You are on page 1of 3

nastavak 40-og pitanja. Portlnd cement sa mesanim dodatkom.

U sastav ovog cementa pored portland cementa i gipsa ulazi i mesani dodatak koji se sastoji od granulisane zgure i prirodnog ili vestackog pucolana. Metalurski cement je portland cement sa dodatkom zgure kod koga sadrzaj zgure iz nosi 30%, i obicno ne prelazi granicu od 85%. Izrazene osobine sporija hidrataci ja i manja specificna masa. Otporniji od portland cementa na razna agresivna dejstva. Postojan u vodama koje sadrze hloride. sulfate, alkalije, i pokazuje veliku postojanost u morskoj vodi . Pucolanski cementportland cement sa sadrzajem pucolana od preko 30% pa je time k od ovog cementa jos sporiji proces hidratacije kao i ocvrscavanja. Otporan na ag resivno dejstvo morske vode. Metalurski cement sa dodatkom pucolana. Prisutno iznad 30%granulisane zgure, dok se sadrzaj prirodnog ili vestackog pucolana krece u granicama od 5do40%. Sulfatnootpornicementi. Obican portland cement nije otporan prema delovanju sulf ata jer sadrzi znacajan postotak minerala C3A(ponekad i do 15%). Da bi se dobio cement otporan prema sulfatima sadrzaj C3A u njemu treba da je mali(do 5%) ili da ga nema uopste. 41.Specijalne vrste cementa. Aluminatni cement je cemetn koji se dobija zarenjem mesavine krecnjaka i boksita uz dodatak silicijumdioksida i oksida gvozdja. Zarenje se vrsi u specijalnim el ektropecima na temp 1500-1550stepeni. Aluminatni cement ima crnkastu boju, ima vrlo brz prir ast cvrstoce u toku vremena, tako da se posle jednog dana ostvaruje oko 80% cvrs toce koja odgovara starosti od 28 dana. Ima brzu hidrataciju. Medjutim produkti hidra tacije nisu stabilni, vec tokom vremena dolazi do njihove postepene prekristaliz acije koja ima za posledicu pad cvrstoce. Ne sme se mesati sa portland cementom ni sa krecom. Supersulfatni cement se dobija finim mlevenjem granulisane zgure(80-85%), anhidr ata(10-15%), izvesne kolicine portland cementnog klinkera(do5%). Odlikuje se vel ikom finocom mliva i vrlo niskom toplotom hidratacije. I ovaj cement trazi znatno vec u kolicinu vode za hidrataciju. Otporan prema delovanju sulfata, prema delovanju morske vode, sone kiseline, lananog ulja, fenola. Ovaj cement nije standardizovan u Srbiji i proizvodi se prema porudzbini. Ekspanzivni cement je cement u cijem je sastavu su sadrzane supstance koje tokom hidratacije dovode do stvaranja odredjenih ekspanzija, pa se u prvih 10-15 dana , ispoljava znacajno sirenje cementnog kamena. Ova ekspanzija moze da iznosi i do 25mm/m. 42. Sastav maltera. Malteri su vezivni materijali koji nastaju mesanjem osnovnog veziva(cement, razn e vrste kreca, gips bitumen) vode i agregata/peska. U masu se cesto dodaju plast ifikatori koji povecavaju sposobnost smese da zadrzi ili aditivi za regulaciju vremena vez ivanja. Za spravljanje materijala koristi se finiji agregat 2-4mm. 43. 44. 45. ne znam, nadjite ^^ 46. Vrste maltera prema nameni Krecni malter- zidanje i malterisanje. Pesak i krec se umesaju na suvo zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim laterima u upotrebi hidratisani krec, Cementni malter- Za zidanje i malterisanje, za premaze i kosuljice. Pesak i ceme nt se umesaju na suvo, zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim malterima razmer a mesanja 1:2 do 1:4. Produzni malter- Za zidanje i malterisanje, kada su neophodne vece mehanicke cvr stoce(krec, cement, pesak i voda). Krec se moze mesati sa cementom ali mesavina

gips-cement se ne radi! C:K:A=1:1:5; 1:2:5; 1:1:6/ 47.Spravljanje maltera -rucno -masinski u mesalicama. Nekad se ''suve smese'' za produzene maltere direktno is porucuju na gradiliste u vrecama to su najcesce mesavine za zavrsne slojeve ili za spravljanje nekih specijalnih maltera. Mesalice su kapaciteta 50-150(0.05-1.5 m3). Kod obicn ih maltera vreme mesanja je od 1.5 do 2.5min. Temp vode je max 80stepeni, a pesk a 40 stepeni. Proizvodnja suve smese -centralna priprema kao mesavina agregata i veznog sredstva bez vode, doprema s e na gradiliste i odlaze u specijalne silose, -mesanje kontinualnim mesalicama uz dodatak vode -doprema na mesto zidanja uz pomoc pumpe -upotreba specijalnih masina za izvodjenje radova Proizvodnja mokre smese -centralno mesanje agregata, veznog sredstva i vode -doprema na gradiliste automesalicama -na gradilistu se malter odlaze u posebne pretovarne silose -ugradnja dizalicom, transporterom ili specijalnim masinama koje ga transportuju pneumatski. 48. Beton, vrste betona. Beton je gradjevinski element koji se spravlja od portland cementa, agregata( ug lavnom sljunak i pesak) i vode. Beton se najvise koristi od svih vestackih mater ijala na zemlji/ Za razliku od maltera beton nema ogranicenja u smislu velicine zrna. Laki betoni gama<od 1900kg/m3; Obicni betoni 1900<gama<2500kg/m3 i gama> 2500kg/m3. 49. Spravljanje betona u savremenom gradjevinarstvu spravljanje betonske mesavine vrsi se iskljucivo ma sinskim putem, pri cemu se ovaj postupak svodi na mesanje i doziranje komponentn ih materijala u cilju dobijanja homogene smese. Ova operacija se izvodi u specijalno organizov anim gradjevinskim punktovima pri gradilistu ili u posebnim fabrikama betona. (ko zeli vise da uci o ovome ima na strani 61 i 62). 50.Agregat za spravljanje betona Beton se moze proizvoditi samo na bazi prethodno utvrdjene recepture. Ona zavisi od vrste gradjevine, njenih elemenata, ali i od primenjene tehnologije gradjenj a. Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mesavine, samo uz njeno pri sustvo je moguce odvijanje procesa hidratacije cementa. Agregat ucestvuje sa 7080% u ukupnoj masi betona i od njegovih karakteristika zavise i svojstva betonskih smesa i svo jstva ocvrslog betona. Za spravljanje betona ravnomerno se koriste kako prirodni tako i drobljeni agregat. Mora se voditi racuna da u prirodnom agregatu nema u veliko m procentu gline, laporca, koji izazivaju koroziju armature(halogeni elementi, s umpor) organskih jedinjenja koja sprecavaju hidrataciju cementa(masti, sahariti), organ skih materija. 51.Cement za spravljanje betona Cement zauzima 10-20%betonske mase. Izbor cementa se vrsi na osnovu: cvrstoce(kl ase) cementa, tople hidratacije, hemijske otpornosti. Za objekte velikih masa ko riste se cementi niste hidratacione toplote. 52. Dodaci betonu(aditivi) Supstance koje svojim fizickim, hemijskim ili kombinovanim delovanje uticu na od redjena svojstva svezeg ili ocvrslog betona. Plastifikatori- dodaci koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih s mesa. Smanjuju trenje unutar mase svezeg betona. U novije vreme sve vise ulaze u

primenu tzv superplastifikatori pa i hiperplastifikatori koji omogucavaju jos znacajnije smanjenje kolicine vode u svezem betonu, a da se pri tome ne ugrozava njegova ugradljivost i obradljivo st. Aeranti(uvlacivaci vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formira ju mehurici vazduha reda velicine 0.01-9.3mm. Uslovljavaju povecanje otpornosti na dejstvo mraza. Zaptivaci isto kao i aeranti mogu se smatrati za aditive regulatore strukture be tona. Povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. To su najcesce m asne kiseline. Akceleratori su najcesce jednnjenja hlorida. Najcesce se upotrebljava klacijum h lorid. On ne utice na vezivanje cementa ali u znacajnoj meri ubrzava proces ocvr scavanja pa se koriste pri hladnom vremenu. Retarderi deluju na taj nacin sto oko zrna cementa stvaraju opne koje sprecavaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji retarder -sadra, zatim oksidi cinka i olova. Inhibitori korozije se koriste kako bi umanjili koroziju celika u betonu. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanje svezeg betona(vode) deluju tako sto sniz avaju tacki smrzavanja vode. Stetno deluju na armaturu. 53. Osnovne osobine ocvrslog betona koje se laboratorijski ispituju. Nadjite :D 54.Konzistencija betona(ja mislim da je ovo odgovor) pod konzistencijom se podrazumeva skup svih osobina svezeg betona koje se iskazu ju putem pokazatelja pokretljivosti i krutosti mesavine. U vezi sa ovako shvacen im pojmom konzistencije u praksi se najcesce govori o: krutoj, slaboplasticnoj, plasticnoj , tecnoj konzistenciji svezeg betona. 55.Vodonepropustljivost betona Zavisi od stepena hidratacije, poroznosti, strukture pora i svojstava cementa i agregata. Definise se pomocu marki(V-2; V-4; V-6);(2,4,6 su pritisci u bar koje beton mora da zadovolji). 56.Otpornost prema dejstvu mraza M-50; M-100; M-200; M-250 i M-300(broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja kada su mu cvrstoca ili modul elasticnosti smanjeni za max 25%). 57. Laki betoni. termo i akusticna zastita, slabije mehanicke otpornosti gama=800-1900kg/m3 Durisol-cement voda. strugotina. Koristi se za fabricku izradu raznih ploca i bl okova Tarolit; Heraklit: cement, voda, drvena vuna. Blindit: strugotina, MgO, 30%rastvor MgCl2. za izradu podova Ksilolit-isto kao p rethodni sa dodatkom vode. Celijasti gas-betoni: Siporeks-kvarcni pesak, cement, voda AL prah. Ytong isto k ao prethodni sa dodatkom elektrofilterskog pepela ili sa hidratisanim krecom ume sto cementa. 58.Teski betoni U nuklearnim elektranama, atomskim sklonistima Agregati-barit, rude gvozdja. 59.Celik, dobijanje celika. Sirovo gvozdje se dobija u visokim pecima uz pomoc koksa, simens-martenovim post upkom se iz sirovog gvozdja dobija celik(u novije vreme elektropostupkom). Celik u vidu ingota ili slaba, podleze valjanju, izvlacenju, kovanju, presovanju i istiskivanju. 60.Oznacavanje celika. ( na strani 74) Prvi broj osnovne oznake je: dop.ozn. 0-ugljenicni celici, kod kojih su utvrdjena mehanicka svojstva. 1-ugljenicni celici kod koji su utvrdjena meh svojstva i sastav 2-9 legirani celici Gradjevinski celici su razlicitog oblika: L, I, U, C, fi, celicne zice (do fi 14 ), uzad, celik za vijke, navrtke, zakivle, betonski celik za armiranje(GA, RA, M AG, Bi) za prednaprezanje.