Sabrane ruske bajke

15. Sejalija i vuk 1. Bili baba i deda. Deda kae babi: Ti, baba, peci pirog, a ja odoh da lovim ribu. Ulovio ribu i vozi kui puna kola. Ide on, tako, i ugleda lisicu, lei na putu savijena u klupko. Deda sie s kola, prie lisici, a ona ni da mrdne, lei kao da je mrtva. Ovo e biti lep poklon eni, ree deda, uze lisicu, stavi je na kola i krenu. A lisica iskoristi priliku i pone da izbacuje polako s kola jednu po jednu ribicu, i tako redom izbaci ona svu ribu, pa i sama side. Vidi, stara, ree deda, kakav sam ti okovratnik za bundu doneo. Gde je? Tamo na kolima je i riba i okovratnik. Prie baba kolima, kad tamo nema ni okovratnika ni ribe, i poe grditi mua: Ah ti, stara mrcino! Kako moe biti takav? Hteo si jo i da me prevari! Tu se deda doseti da lisica nije bila mrtva; malo je tugovao, tugovao, ali ta se tu moglo? A lisica je pokupila na gomilu svu razbacanu po putu ribu, sela i poela da jede. U susret joj ide vuk. Zdravo, kumice! Zdravo, kume! Daj mi malo ribe! Ulovi sam, pa e i jesti. Ja ne umem. A vidi koliko sam ja sama nalovila. Ti, kume, idi na reku, spusti rep u otvor i riba e se sama na njega nahvatati, ali pazi: sedi to due, inae je nee uloviti. Ode vuk na reku, spusti rep u rupu u ledu, jer to je bilo zimi. Sedeo je on, sedeo, celu no je presedeo, a na rep mu se nahvatao led. Pokua da se pomeri, ali ni makac. 'Oho, toliko se ribe nahvatalo da ne moe ni da ga izvue', pomisli on. Gleda, a ono ene idu na vodu. A one, kad ugledae suroga, povikae: Vuk, vuk! Udrite ga! Udrite ga! Dotrae i stadoe tui vuka, ko obramicom, ko vedrom ta je kome dolo pod ruku. Vuk je skakao, otimao se sve dok mu se nije rep otkinuo, pa pobee glavom bez obzira. 'Dobro, dobro, vratiu ti ja ovo, kumo'! Asejalija, poto jepojelaribu, htelaje da vidi ne bi li jo neto mogla da smota; uvukla se u jednu kuu gde su ene pekle palainke, pa zavukla glavu u kaicu sa testom, umazala se i pobegla. Kad eto ti vuka njoj u susret. A tako ti mene ui? Svega su me isprebijali. Eh, kume, ree sejalija, tebi krv curi, a meni mozak; mene vie boli, jedva se vuem.

U pravu si, ree vuk, kuda si, kumice, htela da ide; sedni na mene, ja u te odneti. Lija mu sede na lea i on je ponese. I tako, sejalija sedi i ispotiha govori: Bijeni nebijenoga nosi, bijeni nebijenoga nosi. ta to, kumice, govori? Ja, kume, velim: bijeni bijenoga nosi. Tako, kumice, tako. Nego hajde, kumice, da napravimo sebi kolibe. Hajde, kume. Ja u sebi napraviti od like, a ti od leda. Latie se posla i napravie sebi kolibe: liji od like, a vuku od leda i poee da ive u njima. Doe prolee i vukova se koliba istopi. E, kumice, ree vuk, ti si me opet prevarila, zbog toga u te pojesti. Hajdemo, hajdemo, kume, jo emo videti ko e koga pojesti. I tako, sejalija dovede vuka u umu do duboke jame i veli: Skai! Ako ti preskoi jamu ti e mene pojesti, a ako ne preskoi, ja u pojesti tebe. Vuk je skoio i upao u jamu. E, ree lisica, sedi tu! i ode. Ide ona, tako, nosi oklagiju u apama i moli seljaka da je pusti u kuu: Pusti sejalija da prenoi. Nama je i bez tebe tesno. Ja vas neu pritesniti; lei u na klupicu, repi pod klupicu, a pod pe oklagijicu. I pustie je. Legla ona na klupicu, repi pod klupicu, pod pe oklagijicu. Rano ujutru lija je ustala, bacila u vatru svoju oklagiju, a onda pita: Gde je moja oklagija? Ne bih je dala ni za gusku! Seljaku nije bilo druge, dade joj gusku za oklagiju. Uzela lisica gusku, ide i peva: Ila sejalija putem, Nosila oklagiju, Za oklagiju gusku! Kuc, kuc, kuc! kuca ona na vrata drugoga seljaka. Ko je tamo? Ja sejalija, pustite me da prenoim. Nama je i bez tebe tesno. Ja vas neu pritesniti; lei u na klupicu, repi pod klupicu, a pod pe guicu. I pustie je. Ona je legla na klupicu, repi pod klupicu, a pod pe guicu. Ujutru rano je skoila, gusku zgrabila, oerupala i pojela, pa kae: Gde je moja guska? Ne bih je dala ni za urku. Seljak nije imao kud, dade joj urku za gusku. Uzela lija urku, ide i peva: Ila sejalija putem, Nosila oklagiju, Za oklagiju gusku, Za gusku urku! Kuc, kuc, kuc! kuca ona na vrata treega seljaka. Ko je tamo? Ja, sejalija, pustite me da prenoim. Nama je i bez tebe tesno. Ja vas neu pritesniti, lei u na klupicu, repi pod klupicu, pod pe urkicu. I pustie je. Legla ona na klupicu, repi pod klupicu, pod pe urkicu. Ujutru rano lisica je skoila, urku zgrabila, oerupala i pojela, pa kae: A gde je moja urka? Ne bih je dala ni za nevestu.

Seljak nije imao kud, dade joj nevestu za urku. Lisica je stavila u vreu, ide i peva: Ila sejalija putem, Nosila oklagiju, Za oklagiju gusku. Za gusku urku, Za urku nevestu! Kuc, kuc, kuc! kuca ona na vrata etvrtog seljaka. Ko je tamo? Ja, sejalija. Pustite me da prenoim. Nama je i bez tebe tesno. Ja vas neu pritesniti. Lei u na klupicu, repi pod klupicu, a pod pe vreicu. I pustie je. Ona je legla na klupicu, repi pod klupicu, a pod pe vreicu. Seljak polako izvue iz vree nevestu, a u nju gurne psa. Spremi se ujutru sejalija na put, uzme vreu, ide i veli: Nevestice, nevestice, pevaj pesmice! kad tamo zarea pas. Lisica se prepade, a kada se vrea sa psom pomeri, pobee glavom bez obzira. I tako, bei naa sejalija i ugleda na kapiji petla. Ona mu ree: Petliu, petliu! Doi ovamo, prii k meni da te ispovedim. Ti ima sedamdeset ena i grean si za sva vremena. Petao sie, a ona ga zgrabi i pojede. 2. Iao seljak umom i vozio ribu. Lisica ukrala seljaku ribu, stavila u bokal, pa sela pod stog da pojede. Dojuri izgladneli vuk. Kumo, kumo, ta to jede? pita on lisicu. Ribice, odgovori ona. Daj i meni! Ulovi sam. Ali ja ne umem, veli vuk. Evo ti bokal, natakni ga na rep i spusti kroz otvor. Posluao vuk, a lisica e u sebi: 'Jasne, jasne na nebu zvezdice! Zamrzni se vuji repu!' Odjuri lija u selo. Ula u jednu kuu, pa kako je htela da uvue glavu u nave s testom, podigne larmu. Bei lisica iz sela, a za lisicom narod i nabasaju pravo na vuka. Vuk od straha htede da pobegne, ali rep mu se bee zamrzao. Jedva ga iupa, pola repa otkide. Stie vuk lisicu u umi, a ona se pretvara da je bolesna. Ah, kume! veli, svu su me izubijali i glavu mi razbili, ne mogu da se mrdnem. Onda sedni, kumo, na mene, ree vuk. I tako, lisica jae vuka i pevui: Bijeni nebijenog nosi! Sta to govori, kumo? pita vuk. Buncam, kumiu! odgovara lisica, a sve, lopua jedna, dopeva: Bijenoga zadnjica boli! Tebi skaska, a meni up masla. 3.

U jednom su selu, u zadnjem dvoritu, stajali zimi stogovi sena. Na jedan od njih se popela lisica. Ulovila ona negde ribu, pa sela da jede. Tuda je nou prolazio vuk. Video on lisicu pa joj veli: Zdravo, kumice! Zdravo, kume, odgovori ona. Sta to jede? Ribu. A gde si je nala? Ulovila u ribnjaku. A ime? Ako hoe, pokazau ti. Biu ti zahvalan. E pa, hajdemo. Povela lija kuma do otvora na ledu: Sedi tu i spusti rep u vodu, a riba e se uz njega uspuzati da se ugreje. Seo kum i spustio rep u otvor, a kuma za sebe mrmlja: 'Jasno, jasno nebo! Mrzni, mrzni, vuji repu!' Sta to zbori, kumo? E, brate, mamim ti ribu. Hvala ti za to! Kad je lisica videla da se otvor zamrznuo, rekla je: Idem u selo po med. Odjurila je i nestala bez traga. A prevarenog vuka sa promrzlim repom u ribnjaku ugledae seljaci i ubie ga. Ja sam tamo bio, medovinu pio, po brkovima mi je teklo, ali niz grlo nije uteklo. 4. Bili deda i baba. Deda je imao petlia, a baka kokicu. Jednog dana im oni odlutaju do ubrita da potrae sebi hranu. Petli je naao penino zrno, a kokica zrno maka. Deda je omlatio zrno i samleo brano, a baba je oistila i istucala mak, pomeala sa medom i od dedinog brana napravila pirog s makom, ali kako u svojoj velikoj nematini nisu imali ni pei ni vatre, stavila je taj pirog na prozor svoje kolibice da se na suncu ispee. Ba u to vreme prolazili tuda lisica i vuk. Lija veli: Kako bi bilo, brate vujo, da ukrademo ovaj pirog i da ga izmeu sebe bratski podelimo? Dobro, lisice sestrice, ukraemo ga. I lija ga ukrade. Ali kad ga je donela, vide da pirog jo nije bio dobro ispeen i da treba da se jo malo na suncu dopee. Hajdemo mi za to vreme da malo odspavamo, pa emo kad se probudimo slatko dorukovati. Tako je lija nagovarala vuka i on ubrzo zaspa. Za to vreme ona je uzela pirog, razlomila ga, slatki nadev pojela, a umesto njega stavila ... izvinite za izraz sami pogodite ta... i, zalepivi, vratila. Vuk se probudio, a i lisica posle njega. Krenue da dele pirog i lisica prva primeti da u njemu nije onaj isti nadev pa navali da grdi vuka. Vuk se na boga poziva, kune se, zemlju celiva, ali ne vredi lisica mu ne veruje. Na kraju predloi da se provere tako to e oboje da legnu prema suncu pa kome od vruine po telu izbije vosak taj je i pojeo med. Pristadoe.

Vuk spokojno zaspa, a lisica otra u oblinji pelinjak, ukrade sae, pojede med, a voskom po itavom telu oblepi vuka. Vuk se probudi i poto tako bi uhvaen u lai, priznade da je to uinio, iako se nije mogao setiti kako se to desilo. Ah posle tako oevidnog dokaza priznade krivicu i pristade, kad sledei put dou do neega, da nema udela u tome ve da sve ustupi lisici. I onda se raziu na razne strane da trae hranu. Lisica, spazivi da idu rabadije sa kolima, lee na put, prostre se koliko je duga, kao da je mrtva, i stade iz sve snage isputati vetrove. Rabadije je primetie i u prvi mah pomislie da je iva, ali kad su joj prili blie i na nekoliko koraka od nje osetili kako strano smrdi, povikae: Crkla je, brao, oseate li kako zaudara! pa je uhvatie i bacie na kola gde im je bila riba. Prvo to je lisica uradila bilo je da progrize asuru i pone da izbacuje ribu. Poto je izbacila koliko joj je bilo potrebno, ului priliku i skoi iz kola, pokupi svu ribu na gomilu i stade je u slast jesti. A vuk je prokrstario uzdu i popreko, ali se praznih aka vratio na zborno mesto. Tu ugleda lisicu i raskoni pir pred njom. Lisice sestrice! Daj mi makar jednu ribicu... O, brate vujo, ulovi i ti kao to sam i ja ulovila, pa e jesti koliko ti dua eli! Lisice sestrice! Daj mi makar glavu. O, brate vujo! Ne dam ti ni koice! Namuila sam se dok sam ja lovila i mnogo sam gladna. Gde, kako i ime si je ulovila? Pa to je, bar, prosto! Eno, nedaleko je reka, idi tamo, ubaci rep u otvor na ledu, sedi i govori: hvataj se, ribo, i mala i velika, hvataj se, ribo, i mala i velika! Onda izvadi rep: ima tek da vidi koliko si izvukao ribe. Kada je lisica zavrila s jelom, odvede ga do otvora. Vuk ubaci svoj rep i stade govoriti: Hvataj se, ribo, i mala i velika! a lisica tri oko njega i zbori: Mrzni, mrzni, vuji repu! ta to govori, lisice sestrice? To ja tebi pomaem, a sve i dalje isto govori: Mrzni, mrzni, vuji repu! Kako vuk izgovori: Hvataj se, ribo, i mala i velika! lija e nato: Mrzni, mrzni, vuji repu! Vuk opet: Hvataj se, ribo, i mala i velika! a lisica: Mrzni, mrzni, vuji repu! ta to govori, lisice sestrice? To ja tebi pomaem! Vuk ve hoe da izvue rep iz otvora, ali mu lija pripreti: Priekaj, nije se jo dovoljno nalovilo! I opet nastave da se natpevaju. A kad god vuk hoe da izvadi rep, lisica mu kae: Priekaj, jo je rano! a tada je bio takav mraz da ti se srce sledi, pa je lija, kad je proraunala da je ve vreme, doviknula vuku: Vuci! Vuk povue, ali ni makac! Rep mu se bio u reci zamrzao pa sad nije mogao da ga izvadi ostade gde je bio. A lisica se polako izvukla i pojurila u selo pa stala vikati: Ovamo, ljudi! Pourite da ubijete vuka, zamrzao se pokraj otvora!

Svi pojurie na. vuka: ljudi s toljagama, sekirama, ene s grebenama, testijama. Bili su ga, bili, udarali sve dotle dok vuk, prealivi ga, ne otkide rep i onako kus pobee kud ga oi vode. Kad su ljudi onako svi krenuli na vuka, jedan seljak bio je ostavio ak i svoje sanke i konja. Vuk nalete na njih, uskoi u sanke, potera konja putem i tako se izvue iz sela. A lisica je usred te opte zbrke, kad su svi jurnuli da tuku vuka, uskoila u praznu kuu, ugledala nave s testom, upala u njih, sva se testom umazala, istrala na put i legla. Nedaleko iza sela ugleda vuk na putu lilsicu sestricu prebijenu, izranavljenu i jedva ivu. Saalivi se od sveg srca, vuk odmah doe do nje. Ona mu se stade alilti da su je tako strano pretukli, da su joj, eto, i sav mozak prosuli. Strpi se, lisice sestrice! Evo i ja sam bez repa ostao, pa ta mogu! Idi za mnom ja sam snaniji od tebe, pa u te tititi. Lisica ga zamoli da je pusti u sanke, ali joj vuk ree da ni za njega nema dovoljno mesta. ta da radi? Krene lisica polako iza vuka. Ali ne proe dugo, a ona ga stane moliti da joj dozvoii da stavi na sanke makar samo jednu apu, i to onu to je najvie stradala, nita drugo do samo tu apu. Vuk se dugo nekao, nekao, ali na kraju pristade. Stavivi apu, lisica je posle dugog nagovaranja izmolila da stavi i drugu, i treu, i etvrtu; zatim je namolila vuka da se saali i na njen jadni rep koji se putem alosno vukao, i tako se, na kraju, sasvim popela na sanke. Vuk uje kako sarike krckaju pa joj stade prebacivati. To ja, brate vujo, orahe krcam! Krenue dalje; uje vuk kako sanke opet krckaju, pa je opet stade koriti. To ja, brate vujo, orahe krcam! Na kraju su se sanke sasvim raspale. Ode vuk da nasee drva za sanke, a lisica ostane da napase konja. Od dosade je pojela sve meso konju, nagurala tamo ive vrapce, a rupu ispod repa zapuila slamom. Vuk je popravio sanke, doao i upregao konja. i, i, i, i! a konj ni s mesta. Vuk spazi da konju ispod repa viri slama pa ree: Vidi kako se naderao, ak mu slama pozadi izlazi! Izvadi je.. vrapciizletee, a prazna konjska koa pade na zemlju. Lisica se jo uvek pretvarala da boluje od uboja, pa je dugo ubeivala vuka sve dok ga nije nagovorila da sam vue sanke. Vuk se upregne i stane da zapeva: Bijeni bijenu vozi! Bijeni bijenu vozi! A lisica apue: Bijeni nebijenu vozi! Sta to ti govori, lisice sestrice? To ja, brate vujo, velim: bijeni bijenu vozi!... 5. Ukrala jednom lisica kola i konja pod punom opremom, pa udarila u etnju po umi. Susretne je uskoro medved. Lijo, povezi i mene, veli medved. Sedaj, sivonogi avole!

Medved sedne. Krenu dalje. Sretne ih vuk. Lijo, povezi i mene, veli vuk. Sedaj, suri lopove! Posle toga eto im u susret zrikavi zec. Lijo, povezi i mene, veii o on. Sedaj, zrikavi! I tako krenue uetvoro i zapevae. Odjednom im se slomi rukunica. Lisica veli medvedu: Idi ti, Miko, donesi novu rukunicu. Medved poe u umu, uma samo treti; polomio je udo boje drvea i na kraju izabrao najvee i najdeblje stablo i doneo lisici. Ne valja to za rukunicu, sivonogi Miko! Idi ti, suri vue! veli lisica. Vuk ode, ali i on donese isto tako itavo jedno stablo, dodue malo manje. Ni to ne valja, veli lisica, idi ti i donesi, zrikavi zee Zec ode i donese pruti. Niste vi nizata! Idem ja sama, veli lisica. Dok je ona ila po umi, medved i vuk, su pojeli konja, a konjsku kou napunili mahovinom i opet upregli kao da je konj iv. A lisica je izbrala pravo drvo za rukunicu, prila kolima, kad tamo nema ni medveda, ni vuka, ni zeca. Ona promeni rukunicu i stade da tera konja, a on ni s mesta. Vukla ga je za uzdu i tukla tapom, sve dok se konj nije sruio. Sie lisica s kola, pogleda konja i vide da je on nabijen mahovinom, a meso sve pojedeno. Plakala je, poplakala, pa je opet nastavila da ide po umi peice. Navadila se lisica da krade iz ribnjaka ribu. Seljaci se dosetili i reili da uhvate lopova, ali je lija bila otroumna pa je, ukravi poslednji put ribu, otila u umu. Tamo je susrete suri vuk. ta to jede, lijo? upita je vuk. Ribu, kume. A gde je nalazi? Sama je lovim. Pa kako je lovi? Naui i mene! Hou, kume! Uzmi vedro, zavei ga za rep i spusti u vodu kroz otvor na ledu; riba e ti sama ui u vedro; ali mora oko dva sata da posedi kraj otvora! Vuk je tako i uinio, ali posle dva sata njegov rep se tako zamrzao da, ma koliko se trudio, nije uspeo da ga iupa. Ujutru su doli seljaci i ubili ga. Onda dola lisica kod medveda u brlog i izmolila ga da prezimi kod njega. A za zimu se ona bila snabdela piliima, stavila ih ispod sebe i malo pomalo jela. Ali je jednom medved upita: ta to jede, kumice? Sta bih drugo, kume, iz ela izvlaim creva pa ih jedem. Je li slatko? upita medved. Slatko, kume. Daj da probam! Ona mu dade malo piletine. Polakomi se Mika pa htede i on da vue iz ela creva i sve je dotle kopao dok nije crkao. A lisica to jedva doekala. Ostade joj i hrane za itavu godinu, i mekana postelja, i topla kuica.

6. Za opanak kokoku, za kokoku gusku Ila lija putem i nala opanak. Doe kod seljaka i zamoli ga: Domaine, pusti me da prenoim. On joj ree: Nema gde, lijo! Tesno je! . Zar meni treba mnogo mesta? Ja u na klupu, a rep pod klupu. Pustili je da prenoi, a ona veli: Stavite moj opanak kod vaih kokoaka. Stavie, a lija nou ustade i izbaci svoj opanak. Kada su ujutru ustali, lija zatrai svoj opanak, a domaini joj kau: Lijo, izgleda da je nestao! E, onda mi dajte za njega kokoku. Uzela je kokoku, dolazi u drugu kuu i moli da njenu kokoku stave kraj domainovih gusaka. Nou je lisica sakrila kokoku i ujutru dobila za nju gusana. Dolazi u sledeu kuu, moli da prenoi i kae da njenog gusana stave kod ovnova. Opet je prevarila, uzela za gusana ovna i pola jo u jednu kuu. Ostala je da prenoi i molila da stave njenog ovna kod domainovih bikova. Nou je lisica ukrala i ovna, a ujutru je zahtevala da joj za njega daju bika. Ona je i kokoku, i gusana, i ovna, i bika zaklala, meso sakrila, a bikovu kou napunila slamom i stavila na put. Idu medved i vuk, a lija im kae: Idite, ukradite sanke, pa emo poi da se sankamo. I tako oni ukradoe i sanke i am, upregoe bika i posedae svi u sanke. Lija krenu da vozi i vie: Oh, oh, biiu, ti slameni! Sanke su tue, a ni am nije moj, krei, ne stoj! Ali bik ni da mrdne! Ona iskoi iz sanki i povika: Ostajte zbogom, budale! i ode. Medved i vuk se obradovae plenu i poee da erupaju bika; upali su, upali pa, kad videe da je to sama koa i slama, zavrtee glavom pa batalie i odoe svak svojoj kui. 711. Lisica babica 7. iveli kum i kuma vuk i lija. Imali su kacu meda. A lija, zna se, voli slatko. Lee, tako, kum i kuma u kuici, a kuma kradom lupka repom. Kumo, kumo, ree vuk, ko to kuca? Ah, to mene na babine zovu, promrmlja lija. E, pa onda idi, ree vuk. A kuma, im je izila iz kolibe, pravo prema medu, nalizala se i vratila. ta je dao bog? pita vuk. Gornjoja, odgovara iisica. Drugi put opet lei kuma i lupka repom. Kumo! Ko to kuca? kae vuk. Zna se, zovu na babine! Pa idi. Otila lisica pa opet pravo na med, sita se nalizala, tako da je meda ostalo samo na dnu. Dolazi kod vuka.

ta je dao bog? pita je vuk. Sredoja. Trei put je opet tako lisica prevarila vuka i polizala ceo med. ta je dao bog? pita je vuk. Donjoja. Ne prode dugo, a lija se pretvorila da je bolesna i moli kuma da joj donese meda. Kum ode, kad tamo meda ni kapi. Kumo, kumo, povika vuk, ceo med je pojeden. Kako pojeden? Ko ga je pojeo? Ko bi, ako nisi ti? hitro odgovori lija. Ali vuk se kune i zaklinje da nije. E, kad je tako, ree lija, hajde da legnemo na sunce, pa kome pone da se topi med, taj je kriv. I tako oni legoe. Liji se ne spava, a vuk hre li, hre. Kad odjednom, kod kume se pojavi med. Ona brebolje poe njime da mae vuka. Kume, kume, gura vuka, ta je ovo? Eto, ko je pojeo! A vuk, ta je mogao drugo, priznade. Vama skaska, a meni up masla. 8. iveli vuk i lisica. Lisica je imala kolibu od leda, a vukova je biia od like. Doe leto i lisiina koliba se istopi. Ode ona vuku i stade ga moliti: Pusti me, kume, makar na lestvicu. Neu da te pustim, kumo. Pusti me, kume! Dobro, popni se! Popela se kuma na lestvicu, a sve misli kako da se pei domogne? Stade ona moliti vuka, ali ne odjednom, nego polako, izokola. Pusti me, kume, na doksat. Neu da te pustim, kumo. Pusti me, kume! Dobro, popni se! Popela se na doksat. Pusti me, kume, u trem. Neu da te pustim, kumo. Pusti me, kume! Dobro, popni se! Popela se u trem: Pusti me, kume, u kuu. Neu da te pustim, kumo. Pusti, kume! Dobro, popni se! Ula je u kuu: Pusti me, kume, na pregradu pored pei. Neu da te pustim, kumo. Pusti, kume! Dobro, popni se! Popela se na pregradu: Pusti me, kume, na klupu pored pei.

Neu da te pustim, kumo. Pusti, kume! Dobro, popni se. A sa klupe stade moliti: Pusti me, kume, na pe. Neu da te pustim, kumo. Pusti, kume!. Popni se ve jednom! ljutito ree vuk... Legla kuma na pe, a sve lupka repiem: uje, kume, zovu me na babine. Idi, veli joj kum. Pola kuma na tavan, nala up masla i naela ga. Vratila se u kuu. Vuk je upita: Sta je bog dao, kumo? Povrinicu. Legla opet, pa lupka i veli: Cuje, kume, opet me zovu na babine. Idi, kumo! Otila lija na tavan i vratila se. Pita je vuk: Sta je bog dao, kumo? Sredinicu. Legla opet na pe, pa lupka i veli: Cuje, kume, zovu me na babine. Idi, kumo! Vratila se kuma, a vuk je pita: Sta je bog dao, kumo? Grebenicu. Vuku se prohtelo da pri utipke, pa poao na tavan, kad tamo nema masla. Pita on kumu: Da nisi ti, kumo, pojela maslo? Ne, ti si, kume! Hajde da se presamitimo preko motke pa emo videti kome e maslo iscureti? Vuk je zaspao, a lisici je iscurilo maslo. Ona je njime namazala kuma. Probudi se vuk, a lisica mu ree: Vidi, kume, da si ti pojeo! On veli: Ne, ti si, kumo! Tako su se prepirali i prepirali, i nikako nisu mogli jedno drugom da dokau... Kuma se rasrdila, otila i legla na put. Prolazio tuda seljak s ribom; on je, pomislivi da je lisica crkla, uzeo i bacio na sanke. A ona mu je progrizla bavu s ribom, a ribu svu izbacila. Doao seljak kui i posla enu: Idi, eno, da vidi, doneo sam ti lisicu. ena pola, nema ni ribe ni lisice. A lisica je pokupila ribu i otila kod kuma vuka: Pogledaj, kume, koliko sam nalovila! Povedi i mene, kumo, naui me. Evo kako da lovi: umoi rep u vodu.

Poao vuk, umoio rep, a on mu se smrzao. Lisica se stade podsmevati kumu: Jasno, jasno nebo, mrzni, mrzni vuji, repu! On nije dobro uo, pa je zapita: ta to, kumo, govori? Da ti bog da to vie ribe. Zene dole i ubile vuka, a lisica je pobegla. 9. iveli vuk i lisica u istom mestu. Vuk je imao kuu od kore, a lijina je bila od leda. A kad doe prolee krasno, lijina kua se rastopi : kao da je nije bilo. ta da radi? Ali, lija je mudra, ode vuku pod prozor, pa mu veli: Vue, golube! Pusti mene, siroticu, makar u dvorite. A ovaj e debelim glasom: Doi, lisice! Vue, golube! Pusti me makar na doksat. Doi, lisice! Vue, golube!.Pusti me makar u kuu. Doi, lisice! Vue, golube! Pusti me makar ispred pei. Doi, lisice! Vue, golube! Pusti me makar na pe. Dodi, lisice! I eto ti lisice, sedi na pei i repom vrti; htela bi nekako da sazna gde vuk hleb dri, jer ve tri dana nije nita okusila. Krene da trai; traila je, traila i nala u ostavi korpu istucanog ovsa i up masla. Popela se opet na pe. Kuc, kuc, kuc! A vuk e: Lisice, ko to kuca? Lisica odgovori: Vue, golube! Tebe za kuma, a mene za kumu zovu. Podi ti, lisice, mene mrzi. A lisica je to i htela. Skoila je s pei, pa hop! u ostavu i tamo je lizala maslo, zobala ovas; lizala je, zobala dok sve nije pojela. Iz ostave, hop! na pe i legne kao da nije nita bilo. Vuk je spavao, spavao pa kad mu se prohtelo da jede, ode u ostavu. Kakva nevolja! zavapi vuk. Ah, kakva nevolja! Ko je maslo pojeo i ovas pozobao? A lisica e nato: Vue, golube! Nemoj da pomisli da sam ja. Ma kakvi, kumo! Ko bi posumnjao na tebe! I tako se to zavrilo, a vuk nemade ime da utoli glad. Idi, kumo, u Rusiju, veli vuk lisici, to nae, donesi, inae u od gladi umreti. Lija ne ree nita, ve mugnu u Rusiju. Izala je na put i vidi ide seljak i vozi haringe. Napravila se da je mrtva i legla popreko. Naiao seljak na lisicu. Ah, veli, vidi lisica! Kakva dlaka, kakav rep! Podie je i baci na kola. A lisica je to i htela. Uze da razmie haringe pa kad je dola do dna, stade gristi rogozinu. Progrizla je rogozinu i stala gristi dno sanki. Progrizla je i dno. Haringe su sve poispadale kroz rupu, aonajeiskoila.

Seljakjedremaoinitanijeznao. A lisica je lepo skupila haringe i donela ih kod vuka u kuicu. Na, na veli, vue, golube! Jedi i baci brigu na veselje! Vuk ne moe da se naudi odakle kumi tolika riba. Pa kako si, kumo, toliku haringu nalovila? Oh, kume, golube! Kako spustim rep kroz otvor, tako ulovim haringudve, haringudve! Naumi vuk da i sam isproba to nevieno udo. Natrpao je punu torbicu hleba i krenuo da lovi haringu kako ga jekumanauiJa. Doad je na reku, spustio rep u vodu i stao da eka, a lisica za to vreme moli: Jasno nebo, jasno nebo! Mrzni se, mrzni, vuji repu! Udari mraz i zamrzne vuku rep. Dole su onda popove keri i pratljaom pretukle vuka, a od koe bundu sebi saile! A lisica ostade da ivi sama, i sada jo ivi, i na e da nadivi. 10. iveli kum i kumica, vuk i lisica. Naumili oni da od snega naine kolibu i u njoj da ive. to su naumili, to su i uinili. Ali ne moe se nita zaas uraditi, zaas se samo bajka moe ispriati. I tako oni sagradie kolibu pokraj sela. Kum je hranio svoju kumicu teletinom i ovetinom, a kumanjega kokicama i piliima. Jednom ree kuma svome kumu: Kume, hajdemo zajedno u selo da se zasladimo. Ja u drati strau, a ti e donositi. Spremie se za lov i odoe u selo. A u selu svi seljaci i ene na kosidbi, a deica po batama. E pa, kume, iroko nam polje, moemo se po selu kretati do mile volje i initi to nam dua eli! Lisica strugnu u staju i udavi dve kokoke. Dola i donela plen, pa veli kumu: Sad ti, kume, idi, na tebe je red. Ja u straariti i na sve strane motriti. Vuk je optrao pola sela i najednom mu se uini da uje kako laje pas zatvoren u kui. Obie itavo selo i zaustavi se kraj podruma. Vidi da ga niko ne goni, da se u selu ne uje nikakva vika ni galama, a i kumalija mu ne davae nikakav znak, pa polako otvori podrum, zgrabi up masla i nestade. Kad su se vratili kui, ispekli su plen, pojeli i legli da spavaju. Lisici se uinilo da je maslo veoma ukusno, prohte joj se jo malo da polie i kradom grlo podmae. Ona polako ustade i prie upu. U taj mah se vuk probudi i s boka na bok prevrnu. Lisica odskoi od upa kao oparena i opet lee. Vuk se dosetio da kuma lija hoe da se maslom zasladi pa ustade, iznese up pod trem i stavi ga na visoku policu da ga kuma ne moe dohvatiti. Kako ona sad kuma da prevari i maslo dohvati? A kada je otiao vuk u umu po drva, da bi naloio vatru, tetalija je naslonila lestvice uz tavan, skoila s njih na policu i stala njuiti maslo. Htela je malo i da polie, ali se uplaila da je kum ne zatekne. Brzo se vratila, sela na pe i stala da eka kuma. A kum se dugo zadr ao, beao je od pasa i kasno doao, poalio se da je mnogo umoran i legao da spava, ne pojevi nita.

Nou je lisica, leei pod prozorom, stala udarati repom u zid i tuim glasom govoriti: Majko hraniteljko! Pomagaj u nevolji, spasavaj, ne daj umreti! Ko je to tamo, veli vuk, ta je? Ah, kume, to mene zec na babine zove. Idi, ali se vrati do svitanja! Ako bog da sree, odmah u se vratiti. Zalupi vratima, kljocnu bravom, i napravi se da je izila u trem. Kad se sve utialo i vuk poeo da hre, lisica mugne na tavan, s tavana na policu i pravo na maslo. Kad je zora svanula, naa ti je lisica pred vuka u kolibu banula. ta je, kumo, ta je bog dao? Gornjaka, kume, Gornjaka! Druge noi lisica se posluila istim lukavstvom, i kljocnuvi bravom, dola kod vuka. ta je, kumo, ta je bog dao? Srednjaka, kume, Srednjaka! Tree noi je kuma isto postupila i vuku objavila: Donjaka, kume, Donjaka! Jednom ree vuk lisici: Kumo, maslo emo do praznika priuvati, a za praznik emo napraviti takvu gozbu da se o tome pria i pripoveda. Kako da ne, kume, priuvaemo, priuvaemo! Ta, ti si ga sam sklonio, nema ko da ga uzme. Uoi praznika oboje odoe u lov. Vuk je dovukao za ui svinju i jagnje, a lisica kokoku i pile, i poee da spremaju jela. Ve je sve spremljeno, samo da se maslom zalije i pred goste iznese; za praznik treba malo masniji zalogaj! Kume, veli lisica, idi i donesi maslo. Odmah, odmah, kumo! i izade. Dohvati sa police up, ali up bee prazan, a od masla ni traga. Vuk se izbezumi i povika: Kumo! Gde je maslo? Ko ga jepojeo? Kumo, ti si ga pojela! ta ti je, kume? Ja maslo nisam ni oima videla, niti mu blizu prilazila. Ti si maslo visoko popeo i zna da ga ja nisam mogla dohvatiti. Da ga nisi tipojeo pa hoe na mene da svali? Pa ko ga je pojeo? Sigurno ti, kume, a meni hoe da podvali; mani se ale, nee ti mene prevariti. Ljutit, vuk se stade kleti da on nije dirao maslo, no da ga je lisica pojela. Prestani, kume, dosta je bilo ale. Saznaemo ko je maslo pojeo. Ko ga je pojeo, tome e se i istopiti. Hajde da legnemo trbuhom prema vatri pa da vidimo. Daj mi taj up, iako je prazan, da ga sklonim. Vuk joj dade up, a lisica uvue u njega apu i svega ga omaza. Legoe oni onda ispred pei prema vatri. Vuk se ugrejao i odmah poe da hre. Lisica apom namaza pod'ispred vuka, a onda istom apom potrlja vuka po trbuhu. Vuk je upita: ta to radi, kumo?

Pa eto, gledam kako ti se maslo topi; gledaj, i pod si zamastio. Vidi da sam ja dobro kazala: onome ko je maslo pojeo, tome e se i istopiti. Vuk se pree po trbuhu apom i vide da je mastan. E pa, kume, zar te nije stid da svoj greh na drugoga svaljuje? Poreci sad ako moe, lopove, optube koje su se obistinile. Vuk se rasrdi da od ljutine i muke nae da bei, pa se vie nije ni vratio kui. Uto dode leto i koliba se istopi. Ovu mi je istinitu priu sam vuk ispriao i zakleo se bogom da vie nikada nee iveti zajedno sa lisicom. 11. Imao vuk drvenu kolibu, a lijina je bila od leda. Doe leto i istopi se lijina koliba. Ode ona vuku pa mu veli: Kume, ti i ne zna za moju nevolju! Sta je, kumo, kakva te je nevolja snala? Koliba mi se istopila, pusti me da kod tebe ivim. Izvoli, kumo, doi da ivi kod mene. Lisica veli: Onda me, kume, probudi ranije; doi e da me zovu na povojnicu. Spusti se no, a vratima se privue druga lisica i pokuca. Cuo vuk i stade buditi svoju kumu: Kumo! Ustaj, doli su po tebe. Hvala ti, kume, to si me razbudio; ja bih pre spavala. Izala je i pustila svoju drugu da tiho ue pod trem. Onda su se popele na tavan gde je vuk imao mnogo meda i pojele polovinu kaice. Ispratila kuma svoju drugu i ula u kuu. Kako su, kumo, nazvali novoroene? upita vuk. Povrinica. Sledee noi je ,bilo isto; kumice su pojele sav med. A vuk opet pita: Kako se zove? Pogrebica. A kad se razdanilo, lisica zanemoe: Oh, oh!... ta je, kumo, jesi li zanemogla? Bolesna sam, kume, neto me glava boli. Cekaj, kumo, sad u te ja izleiti; imam neto za tebe. Pope se vuk na tavan, mai se, kad tamo nema meda u kaici. Razljuti se vuk, utra u kuu i upita: Jesi li ti, lisice, pojela moj med? Nisa'm, kume, ta ti je, bog s tobom! Ti zna da smo danju uvek zajedno, a nou ja odlazim na povojnicu; kad bih ja mogla da pojedem tvoj med? A ne, labudice, gubi se iz moje kue, da te moje oi ne vide! Lisica ode, a vuk nastavi po starom da ivi i med da sakuplja. 12. Lisica, zec i petao Ziveli lisica i zec. Lisica je imala kolibu od leda, a zec od like. Kad je nastupilo prolee, lisici se koliba istopi, a zecu ostade kakva je i bila. Onda lisica zamoli

zeca da je pusti da se kod njega prigreje, pa ga izbaci. Ide putem zei i plae, a u susret mu idu psi: Av, av, av! Zato plae, zeiu? A zec im odgovara: Ama pustite me, psi! Kako da ne plaem? Imao sam kolibu od like, a lisica od leda; doe ona i zamoli me da je pustim unutra, pa me istera. Neplai, zeiu! rekoe psi. Mi emo je isterati. Ne, neete je isterati! Isteraemo je! Prioe kolibi: , Av, av, av! Izai, lisice, napolje! A ona im sa pei odgovara: Samo ako skoim pa vam iskoim, nee od vas ni traga ostati. Psi se uplaie i odoe. Zec opet ide i plae. U susret mu ide medved: Zato, zeiu, plae? A zec mu odgovara: Pusti me, medvede! Kako da ne plaem? Imao sam kolibu od like, a lisica od leda; doe ona i zamoli me da je pustim unutra, pa me istera. Ne plai, zeiu, ree medved, ja u je isterati. Ne, nee! Psi su je terali, ali je ne isterae, pa nee ni ti. Hou, isterau je. Pooe da je isteraju: Izadi, lisice, napolje. A ona sa pei odgovara: Samo ako skoim pa vam iskoim, nee od vas ni traga ostati. Medved se uplai i ode. Ide opet zec i plae, a u susret mu ide bik. to plae, zaiu? Pusti me, bie! Kako da ne plaem? Imao sam kolibu od like, a lisica od leda. Doe ona kod mene i zamoli me da je pustim unutra, pa me istera. Hajdemo, ja u je isterati. , Ne, bie, nee moi. I psi su nju terali pa je nisu isterali, medved je terao pa je nije isterao, nee je ni ti lsterati. ' Isterau je. Pridoe kolibi: Izadi, lisice, napolje! A ona sa pei odgovara: Samo ako skoim pa vam iskoim, nee od vas nitraga ostati. Bik se prepade i ode. Ide opet zec i plae, a u susret mu ide petao i nosi kosu: Kukuriku! Zato plae, zeiu? Pusti me, petliu! Kako da ne plaem? Imao sam kolibu od like, a lisica od leda. Doe ona kod mene i zamoli me da je pustim unutra, pa me istera. Hajdemo, ja u je isterati. Ne, nee moi! Psi su je terali pa je nisu isterali, medved je terao pa je nije isterao, bik je terao pa je nije isterao, nee je ni ti isterati!

Isterau je! Prioe kolibi: Kukuriku! Preko ramena kosu nosim, hou liju da pokosim! Izai, lisice, napolje! A ona se, kad to u, uplai i ree: Oblaim se... Petao opet: Kukuriku! Preko ramena kosu nosim, hou liju da pokosim! Izai, lisice, napolje! A ona govori: Bundu oblaim. A petao e trei put: Kukuriku! Preko ramena kosu nosim, hou liju da pokosim! Izai, lisice, napolje! Lisica iskoi; on je posee kosom i ostade da ivi sa zecom u svakom dobru i zadovoljstvu. Tebi skaska, a meni up masla. 1315. Lija ispovednica 13. Jednom je lisica itavu dugu jesenju no lutala po umi a da nita nije okusila. U zoru je stigla u selo, uvukla se seljaku u dvorite i popela na sedalo kod kokoaka. Samo to se prikrala i htela da zgrabi jednu kokoku, a petlu dolo vreme da peva: odjednom on poe da mae krilima, lupa nogama i kukurie na sav glas. Lisica se od straha tako strmoglavila, sa sedala da je tri nedelje u groznici leala. Jednom se petlu prohtelo da poe u umu da se proeta, a lija ga odavno prati; sakrila se iza buna i eka nee li se uskoro pribliiti. A petao, ugledavi suvo drvo, polete i sede na njega. Lisici dosadilo tako da eka, htela je da primami odozgo petla. Mislila je, mislila i smislila: malo u mu polaskati. Prie drvetu i stade ga kao pozdravljati: Zdravo, petliu! 'Koji li je vrag doneo', pomisli petao. A lija nastavi sa svojim lukavstvima: Ja ti, petliu, elim dobro, hou da te navedem na pravi put i razumu nauim. Eto, petliu, ti ima pedeset ena, a nijednom nisi bio na ispovesti. Sii dole i pokaj se, ja u ti sve grehove oprostiti i neu ti se podsmevati. Petao stade da se sputa sve nie i nie i pade pravo liji u ape. Uhvati ga lija i ree: Sad u ja tebi pokazati! Za sve e da mi plati. Priseti se, bludnie i pakosnie, svojih loih dela! Seti se kako sam jedne mrane jesenje noi dolazila i htela da uzmem jedno pilence, ja tada tri dana nisam nita bila okusila, a ti zamahnu krilima i zalupa nogama...! Ah, lijo! ree petao. Umilne su tvoje rei, premudra kneginjo! uj, uskoro e kod naeg arhijereja biti gozba; ja u tad zamoliti da te uzmu da im prosfore pravi, i imaemo mekih prosfora, proveemo divne pretpraznike dane i prouemo se nadaleko. Lisica olabavi ape, a petao prhnu na hrast. 14. udo nevieno! Ila lisica iz dalekih krajeva. Ugledavi petla na visokom drvetu, stade mu umilno govoriti: Opetle, milomojeedo! Sedinavisokomdrvetu, a u glavi su ti loe i proklete misli; vi drite po mnogo ena: neko dri deset, neko dvadeset, neko trideset, a ponekom se desi i do etrdeset! Gde god bili, vi viete na svoje ene, kao da su vam nalonice. Sii, milo moje edo, na zemlju ipokaj se! Ja sam dola iz dalekih krajeva, nisam ni pila ni jela, i mnoge sam muke prebrodila, a sve da bih tebe, milo moje edo, ispovedila.

O lisice, mati moja! Ja nisam ni postio, niti sam se molio; doi drugi put. O petle, milo moje edo! Iako nisi ni postio, niti se molio, ipak sii na zemlju pokaj se, da se oisti od grehova pre nego to umre. O lisice, mati moja, eerna su tvoja usta, umilne su tvoje rei, slatkoreiva si na jeziku. Ne osuuj drugoga, pa nee ni tebi biti sueno; to poseje, to e i ponjeti. Ti hoe da me na silu natera na pokajanje; nee ti mene da spase, ve moje telo da pojede. O petle, milo moje edo! Zato tako govori? Zar bih ja mogla tako neto da uinim? Jesi li itao priu o mueniku i fariseju, kako se muenik spasao, a farisej propao zbog gordosti? Ti e, milo moje edo, bez pokajanja na visokom drvetu stradati. Spusti se na zemlju nie, bie i pokajanju blie; sve e ti se oprostiti i vrata nebeskoga carstva otvoriti. Oseti petao na svojoj dui teki greh, raznei se i zaplaka, pa se poe sputati s grane na granu, s prutia na pruti, s granice na granicu, s panja na panj; spusti se petao na zemlju i stade pred lisicu. Skoi lisica, kao lukava ptica, zgrabi petla svojim otrim kandama, gleda ga svirepim oima, krgue otrim zubima; hoe da ga, kao kakva prestupnika, iva podere. A petao veli lisici: O lisice, mati moja, eerna su tvoja usta, umilne su tvoje rei, slatkoreiva si na jeziku! Zar e me tako spasti to e telo moje pojesti? Nije mi toliko stalo do tvoga tela i arenih haljina, koliko hou da ti vratim milo za drago. Sea li se: jednom sam bila u kokoinjcu seljaka, htela sam samo malo pile da mu pojedem; a ti, glupane, neradnie, seae na visokom sedalu, u taj mah glasno zapeva, zakreta, nogama zalupa, krilima zamaha. Tada kokoke zakokodakae, guske zagakae, psi zalajae, drepci zarzae, krave zamukae. Zaue to seljaci i ene: ene dotrae sa metlama, a seljaci sa sekirama i zamalo me zbog pileta u smrt ne oterae. A sova, otkad se zna za njihov rod, kod njih ivi i stalno im kokoke jede. Tebi, glupane, neradnie, sad zbog toga nema vie ivota! Petao ree lisici: O lisice, mati moja, eerna su tvoja usta, umilne su tvoje rei, slatkoreiva si na jeziku! Jue su me zvali kod truninskog mitropolita za crkvenjaka, proulo se nadaleko da sam delija divan i pametan, da knjige umem da itam i da lepo pevam. Mogu li te, lisice, mati moja, namoliti, najusrdnije te molei, da prosfore pravi? Tu emo se lepo ofajditi: davae nam slatke prosfore, raznih kolaia, masla, jaja i sira. Dopade se lisici petlov predlog pa malo popusti svoje kande. Izvue se petao, polete na visoko drvo i zakretazakukurika snanim glasom: Draga bojarko to prosfore pravi, e pa, ostaj mi zbogom! Jesi li se mnogo ofajdila, jesu li slatke bile prosfore? Jesi li nauljala hrbat nosei kolaie? Da ne bi moda, dumanko, orahe krckala? Bi li imala, lijo, za to zuba? Ode lisica po umi da luta kao vrag ljuta, i gorko zakuka: Otkako sam iva mnogo tota sam videla, ali ovakvu sramotu jo nisam doivela. Ko je to jo u ovom svetu video da petao bude crkvenjak, a lisica da prosfore pravi! Njemu slava i hvala od sad pa do veka. Lija se pameti nauila i tako se bajka zavrila. 15.

Vukovi su kavgadije postali, I sebe su samo veliali. Otila svinja iz tale, I povela sa sobom prasie male, Lutala po umi sa njima, Klasje i ovas donosila svima, Zubi su njeni otri i jaki, Zagrize klas i prelomi svaki. Jednom je, tako, na vuka naila, I duboko mu se poklonila: ' Zdravo, vue, sivi vuiu! Nemoj, molim te, dirati moju deicu! Eh ti, svinjo, svinjice! Samo dok trepnem oima ostae bez svoje deice. A kad zavrim s njima, Bie to gozba prava, Kad ode i tvoja glava. Zgrabi vuk za ekinju Pa obori na leda svinju, I stade joj kosti glodati, A mekinu na gomilu skupljati. Dojuri nevinace lija, Pa se oko vuka privija: Oh ti, kume, kumaine, Udeli mi malo mekine. Eh ti, kumo, kumice! Uzalud ti to ljubazno lice, Zar ne vidi da mi je Jermak, Pao na prazan stomak? Bei dok si itava Da te ne snae sudba Jermakova. Zau lisica tune rei ove, Uplai se pretnje vukove, Strah joj ne dade mira, Pobee glavom bez obzira. Dobea do Kozeljska grada, U Kozeljsku ugleda tada Visoka stabla rastu, Jedno divno edo sedi Petao na hrastu. to si, petle, tako visoko, Kao da si sivi soko? Spusti se dole, Sii na zemljicu Da grenu ti ispovedim duicu. Glupi petao poslua lisicu, Spusti se dole, Sie na zemljicu, Ne znajui ta ga eka, A lija ga u ape doeka, Pa stade da vrti. Petao, nemoan, sad trpi. Oj ti, lijo, rida kneginjo, Lepotice kojoj nema para, Hajdemo do naeg gospodara, . Tamo te u goste ekaju, Palainke ti maslom zalivaju. Zaboravimo bednu hranu nau, Suv pirog i posnu kau. Pomeni bogu kod gospodara, Sidora i Makara I treega Zahara, Tri Matrjone i njihovu muku, Pa onda Petra i Luku, Seti se dede to rado med jede, Pomisli na Tjuu i Kauu I na babu Matrjuu! 16. Lija vidarica

iveli starac i starica. Starac posadi struk stabljike u podrumu, a starica u pepelu kraj ognjita. Stariina stabljika u pepelu sasvim svenu, a stareva je rasla, rasla i do poda porasla. Starac uze sekiru i na podu probi rupu za stabljiku. Stabljika je i dalje rasla, rasla i do tavanice porasla. Starac opet uzme sekiru i na tavanici probi rupu za stabljiku. Stabljika je rasla, rasla i do neba porasla. Prohtelo se starcu da baci pogled sa vrha stabljike? Uspe se na stablo i poe da se penje. Peo se, tako, peo, peo i do neba popeo; prorezao na nebu rupu i uao tamo. Gleda: stoji vodeniko kamenje; kad se kamen okrene ispadne pirog i uvrh pun lonac kae. Starac se najede, napi i izvali da spava. Kad se naspavao, sie na zemlju i ree: Eh, starice, starice! Kakav je ivot na nebu! Tamo ima vodeniki kamen, pa kako se okrene ispadne pirog i uvrh pun lonac kae. Kako bih ja, stare, mogla dospeti tamo? Uvuci se, starice, u dak i ja u te odneti. Starica se malo razmiljala pa ue u dak. Starac uzme dak u zube i pone da se penje na nebo. Dugo se on tako peo, peo, sve dok se starici ne dosadi, i ona ga upita: Je li to daleko, stare? Jako daleko, starice. I opet nastavi da se penje, penje. Je li daleko, stare? Jo pola puta. I opet nastavi da se penje, penje. Starica ga ponovo upita: Je li daleko, stare? I taman kad je starac hteo da kae: Nije daleko, ispadne mu dak iz zuba, a starica padne na zemlju i sva se izubija. Starac se spusti niz stabljiku, podie dak, kad ono u njemu od starice ostale same kosti i to izdrobljene. Krene starac iz kue gorko plaui. U susret mu ide lija. Zato plae, stare? Kako da ne plaem? Starica mi se sva izubijala. Uuti, ja u je izleiti! Starac se baci liji pred noge: Izlei je, platiu koliko veli. E pa, zagrej banju, pripremi tamo dak ovsenog brana, up masla i donesi staricu, a onda stani iza vrata i ne gledaj unutra. Starac je zagrejao banju, doneo sve to treba i stao iza vrata. Lisica ue u banju, zakljua vrata i poe da pere stariine kosti. Pere li, pere, a sve ih gloe. Starac zapita: Kako je starici? Mrda se, odgovara lija, a ve je bila pojela staricu, skupila kosti i sloila ih u ugao, pa se onda bacila da sebi spremi ovsenu kau s maslom. Starac je ekao, ekao, pa opet upita: Kako je starici? Evo, ve secji! odgovara lija, a sama se gui jedui kau. Kad je pojela, ree: Stare, otvori irom vrata.

On ih otvori, a lisica iskoi iz banje i pobee svojoj kui. Starac ue unutra, kad tamo ima ta da vidi: samo stariine kosti ispod klupe, i to sve oglodane, a ovseno brano i maslo pojedeno. Ostade, tako, starac sam i bez igde iega. 17. Starac se penje na nebo iveli starac i starica. Starac je kotrljao, kotrljao jedno zrno graka, i ono padne na zemlju. Traili su ga, traili oko nedelju dana, i ne mogae ga nai. Prode nedelja dana i starac i starica ugledae kako je zrno pustilo klicu. Poeli su da je zalivaju, i graak je krenuo da raste iznad kolibe. Kada je graak sazreo, uspeo se starac uz graak, naupao pun zaveljaj, i poeo da silazi niz vreu. Starcu zaveljaj ispadne i staricu ubije; na tome se zavrilo. 18. Starac na nebu Ziveli deda i baba, i imalu kolibu. Posadio deda zrno boba, a baba zrno graha ispod stola. Zrno graha je pokljucala kokoka, a bob je izrastao do samoga stola. Podigli su sto, ali on je rastao sve vie, skinuli su brvna, krov, a on raste li, raste dok nije porastao do samoga neba. Deda poe da se penje na nebo; peo se, peo, kad tamo koliba, a zidovi joj od palainki, klupe od po , gae, pe od sira, a sva namazana maslom. On navali da jede, najede se i lee na pe da se odmori. Dodoe dvanaest sestara koza. Jedna ima jedno oko, druga dva, trea tri i tako redom; a u poslednje dvanaest. Primetivi da im je neko probao kolibu, popravie je i odoe, a jednooku ostavie da je uva. Drugog dana deda opet ode tamo, spazi jednooku i poe da joj govori: Spavaj, okance, spavaj! Koza zaspa, a on se najede i ode. Sledeeg dana straarila je dvooka, zatim trooka, i tako redom. Deda im je govorio: Spavaj, okance, spavaj drugo, spavaj tree! i tako dalje. Ali kod dvanaeste koze deda je pogreio, spomenuo je samo jedanaestoro oiju; koza ga je ugledala dvanaestim i uhvatila. 1920. Lisica narikaa 19. Ziveli starac i starica pa imali ker. Jednom dok je ona jela bob, jedan joj padne na zemlju. Bob je rastao, rastao i do neba porastao. Starac se popeo do neba, uao tamo, hodao po njemu i divei se govorio: 'to ne bih ja doveo ovamo staricu, ala bi se ona obradovala!' Spustio se na zemlju, stavio staricu u dak, uhvatio dak u zube i uspeo se opet gore. Dok se tako peo, peo, umorio se, i dak ispustio. Brzo se spustio dole, otvorio dak, kad ima ta da vidi starica lei, zube iske1 zila, oi prevrnula. On joj ree: to se ti, starice, smeje? Zato si iskezila zube? ali kad vide da je mrtva, sav se obli suzama.

A oni iveli sami samciti usred pustare, nikog nije bilo da zaplae za staricom. I onda starac uhvatu i stavi u vreu tri para belih kokoaka i pode da trai narikau. Vidi ide medved, i on mu ree: Plai malo, medvede, za mojom staricom. Dau ti dve bele kokoke. Medved zagrme: Ah ti, jadnice, moja rodena bakice! Kako mi te je ao! Ne, ree starac, ti ne ume da narie, i krene dalje. Iao je, iao i sreo vuka. I njega je zamolio da narie za babom, ali ni vuk nije umeo. Krenuo je dalje i sreo lisicu. I nju je zamolio da narie za par belih kokoaka. Lija je poela da narie: Kukulele, baba! Tebe ubi deda. Seljaku se dopala tubalica i on natera liju da narie drugi, trei i etvrti put; mai se za etvrti par, ali nije imao vie kokoaka. Starac ree: Lijo, lijo! Ja sam etvrti par kod kue zaboravio, hajdemo k meni. Lisica krenu za njim. Kad su stigli kui, uze vreu, ubaci tamo dve kuje, a odozgo stavi onih est lijinih kokoaka, i dade joj. Lisica uze i utee. Nije prolo mnogo vremena, a ona se zaustavi kraj jednog panja i ree: Na panj u sesti i belu koku pojesti. Pojela je i krenula dalje. Zatim je opet sela na panj i pojela drugu kokoku, pa onda treu, etvrtu, petu i estu. A kad je sedmi put otvorila dak, one kuje iskoie i na nju navalie. Lisica nae da bei. Beala je, beala i pod trupinu se sakrila, sakrila i stala da pita: Ui, ui moje! ta ste radile? Mi smo sluale, sluale da kuje liju ne bi smazale. Oi, oi moje! ta ste radile? Mi smo gledale, gledale da kuje liju ne bi smazale. Noge, noge moje! ta ste radile? Mi smo trale, trale da kuje liju ne bi smazale. A ti, repino moja? ta si ti radila? Ja sam za panjeve, za grmove i trupine zapinjala samo da bi kuje liju uhvatile i rastrgle. A, repu, takav li si ti! Kad je tako, evo vam, kuje, poderite moj rep! i izbaci rep, a psi se uhvatie za rep, ali izvukoe i samu lisicu i rastrgnue je. 20. Bili starac i starica. Starica umre, a starac ostade sam i alostan pa poe da trai narikau. Iao je i idui tako sreo medveda: Kud si poao, stare? Da traim narikau, umrla mi starica. Uzmi mene. Starac ga pita: Ume li ti da narie? On zaplaka: Me! Starac veli: Ne ume, nije dobro, glas ti ne valja! Krene dalje. Sretne ga lisica:

Kud si poao, stare? upita ga. Da traim narikau, umrla mi starica. Uzmi mene. Ume li da narie? Hajde, da vidim. Ona stade da narie: Seljak imao staricu, ujutru je rano ustajala, lan prela, orbu spremala, starca hranila. Starac veli lisici: Poi sa mnom, ti si prava narikaa! i povede je kui. Namesti je kraj stariinih nogu i ona stade naricati, a starac ode da napravi sanduk. Kad se starac vratio, u kui nije vie bilo ni starice, ni lisice; lisica je pojela i otila. Starac je malo plakao, i nastavio da ivi sam. 2123. Seljak, medved i lisica 21. Orao seljak njivu, a medved mu pride i ree: Seljae, smodiu te! Bolje nemoj da me dira; evo, ja sejem repu, pa u ja uzeti korenje, a tebi u dati lie. Neka bude tako, ree medved, ali ako me prevari, ne dolazi kod mene u umu po drva. Ree to, i ode u dubravu. Doe vreme: seljak repu vadi, a medved iz dubrave izlazi: Hajde, seljae, da delimo! Dobro, medo! Ja u ti doterati lie, i odveze mu kola lia. Medved je bio zadovoljan potenom podelom. Seljak je natovario svoju repu na kola i krenuo u grad da je proda; vozi on kola kad eto ti u susret njemu medveda: Seljae, kuda ide? Pa eto, medo, idem u grad da prodam korenje. Daj mi da probam kakvo ti je korenje! Seljak mu dade repu. Tek to je probao, medved zamumla: A, seljae, ti si me prevario! Tvoje je korenje slatko. Od sada mi ne dolazi vie po drva, rastrgnuu te. Seljak se vratio iz grada, ali se boji da ode u umu: pogoreo je sve police, klupe i kaice, i na kraju nije bilo druge, morao je da ide u umu. Polako se prikradao; kad iznenada eto ti lisice. to se ti, seljae, pita ona, tako prikrada? Bojim se medveda, ljut je na mene, zapretio je da e me rastrgnuti! Ne boj se ti medveda, no idi i seci drva, a ja u vikati izglasa; ako medved pita: ta je to? ti reci: hvataju vukove i medvede. Seljak poe da see drva; gleda tri medved i vie: Ej, stare! Kakva je ono vika? Seljak odgovori:, Hvataju vukove i medvede. Oh, seljae, stavi me na sanke, prekrij drvima pa i onda zavei uetom; moda e pomisliti da su to same klade.

Seljak ga stavi na sanke, uveza uetom i stade medveda tada uicama sekire udarati po glavi, dok ga nije sasvim dotukao. Dotra lija i ree: Gde je medved? Evo ga, lipsao je! E pa, seljae, sada treba ti mene da asti. Izvoli, lijo! Hajdemo kad mene, pa u te astiti. Seljak ide, lisica tri ispred njega; kad se seljak pribliio kui, zvizne svojim psima i napujda ih na lisicu. Lisica hitro utee u umu i uskoi u rupu; onako sakrivena u rupi, poe da pita: Oh vi, oi moje, ta ste gledale dok sam trala? Oh, lijo, mi smo gledale da se ne spotakne. A vi, ui, ta ste radile? A mi smo sluale hoe li te dugo psi goniti? A, ti, repu, ta si radio? A ja, ree rep, stalno sam ti se motao oko nogu, ne bi li se spotakla i pala pa tako psima u zube dopala. Ah, nevaljale! E pa neka te psi pojedu. I izbacivi iz rupe svoj rep, lija povika: Pojedite, psi, lijin rep! Psi povukoe za rep, ali i liju uhvatie. Tako esto i biva: zbog repa nekada strada i glava. 22. Ziveli seljak i medved u velikom prijateljstvu. Naumili da seju repu. Posejae i stadoe se dogovarati ta ko da uzme. Seljak veli: Meni korenje, a tebi, Mio, lie. Izrasla repa; seljak uze za sebe korenje, a Mia lie. Vidi Mia da je pogreio pa veli seljaku: Ti si meni, brate, podvalio! Kada budemo neto drugo sejali, nee me, vala, nasamariti. Prode godina. Seljak veli medvedu: Hajdemo, Mio, da sejemo penicu. Hajde, kae Mia. I tako posejae penicu. Sazrela penica i seljak veli: ta e sad uzeti, Mio? Korenje ili lie? Nee mi, brate, sad podvaliti! Daj meni korenje, a sebi uzmi lie. Skupie penicu i podelie., Seljak namlatio penicu, napekao sebi belog hleba, doao kod Mie i pita ga: E pa, Mio, kakvo je lie? Sluaj, seljae, veli mu medved, ljut sam na tebe i pojeu te! Seljak ode i zaplaka. Ali eto gde ide lija i veli seljaku: Sto plae? Kako da ne plaem i ne jadikujem? Medved hoe da me pojede. Ne boj se, ia, nee te pojesti! i ode da se sakrije u grm, a seljaku naredi da ostane gde je i bio. Zatim je izala otuda i pita: Seljae, ima li ovde vukovakurjaka i medveda?

Uto naide medved pa ree seljaku. Oh, seljae,nemoj da kae, pa te neu pojesti. Seljak ree lisici: Nema! Lisica se nasmeja i ree: A ta je to to kraj kola lei? Medved apnu seljaku: Reci da je to cepanica. Da je cepanica, odgovori lisica, bila bi na kola natovarena i vezana! pa opet pobee u grm. Medved ree seljaku: Svei me i stavi na kola. Seljak tako i uini. Lisica se opet vrati i upita seljaka: Seljae, da nema tu kod tebe vukovakurjaka i medveda? Nema! veli seljak. A ta ti je to na kolima? Cepanica. Da je cepanica, u nju bi bila sekira zabijena! Medved tiho ree sehaku: Zabij u mene sekiru. Seljak mu zabi sekiru u lea i medved izdahnu. Tada lisica ree seljaku: ta e mi dati, seljae, za moj trud? Dau ti par belih kokoaka, a ti nosi i ne gledaj. Uze ona od sehaka vreu i poe. Nosila je, nosila pa pomisli: 'Daj da pogledam!' Pogleda, kad tamo dva bela psa. Psi iskoie iz vree i pojurie za njom. Lisica je beala, beala, pa kad je ugledala rupu ispod panja, u nju se uvukla i sakrila. Sedi, tako, i sama sa sobom govori: Sta ste, ui moje, radile? Mi smo sve sluale. A vi, noge moje, ta ste radile? Mi smo sve beale. A vi, oi moje? Mi smo sve gledale. A ti, repu? Ja sam ti sve smetao da bei. A, znai, ti si samo smetao! E pa, ekaj, sad u te ja njima dati! i izbaci rep psima. Psi se za njega uhvatie izvukoe lisicu i rastrgoe je. 23. Posejao seljak zajedno sa medvedom repu, i repa im dobro rodila. Medved ree seljaku: Tvoje je korenje, a moje lie. Seljak je svu zimu jeo, a medved od gladi umirao. Druge godine medved ree seljaku: Hajde da posejemo penicu. Penica je dobro rodila. Sad ti uzmi ono to je iznad zemlje, veli medved seljaku, a moje neka bude ono to je ispod zemlje ostalo.

Seljak je svu zimu jeo, a medved zamalo nije umro od gladi. Tree godine seljak krene sam da ore. Dode k njemu medved pa mu preti: Ja u, seljae, da te pojedem zato to me vara. A seljak e nato: Saekaj da zavrim oranje. Medved lee ispod seljakovih kola. Uto projuri tuda lisica pa ree seljaku: Seljae, spasiu te od smrti; ta e mi za to dati? Seljak veli: Vreu kokoaka. Dobro. Ja u te upitati: ta to lei ispod kola? A medved seljaku veli: Reci da je to cepanica. Lisica e nato: Da je cepanica, bila bi na kola uvezana. Ode lisica i sakri se iza grma, pa se posle opet vrati i ree seljaku: ta ti je to na kolima? Seljak ree: Cepanica. E, da je cepanica, u nju bi bila sekira zabijena. Medved ree seljaku: Zabij u mene sekiru. Seljak zabije sekiru u medvea lea i medved izdahne. Lisica veli seljaku: Donesi mi vreu kokoaka to si obeao. Sledeeg dana doe seljak na njivu i skine s kola vreu. U njoj behu dve kokoke i brzi pas. Onda opet dode lisica i pita seljaka: Jesi li doneo kokoke? Doneo sam. E, sad putaj jednu po jednu, a ne sve odjednom. Seljak pusti jednu kokoku, pa drugu, a zatim psa. Pas za lisicom, a lisica se od psa sakrije u rupu. Stoji pas ispred rupe, a lisica sama sa sobom govori: Noge, ta ste radile? Beale smo. A vi, oi? Gledale smo. A vi, ui? Sluale smo. A ti, repu? Ja sam ti se, veli, meu noge motao ne bi li se spotaknula. Lisica se naljuti na rep i izbaci ga iz rupe: Na, pseto, pojedi rep! Pseto zgrabi lisicu za rep, izvue je i rastre. 24. Staro se dobro zaboravlja Upao kurjak u zamku, jedva se izvukao iz nje i nastavio put prema gustoj umi. Ugledae ga lovci pa se dadoe za njim. Beei, kurjak morade da prede put, a u tom trenutku je, vraajui se iz polja, iao putem seljak sa vreom i mlatilom. Kurjak e njemu:

Smiluj se, seljae, sakrij me u vreu! Gone me lovci. Seljak pristane, sakrije ga u vreu, zavee i uprti na lea. Ide on tako, a lovci mu u susret: Seljae, da nisi video kurjaka? upitaju oni. Ne, nisam video, odgovori seljak. Lovci odjurie dalje i nestadoe. Jesu li otili moji zlotvori? upita kurjak. Otili su. E, sada me pusti na slobodu. Seljak razveza vreu i pusti ga da ide kud mu je volja. Vuk ree: Sada u ja tebe, seljae, pojesti! Ah, kurjae, kurjae! Zar ja tebe iz takve nevolje spasao, a ti hoe da me pojede! Staro se dobro zaboravlja, odgovori vuk. Seljak vidi da mu se loe pie pa veli: Ako je tako, hajdemo dalje i ako prvi koga sretnemo kae isto kao ti da se staro dobro zaboravlja, onda nema druge, pojedi me! I tako oni krenue dalje. Sretoe staru kobilu. Seljak je upita: Smiluj se, kobilo, i presudi! Ja sam kurjaka iz velike nevolje izbavio, a pn hoe da me pojede, i ispria joj sve kako je bilo. Kobila je mislila, mislila pa ree: ivela sam kod domaina dvanaest godina, dala sam mu dvanaestoro drebadi, radila sam za njega koliko sam god mogla, a kad sam ostarela i onemoala, on me je bacio niz strminu, i ja sam se pela, uspinjala i jedva popela, i sad se evo vuem kud me oi vode. Da, staro se dobro zaboravlja! Eto vidi, pravda je na mojoj strani! ree kurjak. Seljak se oalosti i zamoli kurjaka da prieka dok nekog drugog ne pitaju. Kurjak i na to pristane. Sretnu oni staroga psa. Seljak mu postavi isto pitanje. Pas je mislio, mislio pa ree: Sluio sam kod jednog domaina dvadeset godina, uvao mu kuu, i stoku, a kada sam ostareo i prestao da lajem, on me je isterao iz dvorita i, evo me sad kako se vuem kud me oi vode. Da, staro se dobro zaboravlja! Eto vidi, pravda je na mojoj strani! Seljak se jo vie oalosti i zamoli kurjaka da se strpi dok i nekog treeg ne sretnu: A onda uradi kako ti bude drago kad moje dobro nee da zapamti. Trei put im u susret ide lisica. Seljak joj ponovi svoje pitanje. Lija poe da se udi: Nije moguno da se kurjak, takva silna telesina, mogao smestiti u tako malu vreu? I seljak i kurjak su se zakleli da je to prava istina, ali lisica nikako da poveruje pa ree: Dede, seljae, pokai kako si ga smestio u vreu! Seljak rairi vreu i kurjak uvue u nju glavu. Lisica povika: Zar si samo glavu bio sakrio u vreu? Kurjak se sasvim uvue. Dede, seljae, nastavi lisica, pokai kako si ga bio zavezao? Seljak ga zaveza. A sada, seljae, pokai kako si u polju ito mlatio?

Seljak poe da udara mlatilom po vrei. A kako si se, seljae, okretao? Seljak stade da se okree, i mlatnu lisicu po glavi, usmrti je i ree: Staro se dobro zaboravlja! 25. Ovca, lisica i vuk Seljaku iz stada pobegla ovca. U susret joj ide lisica i pita: Kuda si, kumo, krenula? Ah, kumo! Bila sam kod seljaka u stadu, ali mi je ivot dodijao, kad god ovan zgrei uvek sam samo ja, ovca, kriva! I eto, naumila sam da odem kud me oi vode. I ja isto tako, ree lija. Kad god moj mu odnese kokoku, uvek sam im ja, lija, kriva. Hajdemo da beimo zajedno. Ne proe dugo, srete ih vuk. Zdtavo, kumo! Zdravo, ree lija. Jesi li se na daleko uputila? Ona odgovori: Kud me oi vode! pa kad ispria vuku svoju muku, on joj ree; I ja isto tako! Gde god da vuica zakolje jagnje, uvek sam ja, vuk, kriv. Hajdemo zajedno. I tako pooe. Uz put kurjak kae ovci: Da nije moj, ovco, taj kouh to je na tebi? Lija, uvi to, prihvati: Je li stvarno tvoj, kume? Stvarno je moj. Bi li se u boga zakleo? Bih! I poloio bi zakletvu? Poloio bih. E pa, hajde da poljubi zakletvu! Tu se lija doseti da su seljaci na putu postavili zamku; dovede kurjaka do same zamke i ree: Evo, ovde poljubi! Tek to glupi kurjak spusti svoju njuku, zamka kljocnu i uhvati ga. Lija i ovca hitro utekoe od njega zdrave i itave. . i_ 2627. Zveri u jami 26. Ila svinja u Piter. da se bogu pomoli. Kad eto ti vuka njoj u susret: Svinjo, svinjo, kud si naumila? U Piter, da se bogu pomolim. Povedi i mene.

Dobro, kume! Ili su oni, tako, ili, kad eto ti lisice njimu u susret: Svinjo, svinjo, kuda ide? U Piter, da se bogu pomolim. Povedi i mene. Hajde., kume! Ili su oni, ili, kad eto ti zeca: Svinjo, svinjo, kuda ide? U Piter, da se bogu pomolim. Povedi i mene sa sobom. Krei, razroki! Jo je i veverica molila da je povede, i tako su oni ili, ili... kad odjednom na putu jama, duboka i iroka. Svinja skoi i upade u jamu, a za njom i vuk, i lisica, i zec, i veverica. Dugo su sedeli i silno ogladneli nieg nije bilo da se pojede. Lisica se doseti: Hajde, ree ona, da zapevamo, pa u koga bude najtanji glas, toga emo i pojesti. Vuk je zapevao debelim glasom: O, o, o! Svinja malo ta'nje: U, u, u! Lisica jo tanje: E, e, e, a zec i veverica tankim glasiem: I, i, i! Zveri odmah rastrgoe zeca i vevericu i pojedoe ih zajedno sa svim koicama. Drugog dana lisica opet ree: Hajde da zapevamo, pa ko zapeva najdebljim glasom, toga emo pojesti. Vuk je zapevao najdebljim glasom: O, o, o, pa ga i pojedoe. Lisica je pojela meso, a iznutrice sakrila ispod sebe. Posle dvatri dana ona uze da jede creva. Svinja je pita: Sta to, kumo, jede? Daj i meni. Eh, svinjo! Vidi da svoja creva izvlaim; raspori i ti svoj trbuh, izvuci creva i jedi. Svinja tako i uradi, raspori svoj trbuh i tako lisica dobi ruak. Ostade lisica sama samcata u jami; da li je izala iz nje, ili jo uvek tamo sedi, ne bih vam znao tano rei. 27. Bili starac i starica i nita nisu imali do jednog ukopljenog vepra. Poao vepar u umu da jede ir. Sretne ga vuk. Vepre, vepre, kud si poao? U umu da jedem ir. Povedi i mene sa sobom. Ja bih te, kae njemu vepar, poveo sa sobom, ali tamo ima jedna duboka i iroka jama koju ti ne moe da preskoi. Ne brini, veli, preskoiu. I tako podoe. Ili su, ili po umi i doli do one jame. Hajde, veli vuk, skai. Vepar skoi i preskoi. Skoi i vuk, ali pravo u jamu. A vepar se lepo najede ira i vrati kui. Drugog dana uputio se opet vepar u umu. Sretne ga medved. Vepre, vepre, kud si poao? U umu da jedem ir.

Povedi, veli medved, i mene sa sobom. Ja bih te, veli, poveo sa sobom, ali tamo ima jedna duboka i iroka jama, nee moi da je preskoi. Ne boj se, veli, preskoiu. Dooe do te jame. Vepar skoi i preskoi; medved skoi ipravo u jamu uskoi. A vepar se lepo najede ira i vrati kui. Treeg dana uputio se opet vepar u umu da jede ir. Sretne ga zrikavi zec. Zdravo vepre! Zdravo, zrikavi zee! Kuda ide? U umu da jedem ir. Povedi i mene sa sobom. Ne mogu, zrikavi, tamo ima jedna iroka i duboka jama, nee moi da je preskoi. Guje, neu preskoiti; kako da ne preskoim! Odoe i dooe do jame. Vepar skoi i preskoi. Zec skoi i u jamu uskoi. Vepar se lepo najede ira i ode kui. etvrtog dana ode vepar u umu da jede ir. Sretne ga lisica. I ona zamoli vepra da je povede sa sobom. Ne mogu, veli vepar, ima tamo jedna duboka i iroka jama, nee moi da je preskoi. Ii, veli lisica, preskoiu. Ali, i ona upadne u jamu. I tako se u jami naoe njih etvoro. Stadoe da brinu kako da nau hranu. Ali lisica ree: Hajde da zavijamo glasom; ko ne moe da zavija no prestane, toga e da nestane. I poee da zavijaju; jedino zec zape, a lisica sve nadjaa svojim glasom. Zgrabie zeca, raskomadae ga i pojedoe. Kad su opet dobro ogladneli, dogovorie se da nanovo zavijaju: ko zapne i prestane, toga e i da nestane. Ako ja zastanem, veli lisica, i mene ete pojesti! Poee da zavijaju; samo vuk zape, nije mogao nikako da zavija glasom. Lisica i medved ga uhvatie, raskomadae i pojedoe. Ali lisica je podvalila medvedu: dala mu je samo malo mesa, a ostalo je sakrila i kradom jela. Medved je opet ogladneo pa veli: Kumo, kumo, gde ti nabavha hranu? E, moj kume! Uzmi i ti pa provuci apu sebi pod rebra, izvuci rebro pa e videti ta je hrana. Medved je tako i uinio, rebra je apom provalio i crkao. Tako je lisica ostala sama. Kad je dokrajila medveda, stade i ona gladovati. Iznad te jame je bilo drvo, a na tom drvetu je svijao gnezdo drozd. Lisica je sedela, sedela u jami, a sve gledala drozda, pa mu jednom ree: Drozde, drozde, ta radi? Svijam gnezdo. A zato ga svija? Hou mlade da izvedem. Drozde, nahrani me jer ako me ne nahrani, pojeu tvoje mlade.

Zabrinu se drozd i stade misliti kako e lisicu nahraniti. Odleteo je u selo i doneo joj kokoku. Lisica je smazala kokoku i opet veli: Drozde, drozde, jesi li me nahranio? Nahranio sam te. E pa, sad me napoj. Zabrinu se drozd i stade misliti kako e lisicu napojiti. Odleteo je u selo i doneo joj vode. Napila se lisica, pa veli: Drozde, drozde, jesi li me nahranio? Nahranio sam te. Jesi li me napojio? Napojio sam te. A sad me izvadi iz jame. Zabrinu se drozd i stade misliti kako e lisicu izvaditi. Skupljao je palice i bacao ih u jamu. Toliko ih je nabacao da se po njima lisica uzverala i tako oslobodila, pa je pokraj samog drveta legla i istegla se. Sluaj, veli, drozde, jesi li me nahranio? Nahranio sam te. Jesi li me napojio? Napojio sam te. Jesi li me izvadio iz jame? Izvadio sam te. E, sad me zasmej. Zabrinu se drozd i stade misliti kako e lisicu zasmejati. Ja u, veli, poleteti, a ti, lisice, idi za mnom. I tako drozd odlete u selo, slete na kapiju bogatog seljaka, a lisica lee ispod kapije. Drozd stade vikati: eno, eno, donesi mi komad masla! eno, eno, donesi mi komad masla! Tu iskoie psi i rastrgoe lisicu. Ja sam tamo bila, medovinu i vino pila, po usnama mi je teklo, ali niz grlo nije poteklo. Dadoe mi sivi kaftan; ja pola, a gavrani lete i viu: Sivi kaftan, sivi kaftan! Meni se uini: 'Skini kaftan', pa ga skidoh. Dadoe mi krasnu kapicu. Gavrani lete i viu: Krasna kapica, krasna kapica! Meni se uini: 'Kradena kapica', pa sam je skinula i bez svega ostala. 28. Lisica i tetreb Jurila lisica po umi i ugledala tetreba na drvetu pa mu kae: Tetrebe, tetrebe! Ja sam u gradu bila. Bububu, bububu! Pa ta, bila pa bila. Tetrebe, tetrebe! Ja sam naredbu dobila. Bububu, bububu! Pa ta, dobila pa dobila. Da vi, tetrebi, ne treba da sedite po stablima, ve da etate po zelenim lugovima. Bububu, bubu! Pa ta, da etamo, da etamo. Tetrebe, ko to ide? pita lija, uvi konjski topot i psei lave. Seljak. A ko za njim ide? drebe. A kakav mu je rep? Kao kuka uvijen. E onda zbogom, tetrebe! Ja urim kui.

29. Lisica i detli iveo detli na hrastu, savio sebi gnezdace, sneo tri jajca i izlegao tri mladunca. Navadila se kod njega lisica: kuc, kuc repinom po starome hrastu: Detliu, detliu! Sii sa hrasta. Hou da ga oborim. Eh, lijo! Ne da mi da izvedem ni jedno mladune. Ej, detliu! Baci mi ga, ja u ga dati da kova postane. Detli joj ga baci, a ona, od buna do buna, od ume do ume, i pojede ga. Opet ona doe kod detlia i kuc, kuc repinom po starome hrastu. Detliu, detliu! Sii sa hrasta, hou da ga oborim. Eh, lijo! Ne da mi da izvedem ni jedno mladune. Ej, detliu! Baci mi ga, ja u ga dati da obuar postane. Detli joj ga baci, a ona, od buna do buna, od ume do ume, i pojede ga. Opet ona doe kod detlia i kuc, kuc repinom po sta rome hrastu: Detliu, detliu! Sii sahrasta, hou da gaoborim. Eh, lijo! Ne da mi da izvedem ni jedno mladune. Ej, detliu! Baci ga ti meni, ja u ga dati da kroja postane. Detli joj ga baci, a ona od buna do buna, od ume do ume, i pojede ga. 30. Lisica i dral Sprijateljila se lisica sa dralom, ak su i kumovi postali. Jednom lija naumila da poasti drala, i pozva ga u goste: Dodi, dragi moj kume, doi! elim da te ugostim! Zdral doe na zakazanu gozbu, a lija nakuvala kae od griza i razmazala je po tanjiru. Nudi ga i gosti: Probaj, kume, probaj, golubiu moj! Sama sam je spremila. dral hlop, hlop, poe da lupa kljunom, lupao je, lupao, ali nita nije uspeo da pojede. A Jija za to vreme kau lie li, lie i tako je sve sama i pojela. Kad sva kaa bi pojedena, lija ree: Ne zameri, dragi kume! Nemam te ime drugim poastiti. Hvala ti, kumo, i na ovome! Doi i ti kod mene u goste. Drugog dana dolazi lisica, a dral spremio orbu okroku, nasuo u bokal sa uskim grliem, stavio na sto i kae: Jedi, kumice! Nemam ime drugim da te ugostim. Lija je poela da se vrti oko bokala, proba ovako, onako, pa nita, liznula ga, onjuila, ali nita nije dohvatila! Ne moe da uvue glavu u bokal. A dral za to vreme kljuje li, kljuje, dok nije sve pojeo. Ne zameri, kumo! Nemam te ime drugim poastiti. Naljutila se lisica, a nadala se da e se za celu nedelju najesti, pa ode kui prazna eluca. Kako si uradio, tako e ti se i vratiti! Otada je i prijateljstvo lisice i drala prestalo. 31. Sneana i lisica

Bili starac i starica i imali unuku Sneanu. Krenule njene drugarice u umu po jagode i pozvale je da ide sa njima. Starci zadugo nisu na to pristali, ali posle mnogih molbi pustie Sneanu, ali joj pripretie da ne zaostaje za drugaricama. Idui po umi i skupljajui jagode od drveta do drveta, od buna do buna Sneana zaostade za svojim drugaricama. One su je dozivale, dozivale, ali Sneana ih nije ula. Ve se bilo smrklo i drugarice odoe kui. Sneana se, videi da je ostala sama, pope na drvo i pone gorko da plae i narie: Jao, jao, Sneanice, jao, jao, golubice! Imali deda i baba unuku Sneanu; devojke je u umu namamile, namamile i ostavile. Ide medved i pita: Zato ti, Sneana, place? Kako da ne plaem, ika medo? Baba i deda imaju samo mene, unuku Sneanu; mene su devojke u umu namamile, namamile i ostavile. Sii, ja u te odneti. Neu ja se tebe bojim, pojee me! Medved ode. Ona opet poe da plae i narie: Jao, jao, Sneanice, jao, jao, golubice!... Ide vuk i pita: Zato ti, Sneana, plae? Ona mu ree isto to i medvedu. Sii, ja u te odneti. Neu, ja se tebe bojim, pojee me! Vuk ode, a Sneana opet poe da plae i narie: Jao, jao, Sneanice, jao, jao, golubice!... Ide lisica i pita: Zato ti, Sneana, place? Kako, lijo, da ne plaem! Mene su devojke u umu namamile, namamile i ostavile. Sii, ja u te odneti. Sneana sie, sede na lea lisici, a ova pojuri s njom; kad je stigla pred kuu, lisica stade repom da udara na vratnice. Ko je tamo? Lisica odgovori da je to ona starcu i starici donela njihovu unuku Sneanu. Eh ti, mila naa i premila. Te ovakava, te onakva. Ui nam u kolibu. Ah, gde da te posadimo da sedne, ime da ugostimo? Prinee joj mleka, jaja, sira i stadoe da aavaju lisicu za njenu uslugu. A lisica im ite da joj za nagradu daju kokoku, pa da je puste da ide dalje. Starci se oprostie s lisicom pa u jednu vreu stavie kokoku, a u drugu psa i odnee za njom na dogovoreno mesto. Pustie kokoku i tek to se lisica baci za njom, pustie i psa. A lisica, kad opazi psa, utee pravo u umu, te tako i ode. 32. Lisica i rak Lisica i rak stajali i ovako se razgovarali. Lisica veli raku: Hajde da se utrkujemo. Rak e nato: Dobro, lijo, hajdemo!

Poeli su da se utrkuju. Tek to je lisica krenula da tri, rak joj se zakai za rep. Sve dok lija nije stigla do mesta, rak se nije otkaio. Kada se lija okrenula da pogleda, mahnu repom, a rak se otkai i ree: Ja te ve davno ekam ovde. 33. Hlepi Bili starac i starica. Starac zamoli staricu: Ispeci, starice, hlepi. Od ega da ga ispeem? Nemam brana. Eh, starice! Idi u ambar, po sanduku izgrebi, po navama pometi i tako e se brana nakupiti. Uzela baba perce, po sanduku izgrebla, po navama pomela i nakupila pregrt, dve brana. Zamesila pavla kom, ispekla na maslu i stavila na prozor da se dobro ohladi. Hlepi tu leao, leao pa se odjednom otkotrljao s prozora na klupu, s klupe na pod, po podu prema vra tima, pa preskoio preko praga u trem, iz trema na dok sat, sa doksata u dvorite, iz dvorita za kapiju dalje i dalje. Kotrlja se hlepi putem; srete ga zec: Hlepiu, hlepiu! Ja u te pojesti. Nee me pojesti, razroki zeko! Ja u ti pesmu spe vati, ree hlepi i zapeva: Po sanduku sam greben, Po navama meten, S pavlakom umeen, A na maslu peen, Na prozoru hlaen; Dedi sam pobegao, Babi sam pobegao, I tebi u, zee, ja lako pobei! I otkotrlja se dalje; zec i ne vide kud se dede!... Kotrlja se hlepi; srete ga vuk: Hlepiu, hlepiu! Ja u te pojesti! Nee, nee ti mene pojesti, suri vue! Ja u ti pesmicu spevati: Po sanduku sam greben, Po navama meten, S pavlakom umeen, A na maslu peen, Na prozoru hladen; Dedi sam pobegao, Babi sam pobegao, Zecu sam pobegao, I tebi u, vue, ja lako pobei! I otkotrlja se dalje; vuk i ne vide kud se dede!... Kotrlja se hlepi; sretne ga medved: Hlepiu, hlepiu! Ja u te pojesti! Gde ti, trapavko, da me pojede? Po sanduku sam greben, Po navama meten, S pavlakom umeen, A na maslu peen,

Na prozoru hlaen; Dedi sam pobegao, Babi sam pobegao, Zecu sam pobegao, Vuku sam pobegao, I tebi u, medo, ja lako pobei! I nastavi da se kotrlja; medved i ne vide kud se dede!... Kotrlja se, kotrlja hlepi; sretne ga lisica: Zdravo, hlepiu! Kako si lep! A hlepi zapeva: Po sanduku sam greben, Po navama meten, S pavlakom umeen, A na maslu peen, Na prozoru hlaen; Dedi sam pobegao, Babi sam pobegao, Zecu sam pobegao, Vuku sam pobegao, Medvedu sam pobegao, I tebi u lijo, pogotovu pobei! Kakva divna pesmica! ree lisica. Ali ja sam, hlepiu, ostarela, slabo ujem; sedni mi na njuku i otpevaj jo jednom glasnije. Hlepi skoi lisici na njuku i zapeva istu pesmu. Hvala ti, hlepiu! Divna je pesmica! Rado bih je jo jednom ula! Sedni mi na jezik pa je otpevaj poslednji put, ree lisica i isplazi jezik; hlepi glupai skoi na njen jezik, a lisica am! i pojede ga. 3436. Maak, petao i lisica 34. Bio starac i imao maka i petla. Starac ode u umu za poslom, maak mu odnese da jede, a petla ostavie da uva kuu. Uto doe lisica. Kukuriku, petle, Pozlaene kreste! Izviri kroz prozor van, Da ti zrno graka dam. Tako je lisica pevala sedei pod prozorom. Petao otvori prozore i provue glavu da pogleda ko to tamo peva. Lisica cap petla u kande i ponese ga. Petao povika: Odnese me lija, odnese petla iza tamnih gora, u krajeve daleke, u zemlje tuinske, daleko, daleko, iza trideset zemalja, ak u trideseto carstvo. Marko Markoviu, spasi me! Maak u polju u petlov glas, baci se u poteru, stie lisicu, ote petla i donese kui. Pazi Pea petliu, ree mu maak, ne izviruj kroz prozor, ne veruj lisici; ona e te pojesti, ni koice ti nee ostaviti.

Starac opet ode u umu za poslom, a maak mu odnese da jede. Odlazei, starac naredi petlu da uva kuu i da ne izviruje kroz prozor. A lisica je sve to pratila, htela je ona potopoto da pojede petlia; priunjala se kolibi i zapevala: Kukuriku, petle, Pozlaene kreste! Virni kroz prozor van, Da ti slatkog graka, I drugog zrnjevlja dam. Petao je hodao po kolibi i utao. Lisica je ponovo zapevala pesmicu i ubacila kroz prozor zrno graka. Petao pojede zrno i ree: Nee ti, lijo, mene prevariti! Ti hoe da me pojede, ni koice da ostavi. Ama kakvi, Pea petliu! Zar ja da pojedem tebe! Ja bih htela samo da ti dode kod mene da te ugostim, da vidi gde ja ivot provodim i u kakvom se dobru nalazim! i ponovo zapeva: Kukuriku, petle, Pozlaene kreste, Namalane glave! Virni kroz prozor van, Dadoh zrno graka, Pa jo zrna da ti dam. Samo to je petao izvirio kroz prozor, lisica ga kandama zgrabi. Petao iz sveg glasa zakuka: Odnese me lisica, odnese petla iza tamnih gora, iza borovih uma, po strmim obalama i visokim gorama; hoe lisica da me pojede, nee mi ni koice ostaviti! Maak ga u polju uo, bacio se u poteru, oteo petla i doneo kui: Zar ti nisam rekao: ne otvaraj prozor, ne izviruj kroz prozor, lisica e te pojesti, nee ti ni koice ostaviti. Pazi i posluaj me! Mi emo sutra jo dalje otii. I tako, opet starac ode za poslom, a maak mu odnese hleba da jede. Lisica se prikrala pod prozor, istu onu pesmu zapevala; tri puta je otpevala, a petao sve uti. Lisica ree: Sta je to, kao da je Pea onemeo! Nije, lijo; nee ti mene prevariti, neu kroz prozor proviriti. Lisica baci kroz prozor zrno graka i penice i opet zapeva: Kukuriku, petle, Pozlaene kreste,Namalane glave! Izviri kroz prozor, Pa pogledaj moj dvor, Tu u svakom uglu Penice itavo blago, Jedi koliko ti drago! Zatim nastavi: Samo da ti je videti, Pea, kakvog blaga ja sve nemam! Hajde, pojavi se, Pea! Nemoj da veruje maku. Da sam htela da te pojedem, ja bih te ve odavno pojela; zar ne vidi, ja tebe volim, ja hou svet da ti pokaem, da te pameti nauim, kako se ivi da ti pokaem. Ta hajde, pojavi se, Pea, evo, ja u se za ugao sakriti! i pritaji se blie uza zid. Petao skoi na klupu i izdaleka gleda; hteo je da sazna je li lisica otila. Samo to izbaci glavu kroz prozor, a lisica njega u kande i povue. Petao je zapevao istu onu pesmu, ali ga maak nije uo. Lisica odnese petla u jelovu umu i pojede, samo mu rep i perje raznese vetar. Kada su starac i maak doli kui, ne naoe petla. Tugovali su nekoliko za njim, a onda rekoe: Eto kako proe onaj ko ne slua! 35. Bili maak i ovan pa imali petla. Poli oni jednom da skidaju liku s drveta, a lisica se prikrala pod prozor i veli petlu:

Petliu, petliu, Zlatni eljiu, Namalana glavice! Evo ti slatke pogaice. Kraj Karpova dvora, Stoji strma gora. Tamo te sanke ekaju to se same sputaju! Petao izviri i ona ga odnese. Stade on uz put da vie: Maku i ovne! Odnese me lisica ak iza visokih gora, iza tamnih uma. Oni ga ue, povratie se i izbavie petla. Drugog dana mu vele: Pazi, ako doe lisica ne izviruj! Dola lisica i opet zapevala onu istu pesmu; petao izviri i ona ga odnese. Maak i ovan su ga opet izbavili. Treega dana mu vele: Pazi, ne izviruj kroz prozor; mi emo ovoga puta daleko otii i neemo te uti kad bude zapomagao. Dola lisica i zapevala tako umilnim glasom da petao nije mogao izdrati proviri; ona ga zgrabi i odnese kui. On je uz put vikao, zapomagao, ali nita nisu ga uli ni maak ni ovan. Kad su doli kui, videe da nema petla! Napravie gusle, zapee tanke strune i krenue da izbave petla. Lisica je imala sedam keri. Maak i ovan stadoe pod prozor i zasvirae: Drn, drn, gusle tankih struna! Bila jedna krasna lisica i ivela u svom zlatnom gnezdu; imala je sedam keri: prva se zvala Strailo, druga Podstrailo, trea Dajun, etvrta Bacimotku, peta Zatvoricev, esta Razgorivatru, sedma Pecipiroge! Lisica ree: Idi, Strailo, vidi ko to tako lepo peva? Strailo izae, a oni nju po elu tresnue i u korpu strpae. Tako su pohvatali sve lisiine keri. Na kraju izae i lisica. Oni i nju po elu tresnue i u korpu strpae; uoe u kolibu, uzee jo ivog petla, pa se vratie kui i nastavie zajedno da ive. 36. iveli maak i petao. Poao maak u umu po liku i veli petlu: Ako doe lisica i stane te u goste zvati, ne promaljaj glavu jer e te odneti. Doe lisica i stade ga u goste zvati govorei: Petliu, petliu! Poi sa mnom na gumno da jabuke zlatne kotrljamo. On proviri, a ona ga odnese. Stade on dozivati: Macane, macane! Odnese me lija iza strmih gora, iza sinjeg mora. ub maak, doao i izbavio petla od lisice. Poao opet maak po liku i opet nareuje: Ako doe lisica i stane te u goste zvati, ne promaljaj glavu jer e te opet odneti. Dode lisica i stade ga opet zvati. Petao proviri i ona ga odnese. On opet stade dozivati: Macane, macane! Odnese me lija iza strmih gora, iza sinjeg mora! uo maak, doao i opet izbavio petla. Maak naumio da opet ide po liku i veli: uj, ovoga puta u daleko otii. Ako doe lisica i stane te opet u goste zvati, ne promaljaj glavu jer e te odneti, a ja te neu uti kad bude vikao. Maak ode, a lisica doe i stade opet dozivati. Petao

izviri i lisica ga opet odnese. Petao stade vikati. Vikao je, vikao, alinepomae nemamaka. Lisicajedonela petla kui i namerila da ga ispee. Uto dotra maak, pokuca repom u prozor i vikne. Lijo! Neka srea prati i tebe i tvoje potomke: jednog sina Dimeu, drugoga Remeu, jednu ker uilku, drugu Pauilku, treu Motkicu i etvftu unicu! Stadoe izlaziti jedno za drugim lisiina deca, a maak ih sve pokla. Na kraju izae i lisica, on i nju ubi i izbavi petla od sigurne smrti. Vratie se oba kui i nastavie da ive u dobru i izobilju. 3740. Maak i lisica 37. Bio jednom jedan seljak i imao maka, ali je bio on velika tetoina prava nesrea! Dosadio seljaku. Seljak mislio, pa smislio uze maka, stavi u vreu, zaveza i odnese u umu. Donese ga i baci neka u umi crkne! Maak je lutao, lutao i nabasao na kolibu u kojoj je iveo umar. Popeo se pod krov i legao da se odmori. Kad ogladni poi e u umu da lovi ptice i mieve, najee se i opet na tavan, ivee kao bubreg u loju! I tako jednom ode maak u etnju, kad eto ti lisice njemu u susret; vide maka i zaudi se: 'Koliko godina ivim u umi, a takvu zver jo nisam videla'. Pokloni se maku i upita ga: Reci mi, dobar delijo, ko si ti, kojim dobrom si doao ovamo i kako te po rmenu zovu? A maak nakostrei dlaku i ree: Mene su iz sibirskih uma poslali ovamo za seoskog kmeta, a zovem se Marko Ivanovi. Ah, Marko Ivanoviu, ree lisica, nisam znala za tebe, nisam ula; e pa, hajde kod mene u goste. Maak ode kod lisice; ona ga uvede u svoju jazbinu, stade da gosti raznom divljai, a pri tom ga zapitkuje: Jesi li, Marko Ivanoviu, oenjen ili si jo momak? Momak, odgovori maak. A ja sam lisica devica, uzmi me za enu. Maak pristade i tada nasta veliko slavlje i veselje. Sledeeg dana ode lisica da trai hranu i nabavi sve to je potrebno za ivot sa mladim muem, a maak ostade kod kue. Juri lisica, kad eto ide vuk; sretne je i poe da joj se udvara: Gde si se, kumo, izgubila? Sve smo jazbine pretraili, a tebe nigde nema. Pusti me, budalo! Nemoj da mi se udvara! Ja sam ranije bila lisica devica, a sada sam udata ena. Za koga si se udala, Lizaveta Ivanovna? Zar nisi uo da su nam iz sibirskih uma poslali seoskog kmeta, Marka Ivanovia? Ja sam sada kmetova ena. Ne, nisam uo, Lizaveta Ivanovna. Mogu li da ga vidim? U! Moj Marko Ivanovi je tako ljut; samo ako mu neko nije po volji, on ga odmah izjede! Nego ti mene posluaj, spremi jednog ovna i donesi mu na poklon; ovna ostavi, a ti se sakrij da te ne vidi, inae, brale, loe e proi!

Vuk odjuri po ovna. Ide lisica, kad eto ti medveda, sretne je i poe da joj se udvara. to me ti, budalo, krivonogi Mika, zadeva? Ja sam ranije bila lisica devica, a sada sam udata ena. Za koga si se, Lizaveta Ivanovna, udala? Pa za onoga to su nam ga poslali iz sibirskih uma za seoskog kmeta, zove se Marko Ivanovi, za njega sam se udala. A mogu li da ga vidim, Lizaveta Ivanovna? U! Moj Marko Ivanovi je tako ljut; samo ako mu neko nije po volji, on ga odmah izjede. Nego ti hajde, spremi jednog bika pa mu donesi na poklon; vuk e ovna da donese. Ali pazi, bika ostavi, a ti se sakrij da te Marko Ivanovi ne vidi, inae, brale, loe e proi. Medved odjuri po bika. Doneo vuk ovna, oderao mu kou i stao pa se misli; pogleda kad i medved vue bika: Zdravo, brate Mihailo Ivaniu! Zdravo, brate Levone! Nisi video lisicu i mua joj? Nisam, brate, ali jedva ekam. Pa idi, zovi ih. Neu ja, Mihailo Ivaniu! Idi ti, ti si hrabriji od mene. Neu ni ja, brate Levone. Odjednom ugledae zeca. Medved se razvika na njega: Dodi ovamo, razroki vrae! Zec se uplai i dotra: Sluaj, razroki obeenjae, zna li gde ivi lisica? Znam, Mihailo Ivaniu. Idi odmah i reci joj da su Mihailo Ivani i brat mu Levon Ivani ve odavno spremni i da je ekaju da doe s muem; spremili su im na poklon ovna i bika. Zec pojuri lisici koliko ga noge nose. A medved i vuk stadoe razmiljati gde da se sakriju. Medved ree: Ja u se popeti na bor. A ta ja da radim? Gde da se sakrijem? pita ga vuk. Ta, ja se nikako ne mogu popeti na drvo, Mihailo Ivaniu! Sakrij me, molim te, negde, pomogni u nevolji. Medved ga sakri u bun i pokri suvim liem, a sam se pope na bor, i to na sam vrh, i poe da osmatra ne ide li maak Marko sa lisicom. Zec je u meduvremenu stigao do lisiine jazbine, pokucao i rekao lisici: Mihailo Ivani i brat mu Levon Ivani su me poslali da ti kaem da su oni odavno ve spremni, da te ekaju da doe s muem i da ele da vam poklone bika i ovna. Idi ti, krivonogi! Sad emo i mi. I eto, idu maak i lisica. Medved ih spazio pa govori vuku. Evo, brate Levone Ivaniu, ide lisica s muem. Kako je on mali! Dode maak i odmah se baci na bika, dlaka mu se samo kostrei, poe da kida meso i zubima i apama, a sve mrnjaue, kao da se ljuti: Malo je, malo je! A medved ree:

Mali, ali je prodrljiv! Nas etvoro ne bi toliko pojeli, a njemu jednome je i to malo. Kako je krenuo, i nas e pojesti! Hteo je i vuk da vidi Marka Ivanovia, ali ne moe da gleda od lia! Poe da razmie ispred oiju lie, a maak u kako neto uka pa pomisli da je mi, skoi i pravo na vuka i zakai ga noktima po njuci. Vuk ipi pa pobee koliko ga noge nose, i nestade. A maak se i sam prepade, pa pravo na drvo gde je bio medved. 'Eto ti sad', pomisli medved, 'video me je.' Da se spusti niz drvo, nije imao vremena, i on, uzdajui se u boga, tako tresnu s drveta na zemlju da umalo nije bubrege odbio, skoi pa poe da bei glavom bez obzira. Lisica povika za njim: Pokazae vam on! Samo priekajte! Od tog vremena sve su se zveri poele bojati maka; a maak i lisica su se snabdeli mesom za itavu zimu i iveli su u zdravlju i veselju. I sad jo ive i traju i u svemu uivaju. 38. Bili starac i starica. Nisu imali ni sina, ni keri, s njima bee samo jedan sivi maak. On ih je hranio i pojio, donosio im kunice i veverice, letarke, tetrebove i razne druge zverice. Prolo vreme, i sivi maak iznemogao od starosti. Starica ree starcu: Zato da mi, stare, drimo maka? Samo da nam mesto na pei zauzima! A kud u s njim? Stavi ga u torbu i odnesi u zabran, neka tamo crkne. Starac odnese. Ostao maak u zabranu, gladovao dan, dva i tri, pa stade plakati. Ide lisica i pita maka: Zato plae, Marko Ivanoviu? Ah, lisice, kako da ne plaem? iveo sam kod starca i starice, hranio ih i pojio pa sada kad sam ostareo, oni su me oterali. A lisica mu veli: Hajde, Marko Ivanoviu, da se uzmemo! Gde ja da se enim? Samo da mi je da sklonim glavu; a ti, sigurno, ima i decu, treba njih hraniti. Ne brini, prehraniemo se nekako. I tako se lisica udade za Marka Ivania. Prolazili jednom medved i zec pokraj lisiine jazbine. Ugleda ih lisica, pa povika: Ah ti, debelonogi medvede, i ti, zrikavi zee! Dok sam bila udovica, niko od vas da katkad prode kraj moje jazbine, a otkako sam se udala, svaki dan se motate ovuda; gle, kako ste samo put utabali! Pripazite se da vas Marko Ivanovi za iju ne uhvati! Idui putem medved veli zecu: Kakav li je, brate, taj njen mu Marko Ivanovi? Valjda nije vei od mene? A zec e: A valjda nije bri od mene? Hajdemo sutra da ga vidimo! Dooe sutradan ispred lisiine jazbine i ugledae maka kako glode itav erek bika, gloe a sve frke: Malo je, malo! Vidi, brate, medved e zecu, da nam se zlo sprema. Ta, Marko stalno govori: malo je, malo! No hajde da se mi sakrijemo. Ti se zavuci ispod suvog granja, a ja u se popeti na drvo.

Tek to je svaki zauzeo svoje mesto, ispod granja istri mi. Maak ga opazi i baci se za njim u granje. Zec se prepade i nae da bei, a medved, kad je uo neko komeanje, htede da se okrene, ali od straha pade s drveta i usmrti se. Lisica i maak i dandanji ivuckaju i medveda glockaju. 39. U nekakvom carstvu, tamo u nekoj dravi iveo u gustim umama moan maak. A medved, vuk, jelen, lisica i zec se sastadoe da veaju kako da monoga, silnoga maka kod sebe na gozbu pozovu. Naspremali su bili raznih akonija, ali nikako da se dogovore ko e poi da pozove maka. Idi ti, medvede! Medved se stade izgovarati: Ja sam sav kosmat i krivonog, kako u ja? Neka ide vuk! A vuk kae: Ja za to nisam umean, nee on mene posluati; bolje da poe jelen! Ali ni jelen ne pristaje: Ja kakav sam plaljiv i straljiv, neu umeti re da izustim, moe me maak zbog toga pojesti. Idi ti, pametnice, ree lisici, ti si em lepa, em snalaljiva. Ja imam dugaak rep i ne mogu brzo da trim, neka ide zec! odgovori lisica. Tu svi navalie na zeca: Idi, zrikavi! Ne boj se. Ti si okretan i brzonog; ako te napadne, ti e lako od njega pobei. Zec nemade kud odjuri maku. Kad je stigao, poklonio mu se do crne zemlje i pozvao ga na gozbu i razgovor. Izgovorio je sve to su mu rekli, okrenuo se i pojurio natrag iz sve snage. Kad se vratio kod svojih prijatelja, ree: Ala sam se nahvatao straha! A kakav je maak: sav mrk, dlaka mu nakostreena, a rep mu se po zemlji vue! Tu se zveri poee kriti, ko je kuda stigao: medved se popeo na drvo, vuk se sakrio iza grma, lisica se zarila u zemlju, a jelen i zec pobegoe kud ih noge nose... Kraj je isti kao u prethodnoj bajci. 40. Udala se lisica za Marka Ivania. Jednom je otila da nabavi neto muu da jede. Lovila je, lovila i ulovila patku. Nosi patku kui kad je srete divlji vepar. Stani, lisice! ree. Daj mi patku. Ne dam. Onda u je sam uzeti. A ja u rei Marku Ivaniu i on e te usmrtiti! 'Kakva li je to zverka?' pomisli divlji vepar i produi dalje svojim putem. Lisica nastavi da juri. Odjednom je presrete medved. Kuda, lisice, juri, kome patku nosi? Daj je meni. Bolje ti je da odstupi, jer ako te kaem Marku Ivaniu, taj e te smrti predati! Medved se uplai i krenu svojim putem. Lisica opet nastavi da juru Srete je vuk. Daj mi, veli, patku! Ma ta kae! A ako te ja kaem Marku Ivaniu, on e tebe pojesti?! Vuk se prepade i krene svojim putem, a lisica odjuri kui.

Sastae se dvilji vepar, medved i vuk i stadoe misliti i hagaati kakva je to zverka Marko Ivani; nikada je do sada nisu videli, niti je nje bilo u umama! Odluie da prirede veliku gozbu i da pozovu Marka Ivania u goste. Pripremie sve to je potrebno. E, sada, vele, ko e poi po Marka? i odredie da ide vuk. Vuk se spremi, odjuri i doe pred lisiju jazbinu. A tamo, maak proviruje iz rupe, brkovi mu nakostreeni, a oi samo svetle. Tresui se od straha, vuk se duboko pokloni maku, estita mu mladu nevestu i pozva ga u goste. Maak samo sedi i prede. 'Uh, to je ljut', pomisli vuk i ne zna kud da se dene, kako da strugne... Vratio se i rekao divljem vepru i medvedu: Ah, kako je straan Marko Ivani. Oi mu samo kao munje gore. Kad me je pogledao, sav sam pretrnuo od straha... Uplaie se svi i posakrivae: medved se pope na drvo, divlji vepar se uvali u blato, a vuk se zavue u stog sena... 4144. Preplaeni medved i vukovi 41. Bili starac i starica i imali maka i ovna. Starica skupljala pavlaku da maslo pravi, a maak se privue i tetu babi napravi. Stare, ree starica, kod nas u podrumu neto mi nije kako treba. Mora pogledati, ree starac, da neko sluajno ne ulazi tamo. I tako starica ode u podrum, i ima ta da vidi: maak apom skinuo s lonca poklopac i lie pavlaku. Ona istera maka iz podruma i poe u kuu, a maak se pre nje uvue i sakri se u oak na pei. Domaine! ree starica. Mi nismo verovali da maak vrlja i pravi tetu, a on je ba taj. Hajde da ga ubijemo! Maak u ovaj razgovor pa skoi sa pei i odjuri trkom kod ovna u staju i poe da ga lae: Brate ovne! Sutra e mene da ubiju, a tebe da zakolju. Tako se oni dogovorie da nou oba pobegnu od gazde. A kako emo, pita ovan. I ja bih hteo da pokaem, kao i ti, pete, ali staja je zatvorena. Ne brini. I istog trena maak se pope na vrata, smaknu apom ue sa eksera i pusti ovna. Idu oni putem, kad naioe na vuju glavu. Uzee je i nastavie da idu dalje. Ili su tako, ili, pa ugledae kako daleko u umi gori vatra i pojurie pravo tamo. Prioe, kad tamo oko vatre greje se dvanaest vukova. Bog vam pomogao, vukovi! Dobro doli, maore i ovne! A ta emo mi veerati, brate? upita ovan maka. Pa, dvanaest vujih glava! Idi i izaberi jednu pomasniju. Ovan ode iza grma, die uvis onu vuju glavu to su bili nali na putu i zapita: Hoemo li ovu, brate maku? Ne, ne tu, izaberi neku bolju. Ovan opet podie onu istu glavu i opet zapita:

A ovu? Vuci se tako prepadoe i najradije bi pobegli, ali ne smeju dok ne pitaju. etiri vuka stadoe da mole maka i ovna: Pustite nas da idemo po drva. Mi emo vam ih doneti. I odoe. Ostalih osam vukova se tad jo vie prepa doe od maka i ovna: kad su mogli da pojedu dvanaest, onda e pogotovu pojesti njih osam. Jo etvorica poee da mole da ih pusti da odu da donesu vodu. Maak ih pusti: Idite, ali se brzo vratite! Preostala etiri vuka zamolie da njih puste da potrae one prve vukove zato li se ne vraaju? Maak ih pusti i jo stroije naredi da se to pre vrate natrag; a, u stvari, njemu i ovnu milo to su svi otili. Vukovi se sakupie u umi i zajedno krenue dalje. Srete ih medved Mihailo Ivanovi. Da nisi ti, Mihailo Ivanoviu, pitaju vukovi, uo da su maak i ovan pojeli dvanaest vukova? Ne, momci, nisam uo. A mi smo videli takvog maka i ovna. Momci, kako bih ja mogao da vidim te to su toliko hrabri? E, Mihailo Ivanoviu, pa taj maak je tako estok da mu se ne sme ni prii; dok trepne, ni komad s komadom od tebe ne ostade! Badava to to smo bri od pasa i zeeva, ovde nam to nita ne pomae. Nego, bolje da ih mi pozovemo na ruak. Stadoe da nagovaraju lisicu: Idi pa pozovi maka i ovna. Lisica poe da se izgovara: Ja, kko sam brza, nisam spretna; bojim se da me ne pojedu! Idi! Nije bilo druge, i lisica poteci za makom i ovnom. Vratila se nazad i kae: Obeali su da e doi. Jao, Mihailo Ivanoviu, kako je maak ljutit! Seo na panj a sve ga kida kandama; to on za nas otri svoje noeve! A tek kako je one oi iskolaio!... Prepade se medved i odmah posla jednog vuka da straari sa jednog visokog panja; stavi mu u apu maramu i naredi: Cim ugleda maka i ovna, mahni maramom, a mi emo poi da ih sretnemo. Poeli su da pripremaju ruak. etiri vuka dovukoe etiri krave, a za kuvara medved postavi puhaa. Krenue maak i ovan u goste; kad su primetili straara, dosetie se o emu se radi, pa se dogovore: Ja u se, ree maak, privui tiho po travi i seu uz sam panj naspram vukove njuke, a ti se, brate ovne, zaleti i iz sve snage ga raspali elom! Ovan se zalete, udari svom snagom i obori vuka, a maak mu se baci pravo na njuku i izgreba ga do krvi noktima. Kad videe to medved i vukovi, poee medu sobom da razgovaraju. Videste li, momci, kako skoie maak i ovan! Kad su uspeli vuka Jevstifejku da obore i unakaze sa onako visokog panja, kako emo se tek mi sa zemlje moi odupreti! Da znate, nije njima do naega ruka, nisu oni doli da se ugoste ve da nas osramote. Zar ne bi bilo bolje, brao, da se sakrijemo?

Vukovi se razbeae po umi, medved se uspentra na bor, puha se sakri u rupu, a lisica se zavue pod trupinu. Maak i ovan navalie na pripremljeno jelo. Maak jede i stalno frke: Malo je, malo! Odjednom se okrenu nazad pa kad ugleda kako iz rupe viri puhaev rep, uplai se i stre na bor. Medved se ustrai od maka i pravo s bora tresnu na zemlju pa umalo ne pridavi lisicu ispod trupine. Pobee medved, pobee lisica. Izgleda mi, kume, da si se ugruvao? upita lisica. Ne, kumo, da nisam skoio, maak bi me ve pojeo! 42. Ziveli u jednom dvoritu jarac i ovan. Lepo su se slagali: ako bi imali naviljak sena, delili su ga popola, a ako bi trebalo da neko izvue deblji kraj onda je to samo bio maor Vaska. On je bio takav lopov i razbojnik; stalno se motao tamoamo veto, a kad je slabo poklopljeno neto na to ga navede njegov njuh, onda on lepo napuni trbuh. Jednom lee jarac i ovan i razgovaraju meu sobom; kad odjednom, pred njima se stvori maak mjaukalo, sivo elence, ide i alosno plae. Jarac i ovan ga pitaju: Maore, maence, sivo elence! Zato plae i na tri noge skakue? Kako da ne plaem? Bila me je stara baba, bila, bila, ui mi je isupala, noge mi je polomila, a jo mi je i omu na vrat namicala. A ta si skrivio, kad si tako nastradao? Eh, nastradao sam zato to se nisam uzdrao no sam pavlaku polizao. I opet zaplaka maak mjaukalo. Maore, maence, sivoelence! Azatosadplae? Kako da ne plaem? Baba me je bila, a sve govorila: 'Zet e mi doi, gde u pavlaku nai? Morau da zakoljem jarca i ovna!' Zadreae jarac i ovan: Ah, ti sivi maore, nerazumni stvore! Ti si kriv za nau pogibiju! Sad emo te izbosti! Tu mjaukalo prizna svoju krivicu i zamoli da mu oproste. Oni mu oprostie i stadoe utroje misliti: ta i kako da urade? Reci mi, srednji brate ovne, upita mjaukalo, je li ti tvrdo elo: probaj o vrata! Zalete se ovan, lupi elom o vrata vrata se zatresoe, ali se ne otvorie. Podie se tad najstariji brat, jarac nevaljalac, zalete se, udari u vrata i ona se raskrilie irom. Kao stub praina se podigla, a trava po zemlji polegla to bee jarac i ovan, a za njima poskakuje na tri noge maence sivo elence. Umorio se maak pa stade moliti svoje pobratime: O vi, najstariji i srednji brate! Ne ostavljajte najmlaega brata zverima na milost i nemilost! Jarac ga poduhvati, stavi na leda pa nastavie da bee po planinama i dolinama i peanim uvalama. Dugo su tako beali, i dan i no, dok nisu sasvim posustali. Uto dooe do strme strmine, krevite planine; pod tom strminom pokoeno

polje, a na tom polju stogovi sena kao grad veliki stoje. Zaustavie se jarac, ovan i maak da se odmore. A no je bila jesenja, hladna. Kako da vatru naloe? brinu se i misle jarac i ovan. A mjaukalo ve navukao suve kore brezove, uhvatio jarca za rogove i naredio mu da se elom sa ovnom sudari. Sudarie se jarac i ovan jako, ali tako da im se varnice iz oiju prosue, a uanj od breze samo planu. Dobro je bilo, izusti sivi maak, sad emo se ogrejati, i samo to to ree zapali stog sena. Taman oni seli da se ogreju, kad eto ide nezvani gost medved brundalo, Mihailo Ivanovi. Pustite me, veli, da se ugrejem i odmorim: neka me slabost uhvatila! Dobro doao, brundalo medvede, jedan mravojede! Odakle ide, brate? Iao sam u pelinjak i tamo se dohvatio sa seljacima; od toga mi se ova slabost uhvatila; idem lisici da me polei. I tako stadoe uetvoro da provode mrklu no: medved pod stogom, mjaukalo na stogu, a jarac i ovan pokraj vatre. Ide sedam surih vukova, a osmi beo, i pravo na stog. Pih! Fuj! veli beli vuk, Neruski se zadah osea. Ko li je to ovde? Hajde da snagu okuamo! Zablejae strano jarac i ovan, a maak ovako prozbori: Ah ti, beli vue, vukovima knee! Ne ljuti naeg najstarijeg brata; a on je srdit, da te bog sauva! Samo li se razbesni, znaj da nikom dobro hee biti. Ali ne vidi kakva mu je brada: u njoj je sva njegova snaga; bradom on zveri ubija, a rogovima samo kou skida. Bolje da lepo priete i, kao, zamolite: hoemo da se poigramo s tvojim mlaim bratom to pod stogom lei. Vukovi se tako jarcu poklonie, Miku medveda opkolie, pa ga stadoe zadirkivati. On je trpeo, trpeo, pa kad je dohvatio apama da mlatipo vukovima! Zabogoradie oni kao ubogi Lazar, iskobeljae se nekako i, podvivi repove put pod noge! A za to malo vremena jarac i ovan poduhvati maka pa uteci u umu, ali tamo opet nabasae na sure vukove. Maak se uspentra na sami vrh jele, a jarac i ovan se zakaie prednjim nogama za jelovu granu i ostae da vise. Vukovi stoje ispod jele, zube iskezili i zavijaju gledajui jarca i ovna. Vidi maence, sivo elence da im se zlo pie, pa stade da gaa jelovim iarkama vukove; gaa ih a sve pri tom zbori: Jedan vuk! Dva vuka! Tri vuka! Na svakog brata po jedan vuk. Ja, mjaukalo, jue sam, i to s kostima, dva vuka pojeo i jo sam poprilino sit; a ti, najstariji brate, to si na medvede u lov hodio ali nisi nita ulovio, uzmi i moj deo! Samo to je te rei izgovorio, jarac se stropota i srui se rogovima na vuk'a. A mjaukalo i dalje samo vie: Dri ga, uhvati ga! Tu se vukovi tako prepadoe dapobegoe glavom bez obzira. Tako su i otili. 43. U nekakvom carstvu, tamo u nekoj dravi iveo seljak i imao jarca i ovna. Lenj bio seljak i nije nakosio sena. A kad je dola zima nemaju jarac i ovan ta da

jedu pa stadoe dreati na sav glas. Seljak uze ibu pa udri po njima. Tad jarac ree ovnu: Hajdemo, brate, u umu: nai emo kakav stog sena i tamo emo iveti. Hajdemo, brate Kozma Meketiu! Gore nam ne mpe biti. Jarac je smotao od domaina puku, a ovan vreu od rogoza i krenue udvoje; idu oni putem i nau staru vuju glavu. Brate ovne! ree tad jarac. Uzmi ovu glavu i stavi je u vreu. Kog e nam vraga? I ovako nam je teko ii! Uzmi je! Kad doemo na mesto gde smo se uputili, skuvaemo pihtije. Ovan podie vuju glavu, stavi je u vreu i ponese. Ili oni tako, ili i na kraju doli u umu. Ja sam sav prozebao, veli ovan. A jarac opazi da nedaleko gori vatra pa ree: Vidi li onu vatru to gori? Hajdemo tamo! Uputie se prema vatri i nabasae pravo na vukove; sede oko vatre i greju se. Ovan premro, ne zna za sebe od straha. A jarac mu veli: Ne boj se, ovne! a sam prie vukovima: Zdravo, momci! Zdravo, Kozma Meketiu! 'Gle', pomislie vukovi, 'bie bogato goenje: jarac i ovan su sami doli, sami u usta uleteli'. Ali jarac drukije misli: Dede, brate ovne, veli. Daj ovamo vuju glavu; svariemo je i pihtije napraviti. Samo gledaj da izabere od staroga vuka! Ovan izvadi iz vree vuju glavu i donese je jarcu. Ne tu! veli jarac, tamo u vrei ima druga glava, od najstarijeg vuka, e tu donesi. Ovan stade da pretura po vrei, preturao je, rio i opet doneo onu istu glavu: Ah, ti budalo, povika jarac i zalupa nogama, ne tu!... Pogledaj, na samom je dnu vree. Ovan opet preturaj, preturaj i donesi onu istu glavu. Eto, tu sam traio! ree jarac. Ba ta glava mi treba. A vukovi gledaju i u sebi misle: 'Ih, koliko su nae bratije poklali! Puna im je vrea samih glava.' Imate li, brao, upita jarac, neto u emu bismo mogli skuvati veeru? Tu vukovi poskakae i rastrae se neko po drva, neko po vodu, neko za posudu, a svima im jedno na umu kako da izvuku ivuglavu. Tre oni i sretnu medveda. Kud ste poli, sivi vukovi? Ah, Mihailo Ivanoviu! Ti i ne zna kakva nas je nevolja snala. Doli su kod nas jarac i ovan i doneli sa sobom punu vreu vujih glava hoe pihtije da kuvaju. A mi se prepadosmo da i nas ne pobiju, pa smo pobegli. E, ba ste glupi! ree im medved. Jarac i ovan su vam sami doli, i umesto da ih samo uhvatite i pojedete, vi se uplaili! Poite sa mnom! Idemo! Jarac i ovan videe da se vukovi vraaju, pa se uzmuvae i pobegoe. Jarac se uspentrao na drvo, namestio se i seo, a ovan se pentrao, pentrao, ali nikako da se popne. Nekako se uhvatio za granu prednjim nogama i ostao visei na njoj. Uto stigao medved s vukovima pa gleda: gde su se deli jarac i ovan? Nigde ih nema! Vi, brao, ree medved vukovima, skupite mi malo ira, hteo bih da uvraam: gde su se deli jarac i ovan?

Vukovi skupie ir, a medved sede ispod drveta, pa stade bacati ir i vraati kao kad ene u bob gledaju. Ovan veli jarcu: V Ah, jare, pau: nemam vie snage noge me bole! Dri se, odgovori jarac, inae smo gotovi; pojee nas! Ovan se upinjao, upinjao, ali kad ti onda tresnu o zemlju! Vide tad jarac da im nema spasa, pa zapuca iz puke i povika iz svega glasa: Uhvati vraara, dri ga! Medved se prepade pa pobee glavom bez obzira, a vukovi za njim. Tako se svi razbeae. Onda je i jarac siao s drveta, ali nije hteo da ostane u umi. Vratili su se zajedno on i ovan kui i nastavili da ive kako su znali i umeli. 44. Bili starac i starica i imali ovna i jarca samo to su bile takve lutalice da su se sasvim od stada odbili, odlunjali bi tako za svoj raun na razne strane a ti idi da ih trai. Zna ta, starice, veli starac, hajde da mi lepo ovna i jarca zakoljemo dok oni nisu potpuno pobesneli! Moe se desiti da nam tako odskitaju pa da ih vie i ne nademo, ovako emo ih bar iskoristiti. Pa to da ne? Zakoljimo ih. A ovan i jarac su stajali pod prozorom, pa kad su uli ta im se sprema, pobegoe u gustu, pregustu umu. Kad su tamo doli, rekoe: Treba sad da naloimo vatru, bie nam hladno; vidi kako je rosa svea. i Stadoe oni da dovlae suvo granje: navukli su itavu gomilu. A sad treba vatre dobaviti. Nedaleko su seljaci palili ugalj. Jarac i ovan im ukradoe glavnju, zapalie vatru i sedoe da se greju. Ali im odjednom dojurie tri medveda i posedae pokraj vatre. ta e sad? Jarac uze da pita: A ta, ovne, ti bi hteo da jede? Hteo bih. A je li ti puka napunjena? Napunjena je. A je li ti sekira otra? Otra je. E pa, hajde donesi neto za veeru. Ne mogu sad, brate jare, tek sam doao. Pa neemo, valjda, gladni na spavanje? Pa hajde onda ubij evo ovoga medveda; nismo ih mi zvali, sami su doli! Ispei emo, pa onda veerati. Medved se uplai i ree: Ah brao, jare i ovne! Kako ete mene ispei? Vidite kako vam je mala vatra. Nego vi mene pustite da vam ja nakrim drva, raspirim malo bolje vatru, pa me onda ubijte i pecite. Dobro, idi po drva. Medved skoi i pobee koliko ga noge nose. 'Ko bi mogao sam sebi da bude neprijatelj', pomisli on. 'Ni za ta na svetu neu da se vratim.' Drugi medved vidi da se onaj to.su ga poslali po drva ne vraa pa u sebi pomisli: 'Sad e oni na mene da navale po svoj prilici'.

Idem, veli, da pomognem onome medvedu. Sigurno je toliko drva nakrio da ne moe sam da ih dovue. Idi, pomogni mu. I tako pobee i drugi medved. Ostao je jo samo jedan. Jarac saeka da proe malo vremena pa ree: E pa, brate medvede, moraemo tebe da ubijemo. I sam vidi da su oni to su bili na redu otili. Ah, brao, na emu ete me ispei? Vatra se skoro sasvim ugasila. Bolje bi bilo da ja odem i poteram natrag onu dvojicu na koje je red. Taman posla, pa da se i ti ne vrati. Ali zaista u se vratiti, a i njih u sa sobom dovesti! Onda hajde, samo se to pre vrati; neemo, valjda, ovde da umremo od gladi. Ako ja sam budem morao po vas da idem, loe ete se svi provesti. I poslednji medved se pusti u trk koliko ga noge nose i pobee daleko, daleko; Dobro smo im, brate, podvalili! veli jarac. Samo, vidi, ovde se treba i najmanjeg uma bojati. Zato bolje poimo kui da zajedno ginemo, a moda e se starac i saaliti na nas. I tako se vratie kui. Starac se obradovao, pa ree starici: Nahrani ih! Jarac i ovan se stadoe umiljavati. Starica se saali na njih, pa ree starcu: Kao da nemamo ta drugo da jedemo! Neemo klati ni jarca ni ovna, neka jo poive! Pa dobro! sloi se starac. I tako oni ostadoe ivi i dobro poivee. Ali se jarac i ovan manue sasvim svojih vragolija, postali su mirni i posluni. 45. Medved, lisica, obad i seljak Bio jedan seljak i imao konja arca. Seljak ga je upregao u kola i otiao u umu po drva. Tek to je doao u umu, kad banu veliki medved. Pozdravi se sa seljakom i upita ga: Reci mi, seljae, ko ti je iarao konja? Ala je lep ovako aren! Eh, brate Miko! xee seljak. Ja sam ga iarao. Zar umeda ara? Ko, zar ja? Ito jo kakav sam majstor. Akohoe, ja u te udesiti da bude areniji od moga konja. Medved se obradova: Hajde, molim te! Ja u ti za to celu konicu dovui. to da ne! Dobro. Samo ja te moram, stari avole, uvezati konopcem da bude miran kad te ponem arati. Medved pristade. 'Priekaj', pomisli seljak, 'sad u ja da te povijem.' Uze uzde i konopce i tako stegnu i umota medveda, da je ovaj poeo da jaue na sav glas, a seljak e njemu: Priekaj, brate Miko! Ne mrdaj, sad treba da te aram. Razvei me, seljae, moli medved. Neu vie da budem aren; molim te, pusti me! Ne, stari davole! Molio si me, pa neka ti bude.

Nasekao seljak drva, natrpao celu hrpu i zapalio dobru vatru, pa uzeo sekiru i stavio je u sred vatre. Kad je usijao sekiru da je bila crvena, seljak je izvadi i poe da ara medveda, tako da je sve cvralo. Medved je urlao koliko ga grlo nosi; onda nape i poslednju snagu pa iskida sve konopce i uzde i nae da bei glavom bez obzira samo se uma tresla. Rio je, valjao se medved po umi, dok nije izgubio snagu; hteo je da legne, ali ne moe; ceo trbuh i bokovi mu ispeeni; kako je samo poeo da urla: Ah, samo da mi seljak padne aka, zapamtio bi on mene! Sledeeg dana ena ovoga seljaka ode u polje da anje ra i ponese okrajak hleba i bokal mleka. Doe na njivu, ostavi po stranu bokal s mlekom i poe da anje. A seljak pomisli: 'Hajde da obidem enu!' Upregao je konja, dovezao se od njive i ugledao kako kroz ra tumara lisica. Primakla se lukava lija bokalu s mlekom, nekako u nju uvukla glavu, ali nikako ne moe da je izvue; ide po strnjikama, vrti glavom i govori: Dobro de, bokaliu, naalio si se, i sad je dosta! Prestani sa vragolijama; pusti me! Bokaliu, golubiu! Dobro si me namagario, poigrao se, sad je dosta. A sama sve mlati glavom. A dok se lisica natezala sa bokalom, seljak zgrabi cepanicu, prie joj i udari je po nogama. Lisica odskoi u stranu pa glavom pravo u kamen i razbi bokal u paramparad. Vide da je goni seljak sa cepanicom pa udari, iako na tri noge, u takvu trku da je ni psi ne bi mogli stii, i sakri se u dubokoj umi. Vrati se seljak i poe da tovari snopove na kola. Odjednom se pojavi obad, slete mu na vrat i dobro ga ujede. Seljak se mai za vrat i uhvati obada. Gle! ta da radim sa tobom? ree. Priekaj, sad e da vidi, zapamtie i ti mene! Uze seljak slamku i zabode je obadu u zadak. Sad leti kako zna! Jadni obad polete i odnese sa sobom i slamku. 'E, vala', pomisli on u sebi, 'sad sam nagrabusio! Otkako sam se rodio nisam ovoliki teret nosio!' I tako je leteo, leteo, u umu doleteo i ve je bio na izmaku snage. Hteo je da sleti na drvo da se odmori, pokua da se malo podigne, a slamka ga sve vue nadole. Muio se, muio i jedva nekako sleteo, zaduvao se i poeo tako teko da die da se ak i drvo zalelujalo. A pod tim drvetom je leao onaj medved to ga je seljak onako naarao. Medved se uplai: od ega li se tako jako zalelujalo stablo? Pogleda gore, a na drvetu sedi obad. On mu doviknu: Ej ti, brate! Roo! Sidi, molim te, dole, inae e bogme i celo stablo izvaliti. Obad ga poslua i slete dole. Medved ga pogleda i upita: Ko ti je, brate, toliku slamku zabio u zadak? A obad pogleda medveda i sad on upita: A ko je tebe, brate, tako unakazio? Gle, nema ti dlaka, a ponegde ti i kosti vire. E, brate obade, to je mene seljak udesio. E, brate medvede, i ovo moje je od seljaka. Gledaju oni, kad eto ti lisice; skae na tri noge. Ko ti je slomio nogu? upita medved. Ah, kume, nisam nita mogla videti, nekmoli selja ka, i on me cepanicom poterao.

Brao, hajdemo sve troje da ubijemo seljaka! Odmah su svi zajedno otili u polje ge je seljak skup ljao snopove. Kad su mu se pribliili, seljak ih spazi, i tako se uplai da prosto nije znao ta da radi... 4647. Vuk 46. iveli starac i starica. Imali su pet ovaca, estoga drepca i sedmu junicu. Dode vuk i zapeva pesmu: Bio jedan starac, Na bunu mu dvorac, Imao je pet ovaca, I estoga drepca, I sedmu junicu. Starica ree starcu. Oh, divne li pesme! Stare, daj mu jednu ovicu. Starac mu je dade, vuk je pojede i opet dode s tom istom pesmom; ponavljao je sve dotle, dok nije pojeo sve ovce, drepca, junicu i staricu. Ostade starac sam. Dode mu vuk sa istom pesmom. Starac uze ara i poe njime votiti vuka. Vuk pobee i otada njegova noga nije vie kroila tamo, a starac, sinji kukavac, ostade sam da jad jadu dodaje. 47. Bili starac i starica. Imali oni maku sudoperku, psa lajavca, ovcu i kravu. Doznao vuk da starac ima mnogo stoke pa ode da ite; doe i ree: Daj mi staricu! Starcu ao da mu da staricu; umesto nje dade maku sudoperku. Vuku to ne bi dosta; kad je pojeo maku, opet doe starcu: Daj mi staricu! Starcu ao da mu da staricu; umesto nje dade psa lajavca. Pojede ga vuk i opet ode da trai staricu. Starac ne dade staricu; umesto nje dade ovcu, pa onda kravu. Staricu ostavi za sebe; i oni nastavie da ive, da udvoje provode stare dane i hlebom se hrane. 4849. Svinja i vuk 48. Bio jednom jedan starac i imao staricu. Oni nisu imali ni sina ni keri; a od stoke samo jednu svinju iljate njuke. I navadila se ta svinja da izlazi iz dvorita na zadnju ka piju. Odnese je vrag jednom u tuu njivu, u ovas. Prolazio tuda vuk, pa se priunjao: uhvati je za ekinju, uvue za plotinu i pojede svinju. A sada znaj, tu je i prii kraj. 49.

Bila jedna stara svinja koja danju nije nikuda mrdala iz dvorita, ali samo li se smrai i sunce zade, svinja odmah iz dvorita izae. Iz dvorita svoga domaina izae i u susedovo ude; tamo je cvee upala, slamu bacala. Odnekud se pojavi stara junaina, suri vuina, podie repinu i pozdravi svinju: Zdravo, mila eno, suprasna svinjo! Zato lunja i ovuda skita? Ovde gde vuk ovce jede. Vidi svinja da joj je doao kraj pa veli: Nee ti mene, vuino sura, pojesti! Doveu ja tebi moje prasie. Neu mesa drugoga, hou mesa svinjskoga. Zgrabi vuk svinju za bela leda, za njenu crnu ekinju; odnese svinju iza panja, iza cepanice, iza bele brezice, stade svinjske kosti glodati i svinjske joj roditelje spominjati. 5051. Vuk i koza 50. Bila jednom koza; napravi ona kolibu u umi za sebe i za jarie to je okozila. esto je odlazila u borovu umu da nabavi hranu; im ona ode jarii bi odmah zatvarali kolibu, i nikuda nisu izlazili. Kad se koza vrati, kucne na vrata i zapeva: Oj, jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Ja sam, koza, vaa majka mila, u umi sam dosad bila; jela travu svilenu, pila vodu studenu. Puno mi je vime mleka, iz vimena prosto juri, niz papak na zemlju curi. Jarii odmah otvore vrata i puste majku. Ona ih nahrani, pa opet ide u umu, a jarii se opet dobro zakljuaju. Vuk sve to prislukivao, uluio priliku kad je koza otila u umu, pa prie kolibi i povika svojim dubokim glasom: Vi jarii, vi detii! Otkljuajte, otvorite! Majka vam je dola i mleko donela, a u kopitu njenu vodu studenu! A jarii mu odgovaraju: Cujemo, ujemo! Nije to glas nae majice! U nae majice je tanak glas, i ne peva tako; Vuk ode i sakri se. Uto se vrati koza i kucnu na vrata: Oj, jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Ja sam, koza, vaa majka mila, u umi sam dosad bila; jela travu svilenu, pila vodu studenu. Puno mi je vime mleka, iz vimena prosto juri, niz papak na zemlju curi. Jarii pustie majku i ispriae joj kako je dolazio kurjak i hteo da ih pojede. Koza ih je nahranila i, odlazei u umu, strogo im naredila: ako neko prie kolibi i stane da trai dubokim glasom i ne nabroji sve redom kao kad ona zapeva, toga ni za ta na svetu da ne putaju na vrata. Samo to je koza otila, vuk pritra kolibi, pokuca i poe tankim glasom da peva: Oj, jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Ja sam, koza, vaa majka mila, u umi sam dosad bila; jela travu svilenu, pila vodu studehu. Puno mi je vime mleka, iz vimena prosto juri, niz papak na zemlju curi. Jarii otore vrata, vuk utri u kolibu i sve ih pojede, samo se jedno jarence u pei sakrilo i spasilo. Dola koza. Dugo je zvala, pevala, niko joj ne odgovara. Prila je blie vratima i videla da je sve otvoreno; utrala je u kolibu tamo nikog nema. Zavirila je u pe

i nala jedno jaren.eeKad je saznala kakva je nesrea snala, koz.a sede na klupu pa pone gorko plakati i naricati: Oh, vi jarii, moji detii! Zato ste vrata otvarali, pa zlom vuku plen postali! Vuk mi vas je sve zgrabio, a mene, jadnu i emernu kozu, u crno zavio. uo to vuk, pa ude u kolibu i kae kozi: Ah, kumo, kumo! Nemoj da grei duu, pa zar bih a mogao to da uradim! Nego, hajdemo da prodemo malo umom. Neu, kume, nije mi do etnje. Hajdemo, stade je opet nagovarati vuk. Pooe u umu i naidoe na neku rupu, a u njoj su razbojnici pre toga spremali kau, pa bee ostalo jo dosta vatre. Koza ree vuku: Hajde, kume, da vidimo ko e preskoiti rupu. Poee da skau. Vuk skoi i upadne u uarenu rupu. Od ara mu pue trbuh, a jarii poiskakae otuda pa u trk prema majci. Otada nastavie da ive razuma se drei, bede se klonei. 51. Jednom, ko zna kad i gde, ila koza koja je bila skozna. Pride i stade ispod jabukovog stabla i ree: Oj, jabuko, jabuko! Pusti me da se okozim ispod tvoga stabla. Jabuka ne pristade, ve ree: Moe mi jabuka otpasti i jare ti ubiti; nije tu za tebe zgodno. Poe koza i zaustavi se ispod orahovog stabla i zamoli ga da je pusti da se ispod njega okozi. Orah ne pristade, ve ree: Moe mi orah otpasti i jare ti ubiti. Nema joj druge koza, kad nije nita mogla da postigne, krene dalje. Ila je tako, ila, kad odjednom ugleda kolibu, licem okrenuta prema umi, a zadnjom stranom prema kozi. Tu joj koza ree: Kolibo, kolibo! Okreni se licem prema meni, a zadnjom stranom prema umi; hou da udem unutra. Koliba se okrene, koza ude u nju da se okozi, i okozila se. Tu se ona namesti kao kod svoje kue. Cesto je svoje jarie ostavljala same kad je odlazila u umu da pase travu, ali je uvek kolibu dobro zatvarala. Ali jednom, samo to je koza bila ostavila jarie, vuk dotrao i priao vratima kolibe, pa poeo da vie debehm glasom: Jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Na vratima majka eka, donela vam mleka. Mleka puno vime, kaplje u korito, pa na zemlju crnu. Jarii su prepoznali da to nije glas njihove majke, i ne otvorie vrata. Naa majica, rekoe oni, nema takav glas; njen glas je tanak i nean. Tek to je vuk otiao, vrati se njihova majka i zapeva: Oj, jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Na vratima majka eka, donela vam mleka. U umi sam bila, mlada lia nabrstila. Puno vime mleka, kaplje u korito, pa na zemlju crnu. Jarii otvorie i stadoe piti mleko. A za to vreme vuk dode kod kovaa pa mu kae: Kovau, kovau! Prekuj mi glas da bude tanak.

Kova uini tako. A koza, im je jarie nahranila i napila, ode opet u umu i strogo deci naredi da nikoga ne putaju unutra. Samo to je koza otila, prie onaj vuk od malopre vratima i poe da zapeva tankim glasom, nalik na glas njihove matere: Oj jarii, detii! Otkljuajte, otvorite! Na vratima majka eka, donela vam mleka. U umi sam bila, mlada lia nabrstila. Puno vime mleka, kaplje u korito, pa na zemlju crnu. Jarii ne pogodie glas i otvorie vuku. Vuk ih skoro sve pojede samo se jedno malo jare sakrilo ispod pei, pojede ih, a ostavi samo koe i kosti, pa ode u umu. Doe uto koza, stade da zapeva pred vratima, i otvori joj ono jare. Tu je koza skupila koe, isuila ih na pei i samlela kao brano; a za sutradan je naumila palainke da napravi i vuka u goste da pozove. A vuka je i ranije viala kod svoje kume lisice. Zamesi palainke, ode pravo kumi i zamoli je da s onim vukom dode kod nje u goste. Lisica joj zadade vrstu veru i koza se vrati kui. Jo rano ujutro, pre pet sati, evo ti lisice i vuka, a vuk se bio tako ugojio da ga je koza jedva prepoznala. Sedoe za sto; koza postavi tanjire, noeve i viljuke, donese maslo i pavlaku, i stadoe jesti palainke. Meutim, koza side u podrum da donese jo pavlake, a u stvari, htela je neto drugo; uzela je malo ara i raspirila vatru, a oko vatre zabola mnogo gvozdenih eksera. Kad su se gosti najeli palainki, koza ih upita hoe li im biti po volji da se poigraju njene omiljene igre, Oni pristanu. Koza odmah izvadi iz patosa jednu dasku i naredi im da ne prilaze blizu, pa ree: A moja igra je ovo skakati preko ove rupe, brzo iz zaleta. Lisica i koza tu zaas preskoie; za njima uzastopce krenu da preskae debeli vuk. Kako skoi, zape mu noga za dasku od poda i on pade u rupu, a tamo na gvozdene eksere i.vatru. Koza i lisica zatvorie patos daskom, i vuk izgore. Tu je koza sa svojom kumom lisicom priredila slavan pomen vuku; najedoe se, napie i u dvorite izioe. Koza isprati kumu, pa je sa svojim jarencetom ivela do kraja svog veka i donosila mu slatkoga mleka. 5253. Glupi vuk 52. U jednom selu iveo seljak I lmao psa. Dok je bio mlad, pas je uvao itavu kuu a kad je ostareo, prestao je ak i da laje. Dosadio je domainu i on se spremi, uze konopac, pritegne psu oko vrata i odvede ga u umu. Dovede ga do jedne jasike i hteda da ga zamakne, ali mu, kad ugleda kako starome psu teku niz njuke gorke suze, bi ao: saali se, psa .priveza za jasiku, pa se sam uputi kui. Ostade jadni pas u umi i poe plakati i proklinjati svoju zlu sudbinu. Odjednom se iza grmena pojavi veliki vuk, ugleda ga i ree: Zdravo, arove! Poodavno te ekam da mi doe. Nekada si ti mene gonio od svoje kue, a sad si mi sam pao aka: moe mi se da radim sa tobom ta hou. Sad e mi za sve platiti! A ta e, suri vue, da uradi sa mnom? Pojeu te zajedno sa koom i kostima. Eto ta u! Ah, ti glupi suri vue! Od besa ni sam ne zna ta radi; zar e posle ukusne govedine da dere staro i posno psee meso? Zato da

uzalud lomi na meni svoje stare zube? Moje je meso sada isto kao gnjila panjina. Nego, boljem u te ja nauiti: idi donesi tri buta dobrog kobiljeg mesa da se malo podgojim, pa onda radi sa mnom ta ti je drago. Vuk poslua psa, ode i dovue mu pola kobile: Evo ti mesa pa gledaj da se podgoji. Ree to i ode. Pas uze da erei meso i sve pojede. Kroz dva dana doe suri glupak i kae psu: Jesi li se podgojio ili nisi jo? Malo sam se podgojio, ali kad bi doneo jo neku ovcu, moje meso bi postalo jo slade! Vuk i na to pristade, odjuri u polje, lee u jednu udolinu i poe da prei kad e naii pastir sa stadom. A kad pastir sa stadom naie, vuk omeri iza grma jednu podebelu i poveliku ovcu, skoi i baci se na nju. Uhvati je za iju i odvue psu. Evo ti ovce, pa gledaj da se podgoji! Poeo pas da se popravlja, pojeo ovcu i osea kako mu se vraa snaga. Doe vuk i upita ga: Sta kae, brate, kakav si sada? Jo sam malo mrav. Kad bi mi doneo kakvog vepra, ja bih se ugojio kao svinja! Vuk mu donese vepra i ree: Ovo je poslednje to ti inim! Kroz dva dana eto mene tebi u goste. 'Dobro', pomisli pas, 'dotle u se ja popraviti.' Kroz dva dana doe vuk kod uhranjenog psa, a ovaj, kad ga vide, poe da laje na njega. Ah ti, mrska psino, ree suri vuk, zar sme da napada na mene? I tu se on baci na psa, htede da ga rastrgne! Ali se pas, kako je ve bio ojaao, uhvati u kotac sa vukom i poe tako da ga aava da je sa suroga samo pramenje letelo. Vuk se istre pa bei to je bre mogao. Utee daleko i htede da se zaustavi, ali kad u psei lave, opet zadi. Dojurio je u umu, legao pod bun i poeo da lie rane to mu ih je pas zadao. 'Aj, kako me je prevario pogani pas!' ree vuk sam sebi. 'Sada, samo li se nekoga domognem, taj se nee iz mojih zuba izvui!' Polizao vuk rane i krenuo za hranom. Gleda on, kad ono na planini stoji veliki jarac. On ode k njemu i ree: Jare, jare! Doao sam da te pojedem. Ah, suri vue! Zato bi ti uzaludno lomio o mene svoje stare zube? Bolje ti stani pod planinom i rain svoju iroku eljust; ja u se zatrati i pravo tebi u usta, a ti me onda progutaj. Vuk stade pod planinom i rairi svoju iroku eljust, a lukavi jarac polete sa planine kao strela i udari vuka u elo, ali tako snano da ga je s nogu pokosio. A jarac ode svojim putem. Posle dva, tri sata vuk se osvesti, osvestio se, a glava mu puca od bolova. Poe da se pita: ama je li on progutao jarca ili nije? Mislio je, mislio, pa je smislio: 'Da sam pojeo jarca, trbuh bi mi bio pun; izgleda da me je on, nevaljalac, prevario! E, ali sad znam ta u i kako u!' Ree to vuk i krene prema selu. Ugleda svinju s prasiima i baci se da uhvati jedno prase, ali svinja ne da. Ah ti, svinjska rugobo, ree joj vuk. Kako sme da bude tako gruba? Ta, ja u i tebe i tvoje prasie odjednom progutati. A svinja mu odgovori: Da zna, do sada te nisam ruila, a sad u kazati da si mnogo glup.

Kako to? Pa evo, tako! I sam, suri, presudi: kako bi ti mogao da pojede moje prasie? Pa oni tek to su se oprasili. Treba ih okupati. Budi mi kum, a ja u ti biti kuma, pa da ih, malu deicu, krstimo. Vuk pristane. I tako oni dooe do velike vodenice. Tu svinja ree vuku: Ti, dragi kume, stani s one strane pregrade gde nema vode, a ja odoh da kupam prasie u istoj vodi, pa u ti jedno po jedno dodavati. Vuk se obradova i pomisli: 'Pa ja u bez po muke doi do hrane!' Ode suri glupak pod upriju, a svinja istog asa uhvati pregradu zubima, podie je i pusti vodu. Kako voda iknu tako i povue sa sobom vuka i poe da ga okree. A svinja s prasiima ode kui: dola je, najela se i sa deicom se na meku postelju izvalila da spava. Vide suri vuk da ga svinja prevarila, nekako se izvue na obalu i ode praznog trbuha da njui po umi. Dugo, dugo ga je muila glad, nije mogao vie da izdri, uputi se opet prema selu i vidi: kraj gumna lei nekakva strvina. 'Dobro', pomisli, 'kad padne no najeu se makar i te mrcine. Dola za vuka takva zla godina da bi rad bio da se makar i mrcine najede! I to je bolje nego da od gladi zubima kljoca i zavija.' Pade no, vuk krenu prema gumnu i poe da razvlai mrcinu. Ali lovac je njega jo odavno oekivao i pripremio za prijatelja lep doek; zapuca on iz puke, i suri vuk se skljoka razbijene glave. Tako je i zavrio svoj ivot suri vuk! 53. Bilo je to davno, kad je jo Hristos sa apostolima hodao po zemlji. Jednom oni idu drumom irokim; u susret im naie vuk i veli: Gospode! Ja sam gladan! Idi, odgovori mu Hristos, pojedi kobilu. Vuk odjuri da trai kobilu, ugleda je, pride joj i veli: Kobilo! Gospod je naredio da te pojedem. Ona mu odgovori: A, ne! Mene nee pojesti, nije doputeno; imam ja o tome dokaz, ali je daleko zakovan. Hajde, pokai! Pridi mi zadnjim nogama blie. Vuk prie, a ona ga tako tresne po zubima zadnjim kopitima da je vuk tri hvata unazad odleteo! A kobila pobee. Ode vuk da se ali; doe kod Hrista i veli: Gospode! Kobila zamalo da me usmrti! Idi pojedi ovna. Vuk odjuri ovnu; doe i veli: Ovnu, hou da te pojedem, gospod je naredio. Dobro, pojedi! Stani ti ispod te gore i razjapi dobro svoju eljust, a ja u se popeti na vrh gore, zatrau se i pravo ti u usta upasti! Vuk stane ispod gore, razjapi eljust; a ovan kad se stuti s gore i udari ga svojim ovnujskim elom: bap! obori vuka i ode. Vuk ustane, gleda na sve strane nema nigde ovna! Opet pode da se ali; doe kod Hrista i veli:

Gospode! I ovan me je prevario, zamalo me nije ubio! Idi, odgovon mu Hristos, pojedi krojaa. Vuk odjuri; putem sretne krojaa. Krojau, hou da te pojedem, gospod je naredio. Priekaj, pusti me makar da se sa svojima oprostim. Ne, ne dam ti da se ni sa svojima oprosti. Pa, ta da radim. Kad je tako, pojedi me. Daj samo da te lzmerim da vidim hou li se moi uvui u tebe? Izmeri! veli vuk. Kroja ode pozadi, uhvati vuka za rep, omota rep oko ruke i uhvati da pegla suroga. Vuk se muio, otimao, dok mu se rep nije otkinuo i onda pobee koliko ga noge nose! Juri iz sve snage, kad eto sedam vukova. Stani, vele, to si ti, suri, bez repa? Kroja mi ga otkinuo. A gde je kroja? Eno ga, ide putem. Hajde, da ga stignemo, i pojure za krojaem. Cuje kroja poteru, vidi da e ga zlo snai, brzo se popne na drvo, na sam vrh, i sedne. Uto su ve bili tu dojurili vukovi, pa kau: Hajdemo, brao, da dohvatimo krojaa; ti kusorepi, legni dole, a mi emo se jedan na drugoga popeti valjda emo ga dohvatiti! Kusorepi legne na zemlju, na njega stane vuk, na onogadrugi, nadrugogatrei, svevieivie;veseiposlednji penje. Vidi kroja svoju neminovnu nevolju; ta, samo to ga nisu dohvatili! pa vikne odozgo: Vala, kusorepi ima najgore da prode! Kusorepi nato rskpi odozdo i nae da bei! Svih sedam vukova popada na zemlju, pa u poteru za njim: dostigli su ga i onda stali tako erupati da su od njega samo komadi leteli. A kroja sie s drveta i poe kui. 5455. Medved 54. Bili starac i starica, a dece nisu imali. Jednom starica ree starcu: Stare, idi po drva. Starac ode po drva i sretne medveda koji mu ree: Stare, hajde da se pobijemo. Starac uze i odsee sekirom medvedu apu, ode kui i apu dade starici: Skuvaj, starice, medveu apu. Starica je odmah uze, odera kou, sede na nju i poe da upa dlake, a apu stavi na pe da se kuva. Medved je urlao, urlao, pa se dosetio da napravi apu od lipovoga drveta. Uputi se u selo k starcu i zapeva: kripi noga, kripi lipova! I voda sad spava, I zemlja sad spava, Svi u selu ve spavaju,

Samo baba jo ne spava, Ve na moju kou sede, Uze vunu da oprede. Od mog mesa orbu pravi, A koicu moju tavi. Starac i starica se uplaie. Starac skoi na klupu pored pei i sakri se pod korito, a baba na pe ispod aavih krpa. Medved ue u kolibu. Starac od straha stenje pod koritom, a starica se zakalja. Medved ih pronade, zgrabi i pojede. i 55. Bila jednom jedna baba. Njena kuica se nalazila po strani od sela, dvorite joj je bilo slabo ograeno, a imala je prilino i stoke: jednu kravu i est ovaca. Zima a svuda unaokolo lutaju vukovi i medvedi. Tako se kod te starice navadio da nou dolazi medved i jede ovce. Provalio je plot iza kue, pojeo ovcu, pojeo i drugu. Starica poe da straari navalila sebi na vrat takvu nevolju da joj no isto to i dan postade. Skinula bila ona sa ovaca koje je medved zaklao vunu i po itavu no je sedela i prela. Medved je mnogo puta dolazio i pokuavao da pojede ovicu ali mu to nije polazilo za rukom! Cim medved prie plotu, starica kripne vratima i izade u dvorite. Medved se naljuti i prestade da se muva po dvoritu iza kue, ali dode pod sam prozor i zapeva pesmu: Skripi, kripi violine poj po nozi mi lipovoj! I voda ve spava, i zemlja ve spava; samo baba ne spava, vunu svoju upreda! Izala starica na kapiju da pogleda ko to tako lepo peva, a medved brzo kroz plot u obor, zdipi ovcu i odnese je u umu. Tako je sve ovce prevukao. Sirota starica je sruila svoju kuicu i preselila se kod brata da ivi. Stadoe oni zajedno da ive, da u dobru uivaju, a zlo izbegavaju. 56. Medved, pas i maka Bio jedan ovek i imao dobrog psa, ali mu je on, kako je ostareo, bio prestao da laje i uva dvorite i ambare. Seljak nije hteo vie da ga hrani, pa ga otera iz dvorita. Pas ode u umu i lee pod drvo da tu izdahne. Najednom dode medved i pita: Zato ti, keru, lei ovde? Hou tu da skapam od gladi! Zar ne vidi kakva je danas ljudska pravda: dok ima smage i vredi hrane te i poje, a kad je izgubi i ostari onda te oteraju iz dvorita. A jesi li, keru, gladan? Gladan, nego ta! Onda hajde sa mnom, ja u te nahraniti. I tako oni pooe. U susret im ide drebac. A sad gledaj u mene! ree medved i stade apama da kopa zemlju. Keru, ej, keru! ta je? Pogledaj me, jesu li mi se zacrvenele oi? Zacrvenele su se, medvede! Medved tad jo ee nastavi da kopa zemlju.

Keru, ej, keru! Je li mi se dlaka nakostreila? Nakostreila se, medvede! Keru, ej, keru! A je li mi se rep podigao? Podigao se, medvede! U taj as medved capi drepca za trbuh i drebac pade na zemlju. Medved ga raspori i ree: Evo ti, keru, pa jedi koliko hoe. A kad ga dokraji, dodi kod mene. Poive tako ker, nije imao nata da se ali; ali kada je sve pojeo, i opet ogladneo, otra medvedu. Sta je, brale, pojeo si? Pojeo, pa sad opet moram da gladujem! Zato bi gladovao? Zna li gde vae ene anju? Znam. E, pa, hajdemo; ja u se prikrasti tvojoj gazdarici i uzeti joj iz kolevke dete, a ti u poteru za mnom i otmi mi ga. Kad ga otme, odrtesi ga natrag; ona e te za to hramti kao ono pre. I tako medved odgega, prikrade se i odnese dete iz kolevke. Dete zaplaka, a ene pojurie za medvedom; jurile su ga, jurile, ali ga nisu mogle stii i tako se vratie; majka plae, a ene kukaju. Odjednom se odnekud pojavi ker, stie medveda, ote mu dete i evo ga nosi natrag. Gle, rekoe ene, stari ker je oteo dete! Potrae mu u susret. Majka je bila sva srena, presrena. Odsada, kaza, ja ovoga kera neu nikada ostaviti! Dovela gaje kui, sipala mleka, udrobila hleba i dala mu: Evo ti, jedi! aoveku ree: Muiu, naegakera treba paziti i hraniti; on je moje dete od medveda oteo. A ti si priao da on nema vie snage! Popravio se pas, najeo se. Neka bog da, kae, zdravlja medvedu! Nije dozvolio da umrem od gladi, i postade medvedu pravi prijatelj. Jednom je seljak priredio sedeljku. Ba tada doao medved da poseti psa. Zdravo, keru, kako si? Ima li ta da jede? Hvala bogu! odgovori pas. Imam svega i svaega. A ime tebe mogu ugostiti? Hajdemo u kuu. Domaini su se razveselili i nee te primetiti kad proe; a ti udi u kuu pa pravo pod pe. A ja, onim to budem nabavio, time u te i poastiti. I tako oni udoe u kuu. Ker je video da su se i domaini i svi gosti odreda ponapijali, i stade da aava prijatelja. Medved je popio au, dve i to ga je uhvatilo. Uto su gosti poeli da pevaju, pa i medvedu dode da zapeva i on poe na svoju da lzvija. Pas ga je odvraao: Ne pevaj, bie zlo! Ali kakvi! Medved ne prestaje nego sve jae i jae svoju pesmu izvija. Gosti zaue urlanje pa zgrabie kolje i navalie da biju medveda; on se izvue i nae da bei, jedva se iv teturao. Seljak je jo imao i maku; prestala je da lovi mieve, samo je tetu pravila: gde god se popne, neto razbije ili iz lonca prolije. Seljak je oterao maku iz kue, a pas, kad vide kako se ona pati bez hrane, poe kradom da joj nosi hleba i mesa i

da je hrani. Domaica stade da motri; kad je doznala ta sve to, isprebijala je psa; tukla ga je, tukla a pri tom govorila: Ne kradi za maku govedinu! Ne kradi za maku hleb! Kroz dva, tri dana izade pas iz dvorita, ode maki koja je crkavala od gladi. ta je s tobom? Umirem od gladi; dok si me ti hranio dotle sam i bila sita. Hajde sa mnom. I tako podoe. Prie ker oporu konja, stade apama da kopa zemlju, pa onda pita: Mako, ej, mako! Jesu li mi pocrvenele oi? Nita nije pocrvenelo! Ma, reci da su pocrvenele! Onda maka ree: Crvene su. Mako, ej, mako! Je li mi se dlaka nakostreila? Ne, nije se nakostreila. Ma budalo, reci da se nakostreila. Dobro, nakostreila se. Mako, ej, mako! Je li mi se rep podigao? Nimalo se nije podigao. Ma budalo, reci da se podigao! Dobro, podigao se. Pas se tad baci na kobilu, ali se kobila ritnu i tako ga pogodi da keru napreac dua ispade. Onda mu maka ree: E, zaista su ti se oi krvlju prelile, dlaka nakostreila, a rep podigao, ali tek sada! Zbogom, brate keru! I ja odoh da umrem. 5758. Koza 57, Sedi jarac i plae. Poslao kozu da nabere oraha; ona otila i nema je, pa je nema da se vrati. Stade jarac da zapeva: Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, kozo! Vuka u ja poslat' na te. Al' vuk nee kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, vue! Medveda u poslat' na te. Nee medved vuka drati, Nee ni vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, medvede! Lovca u ja poslat' na te. Nee lovac medu klati, Niti medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, love! Poslau ja motku na te. Nee motka lovca biti, Nee lovac medu klati, Nee medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima,

Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, motko! Sekiru u poslat' na te. Nee sekira motku rubiti, Niti motka lovca biti, Niti lovac medu klati, Niti medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, sekiro! Poslau ja kamen na te. Nee kamen sekiru tupiti, Nit' sekira motku rubiti, Niti motka lovca biti, Niti lovac medu klati, Niti medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, kamene! Poslau ja vatru na te. Nee vatra kam kaliti, Nit' sekiru kam tupiti, ' Nit' sekira motku rubiti, Niti motka lovca biti, Niti lovac medu klati, Niti medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, vatro! Poslau ja vodu na te Nee voda vatru gasiti, Niti vatra kam kaliti, Nit' sekiru kam tupiti, Nit' sekira motku rubiti, Niti motka lovca biti, Niti lovac medu klati, Niti medved vuka drati, Niti vuk kozu gnati. Nema koze s orasima, Nema koze sa tvrdima! Dobro, dobro, vodo! Poslau ja vetar na te Vetar poe vodu nositi, Voda poe vatru gasiti, Vatra poe kamen kaliti, Kamen poe sekiru tupiti, Sekira pode motku rubiti, Motka pode lovca biti, Lovac pode medu klati, Medved pode vuka drati, A vuk pode kozu gnati. Evo koze s orasima, Evo kozdsa tvrdima! 58.. Jednom koza iza reke poe Po Iiku, al' vie ne dode. Dobro, dobro, kozo! Poslau ja vuka na te! Ne hte vuk kozu klati. Nee koza da se vrati. Dobro, dobro, vue! Medveda u poslat' na te! Ne hte medved vuka drati, Ne hte vuk kozu klati. Nee koza da se vrati. Dobro, dobro, medvede! Poslau ja motku na te! Ne hte motka medu udarati, Ne hte medved vuka drati, Ne hte vuk kozu klati. Nee koza da se vrati. Dobro, dobro, motko! Sekiru u poslat' na te! I tako dalje: na sekiru se alje kamen, na kamen uski ja, na uskiju kova, na kovaa bi. Bi ode kovaa votiti, Kova ode uskiju variti, Cuskija ode kamen drobiti, Kamen ode sekiru tupiti, Sekira ode motku rubiti, Motka ode medveda udarati, Medved ode vuka drati, A vuk ode kozu klati!

59. Pria o odranoj kozi Bila koza udljiva, a napola odrana! ... A sad uj i pouj! Bio jednom seljak i imao zeia. I taj seljak ode u polje, dode tamo i ima ta da vidi: lei koza, jedna joj polovina odrana, a druga polovina ne. Seljak se saali, uze je, donese kui i stavi u staju. Kad je ruao i odmorio se maio, izae on u batu, a zei za njim. Tad ti se koza iz staje izvue pa u kuu uvue i tu se

zakljua. Ali zeiu bee palo na um da jede, pa dotra do kue, mai se apom za vrata, kad tamo vrata zakljuana! Ko je to tamo? upita zei. Koza odgovara: Ja sam, koza udljiva, a napola odrana; ako ti izaem noge u ti polomiti! Zei sav tuan odstupi od vrata, izade na ulicu i poe da plae. Sretne ga kurjak. Sto plae? upita ga. Kod nas u kui ima neko, ree kroz suze zei. Nato e kurjak: Hajde sa mnom, ja u ga isterati! Pridoe vratima. Kurjak upita: Ko je to tamo? Koza zalupa nogama i ree: Ja sam, koza udljiva, a napola odrana; ako ti izaem noge u ti polomiti! Tako i oni odstupie od vrata. Zei opet zaplaka i izade u umu, a kurjak utee u umu. U susret zecu naide petao. Zato ti plae? Zei mu ispria. Onda petao kaza: Hajde sa mnom, ja u je isterati! Prilaze oni vratima, a zei, da bi uplaio kozu, poe da vie: Evo petla sa noktima, nosi sablju na pleima; ide duu da izgubi, samo kozu da pogubi! Dodoe do vrata, a petao pita: Ko je to tamo? A koza kao i pre: Ja sam, koza udljiva, a napola odrana; ako ti izaem noge u ti polomiti! Zei opet sa suzama izade na ulicu. Tu dolete pela, oblee oko njega i pita: Sta ti je? Zato plae? Zei joj sve ispria, a pela odlete prema kui. Tu ona zapita: Ko je to tamo? Koza joj je odgovorila kao i onima pre. Ali pela se naljuti, poe da leti i oblee oko zidpva, zujala je, zujala i rupu nala. Uvukla se tuda pa ubola kozu aokom onako odranu i napravi joj oteklinu. Koza ipi i iz sve snage jurnu na vrata i tu uj, tu vidi nestade je. A ei ue u kuu, najede se i napi, pa se izvali da spava. Kad se ispava zeka, poee pria ispoetka.

60. Pria o jednom jednobokom ovnu Imao neki gospodar mnogo stoke. Jednom naredi da zakolju pet ovnova, da lh oderu i naprave ovje koice da bi dao bundu da mu naprave. Pozva krojaa i ree mu: Dede saij mi bundu. Ovaj je merio, merio; vidi nedostajae mu za bundu pola jedne ovje koice. Malo je ovje koice, ree, nee biti za umetke.

Pa, tu se moe pomoi, ree, gospodar i naredi sliizi da sa jednog ovna odere kou samo s jednog boka. Sluga uini onako kako mu je gospodar naloio. Ah, kako se samo ovaj ovan naljutio na gospodara; smesta pozva k sebi jarca. Otiimo, ree, od ovakvog zlotvora; u umi se moe sada iveti, ima trave; vodu emo nai i biemo siti. I tako oni odoe. Kad prispee u umu napravie kolibu da imaju gde nou da spavaju. Tako su, bogme, oni lepo tamo iveli i travu jeli. Meutim, nije samo njima dodijao ivot kod tog gospodara. Od njega su posle utekJi: krava, svinja, petao i gusan i iveli tu sami sve dok je bilo toplo bez brige. Ali kad je stigla hladna zima, morali su negde da se sklone od mraza. Ili su tako, ili i na ovnovu kolibu naili. Stadoe da ga mole: Pusti nas, vele, hladno nam je! A oni nee ni da uju, ne putaju nikoga. Tada krava prie kolibi: Pustite me, ree, ili u vam vau kolibu na stranu izvrnuti! Ovan vide da nema kud, i pusti je. Dode onda svinja: Pustite me, ree, ili u vam svu zemlju izriti i tako vam kolibu podriti; pripazite, bie i vama gore. Nisu imali kud, i svinju pustie. Pogledae, a ono i gusan preti: Pustite me ili u vam rupu prokljuvati; pripazite, bie i vama gore. Pustite me, ne zaostaje ni petao, ili u vam ceo krov posr...! ta da rade, pustie ih lepo sve, pa nastavie da zajedniki ive. iveli oni tako jedno vreme, ali se desi da pored njih prou razbojnici. ue viku i dreku, priunjae se, poslunue, ali nikako ne mogu da razaberu ko je to tamo. Poslae oni tamo jednog svog pajtaa: Idi, rekoe mu, a ako nee ne gine ti ue na vrat pa u vodu! Ovaj, nemajui kud, ode. I samo to je kroio u kolibu, navalie na njega sa svih strana! A on, ta e, brzo utee i vrati se natrag. E pa, brao, ree, radite sa mnom ta znate, ali ja ni za ta na svetu ne idem vie tamo. Nisam se toliko straha nahvatao otkako sam se rodio! Samo to sam uao, jo nisam stigao ni da se osvrnem, kad sam bog zna odakle, iskoi nekakva ena pa sa araem na mene, sa araem na mene; pa tu onda nekakva gospoa stade da sike na mene; pa onda, gle uda, neki obuar pa ilom na mene, pa ilom na mene sve u zadnjicu; pa onda i kroja, pa jo i on s makazama; tu bee i vojnik s mamuzama pa kad se na mene ostrvio kosa mu samo tri na glavi. 'Evo, ja u te!' preti. Ali tamo je, samo da znate, injihovnajstariji: 'Daj, jaugave!' Ah, brao, ree, ja sam se sledio od straha! Znai, kau razbojnici, nerria nam druge nego da uteknemo, jer e, bogme, i nas ostale udesiti! I odoe. A oni ostadoe da ive i dalje ivljahu slono. Ali se jednom na njihovu kolibu namerie vuci koji po vonju pogodie ko je tamo. Dede ti, rekoe jednome vuku, idi napred prvi! Ali samo to je ovaj uao, kad ga smotae; jedva, jedva se iv izvue. Ne znaju vukovi ta bi da uine. Ali tu je s njima bio je, pa im on ree: Cekajte malo, dajte da ja pokuam; moda u biti bolje sree!

Ali vidi sad ti! Znao je on da je ovnu oderan jedan bok. Pa kad se on savio, otkotrljao, pa zalateo i bodljama u ovna! Kako je ovaj ipio i preko svih preskoio derui se. Za njim i otali, pa se tako svi razbeae. A umesto njih vuci tamo ostae.

61. Zimovite zveri Iao bik umom; sretne ga ovan. Kud si poao, ovne? upita ga bik. Da se sklonim od zime, ree mu ovan. Hajde sa mnom. I tako, krenue bik i ovan zajedno. Susrete ih svinja. Kud si pola, svinjo? upita bik. Da se sklonim od zime, odgovori svinja. Hajde sa nama! Odoe svi troje dalje. Susrete ih gusan., Kud si poao, gusane? upita bik. Da se sklonim od zime, odgovori gusan. Pa, hajde sa nama! I tako gusan krenu sa njima. Idu oni i sretoe petla. Kud si poao, petle? upita bik. Da se sklonim od zime, odgovori petao. Hajde s nama! Idu oni putem i razgovaraju medu sobom. Sta emo, brao i drugovi? Nailazi hladno vreme: gde emo se skloniti? Bik ree: Hajdemo da napravimo kolibu, inae emo se posmrzavati od zime. Ovan ree: Moja bunda je topla vidi kakva mi je vuna! Ja u ovako prezimiti. Svinja ree: Ja se ne bojim mraza ma koliki da bio; zariu se u zemlju i tako u bez kolibe prezimiti. Gusan ree: A ja u se popeti na sredinu jele, jedno u krilo poda se prostreti, drugim se pokriti nikakav mi mraz nita nee moi: tako u preziniiti! Petao ree: I ja isto! Vide bik koliko je sati, morae sam da se pomui. Dobro, ree, vi kako hoete, ali ja u poeti da pravim sebi kolibu. Napravi on kolibu i poe da ivi u njoj. Ali doe hladna zima i poe da stee mraz; ovan ta e, kud e pravo kod bika: Pusti me, brate, da se ogrejem. Ne, ovne, tvoja je bunda topla; ti e i tako prezimiti. Neu da te pustim! Ako me ne pusti, zaleteu se iz sve snage i iz kolibe ti brvno izvaliti; onda ima i tebi da bude hladno! Bik se mislio, mislio: 'Pustiu ga, inae u'se i ja smrznuti', i pusti ovna. I svinja je ozebla pa poe kod bika:

Pusti me, brate, da se ogrejem. Ne, neu da te pustim; ti e se u zemlju zariti i tako prezimiti! Ako me ne pusti, ja u rilom sve stubove podriti, pa e ti se koliba sruiti! Sta da radi, mora da je pusti. I on pusti i svinju. Tu onda dooe i gusan i petao: Pusti nas, brate, da se ogrejemo. Ne, neu vas pustiti. Svaki od vas ima po dva krila: jedno prostrite poda se, a drugim se pokrijte, i tako prezimite! Ako ne pusti, ree gusan, ja eu ti svu mahovinu sa zidova poupati; onda i tebi ima da bude hladno. Nee da pusti? ree petao. Onda u poleteti gore i svu ti zemlju s tavanice izgrebati; ima onda i tebi da bude hladno. Biku ne preostade nita drugo do da pusti i gusana i petla. Tako se oni sastavie i nastavie da ive u kolibi. Ragrejao se u toplini petao pa poeo da izvija vratom i peva pesme. ula lisica petla kako poje pa joj se prohtelo da se piletinom malo zasladi, ali kako petla da uhvati? Ona smisli lukavstvo, uputi se medvedu i vuku, pa im ree: Dragi moji kumovi, pronala sam za sve nas mastan zalogaj: za tebe, medvede, bika; za tebe, vue, ovna, a ja u uzeti petla! Dobro, kumo, rekoe medved i vuk, neemo ti ovo nikad zaboraviti. Hajde da ih prikoljemo i pojedemo! Lisica ih dovede do kolibe. Kume, ree ona medvedu, ti otvori vrata, a ja idem prva da pojedem petla. Medved otvori vrata, a lisica uskoi u kolibu. Bik je spazi i smesta pritisnu uza zid rogovima, a ovan je udri po bokovima dok joj ne ispani dua. to se ona tako dugo s petlom natee? kae vuk, pa ree medvedu: Otvori mi, brate Mihailo Ivanoviu! Sad idem ja. Hajde, ulazi. Medved otvori vrata i vuk upade u kolibu. Bik i njega pribi uza zid, a ovan ga udri te udri po bokovima, tako ga udesie da i on izdahnu. A medved ekao, ekao. to li to vuk do sada ne moe s ovnom na kraj da izae? Daj da i ja udem. Ue i on u kolibu; a bik i ovan i njega na isti nain dohvatie. S tekom je mukom uspeo da se iupa, pa pobee glavom bez obzira.

62. Medved i petao Imao jedan ovek glupoga sina. Zamoli glupan oca da ga oeni: Ako me ne oeni, svu u pe porazbijati! Kako da te oenim? Nemamo para. Nemamo para, ali imamo vola; vodi ga na klanicu i prodaj. Kad je to vo uo, pobee u umu. No glupan opet navali na oca: eni me ili u svu pe porazbijati! Otac ree: Rado bih te oenio, ali nemamo para. Nemamo para, ali imamo ovna; vodi ga na klanicu i prodaj. Kad je to ovan uo, pobee u umu. Ali glupan nikako da pusti oca na miru, samo vie: eni me, eni me! Pa rekao sam ti da nemamo jpara!

Nemamo para, ali imamo petla. Zakolji ga pa ispeci pirog i prodaj'! Kad je to petao uo, odlete u umu. Naoe se u umi vo, ovan i petao, dogovorie se da zajedno ive i sagradie za sebe kolibu. Dou za to medved, prohte mu se da ih smae, pa se uputi prema kolibi. Petao ga opazi, polete na sedalo; zalupa krilima i zavika: Kuda, ej, kuda ti tamo? Dajte mi ga ovamo! Nogama u ga izgaziti, sekirom iskasapiti! I no je ovde, i oma je ovde, zaklaemo ga ovde, obesiemo ga ovde! Medved se uplai i okrenu natrag. U velikom strahu je beao, beao dok se nije sruio i umro. Glupan ode u umu, nae mrtva medveda, skide s njega kou i odnese te proda. Za pare to dobie glupana oenie. A vo, ovan i petao iz ume se kui vratie. 6364. Pas i detli 63. Ziveli ovek i ena i nisu nikad nita radili; imali su psa i on ih je hranio i pojio. Ali prolo vreme i pas je ostareo pa nije mogao vie da hrani seljaka i njegovu enu. I sam samo to nije skapao od gladi. Sluaj, stare, ree ena, uzmi ovoga psa, odvedi ga izvan sela i oteraj; neka odskita kud ga oi vode. Ne treba nam vie. Dok nas je hranio, i drali smo ga. Starac uze psa, odvede ga izvan sela i otera. Pas poe da luta svud po polju, jer nije smeo da se vrati kui: premlatili bi ga ovek i ena. Lutao je tako, lutao pa seo na zemlju i poeo glasno da zavija. Naleteo tuda detli pa ga zapita: Zato zavija? Kako da ne zavijam, detliu? Bio sam mlad, hranio sam i pojio oveka i enu, a kad sam ostareo oni me oterae. Pa sad ne znam gde u kraj svog veka doekati. Hajde kod mene, uvaj moju deicu, a ja u te za to hraniti. Pas pristade i potrca za detliem. A detli dolete do starog hrasta u umi; u hrastu je bila duplja, a u, duplji detlievo gnezdo. Sedi tu pokraj hrasta, ree detli, a ja odoh da traim hranu. A ti nikoga ne putaj. Pas se smesti pokraj hrasta, a detli odlete. Leteo je on, leteo i ugledao: putem idu ene sa loncima, nose muevima u polju hranu. Vrati se on natrag i ree psu: Ej, psu, hajde za mnom; putem idu ene sa loncima, nose muevima u polju hranu. Sakrij se ti iza grmena, a ja u se umoiti u vodu, uvaljati u pesak i poeti nisko da letim, kao da ne mogu da prhnem navie. One e stati da me hvataju, spustie svoje lonce na zemlju, pa za mnom! Ti onda brzo navali na lonce i dobro se najedi. Pas pojuri zadetliem i, kao to rekoe, sakri se iza grmena; detli se sav uvalja u pesak pa stade pred enama po putu nisko da lepra. Pogledajte, rekoe ene, detli je skroz mokar, hajde da ga uhvatimo! Spustie na zemlju svoje lonce i dadoe se u trku za detliem, a on od njih sve dalje i dalje, dok ih ne odvede negde li stranu, a onda se podigao visoko i odleteo. A pas je za to vreme istrao iza grmena I sve to je bilo u loncima pojeo pa otiao.

Kad su se ene vratile, imale su ta da vide: lonci im se potpuno prazni kotrljaju; ta su drugo mogle da rade nego pokupi lonce pa kui. Uto detli stie psa i upita ga: Jesi li sit? Sit, odgovori on. Hajdemo kui. I detli poleti, a pas za njim potri. Uz put naioe na lisicu. Uhvati lisicu! ree detli. Pas se baci za lisicom,ali je lisica bila bra. Desi se da ba naide seljak vozei na kolima bavu katrana. Lisica iskoi na put pravo na kola, i proskoi kroz paoke tokova; pas nae za njom, ali se zapetlja meu tokove i tu mu ispade dua. Ej, ovee, ree detli. Ubio si moga psa i ja u ti se grdno osvetiti! Slete na kola i poe da dubi rupu pri samom dnu bave. Taman ga otera seljak od bave, a detli se baci na konja, slete mu medu ui i stade glavu da mu dubi. Otera ga seljak s konja, a on opet navali na bavu i izdubi rupu, tako da sav katran iz nje iscure. 'Jo ii ti ja pokazati', govori sam u sebi detli i produi da konju dubi glavu. Seljak uze veliku cepanicu, sakri se iza kola i saeka malo, pa onda zamahnu iz sve snage; ali ne pogodi detlia no koliko je jae mogao udari konja po glavi, i tako ga na mestu usmrti. Detli odlete seljakovoj kolibi i ulete pravo kroz prozor. Domaica je taman loila.pe, a malo dete je sedelo na klupi. Detli mu slete na glavu i poe da dubi. Zena ga je terala, terala, ali nikako da ga otera; zli detli kljuca li, kljuca. Ona zgrabi palicu da ga udari, ali ne pogodi detlia ve pravo u dete... 64. Oterao seljak iz dvorita svoga staroga psa. Nemajui kud drugo, on se uputi u iroko polje; bee naumio da se tamo hrani poljskim mievima. Ode on u polje; sretne ga detli i pozva ga da ive zajedno. Ja sam gladan, veli mu pas. Hajdemo u selo, odgovori detli, tamo je svadba, imaemo ime da se poastimo. Ptica ulete u kuu gde je bila svadba i poe da skakue po stolovima, a gosti stanu na nju bacati sve to im je dolo pod ruku; sve polomie i pod sto pobacae. U takvoj guvi pas se neprimetno uunjao u tu kuu, zavukao pod sto, najeo se do mile volje i otiao. Jesi li sit? upita detli. Sit jesam, ali sam edan! odgovori pas. Onda idi u drugu kuu, tamo starac toi vino iz bave. Detli uleti kroz prozor, sedne na bure i pone da dube samo dno. Starac htede da udari detlia, gaa ga slavinom, ali ne pogodi; slavina se nekud otkotrlja, a starac pogledaj ovamo, pogledaj onamo ne moe da je nade, a vino iz bureta tee li, tee i izliva se na zemlju. Pas se uvue u kuu, napi se pa natrag. Sastane se s detliem i veli mu: Sad sam i sit i pijan, ali bih hteo da se proveselim i nasmejem! Dobro, odgovori detli. Ugledae oni radnike kako mlate ito. Detli se odmah spusti jednom radniku na rame i pone da ga kljuca u potiljak; drugi momak zgrabi tap, htede da udari pticu pa pogodi radnika i obori ga. Pas gleda i sve od smeha se valja po zemlji!

Posle toga detli i pas odmaglie u pusto polje i sretoe lisicu. Detli stade da mami lisicu: uzleti visoko, pa se spusti nisko; lisica se dade u poteru za njim po pplju, a pas se prikrade iza lisice, podvue joj se izpod trbuha, pa je epa i poe da grize. U taj mah naie ovek koji je vozio puna kola lonaca u grad da ih proda. Ugleda kako pas davi lisicu, dotri do njih s batinom, pa udari iz sve snage, i ubi i jedno i drugo. Naljuti se detli na starca; slete njegovom konju na glavu i poe da mu kljuje oi. ovek tri sa batinom, hoe da ubije detlia; dotra pa kad udari konj se samo prostre mrtav. A detli se izmae, prelete na kola i poe da skae po loncima i samo krilima bije. ovek za njim, pa onda batinom po kolima, po kolima... Porazbija tako sve lonce i vrati se kui bez iega, a detli odlete u umu.

65. Petao i kokoka Bili petao i kokoka i poli u umu po orahe. Kad su stigli, petao se pope na drvo i poe da bere orahe, a kokoka osta na zemlji da ih skuplja: petao bere, a kokoka skuplja. Petao opet baci orah, a on pade pravo kokoki u oko i izbi joj ga. Ide kokoka i plae. Tad naidoe bojari i pitaju: Kokice, kokice! Zato plae? Meni je oko, jao, izbio petao. Petliu, petliu! Zato si kokici oko izbio? Meni je orah gae iscepaO. Orahu, orahu! Zato si petliu gae iscepao? Mene su koze oglodale. Koze, koze! Zato ste orah oglodale? Nas pastiri ne uvaju. Pastiri, pastiri! Zato koze ne uvate? Nas gazdarica ne hrani palainkama. Gazdarice, gazdarice! Zato ne hrani pastire palainkama? Svinja mi je testo prosula. Svinjo, svinjo! Zato si gazdarici testo prosula? Meni je vuk prasence odneo. Vue, vue! Zato si svinji prasence odneo? Meni se prijelo, a tako je i bog hteo.

66. Petlieva smrt Ili kokoka i petao po popovom gumnu. Petli se zadavi zrnom graka. Kokoka se saali, pa ode na reku da zamoli vode. Reka joj ree: Idi lipi da ti lipa list da, da ti ja vode dam! Lipo, lipo! Daj mi list da odnesem reci, da mi reka vode da, da ja vodu petlu dam zadavi se zrnom graka: nit' romori, nit' govori, kao protac lei! Lipa ree: Idi curi da ti ona konac da, da ti ja list dam! Curo, curo! Daj mi konca da ja konac lipi dam, da mi lipa list da, da ja list reci dam, da mi reka vode da, da odnesem vodu petlu zadavi se zrnom graka: nit' romori, nit' govori kao, protac lei! Cura ree:

Idi, koko, ti do krave da ti krava mleka da, da ti ja konac dam. Dode koka tad kod krave: Kravo, kravo! Daj mi mleka da ja mleko curi dam, da mi cura konac da, da ja konac lipi dam, da mi lipa list da, da ja list reci dam, da mi reka vode da, da ja petlu vode dam zadavi se zrnom graka: nit' romori, nit' govori, kao protac lei! Krava ree: Idi, koko, ti koseima da ti kosci sena daju, da ti ja mleka dam. Dode koka kod kosaca: Kosci, kosci! Dajte mi sena da ja seno kravi dam, da mi krava mleka da, da ja mleko curi dam, da mi cura konac da, da ja konac lipi dam, da mi lipa list da, da ja list reci dam, da mi reka vode da, da odnesem petlu zadavi se zrnom graka: nit'romori, nit' govori, kao protac lei! Kosci rekoe: Idi, koko, kovaima da ti oni kosu skuju. Dode koka kod kovaa: Kovai, kovai! Skujte mi kosu da ja kosu koscima dam, da mi kosci sena daju, da ja seno kravi dam, da mi krava mleko da, da ja mleko curi dam, da mi cura konac da, da ja konac lipi dam, da mi lipa list da, da ja list reci dam, da mi reka vode da, da odnesem petlu zadavi se zrnom graka: nit' romori, nit' govori, kao protac lei! Kovai rekoe: Idi, koko, rudarima da ti oni uglja daju, da mi tebi kosu skujemo. Dode koka kod rudara: Rudari, rudari! Dajte meni malo uglja da ja ugalj kovaima dam, da kovai kosu skuju, da ja kosu koscima dam, da mi kosci sena daju, da ja seno kravi dam, da mi krava mleko da, da ja mleko curi dam, da mi cura konac da, da ja konac lipi dam, da mi lipa list da, da ja list reci dam, da mi reka vode da, da odnesem petlu zadavi se zrnom graka: nit' romori, nit' govori, kao protac lei! Rudari dadoe ugalj. Odnese koka ugalj kovaima, kovai joj skovae kosu; odnese kosu koscima, a kosci joj sena dadoe; odnese seno kravi, a krava joj mleko dade; odnese rrileko curi, a cura joj konac dade; odnese konac lipi, a lipa joj list dade; odnese list reci, a reka joj vode dade, te odnese vode petlu, a kad tamo petao lei, nit' romori, nit' govori, zadavio se zrnom graka na popovom gumnu. 6768. Kokica 67. Bili starac i starica pa imali koku tatarku; koka snela jaje u oku pod prozorom: areno, duguljasto, tvrdo, udnovato! Stavili ga na policu; tuda mi prolazio repom protresao, polica se prevrnu i jaje se razbi. Starac zapiaka, starica zarida, vatra se u pei razbukta, krov kolibe se zaljulja, a unuka se od tuge utopi. Naie ena to pravi prosfore i pita: zato oni toliko plau? Starci poee da joj priaju: Kako da ne plaemo? Naa koka tatarka snela jaje u oku pod prozorom: areno, duguljasto, tvrdo, udnovato! Stavili ga na policu; tuda mi prolazio i

repom protresao, polica se prevrnula i jaje se razbilo. Ja, starac, plaem, a starica rida, vatra u pei bukti, krov kolibe se ljulja, a unuka se od tuge utopila. __ Zena kad to u, sve prosfore izlomi i pobaca. Dode crkvenjak i pita zato je prosfore pobacala? Ona njemu sve ispria i kaza sve nevolje to su se desile; crkvenjak se pope na zvonaru i polomi sva zvona. Ide pop i pita crkvenjaka: zato je polomio zvona? Crkvenjak njemu ispria za sve nevolje to su se desile, a pop otra i sve knjige iscepa. 68. Bila jednom jedna dobra bakica, A sa njom je bila graorka kokica, Maleno je jaje koka snela, Na policu najpre ga odnela. Vrtela se svuda da mu nade mesto, Stavi ga pod klupu, u osinje gnezdo, Pretrao tud mi i repom savio, Pa je tako jaje i razbio! Za jajetom deda se zaplaka, Jadna baka, kad vide, zakuka, Dovratak se tad stade smejati, Koke leteti, a vratnice kripati, Praina se pod pragom dizati. Vrata se iskrivila, ograda rasula. Popove su keri tuda prolazile, Vedra s vodom nosile, Od uda ih pustile i razbile, I ovako popadiji govorile: Ti i ne zna, majice, Sta se zbilo u nae bakice I njezine graorke kokice? Maleno je jaje koka snela, Na policu najpre ga odnela. Vrtela se svuda da mu nade mesto, stavi ga pod klupu, u osinje gnezdo. Protrao tud mi i repom savio, Pa je tako jaje i razbio! Za jajetom deda se zaplaka, Jadna baka, kad vide, zakuka. Dovratak se tad stade smejati, Koke leteti, a vratnice kripati, Praina se pod pragom dizati. Vrata se iskrivila, ograda rasula, Mi smo tuda prolazile, Vedra s vodom nosile, Od uda ih ispustile i razbile! Popadija testo mesila, Svega ga po podu pobacala, Pola popu i sve mu kazala: Ti i ne zna ta je bilo, Sluaj redom kako se zbilo, Sa naom bakicom I njenom graorkom kokicom... Tu se ponavlja cela pria. ........................ograda rasula. Nae keri tuda prolazile, Vedra s vodom nosile, Od uda ih ispustile i razbile! Ja sam tada testo mesila, Svega ga po podu pobacala! Pop je knjigu uzeo u ruke Pocepa je i baci od muke! 69. 2dral i aplja Sova je letela radosna i vesela; letela je, letela pa je onda sletela, repom zamahnula, oko sebe poglednula. Opet je poletela, letela, letela, pa je onda sletela, repom zamahnula, oko sebe poglednula... Ovo jo nije prava pria, ona ima tek sada da se ispria. iveli u movari dral i aplja i svako je sebi napravio kolibu. dralu je dosadilo da ivi sam pa naumi da se eni: 'Kako bi bilo da zaprosim aplju?' pomisli. Krenu dral pljas, pljas! Sedam vrsta je gazio blato; stie i upita: Jesi li kod kue, apljo? Jesam. Udaj se za mene. Neu se, drale, udati za tebe; ti ima duge noge i kratku odeu, slabo leti, a i nema ime da me hrani. Odlazi, dugajlijo!

Zdral vide da tu nema ta da trai i ode kao pokisao. Caplja se posle predomislila i rekla: 'Zato da ivim sama, bolje mi je da se udam za drala'. Dode kod drala i ree mu: drale, oeni se mnome! Ne, apljo, ne treba mi! Neu da se enim i neu da te uzmem za enu. Gubi se! Caplja zaplaka od stida i vrati se natrag. dral se poe predomiljati i ree: 'Glupo je da se ne oenim apljom; ovako samom mi je dosadilo. Idem sad da je zaprosim.' Dode i ree: Capljo! Ja sam naumio da se oenim tobom; udaj se za mene. Ne, drale, neu da se udam za tebe! Ode dral kui. A onda se aplja predomisli: 'Zato sam odbila? to da ivim sama? Bolje mi je da se udam za drala!' Ode, sad ona pristaje, no dral nee. I tako oni jo uvek odlaze jedno drugome u prosidbu, ali nikako da se venaju. 70. Vrana i rak Letela vrana iznad mora i ugleda rak ulazi u vodu; zgrabi ga cap! i polete u umu da bi ga, kad nae granu gde e sesti, u slast mogla pojesti. Vidi rak da mu je doao kraj i ree vrani: Ej, vrano, vrano! Poznavao sam ja tvoga oca i tvoju mater diVni su to ljudi bili! Hm! promrmlja vrana ne otvarajui kljun. I brau sarii tvoju i sestre tvoje znao to su to bili dobri ljudi! Hm, hm! Svi su oni bili divni i dobri ljudi, ali tebi nisu ravni. Meni se ini da na svetu nema razumnijeg stvorenja od tebe. Ehe! graknu vrana i irom otvori kljun pa ispusti raka u more. 71. Orao i vrana ivela u Rusiji vrana sa svom svojom tevabijom dojiljama, dadiljama, mladima i bliskim susedima. Ali doletee guske labudovi i tu jaja snesoe; a vrana poe da ih vreda, jaja da im krade iza lea. Desilo se da je tuda letela buljina; kad je videla kako vrana velikim pticama uvrede i jad nanosi, odlete surome orlu. Dolete kod njega pa mu kae: Gospodaru moj, suri orle! Pravedno presudi vrani lopui. Suri orao posla odmah vrapca laku pticu da vranu dovede. Vrabac odmah odlete i uhvati vranu istina, ona se opirala, ali nju vrabac udri nogama i tako je dovedi pred suroga orla. Orao poe da sudi. Ah ti, lopuo vrano, ti vraja glavo; kljun ti nije lep, a g___v ti rep! Pria se za tebe da tude stvari voli, da jaja velikih ptica krade, ne moe da odoli! Kleveta, gospodaru suri orle, sama kleveta! A priaju jo: samo li seljak na njivu poseje neto, ti nagrne s tvojom sodomom i sve mu iskopate veto!

Kleveta, gospodaru suri orle, sama kleveta! I jo mikau:ponulienedaanju, snopoveveui u polju slau, ti navali s tvojom sodomom i sve razgrabite i izvrriete! Kleveta, gospodaru suri orle, sama kleveta! Vranu osudie i u zatvor strpae. 72. Zlatna ribica Na moru, na okeanu, na ostrvu Bujanu nalazila se mala stara koliba u kojoj su iveli starac i starica. Oni su iveli u velikoj bedi; starac je ispleo mreu i poeo da lovi ribu u moru, ali je uspevao da ulovi samo toliko koliko da se prehrane. Jednom starac baci mreu i poe da je vue, ali mu se uini da je teka kao nikada dotad; jedva je izvukao. Gleda, a mrea prazna; svega jedna ribica u njoj, ali ne obina ve zlatna. Ribica mu se stade moliti ljudskim glasom: Nemoj da me uzme, stare! Bolje me vrati u more; ja u ti se oduiti: to god poeli, to u ti ispuniti. Starac razmisli razmisli, pa ree: Ja od tebe nita ne traim: vrati se natrag u sinje more! Bacio je zlatnu ribicu u vodu i vratio se kui. Starica ga upita: Koliko si ulovio, stare? Samo jednu jedinu zlatnu ribicu, ali sam i nju bacio u more; ona mi se molila: vrati me, kae u sinje more; ja u ti se za to oduiti: to god poeli, sve u ti ispuniti! Saalih se na ribicu, nita od nje nisam traio, ve je onako pustih. Ah, ti stari vrae! U cukama ti je bila velika srea, a ti nisi umeo da je iskoristi. Naljutila se starica, grdi starca od jutra do mraka, ne da mu mira: Makar da si hleba od nje izmolio! Uskoro ni suve korice neemo imati; ta e onda derati? Starac nije mogao vie da izdri, pa ode da od zlatne ribice trai hleba. Doe do mora i iz sveg glasa viknu: Ribice, ribice! Doplivaj i glavu promoli! Ribica dopliva do obale: ta hoe, stare? Starica se naljutila, po hleb me poslala. Idi kui, imae hleba koliko te volja! Vrati se starac: ta je bilo, starice, ima li hleba? Ima koliko hoe; no je nevolja to nam se korito raspalo pa nemam u emu prati. Idi zlatnoj ribici i zamoli je da ti da novo. Ode starac na more: Ribice, ribice! Doplivaj i glavu promoli! Zlatna ribica dopliva: ta hoe, stare? Starica me poslala, trai novo korito. Dobro, imae i korito. Vrati se starac; tek to je uao u kuu, a starica opet navali na njega: Idi, kae, do zlatne ribice, zamoli je da nam novu kuu sagradi; u ovoj se vie ne moe iveti, samo to se nije raspala! Ode starac na more:

Ribice, ribice! Doplivaj i glavu promoli! Ribica dopliva, promoli glavu i upita ga: ta hoe, stare? Sagradi nam novu kuu; starica me grdi, ne da mi mira; neu, veli, da ivim u staroj kolibi ona samo to se nije raspala. Nemoj da tuguje, stare! Idi kui i bogu se pomoli, sve e biti uinjeno. Vratio se starac, a u njegovom dvoritu nova hrastova kua, sva izrezbarena. Doeka ga starica jo ljua nego pre i poe da ga grdi gore nego pre: Ah, ti stara psino! Ne urrie da iskoristi sreu. Izmolio si kuu i ti, eto, misli da je sve gotovo! Ne, idi opet do zlatne ribice i reci joj da ja neu vie da budem seljanka, hou da budem vojvotkinja, da me ljudi sluaju i da mi se kad me sreu duboko klanjaju. Ode starac na more i iz sveg glasa viknu: Ribice, ribice! Doplivaj i glavu promoli! Ribica dopliva i glavu promoli: ta hoe, stare? Starac odgovori: Ne da mi starica mira, sasvim je pobudalila: nee vie da bude seljanka, hoe da bude vojvotkinja. Dobro, ne tuguj! Idi kui i bogu se pomoli, sve e biti uinjeno! Vrati se starac, kad tamo umesto kue hrastove stoji kua od kamena na tri sprata; po dvoritu sluge tre, u kuhinji kuvari lupaju, a starica u skupocenoj brokatnoj haljini sedi u velikoj naslonjai i nareduje. Zdravo, eno! ree starac. Ah, ti prostaino jedna! Kako sme mene, vojvotkinju, da nazove svojom enom? Ej, ljudi! Odvedite ovog oveka u konjunicu pa ga iibajte kandijama to moete bolje. Sluge odmah pritrae, epae starca za vrat i odvukoe u konjunicu. Konjuari ga tamo tako izvotie kandijama da je jedva ustao na noge. Posle toga starica ga odredi za pokuara; naredi da mu daju metlu da isti dvorite, a da ga hrane i poje u kuhinji. Teko je iveo starac: po ceo dan samo isti dvorite, a samo li se nade negde malo neisto opet u konjunicu! 'Ba je prava vetia!' mislio je starac, 'snala je takva srea, a ona, kao svinja kad se zarolja ni za mua me vie ne smatra!' Nije prolo mnogo vremena a starici dosadilo da bude vojvotkinja; zapovedi da joj dovedu starca pa mu onda naredi: Idi, stari vrae, do zlatne ribice i reci joj da neu da budem vojvotkinja, hou da postanem carica. Ode starac na more. Ribice, ribice! Doplivaj i glavu promoli! Ribica dopliva: Sta hoe, stare? Pa eto, moja starica je sada jo lua nego pre: nee vie da bude vojvotkinja, hoe da postane carica. Ne tuguj! Idi kui i bogu se pomoli, sve e biti uinjeno! Vrati se starac, a umesto kue stoji veliki dvorac sa zlatnim kubetom. Okolo idu straari sa uperenim pukama; pozadi se prostro veliki vrt, a ispred samog dvorca zelena livada i na njoj postrojena vojska. Starica

nakiena kao carica stoji na balkonu s generalima i bojarima, vri smotru vojske i komanduje; bubnjevi udaraju, muzika treti, a vojnici viu: ura! Nije prolo mnogo vremena a starici dosadilo da bude carica, pa naredi da pronadu starca i izvedu ga pred njeno svetlo lice. Napravi se uzbuna, generali se uzmuvali, bojari se ustrali. Ko li je taj starac?! Jedva ga pronaoe u zadnjem dvoritu i izvedoe pred earicu. Sluaj, stari vrae! ree mu starica. Idi do zlatne ribice i reci joj da neu vie da budem carica, hou da postanem gospodarica mora, da me sva mora i sve ribe sluaju! Starac se nekao, ali ta da radi? Ako ne ode, ode mu glava! Stegne srce, poe na more i kae: Ribice, ribice! Doplivaj i glavu pomoli! A zlatne ribice nema, pa nema! Zovne je starac jo jednom opet jenema! Zovnuo jei treiput odjednom more zaume i ustalasa se; bilo je dotad svetlo i isto, a odjednom sasvim pocrne. Ribica dopliva do obale: ta hoe, stare? Starica je sasvim poludela; nee vie da bude carica, hoe da postane gospodarica mora, svim vodama da vlada i svim ribama da zapoveda. Ne ree nita starcu zlatna ribica, okrenu se i otpliva u morsku dubinu. Starac se vrati natrag, gleda i ne veruje svojim oima: dvorca kao da nikada nije ni bilo, umesto njega stoji ona ista stara koliba, a u njoj sedi starica u pocepanom sarafanu. Nastavie da ive kao pre, starac se opet prihvati ribolova, ali koliko god da je bacao mreu u more, nikad vie ne ulovi zlatnu ribicu. 73. Lakoma starica iveo starac sa staricom i poao jednom u umu da na see drva. Nae staro drvo, zamahnu sekirom i poe da see. Drvo mu ree: Nemoj da me see, seljae! Ja u ti ispuniti svaku elju. Pa uini da postanem bogat. Dobro, idi kui, imae svega u izobilju. Vrati se starac kui, kad tamo koliba nova, u njoj sve puno kao oko, para na sve strane, ita koliko hoe, a krava, konja i ovaca za tri dana izbrojati ne moe. Ah, stare, odakle ti sve ovo? upita starica. Ja sam, eno, naao drvo koje e mi ispuniti svaku eiju. Poivee tako neko vreme; starici se osladio bogat ivot, pa ree starcu: ta nam vredi to ivimo u bogatstvu, kad nas ljudi ne potuju! Prohte li se kmetu, mpe i mene i tebe da natera da radimo; a ako hoe moe i da nas iiba. Idi i zamoli drvo da ti uini da ti postane kmet. Uze seljak sekiru, prie drvetu i zamahnu da ga do samog korena sasee. Sta hoe? upita drvo. Uini da postanem kmet. Dobro, idi zbogom! Vrati se kui, kad tamo ga ve odavno ekaju vojnici:

Kud se ti, stari vrae, skita? zagalamie oni. Daj nam odmah stan, i to da bude dobar. Hajde, ta eka? i poee ga tesacima po hrbatu tui. Vidi starica da ni kmet nije uvek potovan, pa ree starcu: I to mi je neto biti kmetova ena! Eto, tebe vojnici izmlatie, a tek o spahiji da i ne govorimo: to se tome prohte, taj e to i uraditi. Idi i reci drvetu da hoe da postane spahija, a ja spahinica. Starac uze sekiru, prie drvetu, hoe opet da ga see. Drvo ga upita: ta hoe, stare? Uini da postanem spahija, a starica spahinica. Dobro, idi zbogom! Poive starica u gospodstvu, ali poele da postane neto vie i ree starcu: I to mi je neto biti spahinica! Ali kad bi ti postao pukovnik, a ja pukovnica to bi ve bilo neto, svi bi nam zavideli. Starica opet natera starca da ide drvetu; on uze sekiru, pride i htede da ga see. Drvo ga upita: Sta hoe? Uini da postanem pukovnik, a starica pukovnica. Dobro, idi zbogom! Vrati se starac kui i postade pukovnik. Ne prode mnogo vremena, a starica mu ree: I to mi je neto biti pukovnik! General, ako hoe, moe da te uhapsi. Idi i trai od drveta da postane general, a ja generalica. Ode starac drvetu i htede da ga sekirom see. ta hoe? upita drvo. Uini da postanem general, a starica generalica. Dobro, idi zbogom! Vrati se starac kui, kad tamo ve ga proizveli za generala. Ne prode mnogo vremena, a starici dosadilo da bude generalica, pa ree starcu: I to mi je neto biti general! Ako gospodar naredi, moe u Sibir da teprotera. Idi i trai od drveta da postane car, a ja carica. Dode starac i htede da see drvo: ta hoe? upita ga. Uini da postanem car, a starica carica. Dobro, idi zbogom! Vrati se starac kui, kad tamo njega ve ekaju poslanici: Umro je car i tebe su izabrali na njegovo mesto. Nisu dugo carovali starac i starica; uinilo se starici da je malo da bude carica i pozva starca. I to mi je neto biti car! Ako bog naredi, moe smrt da poalje pa da te zakopaju u crnu zemlju. Idi i trai od drveta da postanemo bogovi. Ode starac, ali kad drvo zau te bezumne rei, za ume liem i odgovori starcu: Ti budi medved, a tvoja ena meka. Tog istog trena starac se pretvori u medveda, a starica u meku, i pobegoe u umu.

7477. Pria o Bodljaru Bodljareviu sinu ekinjievom 74. Bodljar zlovoljni, bodljar zlokobni potrpa jednog dana svojudeicuusanke:odeonuKamreku, iz Kam rekeu Tros reku, iz Tros reke u Kubensko jezero, iz Kuben skog jezera u Rostovsko jezero, i u tom jezeru zamoli da ostane jednu no; i tako od jedne noi: dve noi, od dve noi dve nedelje, od dve nedelje dva meseca, od dva meseca dve godine, a od dve godine osta trideset godina. Poeo on po itavom jezeru tamoamo vrljati i sitnu i krupnu ribu redom tamaniti. Tada se sitna i krupna riba sastane da pravednog sudiju izabere, i izabra ribu soma sa velikim brkovima. Budi t'i, rekoe, na sudija. Som posla da mu dovedu bodljara, dobrog oveka, pa mu ree: , Oj, bodljaru, dobar ovee! Zato ti nae jezero zauze? Zato sam, odgovori, vae jezero zauzeo jer je vae jezero Rostovsko gorelo od vrha do dna od Petrova do Ilina dana, izgorelo i pusto ostalo. Nikad ni do veka, ree som, nije gorelo nae je zero. Ima li ti za to svedoke i oevice, moskovske potvrde i pisane povelje? Imam za to svedoke i oevice, moskovske potvrde i pisane povelje: riba crvenperka je u poaru bila, oi izgorela, pa su joj njene sad oi crvene. I alje som da mu se dovede riba crvenperka. Strelac borac, kara delat, sitne ribe dve pregrti prisutna lica i svedoci bili otrali i crvenperku pozvali. Hajde ribo crvenperko! Zove te riba som sa velikim brkom da stane pred njegovo velianstvo. Crvenperka se jo izdaleka pokloni somu duboko. A som joj kae: Zdravo da si, crvenperko, udovice asna! Kai sada je li nae jezero Rostovsko gorelo od Petrova do Ilina dana? Nikad ni do veka, ree crvenperka, nije gorelo nae jezero. Tad govori riba som: Cuje li, bodljaru, dobar ovee? Crvenperka je na tvoje oi moje potvrdila. A crvenperka tu prigovori: Ko bodljara ne poznaje, bez hleba ostaje! Al' bodljar se ne predaje, u boga se poiizdaje. Imam ja, govori, vedoke i oevice, moskovske potvrde i pismene povelje: dok je poar i vatra bila, tu se i grge riba nalazila, glavnje je sa sobom nosila; zato su i sada crvena joj krila. Strelac borac, kara delat, sitne ribe dve pregrti prisutna lica i svedoci dravni su to glasnici grge ribi pooe pa joj lepo rekoe: Odmah hajde, grge ribo! Zove te riba som sa velikim brkom da dode pred njegovo velianstvo. I dolazi grge riba. Govori mu riba som: Reci sada, grge ribo, je li nae jezero Rostovsko gorelo od Petrova do Ilina dana? Nikad ni do veka, ree, nije gorelo nae jezero! Ko bodljara ne poznaje, bez hleba ostaje! Al' bodljar se ne predaje, u boga se pouzdaje, pa govori somu ribi:

Imam ja za to svedoke i oevice, moskovske potvrde i pisane povelje: riba tuka, udovica potena, nije nimalo nadmena. Ona nee za ivu glavu sakriti istinu pravu. Ona je u poaru bila i glavnje nosila, pa je sva zato i sada crna. Strelac borac, kara delat, sitne ribe dve pregrti prisutna lica i svedoci dravni su to glasnici podoe i rekoe: Odmah hajde, tuko ribo! Zove te riba som sa velikim brkom pred njegovo velianstvot tuka se jo izdaleka pokloni somu duboko: Zapovedajte, vae velianstvo! Zdravo da si, tuko ribo, udovice potena i nimalo nadmena. Reci sada je li nae jezero Rostovsko gorelo od Petrova do Ilina dana? Nikad ni do veka, ree tuka, nije gorelo Rostovsko jezero! Ko bodljara ne poznaje, bez hleba ostaje! Al' bodljar se ne predaje, u boga se pouzdaje. Imam ja, kae, za to svedoke i oevice, moskovske potvrde i pismene povelje: mini riba je u poaru bila, glavnje je nosila, pa je sva i sada crna. Strelac borac, kara delat, sitne ribe dve pregrti prisutna lica i svedoci dravni su to glasnici kod minia dooe pa mu rekoe: Odmah hajde, mini ribo! Zove te riba som sa velikim brkom pred njegovo velianstvo. Ah, ah, brao moja! Evo vam grivenik za trud i dangubu. Usta su mi debela, trbuh mi je veliki; u gradu nikad nisam bio, nit' pred sudijama stajao; da govorim, da se klanjam ne umem, pa neu ni da idem. Ovi ti se dravni glasnici onda vratie kui; bodljara uhvatie i u mreu strpae. No bog uslii bodljareve molitve te dade da grdna kia i lapavica pade. Bodljar se nekako iskobelja iz mree i u Kubensko jezero pobee, iz Kubenskog jezera u Tros reku, iz Tros reke u Kam reku. Ali Kam reka sad puna tuka i jesetra. Odakle vas je davo doneo? ree im bodljar. Cue ribari bodljarev tanki glas i krenue da ga love. Krenue i ulovie bodljara, bodljara zlovoljnoga, bodljara zlokobnoga! Doe Brotka i baci bodljara u barku, doe Petruka i stavi u korpu: Corbu u skuvati, ree, i lepo se najesti. Tako je bodljar zavrio svoj ivot! 75. Nekada je u gospodskom domu iveo bodljar trbonja i pakosnik! Ali bodljara stie beda, stade u svemu da oskudeva; krenu bodljar na sankama starim sa potpornja tri i pravo u Rostovsko jezero zadi. Stie i, povika gromkim glasom: Hej, vi ribe jesetre, kaluge, arani, glavatice, i vi sitne ribe, male crvenperke! Pustite mene, bodljara, malo da se proem, proetam kroz vae jezero. Ja neu kod vas vek da vekujem, ostau samo malo u vaem gostoprimstvu da uivam, da neto prezalogajim i sa vama re, dve progovorim. Pristade sva riba jesetre, kaluge, arani, glavatice i sitna riba, male crvenperke, i pustie bodljara da se malo po njihovom jezeru proeta. Bodljar ostade jedan sat, a za to vreme stade sve ribe vredati, u mulj i ustave gurati. Ali se tad uvredie i pobunie sve ribe i odoe da se poale Peri jesetri, sudiji pravednom:

Pero jesetro, sudijo pravedni! Zato nas bodljar vrea? Molio nas je da ga pustimo jedan sat u nae jezero, a sad nas je poeo iz njega da izgoni. Dobro razmisli, Pero jesetro, sudijo pravedni, i po pravdi ti presudi. Pera jesetra, sudija pravedni, posla malu ribu peskara da pronade bodljara. Peskar ga je svuda po jezeru tra io, ali ga nije naao. Pera jesetra, sudija pravedni, posla veu ribu tuku da pronae bodljara. tuka zaroni u jezero, pljesnu repom, i na dnu jezera nae bodljara: Zdravo, bodljaru! Zdravo, tuko! Sto si dola? Naredio je Pera jesetra, sudija pravedni, da zbog albe na tebe pred njega na sud izade. A ko se alio na mene? Sve ribe jesetre, kaluge, arani, glavatice i sitna riba, male crvenperke se ale na tebe, a osim njih, i som, prostaina, riba debelih usana, to ni govoriti ne ume, i on se pokorno klanjajui, na tebe ali. Hajdemo, bodljaru, na sudu emo videti ko je prav, a ko kriv. Neu da idem, tuko! Bolje bi i tebi bilo i zar ti nije stalo da ode sa mnom u etnju malo! tuka ne pristade sa bodljarom da ide; hoe po svaku cenu da ga odvede da mu sud pravedni to pre sudi. Sluaj, tuko! Iako si zubatih vilica i otra, uzalud ti trud, ne natera bodljara da ode na sud! Danas je, uz to, subota, moj otac prireduje bearsko vee, bie to velika gozba i veselje; bolje ti je da pode sa mnom da popijemo i proveselimo se, a sutra, iako je nedelja idemo zajedno na sud pravedni. Neemo, bar, gladni poi. tuka pristade i sa bodljarom ode. On je dobro napio, u kamaru sa itom stavio, vrata zatvorio i vrljikama zagradio. Dugo su tuku da doe na sud ekali, ali je nisu doekali. Pera jesetra, sudija pravedni, posla veliku ribu soma po bodljara. Som zagnjuri, lupnu repom i na dnu jezera nade bodljara. Zdravo, zete! Zdravo, taste! Podi sa mnom na sud pravedni, bodljaru! Tue te. A ko me optuio? Sve ribe jesetre, kaluge, arani, glavatice i sitna riba, male crvenperke! Bodljar je bio somov zet, umeo ga je u svoje ruke uzet', i tako ga lino dovede na sud pravedni. Pero jesetro, sudijo pravedni, zato si naredio da se odmah javim? upita bodljar. Kako da ne naredim? Ti si zamolio da ostane u Rostovskom jezeru samo jedan sat da se po njemu proeta, a onda si sve ribe poeo iz njega da tera. Ribe su se zbog toga naljutile i, evo, sastale se sve ribe jesetre, kaluge, arani, glavatice i sitna riba, male crvenperke, pa se kJanjajui pokorno mole da ti sudim, i sad ja, Pera jesetra, treba da utvrdim ko je kriv, a ko prav! A ti sad, ree bodljar, sasluaj i moju molbu: one su mene optuile, a ja nisam kriv to su se mee oburvale, brazde utrle, voda podlokala obale. Ja sam jedne veeri kasno po obali hodio pa kako sam mnogo urio, ja sam se s obale u jezero zajedno sa zemljom sjurio! Pero jesetro, sudijo pravedni, naredi da dodu

gospodarevi ribari i tanke mree raire, pa nateraj svu ribu u jedno ue; onda e videti ko je prav, a ko kriv: onaj ko je prav, nee u mrei ostati, ve e iskoiti. Pera jesetra, sudija pravedni, saslua njegovu molbu, pozva gospodareve ribare i natera svu ribu u jedno ue. Bodljar prvi ude u mreu, praaknu se, okrenu, protrlja oi, i prvi iz mree iskoi. Vidi, Pero jesetro, sudijo pravedni, ko je prav, a ko je kriv. Vidim, bodljaru, da nisi kriv; idi'u jezero i etaj ko liko ti je volja. Odsada tebe ne sme niko da vrea il' dira, jedino ako jezero sasvim ne presui i vrana te iz blata izvadi. Ode bodljar u jezero i stade se pred svima hvaliti: Dobro, dobro, vi ribe jesetre i kaluge! Platiete mi i vi, i svi arani, i glavatice! Ne pratam ni sitnoj ribi, maloj crvenperki. Osvetiu se i somu trbonji: on se pravi da ne ume ni da govori, bajagi, debela mu pusta usta, a ovamo umeo je da se ali na mene! Svima u se ja osvetiti! Prolazio tuda Ljubim mali, pa uo kako se bodljar hvali; i Sergej je tuda proao, u rukama motke drao; davo je tuda prolazio, pa je jaz pregradio; doao je Perica i zaas se nad bodljarom nade koarica; doe Bogdan, i bodljar mu pade kao bogom dan; doe Ustin, vru povue, ona mu ispade, a bodljar nestade. 76. Lep esnaesti dan krete Meseca septembra 1729. Tad se rodi bodljar varalica, Malena mu bee glavica, A iljasti rep. Iz nosa mu curi slina, Ogromna mu trbuina. Tako izgledae grdoba ova, A koa mu k'o kora jelova. iveo je neko vreme s porodicom svom Bodljarvaralica u jezeru Kubinskom. Dosadi mu pa krenu on Sankama sa enom i decom, U Belozersko jezero. Iz Belozerskog ode u Korbozersko, Iz Korbozerskog u Rostovsko. Dobar dan, ree deverikama, Rostovskim iteljkama! Ugostite bodljara i nahran'te I dobrog mu konja napojte. Pustie bodljara da prenoi, Ali on ne ostade samo te noi, Gde je jednu no boravio, Tu se itavu godinu nastanio, Gde je boravio noi dve, Tu dve pune godine ostade. Tu je i sinove poenio I erke svoje poudavao. Istera on tako deverike Rostovske iteljke znatne, U nekakve bare i movare blatne. Tri godine deverike zato Nisu nita, jadne, okusile, Tri godine deverike zato iste vode nisu, jadne, pile.

Tri godine deverike zato Belog sveta, jadne, ne videe, Pa od gladi i ei Mnoge i umree. Videe deverike da nemaju kud, Pa reie da idu na sud, Napisae sve na ta se ale I predae u ruke Belozerske ribe Kambale. Majko naa, Belozerska ribo Kambalo Moe li bodljar varalica, Luda glava, propalica, Da se rairi i zagospodari U Rostovskom jezeru I istera nas, deverike, Rostovske iteljke, odavde gde zivljahu i nai stari. Istera nas, deverike znatne, U bare i movare blatne. Tri godine deverike zato Nisu nita, jadne, okusile, Tri godine deverike zato Ciste vode nisu, jadne, pile, Tri godine deverike zato, Belog dana, jadne, ne videe, Pa od gladi i ei Mnoge i umree. Ima li on pravo da se iri, Gde su mu dokazi, paso i papiri? Sastade se tada duma gospodska tuka jaroslavska, I tuka pereslavska, I som riba s velikim brcima. Premiljahu koga da poalju Da urui poziv bodljaru. Predloie da ide riba mini, Al' ona ima debela usta, I po gdegde koji zubi, Ne ume umilno da govori, Bodljara da nagovori! Seti se riba som s velikim brkom, Da ima meu njima riba harijus, Usne su mu tanke i uzane, Haljine mu bele i utirkane, Govor mu je moskovski, Izgled pravi gospodski, Grgea odredie za pratioca, A karaa za sudskog izvrioca.

Sedam sitnih riba svedoci su bili. Bodljara su nali i uhvatili, U lance ga okovae i povedoe, I na sud ga pravedni izvedoe. Bodljar pred sud morade I ovako zborit' stade: Majko naa, Belozerska ribo Kambala! Zato si me na sud pozvala? Ah ti, bodljaru varalice, Luda glavo, propalice, Zato si se nastanio i rairio, U ovdanjem Rostovskom jezeru, I isterao deverike, Rostovske iteljke znatne U bare i movare blatne? Tri godine deverike zato Nisu nita, jadne, okusile, Tri godine deverike zato iste vode nisu, jadne, pile, Belog sveta, jadne, ne videe Pa od gladi i ei Mnoge i umree. Ribi koja se u jezeru iri Trebaju dokazi, pasoi, papiri? Majko naa, Belozerska ribo Kambala! Ti se ne sea toga vremena, Jer ne osta nikakvog spomena Kad je izgorelo davno Kubinsko nae jezero slavno, Tamo je bodljar kuu imao, I pred njome malu senicu, Kraj senice vajati, U vajatu sandui, Na sanduku brava prava, Kljuem se zakljuava. Tamo behu knjige i pismena, Nita nije spaeno iz plamena! Imao je tamo moj otac Sedam vrsta dugaak dvorac, Izgraen na sedam stubova Sav zastrt koama dabrova. Na klupama se ilimi areneli,. I oni su tada izgoreli! I riba losos pozadi je bila Pa ljutito bodljaru govorila: Ah, ti, bodljaru varalice, Luda glavo i propalice! Trideset punih godina Ti si na ustavi bio I sa etrdeset pirata Razbojnitvom se bavio. Mnoge glave si pogubio I mnoge ribe utopio! Naljuti se bodljar Na rei to ih losos prozbori, Pa lososu ovako odgovori: Ah ti, ribo puna sala, debela, I ti, ribo haringo, tako kisela, Vas jedu gospoda, bojari, A za mene samo jadan seljak mari. Njihove ene orbu skuvaju, Palainke ispeku, dodaju, Corbu kusaju, svak se gosti, Dobra je, iako ima puno kosti! Bodljar tako lososu odgovori. Belozerska riba Kambala prozbori:

Ti, grgeu, pratioe, I karau, sudski izvrioe, I vi sedam malih ribica Sto beste svedoci na licu mesta, Uhvatite optuenog bodljara. A bodljar se nikakvih riba ne boji I ne da nikom da ga uhvati i vee, Ve hitro skoi i brzo pobee. Nema vie bodljara varalice, Uzeo on svoje stare saonice Natovario enu i malu decu, I nastavio put kao lako pero, U svoje slavno Kubinsko jezero. Riba losos, iako je na sudu Protiv bodljara bila, A sad ga je ovako molila: Ej, bodljaru varalice, Luda glavo, propalice! Povedi me sa sobom, Ja da vidim elim odavno, Tvoje Kubinsko jezero slavno. A bodljar nije zlopamtilo bio I losos ribu je odmah primio, Losos riba je s njima putovala, U Kubinskom uu malo zadremala I seljaku u mreu upala. Bodljar se okrenu ba kad losos ode, Zlobno se nasmeja i ree: Hvala ti, gospode! Jue losos riba na mene vikala, A danas seljaku u mreu upala. Bodljar je zbog lososa likovao A.I' je i sam u zoru zaspao. Ista ga je sudbina zadesila, Seljakova ga udica zakaila. Dode Nikon kolje i probada: Jadan bodljar tek sad strada, Dode Pera vra bodljaru mera. Doe Bogdan, pa s nogu, Predade bodljara gospodu bogu. Dode Vavila pa se mai vila, Podie njima bodljara pred svima. Dode Pimen, momak rumen, Pa ga tresnu o kameni grumen. Dode Obrosim i ribu velju Baci na crnu zemlju. Dode AntOn, prostre kaput, Baci ga na njega, i nastavi put.

Dode Amos, uze ga, odnese Pa ga u svoj vajat donese. Ide Spira, pogleda bodljara, Pa stade da ga ogovara. Amos Spiru po njuci udara, Da bodljara runo ne ogovara. Otkad si za sebe znao Nisi takvu ribu u kui imao! Doe Vasja, u vajat se uvue, Pa iz njega bodljara izvue. I Petrua se tu stvori, Pa bodljara noem raspori. Dode Sava i uz veliki trud Izvadi iz njega sala jedan i po pud. Dode Juda, majstor pravi, Isee ga i u etiri zdele stavi. Dode Marina mala, Pa bodljara dobro oprala. Dode Akulina, kuvarica stara, Pa skuva orbu od bodljara. Antipa je seo i dobro se najeo. I Alupa tu bio I bodljara dokrajio. Kad do'o Jelizar, zdele mu dao, I on ih slatko svaku oblizao. Doao je Vlas u taj isti as. Napari samo ribom oi, Iz usta mu toi. Zatim dola Nenila iz sela, Oprala zdele, pa ih odnela! 77. Zapisnik od rei do rei o sudskom sporu izmedu Deverike i Bodljara: Klanjam se pokorno i do zemlje gospodi ribama velikoj Jesetri, Moruni i Belici ja, ki Rostovskog jezera, blagorodna i roda znatnoga Deverika sa ostalima. a limo se, gospodo, na ravoga oveka i klevetnika Bodljara ekinjia. Nekada je, gospodo, Rostovsko jezero nama pripadalo, ali nas je, eto ovaj ovde prisutni Bodljar, zli ovek, Cekinjiev naslednik, liio Rostovskog jezera, naeg starog irita i mrestilita; razmnoio se ovaj Bodljar po jezerima i rekama. Sam po sebi, on je mali, ali su mu bodlje kao ljuto koplje otre pa nas on, im se sretnemo, tim svojim bodljama u slabine bode i rebra nam probija, a mota se rekama i jezerima kao besan pas kad put izgubi. A mi, gospodo hrianska, s lukavstvom da se sluimo ne umemo, a da se svaamo i sporimo sa opakim ljudima neemo, ve hoemo da nas vi, pravedne sudije, u zatitu uzmete. Sudije zapitae optuenog Bodljara: A ti, Bodljaru, ima li ta da odgovori na ovo to je tuilja Deverika iznela? Optueni Bodljar ree:

Odgovaram, gospodo, u ime svoje i u ime svojih drugova i tvrdim da je Rostovsko jezero bilo od davnina naih dedova i da je i sada nae, a ona, Deverika, ivela je u naem susedstvu, na dnu jezera i nikada se nije pojavljivala na svetlost dana. A ja, Bodljar, gospodo, bojom milou, blagoslovom oca svojega i molitvama majke svoje, nisam ni smutljivac, ni kradljivac, ni varalica, ni ubojica, nikada nisam ni hapen, niti mi je za ta sueno, niti je pak ita ukradeno u mene nadeno. Ja sam ovek na svom mestu, ivim od svoga, a ne od truda tudega. Znaju mene u Moskvi i u drugim velikim gradovima kneevi i bojari, peharnici i plemii, gradani moskovski, pisari i njihovi pomonici i svakakvih drugih inova ostali ljudi svi me oni znaju i kupuju po skupoj ceni, kuvaju me s biberom i afranom i iznose s po tovanjem na svoje trpeze, i jedu mene mnogi ljudi kad su mamurni i jedui me hvale. Sudije zapitae tuilju Deveriku: Kakvim dokazima ga okrivljuje i njegovu krivicu utvruje? Tuilja Deverika ree: Oslanjam se na boju pravdu i na vas, pravedne sudije. Sudije nastavie da pitaju tuilju Deveriku: Kome je s tvoje strane poznato ovo o Rostovskom jezeru i o rekama i izvorima i na koga se poziva? Tuilja Deverika ree: Pozivam se, gospodo, na dobre ljude od esti L imena iz raznih gradova i oblasti kojima je sve to se tie ovoga spora dobro poznato. Ima gospodo, ovek ugledan, ivi on u nemakoj oblasti pod Ivanom gradom u reci Narvi, po imenu riba Koljoriba, a i drugi, gospodo, ovek ugledan, ivi on u Novgorodskoj oblasti u reci Volhovi, po imenu riba Loduga. Zapitae optuenog Bodljara: A ti, Bodljaru, pristaje li da se Deverika pozove na ove ljude radi svedoenja? A optueni Bodljar ree: Ne moe se prihvatiti, gospodo, to pozivanje jer svedoenje nee nama pogodovati; jer su Koljoriba i Loduga ljudi bogati i nee pristati da se pravedno sudi, a i Deverika je soja gospodskoga pa e oni svedoiti protiv mene i roda moga. Sudije upitae optuenoga Bodljara: Zato nee oni da svedoe i da kau ta znaju svima, u kakvoj si ti zavadi s njima? Optueni Bodljar ree: Gospodo sudije! Zavade medu nama nikakve nije bilo, ali ne pristajem na njihovo svedoenje zato to su Koljoriba i Loduga ljudi veliki, a i Deverika je od istoga soja znatnoga; oni hoe nas, male l;ude da unite bez ikakva razloga. Sudije zapitae tuilju Deveriku: Ima li jo neko sa tvoje strane ko zna o Rostovskom jezeru i o njegovim rekama i izvorima i na koga moe da se pozove? Tuilja Deverika ree: Pozivam se, gospodo, od onih kojima je ova stvar poznata na oveka uglednog koji ivi u Pereslavskom jezeru, na ribu Hanngu. Sudije zapitae optuenog Bodh'ara: Ti, Bodljaru, pristaje li na svedoenje ovo, na Deverikinoga svedoka?

Optueni Bodljar odgovori: Koljoriba, Loduga i Haringa su srodnici, a Deverika je istoga roda znatnoga; oni ive ususedstvu, gde je njima do sudenja zajedno jedu i piju, a nas i ne spominju. Sudije poslae sudskog izvritelja Grgea i naredie mu da povede kao pnsutno gradansko lice za jemca ribu Minia, pa da privedu na suenje pereslavsku Haringu. Grge uzima kao jemca prisutno graansko lice Minia, ali Mini ne pristaje; obeava pristavu Grgeu veliko mito samo da ga ostavi i ree: Gospodine Grgeu! Nisam ja za prisutno graansko lice kao jemac pogodan: trbuh mi je veliki i teko se kreem, oi su mi malene i ne vidim dobro, usne su mi debele, ne umem zborit' lepo pred tima dobrim ljudima. Sudski izvritelj Grge uze kao prisutna graanska lica jemca Glavaticu i arana i na sud izvede radi svedoenja Pereslavsku Haringu. Sudije zapitase Pereslavsku Haringu: Reci nam, Haringo, ta zna o Deveriki i Bodljaru i o Rostovskom jezeru? Haringa im po pravdi svedociti poe: Ja dobro poznajem Deveriku i znani su mi i drugovi njeni.Deverika je ovek ugledan i dobar hrianin; ivi od svoga a ne od truda tuega; a Bodljar ekinji, je, gospodo, ovek rdav. Ovde je rukopis prekinut i n? vidi se poetak kad se Deverika poziva na Jesetru. .. .poznaje li ga? Jesetra im ree: Ja, gospodo, nisam ovde radi svedoenja nego radi veanja i savetovanja, ali u vam rei ovo: za Bodljara sam ula kad od njega naprave orbu, ljudi je vie ispljuju nego pokusaju. I jo u vam, gospodo, milou bojom ispriati kakvu je uvredu i podvalu meni naneo: kad sam prelazila iz Volge reke u Rostovsko jezero i njegove reke u tamonja irita i mrestilita, on me je sreo Rostovskom jezeru na uu, sa mnom stao i sestrom me nazvab. Ja o lukavstvima njegovim ula dotad nisam, a nisam se nikada za njega, tog ravog oveka, ni raspitivala niti sam ita znala. On me zapita: 'Sestro Jesetro, kuda si krenula, kud si naumila?' Ja mu odgovorim: 'Idem u Rostovsko jezero i njegove reke u tamonja irita i mrestilita.' A Bodljar mi nato ree: 'Sestro Jesetro, dok sam iveo u Volgi reci bio sam i deblji i dui od tebe, bokovi su moji trli o Volgine obale, oi su mi bile kao puna aa, a rep kao veliko na lai jedro. A sad, sestro Jesetro, i sama vidi kako sam postao ubog i mali i zato odlazim iz Rostovskog jezera'. I tako ja, gospodo, kad sam ula njegove rei slatke ne odoh u Rostovsko jezero i njegove reke u tamonja irita i mrestilita. A zato sam druinu ja svoju i decu glau pomorila, a i sama sam od njega ovako propala. I jo u vam ovo rei, gospodo: ovaj isti Bodljar prevario je mene, Jesetru, staru ribu, doveo me do mree i rekao: 'Sestro Jesetro, uimo u mreu, u njoj ima svakojake ribe'. Ja mu rekoh da on ide prvi. A on, Bodljaf, mi nato veli: 'Sestro Jesetro, zar mala riba da ide ispred velike?' Ja, gospodo, poverovah njegovim laskavim reima i u mreu uoh, i zaglibih se u njoj. A ona, ta mrea, bee velika kao bojarsko dvorite; ui u nju vrata iroka, a izai vrio uska. A ovaj isti Bodljar se provue kroz prostranu za njega rupu na mrei i stade mi se podsmevati: 'Jesi li se, sestro, najela ribe u mrei?' A kad su me iz vode napolje izvukli, stade se Bodljar sa mnom opratati: 'Sestro Jesetro! Oprosti i ne pominji me po zlu.' A kad su me seljaci na obali stali udarati motkama po

glavi i ja poela da stenjem, on, Bodhar mi ree: 'Trpi, sestro Jesetro, Hrista radi!' Kraj sudskog spora. Sudije su sasluale svedoke i donele presudu: Deverika i njeni drugovi da se proglase za nevine, a Bodljar da se okrivi. Predadoe toga Bodljara glavom glavnoj tuilji Deveriki i naredie da se kazni kaznom strogom, da ga iibaju biem, a posle ibanja da ga, kad pripee, obese prema suncu, zbog njegovih krada i klevetanja. A na suenju su bili sve sami ljudi dobri i ugledni: pisar je bio Som s velikim brkovima, tuilac Kara, zapisnik sudskog spora je pisao Cikov, peate udarao svojim zadnjim tipcima Rak, a uvar peata je bila pereslavska Ukljeva. U presudi je stajalo: ko god naie na Bodljara u svojim vodama da ga odmah, i to bez ikakva suda, pogubi. Bodljar ree sudijama: Gospodo sudije! Niste sudili po pravdi, ve po krivdi. Deveriku i ostale ste kao nevine oslobodili, a mene ste osudili. Bodljar pljunu sudijama u lice, mahnu repom i pobee u trak. Niko ga vie nije video. 78. Bajka o zubatoj tuki Nou uoi Ivanjdana rodila se u eksni tuka, ali tako zubata, da te bog sauva! Okupile se deverike, grgei i bodljari da je vide i da se udom ude. Voda se zato tada u eksni uzburkala; ila velika skela preko reke; zamalo nije potonula, a lepe devojke obalom etale pa se uplaile i razbeale. Kako li se samo mogla i roditi tako i toliko zubata tuka! I poe ona da raste, ne iz dana u dan, ve iz asa u as: za dan poraste itav prst. I stade zubata tuka po eksni deverike preati i grgee hvatati: izdaleka li spazi deveriku, odmah je epa zubima i deverike kao da nikad nije ni bilo, samo koice pucaju u zubima tuke zubate. J '. ' Eto takvo se udo dogodilo u eksni! ta da rade deverike i grgei? ivot im je dodijao, tuka e ih sve pojesti, potamaniti. Skupile se sve male ribice i poele razmiljati, vee prave kako da takvoj nezasitnoj i zubatoj tuki dodu glave. Na skup je i Bodljar Bodljarevi doao pa ovako govorio: Uzalud misli mislite i glavu razbijate, uzalud mozak napreete; nego ujte ta u vam ja rei. ivot nam je sada svima dojadio u Seksni; zubata tuka nam nee mira i prolaza dati; svaku e ribu pod svoje zube stavljati! Nema nam ivota u Seksni, bolje preimo u male reke da ivimo u reice Sizmu, Konomu i Slavenku. Tamo nas nee niko dirati i iveemo pevajui i decu izleui. Podigoe se svi bodljari, deverike i grgei iz eksne u manje reke Sizmu, Konomu i Slavenku. Putem dok su ile, veti ribar je mnogu od njih ulovio na udici i kuvao sebi masnu riblju orbicu; tako se to i zavrilo ribe vie nije bilo. Otada je u eksni vrlo malo sitne ribe ostalo. Baci ribar udicu u vodu, ali nita ne izvadi. Nekadponekad se zakai gdekoja keiga i to je sav ulov! Eto, to vam je cela bajka o zubatoj tuki, i to tako nezasitoj. Mnogo je zla ona u eksni nanela, ali je na kraju i sama zaglavila; kad je nestalo sitne ribe, poe da hvata crve i uhvati se na mamac. Ribar je riblju orbu skuvao, kusao i hvalio: Ala je bila masna!

I ja sam se tamo naao i orbu sam probao, niz brkove mi silazila, ali u usta nije ulazila. 7981. Muhin dvorac 79. Napravila muha dvorac. Dola vaka muka siromaka: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja muica tuna duica, a ti ko si? Ja vaka muka siromaka. Dola buvica skoica: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja muica tuna duica i vaka muka siromaka. Doao komarac dugonoac: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica. Doao mii grizi: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica, ja komarac dugonoac. Dola guterica hrapavica: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja buvica skoica, ja, komarac dugonoac, ja, mii grizi. Dola teta lija lukava: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica, ja, komarac dugonoac, ja, mii grizi, ja, guterica hrapavica. Doao zei bei za buni: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica, ja, komarac dugonoac, ja, mii grizi, ja, guterica hrapavica, ja, teta lija lukava. Doao vuina siva repina: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica, ja, komarac dugonoac, ja, mii grizi, ja, guterica hrapavica, ja, teta lija lukava, ja, zei bei za buni. Doao medved debelonogi: Ko je, ko je, ko u dvorcu? Ko je, ko je, ko u visokom? Ja, muica tuna duica, ja, vaka muka siromaka, ja, buvica skoica, ja, komarac dugonoac, ja, mii grizi, ja, guterica hrapavica," ja, teta lija lukava, ja, zei bei za buni, ja, vuina siva repina. Svi iz dvorca viknu: A ti ko si? Ja sam apatrapa medveda apa, gde apu stavim, sve podavim! ree medved, pa apom tras po dvorcu i razbi ga.

80.. Vozio seljak lonce, pa mu iz kola ispao veliki krag. Uletela u krag muva i stala u njemu da ivi. ivela je ona tako jedan dan, ivela i drugi, kad dolete komarac i zakuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica. A ti ko si? Ja, komarac piskavac. Dodi da ivi kod mene. I ponu da ive udvoje. Dotra k njima mi i zakuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica, i komarac piskavac. A ti ko si? Ja sam mii grizi. Doi da zivis s, n3.rn3.. Sada ih je bilo troje. Doskakuta aba i pokuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica, komarac piskavac i mii grizi. A ti ko si? Ja, abica krastaa. Doi da ivi sa nama. Sada ih je bilo etvoro. Doe zec i zakuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica, komarac piskavac, mii grizi i abica krastaa. A ti ko si! Ja sam zei kusi repi. Doi kod nas. Sada ih je bilo petoro. Doe jo i lisica i pokuca: Moe Ji se znati, ko stanuje u pahti? Ja, muica zunzarica, komarac piskavac, mii grizi, abica krastaa i jo zei kusi repi. A ti ko si? Ja lisica umska lepotica. Dodi kod nas. Privue se pas i pokuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica, komarac piskavac, mii grizi, abica krastaa, zei kusi repi i lisica umska lepotica. A ti ko si? Ja sam pas lajem na sav glas. Doi kod nas da ivi. Pas se uvue unutra. Dojurio jo vuk i kuca: Moe li se znati, ko stanuje u palati? Ja, muica zunzarica, komarac piskavac, mii grizi, abica krastaa, zei kusi repi, lisica umska lepoticaii pas laje na sav glas. A ti ko si? Ja sam suri to po umi juri. Doi da ivi sa nama. I tako ive oni svi zajedno. Doznao za njihov dvorac medved, doe i zakuca sav se dvorac zatrese: Moe li se znati, ko stanuje u palati?

Ja, muica zunzarica, komarac piskavac, mii grizi, abica krastaa, zei kusi repi, lisica umska lepotica, pas laje na sav glas i vuk suri to po umi juri. A ti ko si? Ja sam meda, gnjeim sve odreda. Sede na krag i sve ih prignjei. 81. Bila u polju konjska lobanja. Dotra mii rupi i ree: Dvore, dvore,rko u tebi ivi? Niko se ne odaziva. On ude i stane da ivi u konjskoj lobanji. Doskakuta aba kreketua: Dvore, dvore, ko u tebi ivi? Ja, mii rupi, a ko si ti? ja, aba kreketua. Doi da ivi kod mene. Ue aba i stanu oni udvoje da ive. Dotra zec: Dvore, dvore, ko u tebi ivi? Ja, mii rupi i aba kreketua, a ko si ti? Ja, zec kusi rep. Dodi k nama. Stanu oni da ive utroje. Dotri lisica: Dvore, dvore, ko u tebi ivi? Mii rupi, aba kreketua, zec kusi rep, a ko si ti? Ja lisica poskoica. Doi k nama. Stanu oni da ive uetvoro. Dode vuk: Dvore, dvore, ko u tebi ivi? Mii rupi, aba kreketua, zec kusi rep, lisica poskoica, a ko si ti? Ja, vuk umski bauk. Dodi k nama. Stanu oni da ive upetoro. Doe i medved: Dvore, dvore, ko u tebi ivi? Mii rupi, aba kreketua, zec kusi rep, lisica poskoica, vuk umski bauk. A ja, meda davi sve odreda! Medved sede na konjsku lobanju i sve ih udavi. 8283. Pauk krvopija 82. U staro, prastaro doba, u krasno prolee, u arko leto desi se takva sramota i u svetu strahota: namnoili se komarci i muice i poeli ljude bockati i krv vrelu im sisati. Pojavi se pauk krvopija, odvani i dobri delija, pa poe nogama tresti, mreice razapinjati i plesti, stavljati ih na puteve i stazice, kud lete komarci i muice. Muva gadna, ta muva dosadna, letela je, letela pa je onda pala i pauku u mreu upala. Pauk je stao udarati, gnjaviti i za grlo daviti. Muva se pauku molila:

Bauka, paue! Nemoj da me bije, nemoj da me ubije! Ostae mi mnogo dece siroadi, pa e po dvoritima lutati i pse draiti. Pauk je pusti, a ona je poletela, zazujala i svim komarcima i muicama objavila: Cujte, komarci i muice! Sakrijte se pod jasikine korice: pojavio se pauk i poeo nogama tresti, mreice razapinjati i plesti, stavljati ih na puteve i stazice kud lete komarci i muice; sve e vas pohvatati! Oni poletee, pod jasikine korice se zabie i kao mrtvi polegae. Pauk poe i nade cvrka, bubavabu i stenicu: Ti, cvrku, popni se na uzviicu i zapali lulicu; ti, bubavabo, zasviraj u bubanj to ti drago, a ti, stenice palainkice, otii pod jasikine korice pa objavi o meni svima, da pauka delije, hrabre momine, nema vie medu ivima; da su me u Kazanj poslali, u Kazanju mi na gubilitu glavu odrubili, a gubilite razbili. Pope se cvrak na uzviicu i zapali lulicu; bubavaba u bubanj zasvira; stenica palainkica ode pod jasikine korice i ree: Sto ste se sakrili i leite kao da ste mrtvi? Ta, pauka delije, hrabre momine, nema vie medu ivima; poslae ga u Kazanj, u Kazanju mu na gubilitu glavu odrubie, a gubilite razbie. Oni se obradovae i razveselie, triput se prekrstie, poletee i svi u paukovu mreu uletee. A on im ree: Kako ste mah! Kad biste mi ee u gostima bivali, pivca, vinca ispijali i meni ga darivali! 83. U dananje vreme nastupilo je veliko uznemirenje: komarci i muve stadoe se prakati i u loncima mleko bukati. Nato se pauk krvopija rasrdi, na lea se izvalii; na sve puteve i stazice stavi mreice. Letela arena osica, asna udovica; odozgo je pala, u mreu upala. Pauk je dojurio i glavu joj odrubio. Skupie se komarci i muve: odredie ko e pop biti, ko e mrtvaca okupati i ko e za njim kukati. Kosti opojae i na ramenima ih odnesoe pravo u selo Komarovo. Zvona zvone u Pereboru, u Morgunovu sve odzvanja od velike vike trae da im daju sto pudi like. 8485. Mehur, slamka i opanak 84. Bili mehur, slamka i opanak, pa poli u umu da na seku drva. Dou do reke, ali ne znaju: kako reku prei. Opanak veli mehuru: Mehure, hajde da na tebi preplivamo! Ne, opane, neka se slamka prui s obale na obalu, i mi emo po njoj prei. Slamka se prui, opanak krenu, ona se prelomi. Opanak upadne u vodu, a mehur se smejao, smejao, dok nije pukao! 85. Ili putem dva starca i svratili u praznu kolibu da se ogreju. To su bili mehur i dlaka. Mehur ree dlaci:

Idi, donesi vatre! Dlaka ode, prie vatri i izgore. A mehur se toliko smejao, smejao da je s pei pao i pukao. 86. Repa Posejao deda repu. Poe da upa repu: uhvati se za repu: povuci, potegni iupati ne moe! Pozva deda babu; baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupati ne mogu! Dode unuka; unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupati ne mogu! Dode kue; kue za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupati ne mogu! Doe noga; noga za kue, kue za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupati ne mogu! Dode druga noga; druga noga za nogu, noga za kue, kue za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupati ne mogu! I tako sve do pete noge. Dode peta noga; peta noga za etiri, etiri noge za tri, tri noge za dve, dve noge za nogu, noga za kue, kue za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni iupae repu!

87. Gljive Naumila gljiva, dokonala peurka; ispod hrasta sedei, na sve gljive gledei, stade da nareduje: Doite vi, gljive beljae, da idemo na vojnu. Otkazae beljae: Mi, gljive dvoranke, ne idemo na vojnu. Doite vi, gljive mekue, da idemo na vojnu. Otkazae mekue: Mi, bogati seljaci, ne moramo na vojnu. Doite vi, gljive rujnice, da idemo na vojnu. Otkazae rujnice: Mi, gospodske kuvarice, ne idemo na vojnu. Doite vi, gljive mednjae, da idemo na vojnu. Otkazae mednjae: Noge su nam vrlo tanke, ne idemo na vojnu. Doite vi, gljive paprenjaci, da idemo na vojnu. Mi, paprenjaci, dobri junaci, ii emo na vojnu. To je bilo kada je car pasulj ratovao sa gljivama.

88. Sunce, Mesec i Gavran Gavranovi

Bili starica i starac, pa imali tri keri. Otiao jednom starac u ambar po ito. Napunio je vreu i poneo kui, a na vrei bila rupa, pa ito iz nje prosipa li se, prosipa. Doe kui, starica ga pita: Gde je ito? a ono ito se sve isprosipalo. Pode starac da kupi ito i veli: Kad bi bar Sunace ogrejalo, kad bi Mesec zasvetleo, kad bi mi Gavran Gavranovi pomogao da skupim ito. Dao bih Sunacu najstariju ker za enu, Mesecu srednju, a Gavranu Gavranoviu najmlau! Pone starac da kupi Sunce ogreja, Mesec osvetU, a Gavran Gavranovi mu stade pomagati dapokupi ito. Vrati se starac kui, pa ree najstarijoj keri: Lepo se obuci, pa na doksat izai. Ona se obue pa izade na doksat. Sunace je odnese. Naredi starac i srednjoj keri da se lepo obue i izade na doksat. Ona se obue i izae. Mesec je uhvati i odvede drugu ker. Starac ree najmlaoj keri: Lepo se obuci pa na doksat izai. Ona se obue i izae na doksat. Gavran Gavranovi je epa i odnese. Starac ree: Kako bi bilo da odem zetovima u goste? I pode on Sunacu. Kad je doao, Sunace mu veli: Cime da te ugostim? Neu nita. Sunace naredi eni da napravi utipke. ena spremi testo. Sunace sede na pod, a ena stavi na njega tiganj 1 utipci se ispekoe. Nahranie starca. Doao starac kui i naredi stanci da napravi utipke. Seo je na pod 1 naredi joj da mu stavi na glavu tiganj s utipcima. Kako e se na tebi ispei? pita starica. Nita, veli on, samo ti stavi, ispei e se. Ona tako uradi, i ma koliko su utipci stajali, nikako da se lspeku, samo su prokisli. Starica ta e, nemade kud, stavi tiganj na pe i ispri utipke i starac se najede. Drugog dana se uputi starac u goste drugom zetu Mesecu. Kad je doao, Mesec ga pita: Cime da te ugostim? Ja, odgovori starac, neu nita. Mesec zagreja za njega kupatilo. Starac ree: U kupatilu je, ini mi se, mrano? A Mesec e njemu: Nije, svetlo je, samo ti idi. Ode starac u kupatilo, a Mesec proturi kroz rupu na vratima prst i u kupatilu postade svetlo, svetlo. Lepo se napario starac, vratio se kui i zapovedi starici da mu uvee zagreje kupatilo. Starica ga zagreja, a on joj naredi da ode da se banja. Starica ree: U kupatilu je mrak, neu videti nita. Idi ti samo, bie svetlo. Starica ode, a starac se seti kako mu je Mesec svetlio, pa probui na kupatilu rupu i proturi kroz nju prst. U kupatilu nema svetla, pa nema! Starica mu vie: Mrano je! ta drugo da radi, starica ode da donese lu, zapali ga i okupa se.

Treega dana ode starac Gavranu Gavranoviu. Cim da te poastim? pita Gavran Gavranovi. Neu nita, kae starac. Onda hajde sa mnom da spavamo na sedalu. Gavran prisloni lestvice i pope se sa starcem. Gavran Gavranovi ga stavi pod svoje krilo. Kad je starac zaspao, oba padoe i ugruvae se.

89. Vetica i Suneva sestra U jednom carstvu, u nekoj dalekoj dravi iveo car sa caricom; imali su sina Ivana carevia, od rodenja nemoga. Imao je dvanaest godina i on pode jednom u konjunicu svom najmilijem konjuaru. A taj konjuar mu je uvek bajke priao i Ivan carevi je hteo i sada da uje neku bajku, ali u neto drugo. Ivane careviu! ree konjuar, tvoja e mati uskoro roditi ker, a tebi sestru. Ona e biti strana vetica, pojee i oca i majku i sve njima potinjene. Zato idi i zainoli oca da ti da najbohega konja, kao da hoe malo da ga pojae, pa idi odavde kud te oi vode, ako hoe da se od nesree izbavi. Ivan carevi otra ocu i prvi put od rdenja progovori s njim. Car se tome toliko obradova da i ne zapita: zato mu je potreban dobar konj? Odmah zapovedi da se za carevia osedla najbolji konj iz njegove ergele. Ivan carevi uzjaha konja i ode kud ga oi vode. Jahao je dugo, dugo i naiao na dve stare valje, pa ih zamoli da ga prime da ivi kod njih. Starice mu kau: Mi bi smo te rado, Ivane careviu, primile, alirnarra nije jo dugo iveti. Kad sanduk igala polomimo, kad sanduk konca potroimo, odmah e nam smrtni as doi. Ivan carevi zaplaka i ode dalje. Jahao je dugo, dugo, doao do Vrtihrasta i zamolio ga: Primi me k sebi! Rado bih te primio Ivane careviu, ali ja neu jo dugo iveti. im poupam ove hrastove iz korena odmah e mi i smrtni as doi. Carevi zaplaka jo jae nego prvi put i krenu jo dalje i dalje. Dode do Vrtigora, stane i njega moliti, a on mu odgovori: Rado bih te primio, Ivane careviu, ali ni ja neu dugo iveti. Vidi, ja sam odreden da gore prevrem,'i im zavrim sa ovim poslednjim odmah e mi i smrtni as doi. Ivana carevia oblie gorke suze i odjaha on jo dalje. Jahao je dugo, dugo. Dojahao je naposletku do Suneve sestrice. Ona ga je primila, nahranila i napojila i kao rodenog sina gledala. Lepo je iveo carevi, ali malo malo, pa se rastui: poeli da sazna ta se deava u rod noj kui? Popne se, tako, na visoku planinu, pogleda svoj dvorac i vidi da je sve pojedeno, samo su zidine ostale! Uzdahne i zaplae. Jednom pogledao, pa i poplakao, vratio se, a Suneva sestra ga pita: Zato si danas, Ivane careviu, uplakan? On joj veli: Vetar mi je duvao u oi.

Drugi put opet isto. Suneva sestra uze i zabrani vetru da duva. I trei put se vrati Ivan carevi uplakan. Ali sad ve nije imao kud morao je sve da prizna, i stane moliti Sunevu sestru da pusti njega, dobroga junaka da obie svoj zaviaj. Ona ga ne puta, a on je i dalje moli; najposle je ipak izmolio, i ona ga pusti da obie svoj rodni kraj i da mu za put etku, ealj i dve jabuke to podmlauju; ma koliko ovek bio star, im pojede jabuku smesta e se podmladiti! Doe Ivan carevi do Vrtigora, a ono svega jo jedna gora ostala. Uzme on svoju etku i baci je u iroko polje: odjednom izrastu iz zemlje visoke, visoke gore, vrhovima u nebo upiru. A koliko ih je samo ni izbrojati se ne moe! Vrtigor se obraduje i veselo prione na posao. Ne proe dugo, a Ivan carevi doe do Vrtihrasta, svega mu tri hrasta ostala. On uzme ealj i baci ga u iroko polje: odjednom zaumee, iznikoe iz zemlje guste hrastove ume sve drvo od drveta deblje! Vrtihrast se obraduje, zahvali careviu i krene da obara stoletne hrastove. Ne prode dugo, Ivan carevi dode do onih dveju starica i da im po jabuku. One pojedu, odjednom se podmlade i poklone careviu maramicu: im mahne maramicom odjednom se stvori itavo jezero! Stigne Ivan carevi kui. Sestra mu istri u susret i zagrli ga. Sedi, veli, brate, sviraj malouzgusle, ajaodohda spremim ruak. Carevi sedne i stane da svira uz gusle; iz rupe izade jedan mii i ree mu ljudskim glasom: Spasavaj se, careviu, bei to pre! Tvoja sestra je pola da otiri zube. Ivan carevi izae iz odaje, uzjae konja i odjuri natrag. A mii skae po strunama: gusle sviraju, a sestra i ne sluti da je brat otiao. Naotrila zube, uletela u odaju, gleda nema nikoga, samo to mii mugnu u rupu. Vetica se rasrdi, zakripa zubima i pojuri u poteru. Ivan carevi zauje buku, okrene se sestra samo to ga nije stigla; mahne maramicom i stvori se duboko jezero. Dok je vetica preplivala jezero, Ivan carevi je daleko odmakao! Ona pojuri jo bre... ve je sasvim blizu. Vrtihrast se doseti da to carevi od sestre bei pa stane da upa hrastove i da ih na put baca; celu planinu je nabacao. Vetica ne moe da proe. Stade ona kriti put, grizla je, grizla, jedva se probila, ali Ivan carevi je ve bio daleko. Pojuri da ga stigne, gonila je, gonila, i samo jo malo... nee joj umai! Vrtigor spazi veticu, uhvati najviu goru i prevali je ba na sam put, a na tu goru stavi drugu. Dok se vetica pentrala, Ivan carevi je jahao, jahao i daleko odmakao. Vetica se prebaci preko gora pa opet u poteru za bratom. Spazi ga i ree: E, sad mi nee umai! Ve je bila blizu, samo to ga nije stigla. Ba u tom asu dojae Ivan carevi do dvorca Suneve sestrice i vikne: Sunce, sunce! Otvori okance. Suheva sestra otvori prozor i carevi uskoi zajedno s konjem. Vetica stane moliti da joj preda brata; Suneva sestra je ne poslua i ne predade ih. Ree vetica: Neka Ivan carevi sa mnom poe da se na kantaru izvagamo pa da vidimo ko e da pretegne! Ako ja pretegnem izjeu ga, a ako li on pretegne neka on mene ubije! ' Podu tako. Najpre sede na kantar Ivan carevi, a zatim i vetica. I samo to je nogom stala kantar odbaci Ivana carevia uvis, i to takvom snagom da se on

nade pravo na nebesima, u dvorcu Suneve sestre. A vetica zmija ostade na zemlji.

90. Vazuza i Volga Dugo su se prepirale Vazuza i Volga koja je od njih dve mudrija, snanija i veeg potovanja dostojnija. Prepirale su se, raspravljale i kako nisu mogle u sporu da se nadgovore, evo ta su odluile: Hajde da jedanak legnemo da spavamo, pa koja pre ustane i bre stigne do Hvalinskoga mora ta neka bude mudrija, snanija i potovanja dostojnija. Legla Volga da spava, legla i Vazuza. Ali je nou Vazuza neujno ustala, od Volge pobegla, izabrala sebi i praviji i blii put i potekla. Kad se probudila, Volga potee ni sporo ni brzo, ve kako treba. U Zupcovu je dostigla Vazuzu, ali tako silovito da se Vazuza ustrai, nazva sebe mlaom sestrom, a Volgu zamoli da je na ruke uzme i odnese u Hvalinsko more. Pa ipak, Vazuza se s prolea ranije prene i budi Volgu iz zimskoga sna. 9192. Mrazi 91. Bili starac i starica, pa imali tri keri. Najstariju ker starica nije volela bila joj je pastorka, stalno joj je prigovarala, rano je budila i sav posao na nju navaljivala. Devojka je stoku hranila i pojila, drva i vodu u kuu donosila, pe loila, hranu spremala, kuu mela i do svitanja sve poradila. Ali starica je i tad bila nezadovoljna i na Marfuu je gunala: Kakva lenjivica, kakva aljkavica! Ni metla ti nije na svom mestu, i nije ostavljena kako valja, po kui je prljavo. Devojkaje utala i plakala. Ona se na sve naine starala da ugodi maehi i da uslui njene keri, ali su i sestre, ugledavi se na majku, stalno Marfuu vredale, s njom se svadale i do suza je dovodile: to im je bila zabava! A one su dockan ustajale, pripremljenom vodom se umivale, istim se ubrusom utirale i tek posle ruka za posao sedale. I tako su nae devojke rasle, rasle, pa porasle i udavae postale. U prii je sve brzo i lako, al' u zbilji nije tako. Starcu bee ao najstarije keri; voleo ju je zato to je bila posluna, vredna, to se nikad nije inatila; ta joj zapovedi, to i uradi nikom nije re prebacila. Ali starac nije znao kako da joj u nevolji pomogne. Bio je meka srca, starica gunalo, a njene keri lenjivice i jogunice. I uko, nai starci stadoe da misle i premiljaju: otac kako da udomi keri, a starica kako da se otarasi pastorke. Jednom starica ree starcu: Hajde, stari, da udamo Marfuu. Dobro, ree starac, i pope se na pe, a starica e na to: Ustani sutra, stare, ranije, upregni kobilu u saonice i poi s Marfutkom; a ti, Marfutka, skupi svoje stvari u korpu i obuci bele koulje: sutra ide u goste! Dobra Marfuka se obradovala, srena to e je voditi u goste celu je no slatko spavala. Ujutru je rano ustala, umila se, bogu pomolila, skupila svoje stvari u

korpu, lepo se obukla i izade od nje devojka prava udavaa! A to je bilo zimi i bio je veliki mraz da sve puca! Starac pre zore upregne kobilu u saonice, dotera ih pred doksat, ue u kuu, sedne na klupu, pa veli: Ja sam sve spremio! Sednite za sto i derite! ree starica. Starac sedne za sto i ker pokraj sebe posadi; korpa sa hlebom je bila. na stolu, pa on uze crni hleb i odlomi pare i za sebe i za ker. Za to vreme starica im donese iniju bajate orbe i ree: Hajde, golubice, jedi bre i kupi se, sita sam te se nagledala! Stari, odvezi Marfutku fnladoenji, ali pazi, matora panjino, vozi pravo putem, pa onda skreni s puta desno prema borovoj umi zna, pravo prema onom velikom boru to na breuljku stoji i tamo udaj Marfutku za Mrazia. Starac izbulji oi, otvori usta i prestade da sre orbu, a devojka zajauka: De, de, to slini! Mladoenja je lep i bogat! ta ima bogatstva: sve ove jele, borovi i breze pod snegom; da ivi i da ti zavide, a i on je pravi bogatir! Starac utei natovari stvari, ree keri da obue bundu i krenu na put. Da li je dugo putovao, i da li je brzo stigao ne bih vam znao rei: u prii je sve brzo i lako, al' u zbilji nije tako. Najposle doe do ume, skrene s puta pa nastavi da ide po snegu celcu. Uavi duboko u umu, zaustavi se i naredi keri da sie, sam stavi korpu pod ogromni bor i ree: Sedi tu i ekaj mladoenju, samo pazi doekaj ga to ljubaznije. A zatim okrene konja i ode kui. Devojka sedi i drhe; jeza je obuzima. Htela bi da zakuka, ali nema snage: samo cvokoe zubima. Najedared uje: nedaleko Mraz na jeli pucka, s jele na jelu poskakuje i stie. Stvori se iznad onog bora pod kojim sedi devojka, pa joj odozgo ree: Je F ti toplo, devojko? Toplo mi je, toplo, bauka Mraziu! Mraz stane da se sputa nie, sve vie puca, sve jae stee. Mraz upita devojku: Je F ti toplo, devojko? Je F toplo, lepojko? Devojka jedva iva die, ali jo govori: Toplo mi je, Mraziu. Toplo mi je, bauka. Mraz jo vie zakrcka, jo jae stee, pa zapita devojku: Je F ti toplo, devojko, je F ti toplo, lepojko? Je F ti toplo, milo moje? Devojka poela da mrzne i sasvim tiho odgovara: Oh, toplo mi je, golubiu Mraziu! Tu se Mraz saali, umota devojku bundama, zagreja poknvaima. Ujutru starica veli muu: Idi, matoro gundalo, probudi mladence! Starac upregne konje i pode. Kad je doao do keri, nade je ivu, na njoj bunda topla, marama skupa i kotarica sa bogatim darovima. Ne progovorivi ni rei, starac potrpa sve u saonice, sedne sa erkom i odveze se kui. Kad su stigli, devojka se baci pred noge maehi. Starica se iznenadi kad vide devojku ivu i zdravu, novu bundu i korpu darova: E, kuko, nee ti mene prevariti! Ne potraja dugo, a starica ree starcu: Odvezi i moje keri mladoenji; njih e on jo bolje darovati!

U bajci je sve brzo i lako, al' u zbilji nije tako. Rano izjutra starica je nahranila svoje keri, pa ih kao udavae i doterala i za put spremila. Starac ih doveze istim putem i ostavi pod borom. Sede nae dve devojke i sme ju.se: Sta je majci palo na um da nas obe odjednom udaje? Zar u naem selu nema momaka? Moe doi kakav vrag koji nam'nije prilika. Devojke su bile u bundama, ali ipak im je bilo vrlo hladno. Cuje, Paraha, mene mraz po koi tipa. A ako suenik, verenik ne doe, mi emo se ovde smrznuti. Dosta prie, Maka! Kad su mladoenje rano dolazile? Sad je tek vreme ruka. A ta emo, Paraha, ako doe jedan, koju e uzeti? Da nee tebe, glupao! A ti pogledaj sebe! Naravno da e mene. Tebe! Prestani da cigani i lae! Od mraza su devojkama ozeble ruke, i nae devojke zavukoe ruke ispod pazuha pa nastavie opet po sta rom: A ti, spavalice, sanjiva njuko, svaalice jedna, usta pogana! Ne ume ni presti niti bilo ta drugo raditi. A u, hvalisavko! Sta ti ume? Zna samo da plandu je i da se oblizuje. Videemo koju e uzeti! Tako su se devojke pregonile i dobro ozeble. Odjednom rekoe obe u isti glas: Da bog da se raspao! Sto ne dolazi vie? Vidi da si sva pomodrela! A Mraz izdaleka krcka s jele na jelu poskakuje i stee. Devojkama se uini da neko dolazi. Cuje li, Paraha! Dolazi i to sa zvoncem. Skloni mi se s oiju, kuko! Ne ujem nita, sva sam se smrzla. A hoe da se uda! Stadoe duvati u prste. A Mraz je bio sve blie i blie. Na kraju se stvori na boru iznad devojaka. On ree de vojkama: e P vam toplo, devojke? Je P vam toplo, lepojke? e P vam toplo, moje golubice? Oh, Mraziu, strano je hladno! Mi smo se smrzle. Cekamo suenog, a njega, neka ga vrag odnese, nema, pa nema! Mraz se stane nie sputati, jae krckati, i jo vie ste zati. e P vam toplo, devojke? e P vam toplo, lepojke? Idi do avola! Zar si slep, zar ne vidi da su nam se i ruke i noge smrzle! Mraz se jo nie spusti, i jo vie poe da stee, pa ree: Je P vam toplo, devojke? Idi do sto avola, crkao da bog da, prokletnie! i

devojke se smrzoe. Ujutru starica veli muu: Upregni stare konja u saonice, metm naramak sena i uzmi krznene pokrivae. Devojke su, sigurno, prozeble: napolju je straan mraz! Hajde bre, pouri, matora panjino! Starac nije stigao ni da prezalogaji, a ve je bio napolju i krenuo. Doe po keri i nae ih mrtve. On stavi keri u saonice, pokri ih pokrivaem, odozgo metnu rogozinu. Starica, ugledavi izdaleka starca, potra mu u susret i ovako zapita: Gde su moja deca? U saonicama. Starica smakne rogozinu, skine pokriva i ugleda mrtve keri. Tu se starica rasrdi i stane grditi starca: ta si to uradio, matora psino. Ubio si keri moje, rodenu deicu moju, moje predivne mladice, moje rumene jagodice. Vilama u te probosti, araem ubiti! Prestani, stara vetice! To si se ti na bogatstvo polakomila, a keri tvoje su jogunice bile! ta sam ja kriv? Sama si to htela! Starica se srdila, grdila, pa se posle s pastorkom pomirila. Nastavie da ive u slozi i zadovoljstvu ne spominjui zlo. Sused je zaprosio Marfuu, savdbu su priredili, a Marfua i sad ivi sretna i zadovoljna. Starac Mraziem plai unuie svoje i ui ih da ne budu jogunasti, ve uvek dobre volje! Na toj svadbi sam i ja bio, medovinu, pivo pio; niz brkove mi teklo, ali niz grlo nije uteklo.

92. Bila jednom jedna maeha pa imala pastorku i roenu ker. ta god uradi roena ki, za sve je miluju po glavi i tepaju joj: Pametnice naa! A pastorka koliko god da se trudi, niim ne moe da im ugodi, sve to uradi ne valja, sve je loe. A istini za volju, devojka je bila suvo zlato, u dobrim rukama bi ivela kao bubreg u loju, a kod maehe je svaki dan plakala i gorke suze prolivala. ta da radi? Vetar duva, pa se smiri, ali kad se ena na nekog navrze, rvee se skoro smiriti, svaka e izmiljati i zube otriti. Tako je maeha naumila da istera pastorku: Vodi je, vodi, stari, kud god zna, da je moje oi vie ne vide, da je moje ui ne uju; samo nemoj da je odvede kod rodbine u toplu kolibu, ve na ljuti mraz da se tamo smrzne! Starac se rastui, zaplaka, ali nemade kud, stavi ker u sanke, htede je pokriti konjskim pokrovom ali ni to nije smeo, i povede siroticu u iroko polje, izvrnu je u sneni smet, prekrsti je, pa se brzo vrati da ne vidi smrt svoga deteta. Ostade jadnica sama, drhti od zime i tiho se bogu moli. Uto naide Mraz, poskakuje, pocupkuje, lepu devojku pogleduje: Devojko, devojko! Ja sam Mraz modar obraz! Dobro doao, Mraze. Je li te to bog po moju grenu duu poslao?

Mraz htede da na nju udari i da je zaledi, ali mu se svidee njene pametne rei, pa se saali na nju! Baci joj bundu. Obue ona bundu, savi noge i sede. Mraz dode opet, poskakuje, pocupkuje, lepu devojku pogleduje: Devojko, devojko! Ja sam Mraz modar obraz! Dobro doao, Mraze. Je li te to bog po moju grenu duu poslao? A Mraz nije po duu doao, ve je devojci veliki i teki koveg pun bogatih poklona doneo. Sedne ona sva sretna i vesela na koveg i umota se u bundu. Opet doe Mraz, poskakuje, pocupkuje, devojku pogleduje. Ona ga pozdravi, a on joj dariva zlatom i srebrom izvezenu haljinu. Devojka je obue i tek tada se pokaza sva njena lepota! Sedi i pesme peva. A maeha joj sprema dau; ispekla je palainke i veli: Idi, muu, dovezi svoju ker da je sahrani. Starac ode. A pas ispod stola: Av, av! Stareva ki srebro i zlato nosi, a stariinu ker niko ni da zaprosi! Umukni, pseto! Evo ti palainka, pa reci: Stariinu ker prose, a starevoj keri samo kosti donose! Pas pojede palainku i nastavi: Av, av! Stareva ki srebro i zlato nosi, a stafiinu ker niko ni da zaprosi! Starica mu je i palainke davala, i tukla ga, ali pas nastavi po svome: Stareva ki srebro i zlato nosi, a stariinu ker niko ni da zaprosi! kripnu kapija, vrata se otvorie, unesoe veliki, teki koveg, ude pastorka sva sija i blista! Maeha je pogleda i opusti ruke! Stare, stare, uprei druge konje i brzo odvezi moju ker. Odvezi je u to isto polje, na to isto mesto. Starac je povede u ono isto polje i ostavi je na istom mestu. Dode i Mraz modar obraz, pogleda svoju gou, poskakuta, pocupka, ali lepih rei ne doeka. Rasrdi se, stegne je i ubije. Stare, idi moju ker dovezi, brze konje uprei, ali pazi da sanke ne prevrne i kovceg ne izvrne! A pas pod stolom: Av, av! Starevu ker mladoenje prose, a kosti stariine ken u vrei nOse! Ne lai! Evo ti pirog, pa reci: Stariinu ker u zlatu i srebru nose! Otvori se kapija, starica istri da doeka ker, ali umesto nje zagrli smrznuto telo. Zaplakala je, zakukala, ali kasno!

93. Starica prialica Danju i nou starica gunda, 'kako je jezik ne zaboli? I to sve na pastorku: niti si pametna, niti si stasita! Kud god krene i ta god radi samo jedno te isto i kad ne treba. Od jutra do mraka kao navijena. Dosadila muu, dosadila svima, prosto da pobegne od nje. Upregao starac konja, krenuo u grad da vozi proso, a starica mu vikne: Uzmi i pastorku, ostavi je ili u gustoj umi ili uz put gde god zna, samo mi je s vrata skini. Starac je odvede. Put je bio dalek, teak, sama uma i blato. Gde da ostavi devojku? Odjednom, ugleda kolibicu na kokojim nogama, pirogom poduprtu,

palainkom pokrivenu, svu naherenu. 'Najbolje bi bilo', pomisli, 'da u kuici ostavim ker', pa je skide s kola, dade joj prosa za kau, oinu konja i nestade. Ostade devojka sama. Istucala proso, skuvala dosta kae, ali nema ko da jede. Spusti se tamna, jezovita no. Da spava sit e se naspavati, da gleda oi da ti ispadnu, nema s kim ni re da progovori, dosadno je i strano! Stala ona na prag, otvorila vrata prema umi i viknula: Ima li koga u umi tamnoj neka mi dode u goste! Odazvao se umski duh, pretvorio se u mladia, novogradskog trgovca, doao i poklon joj doneo. Doao i popriao; sutradan opet doe i poklone donese; navadio se i toliko nadonosio da nema gde da stavi! A starici prialici je postalo dosadno bez pastorke; u kolibi je bilo pusto, smuilo joj se onako samoj, jezik joj presuio. Idi, muu, po pastorku, sa dna mora je dobavi, iz ognja je izvadi! Ja sam stara i nemona, nema ko da me gleda. Mu je poslua; pastorka doe, otvori sanduk, pa na uetu povea sve poklone od kolibe do kapije. Starica taman bee otvorila usta i htede da nastavi po starome, ali kad vide sve to, umue, na poasno mesto je posadi i poe da je velia obraajui joj se: ta eli, moja gospodarice?

94. Ki i pastorka Obudoveli seljak koji je imao ker oeni se udovicom koja je isto imala ker i tako su imali dve keri. Maeha je bila zlobna, ne da starcu mira: Odvezi svoju ker u umu, u zemunicu! Tamo e vie napresti. ta da radi, poslua seljak enu odveze ker u zemunicu, dade joj ognjilo, kremen i trud, i vreicu prekrupe i veli: Evo ti vatre, vatru ne gasi, kau kuvaj i sedi pa predi, a kolibu dobro zatvori. Dode no. Devojka zaloi pe, skuva kau; odjed, nom se stvori mi i kae: Devojko, devojko, daj mi kaiicu kae! Ah, miiu moj! Rasteraj moju tugu, dau ja tebi ne jednu kaiicu, ve u te sita nahraniti. Mii se najede i ode! Nou upadne medved: Ej, devojko, veli, ugasi vatru, hajde da igramo murke. Mi skoi na rame devojci i apne joj na uvo: Ne boj se, devojko! Reci: hou, pa ugasi vatru i zavuci se pod pe, a ja u mesto tebe trati i zvoncem zvoniti. Tako je i bilo. Juri medved za miiem, ne moe da ga uhvati; stane da urla i cepanice baca. Bacao je, bacao, ali ga nije pogodio, umorio se i rekao: Veto ti, devojko, igra murke! Zato u ti poslati ujutru krdo konja i kola stvari. Ujutru ena veli: Idi, stari, vidi koliko je ki naprela preko noi? Ode starac, a ena sedi i eka da on kerine kosti doveze! A pas: Av, av, av! Starac ker dovodi, krdo konja dogoni, kola stvari dovozi. Lae, mrcino! To u koari kosti lupkaju i treskaju.

Zakripe kapija, konji uoe u dvorite, ki s ocem na kolima sedi, a kola puna stvari. eni se od pohlepe oi samo zasijae. udna mi uda! povika. Odvezi ti moju ker u umu da zanoi, moja ki e dva krda konja dognati i dvoja kola stvari doterati. Odveze seljak i eninu ker u zemunicu, i njoj isto ostavi hranu i vatru. Uvee skuva ona kau. Dotri mi i zatrai kae od Natae. A Nataa dreknu: Bei, gade jedan! i gaa ga kaikom. Mi pobegne, a Nataa navali sama na kau; pojela je, vatru ugasila, i u ugao prilegla. Dola pono upadne medved i veli: Ej, devojko, gde si? Hajde da igramo murke. Devojka, uti, samo od straha zubima cvokoe. A, tu si ti! Sa zvoncem tri, a ja u te hvatati. Uzela je zvonce, ruka joj samp drhti; zvonce neprestano zvoni, a mi se javi: Zloj devojci nema ivota! Ujutru alje ena starca u umu: Idi! Moja ki e dvoja kola stvari doterati, dva krda konja dognati. Seljak ode, a ena iza kapije eka. A pas: Av, av, av! Stariina ki dolazi, u koari joj starac kosti donosi i prazna kola dovozi. Lae, lae, mrcino! Moja ki krda dogoni i stvari dovozi! Gleda starac na kapiju, eni koaru daje; ena koaru otvorila, kosti pogledala, pa zakukala, i tako se rasrdila da je od tuge i zlobe sutradan umrla. A starac je sa svojom keri sretno svoj vek proiveo i videnog zeta u kuu primio.

95, Krosecka Havroeka Vi znate da na svetu ima dobrih ljudi, ima i ravih, a ima i takvih koji se boga ne boje, i koji se od ljudi ne stide. Sa takvim ljudima je ivela Kroeka Havroeka. Jo kao mala, ostala je siroe, uzeli je ti ljudi, othranili i poslom izmuili. Nigde iz kue nije izlazila, uvek je samo radi la. Ona i tka, i prede, ona se o kui stara i za sve odgovara. A njezina gazdarica imaae tri odrasle keri. Najstarija se zvala Jednooka, srednja Dvooka, i najmlaa Trooka. One su jedino znale kraj kapije da sede i na ulicu glede, a Kroeka Havroeka je za njih radila, ila, prela i tkala, za lepu re nikada nije znala. A to joj je i najalije bilo: da je uka i gura svako, da je pomiluje i privije niko. Izade ponekad Kroeka Havroeka u polje, zagrli svoju kravu arulju, nasloni joj se na vrat i jada joj se kako teko ivi: Kravice, majice! Biju me, grde me, hleba mi ne daju, a ni plakati mi ne daju. Do sutra moram pet pudi opresti, izatkati, izbeliti i u trubu saviti. A krava joj odgovara: Dobra devojice! Udi mi na jedno uvo, na drugo izai i sve e biti uraeno. Tako je i bilo. Izae lepa devojka iz uveta i sve bi gotovo: i izatkano, i izbeljeno, i u trubu smotano. Odnese maehi: ona pogleda, nakalja se i stavi u skrinju, a njoj jo vie posla zadade. Havroeka opet v pode kravi, na jedno uvo ude, na drugo izae, i sve gotovo uzme i donese.

Cudi se starica i zove Jednooku: Keri moja dobra, keri moja lepa! Podi i vidi ko ovoj sirotici pomae tkati, presti i u trube saviti? Pode Jednooka sa siroticom u umu, ide sa njom u polje, ali zaboravi materinu naredbu, izvali se na travu i stade se grejati na suncu. Havroeka joj tiho govori: Spavaj, okance, spavaj, okance! Okance zaspa. Dok je Jednooka spavala, krava je i izatkala i izbelela. Tako maeha nita ne doznade, pa posla Dvooku. Ova se na travu izvalila, na suncu se razgrejala, materinu naredbu zaboravila, i oi sklopila. Havroeka je uspavljuje: Spavaj okance, spavaj i jedno i drugo! Krava je izatkala, izbelela i u trube savila, a Dvooka je za to vreme spavala. Starica se naljutila i treeg dana Trooku poslala, a sirotici jo vie posla dala. I Trooka se, kao njene starije sestre poigrala, i na travu legla. A Havroeka peva: Spavaj, okance, spavaj i jedno i drugo! a na tree zaboravila. Dva oka zaspae, a tree gleda i sve vidi kako je lepa devojka na jedno uvo ula, na drugo izala i gotovo platno skupila. Sve to je videla Trooka je materi ispriala; starica se obradovala i odmah sutradan dola muu: Zakolji kravu arulju! Starac poe da je odvraa: ta ti je, eno, jesi li poludela? Krava je mlada i dobra. Nema druge, mora da je zakoh'e! Naotri no... Havroeka otri kravi: Kravice, majice! Hoe da te zakolju. A ti, dobra devojice, nemoj da jede moje meso, nego pokupi moje kosti, u maramu ih zavei, u vrtu ih pokopaj i nikad me ne zaboravljaj, a svako jutro ih vodom polivaj. Havroeka je uinila sve onako kako joj je krava zavetala: gladovala je, ali meso u usta nije stavila, kosti je u vrtu svaki dan polivala, i izraste iz njih takva jabuka da lepa biti ne moe! Vise na njoj sone jabuke, zlatno lie umi, a srebrne grane se savijaju. Svako ko prode kraj nje zaustavi se, a ko joj blie prie, dugo se zagleda. Jednom se desilo da su devojke etale po vrtu. Prode pored njih jedan gospodin bogat, kovrdav i mlad. Ugleda jabuke i viknu devojkama: Lepe devojke! Koja mi od vas donese jabuku, ta e se za mene udati. Tri sestre otrae prema jabuci. A jabuke koje su visile nisko, na dohvat ruke, odjednom se podigoe visoko, visoko iznad glave. Sestre su pokuale da ih otresu, ali im lie zasu oi, htedoe da ih otkinu, ali im grane pletenice raspletoe. Ma koliko su se muile, samo su ruke izgreble, a dohvatiti ih nisu mogle. Pride Havroeka a grane se savie, jabuke se spustie. Mladi se oeni njome i otada je ona u dobru ivela i vie nije za nevolju znala.

96. Mrkulja Ziveli u jednom carstvu, u nekakvoj dravi car i carica, pa imali jednu ker, princezu Mariju. A kad umre carica, car se oeni drugom enom Jaginom.

Jagina rodi dve keri: jednu dvooku, a drugu trooku. Maeha nije volela princezu Mariju; poalje je da napasa kravu mrkulju i dadne joj suvi okrajak hleba. Pode princeza u iroko polje, desnoj mrkuljinoj nozi se poklonila napila se, najela, lepo se odela, za kravom mrkuljom ceo dan, kao kakva gospoda, hodila. Prode dan, ona se opet desnoj nozi poklonila, haljine skinula, kui dola, koricu hleba natrag donela i na sto je stavila. 'Od ega li kuka ivi?' misli Jagina. Sutradan dade princezi Mariji onu istu koricu i poalje s njom svoju stariju ker. Vidi ta jede princeza Marija? Dou u iroko polje, a princeza Marija veli: Hajde, sestrice, da te pobitem po glavi. Pone da je bite i ponavlja: Spavaj, spavaj, sestrice! Spavaj, spavaj, roena! Spavaj, spavaj, oko! Spavaj, spavaj, drugo! Sestrica zaspi, a princeza Marija ustane, pride kravi mrkulji, desnoj joj se nozi poklonila napila se, najela i lepo se odenula, pa ceo dan kao kakva gospoda hodila. Dode vee. Princeza Marija se skine i veli: Ustaj, sestrice! Ustaj, roena! Idemo kui. Teko meni! jadikovala je sestrica. Ceo dan sam prespavala, nita nisam videla. Mati e me karati! Stignu kui, a mati je pita: ta je bilo, ta je jela princeza Marija? Nita nisam videla. Jagina je izgrdi. Ujutru ustane i poalje trooku ker: Idi, veli, vidi ta ona kuka jede i pije? Dodu devojke u iroko polje da napasu mrkulju, a princeza Marija veli: Daj, sestrice, da te pobitem po glavi. Pobiti, sestrice! Pobiti, rodena! Princeza Marija pone da je bite, a sve ponavlja: Spavaj, spavaj, sestrice! Spavaj, spavaj, rodena! Spavaj, spavaj, oko! Spavaj, spavaj, drugo! A na tree oko zaboravila. Tree gleda li, gleda ta radi princeza Marija. A ona dotrala do mrkulje, desnoj joj se nozi poklonila napila se, najela i lepo se odenula. Kad je sunace poelo da zalazi, ona se opet pokloni mrkulji, skinu se i stade buditi trooku. Ustaj, sestrice! Ustaj, rodena! Idemo kui. Dodu kui, princeza Marija onu suvu koricu na sto stavi. A mati stade da ispituje svoju ker: Sta ona pije i jede? Trooka joj sve ispria. Jagina zapovedi: Zakolji, stare, kravu mrkulju. Starac je zakla, a princeza Marija zamoli: Daj mi, dedice rodeni, makar utrobu. Starac joj baci utrobu. Ona je uze, zakopa ukraj vratnica, i izraste rakitin bun, na njemu se rumene slatke jagodice, na njemu sede razne ptiice i pevaju carske i seljake pesmice. uje Ivan carevi za princezu Mariju, doe njenoj maehi i stavi na sto zdelu: Koja mi devojka nabere punu ovu zdelu jagoda, tu u uzeti za enu. Jagina poalje svoju stariju ker po jagode; ptiice je ni blizu ne putaju, hoe oi da joj iskljuju. Poalje drugu svoju ker ni njoj nisu dale. Pusti najposle princezu Mariju. Princeza Marija uzme zdelu i ode da bere jagode. Ona bere, a maleptiice svepo dve, po tri u zdelu stavljaju. Dode, stavi ih na sto i pokloni se

careviu. Tu se priredi veselje i svadba; uze Ivan carevi princezu Mariju za enu i stanu da ive u srei i veselju. Ne prode dugo a princeza Marija rodi sina. Zaelela je da vidi oca pa je s muem pola ocu u goste. Ali nju maeha pretvori u gusku, a svoju stariju ker podmetnu Ivanu careviu za enu. Vratio se Ivan carevi kui. Starac ustane rano u zoru, umije se 1 u isto preobue. Uze dete na ruke, ode s njim u iroko polje i stade kraj buna. Lete guske, lete sive. Guske moje, guske sive! Hoete li mi kazati gde je detinja mati? Upitaj sledee jato. Leti drugo jato. Guske moje, guske sive! Hoete li mi kazati gde je detinja mati? Detinja mati skoi na zemlju, smaknu jednu kou, smaknu i drugu, uze dete u naruje i stade dojiti i gorko plakati: Danas sam te nahranila, sutra u te nahraniti, a prekosutra neu videti sina odleteu iza gustih uma i visokih planina. Starac se vrati kui; dete spava, do jutra se ne budi, a podmetnuta ena grdi starca to ga je u iroko polje nosio pa joj sina tako zamorio! Ujutru starac opet ustane u ranu zoru, umije se, u isto se preobue i pode s detetom u iroko polje, kao i jue. Ustane i Ivan carevi, kradomice pode za starcem i prikrije se iza buna. Lete guske, lete sive. A starac ih doziva: Guske moje, guske sive! Hoete h mi kazati gde je detinja mati? Upitaj sledee jato! Leti drugo jato. Guske moje, guske sive! Hoete li mi kazati gde je detinja mati? Detinja mati skoi na zemlju, skide jednu kou, skide i drugu; jurnu prema bunu i stade dete dojiti i s njime se opratati: 7 Sutra u ti odleteti iza gustih uma i visokih planina! Vrati starcu dete. ta se to osea? veli, kao da je neto izgorelo? Htede da navue koe, kad tamo njih nema: Ivan carevi ih spalio. Uhvati on princezu Mariju, ali se ona pretvori u abu, pa u gutericu, i u razne druge gmizavice, dok se na kraju nije prometnula u vreteno. Ivan carevi prelomi vreteno nadvoje, zadnji kraj baci iza sebe, a prednji ispred sebe i pred njim se namah stvori mladica mlada, princeza Marija. Pooe zajedno kui. A Jaginina ker vie i jaue: Evo ide ona to e me upropastiti! Evo ide ona to e me ubiti! Ivan carevi pozva kneeve i bojare pa ih pita: Sa kojom enom mi velite da ivim? Sa prvom, rekoe mu oni. ujte, gospodo, koja ena prva na kapiju skoi, s tom u i iveti. Jaginina ki se zaas pope na kapiju, a princeza Marija se samo pentra, pentra ne moe da se popne. Tu Ivan carevi uze svoju puku i ubi podmetnutu enu, a sa princezom Marijom nastavi da ivi u srei i zadovoljstvu. 9798. BabaJaga

97. Bili mu i ena, pa imali ker. Umre ena, a mu se ponovo oeni, pa i sa drugom enom dobije ker. Ali maeha nije volela pastorku; sirotici tu nije bilo ivota. Mislio je, mislio na seljak pa odveze svoju ker u umu. Ili su umom i ugledaju kolibu na kokojim nogama. Tad ree seljak: Kolibice! Kolibice! Okreni se zadnjom stranom prema umi, a licem prema meni. Koliba se okrene. Ue seljak u kolibu, a u njoj baba Jaga: napred joj glava, u jednom uglu jedna noga, a u drugom druga. Na rusko mirie! veli Jaga. Seljak se pokloni: BabaJago, kotana nogo! Doveo sam ker da ti slui! Dobro! Slui me i sluaj, veli Jaga devojci, pa u te za to nagraditi. Otac se oprosti i pode kui. A babaJaga zadade devojci da isprede punu koaricu vune, da naloi pe, nabavi sve to je potrebno, pa ode. Devojka se mui da naloi pe i stalno gorko plae. Dotrae mievi, pa joj vele: Devojko, devojko, zato plae? Daj nam kae pa emo te nauiti ta da radi. Ona im dade kae, a oni joj rekoe: A sad na svako vreteno po nit napredi. Dola babaJaga: ta je, veli, je li sve gotovo? A devojka bee ve sve uradila. A sad dodi da me okupa u kupatilu. Pohvalila babaJaga devojku i nadavala joj lepih haljina. BabaJaga opet ode, a devojci jo tei zadatak zadade. Devojka opet stade plakati. Dotrae mievi: to ti, vele, lepa devojko, plae? Daj nam kae pa emo te nauiti ta da radi. Ona im dade kae, a oni je nauie ta i kako da uradi. BabaJaga je opet, kad dode, pohvali i dade joj jo vie lepih haljina... A maeha poslala mua da vidi je li iva njegova ki? Doao seljak, kad ima ta da vidi ki mu postala bogata i prebogata. Jage nije bilo kod kue, i on je od vede sa sobom. Prilaze oni svom selu, a kod kue pas samo to se ne otrgne: Vau, vau, vau! Gospoicu voze, gospoicu voze! Maeha istra, pa oklagijom po psu: Lae, veli, reci: u sanduku kosti lupaju! A pas i dalje po svome. Dooe. Maeha onda potera mua da i njenu ker tamo odveze. Seljak je odveze. BabaJaga je i njoj zadala ta da uradi, i otila. De vojka se zbog toga tako razbesnela da je poela da plae. Dotrae mievi. Devojko, devojko! Zato, vele, plae? A ona im ne dade ni izgovoriti, ve oklagijom udri po njima. S njima se tako majala da od posla nita nije uradila. Vratila se Jaga i naljutila. Drugi put je bilo isto tako; Jaga je onda zgrabila devojku, svu je rastrgla, a kosti joj u sanduk stavila. A majka poslala mua po ker. Doe otac i odveze samo kosti. Kad se pribliio selu, opet pas na doksatu

stade lajati: Vau, vau, vau! U sanduku kosti dovoze! Maeha dotra sa oklagijom: Lae, veli, reci: gospoicu dovoze! A pas i dalje sve po svome: Vau, vau, vau! U sanduku kosti lupaju! Mu dode: tek tada ena stade jaukati! Tebi skaska, a meni up masla.

98. iveli baba i deda. Deda je obudoveo i oenio se drugom enpm, a od prve ene mu bee ostala devojica. Zla maeha je nije volela, tukla je i stalno mislila kako da je se oslobodi. Jednom otac ode nekuda, a maeha ree devojci: Idi kod svoje tetke, a moje sestre, trai iglu i konac da ti koulju saijem. A ta tetka je bila babaJaga kostonoga. Ali devojka nije bila glupa, nego je lepo otila najpre i! kod svoje. rodene tetke: Pomoz' bog, tetkice! Bog ti pomogao, roena! Kojim dobrom? Majka me je poslala kod njene sestre da traim iglu i konac da mi koulju saije. Ova je posavetova: Tamo e te, sestriino moja, breza po oima ibati ti joj pantljiku privei; tamo e ti vrata kripati i lupati ti ih uljem podmai; tamo e te psi napasti ti im hleba baci; tamo, e ti maor oi grepsti ti mu unke podaj. Devojka poe. Ila je, ila i stigla. Stoji koliba, a u njoj sedi babaJaga kostonoga i tka. Pomoz' bog, tetkice! Bog ti pomogao, rodena! Poslala me majka da mi da iglu i konac hoe da mi koulju saije. Dobro! Sedi ovde i malo tkaj. Devojka sede za razboj, a babaJaga izade i ree svojoj slukinji: Zagrej kupatilo i okupaj sestriinu, samo pazi, dobro je okupaj, hou da je za doruak pojedem. Devojka sedi ni iva ni mrtva; sva preplaena, moli ona slukinju: Rodena moja! Ne podstii vatru toliku koliko je zalivaj vodom, a vodu nosi reetom, i dade joj maramu. BabaJaga nestrpljivo eka; prie prozoru i pita: Tka li, sestriino, tka li, mila? Tkam, tetkice, tkam, mila! BabaJaga ode, a devojka dade maoru unke i upita ga: Moe li se nekako izai odavde? Evo ti ealj i ubrus, ree maak, uzmi ih i bei. BabaJaga e krenuti da te goni, ti prisloni uvo na zemlju, pa kad uje da je ona blizu, baci najpre ubrus stvorie se iroka, iroka reka. Ako babaJaga prepliva reku i nastavi da te goni, ti

opet prisloni uvo na zemlju pa kad uje da je ona blizu, baci ealj stvorie se gusta, gusta uma; kroz nju se ona nee probiti! Devojka uzme ubrus i ealj i pobegne. Psi je napadoe orla im baci hleba, i oni je propustie; vrata htedoe da se zalupe ona ih podmaza uljem, i ona je propustie; breza joj htede oi iskopati ona joj priveza pantljiku, i ova je propusti. A maor sedi za razbojem i tka: vie mrsi nego to tka. BabaJaga prie prozoru i upita: Tka li, sestriino, tka li, mila? Tkam, tkam, tetka, tkam, mila, odgovori grubo maak. BabaJaga upade u kuu, vide da je devojka pobegla i poe tui i grditi maka to devojci nije oi izgrebao. Otkad te sluim, ree maak, nisam ni koicu od tebe dobio, a devojka mi je unke dala. BabaJaga kidisa na pse, kapiju, brezu, slukinju i poe ih sve redom grditi i tui. Psi joj rekoe: Otkad te sluimo, nisi nam ni zagorelu koricu bacila, a ona nam je hleba dala. Vrata joj rekoe: Otkad te sluimo, nisi nam ni vodom arke polila, a ona nas je uljem podmazala. Breza ree: Otkad te sluim nisi me ni koniem prevezala, a ona mi je pantljiku svezala. Slukinja ree: Otkad te sluim nisi mi ni krpicu dala, a ona mi je maramu poklonila. BabaJaga kostonoga brzo u stupu sede, tukom je tera, metlom trag uklanja, i poe u poteru za devojkom. A devojka prisloni uvo na zemlju i u da je babaJaga goni, da je ve blizu. Uze i baci pekir: stvori se iroka, iroka reka! BabaJaga doe do reke, rkipnu zubima od ljutine i vrati se kui. Skupi svoje bikove i dotera ih do reke. Bikovi popie svu reku do dna. BabaJaga opet krenu u poteru. Devojka prisloni uvo na zemlju pa kad u da je babaJaga blizu, baci ealj: stvori se gusta, strana uma! BabaJaga poe da je grize, ali ma koliko se muila, nije mogla da je progrize, i vrati se natrag. Deda se ve vratio kui i pita: Gde je moja ki? Otila je kod tetke, ree maeha. Ne prode mnogo, a devojka dojuri kui. Gde si bila? upita je otac. Ah, oe! ree ona. Tako i tako majka me poslala kod tetke da traim iglu i konac da mi koulju saije, a tetka, babaJaga je htela da me pojede. A kako si pobegla, keri? Tako i tako ispria devojka. Deda je sve doznao, na enu se naljutio i ubio je, pa je ostao sa kerkom da ivi u zdravlju i veselju. I ja sam tamo bio, medovinu i pivo pio; brkove sam kvasio, al' guu nisam skvasio.

99. Vasilisa Prekrasna U jednom carstvu iveo trgovac. Dvanaest godina je bio u braku i imao samo jednu ker, Vasilisu Prekrasnu. Kad joj je majka umrla, devojica je imala osam

godina. Na samrti, trgoveva ena pozove ker, izvadi ispod pokrivaa lutku, dade joj je i ree: Sluaj, Vasiluka! Zapamti i izvri moju poslednju elju. Ja umirem i ostavljam ti s roditeljskim blagoslovom ovu lutku. Cuvaj je i nosi uvek uza se i nikom je ne pokazuj, a ako ti se dogodi kakva nevolja, daj joj da jede i za savet je pitaj. Ona e pojesti i rei ti kako da se izbavi od nesree. Zatim majka poljubi ker i umre. Posle enine smrti trgovac je malo tugovao, kao to je obiaj, a zatim pone razmiljati kako bi da se opet oeni. Bio je lep ovek i mogao je da bira nevestu, ali njemu se najvie dopadne jedna udovica. Bila je ve u godinama i imala je dve keri, skoro vrnjakinje Vasilisine, a bila je dobra domaica i majka. Oeni se trgovac udovicom, ali se prevari, nije naao u njoj dobru majku za svoju Vasilisu. Vasilisa bee prva lepotica u celom selu. Maeha i sestre zavidele su joj na lepoti, muile je svakojakim poslovima ne bi li od rada porunela i od vetra i sunca ocrnela; lepo joj ivota nije bilo! Vasilisa je sve to bez roptanja podnosila i svakim danom sve lepa i stasitija bila, dok su maeha i njene keri, iako su uvek sedele skrtenih ruku kao kakve gospoe, od zlobe postajale sve mravije i runije. Kako se to moglo desiti? Vasilisi je pomagala njena lutkica. Da nije bilo toga, kako bi devojka izlazila nakraj s tolikim poslom? Zato Vasilisa nikad nita ne bi pojela sama, ve bi se uvee, kad svi polegaju, zatvorila u svoju sobicu i hranila je govorei: Uzmi, lutkice, probaj i moju tugu posluaj! ivim u oevoj kui i radosti nikakve nemam; zla maeha me tera sa ovoga sveta. Naui me kako da ivim i ta da inim? Lutka malo pojede pa joj daje savete i u tuzi je tei, a ujutro sve poslove umesto Vasilise zavri; ona samo u hladovini sedi i cvee bere, a leje su joj oplevljene, kupus zaliven, voda doneta i pe naloena. Lutka je pokazala Vasilisi kojom travom da se od sunca zatiti. Lepo je ona ivela sa svojom lutkom. Prode nekoliko godina; Vasilisa poraste i stasa za udaju, Svi prosci u gradu prose Vasilisu, maehine keri niko ni da pogleda. Maeha se ljuti vie nego ranije i svima proscima odgovara: Ne dam mlau pre starijih, a kad prosce isprati, mrnju prema Vasilisi batinama iskali. Jednom trgovac otputuje od kue na due vreme za poslom. Maeha se preseli u drugu kuu. A pokraj te kue bila je gusta uma, a u umi na poljani stajala kuica, a u kuici ivela babaJaga. Nikoga nije k sebi putala i jela je ljude kao pilie. Preselivi se u novu kuu, trgoveva ena je svaki as slala njoj mrsku Vasilisu nekim poslom u umu, ali se ova uvek sreno kui vraala; lutka joj je pokazivala put i nije dala da se priblii babaJaginoj kuici. Dode jesen. Maeha odredi svim trima devojkama ta da uvee rade: jednoj dade ipke da kukia, drugoj arape da plete, a Vasilisi da prede. I svakoj odredi koliko da uradi. Pogasi svetlost u itavoj kui, ostavi samo jednu sveu tamo gde su devojke radile pa lee da spava. Devojke su radile. Kad je svea poela da dogoreva, jedna od maehinih keri uze makaze da skrati plamen, pa po majinoj naredbi namerno ugasi sveu. Sta emo sad? rekoe devojke. U itavoj kui nema vatre, a posao nismo zavrile. Treba otrati do babaJage po vatru!

Meni je dovoljno svetlo i od kukice! veli ona to je kukiala ipku. Ja neu da idem. Ni ja neu da idem, veli ona to je plela arapu. Meni je dovoljno svetlo od igala! Ti mora ii po vatru, povikae obe. Idi babaJagi! i izguraju Vasilisu iz sobe. Vasilisa ode u svoju sobicu, stavi pred lutku pripremljenu veeru i kae: Evo ti, lutkice, okuaj i moju nevolju posluaj: alju me po vatru babaJagi, a babaJaga e me pojesti. Lutka pojela i oi joj zasvetle kao dve svee. Ne boj se, Vasiluka, veli joj ona. Idi kuda te alju, samo ponesi i mene sa sobom, sa mnom ti se nikakvo zlo kod babaJage nee dogoditi! Vasilisa se spremi, metnu lutku u dep, prekrsti se i poe u gustu umu. Ide ona i dre. Odjednom projae pored nje konjanik: sav beo, u belom odelu, na belom konju, i sedlo na konju belo to poe da svie. Ide ona dalje jae drugi konjanik: sav crven, u crvenom odelu, na crvenom konju to sunce poe da izlazi. Vasilisa je ila celu no i ceo dan i tek drugog dana predvee stie na poljanu gde je stajala babaJagina kolibica. Oko kolibice ograda od ljudskih kostiju, na ogradi tre ljudske lobanje s onim dupljama; umesto kapije ljudske noge, umesto reza ruke, umesto braveusta sa otrim zubima. Vasilisa zaneme od uasa i stade kao ukopana. Odjednom opet jae konjanik: sav crn, u crnom odelu, na crnom konju. Dojaha do babaJagine kapije i nestade, kao da je u zemlju propao to nastade no. Ali mrak ne potraja dugo: u svim lobanjama na ogradi zasvetlee oi i na itavoj poljani postade svetlo kao u sred dana. Vasilisa drhtae od straha, ali, ne znajui kud da bei, ostade na mestu. Uskoro se zauje u umi strana buka: drvee je zatretalo, suvo lie zautalo. Iz ume se pojavi babaJaga stupu jae, tukom mae, a metlom njie i trag brie. Dojaha ona do kapije, stade, pomirisa oko sebe i viknu: Pih, pih! Na neto rusko nanosi. Ko je tu? Vasilisa sa strahom pride starici, duboko joj se pokloni i ree: Tp sam ja, bakice. Maehine keri su me poslale kod tebe po vatru. Dobro, ree babaJaga, poznajem ja njih. Najpre e malo da ostane kod mene da mi radi pa u ti onda dati vatre, a ako nee, pojeu te! Zatim se okrene vratima i vikne: Ej, brave moje vrste, odapnite se, kapijo moja iroka, otvori se! Kapija se otvori i babaJaga ujae zvidui; za njom ude Vasilisa Prekrasna, a onda se opet sve zatvori. Uavi u sobu, babaJaga se protegnu pa ree Vasilisi Prekrasnoj; Donesi sve ovamo ta ima u pei, hou da jedem! Vasilisa upali lu sa onih lobanja sa ograde, stade da vadi iz pei jela i da ih daje babaJagi, a jela je bilo spremljeno za desetoricu. Iz podruma donese kvasa, meda, piva i vina. Starica je sve pojela, sve popila, a Vasilisi ostavi samo malo orbe, koricu hleba i komadi prasetine. Stade se babaJaga spremati za spavanje pa ree: Kad sutra odem, ti gledaj da dvorite poisti, kolibu pomete, ruak zgotovi, rublje opere, pa u ambar podi, mericu penice uzmi i od kukolja je oisti. Sve da bude gotovo, a ako ne pojeu te! Poto joj naredi, babaJaga zahrka, a Vasilisa stavi stariine ostatke jela pred lutku, suze je oblie i ree:

Evo, ti, lutkice, okuaj i moju nevolju posluaj! Teak mi je posao zadala babaJaga i preti mi da e me pojesti ako sve ne uradim; pomogni mi! Lutka odgovori: Ne boj se, Vasilisa Prekrasna! Veeraj, pomoli se, pa lezi da spava; ujutro je mudrije od veeri! , Rano ujutro probudi se Vasilisa, babaJaga bee ve ustala, i pogleda kroz prozor: u lobanjama se oi gase; uto promae beli konjanik i potpuno se razdani. BabaJaga izae u dvorite i zviznu pred njom se pojavie stupa, tuak i metla. Promae crveni konjanik i izade sunce. BabaJaga sede u stupu i odjaha iz dvorista, tukom mae, a metlom njie i trag brie. Ostade Vasilisa sama, razgleda babaJaginu kuu; zaudi se izobilju svega u kui i stade razmiljati: kog bi seposla najpre prihvatila ? Gleda a sav posao ve svren; lutka odvaja iz penice poslednja zrnca kukolja. Ah, spasiteljko moja! ree Vasilisa lutki. Ti si me iz nevolje izbavila. Tebi je ostalo jo samo ruak da skuva, odgovori lutka ulazei u Vasilisin dep. S bogom ga skuvaj, pa se u zdravlju odmaraj! Predvee Vasilisa postavi sto i eka babaJagu. Poelo se smrkavati, kraj vrata je promakao crni konja nik i sasvim se smrai; samo se u lobanjama oi svetle. Drvee je zatretalo, lie je zautalo to ide babaJaga. Vasilisa joj izae u susret. Je li sve gotovo? upita babaJaga. Izvoli, pogledaj sama, bakice! odgovori Vasilisa. BabaJaga sve pregleda pa, ljuta to nema zata da grdi, ree: Dobro je! Zatim viknu: Sluge moje verne, prijatelji iskreni, sameljite mi penicu. Pojave se tri para ruku, uzmu penicu i nekud je odnesu. BabaJaga se najede, stade se spremati za spavanje i opet naredi Vasilisi: Sutra sve isto uradi to i jue, a povrh toga uzmi iz koa mak, oisti ga od zemlje, zrno po zrno, neko mi ga je iz pakosti sa zemljom pomeao! Starica to ree, okrenu se prema zidu i zahrka, a Vasilisa stade hraniti svoju lutku. Lutka pojede, pa joj kao i jue ree: Pomoli se bogu i lezi da spava. Jutro je pametnije od veeri. Sve e biti uinjeno, Vasiluka! Sutra ujutro babaJaga opet uzjaha i ode iz dvorita, a Vasilisa i lutka posvravaju sve poslove. Starica se vrati, sve razgleda pa viknu: Sluge moje verne, prijatelji iskreni, iscedite iz maka ulje! Pojave se tri para ruku, uzmu mak i nekud ga odnesu. BabaJaga sede da rua; ona jede, jede, a Vasilisa stoji i uti. Zato ti nita ne govori sa mnom? upita je babaJaga. Stoji tu kao nema! Nisam se usudila, odgovori Vasilisa, ah ako dozvoljava, pitau te neto. Pitaj, samo ne vodi dobru svako pitanje: to vie zna, bre stari. Htela bih da te pitam, bakice, samo ono to sam videla. Kad sam ila k tebi, stigao me jedan konjanik na belom konju, sav beo, u belom odelu. Ko je on? To je moj dan svetli, odgovori babaJaga. Onda me stigao drugi konjanik na crvenom konju, sav crven, u crvenom odelu. Ko je on? To je moje sunce rumeno! odgovori babaJaga. A ta predstavlja crni konjanik koji me je stigao pred samom tvojom kapijom?

To je moja no tamna! Svi su oni moje verne sluge! Vasilisa se seti onih tri para ruku, ali je utala. Zato me jo ne pita? ree babaJaga. Dosta mi je i to. Pa sama si rekla, bako, to vie zna, bre stari. Dobro je, ree babaJaga to pita samo o onom to si videla van dvorita a ne u dvoritu! Ne vohm da se iznosi ta se u kui radi i one isuvie radoznale jedem! A sad u ja tebe pitati: kako ti stigne da posvrava sve poslove koje ti zadam? Pomae mi blagoslov moje majke, odgovori Vasilisa. Tako, znai! Onda se isti iz moje kue, blagoslovena keri! Nisu mi potrebni blagosloveni! Ona istera Vasilisu iz sobe i izgura kroz kapiju, skine sa ograde jednu lobanju sa plamenim oima, nabije je na tap, dadne je Vasilisi i kae: Evo ti vatra za maehine keri, uzmi je, one su te po nju poslale ovamo. Vasilisa se dade u trku pri svetlosti lobanje koja se ugasi tek kad je jutro svanulo. Na kraju, uvee drugoga dana stigla je do svoje kue. Doavi do kapije, htede da baci lobanju. 'Sigurno kod kue', pomisli, 'i nee vie trebati vatre!' Ali se iz lobanje najedanput zau mukao glas: Ne bacaj me, nosi me maehi! Ona pogleda na maehinu kuu pa, ne videvi ni na jednom prozoru svetlost, odlui da ode tamo s lobanjom. Po prvi put su je Ijubazno doekale i ispriale da u kui nije bilo vatre od onog asa otkad je ona otila: same nikako nisu mogle da ukreu, a svaka vatra koju su donosile od suseda gasila se odmah, im bi je unele u sobu. Moda e se tvoja vatra odrati! ree maeha. Unee lobanju u sobu, a oi IZ lobanje samo gledaju u maehu, i njene keri, saiu ih! One pokuaju da se sakriju, ali kud god se okrenu, oi ih neprestano prate. Do jutra u ih sasvim sagorele, u ugljen pretvorile. Jedino se Vasilisi nita nije dogodilo. Ujutru Vasilisa zakopa lobanju u zemlju, zakljua kuu pa ode u grad i zamoh jednu samotnu staricu, bez igde lkoga svoga, da je pnmi da ivi kod nje. ivi ona, tako, i eka oca. Jednom ree ona stanci: Dosadno mi je da sedim besposlena, bako! Idi kupi najboljega lana da bar predem. Starica kupi dobroga lana. Vasilisa sedne da prede, posao sve leti, a prea izlazi ravna i tanka kao dlaka. Mnogo se prede nakupilo, vreme je bilo da pone da tka, ali nigde ne naoe takvo brdo koje bi odgovaralo Vasilisinoj predi; niko se i ne prihvati da ga napravi. Vasihsa stade moliti svoju lutku, a ova joj veh: Donesi mi kakvo staro brdo, stari unak 1 konjske grive 1 ja u ti sve napraviti. Vasilisa nabavi to je traila i lee da spava, a lutka za jednu no napravi divan razboj. Pred kraj zime i platno bee izatkano, i to tako tanko da se u uglu umesto konca udenuti moglo. U prolee platno izbelie i Vasilisa ree starici: Prodaj, bako, ovo platno, a novac uzmi za sebe. Starica pogleda platno i uzviknu: Ne, dete moje! Ovakvo platno je samo za cara! Odneu ga u dvorac. Ode starica do carskog dvorca i sve ispod prozora eta. Spazi je car i upita: Sta trai, starice? Vae carsko velianstvo, odgovori starica, donela sam neobinu robu. Nikom drugom osim tebe neu ni da je pokaem. Car zapovedi da puste staricu k njemu pa kad vide platno, iznenadi se.

Sta trai za njega? upita car. Njemu nema cene, care gospodare! Donela sem ti ga na dar. Car se zahvali, dariva staricu i otpusti je. Skrojie caru koulje od tog platna; iskrojili, ali nigde da nau valju koja bi mogla da ih saije. Dugo su traili; naposletku car pozove staricu i kae: Kad si umela da isprede i izatka takvo platno, mora sad i koulje od njega da saije. Nisam ga ja, gospodaru, ni prela ni tkala, to je uradila devojka, moja usvojenica. Pa neka ih ona i saije! Vrati se starica kui i sve ispria Vasilisi. Znala sam, ree Vasilisa, da me taj posao nee mimoii. Zatvori se u svoju sobicu, uze da radi; ila je ne diui glave i tuce koulja bilo je zaas gotovo. Starica odnese caru koulje, a Vasilisa se umi, oelja, obue i sede pod prozor. Sedi i eka ta e biti. Vidi: u dvorite ulazi carev sluga, ue u sobu i ree: Car gospodar hoe da vidi majstoricu koja mu je koulje saila i da je iz svojih carskih ruku nagradi. Ode Vasilisa i javi se pred svetloga cara. A kad car ugleda Vasilisu Prekrasnu, namah se tako u nju zagleda da glavu izgubi. Ne, ree, lepotice moja! Neu se rastati od tebe, no e ti biti moja ena. Tu uzme car Vasilisu za bele ruke, posadi je pokraj sebe i odmah svadbu proslavie. Uskoro se vrati i otac Vasilisin, obraduje se njenoj srenoj sudbini i ostane da ivi kod keri. I staricu Vasilisa uzme kod sebe,, a lutku je do kraja svog ivota uvek u depu nosila.

100. BabaJaga i Nedonoe Bili starac i starica, a dece nisu imali. ta sve nisu radili i ma koliko su se bogu molili, starica nije mogla da rodi. Jednom starac pode u umu po gljive, kad ga uz put srete jedan stari deda. Ja znam, veli, ta misli; tebi su uvek deca na pameti. Poi po selu, uzmi iz svakog dvorita po jedno jaje, na ta jaja avku nasadi pa e videti ta e se dogoditi! Starac se vrati u selo; u njihovom selu je bilo etrdeset i jedno dvorite; ode u svako, u svakom uzme po jaje i nasadi avku na etrdeset i jedno jaje. Produ dve nede lje. Gledaju starac i starica a iz tih jaja se izrodili deaci, etrdeset krepkih i zdravih, a samo jedan nije kako treba jadan i slabaan bee! Stade starac davati deacima imena. Svima je dao, a samo zaposlednjeg mu nedostade imena. E pa, veli, ti budi Nedonoe! Rastu u starca i starice deca, rastu ne po danima, ve po asovima. Odrasli su i poeli da pomau ocu i majci. etrdeset dobrih momaka radi u polju, a Nedonoe kod kue posluje. Dolo vreme kosidbe. Braa su travu kosila, seno u stogove sadevala, radiia su nedelju dana, i vratila se u selo; pojeli su to je bog dao, i legli da spavaju. Starac ih gleda i govori:

Mladi su i zeleni! Jedu mnogo, spavaju vrsto, a kad pogleda, nita nisu uradili! A ti najpre pogledaj, oe! odazva se Nedonoe. Starac se spremi i poe na livade. Pogleda, a tamo etrdeset stogova sadeveno: E ba ste vredni, momci! Koliko ste samo za jednu nedelju nakosili i u stogove sadeli! Sutradan se opet starac spremi na livade, hteo je opet da uiva u svom dobru. Doe nema ni jednog stoga, kao da ih nikada nije ni bilo! Vrati se kui i veli: Ah, deco! Nestao je svaki stog, do jednoga. Ne brini, oe! odgovori mu Nedonoe. Uhvatiemo toga lopova. Daj mi sto rubalja, a ostalo je moja briga. Uze od oca sto rubalja i ode kovau: Moe li mi iskovati takav lanac, da se'njime moe obmotati ovek od glave do pete? Mogu, kako da ne! Ali, pazi, napravi ga to vre; ako lanac izdri, platiu ti sto rubalja, a ako pukne uzalud si se muio! Kova iskova gvozdeni lanac. Nedonoe ga obmota oko sebe, potegnu on pue. Kova napravi drugi dvaput jai, i taj je valjao. Nedonoe uze lanac, plati sto rubalja, i ode da straari seno. Seo je pod stog i eka. U samu pono nastupi nevreme, more se uzburka, a iz morskih dubina izade prekrasna kobila, dotra do prvogstogaistadejestiseno. Nedonoeskoi, obmota je gvozdenim lancem i uzjaha. Kobila stade da se rita, i ponese ga po brdima i dolinama, ali ne mogade da zbaci jahaa. Ona se zaustavi i ree mu: Sluaj, dobar junae, kad si mogao da se na meni odri, uzmi da dri moju drebad. Otra kobila prema sinjem moru i glasno zarza. Tu se sinje more uzburka i na obalu izae etrdeset i jedno drebe, ne zna koji je konj od kojega lepi! Ceo svet da obie, ne bi ih takve naao! Ujutru zau starac u dvoritu rzanje i topot. Pomisli ta to moe biti, a ono njegov sin Nedonoe itavo krdo dognao. Zdravo, veli, brao! Sad svaki od nas ima po konja, hajdemo da traimo za sebe neveste. Hajdemo! Otac i majka ih blagoslovie i braa krenue na daleki put. Dugo su lutali po belom svetu, ali gde da nadu tolike neveste? Odvojeno da se ene nisu hteli, da nikome ne bude krivo, a koja se majka moe pohvaliti da je etrdeset i jednu ker izrodila? Dodoe dobri junaci iza trideset zemalja. Gledaju: na strmoj planini stoji palata od beloga kamena, opasana visokim zidom, a pokraj kapije gvozdeni stubovi. Izbrojae etrdeset i jedan stub. Oni priveu za te stubove svoje bogatirske konje i uu u dvorite. Doeka ih babaJaga: Ah, vi nezvani gosti! Kako ste smeli bez pitanja da priveete konje? Stani, stara, to vie? Najpre nas napoj, nahrani, kupatilo spremi, pa onda pitaj zato smo doli. BabaJaga ih nahranila, napojila, u kupatilo odvela pa ih stade pitati: Sta je, dobri junaci, ili neto traite il' od neeg beite? Traimo neto, bako! A ta traite?

Traimo neveste. Ja imam keri, ree babaJaga i ode u visoke odaje pa dovede etrdeset i jednu devojku. Tu se venae, priredie svadbu i stadoe piti i veseliti se. Uvee pode Nedonoe da obie svoga konja. Dobri konj ga ugleda i ree mu ljudskim glasom: Pazi, gospodaru! Kad legnete da spavate sa svojim nevestama, obucite im svoja odela, a na sebe navucite njihova; ako ne svi emo izginuti! Nedonoe to ree brai. Obukoe svoje ene u njihova odela, a oni navukoe enina, i legoe da spavaju. Svi zaspae, samo Nedonoe oi ne sklapa. U samu pono povika babaJaga gromkim glasom: Ej, vi sluge moje verne! Odsecite nezvanim gostima ruse glave! Dotrae verne sluge i odsekoe ruse glave babaJaginim kerima. Nedonoe razbudi svoju brau i ispria im sve ta je bilo. Uzee odseene glave, natakoe ih na gvozdene iljke na zidu, osedlae konje i brzo krenue. Ujutru ustala babaJaga, pogledala kroz prozor, kad i tamo na zidu stoje pobodene po iljcima glave njenih keri. Raspomami se, naredi da joj donesu njen ognjeni tit i odjuri u poteru. Uz put je na sve etiri strane palila svojim ognjenim titom. Gde dase sakriju dobri junaci? Ispred njih je sinje more, a pozadi babaJaga i pali i ari! Svi bi izginuli, da se Nedonoe nije setio da uzme od babaJage maramu. Mahnu tom maramom ispred sebe i odjednom se stvori uprija preko sinjeg mora. I tako, dobri junaci predoe na drugu stranu uprije nestade, babaJaga se vrati, a braa odoe kui. 101102. BabaJaga i delija 101. iveli maak i vrabac, a trei je bio delija. Poli maak i vrabac da naberu drva i rekoe dobrom junaku: Posluj po kui i pazi: ako dode babaJaga i stane brojati kaike, ti nita ne progovaraj, uti! Dobro, odgovori delija. Maak i vrabac odu, a delija sedne na pe. Odjednom se pojavi babaJaga, uzme kaike i broji: Ovo je maorova kaika, ovo je vrapeva kaika, a trea je delijina. Delija ne otrpe, ve povika: Ne diraj, babaJago, moju kaiku. BabaJaga zgrabi deliju, sedne u stupu i odjuri. Stupu tera, tukom mae, a metlom tragove brie. Delija zajauka: Maore, dotri! Vrape, doleti! Oni ue i dojurie. Maak stade babaJagu grepsti, a vrabac kljucati, i otee deliju. Sutradan se opet spremie da idu u umu i naseku drva, pa rekoe deliji: Pazi, ako doe babaJaga, nita ne progovaraj, danas emo daleko otii. Tek to je delija seo na pe, opet se pojavi babaJaga i stade brojati kaike: Ovo je maorova kaika, ovo je vrapeva, a ova delijina.

Delija ne otrpe, ve povika: Ne diraj, babaJago, moju kaiku. BabaJaga zgrabi deliju, povue ga, a on zakuka iz sveg glasa: Maore, dotri! Vrape, doleti! Oni ga ue i dojurie. Maak stade babaJagu grepsti, a vrabac kljucati! Otee deliju i vratie se kui. Treeg dana krenue u umu da naseku drva i rekoe deliji: Pazi, ako dode babaJaga uti; mi emo danas daleko otii. Maak i vrabac odu, a delija opet sedne na pe. Odjednom se opet pojavi babaJaga, uze kaike da broji: Ovo je maorova kaika, ovo je vrapeva kaika, a trea je delijina. Delija uti. BabaJaga po drugi put broji: Ovo je maorova kaika, ova je vrapeva, a ova je delijina. Delija uti. BabaJaga stade i trei put brojati: Ovo je maorova kaika, ovo je vrapeva kaika, a ova je delijina. Delija ne izdra, ve glasno povika: Ne diraj, kurvo, moiu kaiku. BabaJaga zgrabi deliju i odvue. Delija stade zapomagati: Maore, dotri! Vrape, doleti! Ali pobratimi ga ne uju. Dovukla babaJaga deliju kui, posadila ga na klupu iza pei, naloila vatru i veli najstarijoj keri: Keri! Ja odoh u Rusiju, a ti mi za ruak ispeci ovoga deliju. Dobro! odgovori joj ona. Pe se ugrejala i devojka naredi deliji da doe. On je poslua. Legni na tiganj! veli mu devojka. Delija lee, jednom nogom u tavanicu, a drugom u pod upro. Devojka mu veli: Ne tako, ne tako! Nego kako? Pokai mi! Devojka legne na tiganj. Delija brzo uhvati drku i gurnu u pe tiganj sa Jaginom kerkom pa ode na klupu iza pei i sede ceka babaJagu da se vrati. Odjednom eto ti babaJage: Da se povaljam, da se povaljukam po delijinim kostima! A delija e nato: Povaljaj se, povaljukaj po kerinim kostima! BabaJaga skoi i pogleda: njena ki ispeena pa zajauka: Ah, ti nevaljale, ekaj! Nee mi umai! Naredi srednjoj keri da ispee deliju i ode. Srednja ki je zaloila pe i naredila deliji da doe. On dode, lee na tiganj, jednom nogom u tavanicu, a drugom u pod upro. Devojka mu veli: Ne tako, ne tako! A ti mi pokai kako? Devojka lee na tiganj, a delija je gurnu u pe, pode prema ldupi iza pei i sede. Kad eto ti babaJage: Da se povaljam, da se povaljukam po delijinim kostima. A delija e nato: Povaljaj se, povaljukaj po kerinim kostima! Jaga se razbesne:

Stani, veli, nee mi umai! Naredi najmlaoj keri da ga ispee. Ali i ona je prola kao njene sestre, delija je i nju ispekao! BabaJaga se raspomami: ekaj, veli, meni nee umai! Zaloila je pe i viknula: Izlazi, delijo! Legni na tiganj! Delija lee, jednom nogom u tavanicu, a drugom u pod upro, nikako da ue u penicu. BabaJaga mu veli: Ne tako, ne tako! Ali delija se pravi da ne zna. Ja, veli, ne znam kako, pokai mi! BabaJaga se skupila i legla na tiganj. Delija je hitro zgrabi, gurnu u pe i odjuri kui. Stigao je i brai rekao: Eto, ta sam uinio s babaJagom!

102. U jednoj porodici bila tri brata: najstarijeg su prozvali Ovan, srednjega Jarac, a najmlaega ufiljFiljuka. Pou jednom sva trojica u umu, a u toj umi je uvar bio njihov rodeni deda. Kod toga dede Ovan i Jarac su ostavili svoga brata ufiljFiljuku i poli u umu da love. Filjuka je mogao da radi ta hoe: deda je bio star i nedovitljiv, a Filjuka nestaan i vragolan. Prijedu mu se jabuke, i on se iskrade od dede, poe u vrt i popne,na drvo. Odjednom se stvori babaJaga u gvozdenoj stupi sa tukom u ruci. Prie jabuci i ree: Zdravo, Filjuka! Zato si se popeo tamo? Hou da uberem jabuku, odgovori Filjuka. , Evo ti, roeni, moja jabuka. Ta je gnjila, ree Filjuska. Evo ti druga! A ta je crvhiva. Ne budali, Filjuka! Evo ti uzmi jabuku iz moje ruke. On prui ruku, a babaJaga ga zgrabi, stavi u stupu i brzo odjuri preko bunja, uma i jaruga, udarajui tukom po stupi. Tu se Filjuka osvesti i stane zapomagati: Jare, Ovne! Dolazite to pre! Jaga me je odnela iza strmih gora, iza tamnih uma i dalekih stepa. Jarac i Ovan su se tada odmarali; jedan od njih je leao na zemlji pa mu se uini da neko vie. Prilegni i ti na zemlju! veli onaj to lei onome to sedi. Oh, pa to vie na Filjuka! Pojurie koliko ih noge nose. Jurili su, jurili i stigli babaJagu, Filjuku oteli i dedi ga doveli, a deda je skoros umasiaozbognjega! Narediededi dauvaFiljuku i odoe. Filjuka se opet iskrade i popne na jabuku. Tek to se popeo, a babaJaga se opet stvori pred njim i nudi mu jabuku. Ne, nee me prevariti, zlotvorko! veli Filjuka.

Uzmi, Filjuka, od mene jabuku, baciu ti je. Dobro, baci! Jaga namerno baci jabuku nisko. On se nae da je dohvati, i taman da je uhvati babaJaga ga epa i opet kao bez glave pojuri s njim, preko planina, preko dolina, preko tamnih uma. Dovukla ga je u svoju kuu, okupala, obrisala i na sanduk stavila. Ujutru se Jaga spremila da ide u umu i svojoj keri naredila: Dede, keri, zaloi dobro pe i ispeci mi ufiljFiIjuku za veeru! i ode u lov. Ki je dobro zagrejala pe, uzela Filjuku, svezala ga, stavila na lopatu, ali kad htede da ga u pe gurne on upre nogama o penicu. Ne tako, Filjuka! ree babaJagina ki. A kako? nato e Filjuka. Ja ne umem. Evo kako, pusti me da ti ja pokaem! pa lee na lopatu, a ufiljFiljuka zgrabi lopatu pa je ubaci u pe i vrsto zatvori vratanca. Ne proe vie od dva, tri sata, a Filjuka oseti miris peenja, otvori vrata od penice i izvadi ispeenu babaJaginu ker. Namaza je maslom, pokri tiganj ubrusom i stavi na sanduk pa se pope na tavan i sa sobom ponese tuak i stupu babaJage. Predvee dode babaJaga i pravo na sanduk. Uzela je peenje, sve pojela, kosti skupila, na zemlju ih bacila i stala se po njima valjati. Za ker i ne haje misli da ona sedi u drugoj sobi vunu prede. I tako se Jaga valja i govori: Mila moja keri! Izai, dodi da se povalja po Filjukinim kostima! A Filjuka s tavana dovikuje: Povaljaj se, majko, povaljaj se, majko, po kerinim kostima! A, ti si tamo, razbojnie? ekaj, sad u ja tebi pokazati! zakripa zubima, zalupa nogama i stade se peti na tavan. Filjuka se nije uplaio, dohvatio je tuak i iz sve snage je udario po elu: Jaga se samo stropota na zemlju. Filjuka se pope na krov i ugleda kako lete guske. On im povika: Dajte mi po perce da napravim sebi krilca. One mu dadoe po perce i on polete kui. A kod kue mu ve uveliko dau spremaju pa kad ga ugledae, svi se neizmerno obradovae i umesto dae, pripremie bogatu gozbu i nastavie da ive u srei i izobilju.

103104. Ivako i vetica

103. Ziveli deda i baba pa imali samo jednog sina, Ivaka. Toliko su ga voleli da se to ne moe reima iskazati! Zamoli jednom Ivako oca i majku: Pustite me da idem da lovim ribu. ta ti pada na pamet! Jo si mali, mogao bi se udaviti, a ta emo mi onda? Ne, neu se udaviti, uloviu vam ribe, pustite me! Baba mu obue belu koulju, opasa ga crvenim pojasom i pusti Ivaska. On ue u uni i ree: uniu, uniu, otplovi daleko! uniu, uniu, otplovi daleko!

uni otplovi daleko, daleko, a Ivako stade loviti ribu. Ne proe dugo, dode baba na obalu i zove sina: Ivako, Ivako, siniu moj! Doteraj do obale uni svoj, Jela sam ti i pia donela. A Ivako ree: uniu, uniu, doplovi do obale, To mene moja majica zove. uni doplovi do obale. Baba pokupi ribu, nahrani i napoji sina, promeni mu koulju i pojas i opet ga pusti da lovi ribu: On opet ue u uni i ree: uniu, uniu, otplovi daleko! uniu, uniu, otplovi daleko! uni otplovi daleko, daleko, a Ivako nastavi da lovi ribu. Ne proe dugo, doe deda na obalu i zove sina: Ivako, Ivako, siniu moj! Doteraj do obale uni svoj, Jela i pia sam ti doneo. A Ivako e nato: uniu, uniu, doplovi do obale, To mena moj otac zove. uni doplovi do obale. Deda pokupi ribu, nahrani i napoji sina, promeni mu koulju i pojas i pusti ga da opet lovi ribu. Prislukivala vetica kako su baba i deda dozivali Ivaka pa naumila da uhvati deaka. Dode ona na obalu i viknu promuklim glasom: Ivako, Ivako, siniu moj! Doteraj do obale uni svoj, Jela sam ti i pia donela. Ivako slua, ali prepozna da to nije glas njegove majke, ve glas vetice i zapeva: Cuniu, uniu, otplovi to dalje, Cuniu, uniu, otplovi to dalje, To nije glas majke moje, To mene vetica zove. Vetica se doseti da Ivaka treba zvati istim glasom kakvim ga njegova mati zove pa onda ode kovau i zamoli ga: Kovau, kovau! Iskuj mi tako tanak glas kao u Ivakove majke, a ako nee pojeu te! Kova joj iskova tanak glas kao u Ivakove majke. Vetica ode nou na obalu i stade pevati: Ivako, Ivako, siniu moj! Doteraj do obale uni svoj! Jela sam ti i pia donela. Ivako dopolovi. Ona pokupi ribu, a njega zgrabi i kui odnese. Dode kui i naredi svojoj keri Aljonki: Naloi pe to jae i dobro ispeci Ivaka, a ja idem da pozovem goste, moje prijatelje. Aljonka do usijanja naloi pe pa ree Ivaku: Hajde popni se na lopatu! Ja sam jo malen i glup, ree Ivako, jo nita ne znam i nita ne razumem, naui me kako da sednem na lopatu. Dobro, ree Aljonka, sad u ti ja pokazati! I samo to je sela na lopatu, Ivako je zgrabi i strpa pravo u pe, zatvori zasun, izade iz kolibe, zatvori vrata i pope se na visoki, visoki hrast. Dode vetica s gostima i kuca; kuca, a vrata joj niko ne otvara. Ah, prokleta Aljonka! Sigurno je otila negde da se igra.

Vetica ue kroz prozor, otvori vrata i pusti goste. Svi posedae za sto, a vetica spusti zasun, izvadi peenu Aljonku i na sto. Jeli su, jeli, pili su, pili pa izali u dvorite i stali se po travi valjati. Povaljau se, povaljukau se, Ivakina mesa najevi se! A Ivako joj sa vrha hrasta veli: Povaljau se, povaljukau se, Ivakina mesa najevi se! ini mi se da sam neto ula, ree vetica. To sigurno lie uti! Opet vetica veli: Povaljau se, povaljukau se, Ivakina mesa najevi se! A Ivako ponovi: Povaljaj se, povaljukaj se, ali Aljonkina mesa najevi se! Vetica pogleda gore i spazi Ivaka. Skoi i stade da grize onaj hrast na kome bee Ivako; grizla ga je, grizla, grizla, dva je prednja zuba polomila i kovau otrala. Dotrala i kae: Kovau, kovau! Iskuj mi gvozdene zube, a ako nee pojeu te! Kova joj iskuje dva gvozdena zuba. Vrati se vetica i nastavi da grize hrast. Grizla ga je, grizla, i samoto ga nije pregrizla, kad Ivako preskoi na drugi hrast, a onaj to je vetica pregrizla tresnu na zemlju. Vidi vetica da je Ivako preao na drugi hrast, zakripa od besa zubima i navali ponovo da grize drvo; grizla je, grizla, grizla, dva je donja zuba polomila i kovau otrala: Kovau, kovau! Iskuj mi gvozdene zube, a ako nee pojeu te! Kova joj iskova jo dva gvozdena zuba. Vrati se vetica i nastavi da grize hrast. Ivako ne zna ta da radi sad; gleda lete guske labudovi. On ih zamoli: Guske moje, labudovi beli, Kad bi mene na krila uzeli Pa me ocu i majci odneli. Oni e vas sve lepo primiti, Jelom i piem dobro ugostiti! Neka te ponesu oni to iza nas lete, rekoe mu ptice. Ivako saeka; leti drugo jato. On ih stade moliti: Guske moje, labudovi beli, Kad bi mene na krila uzeli Pa me ocu i majci odneli. Oni e vas sve Iepo primiti, Jelom i piem dobro ugostiti! Neka te sledei ponesu. Ivako opet saeka. Leti tree jato, a on ih zamoli: Guske moje, labudovi beli, Kad bi mene na krila uzeli Pa me ocu i majci odneli. Oni e vas sve lepo primiti, Jelom i piem dobro ugostiti! Guske labudovi ga uzee i kui odnee. Doletee do kue, Ivaka na ardak spustie. Rano ujutru baba stade pei palainke. Pee, a sve spominje sina: Gde li je sad moj Ivako? Da mi je da ga, bar, u snu vidim! A deda joj nato veli: Sanjao sam da su guske labudovi doneli naeg Ivaka na svojim krilima. Ispekla baba palainke i veli: Hajde, stare, da podelimo palainke: Ova tebi, deda, ova meni; ova tebi, deda, ova meni... A meni nema! odazva se Ivako. Ova tebi, deda, ova meni... A meni nema! Vidi, stari, ree baba, ta je to tamo? Deda se pope na ardak i dovede odande Ivaka. Deda i baba se obradovae, stadoe o svemu ispitivati sina i nastavie da ive sreno i zadovoljno.

104. Ziveli u nekom selu starac i starica, a dece nisu imali. Jednom ode starac u umu po drva; to je bilo zimi. Starac nacepa drvakoliko mu je bilo potrebno, di isee jo i jednu lipovu cepanicu. Vratio se kui, sloio drva u dvoritu, a lipovu cepanicu uneo u kuu i stavio je'ispod pei. Treega dana neto ispod pei stade da se mrda, a zatim povika: Tata! Mama! Izvadite me. Starac i starica se uplaie, ali zaue i drugi put isti glas: Tata! Mama! Izvadite me. Starac pogleda ispod pei i ugleda maloga deaka.