Dr Vojislav Kujudi dipl. in. arh. LKV CENTAR, d.o.o.

Beograd

PREDNAPREGNUTE DRVENE POLIEDARSKE KUPOLE

Geodezijske kupole nastaju iteracijom iz nekog poetnog Platonovog poliedra, tako da se u viem stepenu geodezijske iteracije pribliavaju sferi, odnosno, geodzijske sfere nastaju od poliedara procesom geodezijske triangulacije njegovih strana i projektovanjem tih trouglova na sferu opisanu oko poliedra. Sa teorijskog aspekta, geodezijska linija je najkraa linija izmedju dve take na matematiki definisanoj povri. Polusfera, razloena na krivolinijske trouglove, ije su stranice njene geodezijske linije, ine geodezijsku kupolu. Tako nastaju tetraedarska, oktaedarska, heksaedarska, dodekaedarska i ikosaedarska geodezijska kupola.

Sl. 1. Proces pretvaranja ikosaedra geodezijskom triangulacijijom u geodezijsku sferu. Sisteme geodezijskih kupola izumeo je i primenio u praksi ameriki arhitekta, dizajner, filozof, pronalaza i pisac Riard Bakminster Fuler (1895 - 1983). Ovaj vizionar u oblasti primene novih konstruktivnih sistema u arhitekturi, u svojim studijama i istrivanjima, bio je dosledan u istraivanjima formi koje daju najmanji broj razliitih duina ivica izvedenih poliedara iz uslova primene principa modularne koordinacije i unifikacije elemenata konstrukcije i njihovih medjusobnih veza.

Sl. 2. Biosfera geodezijska kupola B. Fulera u Montrealu, Kanada injenica je da ideju, da se formira poliedar to pribliniji sferi sa malim brojem razliitih duina ivica, nije ni malo lako zadovoljiti. Veliki broj studija, radova i projekata Bakminstera Fulera na primeni geodezijskih kupola u arhitekturi nisu znaajni samo za razvoj arhitektonskog inenjerstva. Engleski naunik ser Harolod - Hari Kroto, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti hemije za otkie

fulerena, istie da su ga geodezijske kupole Bakminstera Fulera inspirisale pri definisanju strukture molekula C60. U znak zahvalnosti taj molekul je dobio ime buckminsterfulleren, a cela porodica kavezastih ugljenikovih molekula je dobila ime fullereni. Poseban doprinos razvoju i primeni geodezijskih struktura, u naem bliem okruenju, dao je zagrebaki profesor dr Zvonimir agar sa svojim saradnicima. Poetkom osamdesetih godina prolog veka organizovao je industrijsku proizvodnju i montau tipskih geodezijskih kupola i svodova od aluminijumskih cevi o koje je okaen krovni pokriva od trevire.

Sl. 3. Geogezijska kupola prof. dr agara, raspona 14.00 m Sredinom 2009. godine, u Zagrebu, pred grupom doktoranata i studenata Arhitektonskog fakulteta montirao je geodezijsku kupolu raspona 14.00 m. kao ... spoj zadovoljstva, radosti i znanosti,kako to autor nadahnuto navodi. Beogradsko preduzee LKV CENTAR se bavi razvojem sistema Lakih Krovnih Vezaa, i primenom ovog sistema u industrijskoj prefabrikaciji drvenih krovnih struktura. Predmet istraivanja su, takoe, i drugi savremeni sistemi za primenu drveta u konstrukcijama arhitektonskih objekata i objekata parterne arhitekture. Velikim brojem izvedenih objekata u sistemu LKV i sistemu Lepljenog lameliranog drveta, projektanti i saradnici ovog Preduzea dali su znaajan doprinos primeni principa projektovanja konstrukctivnih sistema, kroz detaljnu statiko konstruktivnu i tehnoloku analizu u skladu sa funkcijom i oblikovanjem objekta i njegovim arhitektonskim izrazom. Posebno poglavlje u radu projektantskog tima LKV CENTRA su projekti sportskih objekata pokrivenih tekstilnom membranom atorstog oblika. atorste hale, pogreno nazvane u praksi balon halama veoma se efikasno koriste kao sportski objekti za mali fudbal, koarku, tenis, pa ak i kao izlobene i sajamske dvorane i kao saloni za modne manifestacije. Izuzetna ekonominost gradnje, lagana i brza montaa i prihvatljivi kvaliteti iz oblasti graevinske fizike, potvreni su tokom eksploatacije etrdesetak ovakvih objekata, izgraenih u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. U istraivanjima i analizama novih formi i oblika atorastih konstruktivnih sistema, pri emu je princip negativne Gausove krivine (hiperbolini paraboloid, rotacionmi hiperboloid) geometrijski imperativ za formu i oblik krovnog pokrivaa tipa atorastog platna tende ili trevire, izveden je zakljuak da su osnovni oblici ili izvedeni oblici geodezijskih struktura, uz izvesne transformacije, veoma dobra nosiva konstrukcija uz aktivno sadejstvo tog krovnog pokrivaa. Za bazni oblik studija geodezijskih struktura usvojen je segment Platonovog ikosaedra. U zavisnosti od zahtevanog raspona konstrukcije anlizirane su geodezijske kupole sa frekvencijom V2 V6 (broj odseaka na luku, na zakrivljenoj stranici sfernog trougla, koji je izveden nad jednom od 20 strana ikosaedra). Na slici 4. prikazana je geodezijska kupola frekvencije V3, sa poligonalnom ivicom A-B-A poliedarske forme nad osnovnom stranicom ikosaedra. Uproavanjem poliedarske forme, prelaskom sa trouglova na pentagone i heksagone, koje ine ti osnovni trouglovi, dobija se saast oblik poliedra, sastavljen, dakle, od pravilno rasporeenih 2

petougaonika i estougaonika. Ovakva forma poliedra preuzeta je iz forme dualne geodezijske kupole, kavu je definisao B. Fuler. Na istoj slici su to pentagoni i heksagoni sa duinom ivice B.

Sl. 4. Geodezijska kupola frekfencije V-3 Pri modeliranju geometrije kupole i pri pokuaju da se osnovna matematika poliedarska forma, zasnovana na postavci da se rogljevi poliedra nalaze na sferi (lopti), uvede u objekat sa utilitarnom funkcijom, izveden je zakljuak da takva kupola, ak i kad lei na parapetnim niskim obodnim zidovima ima veoma veliku visinu u odnosu na prenik osnove. Nizom varijacija na temu visina temena kupole / prenik krune osnove ili poligonalne osnove oko koje je opisana krunica, odlueno je da se u daljim istraivanjima znaajno odstupi od izvornog oblika pentagona i heksagona, kako po njihovoj geometriji, tako i po njihovom poloaju u strukturi kupole. Tako je formirana prosta kupola sa temenim kvadratom i etiri modifikovana heksagona, kako je provereno na modelu sa Sl. 5. To je veoma jednostavna forma, kojom mogu da se pokriju manji rasponi u osnovi, ali koja omoguuje laganu multiplikaciju osnovnih oblika po irini i po duini osnove, to znai da se moe natkriti niz zarubljenih kvadrata poreanih jedan uz drugi u dva ortogonalna pravca, bez ikakvih drugih ogranienja. Transformaciji klasine forme geodezijske Fulerove kupole posveena je posebna panja najpre u geomtrijskom smislu. Varijacijom geometrije heksagona oko temenog pravilnog petougaonika (pentagona) smanjivan je kolinik H/D, gde je H - visina kupole i D - prenik opisanog kruga oko poligonalne osnove kupole, do mere koja daje prihvatljiv unutranji volumen. Korigovana je, takoe iz tehnolokih uslova, geometrija petougaonika pri osnovi kupole, koji ima etiri ivice jednakih duina i petu, baznu ivicu, razliite duine.

Sl.5. Poliedarska forma sa kvadratom na temenoj povri

Sl. 6. Klasini oblik geodezijske kupole tip V3

Izvedena forma ima u vertikalnom preseku luk, deo krunice, koji prolazi kroz rogljeve formirane poliedarske kupole, to je jedina veza sa izvornim oblikom Platonovog poliedra. Trouglovi, koji su pozicionirani izmeu baznih petougaonika ne lee u jednoj ravni, ve njihovo zajedniko teme lei 3

na poligonalnoj osnovi kupole. Daljim varijacijama geometrije trouglova, petougaonika i etougaonika, koji fromiraju poliedarsku formu, izveden je veoma prihvatljiv oblik kupole nad elipsastom osnovom sa odnosom duina glavnih osa d/D = 1.0/1.5, iskljuivo sa funkcionalnog aspekta. Tehnoloki, ovakav oblik drvene poliedarske kupole je manje prihvtljiv od osnovnog oblika, zbog veeg broja razliitih dimenzija pripadajuih pligona.

Sl. 7. Model drvene poliedarske kupole nad elipsastom osnovom.

Sl. 8. Poliedarska kupola estougaone forme nad krunom osnovom

Sl. 9. Poliedarska kupola estougaone forme nad elipsastom osnovom

Daljom varijacijom osnovnih poligona, koji mogu formirati poliedarske kupole, izveden je poliedar sa heksaedrom u temenoj ravni, oko koga je postavljeno est istih izduenih estougaonika, est, takoe izduenih petougaonika i est grupa trouglova, koji ne lee u istoj ravni. Sprovedena je anliza mogunosti primene ovakve formacije geomtrijskih slika nad elipsastom osnovom i izveden je zakluak da i sa oblikovnog i sa tehnolokog aspekta ovakva forma ima svoje kvalitetno opravdanje. Ovi oblici kupola se ne mogu vie nazivati geodezijskim kupolama, ve samo poliedarskim kupolama, jer je kroz njihovu konstrukciju sprovedena samo osnovna ideja koju je davno definisao uveni B. Fuler. Razlog za prelazak sa osnovne strogo triangulisane forme geodezijske kupole, sa rogljevima na sferi, na poliedarsku formu formiranu od kvadrata (i pravougaonika), petougaonika i estougaonika razliitih duina strana, dopunjenu trouglovima, je zapravo ideja da se formira jedan drugaiji statiki sistem, kao vii nivo postojeeg sistema i pojednostavi montaa tahve strukture. Svaka od ovih kupola se prostom dekompozicijom moe razdvojiti na niz ravanskih poligona. Poligoni oblika petougaonika i estougaonika ine zasebne celine komponente, koje se zasebno formiraju i kao autonomne krute ploe ugradjuju u kupolu, formirajui, pri tom dvodelne drvene tapove po zajednikim ivicama izvodnicama poliedra.

Sl. 10. Prototip LKVC drvene poliedarske kupole u toku montae Du ose u teitu petougonih i estougaonih poligona, koja je upravna na ravan slike, postavljen je razupira teleskopske funkcije sa cevastim delom na koji su zavarene vezne ploice na oba njegova kraja i centralnom tapastom osovinom kojom se menja visina razupiraa . Gornja ploica 4

centralnog cevastog dela razupiraa stoji u ravni slike i povezuje dijagonalno postavljene gipke tapove, koji uz izutetno malo natezanje besprekorno formiraju zadatu geometriju poligona, a koji pojavom pritisaka u tapovima poligona izazivaju poetno prednaprezanje. Donja vezna ploica stoji u temenu obrnute viestrane piramide, ije izvodnice ine, takoe, gipki tapovi, koji u ovoj fazi montae lagano obezbeuju upravni poloaj cevastog razupiraa na ravan drvenog poligona. Centralnu tapastu osovinu razupiraa ini navojna ipka, koja na svom temenu ima ugraeni poludisk od poliplasta za povrinsko oslanjanje tende krovnog pokivaa. Navrtkom se regulie visina odizanja poludiska iznad ravni poligona.

Specifikacija: 1. Poliplast 150.30 mm 2. M-20 ... 40 mm 3. Navrtka M-20 4. iroka podloka M-20 5. Nastavak NM-20 6. Navojna ipka M-20 7. Zavojna opruga 8. Cev 42.4 mm, t = 2.5 mm

Sl. 11. Detalj konstrukcije centralnog cevstog razupiraa Veza gipkih tapova - zatega u temenu drvenog poligona izvodi se pomou vezne metalne ploice koja ini simetralu jednog od unutranjih uglova poligona. Ona je zavarena za savijenu poprenu metalnu ploicu koja parti ugao drvenih tapova poligona sa spoljne strane, za koje je prosto zakovana ekserima.

Sl. 12. Detalj ugaone veze drvenih krutih i metalnih gipkih tapova (zatega)

Proces formiranja drvene poliedarske kupole se svodi na prosto medjusobno povezivanje montano - demontanom vezom prethodno formiranih krutih ploa oblika poligona, trouglova, petougaonika i estougaonika obrazovanjem dvodelnih drvenih tapova. Ovim jednostavnim postupkom formiranja veza se izbegavaju klasine vorne veze, koje kod veih raspona geodezijskih kupola mogu biti i dovoljno sloene.

Sl. 13. Montirana membranska opna Nakon prve faze montae drvene strukture kupole postavlja se tekstilna membrana poliedarske forme i prvruje za bazni poligon standardnim vezama. Ona je ravnomerno nategnuta postepenim odizanjem van ravni poligona u zonama oslanjanja na poludiskove centralnih razupiraa. Odizanje poludiskova upravno na ravan poligona se postie izvlenjem navojne ipke iz cevastog dela razupiraa zavrtanjem standardne navrtke nad gornjom veznom ploicom. Ovim postupkom se unosi sila zatezanja u kose zatege i izaziva pritisak u tapovima petougaonih i estougaonih drvenih poligona. Ovo je trenutak koji potvrdjuje kvalitet napora da se modifikuje konstrukcija geodezijske strukture i podigne na novi nivo projektovanja, graenja i eksploatacije. Dovoljnim odizanjem tekstilne membrane - tende silama u odreenim zonama znaajno zategnuta tenda dobija vitopernu formu sa potrebnom negativnom Gausovom krivinom. Takav krovni pokriva je sprosoban da nosi sopstvenu teinu i, po potrebi, sva klimatska optereenja. Vezana sa drvenu konstrukciju samo po obodnom ivinom poligonu kod manjih raspona ili po dodatnom obodnom ivinom prstenu, kod veih raspona, ona sva naprezanja, izazvana prednaprezanjem prenosi na tu ivinu konstrukciju bez ikakvog kontaktnog uticaja na drvene tapove poliedrske kupole. ak i pri dejstvu odiueg dejstva vetra naponska slika pritisaka u tapovima poliedra ne moe biti poremeena, jer se u njima raunski odreenim intenzitetom prednaprezanja iskljuuje svaka mogunost pojave zatezanja. Moglo bi se ak rei da ovako koncipiarni sklop poprima karakteristike konstruktivnih sistema poznatih pod imenom tensegrity konstrukcija. Pritisnuti drveni tpovi, izvodnice poliedarske kupole, su u ovom sluaju tapovi sloenog preseka sastavljeni od dva pravougaona preseka, ije unutranje strane zaklapaju medjusovni ugao vei od 40. To znai da se, iz ekonomskih razloga, mogu usvojiti drveni tapovi pojedinanih poligona sa velikom vitkou poprenih preseka. Njihova poprena krutost e biti znaajno poveveana medjusobnim povezivanjem tapova mehanikim spojnim sredstvima iz oblasti drvenih konstrukcija. Nakon postavljanja tekstilne membrane i njenog prednaprezanja drvena poliedarska kupola se, u ovoj konanoj fazi, die na svoje oslonce. To mogu biti stubovi sloenog ili razuenog preseka od drveta i metala, postavljenih tako da obezbeuju prostornu stabilnost sistemu ili zidane, odnosno montane konstrukcije stabilne na dejstvo spoljnih horizontalnih sila. Izvedeni prototip LKVC drvene poliedarske kupole je pokazao dobre, jednostavne tehnoloke performanse, izuzetan ekonomski kvalitet, zasnovan na podacima o utroku materijala i na angaovanju radne snage i ukazao na mogunosti primene u raznim klimatskim sredinama i za razne potrebe. injenica da osnovne duine tapova, koji ine stranice petougaonih i estougaonih poligona, nisu tehnoloka ni funkcionalna prepreka, jer i manja krutost na izvijanje ovakvog sloenog preseka moe biti dovoljno velika za ekonimski opravdan konstruktivni sistem. Problem naprezanja membranske opne usled optereenja snegom se moe raiti na veoma jednostavan i ekonomski ispravdan nain montaom elektrinih ili gasnih kalorifera, koji se pri kritinom optereenju od snega automatski ukljuuju. Dovoljno je da temperatura vazduha sa unutranje strane membrane bude + 5C da uslovi topljenje snega i sprei njegovo nagomilavanje. Ovakva 6

dopunska oprema je veoma dostupna, a njena ekonominost u primeni se svodi na eksploataciju samo u doba kad sneg pada.

Sli. 14. Poliedarska LKC drvena kupola nad osnovom prenika 10.00 m Analize, sprovedene nakon steenog iskustva pri montai prototipa LKVC drvene poliedarske kupole, pokazuju da se mogu primeniti veoma ekonomina reenja i nad ovalnim osnovama sa duinama glavnih osa do 30.00 x 45.00 m. Istraivanja, koja predstoje, tokom studija ovako modifikovanih oblika Fulerovih geodezijskih kupola, treba da utvrde uslove primene drvenih kupola vieg frekfentog nivoa i primenu drugih viseih i oveanih konstrukcija krovnih pokrivaa sa boljim karakteristikama iz oblasti graevinske fizike, a koje mogu da prihvate sva mogua stalna i klimatska optereenja na lokacijama graenja i eksploatacije.

Reference: Prof. dr Zvonimir agar, lina prepiska Rene K. Mueller, Geodesic Polyedra prof. dr Ljiljana Petruevski, Geodezijske kupole geodezijske sfere Antonio iber, Kiralne kupole i Buckminster Fuller Antonio iber, Icosadeltahedral geometry of fullerenes, viruses and geodesic domes www.mystudiomontreal.com, biosphere

LKV CENTAR d.o.o. Dobanovci, Beograd, Ugrinovaka 270 p

www. lkvcentar.com