rastati. Ovde pripadam. Ovde, s tobom." Meseina joj odbljesnu u suzama, ali smeh joj je bio tih i srean. "To je dovoljno", ree ona. Ponovo ju je poljubio. Karahueov povik ih razdvoji, a onda im vetar donese isprekidanu buku koja je odzvanjala i zamirala preko jezera meseine. "Brzo, doite brzo, lovci!"

24. Zvuk truba slabo je dopirao iz daljine; bio je na samoj ivici ujnosti. Bio je sainjen od huanja vetra i mora, i lepeta velikih krila; glasova sokola i gavrana. Holgeru je bilo jasno da je otpoeo Veliki Lov na njega. On uzjaha Papijona. Dok je pastuv kretao u trk, on podie Alijanoru i smesti je na njeno mesto iza sebe. Karahue je ve bio uzjahao. Bela kobila i dronjava bela odea njenog jahaa sablasno su leteli, odbljeskujui pri niskoj meseini. Kopita su odzvanjala i tutnjala. Bili su se povili u sedlima, spremni na dugo beanje. Mesec je srebrnasto sjao u Holgerovom levom oku. Pustara je klizila pored

njih, tama ispod njih, zajedno sa odbaenim kamenjem i siktavim grmljem, i angrljanjem granica slinim smehu. Osetio je kako miii konja podrhtavaju i njiu se izmeu njegovih butina; oseao je devojine ruke oko pasa, koje su ga vodile u pravcu koji bee istraila. elik ga je zveei pritiskao, koa je kripala, vetar urlao. Najglasnije se ulo naporno konjsko dahtanje. Posvuda unaokolo bile su zvezde, ali nezamislivo daleko u tamnim nebesima. Labudovo sazvee blistalo je iznad njih, Mleni put ih je zasipao suncima iz svog zamagljenog luka. Velika Kola kotrljala su se ispod severnog pola; sve zvezde bile su hladne. U pravcu severa poeo je da nazire vrhove ovog planinskog venca, otre poput maa, zavuene u korice od leda koji se presijavao na meseini. Iza njega narastala je nesvetlost. Galop, galop, i samo galop! Holger je sada uo zvuk divljih rogova iz vee blizine, kako vrite i zavijaju. Nikada ranije nije uo teskobu kakvu su obznanjivale trube prokletih. Kroz raskoljen vazduh uo je kopita na nebu i lave besmrtnih lovakih pasa. On se nae napred. Telo mu se njihalo u skladu sa Papijonovom jurnjavom; labavo je drao uzde na njegovom povijenom vratu, dok je drugom rukom stezao Alijanorinu. Brzo, brzo, preko mrzlosive pustare, ispod poslednjih olujnih oblaka i meseca koji je tonuo; galop, galop, galop. emer progonitelja vritao mu je u glavi. On se strese, upirui se ne bi li ugledao svoj cilj. Ali, video je samo ravnicu i gleerne planine s druge strane. Karahue poe da zaostaje. Kobila mu je posrtala. On joj povue glavu navie i podbode je. Holgeru se uini da ve moe da uje ape komarnih pasa. Oko njega odjednom prasnu ludaka vika. On se osvrnu, ali je Alijanorina kosa, vijorei se, skrivala one koji su ih sledili. Uini mu se, u magnovenju, da vidi metal kako plamti. Nije li ono bilo kloparanje kostiju mrtvaca? "Pohitajte, pohitajte, najbolji meu konjima! Oh, juri, prijatelju moj, juri

kao to ni jedan konj do sada nije jurio, jer zajedno s nama progonjeni su i svi ljudi... Pohitaj, draga moja, jer mi jaemo protiv Vremena koje stupa, jaemo protiv Haosa koji marira. Ah, neka je Gospod s tobom, neka ti Gospod podari snagu za trk!" Zvuci roga ispunie mu lobanju. Kopita i lovaki psi i prazne kosti bili su mu za petama. Holger oseti kako se Papijon saplie, i Alijanora umalo da ne bi zbaena. Poto ju je drao za ruku, on je snano povue k sebi. Nastavili su da jau. Tamo gore, ta to bi, tamo naspram neba? Crkva sv. Griminija... Ali Divlji Lov urlao je i jurio nizbrdo. uo je huanje stranog vetra i pred oima mu je staala tama. Isuse Hriste, ne zavreujem to, ali mi pomozi. Na putu mu se ispreio zid. Papijon se sabra i skoi. Kada se lovci pribliie, Holgera prostrelila kroz srce nezamisliva hladnoa. Uini mu se da uje kako mu vetar zvidi izmeu rebara. Crni pastuv udari tako snano o tle da Holger umalo da ne izlete iz sedla. Karahue ga je sledio. Bela kobila, meutim, nije uspela da preskoi zid. Sruila se. ali je njen jaha na vreme odskoio. Uhvativi se za vrh zida, prebacio se na tle u dvoritu crkve. Holger u da je kobila ispustila samo jedan krik, kratak i uasan, kada ju je tutnjava sustigla. A onda vie niega nije bilo. Prestao je i vetar. Razlegla se tiina poput vriska. Holger se nae napred. Ruka mu je drhtala, ali ipak uspe da dohvati Karahueovu; Alijanorinu ni za trenutak nije isputao. Potom se osvrnue oko sebe. Dvorite je bilo zaraslo u travu i vinovu lozu, kroz koje su se nazirali oteeni nadgrobni spomenici to su oiviavali razruene obrise crkve. Magla se vukla poput pipaka, presijavajui se belim na mestima gde ju je dodirivao grbavi mesec, sa neugodno vlanim mirisom trulei. Holger oseti kako

Alijanora drhti na hladnoi. A onda zau zvuk koji je dopirao iz senki iza crkve. Bio je to zvuk konja koji se kretao izmeu grobova, konja starog i hromog i umornog do smrti; posrtao je izmeu humki traei njega, i on zatomi jecaj u grlu. Jer, znao je da je to Konj Pakla, i da e onaj ko ga pogleda umreti. Papijon nije mogao da uri, ovde gde su nadgrobni kamenovi virili iz korova nalik na prste koji ele da ga povuku k sebi. Karahue dohvati uzde i povede pastuva. Ili su izmeu prevaljenih nadgrobnih ploa, koje su leale u neredu kao da su bile pijane, sa imenima odavno izbrisanim sa svojih lica. Zvuk starog epavog konja postajao je sve glasniji; provlaio se i posrtao kroz senku, njima u susret. Magla je sve gue i gue svetlucala oko crkve svetog Griminija, kao da bi da je sakrije. Holger uspe samo da razabere da je zvonik pao, da nije bilo krova, i da prozori slepo zjape. Karahue se crkvi pribliavao lagano, opipavajui put kroz koprenasta isparenja i izmeu nadgrobnih kamenova. Kopita Konja Pakla drobila su drevni ljunak. Ali, tu su bila i vrata crkve. Holger skoi iz sedla, a Alijanora se uuri na Papijonovim leima. On podie ruke i ona mu pade u naruje; potom je ponese uz stepenice izjedene od vremena. "I ti", ree neno Karahue, i uvede pastuva unutra. Zaustavili su se u neem to je nekada bio brod crkve i gledao u pravcu oltara. Obasjavali su ga poslednji zraci meseine. Raspee je jo bilo tu, visoko uzdignuto iznad sruenogograenog prostora ispred glavnog oltara; Holger je mogao da vidi Hristovo lice naspram zvezdanog neba. On pade na kolena i skide kacigu. Trenutak potom, Karahue i Alijanora mu se pridruie. uli su kako se Konj Pakla udaljava. Dok su se njegovi klopotavi, epavi udari kopita povlaili u tiinu, podie se slabani lahor i razveja maglu. Holger pomisli da crkva nije mrtva, da nije oskrnavljena. Stajala je pod

krovom koji je inilo nebo, i sa zidovima od ivog sveta; stajala je kao znak mira. On ustade i prigrli Alijanoru. Znao je da je to kraj njegove potrage, i to saznanje ispuni ga bolom. Pogled mu se zadra na njenom licu, okrenutom prema njemu, pre nego to ju je poljubio. Karahue tiho upita: "ta ste, u stvari, doli ovamo da naete?" Holger mu ne odgovori odmah, ve prie oltaru. Na podu, ispred ograde za priee, nalazila se kamena ploa. Kada je dodirnuo gvozdenu alku na njoj, drhtaj seanja svega ga proe. "Ovo", odgovori on, pa izvue ma, sada beskoristan kao oruje, i gurnu ga kroz alku kao polugu. Ploa je bila udovino teka. On oseti kako se elik povija dok se napinjao. "Pomozite mi", zadahta on. "Oh, pomozite mi!" Karahue gurnu svoj ma u pukotinu koju Danac bee nainio, i, trenutak potom, Holgerov ma pue. Zajedno su podigli plou, i ona pade na tle uz uplju jeku i razbi se na tri dela. Alijanora uhvati Holgera za rame. "Sluaj!" uzviknu ona. On podie glavu. U daljini je uo buku vojske. Zemljotresni bat kopita, zvuk truba, zveckanje oruja koje je podsealo na smrt. "To je vojska Haosa", ree on, "koja je krenula na oveanstvo." Potom spusti pogled na usku rupu kod svojih nogu. Meseina se plaviasto odsijavala od velikog seiva koje je tamo lealo i ekalo. "Ne treba da se plaimo", ree on. "U ovom mau je zapreteno ono to oni ne mogu da podnesu. Kada njihovi demonski bogovi budu prognani nazad u Srednji svet, ljudi preobraeni u divljake pae u oajanje i razbeati se. A to e biti uskoro." "Ko si ti?" proapta Alijanora. "Jo to ne znam", odvrati on. "Ali, otkriu." Oklevao je jo nekoliko trenutaka. Posedovao je Mo, ali je to bilo neto

vie od oveka i ovekovih nadanja. Nije se usuivao da podigne iroki ma. Pogledavi priliku na krstu, on se sae i uze ma, Kortanu, u ruke. "Poznajem to seivo", zadahta Karahue. Holger oseti kako nestaje opsena u koju se bio preruio. Seanje mu se povrati i on posta svestan sebe. Svi se oko njega okupie, i on zagrli Alijanoru slobodnom rukom. Karahue ga je tapao po ramenu, dok je Papijon neno eao svoju gubicu o njegov obraz. "ta god da se dogodi", poe on, "ta god da se dogodi meni, znajte da ete se vi vratiti bezbedno, i da e vas uvek pratiti moja ljubav." "Traio sam te, prijatelju", ree Karahue. "Traio sam te, Oije." "Volim te, Holger", ree Alijanora. Holger Danske, poznat u starim francuskim hronikama kao Ogier le Danois, pope se u sedlo. Bio je to princ Danske, koga su jo u kolevci darivale snagom, sreom i ljubavlju vile koje ljudima ele dobro. On je bio taj koji bee doao da slui Karlu Velikom i uzdigao se meu najbolje meu njegovim vitezovima, kao branilac hrianstva i oveanstva. On je bio taj koji je u borbi pobedio Karahuea od Mauritanije i, poto su se sprijateljili, zajedno s njim krenuo da luta svetom. On je bio taj koji je bio drag Morgani le Fej, i koga je ona, kada je ostario, odvela u Avalon i tu mu vratila mladost. Tamo je boravio dok pagani nisu ponovo ugrozili Francusku, stotinu godina kasnije, a onda je otplovio da ih ponovo pokori. Zatim je, u trenutku trijumfa, bio je uzet iz sveta smrtnih ljudi. Neki tvrde da jo eka u bezvremenom Avalonu da se estita Francuska ponovo nae u opasnosti, a neki, opet, kau da spava ispod dvorca Kronberg i da se budi u trenucima kada je potreban Danskoj; ali, niko se ne sea da on jeste i da je oduvek bio ovek, skromnih potreba i ljubavi; za sve, on je pre svega Branilac. On izjaha u pustaru, i imao se utisak da zora jezdi s njim.

BELEKA Dobio sam pismo od Holgera Karlsena odmah posle rata, u kome mi saoptava da je preiveo. Posle toga nisam imao vesti od njega pune dve godine, a onda je banuo u moju kancelariju. Pomislio sam da se mnogo promenio. Bio je postao nekako tii i izgledao je mnogo stariji, to i nije bilo iznenaujue kada se ima u vidu ta sve mora da je doiveo kao lan Pokreta otpora. Objasnio mi je da je ponovo dobio posao u Americi. "Samo radi novca", ree on. "Zapravo me zanima da vrljam po tvojim knjiarama. Pronaao sam neke stvari u Londonu, Parizu i Rimu, ali to nije dovoljno." "Za ime sveta?" upitah ja. "Ti, bibliofil?" On se muklo nasmejao. "Ne ba. Ispriau ti neki drugi put." Potom se stao raspitivati za zajednike prijatelje iz starih dana. Boravak u Londonu koristio je njegovom engleskom. Na taj drugi put nije trebalo dugo da ekam. Pretpostavljam da je oseao neodoljivu potrebu za naklonjenom mu publikom. Pristupio je katolikoj crkvi... to je podatak koji, poznajui ga, istiem kao vaan dokaz u prilog ove prie... Meutim, ispovedaonica nije mogla da mu poslui u tu svrhu. Oseao je potrebu da sve ispria, onako kako je on to doivao. "Ne oekujem od tebe da poveruje i jednu re od svega ovoga", rekao je, uz pivo i sendvie jedne noi u mom stanu. "Samo me sasluaj, hoe li?" Zavrio je negde pred zoru, dok je jo bio mrak, dok su pod nama ulice leale prazne, a gradska svetla bila tako priguena da smo mogli da vidimo nekoliko preostalih zvezda. Sipao je sebi jo piva i dugo zurio u au pre no to je poeo da ga pije. "Kako si se vratio?" upitah ga najtie to sam mogao, kako ga ne bih uznemirio. Delovao je kao mesear.

"Iznenada. Vratio sam se iznenada", odvrati on. "Izjahao sam napolje i rasterao vojsku Haosa, gonei je ispred sebe. A onda, odjednom, sve je poelo da podsea na borbu na onom alu, jedne druge noi i u jednom drugom svetu. I ponovo sam se naao tamo; jurio sam napred, nag. Moja odea, kao to zna, nije bila prela zajedno sa mnom; leala je na gomili kod mojih nogu. Okrznuo me je metak ili dva, ali nita strano. Bio sam tako prokleto brz. Bri no to ljudsko telo ima pravo da se kree. Lekari kau da se to moe dogoditi u uslovima krajnjeg stresa. Adrenalin, ili tako neto. U svakom sluaju, naao sam se meu Nemcima, oteo sam jednom od njih puku, stao da maem njome, i dao se na posao. Posao koji je ubrzo bio obavljen." Na licu mu se javi grimasa zbog tog neprijantog seanja, ali on tvrdokorno nastavi: "Ta dva sveta... i mnogi drugi, koliko znam... na neki nain predstavljaju jedan te isti svet. Ista bitka se vodila, ovde protiv nacista, a tamo protiv Srednjeg sveta; ali na oba ta mesta Haos se borio protiv Reda, neto staro i divlje i slepo bilo je u ratu sa ovekom i ovejim delom. U oba sveta Danska i Francuska bile su u nevolji. I tako se Oije javio u oba, jer je morao. Ovde, u ovoj vaseljeni, pretpostavljam da su spoljanje zamke bile mnogo manje slikovite. ovek u amcu bei da pomogne Saveznicima. Meutim, bilo je neophodno da on pobegne. U svetlosti onoga to se od tada poizdeavalo, moe pogoditi zbog ega. I zato se Holger Danske pobrinuo da taj svet bude slobodan. Bio sam... nedeljama?... odsutan u tom karolinkom svetu, a vratio sam se u isti taj trenutak u ovom. Vreme je udna stvar." "ta je posle bilo s tobom?" stadoh se raspitivati. On se zakikota. "Ludaki sam se provodio objanjavajui zbog ega sam se skinuo do gola pre nego to sam jurnuo na neprijatleja. Ali, urili smo, i otili svako svojim putem pre nego to je napetost u mom umu postala prevelika. Od tada sam bio samo obian Holger Karlsen. ta sam drugo i mogao?" On slee ramenima. "Kada sam otkrio da sam Branilac, slomio sam

vojsku Haosa u tom svetu. A onda, zahvaljujui aroliji, bio sam vraen da ovde zavrim svoj zadatak... E pa, ravnotea je ponovo uspostavljena, i nije bilo nikakve neravnotene sile koja bi me poslala preko vremeprostora. I tako sam ostao." On se umorno zagleda u mene. "Razume se da znam o emu razmilja", ree on. "Opsene, i tako to. Ne krivim te. Ali, hvala ti to si me sasluao." "Nisam ba siguran ta bi trebalo da mislim", odvratih ja. "Reci mi, ipak, zbog ega pretura po knjigama?" "Starim knjigama", podseti me on. "Grimoires. Rasprave o magiji. Morgana me je nekada poslala ovamo." On lupi pesnicom po stolu. "Ali, sam u pronai nain da se vratim!" Godinama ga nisam video, niti bilo ta uo o njemu. Niko drugi nije. Pa, ljudi znaju da nestanu. Moda je nestao, otiavi na mesto koje je pominjao ne odustajui da misli da je pria koju mi je ispriao istinita. O tome ja nisam pozvan da sudim, mada, nadam se da jeste. U meuvremenu su se, pak, poele dizati nove oluje. Moe se desiti da nam Holger Danske ponovo bude potreban.