Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima 1. PODRUJE IZUAVANJA UPRAVLJANJA PROIZVODNO-POSLOVNIM SISTEMIMA 2. SISTEMSKI PRILAZ PROIZVODNJI 3.

PROIZVODNA STRATEGIJA I NJENI ELEMENTI 4. STRATEGIJE UVOENJA NOVOG PROIZVODA 5. PROCES RAZVOJA NOVOG PROIZVODA 6. ROBUSTAN DIZAJN 7. MODULARNI DIZAJN 8. FUNKCIJA UPRAVLJANJA KVALITETOM 9. KVALITET KAO ZADOVOLJENJE POTREBA POTROAA 10. KVALITET INDUSTRIJSKOG PROIZVODA 11. PROCES PLANIRANJA i KONTROLE KVALITETA 12. POLITIKA KVALITETA 13. IZBOR PROCESA 14. OBLIKOVANJE USLUNE PROIZVODNJE 15. METODE ANALIZE TOKA PROCESA 16. POBOLJANJE TOKA PROCESA (PROTOKA MATERIJALA) 17. KARAKTERISTIKE PROSTORNOG RASPOREDA SREDSTAVA ZA RAD KOD PREKIDNIH PROCESA 18. KARAKTERISTIKE PROSTORNOG RASPOREDA SREDSTAVA ZA RAD KOD NEPREKIDNIH PROCESA 19. IZBOR METODA ZA PREDVIANJE POTRANJE 20. STRATEGIJA SREDSTAVA ZA RAD 21. TERMINIRANJE PROIZVODNJE 22. STRUKTURA TROKOVA ZALIHA 23. EKONOMINA KOLIINA PORUDBINE 24. SISTEMI KONTROLISANJA ZALIHA 25. UPRAVLJANJE ZALIHAMA ABC ANALIZOM 26. VRSTE SISTEMA PLANIRANJA POTREBA MATERIJALA 27. INTEGRACIJA PLANIRANJA i KONTROLISANJA POTREBA MATERIJALA 28. KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE UPRAVO NA VREME 29. ELEMENTI SISTEMA UPV 30. CILJEVI RUKOVOENJA RADNOM SNAGOM 31. NAELA RUKOVOENJA 32. NOVI PRISTUP RUKOVOENJU

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima 1.

U V O DNA RAZMATRANJA
Materija koja se bavi Upravljanjem proizvodnje struktuirana je tako da obuhvati prikaz osnovnih disciplina koje e se dalje izuavati. Okosnicu i strukturu za donoenje odluka u svim organizacijama, koje su neophodne za upravljanje proizvodnjom ine pet sledeih glavnih podruja odluivanja: kvalitet, oblikovanje procesa, planiranje i terminiranje kapaciteta, upravljanje zalihama i upravljanje radom i ljudskim resursima , koji su prikazana na slici 1 [1].

KVALITET

UPRAVLJANJE RADOM I LJUDSKIM RESURSIMA

OBLIKOVANJE PROCESA

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

PLANIRANJE I TERMINIRANJE KAPACITETA

Izuavanje materije zapoee se sa izabranim teorijskim podlogama koje studentima poslovnog usmerenja treba da pomognu da definiu podruje upravljanja proizvodnjom, da opiu proizvodnu strategiju i shvate vezu izmeu konstrukcije proizvoda i same proizvodnje, a time se pripreme za prouavanje 5 navedenih podruja odgovornosti za donoenje odluka u proizvodnji. U okviru prvog dela teoriskih podloga razmatra se proizvodna funkcija, politika i strategija proizvodnje, pri emu je cilj izuavanja da se pokae da pet podruja donoenja odluka u proizvodnji predstavlja okosnicu realizacije politike kvaliteta i da voenje proizvodnje podrazumeva strateko planiranje. Pri tome definisani su ciljevi proizvodnje, utvreni meusobni odnosi i

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

predstavljen koncept ciljno usmerenog preduzea. Osim toga objanjeno je kako se proizvodna strategija koristi za integraciju proizvodnje i spoljnog okruenja. U okviru drugog dela teorijskih podloga razmatra se oblikovanje proizvoda. Znaajan ulazni podatak (input) za sve odluke o proizvodnji jeste oblikovanje (dizajniranje) proizvoda ili usluge. Pri tom potrebno je da proizvod i proces budu oblikovani zajedno. Oblikovanje proizvoda mora da se posmatra kao meu funkcionalno, a to podrazumeva blisku saradnju izmeu projektanta, konstruktora proizvoda i proizvodne funkcije.

ISTORIJA UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM

Upravljanje proizvodnjom postoji od kada ljudi proizvode materijalna dobra i usluge. Iako se nastanak proizvodnje moe pratiti od perioda drevnih civilizacija, ovde e se razmotriti zadnjih 200 godina prema glavnim doprinosima i tendencijama pojedinih podruja.U ovom periodu znaajno je izdvojiti 7 glavnih doprinosa na polju Upravljanja proizvodnjom. To su: podela rada, standardizacija delova, industrijske revolucije, nauna studija rada, unapreenje meuljudskih odnosa i primena raunara.

Podela rada (specijalizacija rada)

Specijalizacija rada za pojedini zadatak imala je za rezultat: veu produktivnost i efikasnost rada poredei ga sa situacijom kada je radnik obavljao mnogo aktivnosti u okviru svog radnog zadatka. Ovaj koncept podrava je 400 godina pre Hrista Platon smatrajui da ovek iji je posao sveden na ogranien zadatak (npr. ivenje cipela), mora nuno da se istie u njemu. Prvi ekonomista koji je jo 1776. godine raspravljao o podeli rada bio je Adam Smith autor klasinog dela Bogatstvo naroda. On je primetio da primena specijalizacije rada utie na poveanje spretnosti kod dela radnika, na smanjenje gubitaka vremena koje nastaju zbog menjanja poslova i na ubrzanje i olakanje rada zbog korienja pomonih maina i alata, pri emu je krajnji efekat primene podele rada znaajno poveanje produktivnosti rada. Charles Babbage je na tim idejama proirio svoju studiju o proizvodnji igala. 1832. godine. On je primetio da specijalizacija rada ne samo da poveava produktivnost rada, ve omoguava da se nadnice plaaju samo za specifine vetine koje se trae. Iako se podela rada i u sadanjim uslovima ima iroku primenu ona se stalno preispituje zbog njenog loeg uticaja na motivisanost, moral i na odliv radne snage i uestalost pojave dosada na poslu i naravno na ukupne rezultate rada radnika.

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Standardizacija delova
Smatra se da se prva zamena delova standardizovanim vrila u Veneciji, gde se kormilo ratnih brodova izgraivalo tako da se lako i brzo zamenjivalo, to je u jeku bitke na moru bilo strateki vano. Elli Whitney zamenjivanje delova koristi u proizvodnji muketa, koje su bile vrsta puke. 1913. godine Henry Foro je uveo pokretnu traku za montau automobila i njegov koncept neprekidne proizvodnje je zahtevao standardizaciju delova i veliku podelu rada. Ideja o potrebi standardizacije delova je toliko danas ukorenjena da se teko mogu zamisliti sijalice koje se ne mogu zameniti sa alternativnim.

Industrijska revolucija
Industrijske revolucije u sutini predstavljaju zamenu ljudske snage snagom maine, pri emu je kao pogonska snaga koriena energija pare, vode, benzina, elektrine energije itd.. Revolucionaran pronalazak Jemesa Watta 1764. godine u vidu parne maine, koja je bila glavni izvor snage pokretnih maina za poljoprivredu i fabrikih maina, u velikoj meri je uticao na dalji napredak proizvodnje i razvoj drutva. Krajem IX veka, razvojem benzinskih motora i motora na elektrinu energiju dolo je do prave ekspanzije u industrijskoj proizvodnji. Poetkom 1900. godine razvijen je koncept masovne proizvodnje, ali njena ira primena usledila je tek poetkom Prvog svetskog rata kada su se zemlje uesnice za potrebe ratovanja trebale da obezbede velike koliine oruja i municije u kratkom vremenskom periodu sa malo ljudstva koje je bilo angaovano u fabrikama. Ubrzani razvoj tehnologije i korienje masovne propagande uticali su da se uvoenje automatizacije proiri na mnoge sfere proizvodnje i da masovna proizvodnja bude iroko prihvaena. Neka zavrna faza industrijalizacije smatra se informatizacija tj. primena raunara za potrebe proizvodnje i poslovanja. Mi se sada nalazimo u postindustrijsko razdoblje, koje karakteriu promene u smeru uslune delatnosti i mnogo vea briga za ouvanje prirodnih resursa, radnog i drutvenog okruenja.

Nauna studija rada

Zasniva se na stanovitu da se naune metode mogu koristiti za studiju rada kao i fizikih i prirodnih sistema. Pri tome se nastoji da otkriju najbolje metode rada, koristei sledei postupak: 1. snimanje postojee metode rada, 2. razvoj poboljanih metoda pomou naunih merenja i analiza, 3. obuka radnika
4

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

prema novoj metodi, 4. stalna povratna veza pri upravljanju procesom rada. To je prvo unapredio Frederik Taylor 1911. a kasnije su usavrili Frank i Lilian Gilbrethe. Naunu studiju rada napadali su radniki sindikati, radnici i univerzitetski profesori i u nekim su sluajevima napadi bili opravdani, jer se pogreno upotrebljavao pre svega za poveanje brzine rada, a ljudi su tretirani kao maine. Pored toga naela naunog upravljanja mogu se primenjivati danas, ako se prepozna interakcija izmeu socijalnih i tehniki radnih okruenja.

Meuljudski odnosi
Pokret za ljudske odnose istakao je u sreditu panje znaenje motivacije i ljudskog elementa u obliku rada. Elton Maro i drugi razvili su 1930. godine u Western Electric Hawthornac studije koje su pokazale da je motivacija radnika zajedno fizikom i tehnikom radnom okolinom glavni element u poboljanju produktivnosti. Takvim saznanjem ublaene su ekstremnosti kole naunog upravljanja koja je naglasak stavljala na tehniki aspekt oblikovanja rada. kola miljenja koja teite stavlja na meuljudske odnose dovela je do obogaivanja rada i ima doprinos u humanizaciji radnog mesta i poboljanju produktivnosti rada.

Modeli odluivanja
Modeli odluivanja koriste se za predstavljanje proizvodnih sistema pomou matematikih izraza. On se izraava u uslovima mera performanse, ogranienja i varijable odluivanja. Svrha ovih modela jeste da se pronau optimalne ili zadovoljavajue vrednosti promenljivih odluivanja koje e poboljati performanse sistema unutar relevantnih ogranienja. Ovakvi modeli mogu biti korisni vodii menadmentu pri donoenju odluka. Meu prvim primerima primene modela odluivanja smatra se primena formule ekonomske koliine porudbine koju je 1915. godine razvio F.W. Harris za potrebe upravljanja zalihama. 1931. godine Shewhast je razvio modele kvantitativnog i kvalitativnog odluivanja za potrebe statistike kontrole kvaliteta u proizvodnji. 1947. George Dautzig je razvio simpleks metodu linearnog programiranja za reavanje grupa matematikog modela, a 1950. godine. razvoj modela raunarskih simulacija doprineo je istraivanju studija i analizi proizvodnje. Od 1950. godine u proizvodnji se primenjuju razliiti modeli odluivanja.

Raunari

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Od kada su 1955. raunari uli u poslovanje dramatino se promenilo podruje upravljanja proizvodnjom. Veina u industrijskoj proizvodnji danas koristi raunare za sledee potrebe: upravljanje zalihama, terminiranje proizvodnje, kontrolu kvaliteta, planiranje i realizaciju proizvodnje i praenje trokova. Pored toga raunari se koriste u automatizaciji rada i u svim vrstama uslune proizvodnje. Efektivna upotreba raunara danas predstavlja bitan deo podruja upravljanja proizvodnjom. Svaki od ovih 7 podruja na znaajan nain je unapredio podruje upravljanja proizvodnjom. Buenje interesa za upravljanje proizvodnjom podstaknuto je ne samo u poslovanju ve i na univerzitetima.Jedan od uzroka je agresivan nastup strane konkurencije na domau industriju: automobila, elika, televizora i elektronike (Japan pa Nemaka, Koreja). Da bi reili probleme privrede ekonomisti zagovaraju vee investiranje, tehnolozi vee istraivanje i razvoj, a oni zadueni za ljudske resurse tvrde da bi trebali promeniti pristup upravljanju ljudima. Upravljanje proizvodnjom morae da preuzme najbolje od svih ideja i da u skladu sa njima deluje. Jedno je sigurno, dani radnika na montanoj traci sa samo jednim zadatkom su odbrojani. Dananji radnici u proizvodnji moraju da budu osposobljeni da izrade kvalitetan proizvod, identifikujui i reavajui probleme koji se javljaju u procesu, koristei kao pomo statistike podatke, poboljavajui dizajn proizvoda, odravajui maine i alate, smanjujui pripremno-zavrna vremena i brzo se prilagoavati promenljivim zahtevima trita. Sa ovakvom novom ulogom radnika menja se i uloga menadmenta. Menadment sada ima zadatak da se usresredi na kreiranje pozitivnog radnog okruenja i uspostavljanju dugoronih stratekih pravaca za organizaciju, preputajui kreiranje rezultata i svakodnevne proizvodnje kvalifikovanim proizvodnim ekipama. Ponovni interes za upravljanje proizvodnjom dobio je nekoliko oblika. 1. Vraen je naglasak na kvalitet sve se vie uoava da nije neophodno poveati trokove kako bi se proizvodili kvalitetnije proizvodi. Trokovi su manji, kada se greke smanje. Na kvalitet se gleda kao na klju konkurentne prednosti. 2. Javlja se poveana svest o ulozi koju ljudi moraju imati u proizvodnji. To znai da se vea panja mora poklanjati timskom radu, ueu i planovima inovativne kompenzacije. Na ljude se gleda kao na najvaniji resurs u proizvodnji. Vea usredsreenost na proizvodnju pobudila je je panju za proizvode i sistem upravljanja zalihama. Razvijeni su novi pristupi proizvodnji sistem upravo na vreme kojima se znaajno skrauju vremena ciklusa proizvodnje i poveava se fleksibilnost. Sada menaderi proizvodnje veu panju posveuju novim tehnologijama i deavaju se radikalne promene u robotici. Stariji menaderi proizvodnje su uvideli da treba imati pravu strategiju proizvodnje, kako bi se obezbedila konkurentna pozicija na tritu.
6

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

PROIZVODNA FUNKCIJA
Postoje etiri vrste podruja poslovnog upravljanja: funkcionalna, metodoloka, industrijska i integraciona podruja. Sa slike 2 [1] vidi se da Upravljanje proizvodnjom pripada funkcionalnom podruju poslovanja.

INTEGRACIJSKA PODRUJA

Poslovanja i drutvo

Strategija/Politika organizacije

Osiguranje INDUSTRIJSKA PODRUJA (neka od njih) Maloprodaja

Transport

Bankarstvo Fabrika proizvodnje

Marketing FUNKCIONALNA PODRUJA

Upravljanje proizvodnjom

Finansije

Kadrovi

Raunovodstvo

Upravljaki informacioni sistemi

Logistika

METODOLOKO ILI PODRUJE OSNOVNIH DISCIPLINA

Kvantitativna analiza Poslovno pravo

Sistemski koncept Naelo opteg menadmenta

Organizaciono ponaanje Ekonomija

Slika 2: Podruja poslovnog upravljanja Funkcionalna podruja su posebno usmerena na odgovornost ili donoenje odluka u nekoj organizaciji. Pored Funkcije proizvodnje koja je odgovorna za proizvodnju roba i usluga tj. za stvaranje ponude u ovo podruje spadaju i Funkcija marketinga koja je odgovorna za kreiranje potranje i generisanje prihoda od prodaje i Funkcija finansija koja je odgovorna za akviziciju i

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

alokaciju finansijskih sredstava. Funkcionalna podruja su blisko povezana sa organizacionim odelenjima jer su poslovi tipino organizovani na funkcionalnoj osnovi. DONOENJE ODLUKE U PROIZVODNJI Da bi se u toku upravljanja proizvodnjom donosile odluke koje su neophodne za promene ulaznih veliina u izlazne veliine sistema potrebno je poznavati okosnicu i strukturu donoenja odluka u proizvodnji.Izdvajanjem podruja odgovornosti donoenja odluka za proizvodnju daje se mogunost da se odluke klasifikuju prema funkciji ili nameni (slika 3) [1].
KVALITET
1. Operativno upravljanje Q 2. Kontrola i poboljanje kvaliteta

UPRAVLJANJE RADOM
16. Rukovoenje radom 17. Oblikovanje posla 18. Merenje i poboljanje performansi (karakteristika)

OBLIKOVANJE PROCESA
3. Izbor procesa 4. Oblikovanje uslune proizvodnje 5. Izbor tehnologija 6. Analiza toka procesa 7. Prostorni raspored proizvodnih sredstava

UPRAVLJANJE ZALIHAMA
13. Nezavisna potranja 14. Planiranje potreba materijala 15. Proizvodnja u pravo vreme (justug time)

PLANIRANJE KAPACITETA 8. Predvianje 9. Odluke o postrojenjima 10. Agregatno planiranje 11. Terminiranje proizvodnje 12. Planiranje projekata

Slika 3: Povezanost proizvodnih odluka Dobro upravljanje proizvodnjom zahteva da svako od pet podruja odluivanja pravilno funkcioniu ali i da se dobro upotpunjuju s ostalim podrujima. Unastavku se daje pregled tih podruja.
8

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

KVALITET : Funkcija proizvodnje je tipino odgovorna za kvalitet proizvedene robe i usluge pri emu kvalitet zahteva sistemski pristup i podrku itave organizacije. Odluke o kvalitetu moraju da budu takve da obezbede da on bude ugraen u proizvod u svim fazama proizvodnje i izvan nje pri tom treba: uvaavati zahteve standarda, obuiti kadrove, kontrolisati robu ili usluge kako bi kao rezultat imali kvalitetnu robu ili uslugu. PROCES: Odluke se odnose na odreivanja koji e se fiziki proces i oprema koristiti za proizvodnju. Odluke ukljuuju: vrstu opreme i tehnologije, tokove procesa, prostorni raspored maina itd. Mnoge od ovih odluka su dugorone i ne mogu se, jednostavno promeniti, posebno ako je uloen veliki novac. Zato je vano da fiziki proces proizvodnja bude projektovan u skladu sa dugoronim (stratekim) planiranjem poslovanja. KAPACITET: Odluke o kapacitetu usmerene su na obezbeenje potrebnog kapaciteta, na pravom mestu i u pravo vreme. Kapacitet je dugorono odreen veliinama ugraene fizike opreme. Kratkorono posmatrano kapacitete se moe ponekad poveati podugovaranjem, radom u vie smena, ili unajmljivanjem prostora. Pored opreme planiranjem kapaciteta potrebno je obezbediti i odgovarajui broj ljudi u proizvodnji. Visina zaposlenosti treba da bude takva da se zadovolje trine potrebe i odri stabilnost radne snage. Kratkorono, raspoloiv kapaciteta treba da bude alociran (rasporeen) na specifine zadatke i poslove u proizvodnji terminskim planom ljudi, opreme i ureaja. ZALIHE: Odluke o zalihama proizvodnji odreuju: ta treba naruiti, koliko naruiti i kada. Sistem za kontrolisanje zaliha se koriste za upravljanje materijalima od kupovine, kroz sirovine zalihe repromaterijala (u procesu rada) i zalihe gotovih proizvoda. Menaderi zaliha odluuju o tome koliko uloiti u zalihe, gde locirate materijale i druge sa tim povezane odluke. Oni upravljaju protokom materijala u organizaciji. RADNA SNAGA: Upravljanje ljudima predstavlja najvanije podruje odluivanja u proizvodnji, zato to se nita ne moe uiniti bez ljudi. Odluke o radnoj snazi ukljuuju: izbor, zapoljavanje, otputanje, obuku, nadzor i nagraivanje. Za te odluke su zadueni linijski menaderi esto uz pomo kadrovske slube ili slube za ljudske resurse.Upravljanje ljudskim resursima na proizvodan i human nain predstavlja kljuni zadatak proizvodnje. Predhodno prikazana funkcionalna podruja koriste meavinu prikladnih znanja metodolokih podruja kako bi se bolje usmerili na svoje specifine probleme i donoenje odluka koje omoguavaju upravljanje poslovanjem u organizaciji. Pri upravljanju prizvodno-poslovnim sistemima menaderi u funkciji proizvodnje ne primenjuju nauku o radu, kvantitativne metode i sistemsku analizu ali se koriste znanjima tih osnovnim disciplinama. to znai da je metodologija bitna ali ne predstavlja sutinu upravljanja proizvodnjom.

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Odreena podruja odluivanja e koristiti kvantitativnu analizu, dok e druga koristiti sistemski prilaz, znanja iz organizacionog ponaanja, ekonomije, optih naela menadmenta ili kombinacija svih tih disciplina. to znai da klju upravljanja proizvodnjom predstavlja posedovanje znanja za donoenje odluka koja su bitna za pojedina podruja odgovornosti za ukupno poslovanje organizacijom i poznavanje naina, metode i drugi alata za poboljanje proizvodnje.

10