D R A K OD R A G O V I

NUK L E A R NI

S A T A N A

A s t r o n o ms k i ma g a z i n

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Drako Dragovi
25 . mart. 2012.

Nuklearni Satana

Rusi i Amerikanci se ve decenijama, to javno to tajno, prepucavaju u vezi naoruanja, i to nee nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se dogaa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. Satana je bio jedan od tih pretnji, dokazavi da sa njim nema ale.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Postoji bilateralan dogovor Rusije i Amerike o smanjenju i ogranienju stratekog ofanzivnog naoruanja (itaj atomskog naoruanja) i on se naziva START (STrategic Arms Reduction Treaty). Prvi dogovor je postignut u Moskvi 1991. godine (START I), i tom prilikom je iz arsenala naoruanja velikih sila povueno ukupno 1.600 nuklearnih interkontinentalnih balistikih raketa koje su mogle da budu lansirane sa podmornica i bombardera, sa ukupno preko 6.000 nuklearnih bojevih glava1. Drugi dogovor (START II) su 2010. u Pragu potpisali predsednici Medvedev i Obama i on je stupio na snagu u januaru 2011. godine. ini se lako i mudro, ak sa primesama romantike, ali se ne treba zavaravati ispod povrine kljua, i neprestano se smiljaju novi naini kako doskoiti drugoj strani, ak i na prljavi nain. Ono to bih ovde eleo to je da pomenem jedan projekat koji je izazvao paniku kod druge strane jednostavno, na njega nije bilo odgovora. O emu se radi? Radi se o sovjetskom stratekom balistikom kompleksu R36 koju su oni sa ponosom nazvali Vojvoda (rus. ). Kada je amerika pijunaa saznala o kakvim se monstruoznim projektilima radi, kosa im se digla na glavi jer su ubrzo shvatili da nemaju naina da se suprotstave eventualnom prvom udaru ovih raketa. Zato su im dali ime Satana (SS18), i brebolje pokrenuli politiku inicijativu za pregovore o razoruanju. Jedan od zahteva na kome izriito istrajavali je bio da se Satana bespogovorno povue iz svih ruskih kopnenih i pomorskih baza.
Lansiranje konvencionalne rakete koja je napravljena na osnovu balistike rakete 15A18 Satana. Lansirna teina joj je 211 t, duina 34 m, i moe da na visinu od 300900 km odnese kosmiki aparat ili grupu satelita max teine do 3,7 t. Jedno civilno lansiranje kota oko 18.000.000 evra. Na slici se vidi trebutak paljenja motora prvog stepena rakete. Levo od repa se vidi odbaen klip, koji je titio pogonski motor od uticaja gasova prilikom hladnog starta.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

R36 oznaava porodicu interkontinentalnih balistikih projektila i kosmikih raketa koje su Sovjeti izgradili tokom Hladnog rata. Prvobitna verzija R36 proizvedena je pod sovjetskom industrijskom oznakom 8K67, dok joj je NATO dao naiv SS9 Scarp. Kasnija verzija, oznaena kao R36M (na ruskom P36M), proizvoena je pod oznakama 15A14 i 15A18, dok ih je NATO rezignirano oznaavao kao SS18 Satan. Ameriki generali i vojni analitiari iz Pentagona su smatrali da bi u sluaju da prvi napadnu Sovjeti bili u znatnoj prednosti, naroito zbog vrlo velike teine izbacivanja2 i izuzetno velikog broja povratnih letilica3 (PL; rus. ). Neke verzije R36M nosile su i po 10 bojevih glava i 40 penetracionih pomoi4, a postojala je opasnost i od poveavanja tih brojki. Strah je bio utoliko vei to su savremeni ameriki projektili, kao to je Minuteman-III (LGM-30G), mogli da ponesu najvie tri samonavoene bojeve glave.

Levo: Povratna letilica (PL) Mk-6 je bio oruje tokom Hladnog rata i predak veine kasnijih Nasinih povratnih kapsula. Koristila je ne-metalni ablativni termiki tit. Povratna teina je bila 3.360 kg a duina 3,1 m. Od ezdesetih, ovakav vrh je postao tipian za balistike rakete. Desno: sistem Chevaline koji treba da povea probojnost (penetrabilnost) britanskih bojnih glava Polaris projektila. Nastao je kao odgovor na novi tit oko Moskve, a cilj mu je bio da makar 1 glava pogodi cilj. Bojeve glave nisu montirane a stajale bi levo i desno od busa. Srebrne cevi, okrenute gore i dole, sadre laserske mamce. Ima ih ukupno 27. Vidi se i hidrazinski tank za pozicione trastere. Na samom dnu se ne vide dve mlaznice motora koji slue za odvajanje sistema od II stepena bustera projektila. Glavna struktura sistema se sastoji od aluminijumbalzaaluminijum sendvia.
3

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Na slici su crvenom bojom naznaene povratne letilice na amerikom MIRV projektilu Peacekeeper.

Levo: tri bojeve termonuklearne glave W76/Mk21A montirane na platformu (PBV, odn.(bus) MIRV Minutemana; desno: poklopac vrha rakete.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Metod za merenje jaine neke eksplozije sastoji se u uporeivanju energije koju bi oslobodila eksplozija adekvatne koliine klasinog eksploziva TNT. Jedinica energije je tona TNT, koja oslobaa 4,184 gigadula. Mnogi neznaju da je dinamit 60% jai od TNTa. (oko 5,5 MJ/kg prema 4,7 MJ/kg za TNT). Bomba baena na Hiroimu stvorila je energiju jednaku 15 kilotona TNTa. Tokom Hladnog rata SAD je isprobao hidrogensku bombu jaine 25 Mt TNT, a Sovjeti (bomba ) od 50 Mt. Energija od 1 Mt TNT mogla bi da zadovolji energopotrebe jedne prosene amerike poro-dine kue preko 100.000 godina. Dogaaj u Tunguzijii 1908. Oslobodio je energiju od oko 30 Mt TNT. Razorni zemljotres koji je pokrenuo katastrofalni cunami u Indijskom okeanu 2004. na povrini je oslobodio energiju jednaku 26,3 megatone TNTa. Smatra se da ukupni nuklearni arsenal na Zemlji broji 30.000 nuklearnih glava destruktivne snage jednake eksplozili 5.000 Mt, odn. 5 gigatona (5.000.000.000 tona TNTa). Procenjeno je da je energija kojom je najvei komad komete Shoemaker-Levy 9 udario1994. u Jupiter bila priblino jednaka 6 miliona megatona (odn. 6 milijardi tona) TNTa. Anihilacijom 1 kg materije nakon sudara sa 1 kg antimaterije stvorila bi se energija jednaka 43 megatona TNTa. Smatra se da je udarna enegrija asteroida koji je istrebio dinosaure iznosila oko 96 miliona megatona TNTa. Eksplozija jedne supernove oslobaa kolosalnu energiju od oko 1028 megatona TNTa.

Testiranje povratnih letilica MIRV Peacekeeper. Vide se svih 8 ispaljenih samo jednim projektilom. Svaka linija predstavlja putanju pojedinane bojeve glave, od kojih svaka ima snagu 25 puta veu od bombe baene na Hiroimu.

OPIS
R-36 (SS-9 Scarp, 8K67) je bila dvostepena raketa iji su motori sagorevali samozapaljivo dvokomponentno teno gorivo nesimetrini dimetilhidrazin5 (UDMH) kao gorivo i azot-tetraoksid kao oksidator. Nosila je tri vrste povratnih letilica (PL) projektovanih posebno za ove projektile: Mod.1 i Mod.2 su nosili po jednu nuklearnu bojevu glavu od 18 odn. 25 megatona6. Mod.4 je nosio tri viestruke nezavisno navoene povratne letilice7 (MIRV). Postojala je i verzija Mod.3 koja je trebalo da po niskoj orbiti leti kosmosom8, ali nije ula u naoruanje zbog ogranienja uvedena Sporazumom o korienju kosmosa koji su izvorno potpisale SSSR, SAD i Velika Britanija 1967. godine. Projektili tipa R-36P (-36, 8K67) bili su predvieni da nose bojeve glave Mod. 4, dok je tip R36O (slovo O d ) trebalo da nosi Mod. 3 FOBS. Tipova projektila R36 i R36P lansirani su iz ukopanih zatienih betonskih silosa.
5

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Balistike rakete su velike 10 30 metara. Poto lete brzinama preko 24.000 km/h i nose nekoliko tona tereta, moraju da budu lagane. Po lansiranju, prvih 50 sec one lete relativno malom brzinom kroz gue slojeve atmosfere pod uglom od 45, a onda ubrzavaju do visine od 350 km, nakon ega se gase i otpadaju poslednji raketni stepeni i motori pogonska faza leta je zavrena (boost phase). Trajala je 15 minuta. Ovo je idealna faza za presretanje projektila. Dok projektil lebdi na vrhu trajektorije, sekcija koja nosi projektile, Post Boost Vehicle ili bus, vri poslednja podeavanja kursa. Rakete sa 1 glavom se tek tada usmeravaju ka cilju, a one sa vie oslobaaju se jedna po jedna i usmeravaju ka svojim ciljevima. Tada se izbacuju mamci za protivraketne radarske sisteme kopije bojevih glava, baloni, i sl.. Ta faza se naziva PostBoost i moe da traje sve dok projektil ne dospe na vrh trajektorije 1.300 km iznad Zemlje. Posle ove faze, na putanju projektila utie jedino sila gravitacije. Bojeve glave, kao i mamci i ostaci projektila, lebde na vrhu balistikog luka i postepeno se irei, zapoinju svoj individualni slobodni pad. Ovo je najei deo trajektorije (traje oko 20 min.), i naziva se Sredinja faza (Midcourse Phase). Pred kraj faze, pre ulaska u atmosferu, bojeve glave postiu maksimalnu brzinu. Krajnja faza (Therminal Phase) poinje kada prvi molekuli vazduha ponu da koe, zagrevaju i sagorevaju tanke mamce i ostake projektila. Ova faza traje oko 5 min. i tada radari i sateliti mogu da detektuju glave. Vazduh zagreva i usporava i bojeve glave, ali one su zatienje od toplote i pritiska. Glave najveeg dometa padaju pod uglom od ~12, a one manjeg dometa ~45.

R-36M (SS-18 Satan) su po konstrukciji bili skoro istovetni sa R-36, ali su imali mogunost da kao MIRV teret nose po 10 bojevih glava, svaka od po 550-750 kt, ili jednu glavu od 20 Mt. Teina izbacivanja ovih projektila je bila 8.800 kg, tako da su ovi sovjetski projektili bili najtei interkontinentalni nuklearni projektili na svetu; najtei ameriki pandan, Peacekeeper, koji je nosio 10 glava od po 300 Kt, bio je teak svega 4.000 kg. R36M ine dva stepena. Prvi stepen ima potisak od 460 t (4,5 MN), sa motorom koji se sastoji od 4 jednokomorna bloka (ima 4 mlaznice). Glavni motor drugog stepena je jednokomorni, potiska 77 t (755 kN). Zbog specifinosti skladitenje, radni vek ovih raketa u punoj borbenoj gotovosti je 1015 godina, sa potencijalima za eksploataciju do 25 godina.

VERZIJE R-36M (SS-18 Satan)

R36M (po NATO klasifikaciji SS18 Mod.1, indeks 15A14): Ova dvostepena raketa je nosila jednu veliku povratnu letilicu (PL) sa bojevom glavom od 1825 Mt na udaljenost od oko 6.000 km. Poetkom 1971. na kosmodromu Pleseck sprovoeni su prvi testovi hladnog lansiranja, dok su prvi letovi obavljeni krajem 1972. Faza testiranja Mod.1 sa razliitim bojevim glavama zavrena je poetkom 1975. Do kraja 1977. razmeteno je ukupno 56 projektila, koji e do 1984. svi biti zamenjeni sa Mod.3 ili Mod.4. Za ovo oruje se u Americi smatralo da je osmiljeno za napade na njihove kontrolne centre balistikih raketa tipa Minuteman. Tada se prialo da bi ove rakete mogle da pretvore ejenske planine9 u ejensko jezero. R36M (SS18 Mod.2): Ovaj projektil je sadravao sekciju koja je nosila teret (PostBoost Vehicle10, odn. bus) i 8 PL od kojih je svaka nosila bojevu glavu od 0,5 do 1,5 Mt dometa oko 5.500 km. MIRV su smetene u parovima, a PBV sa komandnim ureajima i pogonskom jedinicom
6

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

nalazili su se u konusnom vrhu R36M. Prva testiranja Mod.2 zapoeta su 1973. a do 1978. razmeteno je oko 132 rakete. Zbog izvesnih problema sa PBV, do 1983. sve su zamenjene sa Mod.4. varijantom. R36M (SS18 Mod.3): Ova raketa je nosila jednu veliku PL, zapravo unapreenu verziju SS18 Mod.1. Samo par meseci poto je u avgustu 1976. godine R36M (15A14) uao u naoruanje, zapoeti su radovi na usavrenoj verziji. Ti projektili su kasnije dobili oznaku R36M UUTH (rus. -36 , 15A18), a razvio ih je konstruktorski biro Junoje ( 586). R36M UTTH je mogao da nosi dva razliita nosna konusa. Povratna letilica SS18 Mod.3 nosila je bojevu glavu od 1825 Mt. R36M UTTH (SS18 Mod.4, indeks 15A18): Svrha ovog stratekog raketnog kompleksa tree generacije bila je da napadnu i unite balistike projektile i utvrene ciljeve u USA. Sa poveanjem njihove preciznosti11 usledilo je smanjivanje teine bojevih glava ali i poveavanje njihovog broja sa 8 na 10. To je znailo da je jedna raketa mogla da tue 10 ciljeva i atomskim udarom pokrije povrinu od 300.000 km2. Prema zapadnim procenama, Mod.4 je mogao da nosi do 14 PL. Probna testiranja R36M UTTH zapoeta su u oktobru 1977. (od 19 dva su bila neuspena), a ve u oktobru sledee godine prve jedinice su dobile ovo naoruanje. Tokom 1980. razmeteno je ukupno 120 projektila R36M UTTH, zamenivi poslednje preostale projektile R36 (SS9), a do 1987. postignut je ukupan broj od 308 razmetenih projektila, to je bio maksimum dozvoljen SALT1 ugovorom. Visoka pouzdanost kompleksa potvrena je sa 159 uspenih lansiranja izvedenih do kraja 2000. godine, od kojih je samo 4 milo neupeno. Procene su bile da su SS18 Mod.4 bile kadre da unite 65 do ak 80% svih US nuklearnih silosa koristei po dve bojeve glave za svaki. ak i posle takvog napada, procenjeno je da bi preostalo jo preko 1.000 R36M UTTH sposobnih da udare na ostale amerike ciljeve. Posle 2009. godine, sve SS18 Mod.4 su zamenjene novijom i boljom SS18 Mod.5. R36M2 (SS18 Mod.5, indeks 1518): Novija i mnogo preciznija verzija etvrte generacije, SS18 Mod.5, mogla je da se smesti u prepravljene silose prethodnih projektila, omoguavajui da SS18 ostanu stoer sovjetskih stratekih raketnih snaga kada su u pitanju udari po utvrenim metama. Mod.5 je nosio 10 MIRV, duplo jaih od onih na Mod.4. (Zapadni izvori su pominjali da je snaga svake bojeve glave od 750 kt do 1 Mt, dok su Sovjeti prijavljivali od 550 do 750 kt.) Poveanje snage bojevih glava Mod.5, uz poveanje njihove preciznosti, omoguavao je Sovjetima da odre dovoljno bojevih glava za unitavanje utvrenih ciljeva ak i nakon ukidanja 50% tekih projektila koliko je zahtevao START
7

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

ugovor. Tehniki zahtev za izgradnjom modernijih tekih balistikih projektila pojavio se u junu 1973. godine. Projektili su kasnije dobili oznaku R36M2 Vojvoda i industrijski indeks 15A18M. Njihova konstrukcija je zavrena u junu 1982. R36M2 je sadravao seriju novih inenjerskih reenja. Motor drugog stepena je kompletno ugraen u rezervoar goriva (ranije se to koristilo jedino kod podmornikih nuklearnih projektila SLBM) a povean je transportnolansirni kontejner12. Za razliku od R36M, 10 bojevih glava u PBV je bilo rasporeeno u specijalne ramove u dva kruga. Letni testovi R36M2 sa 10 MIRV zapoeti su 1986. a dovreni 1988. Prvi razmetaj ovih projektila poeo je u avgustu 1988. godine. U to vreme to su bile najjae nuklearne rakete, koje su garantovale strategiju povratnog udara. R36M2 (SS18 Mod.6, indeks 1518): Letni testovi projektila R36M2 sa jednom bojevom glavom (SS18 Mod.6) snage 20 Mt zapoeti su u septembru 1989. a razmetanje prvih 10 zapoeto je u avgustu 1991. Jedna od namena ovih velikih bojevih glava jeste njihovo detoniranje na velikim visinama radi unitavanja elektronike i komunikacija stvaranjem vrlo snanog elektromagnetnog udara. SS-18 Mod.6 su povuene krajem 2009. godine. R36M3 : kom 1991. godine razraivan je prototip raketnog kompleksa pete generacije R36M3, ali zbog raspada SSSRa i prea dogovora START I projekat je povuen iz razmatranja.

Na primeru US Minutemana III pokazano je kako funkcioniu MIRV projektili. Gl. raketni motor (booster) nosi PBV (bus) po balistikoj putanji. Nakon aktivne (pogonske) faze
8

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

(Boost Phase), bus zapoinje manevrisanje pomou malih raketnih motora i kompjuterizovanog astroinercionog sistema za navoenje. Time dovodi povratne letilice sa bojevim glavama na balistiku putanju usmerenu ka cilju. Tada se ispaljuju pojedinane bojeve glave, svaka po drugaijoj trajektoriji i svaka ka svom cilju. 1 Projektil se lansira iz silosa pomou motora prvog stepena (A); 2 Oko 60 sec posle lansiranja, I stepen otpada a ukljuuje se motor II stepena (B). Odbacuje se vrh rakete (E); 3 Oko 120 sec po lansiranju, pali se motor III stepena i odvaja se II stepen; 4 180 sec od lansiranja gasi se motor III stepena a PBV (D) odvaja se od rakete; 5 PostBoost letilica (PBV) poinje manevrisanje i pripreme za otputanje PL; 6 Dok PBV odlazi, isputaju se PL, mamci i chaffovi (mada je na slici prikazano da se to dogaa tokom sputanja, to moe da se dogodii tokom penjanja); 7 Posratne letilice i chafovi ulaze u atmosferu velikom brzinom (18.00025.000 km/h) a projektili se pripremaju za napad; 8 Detonacija nuklearnih bojevih glava, bilo u vazduhu bilo na zemlji.

Na vrhuncu, neposredno pred pad Sovjetskog Saveza 1991. godine, operativno je bilo 308 lansirnih silosa sa Satanama. Nakon raspada SSSRa, njih 204 je ostalo na teritoriji Ruske Federacije a 104 na teritoriji nove nezavisne drave, Kazahstanu. Pod pritiskom Amerike, svih 104 lansera lociranih u Kazahstanu demontirano je do septembra 1996. godine. Sporazum START II je zahtevao eliminaciju svih SS18, ali sporazum nije stupio na snagu i svi projektili su ostali u upotrebi. Rusija konstantno smanjuje brog aktivnih SS 18, i do jula 2009. preostalo je samo 59 (svi verzija Mod.5 sa 10 MIRV). Oko 40 projektila e ostati u upotrebi najmanje do 2020. godine. Posle povlaenja iz naoruanja bojevih glava SS18 Mod.6 od 20 megatona, najjae pojedinano atomsko oruje u svetu je kineski Dong Feng 5 balistiki projektil (CSS4) snage 5 Mt. Sve verzije R36 dizajnirane su tako da budu lansirane iz betonskih silosa 15714 razmetenih na rasutim i utvrenim lokacijama. Smi projektili R36M nalaze se u silosima na dubini od 39 metara u cevastim lansernim kontejnerima prenika 5,9 m. Prilikom lansiranja, projektil se iz silosa izbacuje pomou klipa pokretanog gasovima sporogorueg crnog baruta smetenog u klipu. Glavni motor projektila pali se na nekih 10 metara iznad zemlje, spreavajui time velika oteenja na opremi silosa usled snavih gasova iz motora. To je bilo prvo takvo reenje u svetu, i nazivalo se hladnim lansiranjem. Novi strateki raketni kompleks je bio najjai u svetu i daleko je prevazilazio tehnike karakteristike svog ve pomenutog prethodnika R36 (SS9 Scarp; 8K67): prema tanosti 3 puta; po bojevoj gotovosti 4 puta; po snazi rakete 1,4 put; po garantovanom roku eksploatacije 1,4 put;
9

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

prema zatiti lansirnih ureaja 1530 puta; prema stepenu iskorienja lansirnih ureaja 2,4 puta. Satana je imala takva tehnika reenja da su suvi otseci u raketi iskorieni na taj nain da je i pored istog prenika i manje ukupne duine prva dva stepena u odnosu na Scarp koliina goriva (a time i domet) poveana za 11%. Prvi stepen R36M je koristio pogonski ureaj 264, koji se sastojao od 4 jednokomorna raketna motora zatvorenog sistema 15117, proizvedena u moskovskom konstruktorskom birou energomainstva ( , ) a konstruisao ih akademik V.P. Gluko. Motori su bili opremljeni kardanima pomou kojih je sistem upravljanja dirigovao letom rakete. Drugi stepen je koristio pogonski ureaj koji je sadravao osnovni motor, jednokomorni zatvorenog tipa, 157 (-0229), i etvorokomorni otvorenog tipa za upravljanje 1583 (-0230).

Razliite varijante R-36M (SS18 Satan) projektila (s leva na desno): R36M projektil sa jednom bojevom glavom; R36M projektil sa MIRV; R36M ; R36M2 projektil.

10

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

RAZMETENE VERZIJE NUKLEARNIH PROJEKTILA R36M

Sistem: -oznaka: NATO-oznaka: Razmetanje Max broj razmetenih Duina Max prenik Lansirna teina Broj bojevih glava Snaga boj. glava Teina glava Domet Preciznost (CEP) R-36M
15A14 SS-18 Satan Mod.1 19741983

R-36M
15A14 SS-18 Satan Mod.2 19761980

R-36M
15A14 SS-18 Satan Mod.3 19761986

R-36M UTTH
15A18 SS-18 Satan Mod.4 19792005

R-36M UTTHH
15A18 SS-18 Satan Mod.5 19862009

R-36M2
15A18M SS-18 Satan Mod.6 1988 Present 58 34,3 m 3,05 m 211 400 kg 10

148 32,6 m 3,05 m 209.200 kg 8

10 32,6 m 3,05 m 210.000 kg 10 ili 4 100,4 Mt ili 41 + 60,4 Mt 7.823 kg 10.200 km 700 m

30 33,66 m 3,05 m 208.300 kg 1

278 34,3 m 3,05 m 211.100 kg 10

30 34,3 m 3,05 m 211.100 kg 1

4 x 1 Mt + 4 x 0,4 Mt = 20 Mt 6.565 kg 11.200 km 700 m

20 Mt

100,5 Mt

20 Mt

100,8 Mt

5.727 kg 16.000 km 700 m

8.470 kg 11.000 km 370 m

8.470 kg 16.000 km 370 m

8.730 kg 11.000 km 220 m

RAZVOJ
Razvoj R36 zapoet je u konstruktorskom birou OK-586 (Junoje) u Dnjepropetrovsku (Ukrajina) 1962. godine, kao deo radova iz ezdesetih godina na programu balistikih interkontinentalnih raketa R-16 ( indeks 8K64, NATO oznaka SS7 Saddler). Do 1971. godine, glavni konstruktor je bio Mihail Kuzmi Jangel (1911-1971), a posle toga Vladimir Fjodorovi Utkin (19232000). Razvijane su tri verzije: laka, teka i orbitna, a letni testovi su trajali do 1966. Vesti o razvijanju orbitne verzije izazvali su uzbunu na Zapadu, jer je to znailo da bi Sovjeti mogli da lansiraju veliki broj nuklearnih raketa u orbitu gde bi ih bilo nemogue presresti. Suoene sa preseljenjem trke u naoruanju u kosmos, obe sile su su se dogovorile da se prekine sa razvojem kosmikog oruja za masovno unitenje.
11

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Raketne mlaznice R36 (SS9 Scarp,8K67). etiri vee su u sredini, a ove manje na krajevima sluile su za korigovanje trajektorije.

1970. godine razvijena je etvrta verzija, sposobna da nosi vie bojevih glava, koja je testirana sledee godine. Dalja modernizacija R36 je dovela do konstruisanja R36M, ime je SSSR doao u poziciju da teorijski bude u prednosti u sluaju prvog udara, unitavajui u prvom naletu amerike lansirne silose Minutemana i nuklearne kontrolne centre pre nego to budu u mogunosti da uzvrate. Meutim, ni Sovjetski Savez ni Ruska Federacija nikada javno nisu objavili posebne uloge projektila u njihovom arsenalu. Prvobitna konstrukcija projektila R-36M trebalo je da ponese jednu bojevu glavu od 12 Mt na udaljenost od 10.600 km. Prvi probni projektil je poleteo 1973. ali to lansiranje se zavrilo neuspehom. Nakon nekoliko odlaganja, R-36M su razmetene po silosima u decembru 1975. godine. Taj dizajn Mod.1 mogao je da jednu bojevu glavu od 18-20 Mt odnese na udaljenost malo veu od 11.000 km. Ovoj novoj verziji projektila NATO je dao novu oznaku: SS-18 Satan. SS-18 je imao est modifikacija, od kojih je prva (Mod.1) koriena sve do 1984. Finalna modifikacija (Mod.6), oznaena kao R-36M2 , razmetena je u avgustu 1988. Ti projektili su mogli da iste bojeve glave od 1820 Mt poalju na daljinu od 16.000 km. Modifikacije pre Mod.6 su uglavnom nosile bojeve glave MIRV (viestruke nezavisno navoenje povratne letilice). Ti projektili (Mod.2, 4 i 5) su po snazi, dometu i sposobnosti preivljavanja neprijateljskih protivmera bili ispred amerikog parnjaka Peacekeepera (LGM-118), ali su bili manje precizni (CEP). Kontrolne sisteme i elektroniku za sve ove rakete konstruisani su u harkovskom konstruktorsko-proizvodnom zavodu NPO iz Ukrajine. Glavni konstruktor sistema za upravljanje je bio mladi ineenjer Vladimir . Uralov.
12

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Balistika raketa R36M2 Vojvoda na izlobi u Orenburgu (Priuralje) u kompozitnom trnsportnom kontejneru ( 15184). U preseku se vide sistemi za upravljanje i izmenjivai sistema termoregulacije.

Pogled na servisni deo (PostBoost Vehicle) rakete R36M Vojvoda (15A18M ) iz pravca bojevih glava. Vide se elementi motora za razdvajanje (boje aluminijuma tankovi goriva i oksidatora; zeleno loptasti tankovi potisnog sistema) i ureaji sistema upravljanja (braon i boja morske trave).

13

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Vrh prvog stepena 15A18M. Desno: odvojen II stepen, vidi se jedna od mlaznica motora za upravljanje.

VIESTRUKE BOJEVE GLAVE

Projektili porodice R36M (SS18 Satan) nikada nisu nosili vie od 10 bojevih glava, ali zbog velike teine izbacivanja (8,8 tona prema odredbama STARTa), mogle su da nose neuporedivo veu destruktivnu snagu. Meu projektima projektila koje su Sovjeti razmatrali sredinom sedamdesetih godina bio je i projektil 15A17 koga je pratio R36M UTTH (15A18). Taj projektil je imao ak i veu teinu izbacivanja 9,5 tona a mogao je da nosi i mnogo vei broj bojevih glava. Razmatrano je 5 razliitih verzija ovih projektila. Tri od tih 5 verzija mogle su da nose regularne bojeve glave 38 250 kt, 24 500 kt ili 1517 1 Mt. Dve modifikacije su bile predviene da nose samonavoene bojeve glave (rus. ) 28 259 kt ili 19 500 kt. Meutim, nijedan od tih poboljabih modela nikada nije proizveden. Dogovor SALT II, potpisan 1979. godine, zabranio je poveavanje broja bojevih glava koje interkontinentalne rakete mogu da nose. Pored toga, sa strateke take, smatralo se nepoeljnim da se vri takva koncentracija bojevih glava u projektilima u silosima, jer bi to uinilo veliki deo projektila SSSR-a vrlo ranjivim za sluaj protivnapada.

14

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Rasprostranjenost dipolnih smetaa izmad Severnog mora prilikom vojne vebe ruskih snaga pre koju godinu.

Operativni razmetaj R36M ukljuivao je R36M UTTH, koje su nosile 10 glava od po 500 kt, i njihove naslednike, R36M2, koje su nosile 10 glava od po 800 kt (jedno vreme su postojale i verzije sa po jednom glavom od 8,3 ili 20 Mt). Delimino izbegavajui bilateralni ugovor, projektili su bili opremljeni sa 40 tekih poliesterskih balonamamaca koji su iskoristili kapacitete preostale nakon limita od 10 bojevih glava. Ti baloni su se na svim radarima prikazivali kao bojeve glave, tako da je izgledalo kao da jedna raketa ispaljuje 50 glava, to je inilo prave glave praktino sakrivenim za protivbalistiku odbranu Amerike.

LANSIRANJE
Od 308 lansirna silosa koliko je imao SSSR pre raspada, u Rusiji je ostalo 204 a ostalo se zateklo u nezavisnom Kazahstanu. Polovina kazahstanskih projektila (tanije, 54) pripadalo je 57. Raketnoj diviziji u angizTobeu, u Semipalatinskoj oblasti, dok su ostale R36M razmetene u Kazahstanu pripale 38. Raketnoj diviziji u Deravinsku, u Turgajskoj oblasti. Rusija je ubrzo svela svoj arsenal R36M na samo 154 silosa, a Kazahstan svoje demontirao. Kasniji sprazum START II je predvideo potpuno ukidanje R-36M projektila, ali zbog agresivne amerike spoljnje politike i razmetaja njihovog raketnog tita po obodu Rusije sporazum nije stupio na snagu a projektili su ostali u upotrebi.

15

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Raketa u silosu.

R36
Tokom 1962. godine u SSSRu su poeti radovi na 3 projekta tzv. globalnih ili orbitalnih raketa: P36 u burou 586 M. Jangela, -1 u birou 1 S. Koroljeva i 200 u birou 52. V. elimeja. U naoruanje je ula samo R36O, koja je u literaturi oznaena i kao R36 Orb. Razvoj kompleksa projektila R36, koji je trebalo da koristi delimino orbitne projektile 8K69 (FOBS), zapoet je 16. aprila 1962. godine. Ti projektili su imali odreene prednosti naspram konvencionalnih nuklearnih balistikih projektila. Domet je ogranien jedino parametrima orbite PL, s tim to ona moe da se usmeri u bilo kom pravcu, primoravajui tako da neprijatelj gradi daleko vie skupih protivraketnih sistema. Otvaranjem mogunosti da se bojeve glave postave u orbitu i dre tamo odreeno vreme, redukovalo se vreme za napad na samo nekoliko minuta. Time se takoe smanjivala mogunost predvianja potencijalnih ciljeva takvih projektila, jer su takvi objekti u orbiti vrlo mali, sa malim brojem uoljivih karakteristika, i teko ih je detektovati. Struktura i konstrukcija deliminoorbitnog bombarderskog sistema FOBS je bila slina konvencionalnom R36 interkontinentalnom balistikom sistemu. Dvostepena raketa je bila pokretana motorima na teno gorivo. Lansirni silosi i komandno mesto bili su smeteni u bunkerima protiv atomskih eksplozija. Osnovna razlika u odnosu na konvencionalne projektile bila je u konstrukciji PL, koja je bila opremljena jednom bojevom glavom od 2,4 Mt, dodatnim motorom i kontrolnim blokom. Kontrolni sistem je koristio nezavisnu
16

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

astroinercionu navigaciju13 i radarski visinomer koji meri orbitne parametre dvaput prilikom ulaska u orbitu i neposredno pre ukljuivanja motora za silazak sa orbite. Letna testiranja su obihvatila 15 uspenih i 4 neuspela lansiranja. Tokom 17. probnog lansiranja, glava se spustila padobranom. Letna testiranja raketa zavrena su 20. maja 1968, a u novembru iste godine ule su u upotrebu. Samo jedan bataljon je dobio 18 ovih silosa i to je bilo u avgustu 1969. godine. R36 (8K69) su povuene iz servisa u januaru 1983. godine kao deo SALT II dogovora (tretirani su kao kosmiko nuklearno oruje). Serija civilnih kosmikih raketa (11K67), koje u do 2009. povuene iz upotrebe, konstruisane su na osnovu dizajna R-36 (8K69).

Varijante R36 (SS9 Scarp, 8K67) projektila (s leva na desno): 8K67 sa lakom bojevom glavom (Mod.1); 8K67 sa tekom boj. glavom (Mod.2); 8K67P sa 3 MRV boj. glave (Mod.4); orbitna varijanta 8K69 (Mod.3).

ELIMINACIJA
Poslednjih desetak godina Ruske oruane snage postepeno redukuju broj Satana u naoruanju, povlaei one iji vek upotrebe polako istie. Oko 40 projektila najsavremenije varijante R36M2 e ostati u operativnoj upotrebi do 2019. godine, kada e biti zamenjene novijom MIRV verzijom To-M (SS-27 Sickle B). U martu 2006. Rusi su napravili dogovor sa prijateljskom Ukrajinom o uzajamnoj saradnji dve zemlje na odravanju
17

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

projektila R36M2. Kooperacija sa Ukrajinom omoguie Rusiji da produi upotrebu R36M2 za jo 10 do 28 godina.

Ruska trostepena raketa -2 - (SS-27 Stickle B). potie od , to znai da je raketa na vrsto gorivo, a od - , tj. poboljane taktikotehnike karakteristike. Ovi projektili su imuni na bilo koje trenutne amerike odbrambene sisteme, a ubitano su precizne greka je samo 200 metara.

U decembru 2008. godine Strateke raketne snage Ruske Federacije posedovale su 75 R36M UTTH/R36M2 operativnih projektila. Tadanji komandant Stratepkih snaga, generalpukovnik Andrej avenko je objavio krajem 2009. da Rusija planira da do 2016. godine razvije novu generaciju interkontinentalnih projektila na teno gosivo koje e zameniti Vojvode (SS18 Satan), sposobne da nose po 10 bojevih glava.
Ameriki senator Richard Lugar tokom inspekcije balistikih raketa Satan 1991. godine. Poseta je bila u okviru Nunn-Lugarovog Programa, kojim se kontrolisalo stanje oruja za masovno unitenje u bivim zemljama Sovjetskog Saveza.

18

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

Dogovor jeste potpisan 1991, ali je stupio na snagu 1994. nekoliko godina po raspadu SSSRa. Rok vaenja dogovora je istekao 2009. godine. Saglasno dogovoru, Rusija je mogla da ima 6.500 bojevih glava a SAD 8.500. U maju 1992. potpisan je Lisabonski aneks ugovora, ukada su STARTu prikljuene i Ukrajina, Belorusija i Kazahstan, ije su nuklearne snage bile jae nego francuske, britanske i kineske zajedno. Obe sile su javile da su do decembra 2001. ispunile svoje obaveze: u Rusiji je bilo 1.136 stratekih raketa i 5.518 bojevih glava, a u SAD 1.237 raketa i 5.948 glava. Poetkom 2007. Rusi su imali 741 raketu koje su mogle da ponesu 3.821 glavu. 2 Mera za efektivnu teinu balistikih projektila izraena u tonama. U tu teinu ulaze teine bojevih glava, povratnih letilica, penetraciona pomo, sistema za navoenje i sl. dakle, sve komponente sem raketni buster i gorivo.To je glavni kriterijum za klasifikaciju razliitih tipova stratekih projektila. 3 Rus. . Ovo je zaseban i odvojivi deo balistikog projektila koji nosi bojeve termonuklearne glave ka cilju. Zovu se povratle letilice jer se tokom krajnje faze (Therminal Phase) njihove trajektorije ponovo vraaju u Zemljinu atmosferu. Sastoji se od korpusa, bojevih glava i sistema koji obezbeuje funkcionisanje PL prilikom lansiranja rakete, tokom leta s bojevim glavama i posle odvajanja od njih prilikom autonomnog leta i izbacivanju glava u odreenoj taki trajektorije. Inae, postoji itava nauka vezana za bojeve glave. Recimo, nakon lansiranja i odlaska projektiva na jako velike visine, prilikom ponovnog ulaska u atmosferi treba reiti problem velikog zagrevanja. Metalni titovi se tope i ostavljaju dimni trag i delie metala koji se lako detektuju radarima protivraketnih sistema. Zato savremeni projektili velikih teina imaju zatupaste vrhove i ablativne termotitove. Koga interesuje ova tema, preporuujem mu da proui renik argona ove oblasti. 4 Rus. ( ), sredstva za ometanje PRO. To je kompleks aktivnih ili pasivnih fizikih mera i ureaja (ili taktika) pomou kojih se poveava ansa da balistiki projektil probije (penetrira) sistem odbrane. Recimo: projektili koriste stealth tehnologiju, izbacuju chaffove (oblake aluminijumskih ili plastinih listia) koji prave smetnje neprijateljskim radarima, naduvavaju u kosmosu poliesterske balone koji imaju iste radarske karakterisitike kao i bojeve glave, raketni nosai se namerno raspadaju na veliki broj delova da bi se zbunila odbrana, ukljuuju se frekventni ometai radara, izbacuju se mamci, namerno se izaziva nuklearna eksplozija u svemiru da bi se zaslepili neprijateljski radari, i mnogo jo kojeta. 5 Glavno raketno gorivo, koje su koristili atlovi, ruski Protoni i Kosmosi3M i sve evropske, indijske i kineske rakete. Porodice amerikih raketa Titani, Delte i GSLV sagorevaju meavinu od 50% UDMH i 50% hidrazina. 6 Misli se zapravo na osloboenu energiju klasinog eksploziva TNT. Jedna megatona TNT oslobaa energiju od 4,184 1015 Dula. Vizuelno, 1 Mt moemo da zamislimo kao kocku TNT stranica 85 metara. 7 Ova vrsta bojevih glava predstavlja skup nuklearnog oruja koje nosi jedna interkontinentalna balistika ili podmornika raketa. Tako se postie da 1 raketa moe da pogodi vie nezavisnih ciljeva, ili 1 cilj sa zadrkom vie puta. Prvi MIRV projektil j e bio
19

Drako Dragovi: Nuklearni Satana

Astronomski magazin www.astronomija.co.rs

ameriki Minuteman III iz 1970. sa ciljem da zaspu Rusiju bojevim glavama, ali Sovjeti su odgovorili veom teinom izbacivanja svojih raketa. 8 Radi se o sovjetskom nuklearnom programu iz ezdesetih, tzv. deliminoorbitnom bombarderskom sistemu, FOBS, po kome su rakete trebale da lete oko Zemlje i odatle da napadaju ciljeve na Zemlji. Projektili su bili neogranienog dometa i na osnovu putanje nije mogao da se utvrdi cilj. Tako je Amerika mogla da bude napadnita i preko Junog pola, znai sa juga, to je pravac koji ameriki NORAD sistemi za rano upozoravanje ne pokriva. SALT 1 je spreio dalji razvoj FOBS sistema. 9 Operativni centar vazduhoplovstva u Koloradu. Jo od Hladnog rata skupljaju podatke preko radarskih sistema, satelita, atlova i bezbrojnih senzora, koji se momentalno obrauju u realnom vremenu. Ukopani su 600 m u planinski masiv. 10 PBV (bus; rus. A , tj. nezavisni odvajajui blok) je deo balistike rakete koji se odvaja od poslednjeg stepena rakete. Sistem sadri povratnu letilicu (ili letilice) sa sredstvima za ometanje PRO, sistem za kontrolu i navoenje, gorivo, a u sliaju MIRV projektila i motore za manevrisanje radi promene balistike putanje, tako da povratne letilice mogu da se okrenu ka razliitim ciljevima. Nakon okonanja procedure, PBV ulazi nekontrolisano u atmosferu i sagoreva. 11 U odnosu na prethodne verzije, preciznost je poveana 2,5 puta (zbog novih raunara koji su proraunavali putanje), a vreme za lansiranje skraeno na samo 62 sekunde. 12 Projektili se lansiraju iz tog cilindrinog hermetikog metalnog ili kompozitnog kontejnera (rus. T- , ), koji ujedno slui za transport, uvanje i odravanje. Prvi kontejneri su primenjeni kod najmasovnijeg u SSSRu bojevog raketnor kompleksa -100 (SS11 Sego, 8K84). 13 Recimo, ameriki astronavigacioni sistem AIRS se sestoji od preko 19.000 delova, a samo jedan akselerometar sastavni deo sistema kota oko $300.000 (cena iz 1989).

20