Originalni nauni lanak

UDK 334.758(497.11)(497.5)

Vesna Paraui Drago Cvijanovi Branka Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i Hrvatske - dosadanja iskustva i rezultati -

Rezime: Evropska komisija model klasterizacije smatra jednim od kljunih alata za podsticanjem inovativnosti i konkurentnosti na podruju cele Evrope. Povezivanje u klastere nije nita novo u razvijenim privredama. U tranzicionim privredama nain nastanaka klastera razlikuje se od razvijenih zemalja, mada je zajedniki imenitelj u svim privredama isti, a to je nunost i neizbenost procesa klasterizacije, kao jedinog puta poveanja konkurentnosti preduzea i regija. Kljune rei: klasteri, produktivnost, konkurentnost, regija Summary: Commission of the European Communities accepted clusters as a one of the fundamental way for growth of the competition in the whole region of the Europe. Concatenation in clusters isn't new in the developed economy. In transition economy the way of the generation clusters is different in relation with the developed economy, but collective denominator is the same in all economies, and that is the - necessity and imminence of the existence of clusters. Keywords: clusters, productivity, competitiveness, region

1. UVOD
no to je vie nego jasno jeste da mala preduzea tranzicionih privreda ne mogu ni po kom osnovu konkurisati udruenim i globalizovanim kompanijama u svetu. Zbog malih proizvodnih kapaciteta i potencijala ponude ona ne mogu ni izai na svetske sajmove, niti velika trita poput EU, Rusije, Irana i Bliskog istoka. Praksa pokazuje da u izvoz mogu ii samo velika preduzea, finansijski jaka, koja mogu istraiti trite, primenjivati inovativni

Rad je primljen 13. novembra 2006. godine i na zahtev recenzenata, bio je jednom na reviziji kod autora Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, vparausic@sezampro.yu Rad predstavlja deo rezultata istraivanja na projektu 149007 Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ukljuivanja R. Srbije u EU finansiranog od strane MNZS

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

marketing i nove tehnologije. Za dostizanje ovog nivoa poslovnih performansi reenje se nalazi upravo u klasterima, koji omoguavaju preduzeima niz prednosti, a pre svega, jefitniju promociju, istraivanje trita, zajednike nabavke, objedinjavanje ponude, saradnju sa fakultetima, institutima i u razvijenijim fazama klastera i razvoj zajednikog proizvoda ili/i usluge. Klasterizacija privrede Srbije tek je na samim poecima, a ono emu klasteri doprinose, a to je razvoj konkurentnosti, kroz rast produktivnosti i kreiranje inovativnih strategija, ne sme se gubiti iz vida u narednom periodu, kada bi trebalo oekivati intenzivnije procese stvaranja i funkcionisanja klastera.

2. PROJEKTI KLASTERIZACIJE PRIVREDE SRBIJE

Prema Porteru, koren konkurentnosti preduzea nalazi se upravo u prirodi okruenja u kome ona deluju. Prema ovom autoru (vidi /3/, str. 77), etiri atributa, koji ine romb nacionalne konkurentske prednosti, jesu: kvalitet lokalnog okruenja, koje podstie konkurenciju izmedju lokalnih firmi (strategija i rivalstvo kompanija); lokalno okruenje koje obezbedjuje visoku i kvalitetnu finansijsku, naunu, tehnoloku i informacionu infrastrukturu, kao i prirodne izvore; karakter domae tranje; i povezane i podravajue grane. Ovaj romb nacionalne konkurentnosti u Srbiji signalizira da je konkurentnost nae privrede i preduzea na samom dnu lestvice evropskih zemalja. To potvrdjuju i statistiki podaci, posebno visok deficit spoljnotrgovinske razmene i nepovoljna struktura izvoza (dominacija sirovina, tanije proizvoda niih faza prerade u izvozu). Jedan od naina da se podstakne razvoj i kvalitet lokalne sredine, odnosno romb nacionalne konkurentnosti u Srbiji jesu klasteri. Naime, prema Porteru, snane konkurentske prednosti u globalnoj ekonomiji lee uglavnom u lokalnim stvarima znanju, odnosima, motivaciji razlikama koje konkurenti ne mogu lako kopirati, a koje se najbolje mogu razvijati kroz klastere (vidi /2/, str. 78). I sama definicija klastera istie u prvi plan znaaj lokalne sredine, povezanosti lanica i geografske omedjenosti, i pored rastuih procesa globalizacije i sve breg razvoja tzv. virtuelne ekonomije. Jedna od Porterovih kratkih definicija jeste da su klasteri kritine mase preduzea i institucija na jednom mestu, neobinog konkurentskog uspeha u odredjenim poljima (vidi /2/, str. 78). Kao vid geografski omedjene koncentracije slinih ili komplementarnih biznisa i povezanih insititucija, klastere odlikuju saradnja i poverenje medju lanovima, aktivni kanali za poslovne transakcije i komunikacije, stvaranje zajedninog proizvoda i/ili usluge ili zajednino reavanje neke potrebe ili cilja, ime se pospeuje konkurentnost kako lanica klastera, tako i jedne regije ili drave. No, ostaje posebno, nereeno, a izuzetno vano pitanje kako kreirati uspene klastere u tranzicionom zemljama. Oigledno jeste jedino da inicijativa za klastere mora dolaziti od samih privrednih subjekata, od iskristalisane potrebe za klasterima i spremnosti na saradnju i timski rad. S druge strane, iako je u formiranju klastera presudna inicijativa bottom up, u tranzicionim zemljama procese kreiranja klastera nuno je i inicirati, njima upravljati i finansijski podsticati. Jedan od naina da se uspeni klasteri pojave u privredi Srbije, jeste da drava ne deklarativno, ve sutinski potpomogne

80

Industrija 2/2007. stvaranje uslova za razvoj klastera (supportive institutions). Ovde se, pre svega, misli na: stvaranje stabilnog makroekonomskog okruenja; razvoj saobraajne i trine infrastrukture; razvoj istraivako-razvojnih institucija, profesionalnog konsaltinga, baza znanja; razvoj sistema i institucija za standardizaciju kvaliteta; osiguranje kredita i sl. Sve ovo jasno signalizira da je uticaj drave, kvalitetnog lokalnog okruenja i klastera u uzrono-posledinoj vezi i da se ovi procesi dopunjuju i medjusobno ukrtaju. Konano, ne bi trebalo zanemariti injenicu da u tranzicionim zemljama drava mora i finansijski da pomogne osnivanje novih klastera. U tom kontekstu, Ministarstvo privrede R. Srbije definisalo je 2005. godine Pilot projekat razvoja klastera. Za realizaciju ovog projekta u 2005. godini izdvojeno je 8 miliona dinara u budetu Republike, a okvirna visina rasploivih sredstava za sufinansiranje projekata klastera u 2006. godini je 10 miliona dinara (vidi /10/). 2.1. Pilot programi klastera inicijativa za formiranje od vrha prema dnu Trenutno, u pilot projektu klasterizacije privrede Srbije formirana su, uz pomo drave, etiri klastera po tzv. top-down liniji (vidi /10/): 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. Autoklaster klaster proizvodjaa delova za automobile i ostala vozila; BIPOM klaster klaster proizvodjaa poljoprivredne mehanizacije; Agencija za drvo i Klaster JATO - klaster plastike i ambalae; Klaster Memos Udruenje za konkurentnost metalskih proizvoda; Klaster cvea; Klaser tekstilaca timoke krajine i Klaster gradjevinarstva;

U procesu osnivanja, takodje po top-down liniji su jo 4 nove inicijative:

S obzirom da su u pitanju pilot projekti zapoeti u 2005. godini, ovi klasteri jo uvek nisu dali vidljive rezultate i znaajnije efekte na rast produktivnosti i konkuretnosti, niti na nivou udruenih preduzea, niti lokalnih zajednica (brojne studije ukazuju da je klasterima potrebna decenija, pa i vie, da razviju svoju dubinu i konkurentsku prednost). U prvoj fazi razvoja klastera realno je oekivati jedino izvesne utede objedinjavanjem poslovnih funkcija, zajednikim nastupima na medjunarodnim sajmovima ili zajednikim promotivnim aktivnostima. Tek sa proticanjem vremena i jaanjem klastera moe se oekivati i razvoj zajednikog proizvoda i rast konkurentosti ukljuenih lanica. Konano, iako jo uvek nema ni odgovarajue zakonske forme za registraciju klastera (trenutno su klasteri registrovani kao akcionarska drutva, udruenja gradjana, fondovi za podrku razvoju konkurentnosti), ono to je bitno jeste da je drava finansiranjem i podsticanjem ovih projekata uvidela potrebu privrednika za stvaranjem klastera. 1. Autoklaster ili Fond za podrku razvoja konkurentnosti proizvodjaa autodelova i autoopreme. Autoklaster je prvi klaster u domaoj privredi, osnovan 2005. godine. Predstavlja udruenje koje ine proizvoai automobila i 81

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

opreme, a radi uz podrku tri republika ministarstva, Privredne komore Srbije, SIEPE (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza R. Srbije), nemakih partnera, pre svega, GTZ-a. Veliku pomo u realizaciji ovog projekta dali su i slovenaki, bavarski i tajerski klaster. Srbija je znaajan i tradicionalni proizvodja auto delova. Medjutim, za konkurentan izlazak na probirljivo inostrano trite, na kome upravo dominiraju klasterska udruenja - formiranje Autoklastera nametnulo se kao jedino reenje. Formiranje ovog klastera pratio je dug proces pripeme, informisanja i okupljanja lanova. Potencijalnim lanovima bilo je potrebno objasniti sam pojam klastera, koji su njegovi ciljevi, zadaci, koristi. Pored toga, bilo je potrebno birati u klaster i ona preduzea koja mogu ostvariti ciljeve klastera (preduzea sa jakim poslovnim performansama, koja su, pre svega, izvozno orijentisana). Jo uvek je rano davati procene kakvi su ili koliki efekti ovog klastera na njegove lanice. Neke lanice su ve osetile, ali mnoge e tek osetiti pozitivne efekte lanstva. Prema procenama vodeih ljudi ovog klastera, ve sada je jasno da je autoklaster, pored brojnih ogranienja finansijske prirode, bio jedini nain da se izadje na inostrano trite i dobiju poslovi, odnosno uspostave kontakti sa svetskim proizvodjaima automobila. Osnovni problem Autoklastera, pored pravnog registrovanja (to je vie formalno pitanje), jeste, pre svega, u nedostatku finansijskih sredstava za vea istraivanja u razvoj proizvoda i uvodjenje novih tehnologija i standarda kvaliteta, kao i za razvijanje zajednikog proizvoda. Iako je jedan od ciljeva formiranja klastera bio razvoj i izvoz novog zajednikog proizvoda i proizvodnja proizvoda viih faza prerade (proizvodnja ne komponenti za sisteme, ve celokupnih sistema), u praksi je problem finanijske prirode (i pored podrke Ministarstava privrede R. Srbije) veliki ograniavajui faktor da ovaj pilot projekat preraste u uspean klaster. U dostizanju viih standarda kvaliteta najdalje je otiao samo jedan lan klastera, preduzee Fadip Beej, koje u potpunosti zadovoljava sve kriterijume standarda ISO/TS 16949, to e im u budunosti omoguiti nesmetani nastup na stranim tritima. Ne treba gubiti iz vida i da su neka preduzea u klasteru jo uvek u procesu privatizacije. 2. Klaster plastike i ambalae u Srbiji JATO (vidi /9/). Sedite ovog klastera je u Subotici, koja je punopravni lan Evroregije DKMT. Time je lanovima JATO klastera omogueno ukljuivanje u Evropsku regionalnu saradnju i olakan ulazak na evropsko trite. Prvi klaster plastike i ambalae JATO je neprofitno poslovno udruenje proizvoaa i preduzetnika, koji imaju zajedniki cilj da tritu ponude bolji i kvalitetniji proizvod od konkurencije. Vizija JATA, predstavljena na njihovom internet sajtu, jeste da u predstojeem periodu, do ulaska nae drave u Evropsku Uniju, objedini sve relevantne potencijale u regionu i grani koji e ojaati klaster, kako bi postao pouzdan partner na tritu EU. U projektima podsticanja razvoja klastera, preko Ministarstva privrede R. Srbije, klaster JATO ostvario je pravo na sufinansiranje svog rada i novih projekata u visini od 1,3 miliona dinara u 2005. godini i u visini od 1,44 miliona dinara u 2006. godini. Ova sredstva lanice klastera (26 pravnih lica) upotrebile su za 82

Industrija 2/2007. uvodjenje ISO standarda. I pored podrke Ministarstva privrede R. Srbije, finansijske barijere su osnovni ograniavajui faktor da ovaj pilot projekat izraste u uspean klaster, koji doprinosi konkurentnosti regije i njenih lanica. Trenutno je JATO ogranien samo na domae trite, a uspeh predstavlja i sam nastup na skupim svetskim sajmovima. U skladu sa proklamovanim ciljem, lanice JATA uspele su da razviju zajedniki proizvod (u pitanju je papirna kesa sa plastinim ruhohvatima), iji je plasman trenutno ogranien samo na domae trite (kupac ovog proizvoda je Fidelinka Subotica). 3. Klaster BIPOM (vidi /5/). Klaster nastupa kao celina ili udruenje proizvodjaa poljoprivrednih maina, sa intenzivnom kooperacijom medju lanicama i sa jedinstvenim asortimanom proizvoda i komplementarnom proizvodnjom. U projektu razvoja ovog klastera (osnovan u maju 2005. godine) aktivno je uestvovala Privredna komora Srbije (Udruenje za metalnu i elektro industriju) i Ministarstvo privrede R. Srbije. Klaster BIPOM je poslovno udruenje proizvodjaa poljoprivrednih maina, zainteresovanih da stvore mreu balkanskih preduzea sposobnih da konkurentno servisiraju kupce i uspostave dugoronu poslovno-tehniku saradnju sa srodnim preduzeima u Rusiji, a zatim u Ukrajini, Africi u Junoj Americi. Poslovni portfolio ovog klastera ine sledee grupe proizvoda: motokultivatori sa prikljucima; razne vrste traktorskih prikljuaka; oprema za vrtove i travnjake; maine za pripremu stone hrane. Osnovni cilj BIPOM klastera jeste postizanje maksimalne produktivnosti ukljuenih lanica, uz praenje svetskih naunih i tehniko-tehnolokih dostignua, kojima bi ujedno trebalo da se inovira i postojei proizvodni program klastera. Finansijska podrka Ministarstva privrede R. Srbije, iako znaajna, i dalje je nedovoljna da bi klaster BIPOM uspeo da ponadje svoje mesto na visoko konkurentnom i organizovanom inostranom tritu (trenutno, domae firme ukljuene u klaster nemaju dovoljno inostranih porudbina, a tek su sa 10-20% proizvodni kapaciteti lanica su u funkciji). Od strane lanova klastera Rusija je ocenjena kao atraktivno trite sa velikim potencijalom za plasman, te se stoga dosta oekuje od nedavno odranog sajma poljoprivrednih maina u Moskvi Zlatna jesen (6-10. oktobar 2006). Efekti zajedninog nastupa srpskih proizvodjaa, kroz BIPOM klaster, videe se ve kroz narednih mesec dana, a od obima i dinamike priliva novih porudbina sa ruskog trita, zavisi i opstanak samog klastera u narednom periodu. Uee na sajmu u Moskvi bilo je finansijski veliki troak, ali zato i jedini nain da se lanice klastera upoznaju sa ovim tritem. lanicama klastera sada predstoji dobijanje sertifikata za ulazak na trite Rusije, a sa ovim sertifikatima mogla bi se u narednom periodu oekivati i uspena realizacija uspostavljenih kontakata. Ovi kontakti potvrdili su da ruske firme vie trae saradnju sa naim preduzeima kroz vid kooperacije, kao i da cene i kvalitet proizvoda koji klaster BIPOM nudi nisu bili ograniavajui faktor za ugovaranje novih poslova. 4. Klaster agencija za drvo (vidi /4/). Na zakonskim osnovama propisanim za drutva sa ogranienom odgovornou, 9 pravnih lica i 9 fizikih lica potpisali su u oktobru 2005. godine, osnivaki akt Agencije za drvo. Trenutno u klasteru je oko 80 pravnih lica. U prvoj fazi razvoja klastera lanice razvijaju intenzivne 83

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

kanale saradnje i kooperacije, zajedniki nastupaju na sajmovima, koriste utede objedinjavanjem nekih poslovnih funkcija, a nastoje da ostvare i kvalitetnu i uspenu saradnju sa srodnim klasterima u okruenju. Tako je u Vinkovcima (R. Hrvatska) poetkom oktobra 2006. godine odran radni sastanak drvopreraivaa Republika Srbije i Hrvatske na kome je voena diskusija o mogunostima zajednikog nastupanja srpskih i hrvatskih preduzea na treim tritima, naroito na ruskom. 2.2. Programi klastera inicijativa za formiranje od dna prema vrhu U veini sluajeva stvaranje klastera po liniji od dna prema vrhu dovodi do tzv. kvazi klastera, tanije udruenja, koja u budunosti mogu imati perspektivu da postanu klasteri. Vredni isticanja su sledei klasteri nastali na inicijativu lanova, ne radi dobijanja dravnih podsticaja, nego da bi se preduzea u okviru klastera bolje pozicionirala na tritu: Udruenje hladnjaa, pri Poslovnoj zajednici za voe i povre Srbije (radi se o udruenju 36 hladnjaa, koje pokrivaju 82% izvoza zamrznutog voa, a koje aktivno saradjuje sa brojnim institutima, ministarstvima, fakultetima); Klaster poljoprivrednih proizvodjaa u Kraljevu (www.kraljevo.com/ibarske novosti/2006/; Software klaster, Beograd, nastao uz pomo GTZ-a; Unija proizvodjaa tekstila, odee, koe i obue (vidi /13/); ova Unija je osnovana u decembru 2005. godine; ima oko 170 lanova, a pri tom su i tri regionalna udruenja ukljuena u Uniju (Ni, Ada, Novi Pazar); Uniju ine proizvodjai tekstilnih proizvoda, ali i dobavljai, kreatori, obazovnonaune institucije; jo uvek nije razvijen zajedniki proizvod, ali se u tom pravcu razmilja u narednom periodu, kada se planira i otvaranje velikog trnog centra; podrka Ministarstva privrede se uglavnom se svodi na pomo oko organizovanja sajmova; Unija je u 2006. godini otvorila i Centar za industrijski trening, gde se organizuje besplatna praska i obuka u trajanju od 3 meseca za struke kao to su: diplomirani dizajner, kostimograf, modelar; Klaster drvopreraivaa IVER, prvi uiki klaster (vidi /8/); ovaj klaster po svojoj organizaciji i sutini rada vie predstavlja udruenje proizvodjaa, ali u budunosti sa finansijskim jaanjem mogao bi da preraste i u formu klastera; udruenje je osnovano u Uicu u novembru 2004. godine i ini ga 6 lanica - proizvodjaa sitnih proizvoda od drveta (deje igrake, drvena galanterija za kunu upotrebu, predmeti sa obelejima starih zanata); pomo u stvaranju udruenja dao je i Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea Zlatibor, koji je njegov lan; proizvodjai, lanovi udruenja, aktivno medjusobno saradjuju, a s obzirom da je re o slinom proizvodnom programu lanice koriste utede objedinjavanjem razliitih poslovnih funkcija (nabavka sirovina, marketing, knjigovodstvo); udrueno rade i na razvoju zajednikih proizvoda, mada je plasman na inostranom tritu

84

Industrija 2/2007. jo uvek jako mali; glavni razlog malih izvoznih aktivnosti jeste nedostatak finansijskih sredstva za poveanje obima proizvodnje za izvoz, za primenu novih tehnologija i marketinga; Udruenje voara Fruitland (www.fruitland-serbia.com, sajt je jo uvek u pripremi), Subotica predstavlja udruenje 8 kooperativa voara iz Srbije; na svetskom sajmu hrane u Moskvi (World Food Moscow 2006), najveoj meunarodnoj izlobi prehrambenih proizvoda u Rusiji, koji je odran u septembru 2006. godine, premijerno je nastupilo i ostvarilo znaajne rezultate u vidu novih porudbina za izvoz sveih jabuka na rusko trite; ovo udruenje tek je formirano, a u budunosti ima velikih perspektiva da preraste u ozbiljan i znaajan klaster; trenutno Fruitland objedinjuje proizvodjae voa, marketinke agencije, a koriste pomo Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza R. Srbije (SIEPA), kao i USAID (vidi /11/);

Kako klasterizacija privrede i lokalnih zajednica izgleda u oima privrednika Srbije moe se videti u studiji Konkurentnost privrede Srbije 2006 (vidi /1/ str. 102-103). Tako u anketi Svetskog ekonomskog foruma postoji vei broj pitanja koja se odnose na stav privrednika prema razliitim organizovanim merama unapredjenja izvoza i konkurentnosti, ukljuujui i razvoj klastera. Najvei broj ispitanika (70%) - preteno/delimino - sloilo sa stavom da u naoj zemlji organizovani napori ka poboljanju konkurentnosti ne postoje. Naime, privrednici smatraju da nekakvi napori postoje, ali da su oni nedovoljni ili neadekvatni. Takodje, 80% ispitanika smatra da su klasteri u naoj privredi retki i plitki, a preko polovine preduzea smatra da je saradnja u okviru klastera nezadovoljavajua ili/i nepostojea.

3. KLASTERI U HRVATSKOJ
I u Hrvatskoj je pria o klasterima jo uvek u povoju. Kao i u regionu, u Hrvatskoj takav nain stratekog povezivanja kompanija radi daljeg rasta dobija na zamahu, a trebalo bi da odigra i veliku ulogu u jaanju konkurentnosti i nastupu hrvatskih preduzea na inostranom tritu. Naime, hrvatski zvaninici jasno istiu da je klasterizacija hrvatske privrede prioritet i da e hrvatskim preduzeima i preduzetnicima ona biti osnovni oslonac u konkurenciji na zahtevnom evropskom tritu. Sudei prema ceni rada koja je u Hrvatskoj mnogo via nego u drugim istonoevropskim dravama, u Hrvatskoj udruzi poslodavaca (vidi /6/), smatraju da je iluzija oekivati da e se u Hrvatskoj lako privui strane investicije, te jedino reenje koje preostaje jeste pametno udruivanje. 3.1. Iskustva i problemi Hrvatske u procesima klasterizacije privrede Na osnovu internet prezentacije tri institucije u Hrvatskoj (Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva, Hrvatska udruga poslodavaca i Hrvatska gospodarska komora), koje se bave klasterima, kao osnovne karakteristike dosadanjeg toka klasterizacije privrede mogu se navesti:

85

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

nedovoljna razvijenost strukturnih preduslova za razvoj klastera; izuzetak predstavlja grad Zagreb; nadlene instiutcije, posebno Hrvatska udruga poslodavaca i Ministarstvo gospodarstva R. Hrvatske, deluju nekoordinirano po pitanju formiranja i upravljanja klasterima; neujednaenosti oko tumaenja samog pojma klastera, kako medju preduzeima, tako i medju nadlenim institucijama; poslovni ljudi odbijaju udruivanja i preferiraju samostalan nastup, pre svega, zbog straha od poslovanja sa preduzeima koja su neposredna konkurencija; u procesu klasterizacije od poetnih 5-6 inicijativa kroz celi program uspe se ostvariti tek 3 inicijative; jo uvek ne postoji poseban zakon o osnivanju klastera; za sada zakonodavni okvir predstavljaju svi zakoni koji se odnose na malo i srednje preduzetnitvo, te Zakon o podsticanju ulaganja; drava jo uvek nema strategiju klasterizacije privrede;

3.2. Postojei projekti klastera - inicijativa za formiranje od vrha prema dnu Sagledavajui formiranje klastera u privredi Hrvatske, pre svega, putem internet prezentacije tri institucije (Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva R. Hrvatske - www.mingorp.hr; Hrvatska udruga poslodavaca www.hup.hr; Hrvatska gospodarska komora - www.hgk.hr;), dolazi se do zakljuka da se u Hrvatskoj svaki oblik povezivanja naziva klasterom. S druge strane, brojne inicijative koje jesu klasteri ili imaju perspektivu da to postanu, tako se ne zovu, jer im primarni motiv nije dobijanje podsticaja od drave. Naime, tri pomenute institucije vode svaka svoju politiku, to je oito i iz razliitog broja i imena klastera koji postoje danas u Hrvatskoj. Tako, Ministarstvo gospodarstva R. Hrvatske u evidenciji ima 11 udruenja koja navodi kao klastere (to su, medjutim, inicijative kojima su dodeljeni podsticaji, a u perspektivi bi mogli postati klasteri). HUP i HGK izlaze sa drugim imenima i brojkama. Klasteri Hrvatske udruge poslodavaca (dobrovoljno i nezavisno udruenje poslodavaca) su sledei (vidi /6/): 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Hrvatski klaster odee, akovec; Hrvatski kabelski klaster, Zagreb; Hrvatski IT klaster, Varadin; Klaster metalaca sjevernog Jadrana, Rijeka; Hrvatski klaster poljomehanizacije, Osjek*; Hrvatski klaster brodogradnje, Sisak*; Hrvatski klaster uredskog nametaja Sisak*; Hrvatski medarski klaster, Osjek/Varadin*; Hrvatski vinski klaster, Peljeac*;

* U osnivanju

Klasteri Ministarstva gospodarstva R. Hrvatske (vidi /6/):

86

Industrija 2/2007. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Klaster Hrvatska cipela, GIU, Varadin; Grafiki klaster Bios, d.o.o., Osjek; Gradjevinski klaster, GIU, akovec; Gastro Grupa, d.o.o., Zagreb; ICT Beam Alliance, strateki savez, Rijeka; Turistiki klaster, udruga, Split; Komunalna oprema, strateki savez, Petlovac; Klaster metalaca sjevernog Jadrana, udruga, Rijeka; Prsten zdravlja, strateki savez, Zagreb; Klaster plastike, d.o.o., akovec, enkovec; Drvni klaster, udruga, Varadin;

Klasteri Hrvatske gospodarske komore (vidi /6/): HGK nema preciznu evidenciju, pa se u regionalnim komorama jo niz udruenja vode kao klasteri; pored 11 klastera iz popisa Ministarstva gospodarstva, evidentira jo i: 1. 2. 3. 4. 5. Tekstilni klaster, Varadin; Klaster Oslikana modna odjea, Zagrebaka upanija; Zatitna odjea, Varadin; Plastika Hrvatska, Zagreb; Metalski klaster 25 tvrtki varadinske i medjumurske upanije (pred osnivanjem);

Primer velikog broja klastera i njihove arolikosti u Hrvatskoj potvrdjuje i podatak koji su klasteri bili uesnici na konferenciji o klasterima i konkurentnosti u zemljama centralne i jugoistone Evrope, koja je bila odrana u septembru 2006. godine u Sloveniji. Delegaciju Hrvatske ini su predstavnici sledeih klastera (vidi /12/): Tehnoloki park, Zagreb; Multilink, Rijeka; Drvni klaster sjeverozapadne Hrvatske; Gastro grupa, Zagreb; Klaster ekoloke proizvodnje;

Kada je re o detektovanju podruja s potencijalom da budu klasteri, situacija je neto saglasnija, iako zajednike strategije i saradnje u sutini nema. HUP zanima klasterizacija u podrujima metalske, drvne i papirne, tekstilno koarske, elektro, hemijske i prehrambene industrije. Prema podacima Ministarstva gospodarstva R. Hrvatske i Hrvatske gospodrske komore, njih uz ova zanimaju i turizam, grafika industrija, gradjevinarstvo i sl. to se tie geografske zastupljenosti, prema sadanjem stanju klastera i kvaziklastera najbogatije su Varadinska, Medjumurska i Primorsko-goranska upanija (vidi /6/). Finansijska podrka osnivanju klastera. Ministarstvo gospodarstva R. Hrvatske prepoznalo je vanost klastera, odnosno razliitih oblika udruivanja, ali ta se aktivnost svela samo na davanje podsticaja (vidi /12/). Tako je Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva R. Hrvatske u 2005. godini, kroz pojekat Zajedniki proizvod (clusteri), dodelilo 10 podrki ukupno vrednih 1,67 mil. kuna. U 2006. godini projektom Klasteri-udruivanjem do uspeha nudi

87

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

sufinansiranje dela trokova za osnivanje klastera, pri emu, podrka po pojedinom korisniku moe iznositi do 50% trokova navedenih namena, a najvie do 400.000 kuna. Bespovratna podrka operativnim klasterima za ulaganja iznosi 2,5% ukupnog prihoda klastera, a maksimalno 500.000 kuna po koristniku. Hrvatska gospodarska komora (vidi /7/) ne daje podsticaje, ali se posebno upanijska komora Varadin i Rijeka angauju na davanju inicijative, edukaciji preduzetnika, te pruaju strunu i infrastrukturnu pomo (primer klastera Hrvatska cipela). Hrvatska udruga poslodavaca nudi najkonkretniji odgovor eli biti operativni menaderi, s punom odgovornou za uspeh klastera u procesu klasterizacije hrvatske privrede (vidi /6/). 3.3. Primeri uspenih klastera u privredi Hrvatske I Jedini klaster koji se naao na evidenciji Ministarstva gospodarstva, HUP-a i HGK, pa se s pravom moe nazvati klasterom i jedan je od pionira u tom podruju, jeste klaster metalaca sjevernog Jadrana, koji je osnovan u decembru 2004. godine (vidi /6/). Veina lanova klastera je iz Rijeke i okolnih optina i gradova, a klaster je osnovan s ciljem ujednaavanja rada i razvoja metalne industrije na severnom Jadranu, kao i sa ciljem okupljanja i zajednikog preuzimanja poslova radi poveanja konkurentnosti. Glavni problem ovog klastera bio je finansiranje poetnih aktivnosti rada. Medjutim, nakon prve godine rezultati su ve vidljivi: imaju est sopstvenih tehnolokih projekata, a klaster je dobio i posao izrade sedam uredjaja za transport, koji su izvezeni u Italiju. Oekuju i bolju saradnju sa oblinjim veliki brodogradilitima, gde vlada ve klasian problem nedovoljan stepen restruktiriranja. Ovaj klaster je potvrdio da je za mala preduzea klaster jedini nain opstanka i izlaska na inostrana trita. U narednom periodu postoji inicijativa da se iz udruenja predje u formu preduzea, sa javno-privatnim partnerstvom. II Uspean je i hrvatski klaster odee HKO, koji je najdalje otiao (prvi je i zapoeo rad), pre svega, zbog visokog stepena poverenja medju njegovim lanovima, ali i zato to su tekstilna preduzea u situaciji velike borbe za opstanak zbog estoke konkurencije iz Azije (vidi /6/). U prvoj godini funkcionisanja klastera ve je razvijen i zajedniki proizvod, iako je u tom periodu uobiajeno postii iskljuivo utede objedinjavanjem poslovnih funkcija, zajednikim nastupima na medjunarodnim sajmovima ili zajednikim promotivnim aktivnostima. III Poetkom 2006. godine formalno je formiran i sisako-moslaviki klaster, koji je usmeren na razvoj renog brodarstva, odnosno servisiranje i proizvodnju malih renih brodova. Ovaj klaster bi trebalo postati kljuni nosilac izgradnje renih brodova u Hrvatskoj, a time i vaan deo hrvatskog klastera brodogradnje (vidi /6/). Procene HUP-a su da e reni klaster profunkcionisati za 3-4 godine, a u prvoj godini je cilj povezati preduzea, koja bi zajedniki nastupala na tritu, a kasnije imala i svoj zajedniki proizvod. IV Da u Hrvatskoj postoji velika potreba za povezivanjem u klastere, govori i injenica da se neka preduzea, zbog boljeg, jeftinijeg i produktivnijeg poslovanja, to je i sutina funkcionisanja klastera ve spontano povezuju u 88

Industrija 2/2007. takva udruenja. Primera radi, nekoliko grafiki preduzea u Osjeku spontano je stvorilo mali klaster u koji su povezale i tampariju, marketinku agenciju i sl (vidi /6/). V Konano, jo jedan uspean korak u procesu klasterizacije privrede Hrvatske jeste i taj da je Nacionalni centar za klastere pri HUP-u (u saradnji sa Sisakomoslavakom upanijom) uao u projekat EU koji se odnosi na podsticanje izgradnje mree klasterskih inicijativa srednje i istone Evrope. Cilj projekta je stvaranje EU mega klastera, koji bi trebalo poveati inovativni potencijal industrije EU. U ovaj projekat, osim Hrvatske, ukljuene su i eka, Poljska, Austrija, Madjarska, Slovaka, Italija, Slovenija i Nemaka (vidi /6/).

4. ZAKLJUAK
Procesi klasterizacije u privredama Srbije i Hrvatske tek su na poecima. U Srbiji se, preko Ministarstva privrede R. Srbije (koje prua znaajnu, ali oigledno nedovoljnu finansijsku podrku u odnosu na potrebe klastera), evidentiraju 4 pilot projekta klastera i 4 nove inicijative za pilot projekte (formiranje klastera linijom od vrha prema dnu). S obzirom da su u pitanju pilot projekti zapoeti u 2005. godini, etiri postojea klastera jo uvek nisu dala vidljive rezultate i znaajnije efekte na rast produktivnosti i konkuretnosti ukljuenih lanica, niti regije. U budunosti je neizvesno da li e ovi projekti prerasti u uspene klastere ili ne. Izuzetno malo ima inicijativa za formiranje klastera koje idu linijom od dna prema vrhu, s obzirom, pre svega, na mentalitet naeg naroda i jo uvek velike nepoznanice po pitanju toga ta su klasteri i emu doprinose. Sagledavajui formiranje klastera u privredi Hrvatske, gde je evidentan veliki broj klastera i njihova arolikost, dolazi se do zakljuka da se u Hrvatskoj svaki oblik povezivanja naziva klasterom. S druge strane, brojne inicijative koje jesu klasteri ili imaju perspektivu da to postanu, tako se ne zovu, jer im primarni motiv nije dobijanje podsticaja od drave. Kao primeri, veih i uspenih klastera mogu se izdvojiti jedino Hrvatski klaster brodogradnje i Hrvatski klaster odee HKO.

Literatura:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Grupa autora, red. Aaron Presnall (2006): Konkurentnost privrede Srbije 2006: Dijagnoza rasta, Jefferson Institute, Beograd, 2006 Michael Porter (1998): Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, november-december 1998 Michael Porter (1990): The Competitive Advantage of Nations, The Macmillan Press Ltg., London www.agencijazadrvo.co.yu www.bipom-scg.com www.hup.hr www.hgk.hr

89

V.Paraui,D.Cvijanovi,B.Mihajlovi

Klasteri u privredama Srbije i ...

8. 9.

www.iver-group.com www.jato.org.yu

10. www.mpriv.sr.gov.yu 11. www.minpolj.sr.gov.yu 12. www.mingorp.hr 13. www.unijatex.com

90