Veka Priručnik Za Postavljanje Prozora

ODBOR ZA UTVRIVANJE KVALITETA PVC PROZORA I VRATA
PVC PROZORA I VRATA
PRIRUNIK ZA POSTAVLJANJE
www.gkfp.de
PRIRUNIK ZA POSTAVLJANJE PVC PROZORA I VRATA

Odbor za utvrivanje kvaliteta PVC prozora i vrata
Am Hofgarten 1-2 D-53113 Bonn Germany Phone +49 0228 7667654/55 Fax +49 0228 7667650 e mail QKE.Bonn@t-online.de web www.GKFP.de www.kunststoff-fenstersysteme.de www.QKE-BONN.de Stand des Inhalts: 2004 Stand der bersetzung: 2010
GTEGEMEINSCHAFT KUNSTSTOFF-FENSTERSYSTEME
1.PREDGOVOR
Za postavljanje prozora prilikom gradnje postoji vrlo malo konkretnih pravilnika, ali postoji mnotvo propisa, odredbi, smernica i prirunih izdanja vezanih za graevinu, utedu energije itd. Zakon insistira na to boljoj toplotnoj i zvunoj zatiti, zbog ega je npr. u Nemakoj obavezna zaptivena gradnja , kao i izbegavanje hladnih mostova pri izradi prikljunih spojeva, itd. Za ugradnju prozora i vrata u spoljni zid zgrade potrebne su stoga nove tehnike, vea preciznost, kao i potovanje zahteva graevinske fizike. Visoki trokovi zabeleeni pri rekonstrukciji nezaptivenih stambenih zgrada, ukazuju na to koliko je vano potovanje zakona fizike pri ugradnji prozora u kostur zgrade. Zahtevi za utedom energije, kao i toplotnom i zvunom zatitom konstantno nameu nove naine gradnje kako bi se preostali otvori u kosturu zgrade zadihtovali, a da se pri tome ne ugroze osnovne funkcije prozora, pogled i otvaranje. Generacijama steena iskustva i znanja o ugradnji prozora i vrata moraju se uvek iznova dopunjavati novim saznanjima.
Ovaj prirunik bi trebalo da pomogne da se izbegnu greke prilikom planiranja, izvoenja i ugradnje PVC prozora i vrata. Podrazumeva se pritom da se ugrauju tehniki usavreni i ispravni prozori i vrata sa RAL-GZ 716/1 garancijom za vie od 50 godina upotrebljivosti. Izreku Na grekama se ui ovde ne bi trebalo primenjivati, jer je greka jednostavno preskupa, a za korisnika je samo savreno proizveden i ugraen prozor - dobar prozor. Konkretni primeri trebalo bi da na licu mesta pokau preduzetnicima mogua reenja, kako bi se prevladao jaz izmeu teorije i prakse i eventualni problemi u gradnji. Pored toga, pojanjene su i osnove graevinske fizike, a navedeni su i nemaki zakonski pravilnici i uredbe. Ovo izdanje se obraa razliitim korisnicima prirunika za postavljane PVC prozora i vrata. Koncipirano je tako da svako poglavlje mogu koristiti projektanti, proizvoai i monteri prozora. Stoga su najvanija naela u pojedinim poglavljima naglaavana vie puta, kako bi se ovaj prirunik to bolje pribliio svim korisnicima.
I M
Q U A L I T T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E
E.V.
Poglavlje
Sadraj
SADRAJ
1. Predgovor 1 2. Podruje primene 5 3. Radni nalog 6 3.0.1 Opti navodi za radni nalog (TENDER) 7 3.0.2 Usluge sa odstupajuim tehnikim specifikacijama 7 3.0.3 Uputstva ponuaa vezana za ponudu 7 3.1 Podaci o graevinskom objektu 9 3.1.1 Upotreba objekta 9 3.1.2 Izrada paletne, mesto naleganja 9 3.1.3 Graevinski materijal za izradu zida 9 3.2 Prikaz prozora 9 3.2.1 Vrsta prozora 9 3.2.2 Izgled rama i krila 9 3.2.3. Zaptivke 9 3.2.4. Karakteristika opreme 9 3.2.5. Okovi 10 3.2.6. Preke za podelu stakla 10 3.3. Opti tehniki zahtevi 10 3.3.1. Mere zidnog otvora 10 3.3.2. Skela 10 3.3.3. Uklanjanje otpada 10 3.3.4. Skladitenje na gradilitu 10 3.4 Konstrukcijski zahtevi 11 3.4.1 Opti zahevi 11 3.4.2 Statiki zahtevi 11 3.4.3 Osiguranje od pada 11 3.4.4 Propusnost vazduha 11 3.4.5 Zaptivenost na udarnu kiu 12 3.5 Prozorske klupice i pragovi 12 3.5.1 Spoljne prozorske klupice 12 3.5.2 Unutranje prozorske klupice 12 3.5.3 Pragovi 12 3.6 Zatita od pogleda (sunca, hladnoe) 3.6.1 Izrada 13 3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni 13 3.6.3 Zvuna zatita 13 3.6.4 Toplotna zatita 13 3.6.5 Veliina kutija za roletne 13 3.6.6 Boja kutija za roletne, odnosno voice 13 3.6.7 Malterisanje 13 3.6.8 Nain rukovanja 13 3.6.9 Materijal zastora roletne 14 3.6.10 Boja zastora roletne 14 3.6.11 Postavljanje zastora roletne 14 3.7 Toplotna zatita 14 3.7.1 Novogradnja 14 3.7.2 Starogradnja 14 3.7.3 Osnovna uputstva 3.7.4 Panel ploa 14 3.8 Zvuna zatita 15 3.9 Protiv - provalna zatita 15 3.10 Materijali 15 3.10.1 PVC prozorski profili 15 3.11 Uvrivanje 15 3.12 Optereenja 16 3.12.1 Vlastito optereenje i optereenje rukovanjem 16 3.12.2 Optereenje vetrom 16 3.13 Graevinski spoj 17 3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijala 17 3.13.2 Izolacija centralnog spoja 3.13.3 Zaptivanje unutranje strane 17 3.13.4 Zaptivanje spoljanje strane 17 17 14 13
Sadraj
Poglavlje
3.13.5 Graevinsko merenje 17 4. Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji 18 4.1 Prijem situacije i osvrt na nedostatke 18 4.2 Merenje otvora 18 4.3 Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi ) 20 4.4 Stvarna mera grube gradnje 21 4.5 Podela prozora i naini otvaranja 22 4.6 Osvrt na ugradnju pri prvom merenju 23 4.7 Zapisi mera 24 5. Planiranje ugradnje 26 5.1 Organizacijsko planiranje 26 5.2 Planiranje ugradnje 26 5.2.1 Privrivanje u kostur zgrade 26 5.2.2 Opte osnove 26 5.3 Utvrivanje detalja prilikom ugradnje 27 6. Postupak postavljanja 28 6.1 Privrivanje 28 6.1.1 Opta uputstva za privrivanje prozora 29 6.1.2 Nosivost 29 6.1.3 Sredstva za uvrivanje 32 6.2 Posebni prikljuci 35 6.2.1 Dodatni profili 35 6.2.2 Kutije za roletne 35 6.2.3 Ulazna vrata 37 6.2.4 Spojevi 39 6.2.5 Prenos optereenja preko proirenja 40 6.3 Izolacija / zaptivanje 40 6.3.1 Izolacija zazora/spoja 41 6.3.2 Izrada zazora/spoja 42 6.3.3 Zaptivni sistemi 43 6.3.4 Zaptivanje zazora/spoja 44
6.3.5 Zaptivni materijali 47 6.4 Zatita vidljivih povrina rama 48 6.5 ienje prozora 48 6.6 Zavrna provera 48 6.7 Odravanje i nega 48 6.8 Provetravanje 49 6.9 Preuzimanje 49 6.10 Reciklaa demontiranih prozora 49 7. Osnove graevinske fizike 50 7.1 Uticaji vode i vlage 50 7.1.1 Kinica 51 7.1.2 Vlaga u unutranjem prostoru 51 7.1.2.1 Vlanost vazduha 52 7.1.2.2 Tok izotermi 53 7.1.2.3 Difuzija vodene pare 55 7.2 Uticaj temperature 56 7.2.1 Koeficijent istezanja duine 57 7.3 Toplotna zatita 58 7.3.1 Toplotna provodljivost 58 7.3.2 Toplotni mostovi 59 7.4 Zvuna zatita 60 7.4.1 Zvuna izolacija spojeva (zazora) 60 7.5 Mehanika optereenja 60 8. Zakonski zahtevi u Nemakoj 61 8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova 61 9. Izvodi iz zakona, normi, smernica i prirunika 62 9.1 Zakoni i propisi u Nemakoj 62 9.2 Norme 62 9.3 Smernice, beleke i prirunici 67 9.4 Izvori navedene literature 68
I M
E.V.
Poglavlje
Poglavlje
2. PODRUJE PRIMENE PRIRUNIKA

U Priruniku navedena uputstva vae za postavljanje PVC prozora i vrata, posebno onih ija je ispravnost zagarantovana prema RAL-GZ 716/1. Navedena su uputstva za strunu ugradnju prozora i vrata kako u nove tako i u staroizgraene objekte, koji su usklaeni sa zakonskim odredbama, osnovama graevinske fizike, kao i karakteristinim svojstvima materijala od kojih su prozori i vrata napravljeni. Pri tome se treba osvrnuti na vaee norme i pravilnike za izradu i postavljanje prozora, zakonske odredbe o utedi energije, o toplotnoj i zvunoj zatiti, kao i zatiti od vlage. Pri renoviranju starijih zgrada neophodno je prilagoditi se graevinskim uslovima u kojima se zgrada nalazi. Potrebno je pridravati se i svih dodatnih uputstava datih od strane proizvoaa sistema profila. Prirunik bi trebalo, planeru, proizvoau i monteru prozora, da omogui postavljanje PVC prozora i vrata primereno odgovarajuem stepenu tehnike, tako: da se na poetku radova uzmu u obzir sile kao: vlastito optereenje, optereenje vetrom i optereenje izazvano upotrebom, koje treba preneti na objekat da upotrebljivost bude dugotrajno zagarantovana da korienje prozora i vrata bude bezopasno da pomeranja pod uticajem temperature ne utiu na funkcionalnost da se izbegnu toplotni mostovi da se izbegnu tete od vlage da spojevi (zazori) budu dugotrajno zaptiveni da zahtevi za toplotnom i zvunom zatitom budu dugotrajno zadovoljeni
I M
E.V.
Poglavlje
Radni nalog (TENDER)
3. Radni nalog (TENDER)

Radni nalog je osnova za sastavljanje ponude od strane izvoaa. Kako bi sastavili i ponudili objektivan i precizan radni nalog, na osnovu koga e izvoa moi da da kvalitetnu ponudu, projektanti i investitori mogu da koriste sledee liste za proveru. Izvoa radova je obavezan da u ponudi navede sva uputstva s dodatnim tehnikim uslovima ugovora (ZTV) (vidi 3.0.3.), tako da investitor detaljno moe da proveri jesu li ispunjeni zahtevani uslovi. Osnove za ponudu su tehnike specifikacije prema VOB/A vaeem propisu, dodatak TS. Klasifikacije usklaene sa evropskim normama, nalaze se u optim tehnikim uslovima ugovora (ATV), ZTV ili u opisu gradnje. Kako bi se ispunili zahtevi drave u domenu graevinskih propisa, nuno je pridravati se popisa pravila. Obavezna je i kontinuirana zavrna provera, kako bi se ustanovilo koliko izvedeno stanje odgovara radnom nalogu. Radni nalog se, takoe, mora proveriti. Ukoliko sadri nerazumljive, nedovoljne ili pogrene navode, izvoa radova je obavezan da prema VOB/B,3, jasno utvrdi opseg svoje radne obaveze i jo pre poetka radova pismeno obavesti kupca o utvrenim nedostacima i svojim sumnjama. Uz pomo sledeih lista, investitor koji izdaje radni nalog, moe tano da odredi vrstu i obim traene usluge, kao i da proveri u kojoj meri je ugovor potovan.
Radni nalog
Poglavlje
LISTA PROVERA ZA RADNI NALOG (TENDER)

3.0.1 Opti navodi za radni nalog (TENDER)
Presek prozora (vidi sliku 1), vezan je uz radni nalog i slui da odredi prozor, vrstu konstrukcije i otvora. Ukoliko nisu navedeni potrebni podaci o izradi profila (veliina i mere prozora, kao i mere elemenata), oni se mogu uzeti iz preseka prozora, odnosno iz podataka vezanih za graevinski objekat. Predmet radnog naloga je izrada i postavljanje prozora, prozorskih vrata, ulaznih vrata i prozorskih elemenata (portala) izraenih od PVC-a, kao i zastakljivanje. Nain i opseg ponuene usluge opisane su u nastavku. Pored ZTV-a polazite za ponudu su opti uslovi ugovora za provoenje gradnje (VOB/B) i opti tehniki uslovi ugovora (VOB/C) koji vae minimalno tri meseca pre datuma otvaranja ponude. Ukljuujui: Kutije za roletne Dostavu Ugradnju Dodatke za zatitu Ostalo...
3.0.2 Usluge sa odstupajuim tehnikim specifikacijama

U sluaju da se uz ponudu vezana usluga ne podudara s tehnikim specifikacijama navedenima u ZTV-u, odstupanje mora biti jasno objanjeno u ponudi.
3.0.3 Uputstva ponuaa vezana za ponudu

Funkcionalnost korienog profilskog sistema mora se potvrditi proverom sistema prema navodima RAL-GZ 716/1, odlomak 3, tj. za vrata prema RAL-gz 996: 1987-07. Potrebno je potovati zahteve graevinskog pravilnika A, deo 1 DIBT: Dodatak 8.2.: Uputstvo za kutije roletni Dodatak 8.4.: Uputstvo za prozore i prozorska/staklena vrata Dodatak 8.5.: Uputstvo za prozorske okvire i okvire vrata. Uputstva vezana za toplotne mostove i toplotni faktor ne ulaze u ponudu. Vano je uvaavati navode EnEV i navode DIN 418-4. Uputstva vezana za izolaciju zvuka ponuenih graevinskih delova. Za to je iskljuiva osnova DIN 4109 dodatak 1. Uputstvo o navedenim pojedinanim proverama u dodatku 8.4. graevinskog pravilnika je prihvatljivo.
I M
E.V.
Poglavlje Poglavlje
Radni nalog 3 nalog Radni
Smer otvaranja prozorskog krila iz posmatraeve perspektive prikazan je punim linijama (1a) Smer otvaranja prozorskog krila suprotno od posmatraeve perspektive prikazan je isprekidanim linijama (2a).
1a 1b 1c 2a 2b 2c
Okretni prozor, jednokrilni, otvaranje prema unutra
Obrtni prozor
Okretno nagibni prozor
Rotirajui prozor
Nagibni prozor
Sklopivi prozor
Klizni prozor i vrata
Klizno podizni prozor i vrata
otvaranja prozorskih krila Slika 1: 1:Vrste Vrste otvaranja prozorskih krila.Za dodatne vrste otvaranja i njihovo obeleavanje vidi DIN EN 12519 Za dodatne vrste otvaranja i njihovo obeleavanje vidi DIN EN 12519
8 8
EE G IEN M IN ST TS OT FF FF EN SE TE YE SR TE G T EG G ET M SEC HS AC FH TA F T K U KN US NTS O-F -F NR SST SM YE STEME
Radni nalog 3.1 Podaci o graevinskom objektu

3.1.1 Upotreba objekta
Poglavlje
Stambena zgrada Bolnica Sportska hala kola Poslovna zgrada Fabrika Proizvoljno Spoljnje Centralna izolacija Unutaranje Spoljnja izolacija Izolacija sredinjeg dela sa dodatnim otvorima za provetravanje Puna opeka Blok opeka Armirani beton Gasbeton Karbonatna opeka Zid na drvenom rotilju/ Okvir
3.1.2 Izrada paletni, pozicioniranje, mesto naleganja
3.1.3 Graevinski materijal za izradu zida
3.2Prikaz prozora
3.2.1 Vrsta prozor Prozori se izrauju kao jednostavni prozori. Posebne konstrukcije kao npr. spojeni ili sanduasti prozori navode se odvojeno. 3.2.2 Izgled profila rama i krila Jednostavni prozori Posebna konstrukcija
Smaknuti Polu-smaknuti Ravni sa povrinom Nalegajua zaptivka Srednja zaptivka
3.2.3 Zaptivke Ekstrudirane zaptivke su sastavni deo profilskih sistema i moraju odgovarati zahtevu RAL-GZ 716/1, odlomak 2 Ekstrudirane zaptivke. 3.2.4 Karakteristika opreme Na prozorima postoje dodatne funkcije i oprema. Funkcije i dodatna oprema mogu biti: roletne, aluzine, ventilacioni ureaji, motorni ureaji za rukovanje itd. Za dodatne ureaje popreni preseci prozora moraju biti izraeni tako, da se dodatni ureaji mogu kvalitetno uklopiti u celinu.
Dodatno za prozor: Ukljuujui kutiju za roletnu Ukljuujui dostavu Ukljuujui ugradnju Ukljuujui opremu za zatitu od sunca
I M
E.V.
Poglavlje
Radni nalog
Visina za rukovanje: Od: ______ do: ______ mm Izgled ruice za rukovanje prozorom:
3.2.5 Okovi Okovi moraju odgovarati zahtevima prema DIN EN 13126. Moraju biti prikladno uraeni u zavisnosti od oekivanog optereenja i zatieni od korozije. Vano je obratiti panju na uputstva proizvoaa okova. Dodatni elementi kao npr. graninik otvaranja i sl. navedeni su zajedno sa pojedinanim opisima poloaja. Potrebno je tano odrediti na kojoj se visini nalazi ruica za rukovanje, a dizajn, boja i kvalitet moraju odgovarati zahtevima naruioca
3.2.6 Preke za podelu stakla Pored prekica koje dele staklene povrine prozora nekada se koriste i lepljeni profili sa i bez graninika i razmaka izmeu staklenih povrina (SZR), kao i svi drugi, u SZR-u navedeni sistemi. Kod lajsni izmeu staklenih povrina prozora moe se dogoditi da dodiruju staklenu povrinu sa unutranje strane pri otvaranju i zatvaranju, kao i pod uticajem mehanikih delovanja, i da pri tome stvaraju buku.
Bez prekica Preke koje dele prozorsko staklo Lepljene sa graninikom Lepljene bez graninika Lajsne u prostoru izmeu stakala Vidna irina mm
3.3 Opti tehniki zahtevi

3.3.1 Mera zidnog otvora Pre poetka radova, izvoa radova mora odgovorno sprovesti sva potrebna merenja za celokupno izvoenje radova. Za vagres su odgovorni izvoai grubih radova. Ukoliko postoje odstupanja u gruboj gradnji prema propisima DIN 18202, kupca je potrebno odmah usmeno i pismeno obavestiti o njima. 4 br.3 VOB/B-a izriito upozorava izvoaa radova na obaveznu proveru i temeljnu upuenost. 3.3.2 Skela to se tie visine, mogunosti izvoenja radova, eventualne pregrade i razmaka skele od kostura zgrade, bitno je pravovremeno stupiti u kontakt sa nadzornim organom. Uopteno, pri korienju skele vae struni propisi za graevinarstvo, merodavna tela i odredbe nadzornog organa zaduenog za gradnju . Sve potrebne unutranje skele kao i montana postolja do 2 m, postavlja izvoa radova. Trokovi za to se uraunavaju u ukupnu cenu. Za sluaj u kojem izvoa radova mora postaviti neku skelu, osnova za odgovarajuu ponudu je DIN 18451. Vezano uz to, opis vrenja radova sadri odgovarajui radni postupak. 3.3.3. Uklanjanje otpada Prozori i ostali graevinski delovi, koji se u skladu sa propisanim radnim zahtevima moraju demontirati, kao i sav drugi otpad, moraju se ukloniti prema nalozima zatite okoline. Dodatni lokalni propisi se, takoe, moraju uvaavati. Ako graevinski otpad sadri bilo kakve tetne materije, o tome se usmeno i pismeno mora obavestiti investitor. Podaci o merenju Potpuni Nepotpuni
Ve postavljena skela Skela po porudbini
Graevinski otpad Broj prozora Broj vrata Ostalo
10
Radni nalog
Uklanjanje otpada koji sadri veu koliinu tetnih materija kao i otpada koji ih ne sadri, a prelazi okvire zaduenja investitora za 1 m , spada u Posebnu ponudu. Opis vrenja radova sadri odgovarajui radni postupak za uklanjanjeotpada, a u poglavlju 0.2.14. DIN-a 18299 (VOB/C) su navedene povrine za uklanjanje otpada. Jasno je napomenuto, da se od izvoaa radova zahtevaju uputstva za propisno uklanjanje otpada. 3.3.4. Skladitenje na gradilitu
Poglavlje
Prozorski materijal Aluminijum Drvo Plastika Povrina za recikliranje (vidi Akt. 6.10) m
Postoji ___________ m Ne postoji
3.4 Konstrukcijski zahtevi

3.4.1 Opti zahtevi U radnom nalogu moraju biti navedeni svi za prozore i vrata postavljeni zahtevi. Pri tome je potrebno objasniti vrstu tehnike i njoj odgovarajue norme i smernice. Ako je traena kontinuirana provera radova to takoe mora biti navedeno u radnom nalogu. 3.4.2 Statiki zahtevi Prozorske konstrukcije (prozori i prozorska vrata) ukljuujui i vezne elemente vezane za graevinski objekat, moraju preuzeti sve planirane uticaje, sile i optereenja koje ih mogu opteretiti i preneti ih na nosee elemente graevinskog objekta. Pri tome je vano obratiti panju na: visinu gradnje optereenje vetrom zavisno od podruja u kojem se obavlja gradnja prema DIBT-u 6/2001 kategoriju terena prema ENV1991-2-4-(eurokod 1), vidi 28. Optereenje vetrom prema DIN EN 12210 ___________ Pa Optereenje u visini ograde/ parapet a _________KN/m Statiki dokaz: Nije nuan Dodatni dokaz je potreban
3.4.3 Osiguranje od pada U sluaju nedovoljno visoke ograde (parapeta) i/ili ako postoji opasnost od pada nune su mere sigurnosti od pada. Pri tome se misli na mehaniko osiguranje od pada koje mora biti primerene snage i spojeno/vezano za objekat. Napomena: Ako se radi o ostakljenju osiguranom od pada, sa pravilno dimenzionisanim prekama potrebno je navesti dokaz. 3.4.4 Propusnost vazduha Propusnost vazduha je podeljena u 4 klase prema DIN EN 12207
Mehaniko osiguranje od pada Sigurnosno staklo Dokaz prema TRAV (Tehniko pravilo za upotrebu ostakljenja osiguranog od pada) Klasa 2 3 4 Posebni zahtevi
I M
E.V.
11
Poglavlje
Radni nalog
1A 2A 3A 4A 5A 6A 7A 8A 9A
3.3.2 Skela 3.4.5 Zaptivenost na udarnu kiu Izolacija od udarne kie iskazana je prema DIN EN 12208. Napomena: Tome odgovaraju ovde navedene klase 1A do 4A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa A 5A do 7A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa B 8A do 9A starog grupisanja prema DIN 18055 Klasa C
3.3 Opti tehniki zahtevi

3.5 Prozorske klupice i pragovi Spoljni spoj mora biti nepropusan na udarnu kiu i mora osigurati kontrolisani odvod vode. Potreban je okapnik. 3.5.1 Spoljne prozorske klupice Radove izvodi: ____________________________________________________ Prozorska klupica mora obuhvatiti profil prozora. Potreban prelaz preko fasade je min.30 mm. Za metalne prozorske klupice je nu na zatita od mogueg dizanja, vibriranja i promene duine usled temperaturnih promena. Izolacija folijom kod metalnih prozorskih klupica mora biti nainjena u obliku kade kako bi bio kontrolisani odvod vode. Promena duine se spreava dilatacionim spojevima. Za prozorska vrata se mora uraditi ojaanje u predelu gaenja. Izvoa radova Ukljueno u gradnju Stare ostaju Dubina:__________mm Metalna prozorska klupica sa zavretkom Metalna prozorska klupica bez zavretka Osiguranje protiv vibracija Dilatacioni spojevi Izvoa radova Ukljueno u gradnju Stare ostaju Mermer Vetaki kamen Drveni materijal Plastika _____________ irina: _________mm Debljina: __________mm Najmanje 150 mm preko povrine prema DIN 18195 deo 9 Najmanje 50 mm ( u ovom sluaju se radi odvod vode po pravilima za ravan krov) Najvie 20 mm od gornje ivice gotovog poda ( DIN 18030E) Odstupanja u visini praga _______mm Za ostalo vidi prilog
3.5.2 Unutranje prozorske klupice Radove izvodi: ____________________________________________________
Sa unutranje strane prozora, sa podlokama otpornim na pritisak.
3.5.3 Pragovi Pragovi i njihovi spojevi moraju biti dugotrajno osigurani od padavina i porasta vlanosti. Spojeve treba uraditi tako da se poveu sa okapnikom koji odvodi vodu. Izbor visine praga moe se odrediti sa obzirom na: vremenske prilike karakteristine za podruje na kojem se gradi, mogunost odvoenja vode, ve ugraene zatite od vremenskih prilika (nadstrenica i sl.). Kod bez-barijernih pragova od 20mm mora se predvideti direktan spoljni odvod (npr. ljeb, ...).
12
Radni nalog 3.6 Zatita od pogleda (sunca, hladnoe)

3.6.1 Izrada
Poglavlje
Bez roletni Ugraena kutija Dostava kutije Materijal: _____________ Kutije pre gradnje Kao sastavni deo gradnje Naknadno dostavljene i ugraene Ostalo Beli PVC Belo drvo Bez zahteva R (wR) = ____db
3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni novogradnja
3.6.3 Zvuna zatita Za zvunu zatitu kutija za roletne vai DIN 4109. Bitno je paziti da ne prelazi granicu od +2 dB. Zahteva se dokaz R (wR), (Rwp(ispitana vrednost) - 2dB = R wR(izraunata vrednost).
3.6.4 Toplotna zatita Za kutije roletni vae zahevi prema DIN-u 418-2 Usb-iznos mora da iznosi najmanje 0.85 W/mK 3.6.5 Veliine kutija roletni
U(sb) = 0,85 W/mK U(sb) = W/mK
Visina prozora i profili roletni Bela
3.6.6 Boja kutija roletni, odnosno voica roletni
3.6.7 Malterisanje
Otpada Unutra Spolja U sluaju dvostranog malterisanja Debljina zida:_____________ Kai Kai sa pogonom Obrtaljka (kurbla) Mesto privrivanja _________________ E-motor Prikljuak za struju Postoji Ne postoji Zidni mehanizam Preklopni mehanizam
3.6.8 Nain rukovanja
I M
E.V.
13
Poglavlje
Radni nalog
PVC Aluminijum Bela Siva Osiguranje od smicanja Pokrivna irina od 35-40 mm Pokrivna irina od 50-55 mm Vea: _______________
3.6.9 Materijal zastora roletne
3.6.10 Boja zastora roletne
3.6.11 Izrada zastora roletne
3.7 Toplotna zatita

Energetske vrednosti prozora koje se zahtevaju 3.7.1 Novogradnja Objekti kod kojih se zahteva da prozor osigurava normalnu unutranju temperaturu prema godinjoj potrebi toplotne energije Q Objekti manje zapremine(<100 m) prema graevinskim zahtevima iz Dodatka 3 3.7.2 Starogradnja Promene preko 20% kod znatnijih promena zahtev da prozor osigurava unutranju temperaturu prema godinjoj potrebi toplotne energije Q kod promena preko 20% - graevinski zahtevi iz Dodatka 3 3.7.3 Osnovna uputstva Za dokaz po EnEV uzima se povrina prozora po DIN EN ISO 13789 svetle mere kod grube gradnje Osnovna vrednost: Opis toplotno-tehnikih svojstava prema tabelama, procenama i merenjima Vrednost dobijena merenjem: Za dokaze po EnEV merodavne su vrednosti dobijene merenjem Uw, Bw sa osvrtom na utvrene dodatke i odbitke. (Vidi DIN 418-4, tabela 8) Uw,Bw = Uw +Uw 3.7.4 Panel ploa Za panel ploe vae sledei zahtevi: Povrina panela < 50%: - Up 0,85 W/mK Povrina panela 50%: - Up 0,73W/mK
Uw,Bw = _________W/m K iz tabele za DIN 4108 g-vrednost ostakljenja ____________________%
Up =
W/mK
14
Radni nalog 3.8 Zvuna zatita

Za zvunu zatitu u novogradnji vai Din 4109. Uzeti u obzir propisanu meru od 2 dB. Potreban je dokaz R (wR) - vrednosti (Rw ispitana vrednost - 2dB = R (wR) izraunata vrednost.
Poglavlje
R (wR) = ____db
3.9 Protiv provalna zatita

Protiv provalni prozori Zatita od podizanja, smicanja prozora (Ahs) postie se korienjem adekvatnih okova po RAL RG 607/13. Klase otpornosti (WK) moraju biti proverene i dokazane sertifikatima. Bez zahteva Ahs standard (aushebelschutz), osiguranje od dizanja po RAL RG 607/13 Ahs dodatno ojaano po RAL RG 607/13 WK 1 prema DIN V ENV 1627 WK 2 prema DIN V ENV 1627
3.10 Materijali
3.10.1 PVC prozorski profili Profili za PVC prozore moraju odgovarati zahtevu po RAL-GZ 716/1, odlomak 1. Mora se utvrditi jesu li prozorski profili: PVC-U, beli, deo 1 PUR- tvrda pena, deo 2 PVC-U-PMMA (koekstrudiran), deo 3 PVC-U-tvrda pena armirana sa Al, deo 5 PVC-folija, kairana deo 7. Profili i sistemi moraju odgovarati RAL-GZ 716/1, odlomak 3: Upotrebljivost plastinih prozorskih sistema i biti zasnovani na datim smernicama proizvoaa prozorskih sistema. Svi profili koji odgovaraju ovim odredbama nalaze se na popisu udruenja odgovornog za ispravnost i kvalitet plastinih prozorskih sistema. Ako se ugrauju profili od drugih vetakih materijala, potrebno je utvrditi sve navode date od strane proizvoaa. PVC-U beli Boja/dekor Unutranja boja/dekor Spoljna boja/dekor Obostrana boja/dekor Drugi vetaki materijali Oznaka za boju Oznaka za dekor
3.11 Uvrivanje
Prozori i vrata ne smeju preuzeti optereenja objekta. Prozori i vrata ne mogu preuzeti nikakve statike zadatke. Pri tome je vano paziti na: veliki razmak stubova (potpora) nain gradnje kostura sa moguim pomeranjem objekta konzolne elemente dilataciju spojeva izmeu delova objekta Pri izradi spojeva obratiti panju na: Savitljivost ______mm Rastezanje _______mm Ostalo____________
I M
E.V.
15
Poglavlje
Radni nalog
Puna opeka Blok Armirani beton Gasbeton Karbonatna opeka Zid na drvenom postolju/ Okvir Bez roletni Kutije roletni u objektu Kutije roletni u sklopu prozora Dodatne kutije roletni Proirenje rama Uvrivanje roletni Vidni ugao Uvrenje izmeu kutija Reenje detalja kao dodatak
Sve planirane sile koje deluju na prozor/vrata moraju se preneti na objekat. Sile koje u to spadaju: sopstvena teina optereenje vetrom optereenje prouzrokovano korienjem U sluaju da gornji deo rama prozora nije mogue uvrstiti, potrebno je da su gornji delovi rama odreenim merama obezbeeni i osigurani od deformacija.
Kod protiv provalnih elemenata bitno je odabrati vrstu elemenata za privrivanje. Po DIN V ENV 1627, poglavlje B. Konstrukcija objekta i mesto ugradnje moraju preuzeti nastala optereenja.
3.12 Optereenja
3.12.1 Sopstveno optereenje i optereenje prouzrokovano upotrebom Ova optereenja deluju u ravni prozora, a nastaju pod uticajem teine prozora/vrata i promenljivih optereenja koja nastaju usled upotrebe. Pri privrivanju u zoni izolacije, potrebno je koristiti statiki dimenzionisana sredstva za privrivanje 3.12.2 Optereenje vetrom Ova optereenja deluju vertikalno u odnosu na prozorske ravni usled pritiska vetra i usled upotrebe. Sredstva za uvrivanje: Prenoenje teine preko: Podloki, kajli elinih ugaonika Konzole Pljosnatog elika flaha
Tipla za ram Sidro/kanda/elina spojnica Ugaonik Pljosnati elik, flah Konzole Samorezni zavrtnji
16
Radni nalog 3.13 Graevinski spoj

Osnovno pravilo koje vai: Unutra zaptivenije nego spolja. Izolacioni materijali koji se koriste moraju biti difuziono otvoreni ka napolje.
Poglavlje
Proizvoljno Unutranje Spoljanje Spoljna izolacija Centralna izolacija Centralna izolacija sa otvorima za ventilaciju 0,1 W/m K 0,05 W/m K Jedno-stepeno Dvo-stepeno Konstrukcioni zazor Dilatacioni zazor
U Odredba o utedi energije (EnEV) ( Dodatak 1,Broj 2.5) opisano je na koji nain treba uzeti u obzir toplotne mostove u merenju gubitaka prilikom prenosa toplotne energije. 3.13.1 Izgled zazora i zaptivnih materijala Uopteno vai: Ako se prozor samo prislanja u otvor, razmak izmeu prozorske ravni i prikljunog spoja mora da bude najmanje 10 mm. Kod prozorske arke mora se predvideti i dilatacija unutar spoja.
3.13.2 Izolacija centralnog zazora Centralni zazor se mora uokolo ispuniti izolacionim materijalom.
1-K PUR-pena 2-K PUR-pena Staklena vuna Kamena vuna Pluta nanesena prskanjem Izolacione trake Izvoa radova Ukljueno u gradnju Prozorska folija (upotrebljava se samo do SSK 3 RW,R max. 39 dB Butil-traka Izolacioni materijal za zazore koji se ubrizgava Izvoa radova Ukljueno u gradnju Impregnirana traka od penaste plastine mase Izolaciona folija Butil-traka Izolacioni materijal za zazore koji se ubrizgava Pokrivna letvica sa kombi-trakom Blower-Door merenje Toplotna merenja Testiranja na zvuk
3.13.3 Zaptivanje unutranje strane (vidi skicu/sliku 32).
Unutranja strana prozora mora biti hermetiki izolovana tako da ne proputa vazduh.
3.13.4 Zaptivanje spoljne strane (vidi skicu/sliku 31) Spoljna strana prozora mora biti izolovana tako da je nepropusna na udarnu kiu.
3.13.5 Graevinsko merenje
I M
E.V.
17
Poglavlje
Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji
4. Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

Nakon dodeljivanja ugovora (naloga), a zbog izbegavanja greaka u izradi, bitno je po radnom nalogu (tenderu), proveriti na objektu, da li su podaci u planu istovetni sa situacijom na terenu (objektu). Zato je potrebno snimiti realnu situaciju na gradilitu i uzeti stvarne mere svih otvora za elemente. Odreivanje graevinskih injenica je izuzetno bitno pri obnavljanju starogradnje. Ove zahteve je nuno ispuniti jer se ugradnja mora vriti po tehnikim pravilima, a VOB/B 4, br.3 propisuje da izvoa pre poetka radova mora pismeno obavestiti investitora o eventualnim nedostacima. I odlukom BGH-a (vrhovni sud) se zahteva objanjenje svih nedoumica, tj. obavezna je provera pre davanja ponude. To je bitno i radi garancije proizvoda, jer upotreba i ispravnost prozora i vrata se nikako ne smeju ugroziti postojeim nedostatcima na graevinskom objektu. 4.1. Prijem situacije i osvrt na nedostatke Za proveru situacije na gradilitu i upuivanje u mogue nedostatke, projektantu, konstruktoru i investitoru se preporuuje da izvri sledee provere: Da li upotrebljeni materijali i nain izgradnje spoljnih zidova odgovaraju za planirane radove? Oni su osnova po kojoj se odreuje kojim e se materijalom(sredstvima) privrivati prozori i vrata! Vrsta i stanje zidne obloge (malter, opeka, keramike ploice)? Oni su osnova po kojoj se odreuju unutranji i spoljni izolacioni sistemi i odreuju svi sporedni radovi. O kakvoj se gradnji zida radi (jednoslojna, dvoslojna gradnja, sa ili bez dodatnog provetravanja)? Ovo je osnova po kojoj se biraju prikljuci i mesto ugradnje (ugradna ravan). Bitno je prikupiti podatke od projektanta o eventualnim pomeranjima u podruju gde se nalaze spojevi. Oni su merodavni za izbor sastavnih profila i za izgled dilatacionih spojeva. Bitno je uzeti u obzir i mogua optereenja vetrom, nainom rukovanja itd. Ovo je osnova za procenjivanje vrstoe, izbor izolacije, okova i debljine stakla. Da li postoje referentne visine (vagres)? Jesu li poznati toplotni mostovi i vlaenje? Jesu li potrebne dodatne sigurnosne pripreme za ugradnju? Prema zahtevima dravnih graevinskih propisa prozori moraju biti ugraeni u graevinski objekat tako da ne ugroavaju ivot i zdravlje ljudi, kao ni javnu sigurnost. 4.2. Merenje otvora Pre nego to se uradi prozor, potrebno je na objektu (gruba gradnja) izmeriti veliinu otvora za prozor. Merenja se odnose na visinu (levo, sredina, desno) i irinu (gore, sredina, dole). Najmanja mera je odluujua za izradu prozora.
18
Poglavlje
libela
Slika 2: ema za Slika 2: ema za odreivanje odreivanje mera

mera
visina od 1m
visina parapeta
Precizno merenje je pola Precizno merenje je pola ugradnje. ugradnje.
OFF=gornja ivica poda ORF=gornja ivica grube gradnje
DIN 18 202, 202, tabela 1, 1, izdatom u aprilu 1997. 1997. date su UU DIN 18 tabela izdatom u aprilu date su doputene granine mere (navedene doputene granine mere (navedene dole u tabeli 1). dole u tabeli 1). Struna ugradnja Stru na ugradnja je mogua samo akoje je mogua prozosamo ako je prozorska paletna izraena rska paletna izraena prema navodima iz reda 6. prema navodima iz reda 6. Potrebno je osigurati da se prozor moe ugraditi vodoravno, uspravno i u nizu nivo vodoPotrebno je osigurati da se prozor mo(isti e ugraditi i pravac). Obratiti panju na tanost libele. ravno, uspravno i u nizu. Obratiti panju na tanost liMaksimalno doputena vodoravna i uspravna bele. Maksimalno doputena vodoravna i uspravna
odstupanja iznose, dodo 3m elementa, 1,5 mm/m, odstupanja iznose, 3du mine duine elementa, 1,5 mm/m, a najvie 3 mm. a najvie 3 mm. U sluaju da odreena situacija prilikom gradnje zahteva prekoraenje propisanih mera i U sluaju da odreena situacija prilikom gradnje zahdoputenog odstupanja, promene i dodatne teva prekora enjedogovoriti propisanih mera i doputenog mere se moraju pre ugradnje. odstupanja, promene i dodatne mere se moraju do-
govoriti pre ugradnje.
Kolona kolona 1 red red 5 5 6 6
propisana mera propisana mera odnos (referenca) odnos (referenca)

otvori npr. za prozore, vrata, ugradne elemente otvori npr. za prozore, vrata, ugradne elemente otvori kao i prethodno, aliali sasa obraenom paletnom otvori kao i prethodno, obraenom paletnom
do 3 (m) do 3 (m)
12 12 10 10
iznad 3do do (m) iznad 3 66 (m) granina mera mm granina mera uu mm

16 16 12 12
Tabela granine mere za vinske graevinske mere prema 18203 DIN 18203 Tabela 1: 1: grani ne mere za grae mere prema DIN Pod obraenim paletnama se ne podrazumevaju spojevi/fuge Pod obr aenim paletnama se ne podrazumevaju izmeu postavljenih opeka, blokova i sl. i sl. spojevi/fuge izmeu postavljenih opeka, blokova I M
100
E.V.
19
Poglavlje
Merenje Merenje Merenjeiiiodreivanje odreivanje odreivanjestvarne stvarne stvarnesituacije situacije situacijeu u ugradnji gradnji gradnji
otvor za prozor: otvor otvor otvor za za zaprozor: prozor: prozor: granina mera 12 mm granina granina granina mera mera mera 12 12 12 mm mm mm merna tolerancija 24 mm merna merna merna tolerancija tolerancija tolerancija 24 24 24 mm mm mm najvea mera najvea najvea najvea mera mera mera propisana mera 1620 propisana propisana propisana mera mera mera 1620 1620 1620 najmanja mera najmanja najmanja najmanja mera mera mera granina mera granina granina granina mera mera mera E 12 mm E E E 12 12 12mm mm mm merna tolerancija merna merna merna tolerancija tolerancija tolerancija 24 mm 24 24 24 mm mm mm
1620 1620 1620+ + +12 12 12= = =1632 1632 1632
Slika 3: Pojmovi veSlika Slika Slika 3: 3: 3:Pojmovi Pojmovi Pojmovi vezani vezani vezani za za za zani za odstupanje odstupanje odstupanje odstupanje mera otvor za prozor mera mera otvor otvor otvor za za za (primermera za propisanu prozor (primer prozor prozor (primer (primerza za za meru 1620 mm)
propisanu propisanu propisanu meru meru meru 1620 1620 1620mm) mm) mm)
1620 1620 1620---12 12 12= = =1608 1608 1608
izabrana irina izabrana izabrana izabrana irina irina irina zazora zazora zazora zazora 10 10 mm 10 10 mm mm mm
najvea mera najvea najvea najvea mera mera mera
izabrana irina izabrana izabrana izabrana irina irina irina zazora 10 mm zazora zazora zazora10 10 10 mm mm mm
1608 1608 1608 -2x10 -2x10 -2x10= = =1588 1588 1588
Navedeni pojmovi Navedeni Navedeni pojmovi pojmovi su definisani u su su sudefinisani definisani definisaniu u u DIN 18 201. DIN DIN DIN18 18 18201. 201. 201.
1584 1584 1584-4 -4 -4= = =1580 1580 1580
najmanja mera najmanja najmanja najmanja mera mera mera
prozorski okviri prozorski prozorski prozorski okviri okviri okviri granina mera 4 mm granina granina granina mera mera mera 4 4 4 mm mm mm merna tolerancija 8 mm merna merna merna tolerancija tolerancija tolerancija 8 8 8 mm mm mm
Slika 4: prilagoavanje --prozorski prozorski okvir Slika Slika Slika 4: 4: prilagoavanje prilagoavanje prilagoavanje prozorski prozorskiokvir okvir okvir
1584 1584 1584+4 +4 +4= = =1588 1588 1588
propisana mera propisana propisana propisana mera mera mera
Ako se sumnja da minimalna irina zazora nije Ako Ako se se sumnja sumnja sumnja da da da minimalna minimalna minimalna irina irina irina zazora zazora zazora uokolo osigurana, to se mora pismeno prijaviti. nije nije nije uokolo uokolo uokolo osigurana, osigurana, osigurana, to to to se se semora mora mora pismeno pismeno pismeno prijaviti. prijaviti. prijaviti.
4.3. Pravouglost prozorskog otvora 4.3. Ispravnost prozorskog otvora ( pravi uglovi ) 4.3. 4.3. Pravouglost Pravouglost prozorskog prozorskog otvora otvora Uz pomo teleskopskog metra i libele moe se utvrditi da li je otvor pravilno sazidan. Drugi nain za proveru Uz Uz Uz pomo pomo pomoteleskopskog teleskopskog teleskopskog metra metra metra iii libele libele libele moe moe moe se se se utvrditi, utvrditi, utvrditi, pravih uglova bi bio proverom dijagonala. Za to je Drugi Drugi Drugi nain nain nain za za za proveru proveru proveru da da da li li li je je je otvor otvor otvor pravilno pravilno pravilno sazidan. sazidan. sazidan.
pravouglosti pravouglosti pravouglosti bi bi bibio bio bioproverom proverom proverom dijagonala. dijagonala. dijagonala.
Za izmeriti obe otvora iii potrebno izmeriti obe dijagonale otvora i meusobno Za Zato to toje je jepotrebno potrebno potrebno izmeriti izmeriti obe obedijagonale dijagonale dijagonale otvora otvora ih uporediti. Ako se dijagonale meusobno razlikuju, meusobno ih uporediti. Ako se dijagonale meusobno meusobno meusobno ih ih uporediti. uporediti. Ako Ako se se dijagonale dijagonale meusobno meusobno onda se ne radi o uglu od 90. razlikuju, razlikuju, razlikuju,onda onda ondase se sene ne neradi radi radio o ouglu uglu ugluod od od90 90 90 . ..
Slika 5:5: dijagonalna mera Slika Slika Slika 5: 5:dijagonalna dijagonalna dijagonalna mera mera mera
prozorski prozorski prozorskiotvor otvor otvorje je jepravougaon pravougaon pravougaon
prozorski prozorski prozorskiotvor otvor otvornije nije nijepravougaon pravougaon pravougaon
a a a b b b a a a c c c= = =a a a+ + +b b b = = =c c c = = =a a a + + +b b b b b b b b b
a' a' a' b' b' b'
c c c= = =a a a+ + +b b b# # #c c c = = =a a a + + +b b b
Prihvatljive vrednosti za odstupanje pravih uglova otvora za prozore i vrata nalaze se u tabeli 2. Prihvatljive vrednosti za otvora za nalaze Prihvatljive Prihvatljive vrednosti vrednosti za zaodstupanje odstupanje odstupanjeu u upravouglosti pravouglosti pravouglosti otvora otvora za zaprozore prozore prozoreiiivrata vrata vrata nalaze nalazese se seu u utabeli tabeli tabeli2. 2. 2.
odnos (referenca) odnos odnos (referenca) (referenca) odnos (referenca)

Uspravne, vodoravne nagnute povrine Uspravne, Uspravne, Uspravne, vodoravne vodoravne vodoravne iiii nagnute nagnute nagnute povrine povrine povrine
Doputeno dijagonalno odstupanje u mm za propisane mere u m Doputeno Doputeno dijagonalno odstupanje odstupanje u u mm mm za za propisane propisane mere mere u u m m Doputeno dijagonalno odstupanje u mm za propisane mere um
do do 11 m do do 1 1m m m
6mm 6mm 6mm 6mm Tabela 2: Prihvatljiva ugaona odstupanja prema DIN 18202 Tabela Tabela Tabela 2: 2: 2: Prihvatljiva Prihvatljiva Prihvatljiva ugaona ugaona ugaona odstupanja odstupanja odstupanja prema prema prema DIN DIN DIN 18202 18202 18202
od 1 m do 3 od 1 m do m od od 1 1 m m3 do do 3 3m m m
8mm mm 8 8 mm mm
iznad 3 do iznad 3 m6 do 6m iznad iznad 3 3m m m do do 6 6m m m

12 12 12mm mm mm 12 mm
20
---
Poglavlje
4.4. Stvarne mere grube gradnje 4.4. Stvarne mere grube gradnje
Za postavljanje vrata vane su sve stvarne mere na-mere Za postavljanje vrata vane su sve stvarne napravljene u gruboj gradnji, DIN 18100, i merni pravljene u gruboj gradnji, DIN 18100, i merni propis za propis za visokogradnju, DIN 4172. Izvoa gruvisokogradnju, DIN 4172. Izv oa grubih radova je dubih radova je duan da se pridrava ovih mera i an da sekao pridr avaobelei ovih mera i oznaka da oznaka i da visinu odkao 1mi (vagres). obelei visinu od 1m (vagres).
Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata
Slika 6: Stvarna mera u gruboj gradnji, vrata
irina svetlog otvora
B = RR + (2x5) mm
RR
stvarna mera B
visina od povrine gotovog poda (OFF) do donje ivice nadvratnika, odnosno plafona
3 100
RR
stvarna mera H
ORF
OFF
OFF
visina od povrine poda (OFF) do donje ivice nadvratnika odnosno plafona irina svetlog otvora visina od 1 m (vagres)
ORF
Razmatranja vae za zidove sa uobiajenim irinama zazora i normiranim veliinama opeke. Za graevinske delove
bez zazora vai: mera =RR.
2 3
ORF = povrina grubog poda RR = mera za grube radove
OFF = povrina gotovog poda
Vane napomene: Vane napomene: Vagres je oznaka za meru koja lei tano 1 m od obeleava u svim prostorijama u blizini vrata i vrine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti i prozora. UzUz pomo crevne-vage, ureaja(lauh za nivelisanje prozora. pomo crevne-vage vaga), povrine gotovog poda (OFF) i koja ne sme biti ea ja moe se projektovati na eljeno moe mjesto. udaljena od mesta ugradnje vie od 10 m. po-Mora i laserskih ureajaur za nivelisanje i laserskih ureaja udaljena od mesta ugradnje vie odMora 10 m. se projektovati na eljeno mesto. postojati na svim etaama stojati na svim etaama objekta.objekta. Vagres se I M Q U A L I T T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E.V.
vagres je oznaka za meru koja lei tano 1 m od poVagres se obeleava u svim prostorijama u blizini vrata
21
Poglavlje
4.5. Podela prozora i na ini otvaranja 4.5. Podela prozora i naini otvaranja
Kod utvrivanja smera zatvaranja, ako smer nije jasno vidljiv iz nacrta ili se teko ita, izv oa mora da pita
Radioniki crtei i pregledi prozora slue kako vidljiv iz nacrta ili se teko ita, izvoa Radioniki crtei i pregledi prozora slue kako bi se opi- jasno vlasnika za potvrdu. bi se opisala podela prozora, naini otvaranja i mora da pita vlasnika za potvrdu. sala podela prozora, nainiDetalji otvaranja i mesto njihove Za ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) vrata mesto njihove ugradnje. vezani za postZa ugradnju ulaznih i prozorskih (balkonskih) avljanje seDetalji pri tome neza mogu zanemariti. Bitno ugradnje. vezani postavljanje se pri tome ne potrebno je odrediti in izrade praga. vrata potrebno je na odrediti nain izrade praga. je proveriti mere na objektu. Kako bi se izbegla mogu zanemariti. Bitno je proveriti mere na objektu. sva dodatna pitanja, trebalo bi razjasniti sve Kako bi se izbegla sva dodatna pitanja, trebalo bi razparametre bitne za izradu i postavljanje prozora. jasniti sve parametre bitne za izradu i postavljanje Kod utvrivanja smera zatvaranja, ako smer prozora. nije Slika 7:definicija definicija DIN-smera otvaranja (DIN 107) Slika 7: DIN-smera otvaranja (DIN 107)
spolja
spolja
levo krilo
levo krilo: Levo krilo je krilo ija se osovina okretanja nalazi (iz smera gledanja) na levoj strani povrine koja se otvara. unutranji izgled spoljanji izgled
desno krilo
desno krilo: Desno krilo je krilo ija se osovina okretanja nalazi (iz smera gledanja) na desnoj strani povrine koja se otvara.
Slika 8:Izgledi prozora
krilo koje se otvara prema unutra DIN levo posmatra stoji unutra Klizni prozor (shema A)
krilo koje se otvara prema unutra DIN levo posmatra stoji spolja.
levo krilo klizno posmatra stoji unutra
desno krilo klizno posmatra stoji unutra
22
Poglavlje
4.6.
Osvrt na ugradnju pri prvom merenju

Primeri pitanja spolja unutra proizvoljno Da li je mesto prozora unutar otvora tano navedeno od strane projektanta?
Naleganje
Statika
ispravno uvrenje od:opter. vetrom Uz pomo kog sredstva za privrivanje, tj. sistema vlastitog opter./ opter. rukovanjem (takoe i protiv provale) optereenja toplotnih izduenja ugradnje se prozor sigurno i bezbedno moe ugraditi? Je li podruje otvora prikladno za spojne zavrtnje francuskih balkona ili tendi, odnosno moe li se
(tende, francuski balkoni itd.)

Poloaj prozora u okviru objekta Toplotna izolacija povezni sistemi toplotne izolacije dvoslojna gradnja zida Zvuna zatita traena mera zvune izolacije va iz ugovora
realizovati protiv provalna zatita?

Jesu li prozori postavljeni na kritina erkerna mesta? (npr. opasnost od pojave rose)? Moe li se prozor uvrstiti unutar izolacijske ravni? Trae li se dodatni zahtevi? (npr. pasivna kua) Je li predviena posebna geometrija zazora (spojeva)? Koji je sistem za zaptivanje otvora odgovarajui? (npr. zaptivni materijali, komprimovane trake, folije za zaptivanje otvora). Moe li se uopte izvesti zaptivanje otvora obzirom na situaciju?
dodatna optereenja koja nisu vidlji- Treba li npr. predvideti posebna optereenja vetrom?
Zaptivanje otvora zaptivni sistemi
Izgled nadvratnika kutije za roletne ugraene u objekat Je li mogue neko gornje uvrenje? nadprozornika pomeranje objekta Treba li uzeti u obzir savijanje nadprozornika? (Sile koje nastaju zbog pomeranja objekta se ne smeju prenositi na ugraene elemente!) Zatita od pogleda sunca, hladnoe roletne grilje/kapci venecijaneri Gde se moe privrstiti kai? Postoji li prikljuak za struju za motor roletne? Mogu li se grilje/kapci privrstiti na spoljni zid? Koja je potporna letvica (lajsna) potrebna za spoj? Kakav odvod vode je potreban? Mora li se paziti na toplotne mostove?
Prozorska klupica unutranje i spoljne prozorske klupice, materijal za prozorske klupice
Odgovara li materijal prozorske klupice sistemu za zaptivanje otvora? Prag ulazna vrata balkon Posebne funkcije staro-gradnja novo-gradnja prag postavljanje bez prepreka prikljuak na balkon Moe li se ugradnja, na ve zaptivenu i obraenu ravan lako izvesti? Kakav odvod vode treba izabrati? Jesu li npr. potrebne posebne mere zatite za izbega-
I M
E.V.
23
Poglavlje Poglavlje
Merenje i ivanje odreivanje stvarne situacije u gradnji 4 Merenje i odre stvarne situacije u gradnji
4.7. Zapisi mera 4.7 Zapisi mera

Ponuda br.
Ponuda Nalog
Poz
Komada
Nalog br. Datum: Robu izdao: Komision: Nain isporuke: Termin isporuke:
konana mera : bez prikljunih profila u (mm) V: Skica izgled: unutra spolja : V: : V: : V: : V:
Kupac
Ime: Ulica: Grad/Mesto: Telefon: Datum/Potpis: Dostava Ugradnja Demontaa Prevoz Obrada paletni Protiv provala
(DIN smer i podelu ucrtati)
Izolacija
min. vuna PU- pena
min. vuna PU- pena
min. vuna PU- pena
min. vuna PU- pena
min. vuna PU- pena
Privrivanje
Vis. ugradnje
tiple zidni anker zavrtnji posebno 0-8 m 8-20 m 20-100 m
Projektant
Ime: Ulica: Grad/Mesto: Telefon: Datum/Potpis: Kontakt osoba:
Zaptivanje otvora iznutra
zapt. masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zapt.masa zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap komp.traka zapt.traka zapt. masa komp.traka zapt.traka zapt.masa komp.traka zapt.traka zapt.masa komp.traka zapt.traka zapt.masa komp.traka zapt.traka zapt.masa
Zaptivanje otvora spolja
zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap zaptivni kanap komp.traka zapt.traka gore dole levo desno gore dole levo desno komp.traka zapt.traka gore dole levo desno gore dole levo desno Ug vred. g-vred. komp.traka zapt.traka gore dole levo desno gore dole levo desno Ug vred. g-vred. komp.traka zapt.traka gore dole levo desno gore dole levo desno Ugvred. g-vred. komp.traka zapt.traka gore. dole levo desno gore. dole levo desno Ugvred. g-vred.
Gradilite
Kontakt osoba: Ulica: Grad/Mesto: Telefon:
Dodatni prof. unutra
Dodatni Graevinski materijal na objektu npr. blok) spoljni profili
Malter:
nosei
trljani
peani
Staklo
(ugradnja/tip)
Jednoslojna gradnja zida

Dvoslojna gradnja zida
Ug vred. g-vred.
Dvoslojna gradnja zida/otvori za ventil. Strukt. stakla Smaknuti sistem Ravni sistem Zaobljeni sistem Boja/dezen vrsta: vrsta: vrsta:
Prekice stak. Panel/ispuna Zahtevi za zvunom zatitom vrednost) U vred.
P
Polu smaknuti sistem vrsta:
U vred.
P
U vred.
P
U vred.
P
U vred.
P
R = W,P
dB RW,P =
dB RW,P =
dB RW,P =
dB RW,P =
dB
24
Merenje i odreivanje stvarne situacije uu gradnji Merenje i odr eivanje stvarne situacije gradnji 4
Poglavlje Poglavlje
Spoljna prozorska klupica (vrsta, boja ) Unutranja prozorska klupica (vrsta, boja )
Spoljna prozorska klupica
Projekcija: irina:
Projekcija: irina:
Projekcija: irina:
Projekcija: irina:
Projekcija: irina:
Zatita od sunca
ne da vidi str. 1.2
Unutranja prozorska klupica
Projekcija:
irina:
Projekcija :
irina:
Projekcija:
irina:
Projekcija:
irina:
Projekcija:
irina:
Potrebni statiki profili
Napomene:
Kutija roletne Spoljna kutija aluzina Nad-prozornik: Revizija unutra Revizija spolja 150 mm 170 mm 190 mm 210 mm mm 150 mm 170 mm 190 mm 210 mm mm 150 mm 170 mm 190 mm 210 mm mm 150 mm 170 mm 190 mm 210 mm mm 150 mm 170 mm 190 mm 210 mm mm
Duina voice PVC Alu DRVO mm mm mm mm mm
Mera ljeba
mm za lamelu levo desno Nain rukovanja ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kai elektro kurbla centralno belo sivo be oker toper alu ina stop ina protiv podizanja dodatno istezanje levo desno ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kai elektro kurbla centralno belo sivo be oker toper alu ina stop ina protiv podizanja dodatno istezanje mm levo desno ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kai elektro kurbla centralno belo sivo be oker toper alu ina stop ina protiv podizanja dodatno istezanje mm levo desno ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kai elektro kurbla centralno belo sivo be oker toper alu ina stop ina protiv podizanje dodatno istezanje mm levo desno ugradni mehanizam obrtni mehanizam polu-ugrad. mehanizam kai elektro kurbla centralno belo sivo be oker toper alu ina stop ina protiv podizanje dodatno istezanje mm
Pogon
Boja zastora
Zavretak zastora
Zatita od provale Postoje a kutija ostaje Razlika pritiska Ureaj za provetravanja 15 x h Napomene
razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana kontrolisana razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. razlika prit. nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana nekontrolisana motorno motorno motorno motorno motorno zatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo zatvorivo
I M I M Q Q UU AL T I ST VS ER UD N S TK ST FT ES RZ SZ S E AIL TT VB EA RN BD K AN UO NFS TE OU FG FN E IR E U G N I S SE E. V . E . V .
25 25
Poglavlje
Planiranje ugradnje
5. Planiranje ugradnje
Nakon merenja moe se poeti sa planiranjem ugradnje. Pri tome se mora obratiti panja na sledee: Kako bi se radovi nesmetano odvijali, bitno je tano utvrditi i podeliti podruja odgovornosti. (Ukljuuje li postavljenje prozora i vrata zatvaranje svih otvora? Da li je potrebno ienje? Itd.) Uopteno bi na osnovu rezultata merenja trebalo stei uvid u obim dodatnih radova i posebnih usluga vezanih uz ponudu. Pri obnavljanju starogradnje naroito je vana procena stanja otvora za prozore jer je potrebno izabrati odgovarajua sredstva za privrivanje novih prozora. Takoe treba razjasniti rauna li se demontaa starog prozora i njegov odvoz kao dodatna ili posebna usluga od strane montaera prozora. 5.1. Organizaciono planiranje
- obavljanje preuzimanja radova, ili barem dogovor. Opta uputstva - obuka radnog kadra za ugradnju prozora i vrata - za prozorske fasade/zidove upotrebljavati samo doputena sredstva za ugradnju - izbegavati prljanje, posebno kod profila sa folijom u boji 5.2. Planiranje ugradnje Sve delove je potrebno postaviti uspravno, vodoravno i u pravcu, ako se izriito ne zahteva drugaije. U sluaju da poloaj prozora i vrata na graevinskom objektu nije tano utvren, potrebno se pismeno dogovoriti sa investitorom ili projektantom. 5.2.1. Privrivanje u objekat
Privrivanje prozora i vrata u objekat je temelj Preseci/ Utvrditi podruja odgovornosti: svake ugradnje. Treba se paljivo osvrnuti na - zavrna obrada otvora za prozor kod nosve sile koje deluju na prozor, kao i uzeti u obzir vogradnje pomeranja koja nastaju u podruju spoja prozora - zaptivanje zazora oko prozora i otvora, i preusmeriti ih na objekat. - malterisanja unutranje strane otvora za prozor 5.2.2. Opte osnove Provera dokumentacije za rad - merenje i pozicioni planovi Prema nemakim propisima o gradnji, prozori - tehniki crtei ili prikazi izoterme moraju biti postavljeni tako da ne ugroavaju - radna uputstva ivot i zdravlje ljudi, niti umanjuju javnu sigurn- lista materijala ost. Ovo osnovno pravilo iz graevinskih propisa Demontaa starog prozora pri obnavljanju vai pogotovo za transport i skladitenje pro- tok radova zorskih elemenata. Kod staklenih stena postoji - objava radova prema DIN 18056 zahtev da se za konstrukciju - otpremanje otpada, tj. reciklaa starih prozora i uvrivanje mora napraviti statika procena. Ugradnja novog prozora Uvrivanje moe uslediti samo sa onim sred- planiranje vremena stvima za uvrivanje koja su dozvoljena od - ienje, odstranjivanje zatitne folije strane nadzora gradnje.
26
Planiranje ugradnje
Poglavlje
Staklene stene/fasade su: - povrine vee od ili jednake 9 m - kada je manja duina stranice vea od ili tano 2 m.
Sredstva za privrivanje - privrivanje zavrtnjima sa ili bez tiplova - spojke - sistemi za ugradnju Zaptivanje otvora - zaptivni materijali koji se ubrizgavaju - impregnirane plastine pene-trake - izolacione trake Izolovanje - izolacija PU-penom - mineralna vuna - trake od mineralnih filc niti - pluta koja se ubrizgava Protiv provalna zatita - osnovno osiguranje - Ahs-pravila - norme prema DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630 Detalji vezani za prikljuke - kutije roletni (dodatni elementi ili postojei elementi - prozorske klupice (spajanje i zaptivanje otvora, osigurati da okvir odvodi vodu, izolovati itd.) - dodatna privrivanja za grilje/kapke, francuske balkone ili tende.
Osnovno pravilo
Uvrivanje mora biti mehaniko. Pene i lepljivi materijali nisu doputeni kao sredstva za privrivanje. Kod uvrivanja mora ostati zagarantovano rastezanje profila pri promeni temperature. Sile nastale pri graevinskim radovima ne smeju biti prenesene na prozor.
5.3. Utvrivanje detalja prilikom ugradnje: Uvaavanje statike - DIN 1055 - savijanje pod uticajem vetra max. l/300, tj. max. 8mm, po izolovanom ostakljenju - DIN 18056, staklene stene/fasade - prema statici obratiti panju na spojeve i privrivanje u otvor za prozor - kod roletni uzeti u obzir privrivanje okvira Zahtevi graevinske fizike - toplotna izolacija sa obzirom na prolazak izotermi - zvuna zatita - zatita od vlage - zaptivenost na vazduh, vetrenje. Blower-Door test - toplotno rastezanje, odrati pretpostavljeno rastezanje
I M
E.V.
27
Poglavlje
Postupak postavljanja
6. Postupak postavljanja
6. Postupak postavljanja
Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od izvoenja spojeva. Ukoliko se ne obrati panja na ove injenice moe nastati oteenje materijala od kojeg je Kvalitet visoko kvalitetnog prozora zavisi od Pri tome se moraju uzeti u obzir sve na prozor delujue ram napravljen (npr. pukotine po uglovima) ili izvoenja spojeva. sile graevinske zike (vidi sliku za 9). privrivanje. Dve najvanije stvari su struno privrivanje do zakazivanja sredstava i izrada zazora/spojeva koji spajaju prozor sa Pri tome se moraju uzeti u obzir sve sile Dve najvanije stvari su struno privrivanje i izrada otvorima objekta. na prozor (vidi zazora/spojeva koji spajaju prozor sa otvorima objekta. graevinske fizike koje deluju Slika 9: Uticaji na prozor sliku 9).
Delovanje prouzrokovano pomeranjem objekta
Spoljna temperatura, kia, vetar, sunce, buka
Sobna temperatura,
Pomeranja prozorskog rama
Vlanost vazduha
Teina prozora
Pored navedenih optereenja vetrom, rukovanjem i
6.1. Privrivanje
Slika 9: Uticaji na prozor
Pored navedenih optereenja vetrom, sopstvenom teinom, sile koje nastaju zaviserukoi od vanjem i sopstvenom teinom, sile koje nastaju # krutosti profila rama prozora, zavise i od: # poloaja i broja taaka kojima je prozor privren, krutosti profila rama prozora, # razlike temperaturi poloaja iu broja taaka sobna/spoljna, kojima je prozor privren, razlike u temperaturi sobna/spoljna, # koeficijenta rastezanja materijala od kojih su napravkoeficijenta rastezanja materijala od kojih su ljeni prozorski ramovi usled promene temperature, napravljeni prozorski ramovi usled promene # popustljivosti (elastinosti) sredstava za privrivanje. temperature, Ukoliko se ne obrati panj a na sredstava ove injeniceza moe na popustljivosti (elastinosti) privrivanje. stati oteenje materijala od kojeg je ram napravljen
(npr. pukotine po uglovima) ili do zakazivanja sredstava za privrivanje.
6.1. Privrivanje Kako se osigurala dugogodinja ispravnost Kako bi bi se osigurala dugogodinja ispravnost prozora, prozora, vrata i fasade, sve sile koje deluju na vrata i fasade, sve sile koje deluju na prozor moraju se prozor moraju se planski i sigurno preneti na planski i sigurno preneti na objekat. objekat. Pri tome nastaju sledee Pri tome nastaju sledee sile: sile: optereenje vetrom, # optereenje vetrom, optereenje rukovanjem, # optereenje rukovanjem, sopstvena teina. # sopstvena teina. Osnova za uvaavanje optereenja je DIN 1055.
Osnova za uvaavanje optereenja je DIN 1055.
28
Poglavlje
6.1.1. Opta uputstva za privrivanje prozora: ispravno buiti, ne sa udarnim alatima (osim u sluaju betona) kod zidova po mogunosti buiti u malterni spoj, zazor pri odreivanju nosivosti i duine tipli, uzeti u obzir nain gradnje zida i uputstva proizvoaa za tiple upotrebiti odgovarajue zavrtnje, sidra, flahove, montane sisteme itd. izduvati, oistiti izbuene rupe za tiple se moraju potovati propisani razmaci, osovina i ivica, u zavisnosti od graevinskog materijala zavrtnje zatezati ravnomerno i s obzirom na ramove (upotrebiti odvija i pneumatsku builicu sa graninikom obrtnog momenta) teiti kombinaciji nosive podloke i sredstava za privrivanje zabijanje eksera, takoe i kod posebnih naina postavljanja, nije doputeno pri zatezanju zavrtnja, na donjem vodoravno postavljenom profilu, osovinu zavrtnja pomeriti to vie ka unutra (da u sluaju skupljanja vode, voda moe slobodno da ode kroz nagibni ljeb)
glavu zavrtnja dobro zadihtovati da voda ne ulazi u zonu (komoru) elinog ojaanja. 6.1.2. Nosivost Privrivanje mora biti mehaniko kako bi se osigurala propisana (definisana) nosivost. Optereenje vetrom Pravilni odabir sredstava za privrivanje odreuje se prvenstveno prema postojeem optereenju. U zavisnosti od geografskog poloaja, visine zgrade, kategorije terena, postojee situacijie na gradilitu i naina ugradnje u zidove (vidi 3.4.2.). Odabrana sredstva za privrivanje moraju u prvoj liniji da nose optereenja vetrom i rukovanjem. PUR-pene, zaptivni materijali ili uobiajeni materijali za izolaciju se sa obzirom na sadanji stepen tehnike ne ubrajaju u sredstva za privrivanje.
I M
E.V.
29
Poglavlje
Raspored sredstava za privrivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10.
Raspored sredstava za privrivanje za PVC prozore je propisan prema slici 10. Slika 10: Raspored Raspored pri vrivanja PVCPVC prozora Slika 10: privrivanja prozora
A E
A E
E A E E A A A A E A A
= take u kojima se privruje prozor
A = razmak izmeu taaka ca. 700 mm E = udaljenost od unutranjeg ugla pro la ca. 150 mm za bele profile. Boja ca. 250mm
Dodatna vidi odlomku 6.2.2. Dodatna pravila pravila vidi uu odlomku 6.2.2.
Sopstvena te teina optereenje rukovanjem Sopstvena ina iiopter eenje rukovanjem Pod ovim se podrazumevaju sile koje nastaju zbog teine prozorskih elemenata ili elemenata vrata i usled raznih promenljivih optereenja, npr. delovanja koja nastaju od strane Pod ovim se podrazumevaju sile koje nastaju zbog ju od strane osoba koje rukuju prozorom ili vratima. osoba koje rukuju prozorom ili vratima. Ramovi moraju optereenje na zid za koji su privreni odgovarajuim sredstte ine prozorskih ili preneti vratnih elemenata i usled razRamovi moraju preneti optereenje na zid za koji su vima. nih promenljivih optereenja, npr. delovanja koja nasta- privreni odgovarajuim sredstvima. (vidi sliku 11). (vidi sliku 11).
30
Poglavlje
150
150
150
Nagibni prozor nosee podloke ispod arki
150
Okretno nagibni prozor
150
Dvokrilni prozor sa lanim stubom (podloka u zoni izmeu dva krila ne sme umanjiti funkcionalnost prozora) Fiksni element (nosee podloke idu ispod podloki za stakalo)
Klizna stena
ca. 30 cm (preporuljiva mera)
150
= nosee podloke
150
Stub (preka)
150
Spoj
ca. 150 mm
Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenata
Obratiti panju na:
Slika 11: Podupiranje prozorskih elemenata # Podloka mora biti od nekog prikladnog materijala Obratiti panju na: (npr. PVC-U) Podloka mora biti od nekog prikladnog ma# Raspored podloki ne sme nikako uticati na rasteterijala (npr. PVC-U). gljivost (dilataciju) elementa Raspored podloki ne sme nikako uticati na rastegljivost (dilataciju) elementa. # Podloka mora ostati u grae vinskom zazoru zbog Podloka mora ostati u graevinskom zazoru trajnog prenoenja teine. I M
zbog trajnog prenoenja teine. # Za elemente koji se nalaze ispred zida moraju se ugrase ugraditi stabilni elini uglovi ili konzole. Preduslov je uvek dovoljna krutost profila prema u 3.4.2. rama,navodima prema navodima u 3.4.2. Podloke ne smeju ometati dalje radove. # Podloke ne smeju ometati dalje radove.
# Preduslov je uvek dovoljna krutost profila rama,
Za elemente koji se nalaze ispred zida moraju diti stabilni elini uglovi ili konzole.
150
150
E.V.
31
Poglavlje
6.1.3.6.1.3.Sredstva Sredstva zaza privrivanje privrivanje
postojea optereenja na smicanje # maksimalna udaljenost izmeu rama i zida: maksiZa ispravan izbor sredstava za privrivanje maksimalna udaljenost izmeu rama i zida: Za ispravan izbor sredstava za privrivanje merodamalna udaljenost za buenje da, merodavna je situacija u gradnji (na objektu). Zid maksimalna udaljenost za buenje da, vna jeza situacija u gradnji (na objektu). Zid i sredstva za minimalna # minimalna dubina uvrivanja uvrivanja hvhv, , i sredstva privrivanje moraju biti usklaeni. dubina Pri tome semoraju uvaavati razmak izmeu ivice tiplova, privr ivanje moraju biti uskluputstva aeni. # razmak izmeu ivice ii tiplova, proizvoaa, slika 4 kao primer. promer burgije d i dubina rupe td, Pri tome se moraju uvaavati uputstva proizv oaa, # promer burgije d i dubina rupe td, duina tiple l.
slika 4 kao primer. # duina tiple l.
# postojea optereenja na smicanje
maksimalna udaljenost za buenje d a
minimalna dubina uvrivanja hv
duina tiple l razmak tiple od ivice dubina uvrenja kod upljeg bloka najmanje dva zida minimalna dubina buotine pri ugradnom buenju t
d
Slika 12: Mere bitne za privrivanje

Slika 12: Mere bitne za privrivanje
32
promer rupe d
Poglavlje
Neka od sredstava za privrivanje koja se mogu koristiti, prikazana su na slici 13 i 14. Bitno je obratiti panju na navode date od koja strane proizv oa a! Neka od sredstava za privrivanje se mogu koristiti, prikazana su na slikama 13 i 14. Bitno je obratiti panju na navode date od strane proizvoaa!
udaljenost od ivice
BTI-tipla za prozor udaljenost od ivice cevna tipla za okvir osovina zavrtnja
samorezni zavrtanj
kanda/ravasta spojka
SFS JB
SFS JB
EJOT aurasto sidro
Spojka/flah
SFS JB-D
ugaonik
Slika 13: Sredstva za stranino privrivanje elemenata

SFS JB-D
I M
E.V.
33
Poglavlje
zadihtovati
kanda/rava
ugaonik
cevna tipla za ram
panja kod pukotine u zoni upanja uvaiti mere za nosive graevinske elemente.
panja kod pukotine u zoni upanja
spojka/flah zadihtovati
privrivanje u staro-gradnji
ugaonik
zadihtovati
Slika 14: Sredstva za privrivanje pri donjem uvrcevna tipla za ram samorezni zavrtanj
ivanju elemenata
Za privrivanje rama u donjem delu treba odabrati sredstvo za privr ivanje u koje nee otvarati komoru Za privrivanje rama donjem delu treba odabrati sredstvo koje nee otvarati komoru armiranog dela. armiranog dela. Ako to nije mogue, armirana komora se mora Ako to nije mogue, armirana komora se mora trajno trajno zadihtovati. zadihtovati. Izbor sredstava za privrivanje se bira prema
Izbor sredstava za pri vrivanje se bira prema nainu
tor unutar bloka, a oko tiple, se mora popuniti (npr. ubrizgavanjem maltera Fischer VS 150 njem maltera Fischer 150 C). su Prema slici 14 mogue su C). Prema slici 14VS mogue razliite varijante razli ite varijante spajanja. spajanja.
unutar bloka, a oko tipla, se mora popuniti (npr. ubrizgava-
Kod zida sazidanog od upljih blokova Kod zida sazidanog od upljih blokova prostor pros-
izgradnje zida. nainu izgradnje zida.
34
Poglavlje
6.2. Posebni prikljuci 6.2. Posebni prikljuci 6.2.1. Dodatni profili

6.2.1. Dodatni profili Dodatne profile kao klupice za prozore, proirenja
itd. potrebno spojiti zavrtnjima za osnovni profil i, Dodatne profileje kao klupice za prozore, proirenja itd. na potrebno jena spojiti zavrtnjima za zadihtovati predvien in (npr. sa penastim trakama). osnovni profil i zadihtovati na predvien nain (npr. sa penastim trakama).
6.2.2. Kutije za roletne
6.2.2.
Kutije za roletne
Slika Prozor sa Slika 15: 15: Prozor sa kutijom
kutija za roletne
irina elementa
Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, privrivanje gornje strane je problematino bez obzira na konstrukciju kutije ( sastavne kutije ili postojee kutije). U tom sluaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama (pogledati prozorsku statiku).
Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao

spojnica sa polu-straninim optereenjem (vidi sliku 15).
Podupiranje, tj. privrivanje je mogue prema prikazu na slici 16.
Ako se postavlja prozor sa kutijom za roletne, privrivanje gornje strane je problematino bez obzira na konstrukciju kutije (sastavne kutije ili postojee kutije). U tom sluaju je potrebno dokazati statiku gornjeg rama (pogledati prozorsku statiku).
Ram za prozore i vrata se tada posmatra kao spojnica sa polu-straninim optereenjem (vidi sliku 15). Podupiranje, tj. privrivanje je mogue prema prikazu na slici 16.
irina pod optereenjem
za roletne kutijom za roletne
I M
E.V.
35
Poglavlje
Statiko uvrivanje dodatnih kutija
1. pojaanje okvira
2. pojaanje okvira i pojaanje kutije
3. pojaanje okvira, pojaanje kutije i dodatno pojaanje
Statiko uvrivanje postojee kutije Prema uputstvima proizvoaa!
Privrivanje pomou prozorskog stabilizatora
Kada se poklopac kutije za roletne zavrtnjima privrsti za osnovni profil, i profil okvira je dodatno uvren. Broj preostalih sredstava za privrivanje odreuje se prema taki 6.1.
ugaonik za uvrivanje mogue rastaviti
Slika 16: podupiranje i priv rivanje kutija za roletne
prozorski stabilizator: npr. HALESTA ili vlastita konstrukcija
36
Poglavlje
Pri Pri ve ve im im irinama irinama elemenata elemenata je je za za dovoljno dovoljno stati statiko ko
Pri veim elemenata je za dovoljno oja oja anje anje iiirinama pri pri vr vr ivanje ivanje nezaobilazna nezaobilazna podela podela elementa. elementa. statiko ojaanje i privrivanje, neophodna Izgled Izgled (raspored) (raspored) spojeva, spojeva, prema prema pri prik kazu azu na na slici slici 17. 17. podela elementa. Izgled (raspored) spojeva, prema prikazu na slici 17.
slobodna slobodna spoj spojka ka k kutija utija za za roletne roletne
Slika 17: Povezivanje elemenata sa kutijama za Sli Slik ka a 17: 17: Povezivanje Povezivanje elemenata elemenata sa sa k kutijama utijama za za roletne roletne roletne
slobodna slobodna spoj spojka ka k kutija utija za za roletne roletne k kutija utija za za roletne roletne
eli eli no no oja oja anje anje spojeno spojeno sa sa obje objek ktom tom gore gore ii dole dole
slobodna slobodna spoj spojka ka
6.2.3. 6.2.3. Ulazna Ulazna vrata vrata 6.2.3. Ulazna vrata
Kod ulaznih vrata jaa dinamika Kod Kod ulaznih ulaznih vrata vrata ja ja a a su susu dinami dinami k ka a optereoptereoptereenja, kao npr. snanije enja, enja, k kao ao npr. npr. sna sna nije nije zatvaranje zatvaranje vrata, vrata, zatvaranje vrata, od statikih od od stati statik kih ih optere optere enja. enja. Zatim, Zatim, k kod od ulaznih ulaznih optereenja. Zatim, kod ulaznih vrata ima manje privrsnih vrata vrata ima imaznatno znatno znatno manje manje pri pri vrsnih vrsnih ta ta a ak ka a nenetaaka nego kod prozora. Zbog toga go go k kod od prozora. prozora. Zbog Zbog toga toga je je uz uz ve ve navedenavedeje uz ve navedene i opisane take, dene ii opisane opisane ta tak ke, e, tj. tj. mesta mesta pri pri vr vr ivanja ivanja tj. dene mesta privrivanja pri ugradnji napraviti dodopri pri ugradnji ugradnji prozora, prozora,napraviti potrebno potrebno napraviti prozora, potrebno dodatna privrenja 18). datna datna pri pri vr vr(slika enja enja (sli (sli k ka a 18). 18).
dodatna dodatna pri priv vr re enja nja na na zid zid ar arka ka razma razmak k izme izmeu u pri pri vrsnih vrsnih ta ta a aka ka analogno analogno ugradnji ugradnji prozora prozora nose nose a a podlo podloka ka
Slika 18: ulaznih vrata Sli Slik ka a 18: 18:Privrivanje Pri Pri vr vr ivanje ivanje ulaznih ulaznih vrata vrata
I M
E.V.
37
Poglavlje
Kod viedelnih ulaznih vrata sa stubom ili sa spojenim
Kod viedelnih ulaznih potrebno vrata sa ili sa pojedina nim delovima, jestubom statika oja anja spojenim pojedinanim delovima, potrebno je dodatno uvrstiti (slika 19). statika ojaanja dodatno uvrstiti (slika 19).
Sli ka 19: PriPrivrivanje vrivanje viedelnih ulaznih ulaznih vrata Slika 19: viedelnih vrata
slobodna spojka
slobodna spojka
fiksni deo
fiksni deo
nosea podloka ispod ojaanja dodatna privrenja na zid arka
vrsta/fiksna spojka razmak izmeu privrsnih mesta analogno ugradnji prozora nosea podloka
vrsta/fiksna spojka
Privrivanje udonjem donjem Privrivanje u delu delu odvija se prema odvija se prema prikazu na prikazu na slici 20.
slici 20.
Slika 20: Uvrivanje praga

Slika 20: Uvrivanje praga
38
Poglavlje
6.2.4 Spojev i
6.2.4 Spojevi
dozv oliti zajedniko pomeranje elementa i objekta
Za siguran prenos svih delujuih sila u objektu, elina ojaanja za ukruenje u statikim moraju se elina ojaanja za ukruenje, u statikim spojkama se moraju, privrstiti za objekat. spojkama, v rstiti za objekat. nikada ne smeju biti jako napeta ve je potrebno uz korienje Pri tomepri elina ojaanja Pri tome elispojke na ojaanja nikada ne141.446; smeju biti jako nape- dozvoliti zajedniko pomeranje elementa i slobodne (npr. VEKA 141.447) objekta, kao na uz slici 21. ta, ve je potrebno kori enje slobodne spojke slika 21 Slika 21: Spajanje elemenata Slika 21: Spajanje elemenata
slobodna spojka sa produenom rupom slobodna spojka
Za siguran prenos sv ih delujuih sila u objektu,
elino ojaanje spojeno sa objektom gore i dole
vrsta spojka
privrivanje ugaone spojke u smeru elemenata
privrivanje ugaone spojke u uglu od 90 u smeru elemenata
slobodna spojka
Slika 22: Dilatacioni spoj
podloka za ostakljenje
irina prozora promene duine (cm) 150 250 350 450 s PVC-U 70 10-6/K 3,15 5,25 7,35 9,45
(mm) pri 30C sa prozor4210-6/K 1,9 3,2 4,4 5,7
Elementi irina, odnosno visina, Elementiveih v eih irina, odnosno v isina se priv ruju seuzimaju privruju uzimajui u obzir navode i u obzir nav ode proiz voa a o dilatacionim proizvoaa o dilatacionim spojevima kako bi spoje v ima kako bi profil izdr i v odoravna i profil izdrao i vodoravna iao uspravna istezanja (slika 22). uspra v na istezanja (slika 22).
Tablica 3: Vrednosti za termi ke i promene duina Tabela 3: Vrednosti za termike promene duina za za PVC-profile PVC-profile ii -prozore -prozore
I M
E.V.
39
Poglavlje
6.2.5. Prenos optereenja preko proirenja

6.2.5.Prenos 6.2.5.Prenosoptere optere enja enjapreko prekoproirenja proirenja Za proirenja proirenjavisine visinepreko preko 60 6060 mm mm pri pri vr vr ivaivaZaZa proirenja visine preko mm privrivanje nje na na zid zidpomo pomo u ukand kand i, i,ankera ankeraili ilizavrtnja zavrtnjanije nije nanje zid pomou kandi, ankera ili zavrtnja nije
dovoljno. dovoljno.U Utom tomslu slu aju ajuje jepotrebno potrebnoprofile profileproirenja proirenja pri pri vrstiti vrstitiugaonicima ugaonicima(Slika (Slika23a 23ai ib). b). dovoljno. U tom sluaju je potrebno profile proirenja privrstiti ugaonicima (Slika 23a i b).
proirenje proirenje dimenzionisanje dimenzionisanje ugaonika ugaonika prema premastati stati k k im im zahtevima zahtevima
Slika Slika23a: 23a:U U vr vr ivanje ivanjeramnog ramnogproirenja proirenja
pre pre ka ka
Slika Slika23b: 23b:U U vr vr ivanje ivanjeramnog ramnogproirenja proirenja sa sapre pre k k om om

za zasliku sliku23a 23a za zasliku sliku23b 23b
6.3. Izolacija i zaptivanje 6.3. 6.3. Izolacija Izolacijaii zaptivanje zaptivanje Propis za toplotnu zatitu zahteva: Propis Propisza zatoplotnu toplotnu zatitu zatituzahteva: zahteva: Zazori/spojevi moraju biti trajno nepropusni na vazduh. Zazori/spojevi Zazori/spojevimoraju morajubiti bititrajno trajnonepropusni nepropusnina navazduh. vazduh.
(3) (3) (3) (3) (2) (2) (1) (1)
unutranja unutranja ravan ravan izolacije izolacije
Paro-nepropusnost Paro-nepropusnost mora morabiti bitive ve a au uprostoriji prostorijinego nego nego spolja.
Paro-nepropusnost mora biti vea u prostoriji
zatvoriti. sti stizatvoriti. zatvoriti.
je jepotrebno potrebno potrebnou uu potpunopotpunospolja. spolja. Ostatak Ostatak zazora/spoja zazora/spoja Ostatak zazora/spoja je potpunosti
(2) (2) (1) (1) ravan ravandelovanja delovanja1: 1:Odvajanje Odvajanjesobne sobnei i
spoljne spoljneklime klimenepropusno nepropusnona navazduh vazduh
spoljna spoljna ravan ravan izolacije izolacije
ravan ravandelovanja delovanja2: 2:mesto mestopri pri v v rr enja enja na naobjekat objekat izolacijska izolacijskaravan: ravan:toplotni toplotnii izvu zvu ni ni materijali izolacijski izolacijskimaterijali ravan ravandelovanja delovanja3: 3:spoljna spoljnazona zonazaptivanja zaptivanja trajno trajnoje jezadihtovati zadihtovatina naudarnu udarnukiu, kiu, paro paropropusna, propusna, UVUV-otporan otporanmaterijal materijal
(1) (1) odvajanje odvajanjesobne sobnei ispoljne spoljneklime klime

podru je jedelovanja delovanja (2) (2) podru (3) (3) zatita zatitaod odvremenskih vremenskihuslova uslova
Slika Slika24: 24:Model Modelizolacijskih izolacijskihravni ravni
40
Poglavlje
6.3.1. Izolacija zazora/spoja

Za izolaciju zazora se mogu primeniti npr. sledei materijali: # jednokomponentna PUR- pena,
PANJA:
Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju
PANJA: ostati suvi kako bi mogli da vre funkciju izolacije. Prilikom ugradnje izolacioni materijali moraju ostati suvi kako bi mogli da vre funkciju izolacije. # dvokomponentna PUR- pena, PUR- pene pri stvrdnjavanju stvaraju manje ili ili vie vie PUR- pene pri stvrdnjavanju stvaraju manje # staklena vuna, pritiska. To treba uzeti u obzir konstrukcijipropropritiska. To treba uzeti u obzir pri pri konstrukciji # kamena vuna, zora. zora. 6.3.1. Izolacija zazora/spoja # brizgana pluta, Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba pri ugradnji na sobnoj strani zatvoriti, a na spoljnjoj Za#izolaciju izo trake.zazora se mogu primeniti npr. Otvorene dodatne profile u ravni prozora treba strani otvoriti. sledei materijali: Posebno treba obratiti panju dodatne kutije za a na spoljnjoj pri ugradnji na sobnoj stranina zatvoriti, jednokomponentna PUR- pena, roletne u podruju straninih poklopaca i spoljne dvokomponentna PUR- pena, strani otvoriti. stranice, ovde ne smeju nastati nikakve promene staklena vuna, oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je kamena vuna, Posebno treba obratiti pa nju na dodatne kutije za roletne u podru ju straniproizvoaa nih poklopaca i spoljne stranice, uvaavati navode (slika 25). brizgana pluta, Slika 25: Izolacija u podruju kutije za roletne (preizo trake. ovde ne smeju nastati nikakve promene oblika usled stvrdnjavanja PUR- pene. Potrebno je uva avati navode proizvosek) aa (slika 25).
Slika 25: Izolacija u podruju kutije za roletne (presek)
pre
pena za ugradnju prorez za odvod
posle
prorez za odvod
I M
E.V.
41
Poglavlje
6.3.2. Izrada zazora/spojeva 6.3.2. 6.3.2. Izrada Izrada zazora/spojeva zazora/spojeva Za izradu zazora treba uvaavati IVD- uputstva br. 9. Za izradu Za izradu zazora zazora treba treba uvauva avati avati IVDIVDuputstva uputstva br. 9. br.od 9. kie i vetra pomou prikladnog izolacionog Jednostepena ugradnja: istovremena izolacija Jednostepena Jednostepena ugradnja: istovremena istovremena izolacija izolacija od kie od kie i vetra i vetra pomo pomo u prikladnog u prikladnog izolacionog izolacionog sredstva sredstva (slika (slika 26). 26). sredstva (slikaugradnja: 26).
spolja spolja
UV-zatita UV-zatita blokada blokada za za kiukiu blokada blokada za za vetar vetar
spolja spolja
UV-zatita UV-zatita blokada blokada za za kiukiu blokada blokada za za vetar vetar
unutra unutra
nepropusno nepropusno za vazduh za vazduh
unutra unutra
nepropusno nepropusno za vazduh za vazduh
Slika Slika 26: 26: Jednostepena Jednostepena izrada izrada zazora zazora
Slika Slika 27: 27: Dvostepena Dvostepena izrada izrada zazora zazora
Dvostepeno: Prvi nivo spreava prodiranje kie Dvostepeno: Dvostepeno: Prvi Prvi nivo nivo spre spre ava ava prodiranje prodiranje kie kie po- popomou konstrukcijskih elemenata (preklopna mo mo u konstrukcijskih uikonstrukcijskih elemenata elemenata (preklopna (preklopna pokrivka) pokrivka) i i pokrivka) kontrolisano odvodi vodu nadole. Konstrukcija nikako ne sme biti kruno zatvoreni kontrolisano kontrolisano odvodi odvodi vodu vodu nadole. nadole. Konstrukcija Konstrukcija nikako nikako sistem, drugi nivo spreava prodiranje vetra biti biti kru kru nozatvoreni no zatvoreni sistem, sistem, drugi drugi nivo nivo spresprene sme ne sme (slika 27).
ava ava prodiranje prodiranje vetra vetra (slika (slika 27). 27). Konstrukcijski Konstrukcijski zazori zazori Konstrukcijski zazori
Pomini zazori, dilatacijski zazori
Pomi Pomi ni zazori, ni zazori, dilatacijski dilatacijski zazori zazori
Pomi Pomi ni zazori: ni zazori: zazori zazori kodkod kojih kojih treba treba uzeti uzeti u obzir u obzir
Pomini zazori: zazori kod kojih treba uzeti u promenu promenu du du ine ine usled usled godinjih godinjih temperaturnih temperaturnih promena promena obzir promenu duine usled godinjih temperaturnih promena.
Kod Kod PVC PVC prozora, prozora, treba treba dodatno dodatno obratiti obratiti papa nju nju i pai pa-
ljivo ljivo planirati. planirati. Kod PVC prozora, treba dodatno obratiti panju i paljivo planirati. Konstrukcijske Konstrukcijske zazore zazore kojikoji se nalaze se nalaze u odgovarajuu odgovarajuKonstrukcijske zazore koji se nalaze u Pomini zazori se mogu zatvoriti pomou brizimsistemima im sistemima za spajanje za spajanje zatvoriti zatvoriti pomo pomo u zaptivnih u zaptivnih Pomi Pomi ni zazori ni zazori se mogu se mogu zatvoriti zatvoriti pomo pomo u brizganih u brizganih odgovarajuim sistemima za spajanje zatvoriti ganih zaptivnih materijala, impregniranih zapzaptivnih zaptivnih traka traka usana, usana, kod kod prikladnih prikladnih PVC PVC profila profila dodatno dodatno zaptivanje zaptivanje zaptivnih zaptivnih materijala, materijala, impregniranih impregniranih pomou zaptivnih usana, kod prikladnih PVC tivnih traka od penaste plastine mase ili zapprofila dodatno zaptivanje nije potrebno. od penaste od penaste plasti plasti ne mase ne mase ili zaptivnim ili zaptivnim sistemima sistemima u vidu u vidu nijenije potrebno. potrebno. tivnim sistemima u vidu folija.
folija. folija.
Slika Slika 28 levo: 28 levo: Zaptivanje Zaptivanje otvora otvora izizSlika 28 levo: Zaptivanje ot-
vora izmeu zavrnog malter meu m eu zavrnog zavrnog malter malter profila i PVC prozora sa zapprofila profila i PVC i PVC prozora prozora sa sa tivnim materijalima.
zaptivnim zaptivnim materijalima. materijalima.
Slika 29 desno: Zaptivanje sa komprimovanom trakom i Slika Slika 29 desno: 29 desno: Zaptivanje Zaptivanje sa komprimosa komprimolajsnom na malteru.
vanom vanom trakom trakom i lajsnom i lajsnom na malteru. na malteru.
42
Poglavlje
Prednost Prednost kodkod podeljenih podeljenih prijanjajuprijanjajuih povrina ih povrina je to je to ulivanje ulivanje zaptivnog zaptivnog
spolja spolja
b b t t
t = dubina t = dubina zaptivnog zaptivnog materijala materijala u zazoru u zazoru b=b irina = irina zazora zazora
Prednost kod podeljenih pove pove ava ava stepen stepen pripri vr e vr enosti. prijanjajuih povrina, jenosti. to ulivanje zaptivnog materijala u prikljuni utor na profilu, poveava stepen privrenosti.
materijala materijala u priklju u priklju ni utor ni utor na profilu, na profilu,
Slika Slika 30: 30: zaptivni zaptivni materijal materijal u u Slika 30: zaptivni materijal u prikljunom utoru kod podeljenih priklju priklju nom nom utoru utoru kodkod po-poprijanjajuih povrina. deljenih deljenih prijanjaju prijanjaju ih povrih povr-
unutra unutra
ina. ina.
6.3.3. Zaptivni sistemi
6.3.3. 6.3.3. Zaptivni Zaptivni sistemi sistemi
irina irina zazora zazora za zaptivne zaptivne materijale materijale t=t 0.5 = 0.5 b mora bmora biti veve a ili a jednaka ili jednaka 6mm 6mm (crte (crte u tabeli u tabeli 4). 4). irina zazora zaza zaptivne materijale t 0.5 = b biti mora biti vea ili jednaka 6mm (crte i tabela 4). irina irina zazora zazora se se odr eu eu je prema je prema promeni promeni mera mera profila profila pri temperaturnim pri temperaturnim razlikama razlikama (tablica (tablica 4). 4). (tabela 4). irina zazora seodr odreuje prema promeni mera profila pri temperaturnim razlikama b Sta b Sta za zaptivne za zaptivne materijale materijale kodkod
kojih kojih je doputena je doputena promena promena oblika oblika od 25 od % 25 %
b Aab Aa za zaptivne za zaptivne materijale materijale

kodkod kojih kojih je doputena je doputena propromena mena oblika oblika od 25% od 25%
bSta bSta
bAabAa
materijal materijal od od kojeg kojeg je je napravljen napravljen prozor prozor
bStibSti
za zaptivne za zaptivne materijale materijale b Stib Sti kodkod kojih kojih je doputena je doputena promena promena oblika oblika od 15% od 15%
bStibSti
za zaptivne za zaptivne materijale materijale b Stib Sti kodkod kojih kojih je doputena je doputena promena promena oblika oblika od 15% od 15%
najmanja najmanja irina irina zazora zazora za za ravnu ravnu monta monta u bs uu bs mm u mm PVC-U PVC-U (beli) (beli) PVC-U PVC-U sa povrinama sa povrinama u boji u boji
do 1,5 do 1,5 do 2,5 do 2,5 do 3,5 do 3,5 do 4,5 do 4,5 do 2,5 do 2,5 do 3,5 do 3,5 do 4,5 do 4,5
najmanja najmanja irina irina zazora zazora za za unutaranju unutaranju monta monta u bA u u bA mm u mm
dudu ina ina elemenata elemenata u mu m
10 10 15 15
15 15 20 20
20 20 25 25
25 25 30 30
10 10 10 10
10 10 15 15
15 15 20 20
Tablica 4: Najmanja 4: Najmanja irina irina priklju priklju nih nih bSti najmanja irina zazora ravnu montau, unutranja bSti bSti= = najmanja = najmanja irina irina zazora zazora za za ravnu za ravnu monta monta u, unutranja u, unutranja strana stranastranaTablica bSta = najmanja irina zazora za ravnu montau, spoljna strana zazora zazora za zaptivne za zaptivne bStabSta = najmanja = najmanja irina irina zazora zazora za ravnu za ravnu monta monta u, spoljna u, spoljna strana strana bAa = najmanja irina zazora za unutranju montau, spoljna strana materijale materijale bAa bAa = najmanja = najmanja irina irina zazora zazora za unutranju za unutranju monta monta u, spoljna u, spoljna strana strana
Tabela 4: Najmanja irina prikljunih zazora za zaptivne materijale I M Q U A L I T T S V E R B A N D K U N S T S T O F F E R Z E U G N I S S E E.V.
43
Poglavlje
6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva
Voditi rauna o uputstvima proizvoaa zaptivnih sistema. 6.3.4. Zaptivanje zazora/spojeva Detaljni prikaz geometrije Voditi ra una o uputstvima proizv oaa zaptivnih zazora i Glavni zadatak zaptivanja zaizrade povrina za spajanje potrebno je geometrije pogledati u sistema. Detaljni prikaz zazora i zora je:Glavni vlagu zadrati van IVD-uputstvima br. 9 Zaptivni materijali za spojne zazore kod zadatak zaptivanja zazora je: vlagu zadrati izrade povrina za spajanje potrebno je pogledati u IVDgraevinskog zazora. Isto praviprozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu. graevinskog zazora. Isto pravilo vai za udarnu uputstvima br. 9 Zaptivni materijali za spojne zazore kod lo vai van za udarnu kiu spolja, kiu spolja, kao i iznutra. za sobnu vlagu iznutra. Zazor mora: prozora i spoljnih vrata - osnove za planiranje i izradu. kao i za sobnu vlagu Zazor mora: # biti izolovan na vetar, buku, toplotu biti izolovan na vetar, buku, # preuzeti promenu duina nastalih usled sleganja objekta toplotu ili promenu prozora. duina preuzeti impregnirana plastino penasta zaptivna folija # usled izdrljiv na starenje jer postonastalih sleganja objekta traka prema DIN 18542 ili prozora. ji mogunost pojave naprslina A1 A2 biti izdrljiv na starenje jer ili bonih pukotina. postoji mogunost pojave naprslina ili bonih pukotina.
Princip kojeg se treba drati: UNUTRA ZAPTIVENIJE NEGO SPOLJA.
butil traka za malterisanje izolacija zazora izolacija zazora
Pri tome treba razlikovati izmeu: # Nivo delovanja 1: unutranja zaptivka utie na deljenje so-
A3
brizgani zaptivni materijal izmeu rama prozora i maltera
A4
Princip kojeg se treba drati: bne i spoljne klime UNUTRA ZAPTIVENIJE # Nivo delovanja 2: privriNEGO SPOLJA.
vanje za objekat i izolaci-
izolacija zazora
izolacija zazora
Pri tome ju treba praviti razliku od buke i toplote. izmeu: # Nivo delovanja 3: spoljanja Nivo delovanja 1: unutranja zaptivka za zatitu od vremenzaptivka utie na deljenje skih prilika sobne i spoljne klime Nivo delovanja 2: privrivanje za objekat i izoZa nivoe delovanja 1 i 3 (vidi slilaciju od buke i toplote. 9) kombinuje se prema princiNivo ku delovanja 3: spoljanja puza unutra difuziono zaptivenije zaptivka zatitu od vremenskih prilika nego spolja. Za nivoe delovanja 1 i 3 (vidi sliku 9) kombinuje se prema principu unutra difuziono zaptivenije nego spolja.
Brizgani zaptivni materijal izmeu rama prozora, izolacije i maltera
pokrivna letvica sa zaptivnom trakom
A5
A6
izolacija zazora
izolacija zazora
Slika 31: Primeri zaptivanja zazora sa spoljne strane. Izbor izolacije zazora prema poglavlju 6.3.1
44
G T E G E M E I N S C H A F T K U N S T S T O F F - F E N STERSYSTEME
Poglavlje
Nivo delovanja 3 mora biti napravljen tako da je zaptiven na udarnu kiu, nivo delovanja 1 slui za razdvajanje
Folije koje sadre bitumen se ne smeju koristiti.
Nivo delovanja 3 mora napravljen da je sobne odbiti spoljne klime. Natako nivou delovanja 2 izolaPrimeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na Folije koje sadre bitumen se ne smeju koristiti. zaptiven na udarnu kiu, nivo delovanja 1 slui cioni materijali moraju biti postavljeni tako da su kru no prikazima 31 do 33. za razdvajanje sobne od spoljne klime. Na nivou zatvoreni. Kod hrapavijih povrina upotrebiti gui i krePrimeri za prikladno zaptiven zazor se nalaze na delovanja 2 izolacioni materijali moraju biti postmastiji lepak. avljeni tako da su kruno zatvoreni. Kod hrapavi- prikazima 31 do 33. jih povrina upotrebiti gui i kremastiji lepak.
zaptivna traka za zazor prozorska folija za zid koji se vidi
I1
I2
izolacija zazora
izolacija zazora
butil traka, za malterisanje
I3
brizgani zaptivni materijal izmeu rama prozora i maltera
I4
izolacija zazora
izolacija zazora
Brizgani zaptivni materijal izmeu rama prozora/izolacije i maltera
I5
izolacija zazora
Slika 32: Primeri za zaptivanje zazora na unutranjoj strani
I M
E.V.
45
Poglavlje
Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane
pravljen graevinski spoj (zid). Takoe i ovde treba uva-
Zaptivni nivo u predelu prozorskih klupica sa strane se takoe mora obraditi (slika 33). Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu Izbor prikladnih zaptivnih materijala za izradu odreujese se prema prema vrsti grae vinskog spoja. Kriterijum odreuje vrsti graevinskog spoja. Kriterijum za izbor suzazora geometrija zazora i materii materijal od kojeg je naza izbor su geometrija jal od kojeg je napravljen graevinski spoj (zid).
se takoe mora obraditi (slika 33).
Takoe i ovde treba uvaiti navode proizvoaa, brizganih zaptivnih materijala. Ovo vai pre svega kao npr. ispravna upotreba brizganih zaptivnih za povrinsku vlagu, pritisnu vrstou, temperaturu, otpormaterijala. Ovo vai pre svega za povrinsku nost materijala i povrinsko Zavisno od vlagu, pritisnu vrstou,prijanjanje. temperaturu, otpornost materijala i povrinsko prijanjanje. Zavisno od podloge treba uraditi pripremu. podloge treba uraditi pripremu.
iti navode proizv oaa, kao npr. ispravna upotreba
izraditi kadicu
izraditi kadicu
otvorene stranice starogradnja
otvorene stranice novogradnja
zatvoreno zavrnom kapicom
Slika 33: Zaptivanje stranica prozorskih klupica

zatvorene stranice
46
Postupak postavljanja 6 Postupak postavljanja
Poglavlje
6.3.5.
6.3.5. Zaptivni materijali

Zaptivni materijali
Primeri pogodnih zaptivnih materijala materijala su navedeni su u tabeli 5. Primeri pogodnih zaptivnih navedeni u tabeli 5.
Tabela 5: Pregled pogodnih zaptivnih materijala. Tabela 5: Pregled pogodnih zaptivnih materijala.
Materijal sirovinska baza Primeri primene
Pri planiranju i postavljanju

obratiti panju na # prijanjanje i podnoenje # doputene promene oblika # redosled rada # konstrukciju poprenog preseka # optereenja na spojnim povrinama
brizgani zaptivni materijali

silikon polisulfid poliuretan polieter (SMP) disperzioni akril
impregnirane zaptivne trake od penaste plastine mase

# stepen kompresije # pitisne povrine poliuretan-penasta masa sa impregnatom # sastave, izradu uglova # otpornost # popreni presek
zaptivne staze
# mehaniko osiguranje kod lepljenja polizobutilen EPDM, PVC-mekani malih irina dovoljno prijanjanje/dranje # # preklopno lepljenje # prethodno obraivanje spojnih povrina # otpornost lepka # dovoljno prijanjanje # preklopno lepljenje butil polizobutilen # prethodno obraivanje spojnih povrina # pritisak pri lepljenju # pomerljivi /dilatacioni kanal
zaptivne trake
Elastomer-zaptivne trake
# otpornost polisulfid, silikon, poliuretan # prethodno obraivanje spojnih povrina # izradu uglova, sastave # pokrivku
I M
E.V.
47
Poglavlje
6.4. Zatita vidnih povrina rama Za zatitu izvedenih radova vai DIN 18 355 za stolarske radove. Preporuuje se dogovor o pojedinostima sa investitorom. Kako bi se zatitile povrine rama od prljavtine, transporta i ugradnje, pene za ugradnju itd. preporuuje se prekrivanje vidnog dela prozora zatitnom folijom u sluaju da ista nije stavljena prilikom izrade. Zatitne folije je potrebno ukloniti nakon ugradnje. 6.5. ienje prozora ienje prozora obuhvata uklanjanje svih neistoa koje su nastale prilikom ugradnje, od strane izvoaa radova (tu ne spadaju npr. atmosferske prljavtine). Za ienje koristiti samo sredstva preporuena od strane proizvoaa profila/sistema. Zalepljene ostatke pene za montau treba odmah, pre stvrdnjavanja oistiti. 6.6. Zavrna provera Po zavretku ugradnje potrebno je proveriti funkcionalnost svih otvarajuih delova prozora, kao i prolaznost, uz protokol. 6.7. Odravanje i nega Prozore je potrebno, kao i ostale delove objekta, redovno odravati kako bi se zadrala njihova ispravnost za korienje. Ovo, takoe, zahteva i zakon, a u skladu sa propisima vezanim za gradnju (3(2)): Graevinski proizvodi se mogu koristiti samo
onda kada se pri upotrebi vodi rauna o njihovom odravanju kako to zahtevaju zakonske odredbe i kada je za odreeno vreme zagarantovana njihova ispravnost za korienje. Odravanje je uslovljeno smernicama o graevinskim proizvodima i Zakonom o graevinskim proizvodima. U DIN 31 051 su sadrani pojmovi i mere. Nakon zavretka ugradnje potrebno je uputiti korisnika prozora o tim navodima i korienju prozora, te se pozvati na uputstva Korienje i odravanje WP01 do WP04, data od strane proizvoaa prozora i fasada. 6.8. Provetravanje Vetrenje treba da bude regulisano nezavisno od prozora pomou ureaja za provetravanje prema DIN 1946 2 koji pripadaju osnovnoj opremi graevinskog objekta. To je pre svega zadatak planiranja. Osigurano osnovno provetravanje od (0,5/ h) nije zadatak zaptivenosti prozora. Ako se radi o graevinskim tetama prouzrokovanim vlagom u prostorijama, koje esto nastaju u starogradnji gde ne postoji centralni sistem provetravanja, korisnik se mora uputiti na obavezno vetrenje redovnim otvaranjem prozora. 6.9. Preuzimanje Nakon zavretka ugradnje i ienja ugraenih vrata i prozora potrebno je sa investitorom napraviti krajnju proveru ispravnosti (VOB-B 12) i pismeno je potvrditi.
48
Poglavlje
6.10. Reciklaa demontiranih prozora Kod obnavljanja starogradnje potrebno je ukloniti demontirane stare prozore. Ako se radi o plastinim prozorima, potrebno je osigurati prikladnu reciklau obzirom na materijal od koga su napravljeni.
I M
E.V.
49
Poglavlje
Osnove graevinske fizike
7. Osnove graevinske fizike 7. Osnove graevinske fizike

Prozori i vrata zatvaraju otvore u zidovima obProzori i vrata zatvaraju otvore u zidovimaceline. objekta, # odvajanje spoljne od sobne klime, jekta, i tako postaju deo jedinstvene Na spoljnim trebaceline. da ispune i dodatne i tako postajuzidovima deo jedinstvene # osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom, zadatke: # ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zatvaranju, odvajanje spoljne od sobne klime, To znai da prozori i vrata kao i spojevi prilikom Na spoljnim zidovima treba da ispune i dodatne zadatke: # provetravanje unutranjih prostorija otvaranjem vrata i osvetljavanje prostorije dnevnim svetlom, njihovog postavljanja moraju biti trajno otporni prozora. ispravno funkcionisanje pri otvaranju i zatna uticaje navedene u tabeli 6: varanju, provetravanje unutranjih prostorija otvaranTabela 6: Uticaji prozore, i prikljune To znai da prozori i vrata kao i spojevi prilikom njihovog postavljanja moraju bitina trajno otporni vrata na uticaje najem vrata i prozora. spojeve
vedene u tabeli 6: Tabela 6: Uticaji na prozore, vrata i prikljune spojeve Norme DIN 18 055 DIN EN 1027 DIN EN 1026 DIN 4109 Uticaji # Sa spoljne strane promena temperature, kia, vetar, UV- zraci, buka, dinamika optereenja zbog saobraaja itd. # Sa unutranje strane vlanost vazduha u prostoriji temperatura u prostoriji # Graevinski delovi # Upotreba promena duine, promena oblika, sopstvena teina sile povlaenja i savijanja nastale DIN EN 107 upotrebom # Objekat sleganje/pomeranje objekta, DIN 18201 DIN 18202 EN 12046-1 EN 12400 DIN EN 107 DIN EN 514
DIN EN 12211 DIN EN 513 DIN 4108
tolerancije
DIN 18203-1
DIN 18203-3
Ovi navodi graevinske fizike zahtevaju da se Ovi navodi gr aevinske fizike zahtevaju da se pri pri ugradnji prozora i izradi prikljunih spojeva ugradnji prozora i izradi prikljunih spojeva pridrava propridrava propisanih normi.
uzrok brojnih teta na objektu. Ako voda prodre, spolja npr. kia, ili iznutra zbog difuzije pisanih normi. uzrok brojnih teta na objektu. Ako voda prodre,delove spolja vodene pare direktno u zidove ili druge 7.1 Uticaji vode i vlage zgrade tamo doe kondenzacije, npr. kia, iili iznutra zbog do difuzije vodene pare nastae direktno u zigraevinske tete. 7.1 Uticaji vode i vlage dove ili druge delove zgrade i tamo doe do kondenzaVoda je uvek prisutna i pojavljuje se pri tete se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i skucije, nastae graevinske tete. uobiajenim temperaturama - kao jedino jedpljanja vode, zaleivanja i/ili pri velikim gubicima Voda je i pojavljuje se pri uobi ajenim tem- tete se pojavljuju u vidu vlage, bubrenja i skupljanja injenje u uvek sva prisutna tri agregatna stanja (u gasovitom temperature uzrokuju slabljenje mehanike stanju kao vodena para; u tenom kao sta- vode, vrstoe. peraturama - kao jedino jedinjenjeu sva stanju tri agregatna zaleivanja i/ili pri velikim gubicima temperature
nju kao voda; u vrstom stanju kao sneg ili led), to je
voda; u vrstom stanju sneg ili u led), tostaje nja ( u gasovitom stanju kao kao vodena para; tenom
50
tete uzrokovane korozijom. Na prozore i prikljune spojeve deluju- kia spolja i
7 Prevelika vlanost vazduha nije samo uzrok brojnih teta
Poglavlje
na objektu ako se kondenzuje na ili u zidovima. Ona
visoka relativna vlanost vazduha iznutra.
ima uticaj i na sobnu klimu. Povezanost vlanosti vazduha

u prostoriji i temperature prostorije sa prijatnou je vidna
U spoju sa kiseonikom iz atmosfere nastaju 7.1.1 Kinica takoe i tete uzrokovane korozijom.
Prevelika vlanost vazduha nije samo uzrok 34). Pored temperature prostorije i relativne vlanosti Zatita od kinice mora biti osigurana sa spoljne strane brojnih teta na objektu ako se kondenzuje na Na prozore i prikljune spojeve deluju: kia i spolu zidovima. Ona ima uticaj i na sobnu klimu. objekta. Prodiranje kinice u priklju ne spojeve unutra- ili vazduha za prijatnost je merodavna i povrinska ja i visoka relativna vlanost vazduha iznutra. Povezanost vlanosti vazduha u prostoriji i od temnjost objekta mora biti spreeno. Za vodu koja je ula temperatura povrina oko spojeva (treba da bude perature prostorije sa prijatnou vidi se u prika20-25C) kao i dodavanje hladnog sveeg vazduha. u zidove objekta, prikljune spojeve, i funkcionalne de7.1.1 Kinica zu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku love mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja. (slika 34). Pored temperature prostorije i relaZatita od kinice mora biti osigurana sa spoljne tivne vlanosti vazduha za prijatnost je merodavPanja: neomalterisani beton uglavnom nije prostrane objekta. Prodiranje kinice u prikljune na i povrinska temperatura oko spojeva (treba pustan za vodu. Najbolja zatita se postie vieslojnom spojeve i unutranjost objekta mora biti da bude od 20-25C) kao i dodavanje hladnog izolacijom (vidi sliku 27). spreeno. Za vodu koja je ula u zidove objekta, sveeg vazduha. prikljune spojeve, i funkcionalne delove mora se osigurati kontrolisano oticanje ka spolja. Slika Prikaz polja prijatnosti prema Leusdenu 7.1.2. Vlaga u unutranjem prostoru Slika34: 34: Prikaz polja prijatnosti prema Leusdenu i Panja: neomalterisani beton uglavnom nije i Fraymarku Dok zgrade sagraene starijim nainom gradnje imaju Fraymarku propustan za vodu. Najbolja zatita se postie i kroz koje vlaga dosta otvora koji nisu dobro zatvoreni vieslojnom izolacijom (vidi sliku 27).
moe izai napolje, novi graevinski zahte100 90 80 70 60 neprijatno vlano
u prikazu polja prijatnosti po Leusdenu i Freymarku (slika
7.1.2. Vlaga u unutranjem prostoru vi za toplotnom i zvunom zatitom prisiljavaju na Dok zgrade sagraene starijim nainom gradnje imaju dosta otvora koji nisu dobro zatZa odvajanje unutranje i spoljne klime sa voreni i kroz koje vlaga moe izai napolje, novi graevinski za toplotnom i zvunom unutranjezahtevi strane va i slede e: zatitom prisiljavaju na zaptivenu gradnju.
# Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan ukljuujuZa odvajanje unutranje i spoljne klime sa i prozore, priklju nesledee: spojeve i zid prostorije. unutranje strane vai # Temperatura Ceo sistem mora biti potpuno nepropusan mora biti via od temperature rosita unuukljuujui prozore, prikljune spojeve i zid prostorije.tranjeg prostora. unutranje strane mora biti zaptiveno na vazduh. # Sa Temperatura mora biti via od temperature rosita unutranjeg prostora. Sa unutranje strane mora biti zaptiveno Pri nakupljanju vlage u unutranjem prostoru, uz isparavana vazduh. nja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir i isparavanja nastala respiracije ivih bia u objektu. Pri nakupljanju vlage usled u unutranjem prostoru, uz isparavanja vode nastale kuvanjem i kupanjem treba uzeti u obzir i isparavanja nastala usled respiracije ivih bia u objektu. zaptivenu gradnju.
50
40 30
vla nost vazduha
prijatno
20
neprijatno
neprijatno suvo 14
10
012
16 18 20 22 24 sobna temperatura t (C)
26
28
U normalnim stambenim uslovima jedna etvorolana porodica dnevno ispari od 12 do 14 litara vode. Ove vlage se treba reiti kontrolisanim provetravanjem.
I M
E.V.
51
Poglavlje
7.1.2.1. Vlanost vazduha

Sposobnost vazduha za prihvatanje vode zavisi od temSposobnost vazduha za prihvatanje vode zaperature, ali postoji granica. Ako segranica. pree ta granica visi od temperature, ali postoji Ako se pree i doe do parom, zasienosti vazduha i doeta dogranica zasienosti vazduha viak voparom, viak vodene pare se pretvara u kondene pare se pretvara u kondenz. Topao vazduh denz. Topao vazduh moe da primi vie vode
7.1.2.1. Vlanost vazduha
moe da primi vie vode od hladnog. Rosite je postignuto pri 100% relativne vlanosti vazduha. Ako se
od hladnog. Rosite je postignuto pri 100% relativne vlanosti vazduha. Ako se topli vazduh topli vazduh hladi i usled toga raste relativna vlanost vahladi i usled toga raste relativna vlanost vazduzduha, ondase se viak viak vodene pare pri dostizanju take ha, onda vodene pare pri dostizanju takekondenzuje rosita kondenzuje i pada kao voda. rosita i pada kao voda. Slika 35: Kriva rosita
4000
100 %
3500
3000
2500
2338
17,8g/m
1,250 kg/m
1,200 kg/m
2000
1 Ri (ti, j i) 20C / 50 %
50%
1500
1169
8,63g/m
1000
parni pritisak (Pa)
9,25
-20
-10
+10
+20
temperatura (C)
+30
Primer: Klima prostorije Ri = 20 C, relativna vlanost vazduha 50% Klima prostorije Ri = 20C, relativna vlanost vazduha 50% Prisutni parni pritisak 11691169 Pa Pa Prisutni parni pritisak Parni pritisak pri zasienju 2338 Pa Parni pritisak pri zasi enju 2338 Pa Temperatura rosita prema dijagramu (Tau) = 9,25C Temperatura rosita prema dijagramu = 9,25 C
Tau
Primer:
Slika 35: Kriva rosita
52
vlanost u %
500
1,300 kg/m
Poglavlje
Tablica 7: Temperatura rosita u zavisnosti od temperature i relativne vlanosti Tablica 7: Temperatura rosita u zavisnosti od temperature i relativne vla nosti Tabela 7: Temperatura rosita u zavisnosti od temperature i relativne vlanosti Temper. Temperatura rosita1 ) u C pri relativnoj vlanosti vazduha od C 30% Temper. 30 10.6 C 30% 29 9.7 30 10.6 28 8.8 29 9.7 27 8.0 28 8.8 26 7.1 27 8.0 25 6.2 26 7.1 24 5.4 25 6.2 23 4.5 24 5.4 22 3.6 23 4.5 21 2.8 22 3.6 20 1.9 21 2.8 19 1.0 20 1.9 18 0.2 19 1.0 17 -0.6 18 0.2 16 -1.4 17 -0.6 15 -2.2 16 -1.4 14 -2.9 15 -2.2 13 -3.7 14 -2.9 12 -4.5 13 -3.7 11 -5.2 12 -4.5 10 -6.0 11 -5.2 10 -6.0 35% 12.9 35% 12.0 12.9 11.1 12.0 10.2 11.1 9.4 10.2 8.5 9.4 7.6 8.5 6.7 7.6 5.9 6.7 5.0 5.9 4.1 5.0 3.2 4.1 2.3 3.2 1.4 2.3 0.5 1.4 -0.3 0.5 -1.0 -0.3 -1.9 -1.0 -2.6 -1.9 -3.4 -2.6 -4.2 -3.4 -4.2 40% 14.9 40% 14.0 14.9 13.1 14.0 12.2 13.1 11.4 12.2 10.5 11.4 9.6 10.5 8.7 9.6 7.8 8.7 6.9 7.8 6.0 6.9 5.1 6.0 4.2 5.1 3.3 4.2 2.4 3.3 1.5 2.4 0.6 1.5 -0.1 0.6 -1.0 -0.1 -1.8 -1.0 -2.6 -1.8 -2.6 45% Temperatura 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95% rosita1 ) u C pri relativnoj vlanosti vazduha od 16.8 18.4 20.0 s 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.1 45% 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% 90% 95% 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.1 16.8 18.4 20.0 21.4 22.7 23.9 25.1 26.2 27.2 28.2 29.1 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.1 15.9 17.5 19.0 20.4 21.7 23.0 24.1 25.2 26.2 27.2 28.1 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.1 15.0 16.6 18.1 19.5 20.8 22.0 23.2 24.2 25.2 26.2 27.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.1 14.1 15.7 17.2 18.6 19.9 21.1 22.2 23.3 24.3 25.2 26.1 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.1 13.2 14.8 16.3 17.6 18.9 20.1 21.2 22.3 23.3 24.2 25.1 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.1 12.2 13.9 15.3 16.7 18.0 19.1 20.3 21.3 22.3 23.2 24.1 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.2 11.3 12.9 14.4 15.8 17.0 18.2 19.3 20.3 21.3 22.3 23.1 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.1 10.4 12.0 13.5 14.8 16.1 17.2 18.3 19.4 20.3 21.3 22.2 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.2 9.5 11.1 12.5 13.9 15.1 16.3 17.4 18.4 19.4 20.3 21.1 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.2 8.6 10.2 11.6 12.9 14.2 15.3 16.4 17.4 18.4 19.3 20.2 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.2 7.7 9.3 10.7 12.0 13.2 14.4 15.4 16.4 17.4 18.3 19.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.2 6.8 8.3 9.8 11.1 12.3 13.4 14.5 15.5 16.4 17.3 18.2 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.2 5.9 7.4 8.8 10.1 11.3 12.5 13.5 14.5 15.4 16.3 17.2 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.2 5.0 6.5 7.9 9.2 10.4 11.5 12.5 13.5 14.5 15.3 16.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.2 4.1 5.6 7.0 8.2 9.4 10.5 11.6 12.6 13.5 14.4 15.2 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.2 3.2 4.7 6.1 7.3 8.5 9.6 10.6 11.6 12.5 13.4 14.2 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.2 2.3 3.7 5.1 6.4 7.5 8.6 9.6 10.6 11.5 12.4 13.2 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.2 1.3 2.8 4.2 5.5 6.6 7.7 8.7 9.6 10.5 11.4 12.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.2 0.4 1.9 3.2 4.5 5.7 6.7 7.7 8.7 9.6 10.4 11.2 -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 4.8 5.8 6.7 7.6 8.4 9.2 -0.4 1.0 2.3 3.5 4.7 5.8 6.7 7.7 8.6 9.4 10.2 in pribli avanja6.7 moe se pravolinijski -1.2 0.1 1.4 2.6 3.7 1) Na 4.8 5.8 7.6 8.4 interpolirati 9.2
1) s
Nain pribliavanja moe se pravolinijski interpolirati
Zasienost, t.j. relativna vlanost vazduha od 100%, Zasienost, iznosi npr.: t.j. relativna vlanost vazduha od 100%, iznosi npr.: Temperatura (C) Temperatura (C) - 10 C -10 C 0 C 0 C C + 10 + 20 10 C C + + 30 20 C C + Zasienost (g/m) Zasienost 2,14 (g/m) 2,14 4,84 4,84 9,4 9,4 17,3 17,3 30,3
niim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru niim temperaturama, tj. iz toplijeg dela u smeru hladnijeg dela. Sa opadanjem temperature hladi se Sa opadanjem temperature hladiod seunutraihladnijeg difuzionadela. struja vodene pare koja je usmerena i difuziona struja vodene pare koja je usmerena od unutranjeg ka spoljnom prostoru. Ovim hl aen jem smanjuje se njeg spoljnom hlaenjem smanjuje se zasi eka nost. Ako se prostoru. dostigne Ovim temperatura rosita vodena
+ 30 C 30,3 Tablica 8: Vodena para-zasienost Tablica 8: Vodena para-zasienost Stepen zasienosti se moe uzeti iz krive rosita (npr. Stepen zasienosti se moe uzeti iz krive rosita Stepen zasi enosti se moe uzeti iz krive rosita prikaz 35) ili iz tablice (npr. tablica 7). (npr. prikaz 35) ili iz tabele (npr. tabela 7). (npr.
pare koja je usmerena od unutranjeg ka zasie nost. Ako se dostigne Idealno temperatura rosita para se pretvara u kondenz. je kada se tovodena spoljnom prostoru. Ovim hlaenjem smanjuje se para se pretvara u kondenz. Idealno je kada se to dogodi prvo na spoljnim povrinama objekta ili zasienost. Ako se dostigne temperatura rosita vodena para pretvara u kondenz. Idealno je dogodi prvo na se spoljnim povrinama objekta ili van prostorije. kada se taka rosita dogodi prvo na spoljnim van prostorije. povrinama objekta ili van prostorije.
Za izbegavanje teta, prouzrokovanih nakupljanjem vode izbegavanje teta, prouzrokovanih vode iZa vlage u neklimatizovanim stambenim nakupljanjem i poslovnim objeZa izbegavanje teta, prouzrokovanih nakupljanjem vode i vlage u roenja neklimatizovanim stami vlage neklimatizovanim stambenim i poslovnim ktima uu zimskom periodu vai DIN 41083.objebenim i poslovnim objektima u zimskom periodu ktima u zimskom periodu roenja va unavanje i DIN 4108- 3. Preuzima se pojednostavljeno prora roenja vai DIN 4108 3. Preuzima se pojednostavljeno prora unavanje kao osnova: Preuzima se pojednostavljeno proraunavanje kao osnova: osnova: kao Spoljna klima: - 10 C, 80 % relativne vlanosti vazduha
7.1.2.2. Tok izotermi

7.1.2.2. Tok izotermi
prikaz 35) ili iz tablice (npr. tablica 7).
7.1.2.2. Tok izotermi Izoterme su linije ili povrine istih temperatura. su linije ilitoplotne povrine istih temperatura.Prenos Izoterme Prenos toplote, tj. struje, dogaa se od viih prema niim temperaturama, iz toplijeg linije ili povrine istih temperatura.Prenos Izoterme toplote, tj.su toplotne struje, dogaa se odtj. viih prema dela u smeru hladnijeg dela. Sa opadanjem toplote, tj. toplotne struje, dogaa se od viih prema temperature hladi se i difuziona struja vodene
Spoljna klima: -10C, 80 % relativne vlanosti unutranja klima: +20 C, 50 % relativne vlanosti vazduha Trajanje: 60 dana vazduha Trajanje: 60 dana unutranja klima: +20C, 50 % relativne vlanosti vazduha Trajanje: 60 dana E.V.
Spoljna klima: - 10 C,C, 80 50 % relativne vla nosti vazduha unutranja klima: +20 % relativne vla nosti vazduha
I M
53
Osnove graevinske 7 Osnove gr aevinske fizike fizike
Poglavlje
Pod ovim preduslovima temperatura rosita Pod ovim preduslovima temperatura rosita iznosi iznosi 9,3C. U praksi se prati tok izoterme C. U praksi se prati tok izoterme od 10 C u od9,3 10C u spoljnom sloju zida. Prema njoj sloju zida. za Prema njoj se odr euje ravan sespoljnom odreuje ravan ugradnju prozora pod za uslovom da izoterma od 10C prolazi ugradnju prozora pod uslovom da ne izoterma od 10 unutranjom povrinom u prostoriji.
C ne prolazi unutranjom povrinom u prostoriji.
U sluaju da se rosite nalazi u sloju spoljnog U slu aju da se rosite nalazi u sloju spoljnog zida ili ak na unutranjoj povrini, mora zida se omoguiti difuzija kondenza ka spolja tj. mora ili ak na unutranjoj povrini, se omogu iti difuzija kondenza ka spolja semora omoguiti vodi da istie napolje, a da pri tome ne nastanu tete na objektu. Kod prvog pribliavanja sepostie, je ravan tj. mora seovo omogu iti vodi dakada istie napolje, ugradnje: kod monolitnog u sredini a da pri tome ne zida nastanu tete nazida, objektu. Kod prvog priblinaina avanja ovo se posti kadagde je ravan kod slojevitog gradnje: ue, delu se ugradnje: nalazi izolacija. Primeri tokova izotermi za tipine # kod monolitnog zida u sredini zida, situacije prilikom ugradnje nalaze se na prikazima 36 do 39. # kod slojevitog naina gradnje: u delu gde se nalazi izolacija. Kako bi se uz pomo konstrukcijskih mera
smanjila mogunost nastanka bui, koja nastaje Primeri tokova izotermi za tipine situacije prilikom ve pri relativnoj vlanosti vazduha od 80 %, ugradnje nalaze se na DIN prikazima 36 do 39. potrebno je prema 4108-2 odravati temperaturu povrina u prostoriji 12,6C (izuzevi prozore). Kako bi se uz pomo konstrukcijskih mera smanjila moTo znai da toplotni faktor mora biti tRsi gunost nastanka bui, koja nastaje ve pri relativnoj 0,70C.
vlanosti vazduha od 80 %, potrebno je prema DIN 4108 -2 odravati temperaturu povrina u prostoriji 12,6 C ***box si prozore). (izuzevi To zna i da toplotni tRSi =Si e faktor mora biti tRsi 0,70 C. ie
tRsi = si e __________ Si = sobna povrinska temperatura i e i = sobna temperatura vazduha = 20C e = spoljna temperatura vazduha = sobna povrinska temperatura
si
i = sobna temperatura vazduha = 20 C e = spoljna temperatura vazduha
Slika 36: Uticaj poloaja ugradnje na tok izoterme od 10 C
Slika 36: Uticaj poloaja ugradnje na tok izoterme od 10C

spolja
unutra
u sredini
10C 10C 10C
rosite, jer izoterma od 10 C izlazi iz dela objekta
- 2C 1C 4C 7C 10C 12,6C 16C
spoljnja strana - 5 C
Slika 37 levo: Betonski zid sa predzidom i moguno u prolaska Slika 37 levo: Betonski zid sa predzidom i mogunou prolaska vazduha vazduha kroz izolovanu kroz izolovanuzonu, zonu, PVC prozor sa PVC prozor sa okvirom u predelu izolacije. okvirom u predelu izolacije.
unutranja strana + 20 C
*1) Dobavljai specijalnih softvera za graevinsku fiziku mogu se raspitati 1) Dobavljai specijalnih softvera za gra evinsku fiziku kod GKFP-a za izraunavanje dvodimogu se raspitati kod GKFP-a za izraunavanje menzionalnih toplotnih struja. dvodimenzionalnih toplotnih struja.
54
Poglavlje
- 2C 1C 4C 7C 10C 12,6C 16C
spolja - 5C
Slika 38: Betonski zid sa

povezanim si-
stemom toplounutra +20C tne izolacije, PVC prozor poravnat sa betonom napred
- 2C 1C 4C 7C 10C 12,6C 16C
Slika 39: Betonski zid sa

spolja - 5C povezanim sistemom toplotne izolacije, PVC prozor u sredini, otvor za prozor/paletna unutra +20C izolovan.
7.1.2.3. Difuzija vodene pare
7.1.2.3. Difuzija vodene pare U izjedna gasovima, tenostima, ali i u izm vrstim telima avanja koncentracije, koja eu ostalog dolazi koncentracije pare, zavisido od izjednaavanja temperature, razlike u pritisku i razlike u koncekoja izmeu ostalog zavisi od temperature, razntraciji i oznaava se kao difuzija. like u pritisku i razlike u koncentraciji i oznaava se kao difuzija.
U gasovima, tenostima, ali i u vrstim telima dolazi do
peratura unutranjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare pri iz tome prostorije, kroznastalom slojeve struobjekta ka Svaki materijal pru a otpor napolje. janju vodene pare, koji je oznaen kao , a oznaava otpor difuziji vodene pare. to je - vrednost manja,
Svaki materijal pri tome prua otpor nastalom tim vie vodene pare moe da struji kroz materijal (vidi strujanju vodene pare, koji je oznaen kao , tablicu 9). a oznaava otpor difuziji vodene pare. to je Vii parcijalni pritisci vodene pare i via temperatura unu- vrednost manja, tim vie vodene pare moe da tranjeg prostora uzrokuju difuziju vodene pare iz prostruji kroz materijal (vidi tabelu 9). Vii parcijalni pritisci vodene pare i via temstorije, kroz slojeve objekta ka napolje.
I M
E.V.
55
Poglavlje
Materijal Vazduh Zidni i plafonski malter Gips i kreni malter Normalni beton Beton od ekspandirane gline(debljina 0,5 -1,0 g/cm) Gips kartonske ploe Zid od peene opeke Zid od pune opeke ili blokova Obloga od fasadne opeke Ploe od plute Drvo Iverica Mineralna vuna, povezana Polistirol-ekstrudirana pena Poliuretan - penasti materijal (debljina 0,030 - 0.040 g/cm ) Penolsmola-penasti materijal (debljina 0.020 0,100 g/cm) Krovne i zaptivne bitumenske trake , debljina 3,0 mm Bitumen traka sa oblogom od metalne folije, debljina 2,2 mm PVC- folija Polietilen- folija Aluminijumska- folija (125 g/m) Staklo
Difuziona otpornost - vrednost 1 6 10 4 10 60 100 2 10 4 10 100 10 16 200 5 10 50 10 50 1 60 100 60 50 10,000 80,000 paro nepropusno 50,000 100,000 paro nepropusno paro nepropusno
Tablica 9: Vrednost otpora difuziji vodene pare za graevinski materijal (izbor), opseniji podaci se nalaze u DIN 4108-4
Tabela Vrednost otpora vodene pare Broj ,9: kojim se ozna ava otpor difuziji difuziji vodene pare, sluza graevinski materijal (izbor), opseniji podaci i takoe kao pokazatelj koliko je puta otpor difuziji vei se nalaze u DIN 4108-4
u nekom sloju materijala od otpora u sloju vazduha iste debljine. Ta vrednost se mora pomno iti sa debljinom Broj , kojim se oznaava otpor difuziji vodene pare, pokazatelj koliko je puta slojaslui d (m)takoe i tada sekao dobija ekvivalentna debljina sloja otpor difuziji vei u nekom sloju materijala od vazduha S= d d (m) otpora u sloju vazduha iste debljine. Ta vrednost . se mora pomnoiti sa debljinom sloja d (m) i tada se dobija Iz toga sledi: ekvivalentna debljina sloja vazduha S = d (m) # Na unutranju stranu treba staviti materijale visoke
strane sa spoljne. # I vodanego koja prodire sa spoljne strane mora ponovo I voda koja prodire sa spoljne strane mora da difundira napolje. ponovo da difundira napolje. # Kod Kod vieslojnih spoljnih delova graevine treba da:treba vieslojnih spoljnih delova graevine - slojevi graevine preuzmu otpor difuziji ka spolja da: slojevi graevine otpor difuziji ka - se pove a toplotnapreuzmu izolacija u spoljnim slojevima spolja graevine. se povea toplotna izolacija u spoljnim sloje# U posmatranje celog sistema treba ukljuiti sporedne vima graevine. U posmatranje celog sistema treba ukljuiti inioce. sporedne inioce. 7.2. Uticaj temperature 7.2. Uticaj temperature Svi materijali porastom temperature, Svi materijali se se ireire porastom temperature, odnosno odnosno skupljaju se opadanjem temperature. skupljaju se opadanjem temperature. To znai da proTo znai da prozori zbog stalnih temperaturnih zori zbog stalnih temperaturnih promena menjaju stalno promena menjaju stalno svoju irinu i visinu.
svoju irinu i visinu.
Iz toga sledi: # Na spoljnu materijale sa treba manjom vredno u . Na unutranju stranu, staviti materijale visoke otpornosti na difuziju vodene pare, # Da bi nakupljena para mogla da isparava napolje Na spoljnu, materijale sa niom vrednou . svi slojevi graevine ukljuujui prikljune spojeve Da bi nakupljena para mogla da isparava namoraju biti zaptiveniji sa unutranje strane polje svi slojevi graevine ukljuujui prikljune nego moraju sa spoljne. spojeve biti zaptiveniji sa unutranje
otpornosti na difuziju vodene pare ,
56
Poglavlje
Ove promene duina moraju biti prenete na zazor, pri emu trebamoraju paziti nabiti irinu zazora. na zaOve promene duina prenete Ove promene duina moraju biti prenete na zor, pri emu treba paziti na irinu zazora.drugih Mora se, takoe , voditi rauna o pomeranjima zazor, pri emu treba paziti na irinu zazora. Mora se, takoe, voditi pomeranjima materijala na objek tu podrauna uticajemo temperature. Mora se, takoe, na voditi rauna pod o pomeranjima drugih materijala objektu uticajem drugih materijala na objektu pod uticajem temperature. temperature.
7.2.1.
Koeficijenti istezanja duina
7.2.1. Koeficijenti duina no Termik o pomeranje istezanja je materijalo-specifi
7.2.1. Koeficijenti istezanja duina svojstvo i obeleava se koeficijentom istezanja Termiko pomeranje je materijalo-specifino Termiko duina t. pomeranje je materijalo-specifino svojstvo ii obele ava se se koeficijentom istezanja svojstvo obeleava koeficijentom istezanja duina t. duina t.
Materijal
Koe cijent istezanja duina t
-6
(10 /K)
Promena duina
l (mm/mK)
Aluminijum 24 0,024 duina l (mm/mK) Materijal Koe cijent istezanja duina t -6 (10 /K) Promena Bakar 16 0,016 Aluminijum 24 0,024 Gvoe 12 0,012 Ba kk ar 16 0,016 eli 12 0,012 Gvoe 12 0,012 Beton 12 0,012 eli 12 0,012 0,008 Sta kk lo 3 9 0.003 Beton 12 0,012 0,009 Drvo 36 0,003 Staklo 39 0.003 0,008 PVC 70 0,07 Drvo 36 0,003 0,009 Polietilen 200 0,20 PVC 70 0,07 Polipropilen 160 0,16 Polietilen 200 0,20 duina t nekih materijala u rasponu temperature od 0 C 100 C Polipropilen Tablica 10: Koeficijent istezanja 160 0,16
Tablica 10: Koeficijent istezanja duina t nekih materijala u rasponu temperature od 0 C 100 C Iz razlike u temperaturi T, poetne duine l1 i koeficini koeficijent istezanja PVC-U= 70 10-6 /K. MereIz razlike u temperaturi T, poetne duine l1 i koeficiIz razlike u temperaturi T, poetne duine l1 na duine l: jenta istezanja t moe se unati ekivana promei koeficijenta istezanja t izra moe seoizraunati l = l T t 1 l: oekivana na duine na duineprome l: l = t I1 T l = t l1 T PriPri tome se uzeti u obzir i boja prozora. U tome se mora mora uzeti u obzir i boja prozora. U NemaNemakoj beli prozori dostiu povrinsku temkoj beli prozori dostiu povrinsku temperaturu i do Pri tome se uzeti u prozorima obzir i boja prozora. Nemaperaturu i domora 45C. Na drugih U boja 45 C. Na prozorima dostigne se temperatudostigne se temperatura i boja do 75C. i do koj beli prozori dostidrugih u povrins k u temperaturu jenta istezanja t moe se izraunati oekivana promeni koeficijent istezanja PVC-U= 70 10 /K. Mere70 10-6/K. Merenje izmeu - 20C i + 80C na od 130 cm x 150 cm ima koeficijent istezanja samo nje izmeu - 20 C i + 80 C na belom PVCU prozoru belom PVC-U prozoru od 130 cm x 150 cm ima -6 = 25 10 /K (vidi tablicu 11). koeficijent samo prozor= 25samo 10-6/K prozor od 130 cm xistezanja 150 cm ima koeficijent istezanja (vidi tabelu 11). -6 nje izmeu - 20 C i + 80 C na belom PVCU prozoru -6
Ako se sigurnosti radi rauna sa 60 % dnosti materijala , tj. ne sa 70 10 -6/K, nego sa PVCU Ak o se sigurnosti radi ra una sa 60 % kara kteristine vrekarakteristine vrednosti materijala PVCU, tj. -6 = 42 10 /K i za temperaturu pri ugradnji od 15C sa ne 10-6/K, nego sa 42-6/K, 10-6/K i za F sa 70 dnosti materijala , tj. ne sa F= 70 10 nego sa PVC- U temperaturu pri ugradnji od 15C sa razlikom ra i do 75 C. razlikom u temperaturi od 30 C, za ugr ae ne prozore 45 C. Na prozorima drugih boja dostigne se temperatuF = 42 10 -6/K i za temperaturu pri ugradnji od 15C sa u temperaturi od 30C, za ugraene prozore Na ugraenim prozorima su stvarne promene se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne promene duira i do 75 C. razli k om u temperaturi od 30 C, za ugr ae ne prozore se pored teoretskih vrednosti dobiju stvarne duina znatno manje nego to odgovaraju za Na ugraenim prozorima su stvarne promene duina na tablica 11. duina 11. materijal specifini koeficijent istezanja PVCU= promene se pored teorets kih tabela vrednosti dobiju stvarne promene duiznatno manje nego to odgovaraju za materijal specifiNa ugraenim prozorima su stvarne promene duina
irina prozora (cm) irina prozora (cm) sa sa
prozor = 25 10 /K (vidi tablicu 11). Ako se sigurnosti radi ra una sa 60 % karakteristine vre-
na tablica 11.
Promena duina l (mm) pri 30 C
znatno manje nego to odgovaraju za materijal specifi PVC = 70

10 -6 /K sa prozor = 42 10 -6 /K Promena duina l (mm) pri 30 C
150 250 150 350 250 450 350 450
3,15 1,9 PVC = 70 10 -6 /K sa prozor = 42 10 -6 /K 5,25 3,2 7,35 3,15 4,4 1,9 9,45 5,25 5,7 3,2 7,35 4,4 Tablica 11: Promene duina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici T od 30 C 9,45 5,7
Tablica 11: Promene duina belog PVC-U prozora pri temperaturnoj razlici T od 30 C
I M
E.V.
57
Poglavlje
Jednostavnije reeno, za irinu zazora belog PVC prozora uvaava se promena duine od 1,25 mm po 1m irine prozora. Kod prozora ije su povrine u boji, ova vrednost se udvostruuje, jer leti razlika u temperaturama povrine dostie T = 60C umesto 30C. Zbog male toplotne provodljivosti PVC-profila, kod prozora sa povrinama u boji mora se pored promene duina uzeti u obzir i upravno savijanje na ravan prozora uslovljeno veliinom prozora, ojaanjem i razmacima iz meu privrsnih taaka. 7.3. Toplotna zatita Toplotna zatita u visokogradnji (vidi DIN 4108 i odredbe o utedi energije) predstavlja visoki prioritet i u tom smislu se graevinarstvu konstantno postavljaju novi zahtevi. Kod tanog odreivanja utede energije, izolacionih vrednosti i decibela ne sme se nikako zaboraviti na prijatnost klime u prostoriji. Mere toplotne zatite treba da: smanje toplotne gubitke ublae visoke letnje temperature spree velika zimska hlaenja izbegnu tetne kondenzacije, ali i ono to se najee zaboravlja da osiguraju prijatnost. Oba pravila zahtevaju: Zazori u spoljnom sloju objekta, obzirom na stepen tehnike, moraju se trajno nepropusno zatvoriti. DIN 4108 sadri sve tehnike vrednosti za toplotnu zatitu i zatitu od vlage, postupak
izraunavanja kao i zahteve i uputstva za planiranje i njihovo sprovoenje. Zahtev DIN 4108-2 koji nalae da se izmena vazduha planski ispravno postavi (standardni ciklus provetravanja S= 0,8 / h), rastereuje proizvoae prozora i olakava postupak ugradnje. Ali ipak upozorenje na znaaj ispravnog provetravanja ne moe investitorima i korisnicima ni tetiti ni pomoi u izbegavanju nastajanja bui i teta prouzrokovanih vlagom! 7.3.1. Toplotna provodljivost Merodavno svojstvo za ispunjenje ovih zahteva je toplotna provodljivost graevinskih materijala. Provodljivost toplote omoguava da se toplota u materijalu prenosi sa jednog dela na drugi. Oznaava se kao toplotna provodljivost . Ona izraava koliinu toplote koja se prenese u jednoj sekundi izmeu dve paralelne povrine od 1m kroz sloj materijala debljine 1m pri temperaturnoj razlici od 1K. Toplotna provodljivost nije konstantna veliina, ve zavisi od: temperature koliine vlage gustine materijala veliine, vrste i poretka pora pritiska gasa unutar pora vrste gasa u porama Ipak toplotna provodljivost , najee utvrena na 20C, daje vane smernice pri izboru odgovarajueg graevinskog materijala za postojeu situaciju (tabela 12).
58
Poglavlje
Materijal Aluminijum Gvoe elik Bakar Normalan beton Gas beton/siporeks Puna opeka elini beton Gips karton Granit Blokovi 30 cm Smrekovina Staklo Keramike ploice PVC Polietilen Polipropilen Pluta Mineralna vlaknasta vata Polistirol pena Poliuretan pena Voda Vazduh Vodena para Ugljen dioksid (CO 2)
Gustina (g/cm) 2,7 7,86 7,84 8,9 2,4 0,5 1,5 1,8 2,4 2,8 0,53 1,28 0,6 2,5 2,0 1,4 0,96 0,91 0,25 0,015 0,10 0,012 0,035 0,03 0,035 1 0,0012 0,0025 0,0019
Toplotna provodljivost (Watt/m K) 220 50 50 380 2,1 0,22 0,5 0,83 2,3 0,42 2,9 0,42 0,58 0,13 0,8 0,58 0,14 0,33 0,50 0,24 0,036 0,045 0,04 0,037 0,037 0,044 0,029 0,035 0,60 0,025 0,031 0,014
Tablica 12: Toplotna provodljivost nekih graevinskih materijala za raspon temperature od 0 C do 100 C (dodatne opsenije navode vidi u DIN 4108- 4)
7.3.2.Toplotni mostovi
7.3.2. Toplotni mostovi
vrina i gubitak toplote zbog prenosa, mogu sepomo dobiti uz lote zbog prenosa, mogu se dobiti uz
Toplotni mostovi nastaju u graevinskim materijalima ija jenastaju toplotna vea odiToplotni mostovi u grprovodljivost aevinskim materijalima provodljivosti okolnih graevinski materijala. Oni ja je toplotna provodljivost vea od provodljivosti okolnih utiu na pomeranje toka izotermi, a time i na graevinski materijala. Oni utiu na pomeranje pomeranje krive rosita. krive rosita. toka izotermi, a ne time i na pomeranje To znai npr.: postavljati metalne nosae/ podloke! To znai npr.: ne postavljati metalne nosae/podloke! Uticaj toplotnih mostova na tok temperature na spoljnim slojevima poveava rizik pojave rose/ Uticaj toplotnih mostova na tok temperature na spoljnim kondenza na unutranjim povrinama objekta. Oekivana temperatura povrina i gubitak topslojevima pove ava rizik pojave rose/kondenza na unutranjim povrinama objekta. Oekivana temperatura po-
raunskom postupku. Padne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod i 0,7 temperatura unutranjih povrina na vrednost manju od i temperatura unutranjih povrina na vrednost manju od je 12,6C, potrebno je sprovesti 12,6 C, potrebno sprovesti graevinske mere za negraevinske mere za neutralizaciju toplotnih utralizaciju toplotnih mostova. mostova. Danas se uz pomo odgovarajuih raunskih Danas se uz pomo odgovaraju ih raunskihza programa programa mogu izraunati izoterme razliite graevinske (vidi mogu izraunati situacije izoterme za razli7.1.2.2). ite graevinske situaPadne li toplotni faktor tRsi na vrednost ispod 0,7 cije (vidi 7.1.2.2).
konanih u jednom sloenom elemenata u elemenata jednom sloenom raunskom postupku.
jednaine za provodljivost metode pomo jedna inetoplotnu za toplotnu provodljivost i iFinite metode
I M
E.V.
59
Poglavlje
7.4. Zvuna zatita Zahtevi za oblast Zvuna zatita u visokogradnji dati su u DIN-u 4109, a za Zvuna izolacija prozora i dodatne opreme u VDI- pravilniku 2719. Ovi pravilnici nisu jednaki. S obzirom na upotrebu i poloaj objekta potrebno je uvaiti posebne zahteve vezane za zvunu izolaciju pri pravljenju i ugradnji prozora. Kod prozora je merodavna vazduna zvuna izolacija, dok se izolacija prozora na zvuke nastale od drugih tela ree uzima u obzir. 7.4.1. Zvuna izolacija spojeva/zazora U oba pravilnika se napominje, koliko je za zvunu izolaciju vano zaptivanje zazora to se vidi kada se izrauna zvuna izolacija zazora. Potpunim ispunjavanjem zazora prikladnim materijalima (vidi taku 5.3. Izolacija) poboljava se uz zvunu izolaciju i toplotna izolacija. Vano je da je zavretak zazora nepropusan za vazduh, jer i najmanja rupica ili pukotina u prikljunim spojevima znatno smanjuje zvunu izolaciju.
7.5. Mehanika optereenja Prozori u upotrebi podleu mehanikim optereenjima, koji nastaju usled: Uticaja vetra Sopstvene teine Upotrebe Saobraaja Pomeranja/sleganja objekta. Sve sile koje djeluju na prozor moraju se sigurno preneti na objekat. Kako bi se to postiglo treba uvaiti sledee: Prozori moraju biti mehaniki privreni u objekat Spoj sa objektom ne sme biti krut. Mora se odrati najmanji potreban razmak pririvanja od unutranjeg ugla prozora. Sopstvena teina prozora se prenosi na nosae/podloke. Posebno obratiti panju na: Privrivanje samo uz pomo pene za ugradnju nije dozvoljeno. Pomeranje/sleganje objekta ne sme dovesti do optereenja i pritiska na prozor, jer Prozori nisu nosei graevinski elementi.
60
Zakonski zahtevi
Poglavlje
8. Zakonski zahtevi
Izvoenje i izrada objekata i graevinskih delova podlee opsenim zakonskim zahtevima, koji ukljuuju sledee: Stabilnost, Protiv poarnu zatitu, Higijenu, zdravlje i zatitu okoline Bezbednost prilikom upotrebe, Zvunu zatitu, Ouvanje toplote. Od navedenih zakonskih propisa pri ugradnji prozora treba obratiti posebnu panju na bezbednost prilikom korienja, ouvanje toplote, zvunu zatitu i higijenu 8.1 Okvirni primeri zakonskih uslova: VOB deo A - opte odrednice za raspisivanje tendera i dodelu radnog naloga - posebno za javne tendere VOB deo B (DIN 1961) - utvrivanje vrste i opsega radnog naloga - naplate trokova - izvoenje radova - garancija itd. VOB deo C ( DIN 18299) - propisno ureivanje navoda datih radnim nalogom - razdvajanje dodatnih usluga od onih posebnih koje mogu nastupiti prilikom gradnje - razjanjavanje propisa vezanih za sam radni postupak (nune norme itd.) npr. Garancija - 5 godina prema BGB-u - 4 godine prema VOB-u zakonom propisane norme (prema dravnom zakoniku vezanom za graevinarstvo itd.) - npr. DIN 1055 optereenje objekata - DIN 4108 toplotna zatita u visokogradnji - DIN 18056 staklene/prozorske fasade, uzimanje mera i postavljanje - DIN 18202 doputena odstupanja u visokogradnji dodatne norme - npr. DIN V ENV 1627/ DIN V ENV 1628/ DIN V ENV 1629/ DIN V ENV 1630/ Protiv provalna zatita za prozore, vrata i roletne - DIN EN 12207/ DIN EN 12208 klasifikacija prozora i vrata, propusnost vazduha, udarna kia itd. odredba o utedi energije (EnEV)
I M
E.V.
61
Poglavlje
Uputstva o literaturi
9. Uputstva u literature, zakoni, norme, smernice i prirunici
9.1 Zakoni i propisi EnEV* Propis o energetski tedljivoj toplotnoj zatiti i njoj odgovarajuim ureajima postavljenim u zgradama (Propis o utedi energije, izdanje 02/02) Graevinski propisi zemalja BGB* Graanski ustav VOB A*Izvoaki propisi za pruanje graevinskih usluga Opte odredbe za dodelu radnog naloga VOB B* Opti uslovi ugovora za dodelu radnog naloga VOB C* Opti tehniki uslovi ugovora vezani za postupak graenja (ATV) BauPG* Zakon o graevinskim proizvodima 08/92 BgBl BPR* Graevinske smernice (89/106 EWG) 9.2 Norme DIN EN 107* Postupak provere za prozore mehanike provere EN ISO 140 4 Akustika merenje zvune izolacije objekata i graevinskih delova merenje vazdune zvune izolacije izmeu prostorija u objektu. EN ISO 140 5 Akustika merenje zvune izolacije objekata i graevinskih delova merenje vazdune zvune izolacije izolacije fasade i fasadnih elemenata
EN ISO 140 6 Akustika merenje zvune izolacije objekata i graevinskih delova merenje hodne plafonske izolacije u mernim stanicama. EN ISO 140 7 Akustika merenje zvune izolacije objekata i graevinskih delova merenje hodne plafonske izolacije na objektima. EN ISO 140 8 Akustika merenje zvune izolacije objekata i graevinskih delova merenje umanjenja zvuka na hodnim povrinama preko plafonske izolacije na masivnoj ploi u mernoj stanici. EN 410 Staklo u graevinarstvu odreivanje svetlosno-tehnikih i za zraenje bitnih fizikih vrednosti kod zastakljivanja EN 513* Profili za izradu prozora i vrata od polivinilhlorida (PVC U) odreivanje ispravnosti i izdrljivosti na vremenske prilike u vetakim vremenskim uslovima EN 514* Profili za izradu prozora i vrata od polivinilhlorida (PVC odreivanje vrstoe zavarenih uglova i T spojeva EN 675 Staklo u graevinarstvu odreivanje koeficijenta prolaska toplote (U vrednost) proces toplotnog strujanja. EN ISO 717 1 Akustika procena zvune izolacije objekata i graevinskih delova vazduna zvuna izolacija EN ISO 717 2 Akustika procena zvune izolacije objekata i graevinskih delova hodna zvuna izolacija EN 949 Prozori, vrata, roletne, fasade procene izdrljivosti vrata na udar nekog laganog i nekog tekog tela EN 1026* Vrata i prozori propusnost vazduha
62
Poglavlje
provera EN 1027* Vrata i prozori nepropusnost na udarnu kiu provera 1055 1* Uticaji na nosive elemente optereenje povrine graevinskim materijalima, graevinskim delovima i usklaenim materijalima DIN 1055 3* Uticaj na nosee elemente sopstveno optereenje i optereenje nastalo korienjem u visokogradnji 1055 4* Uticaji na nosee elemente optereenje uticajem vetra 1055 5* Uticaji na nosee elemente optereenje uticajem leda i snega EN 1121 Vrata izdrljivost izmeu dve razliite klime provera EN 119 Vrata i prozori ispitivanje trajne funkcionalnosti provera EN 1192 Vrata klasifikacija zahteva za vrstou EN 1259 1 Staklo pojmovi za vrste i grupe stakla EN 1279 1 Staklo u graevinarstvu vieslojno izolaciono staklo provera trajnosti i zahtevi koji se odnose na podravanje propisane koliine vlage 1286 1 Vieslojno izolaciono staklo, ispunjeno vazduhom vremenska izdrljivost 1286 2 Vieslojno izolaciono staklo, ispunjeno gasom vremenska izdrljivost EN 1288 5 Staklo u graevinarstvu odreivanje privrivanja stakla dupli prsten pokuaj savijanja na ploastim primercima sa malim probnim povrinama
EN 1522 Prozori, vrata, zavreci zaustavljanje prodora zahtevi i klasifikacija EN 1523 Prozori i vrata, zavreci zaustavljanje prodora provera V ENV 1627*4108 2* Prozori, vrata, zavreciotpornost na provalu zahtevi i klasifikacija V ENV 1628* Prozori, vrata, zavreci otpornost na provalu postupak procene otpornosti na statika optereenja V ENV 1629* Prozori, vrata, zavreci otpornost na provalu postupak provere otpornosti na dinamika optereenja V ENV 1630* Prozori, vrata i zavreci otpornost na provalu postupak provere izdrljivosti na pokuaje provale rukom EN 1670 Brave i graevinski okovi korozija zahtevi i provera 1946 2* Tehnika provetravanja prostora zdravstveno tehniki zahtevi 1946 6*Tehnika provetravanja prostora provetravanje stanova zahtevi, sprovoenje, provera 1960 VOB dodela i utvrivanje radnog naloga za graevinske usluge opte odrednice za sprovoenje graevinskih usluga deo B 1961* VOB dodela i utvrivanje radnog naloga za graevinske usluge opti uslovi ugovora za sprovoenje graevinskih radova deo B EN V 1991, deo 2 4* Eurokod 1 osnove za planiranje noseih elemenata i uticaji na nosee elemente, optereenja uzrokovana snegom 4102 1 Izdrljivost graevinskih materijala i delova prilikom poara, graevinski materijali pojmovi, zahtevi i postupak provere 4102 2 Izdrljivost graevinskih materijala i delova prilikom poara, graevinski delovi E.V.
I M
63
Poglavlje
pojmovi, zahtevi i postupak provere 4102 4 Izdrljivost graevinskih materijala i delova prilikom poara sastavljanje i primena klasifikovanih graevinskih materijala i delova, kao i posebnih graevinskih celina 4108 1* Toplotna zatita u visokogradnji vrednosti i jedinice. Toplotna zatita i uteda energije u zgradama najosnovniji zahtevi za toplotnu zatitu 4108- 3* Toplotna zatita i uteda energije u objektima klimom uslovljena zatita od vlage zahtevi, postupak izraunavanja i uputstva za planiranje i postavljanje DIN 4108 - 4* Toplotna zatita i uteda energije u objektima-tehnike merne veliine vezane za toplotnu zatitu i zatitu od vlage 4108 6 Toplotna zatita i uteda energije u objektima izraunavanje godinje koliine grejanja 4108-7 Toplotna zatita i uteda energije u objektima, nepropusnost objekata, zahtevi, saveti za planiranje i postupak sprovoenja, primeri 4108 Dodatak 1 Toplotna zatita u visokogradnji, sadraj i popis pojmova 4108 Dodatak 2 Toplotna zatita i uteda energije u objektima, toplotni mostovi primeri za planiranje i postavljanje 4109/A1* Zvuna zatita u visokogradnji, primeri za postupak, postavljanje i raunanja 4109 Dodatak 2 Uputstva za postupak planiranja i postavljanja, predlozi za pojaanu zvunu zatitu, saveti vezani za zvunu zatitu u sopstvenom stambenom i radnom prostoru 4109 Dodatak 3 Zvuna zatita u visokogradnji, raunanje R<(index) i poreenje prema DIN 4109 vrednostima dobijenim u laboratoriji za zvunu izolaciju R<(index)w> 4109- 10 Zvuna zatita u visokogradnji- predlozi za poveanu zvunu zatitu u stanovima 4109- 11 Zvuna zatita u visokogradnji provera zvune zatite, kvaliteta i upotrebljivosti 4171* Propisane mere za visokogradnju
7863 Elastomer nepropusni profili pri izradi prozora i fasada, tehniki podaci vezani za isporuku EN ISO 10077 1Toplotno tehniko ponaanje prozora, vrata i spojeva- izraunavanje koeficijenta proputanja toplote- pojednostavljeni postupak DIN EN ISO 10077- 2 Toplotno tehniko ponaanje prozora, vrata i spojeva, izraunavanje koeficijenta proputanja toplote, numeriki postupak raunanja za okvire EN ISO 10211 2 Toplotni mostovi u visokogradnji, izraunavanje temperature toplotne struje i povrinske temperature, toplotni mostovi prikazani u linijama EN 12046 1* Sile korienja, provera- prozori EN 12207* Prozori i vrata propusnost vazduha klasifikacija EN 12208* Prozori i vrata zaptivenost na udarnu kiu klasifikacija EN 12210* Prozori i vrata otpornost na optereenja uzrokovana vetrom klasifikacija EN 12211* Prozori i vrata otpornost na optereenje uzrokovano vetrom provera EN 12217 Sile korienja zahtevi i klasifikacija vrata EN 12219 Vrata uticaji klima ureaja zahtevi i klasifikacija EN 12400* Prozori i vrata tehniki zahtevi i uvoenje EN 12519* Vrata i prozori, terminologija,trojezini prikaz EN ISO 12567 1Toplotno tehniko ponaanje prozora i vrata, odreivanje koeficijenta proputanja toplote pomou postupka zagrejane kutije, potpuni prozori i vrata EN ISO 12567 Toplotno tehniko ponaanje prozora i vrata, odreivanje koeficijenta proputanja toplote pomou postupka zagrejane kutije, krovni prozori i drugi dodatni proizvodi EN 12600 Staklo u graevinarstvu pokuaj razbijanja njihanjem postupak provere za udarac i klasifikacija povrinskog stakla *citiran u tekstu
64
Poglavlje
DIN EN 12608*Profili od polivinilhlorida (PVC- U) za izradu prozora i vrata, klasifikacija, zahtevi i postupak provere EN 13049 Prozori- optereenje prouzrokovano udarom nekog mekog, jakog tela, postupak ispitivanja, sigurnosni zahtevi i klasifikacija EN 13115 Prozori- klasifikacija mehanikih osobina, vertikalna optereenja, savladavanje i korisne sile EN 13126 1*Graevinski okovi okovi za prozore i prozorska vrata- zahtevi i postupak provere, opti zahtevi za sve vrste okova EN 13126 2*Graevinski okovi - okovi za prozore i prozorska vrata, zahtevi i postupak provere prozorskih okova EN 13363 1 Ureaji za zatitu od sunca u kombinaciji sa ostakljenjem- izraunavanje sunevog zraenja i stepena prenesenog svetla, pojednostavljeni postupak V ENV 13420 Prozori, razlika u klimatskim uslovima, provera EN 13474 1 Staklo u graevinarstvu- merenje prozorskog stakla - opte osnove za nacrt, izraunavanje i merenje EN 13474 2 Staklo u graevinarstvu, merenje prozorskog stakla, merenje ravnomerno rasporeenih optereenja EN 13501 2 Klasifikacija graevinskih proizvoda i vrsta gradnje sa obzirom na njihovu marku, klasi fikacija prema rezultatima ispitivanja na poarnu otpornost (sa izuzetkom proizvoda koji se odnose na zraenje) EN 13541 Staklo u graevinarstvu: sigurnosno, dodatno ostakljenje, provera i klasifikacija otpornosti na eksploziju EN ISO 13788 Ponaanje graevinskih delova i elemenata na uticaj toplote i vlage, sobna povrinska temperatura za izbegavanje kritine vlage na povrinama i skupljanje vode u graevinskim delovima, postupak proraunavanja DIN EN ISO 13789* Toplotno tehniko ponaanje objekata, specifini koeficijent gubitka toplotne energije usled prenoenja, postupak proraunavanja I M
EN ISO 13791 Toplotno tehniko ponaanje objekata, letnje sobne temperature u objektima bez klima ureaja, opti kriterijumi i postupak procene valjanosti pr EN 143511 Prozori i vrata: norma vezana za proizvod, prozori i spoljna vrata neotporni na poar, deo 1 prozori i spoljna vrata neotporni na poar, nepropusnost za dim i otpornost na poar spolja WI 00033281 predvien kao pr EN 14351- 2) prozori i vrata- norma vezana za proizvoddeo 2 unutranja vrata neotporna na poar WI 00033280/282 predvien kao pr EN 143512)Prozori i vrata, norma vezana za proizvoddeo, proizvodi otporni na poar, nepropusni za dim i otporni na poar spolja EN ISO 14683 Toplotni mostovi u visokogradnji, koeficijent proputanja toplote sa obzirom na duinu, pojednostavljeni postupak i propisane vrednosti EN 14759 Zavrni spojevi, vazduna zvuna izolacija, podaci o efikasnosti 18024- 2 Objekti bez barijera- javno koriene zgrade i radna mesta- osnove za planiranje 18025- 1 Stanovi bez barijera- stanovi prilagoeni potrebama invalida- osnove za planiranje 18030* Gradnja bez barijera- osnove za planiranje 18050 Otvori za prozore kod gradnje stanova 18055* Prozori- propusnost zazora, otpornost na udarnu kiu i mehaniki uslovi, zahtevi i provera 18056* Staklene stene/zidovi- merenje i postavljanje * citiran u tekstu DIN 18073 Krajnji spojevi roletni- zatita od sunca i ureaji za zatamnjenje u graevinastvu 18100* Vrata, zidni otvori za vrata- mere prema DIN 4172 18161- 1 Proizvodi od plute kao izolaciona sredstva u graevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18164- 1 Sredstva u graevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18164- 2 Materijali od plastine pene kao izolaciona sredstva u graevinarstvu- izolacioni
E.V.
65
Poglavlje
materijali za zvunu izolaciju podova od ekspandirane tvrdepolistirol pene V 18165 - 1 Vlaknasti izolacioni materijali u graevinarstvu- izolacioni materijali za toplotno izolovanje 18165 - 2 Vlaknasti izolacioni materijali u graevinarstvu- izolacioni materijali za zvunu izolaciju podova 18195 - 1* Zatvaranje otvora u graevinarstvu, osnovne definicije, poredak i vrste zatvaranja 18195 - 9*Zatvaranje otvora u graevinarstvu, probijanje, prelazi i zavretci 18201* Doputena odstupanja u visokogradnji, pojmovi, osnove, primena i provera 18202* Doputena odstupanja u visokogradnji, zgrade 18203 - 1*Doputena odstupanja u visokogradnji, gotovi delovi od betona, armiranog i napregnutog betona 18203 - 3*Doputena odstupanja u graevini, graevinski delovi od drveta i drvenih graevinskih materijala 18299* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga, opta pravila za graevinare svih vrstadeo C DIN 18336 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C, opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- radovi zatvaranja otvora 18350 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga, deo C opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- malterisanje i gipsanje 18351 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- fasadni radovi 18355* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- stolarija 18357 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih
usluga (ATV)- postavljanje okova 18358 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- postavljanje roletni 18360 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- radovi vezani za metalne graevinske delove 18361 VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C- opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- zastakljenje 18451* VOB odredbe vezane za ponudu i ugovor pri pruanju graevinskih usluga- deo C-opti tehniki uslovi ugovora za pruanje graevinskih usluga (ATV)- konstrukcijski radovi ***strana 67 DIN 18516 1 Oblaganje spoljnih zidova, provetreno: zahtevi, osnove za proveru 18516 4 Oblaganje spoljnih zidova, provetreno, jednostruko sigurnosno staklo: zahtevi, merenje, provera 18540 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima u visokogradnji pomou materijala za zatvaranje zazora 18542 Zatvaranje zazora na spoljnim zidovima pomou impregniranih traka od plastine pene: impregnirane trake za zatvaranje zazora, zahtevi i provera 18545 3 Zatvaranje otvora oko ostakljenjasistemi zastakljenja 31051* Osnove odravanja 52452 1 Provera materijala za zatvaranje otvora u graevini, izdrljivost materijala u kombinaciji sa drugim graevinskim materijalima 52452 2 Provera materijala za zatvaranje otvora u graevini, izdrljivost materijala otpornost na hemikalije 52452 3 Provera materijala za zatvaranje zazora i ivica oko stakla u visokogradnji, izdrljivost svee postavljenih materijala 52452 4 Provera materijala za zatvaranje otvora u graevini, izdrljivost u sistemima za oblaganje
66
Poglavlje
52460 Zatvaranje otvora kod zazora i rubova stakla pojmovi 58125 Gradnja kola: graevinsko tehniki zahtevi za izbegavanje nezgoda 9.3 Smernice, beleke i prirunici VDI 2719*Zvuna zatita prozora i njihove dodatne opreme RAL GZ 520 Propisani kvalitet i provera vieslojnog stakla, izolaciono staklo RAL GZ 607/3 Propisani kvalitet i provera za okove- okretno nagibni RAL GZ 607/13*Propisani kvalitet i provera zatita od ispadanja- okovi RAL GZ 716/1 Propisani kvalitet i provera za plastine prozore I Odlomak I: Plastini prozorski profili II Odlomak II: Ekstrudirane zaptivke III Odlomak III: Uputstva i saveti vezani za plastine prozorske sisteme RAL GZ 996* Propisani kvalitet i provera za ulazna vrata (aluminijum, drvena i plastina ulazna vrata) lft 7/86 Provera sistema zastakljenja sa unapred gotovim profilima- Institut za prozorsku tehniku e.V., Rosenheim Ift forum 1/99 Linearno postavljeno zastakljenje; tehnika pravila- primena- merenje pre postavljanja- Institut za prozorsku tehniku e.V., Rosenheim Ift- smernice 10/86 Provera mehanikih spojeva kod plastinih prozora- Institut za prozorsku tehniku e.V. Rosenheim IVD - Beleka br. 4 Zatvaranje zazora u visokogradnji sa Elastomer- trakama za zazore uz primenu odgovarajuih lepkova IVD - Beleka br. 5 Butil trake IVD - Beleka br. 9*Materijali za zatvaranje spojeva zavrnih zazora prozora i spoljnih vrata; osnove za planiranje i radove- Industrijski savez Dichtstoffe, Dsseldorf Tehnika pravila 9/98 ehnika pravila za primenu linearno postavljenih zastakljenja- Nemaki graevinski institut, Berlin TR Staklo 2-3/87 Tehnike smernice za staklarsku firmu, Dravni staklarski savez TR staklo 2 - Optereenje vetrom i debljina stakla; izbor stakla odgovarajue debljine sa obzirom na optereenje vetrom TR Staklo 3 - 3/79 TR Staklo- Radovi sa stakI M
lom, podlaganje staklenih delova TR Staklo 20 Ugradnja prozora i prozorskih vrata s primerima primene TRAV* Tehnika pravila za primenu od uruavanja osiguranog zastakljenja- Nemaki graevinski institut, Berlin- DIBT- izdanje 2/2003 VFF Beleka ES. 03:12/01 Toplotno- tehniki zahtevi za graevinske spojeve kod prozora, Savez proizvoaa prozora i fasada e.V. , Frankfurt VFF Beleka WP 01* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i odravanje: Zatita i garancija proizvoda VFF Beleka 02* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i odravanje: Mere i rezultati ispitivanja VFF Beleka 03* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i odravanje: Ugovor o odravanju VFF Beleka 04* Prozorske fasade i spoljna vrata nega i odravanje: Postavljanje od strane proizvoaa. WVO Odredba o toplotnoj zatiti: Odredba o utedi toplotne energije u objektima 08/94 Ostalo Smernice vezane za ravne krovove*Struna uputstva za krovove kod kojih se spojevi zaptivaju nepropusnim materijalima ATV* Opti tehniki uslovi ugovora ZTV* Dodatni tehniki uslovi ugovora LB*Opis ugovorom dogovorenih radova StLB Knjiga propisanih standarda; Izdava DIN , deo vezan za izvoenje radova 510: Prozori 511: Kuni ulazi i ulazi u stanove 027: Stolarski radovi sa drvetom i plastikom 029: Postavljanje okova 032: Zastakljivanje Baust, E. Praktini prirunik za nepropusne materijale- Industrijski savez Dichtstoffe e.V., Wiesbaden, 1987 Leusden, F. P.; Freymark H*Prijatna klima u sobnom prostoru za jednostavnu praktinu upotrebu, Ges.- Ing. 107 (1986) Br. 1, 12- 14 i 71- 76 Karta zona vezana za optereenje vetrom*Analiza ekstremnih vrednosti za brzinu vetra za podruje Nemake, DIBT- Izdanje 6/2001
E.V.
67
Poglavlje
9.4 Izvori navedene literature DIN, EN, ISO Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 Berlin VDI - Smernice Beuth Verlag GmbH, Postfach 1145, 10772 Berlin RAL- Smernice, RAL Nemaki Institut za utvrivanje kvaliteta i proveru e.V., Siegburger Strae 39, 53757 Sankt Augustin IVD- Beleke HS Public Relations Verlag i Werburg, GmbH, Dsseldorf Smernice vezane za ravne krovove Centralni savez nemakih postavljaa krovova- Struni savez krovna, zidna tehnika i tehnika zatvaranja spojeva e.V., Kln VFF Beleke Savez proizvoaa prozora i fasada e.V., Walter- Kolb- Stae 1- 7, 60594 Frankfurt / Main TR Staklo Institut za staklarstvo, pri Strunoj staklarskoj koli 6, 65589 Hadamar DIBT- Izdanja Wiley- VCH Servis za Ernst & Sohn, Bosch Strae 12, 69469 Weinheim
68
Poglavlje
I M
E.V.
69
QKE.Bonn@t-online.de RAL-Gtegemeinschaft Kunststoff-Fenstersysteme Am Hofgarten 1-2 D-53113 Bonn Germany Phone +49 0228 7667654/55 Fax +49 0228 7667650 web: www.GKFP.de VEKA AG - Predstavnitvo za Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju KVALITET, POVERENJE, SIGURNOST Izvorska 36/6, Beograd, Srbija, tel. + 381 (0) 11/ 305 71 81 GSM + 381 (0) 63/ 222 076 GSM + 381 (0) 63/ 422 822 e-mail: vtasevski@veka.com www. veka.rs www. veka.com
VEKA za prozore dugog veka

Veka Priručnik Za Postavljanje Prozora

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Veka Priručnik Za Postavljanje Prozora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ODBOR ZA UTVRIVANJE KVALITETA PVC PROZORA I VRATA

PVC PROZORA I VRATA

PRIRUNIK ZA POSTAVLJANJE PVC PROZORA I VRATA

2. PODRUJE PRIMENE PRIRUNIKA

Radni nalog (TENDER)

3. Radni nalog (TENDER)

LISTA PROVERA ZA RADNI NALOG (TENDER)

3.0.2 Usluge sa odstupajuim tehnikim specifikacijama

3.0.3 Uputstva ponuaa vezana za ponudu

Radni nalog 3 nalog Radni

Okretni prozor, jednokrilni, otvaranje prema unutra

Okretno nagibni prozor

Klizni prozor i vrata

Klizno podizni prozor i vrata

EE G IEN M IN ST TS OT FF FF EN SE TE YE SR TE G T EG G ET M SEC HS AC FH TA F T K U KN US NTS O-F -F NR SST SM YE STEME

Radni nalog 3.1 Podaci o graevinskom objektu

3.1.2 Izrada paletni, pozicioniranje, mesto naleganja

3.1.3 Graevinski materijal za izradu zida

Smaknuti Polu-smaknuti Ravni sa povrinom Nalegajua zaptivka Srednja zaptivka

3.3 Opti tehniki zahtevi

Ve postavljena skela Skela po porudbini

Graevinski otpad Broj prozora Broj vrata Ostalo

Postoji ___________ m Ne postoji

3.4 Konstrukcijski zahtevi

3.3 Opti tehniki zahtevi

3.5.2 Unutranje prozorske klupice Radove izvodi: ____________________________________________________

Sa unutranje strane prozora, sa podlokama otpornim na pritisak.

Radni nalog 3.6 Zatita od pogleda (sunca, hladnoe)

3.6.2 Izrada poklopca kutija roletni novogradnja

U(sb) = 0,85 W/mK U(sb) = W/mK

Visina prozora i profili roletni Bela

3.6.6 Boja kutija roletni, odnosno voica roletni

3.6.8 Nain rukovanja

3.6.9 Materijal zastora roletne

3.6.10 Boja zastora roletne

3.6.11 Izrada zastora roletne

3.7 Toplotna zatita

Uw,Bw = _________W/m K iz tabele za DIN 4108 g-vrednost ostakljenja ____________________%

Radni nalog 3.8 Zvuna zatita

3.9 Protiv provalna zatita

Radni nalog 3.13 Graevinski spoj

3.13.3 Zaptivanje unutranje strane (vidi skicu/sliku 32).

3.13.5 Graevinsko merenje

Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

4. Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

Slika 2: ema za Slika 2: ema za odreivanje odreivanje mera

Precizno merenje je pola Precizno merenje je pola ugradnje. ugradnje.

OFF=gornja ivica poda ORF=gornja ivica grube gradnje

govoriti pre ugradnje.

Kolona kolona 1 red red 5 5 6 6

propisana mera propisana mera odnos (referenca) odnos (referenca)

iznad 3do do (m) iznad 3 66 (m) granina mera mm granina mera uu mm

Merenje i odreivanje stvarne situacije u gradnji

1620 1620 1620+ + +12 12 12= = =1632 1632 1632

1620 1620 1620---12 12 12= = =1608 1608 1608

najvea mera najvea najvea najvea mera mera mera

1608 1608 1608 -2x10 -2x10 -2x10= = =1588 1588 1588

1584 1584 1584-4 -4 -4= = =1580 1580 1580

najmanja mera najmanja najmanja najmanja mera mera mera

1584 1584 1584+4 +4 +4= = =1588 1588 1588

propisana mera propisana propisana propisana mera mera mera

Uw,Bw = _W/m K iz tabele za DIN 4108 g-vrednost ostakljenja ____________%