Marko Aurelije - Samom Sebi

..
DER!
www.dereta.co.yu
office@dereta.co.yu
MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA
Urednik
Dragan Mojovi
Marko Aurelije
Samom sebi
Prevod sa grkog
Albin Vilhar
Predgovor
Milo N. uri
Beograd
20DA
BEKA
PREDGOVOR
Stoika kola i Marko Aurelije
I. Glavni predstavnici stoike kole
U istoriji stoike kole, koja je izgradila najzna
menitij i sistem helenistikog vremena, razlikuj u se
tri perioda: starij i period (od god. 300. do 1 30. s. e. ) ,
srednj i i l i , bolj e, helensko-rimski ( od god. 1 30. do
50. s. e. ) i pozni ( od god. 50. s. e. do u III vek n. e. ) .
a) Stariji period
Stoiku kolu osnovao je Zenon i z Kitij e na
Kipru. Posle dugog naunog pripremanj a i ugleda
j ui se na Epikura, on se god. 301 . sam poj avio kao
uitelj filozofi j e i otvorio svoj u kolu, a kao mesto
svoj ih predavanj a odabrao j e na atinskom trgu 1s
likani trem (L'toa 1Ot1A) koj i se tako zvao po
tome to j e bio ukraen Polignotovim freskama, ko
je su slavile j unaka dela Atinjana ( D. L. VII 5) .
Kao Zenonovi uenici isticali s u se Ariston,
Miltij adov sin iz Hij a, koji je zbog svoj e izvanredne
besednike obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim
Persej i z Kitij e, Zenonov zemlj ak, Heril iz Karta
gine, mnogostrano obdareni Dionisi j e iz Heraklej e
8 Milo N. uri
na Pontu, s nadimkom Metatemen, j er j e docni j e
priao kirenskoj i l i Epikurovoj koli, Arat i z Sola,
pesnik Nebeskih pojava, a naroito Kleant iz Asa u
Troadi.
Kleantovi uenici bi l i su Sfer iz Bospora, a
naroito Hrisip iz Sola, koj i j e svojom sistematiza
torskom sposobnou i revnosnom i svestranom
obradom celokupnog materij ala izgradio pravi sis
tem ort0doksnog stoikog uenj a i tako postao dru
gi, tj . definitivni osniva kole.
Za svoga naslednika Hrisip j e odredio svoga
ueg zemlj aka Zenona iz Tarsa. Ovoga je nasledio
Diogen iz Seleukije na Tigridu, koji je ve sluao Hrisi
pa i god. 155. zaj edno sa akademikom Karneadom i
peripatetiarem Kritolaj em, bio trei lan poslanstva
koje su Atinjani poslali u Rim.
Diogenovi uenici bili su Antipatar iz Tarsa,
njegov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto
spominj e nj egov zemlj ak Arhecem, osniva stoike
filij ale u Babilonu, zatim veoma samostalni i mno
gostrani Boet i z Sidona, Apolodor iz Seleukij e, zna
meniti gramatiar Apolodor iz Atine, pisac Hroni
ke, i Gaj BI osij e iz Kume, koga Plutarh u ivotu T
Grakha prikazuj e kao slobodoumna oveka: on j e
bi o duhovni zaetnik agrarnih reformi Tiberij a
Semproni j a Grakha.1
I Videti: Veljko Gortan, Filosof Blasije iTiberije Grakho, Zbor
nik radova Filozofskog fakul teta u Zagrebu, knj . I ( 1951) 423-432.
Stoika kola i Marko Aurelije 9
Od spisa starih stoiara sauvani su samo
odlomci. Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoico
rum veterum fragmenta collegit Joannes ab Arnim.
Vol. I: Zeno et Zenonis discipuli, Lips. 1 905; vol. II:
Chrysippi fragmenta logica et physica, Li ps. 1 903;
vol. III: Chrysippi fragmenta moralia. Fragmenta
succesorum Chrysippi, Lips. 1 903; vol. IV: Indices
conscripsit M. Adler Lips. 1 924.
b) Helensko-rimski period
1. Panetije
Od Antipatrovih uenika naj znamenitij i bi o
j e Panetij e, roen izmeu 1 85. i 1 80, a umro u
poetku I veka s. e. On j e Antipatra i nasledio kao
shol arh (Ind. Herc. col . 53 ) i nj ime poinj e nov
razvitak i srednj i period stoike kole. Bio j e i z Lin
da na ostrvu Rodu, koj i j e svoj im geografski m po
loaj em i pregalatvom svoga stanovnitva postao
naj znameniti j e trgovako mesto u Egei di i okolnim
oblasti ma, i gde se staro helenstvo dorske krvi i
dorskog duha naj isti j e ouvalo. U politikom pog
ledu Rod se odlikovao uzornom umerenom demok
ratijom (Cic. De rep. III 48), svojom eunomijom i soci
j alnim duhom posednikih klasa (Strab. XI 652-653),
koj e su svoj om politikom dalekovidnou umele
da ostrvu sauvaj u stvarnu samostalnost i da mu
pribave znaaj politikog inioca koj i je od rimskog
10 Milo N. uri
senata uziman u raun. Naj stariji sin Nikagore,
svetenika dorske Atene Panetij e pripadae ugled
noj porodici, koj a se odl ikovala u borbi i odnosila
pobede u sportu ( Strab. XIV 655) .
Posle Antipatra, on j e u Pergamu sluao Kra
teta iz Mala, kome su ga mogle dovesti nj egove es
tetike i knj ievne naklonosti, a zatim, kad je doao
u Atin. u, Diogena, i ostao stoikoj koli veran i posle
njegove smrti, za sholarhata Antipatrova. Osim
spisa stoike kole, on je poznavao spise i drugih
filozofij skih kola, tako da je Kikeron mogao o nj e
mu kazati: " Semper habuit i n ore Platonem, Aris
totelem, Xenocraten, Theophrastum, Dicaearchum,
ut ipsius scripta declarant" (De fin. IV 28, 79) .
Za nj egov ivot bili s u presudni nj egov dola
zak u Rim i poznanstvo s mnogim uticajnim Rimlj a
nima, a naroito s Gaj em Lelij em i nj egovim pris
nim prij atelj em Publijem Kornelijem Skipionom
Afrikancem Mlaim, s kojim je moda ve god. 146.
bio u Gl avnom stanu pred KartaginorL Kad j e
Skip ion, god. 146, po nareenj u vlade, preduzeo ve
liki put na Istok da u samim mestima proui poli
tike prilike, pozvao j e Panetija da kao nj egov prati
lac uestvuj e u tome putovanj u. Put je traj ao vie od
godinu dana, i oni su obili Egipat, Sirij u, Pergam,
Heladu i Rod. Izmeu god. 1 42. i 1 40. saobraao
je Panetij e u Skipionovoj kui s i storiarem Poli
bijem, koj i nij e bio filozof, ali se nj egova original
nost sastoj ala u tome to j e shvatio da j e rimska
vlast nad svetom bila istorij ska nunost, razabrao
duboke uzroke toga golemoga dogaaj a i prorau
nao mu posledice. Panetij ev boravak u Rimu znaa
j an je naroito zbog toga to su on i Gaj Blosij e, nj e
gov sauesnik, sto iku filozofij u presaivali na rim
sko zemlj ite, gde j e ona izvrila velik uticaj ,2 ali j e
j o vanij e bil o to to j e on u Rimu u naj veoj meri
proirio svoj e vidike i to je imao prilike da u skipi
onskoj atmosferi uoi metode i snage koj e su
odreivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene
i Rimlj ane Skipion i Panetij e bili su uzoran primer
prijatelj stva izmeu dravnika i predstavnika nauke.
Kao filozof on j e uivao veliki ugled kod rimske
aristokratij e, i Kikeron, na primer, zove ga vel prin
ceps eius, sc. Stoicae disciplinae (De div. I 3, 6,
Acad. II 33, 1 07) i gravissimus Stoicorum (De off. II
14, 5) . Poslednj ih godina svoga ivota boravio j e
delom u Rimu, delom u Atini, ali s e naposletku nas
tanio u Atini, gde j e Antipatra pomagao u nastavi, a
kad se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i osta
j ao kod kue, isprva ga je zamenjivao, i naposletku,
kad je Antipatar umro, postao upravnik kol e.
Pravi Helen, stoiar iz Li nda izvrio j e pohelenj i-
2 Videti: Svet. Nikolaj evi, O stoicizmu u rimskoj dravi,
Otadbina IV ( 1 888), 236-268; E. Vernon Arnold, Roman Stoicism,
Cambridge 1 91 1 ; L. Meylan, Panetius et la penetration du stoicisme
i Rome au dernier siecle de la Republique, Rev. de Theo!. et de Philos.
1929. 1 72-201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und der Prinzi
pat, Neue Jahrb. hir Wiss. und Jugendb. 1 929, 653-675; Ch. N.
Smiley, Stoicism and its Influence on Roman Life and Thought, Class,
Journ. 29 ( 1 934), 645-657; Pietro de Francisci, Lo spirito della civiiti
Romana, 1 940, nem. prevod 1 941, 178-194.
12 Milo N. uri
vanj e Stoe, tj. uneo u nj u nov duh i otvorio u nj oj
nov razvitak.
Od Panetij evih spisa, u koj i ma j e veim de
lom obraena praktina filozofij a, naj uvenij i bio j e
O onom to dolikuje (nEpi 'OU KauiKoVo), u
kome, po Kikeronovu sudu, sine controversia de of
ficiis accuratissime disputavit (De off III 2, 7) , i koj i j e
Kikeron sl obodno obradio u prvoj i drugoj knj izi
svoga spisa O dunostima. Od ostalih spisa pomi
nj u se O eutimiji, O filozofijskim pravcima, O pro
mislu, O Sokratu i sokratovcima.
Njegovi uenici od Rimlj ana bi l i su Kvint
Muki j e Skevola, G. Fanij e, P. Ruti l i j e Ruf, L. El i j e,
M. Vigelij e, Sp. Mumij e, Sekst Pompej , L. Luki l ij e
Balbo, a od Helena Mnesarh iz Atine, nj egov nasle
dnik u sholarhatu, Hekaton s Roda\ Dardan i z Ati
ne, Apolonij e iz Nise u Frigij i , Asklepi odot iz Nike
j e, Dionisij e iz Kirene, a najvei i naj znameniti j i od
svih bio je Posidonij e, koj i je iveo od 135. do Sl.
god. s. e.
Panetij eve i Hekatonove fragmente izdao j e
H. N. Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum frag
menta, Bonnae 1 885, Diss.
2. Posidonije
Roen u Apameji u Sirij i , Posidonij e se, posle
veih nauno-istraivakih putovanj a po Italij i , Ga-
3 Vid. GomolJ, Der stoische Philosoph Hecaton. Bonn 1933.
lij i , Ligurij i ,
panij i , Si ci li j i i severnoj Africi, nas

tanio u Rodu, koj i mu j e postao druga postoj bi na.
Tu j e osnovao uvenu kolu, gde su ga pored drugih
istaknutih Rimlj ana sl uali Kikeron i Pompej . Kao
Solon, Pitagora, Herodot, Platon, Eudokso, Demo
krit, i on je, dakle, putovao, i nj egova shvatanj a su
odraaj nj egovih putovanj a, i otuda nj egov univer
salizam nij e enciklopedij ske prirode, ne lei u stru
kama, nego u otrini oka koj im on ne samo da uo
ava ono to je naroito, i ndividualno i karakteris
tino kako u prirodi tako i u duhovnom ivotu, ne
go sagleda celinu koj om je obuhvaeno i ono to j e
rastroj eno i rastureno. K. Raj nhart Posidonij ev sis
tem, s obzirom na metodu koj om j e izgraen, obe
leava kao naj istij u filozofij u oka a za samog Posi
donij a kae da je "der grosste Augendenker der An
tike".4 Najuniversalnij i duh to ga j e helenizam izne
drio, on je bio dravnik, mislilac, ispitiva, vaspita,
istoriar kulture, etnograf, tuma svih stvari. On
ponovo obraa panj u na prirodne nauke i uvodi ih
u Stou, laa se Aristotela, i to aristotelisanj e (aplC
'o'EAinv) zameraj u mu strogi stoiari ( Strab. II p.
1 04) . K. Prehter ovako ga prikazuj e: "U spaj anj u is
tonj akog i helenskog naina postoj anj a pravi
predstavnik helenizma, u isti mah i mistiar i racio
nalist, onaj ko veruj e u udesa i egzaktan etiolog,
spekulativan mislilac i empiriar, samostalan pos
matra i preraiva istorij ske tradici j e, prirodnj ak i
4 K. Reinhardt, Poseidonios, Minchen 1921, 5-6.
14 Milo N. uri
poznavalac lj udske prirode i u oblasti praktike po
litike, on j e sebi, samo delimino idui tragovima
svoga uitelj a Paneti j a, stvorio shvatanje sveta u ko
me se dosokratski, platonski, aristotelski i stoiki
elementi vezuj u u skladno izgraen sistem. "5 Kao
pitagorovac Arhita, kao peripatetiar Demetri j e Fa
leranin, kao nj egovi prethodnici u koli Persej i Sfer,
i rod ski stoiar udrui va o j e u sebi dravnika i filo
zofa: bio pritan, naj vii dravni slubenik u gradu i
dvaput j e putovao u Rim diplomatskim poslom,
god. 87. i 5 1 , j er su ga Roani nagradili graanskim
pravom.
Posidonij eva prouavanj a i spisi prostiru se
gotovo na sve pozitivne nauke nj egova vremena:
matematiku, astronomiju, fiZiku, geografij u, istori
ju i gramatiku, a svoj a filozofij ska shvatanj a izloio
j e u spisima O dui, O vrlinama, O svemiru, O
strastima, O gnevu, O onom to dolikuje i drugima
Odlomke iz nj egovih spisa izdao j e J. Bake, Posi
donii, Rhodi i reliquiae doctrina e Lugd. Bat. 1 8 1 0,
ali ovaj zbornik j e posle novij ih prouavanj a Posi
donij a zastareo.
Posidonij ev naslednik u sholarhatu na Rodu
bio j e nj egov unuk po keri Jason iz Nise, koj i se
bavio pisanj em biografij a i spisa iz istorij e filozofij e.
5 K. Praechter, Die Philosophie des Aitertums, Berlin 1926, 478.
3. Stoiari u Tarsu
Od ostalih uenika isticali su se Atenodor, s
nadimkom Kordilion, iz Tarsa, j edan od uitelj a
Makij a Porkij a Katona Utikog, i Atenodor, si n
Sandonov i z Kane kod Tarsa, koj i j e po svom zavia
ju imao nadimak Kanj anin.
Ako napomenemo da j e po nekim izvorima i
sam Hrisip bio Taranin, onda bismo sa poslednjom
dvoj icom i sa dosad pomenutim filozofima iz Tarsa
imali est stoiara iz toga grada. Ovom prilikom
zadraemo se na tom gradu i na starim vestima o
nj egovim filozofima.
Posle rasturanj a Aleksandrove imperij e, Tars
je uao u sastav Seleukove drave. Bio je napredna
varo, j ep se nalazio u " velikoj krasnoj dolini sa do
volj no vode, a punoj svakoj akog drvea i loze; a ro
di i mahunica, proso, penica i j eam" ( Xen. Anab.
I 2, 22) . Dananj i Tars lei na istom mestu gde i
stari; to j e, dakle, j edan od malog broj a mediteran
ski h gradova koj i imaj u gotovo tri hilj ade godina
svoga neprekidnog postoj anj a. Znaaj no je da se filo
zofi iz Tarsa pojavljuj u i kao dravnici u svome za
viaj u. Platonsko-aristotelski ideal filozofa kao dravni
ka i dravnika kao filozofa ostvaruje se j edno vreme i
u Tarsu. Geograf Strabon kae o njima ovo:
"Tamonj i stanovnici ( tj . Tarani) revnosno
neguj u Filozofij u kao i sve ostale opte nauke, tako
da nadmauj u ne samo Atinu i Aleksandrij u nego i
svako drugo mesto koj e bi se jo moglo pomenuti i
16 Milo N. uri
u kome ima kola i filozofij ske nastave. Ali razlika
je samo u tome to su oni koj i se u Tarsu bave nau
kama svi domai lj udi, a stranci ne dolaze lako; Tar
ani i ne ostaj u onde, nego idu u inostranstvo radi
usavravanj a i, kad svoj e obrazovanje dovre, rado
ostaj u u stranom svetu, tako da se samo malo nj ih
vraa . . . Osim toga, Tars je mnogol j udan i moan,
j er zauzima poloaj metropole.
Od tamonj ih lj udi stoiari su bili Antipatar,
Arhedem i Nestor, zatim dva Atenodora, od koj ih j e
j edan, onaj s nadimkom Kordilion, ve kao star
ovek iveo u kui Marka Katona i kod nj ega umro,
a drugi, Sandonov sin . . . bio uitelj caru Augustu i
stekao velik ugled, a zatim se, ve ostareo, vratio u
otadbinu i oborio tadanji ustav, po kome j e, pored
ostalih, gradom ravo upravlj ao naroito Boet, ko
liko lo pesnik toliko i lo graanin, ali zbog laska
nj a gomili veoma moan . . . U tom poloaj u Atenodor
j e zatekao grad, i on se neko vreme trudio da ra
zlozima preobraa ne samo Boeta nego i nj egove
pristalice; al i kad oni ni od kakve samoosionosti
nisu prestaj ali, on se poslui slobodom koj u mu j e
dao car, te ih istera osudivi i h na prognanstvo . . . Ti
lj udi behu, dakle, stoiari . . . Naroito Rim moe da
pokae mnotvo naunika roenih u ovom gradu,
j er j e on pun Tarana i Aleksandrinaca. Eto, takav
je Tars " ( XIV 673, 12-675, 25) .
Da j e Atenodorova filozofska uprava bila
valj ana, vidi se otuda to su mu Tarani jo u Luki
j anovo doba svake godine inili poasti kao heroju
Stoika kola i Marko Aurelij e 17
(Macrob. 21, vid. i D. Chrys. Op. XXXIII 48) . Dodaj
mo jo da je Tars, o kome ve Ksenofont kae da j e
"grad velik i bogat" (Anab. I 2, 23) , a Julije Kesar
"Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum fortissi
mumque" (Bell. Alex. 66) , bio zaviaj apostola Pavla,
koj i za se kae: "Ja sam ovj ek Jevrejin iz Tarsa,
graanin poznatoga grada u Kilikij i " (Act. apost. 21 ,
39) . Zato j e Tars uivao veliki ugled u hriana ( Basi!'
Seleuc). 557 A; Zonar, 1 5, XII 23, XIII 12) .
Suprotno pripadnicima Epikurove kole koj i
su se radi obezbeenj a line udobnosti klonili prak
tike politike, stoiki filozofi uviali su moralnu
meuzavisnost drave i graana, te su stupali u
dravne poslove kao savetnici i pomonici vrhovnih
dravnih rukovodilaca i zaj edno s nj ima osnivali ili
odravali i unapreivali red, sklad i mir u dravi ili
i sami postaj ali vrhovni dravni rukovodioci .
c) Pozni period
Iz poznoga perioda, tj . od poetka I do sre
dine III veka, poznato je oko pedeset pripadnika
stoike kole, od koj ih su naj znamenitij i Lukij e
Anej Seneka, Epiktet i Marko Aurelij e.
1. L. Anej Seneka
L. Anej Seneka, j edan od naj veih pred
stavnika u Rim presaenog stoicizra, rodio se god.
18 Mi
l
o N. uri
4. s. e. U Kordubi (
panij a) od oca M. Anej a Seneke,

uvenog retora, i maj ke Helvij e, blagorodne i veo
ma obdarene ene. "Fizike roditelj e ne moemo sa
mi odabrati, al i moemo duhovne", kae Seneka u
spisu O kratkoi ivota ( 15, 3) , i on je sam sebi bi
rao duhovne roditelj e. To su bili Sotion iz Aleksan
drij e, koj i je pripadao eklektikoj koli Kvinta Sek
stij a, zatim stoiar Atal, sekstij evac Fabij an Papirij e
i ki niar Demetrij e. Za carovanj a Kaligulina postao
je lan Senata. Stekavi veze sa carskom okolinom,
upustio se u intimne odnose s Julijom Lavilom,
sestrom Kaligulinom, i zato ga Klaudije, na podsti
ca j Mesalinin, progna, god. 41 , na Korziku. Osam
godina docni j e, Klaudi j e, na mol bu Agripine, svoj e
druge ene, pozva ga da se vrati, imenuj e ga za pre
tora i postavi za vaspitaa svome sinu Neronu. Kad
je ovaj seo na presto, Seneka zaj edno s iskusnim
i ozbi lj ni m Afranij em Burom dobi j e konzulat,
god. 57. Jedno vreme Neron i ni j e upravlj ao svet
skom dravom, nego Seneka, i to doba pozdrav
lj eno je kao zora zlatnoga vremena i smatrano kao
naj sreni j e doba rimske carevine ( Cass. Dio 6 1 ,
3, 3) .
Kao Panetij e i Posidoni j e, i Seneka j e, dakle,
bio i dravnik i mislilac. U svom spisu De otio on i
sam kae o sebi : " Natura utr um que facere me vo
luit, et agere et contemplationi vivere" ( "Priroda me
je odredila i za j edno i za drugo, za praktiko dela
nje kao i za slobodno teori j sko zanimanj e . " ; 5, 8) .
Tu j e on helenski termin (f(Dpla) preveo reju con-
templatio, ali pod njom nij e, kao Aristotel, razume
vao samo nauno prouavanj e, nego filozofij u kao
razmilj anj e o celokupnom lj udskom ivotu.
Iako je u spisu De tranquilitate animi pi sao
da j e politika aktivnost moralna dunost svakoga
graanina, Seneka se god. 62, kao ezdesetogodi
nj ak, stao povlaiti i z j avnog ivota i u ve pome
nutom spisu De otio izneo misli koj e su ga na to po
krenule. Neminovnom si lom okolnosti dravnik
postaj e kosmopolit i rimska knj ievnost izrasta u
svetsku, kojoj j e predmet oveanstvo. Kad j e pre
stala libera res publica i s njome poj edinev lini uti
caj na j avni ivot, Senekin praktiki ivot postaj e
otium6, osloboenj e od zadatka svoga vremena i
rad na venim zadacima oveanstva, teorij ski ivot
filozofa, koj i je postao paedagogus generis humani, i
iji svet nij e vie res publica Romana, nego svet kome
pripadaju svi ljudi bez obzira na stale i nacij u.
God. 65. Neron okrivi Seneku kao sauesni
ka u za veri koj u je skovao Kalpurnij e Pison i osudi
ga na smrt, i on sam sebi oduzme ivot.
Ako j e i Seneka bio ovek od krvi i ploti, te
se nije svagda pridravao strogih naela stoicizra,
j er je brzo nagomilao silno bogatstvo ( tri stotine
miliona sestercij a ! ), poputao strastima svoga
ueni ka i bio zelena, ipak je bio hrabar u tome to
se sa svoga visokog poloaj a sve do ezdesete go-
6 O promeni u rimskom shvatanj u otiuma, A. Grilli Il problema
della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano 1 933,
192 ss.
20 Milo N. uri
dine nij e povukao u privatan ivot, gde je negovanj e
vrlina mnogo lake.
Seneka j e bio j edan od naj plodnijih pisaca u
rimskoj, i kao umetnik u antitetikom izraavanj u
j edan od naj veih stilista u svetskoj knj ievnosti. Od
nj egovih stoikih spisa sauvani su Dijalozi u dva
naest knj iga, to su rasprave o gnevu, o blaenskom
ivotu, o utesi, o kratkoi ivota itd. , ali im ime ne
odgovara sadrini, j er one - s j ednim j edinim izuzet
kom - nisu u dij alozima; zatim Poslanice Lukiliju u
dvadeset knj iga, sa sto dvadeset i etiri poslanice,
spis O dobroinstvima u sedam knj iga i spis O bla
gosti u dve ( nekad u tri) knj ige. Svi ti spisi napisani
su u j edrom, sj aj nom impresionistikom stilu, koj i
z a izraavanj e osnovnih stoikih misli uvek nalazi
nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1)
CaBa ToroBHh, KpUHo UIlU MOpa.llHa nOY4eHi5 Y 20
nUCaMa MYQpal1a CeHeKe U3.l0JeHa, Cb HeMaqKOID
rpeBeo H3b J6aBH Kb MJIa.ne)H Cp6CKOH ceKpeTap
cy.a OKp. llia6aQKor. Y Eeorpa.y, reqaTaHO y TH
rorpa<HiH KI)eCTBa cprcKoID 1 842, drugo izd.
1 868; 2) j ednu poslanicu preveo je Steva Pavlovi u
Srp. Ilustr. novinama 1 88 1 , br. 1 1 ; 3) Iz Pisama
( pismo X, XII, XIV, XVII, XX, XXI, XXIII, XXIV) ,
preveo Stj epan Senc u zborniku Primjeri iz rimske
knjievnosti, Zagreb, str. 3 1 0-325; 4) Rasprava o
blaenom ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latin
skog preveo i uvod napisao dr Milo N. uri,
Beograd 1 944.
2. Epiktet
Roen kao rob izmeu god. 50. i 60. u Hi
j erapol j u u Frigij i, Epiktet je doao u Rim u kuu
Neronova svemonoga gardista Epafrodita, koj i j e
zacelo primetio da se u otresitom i ilom mladiu
krij e neto naroito. U mladosti Epiktet j e bio izgu
bio j ednu nogu, te je celog veka hramao. Ali svoj u
hromou on j e hrabro podnosio, tako da j e izazvao
panj u i potovanj e svoga gospodara, i ovaj ga j e
docnij e oslobodio. Jo kao rob sluao j e predavanj a
stoikoga filozofa Musonij a Rufa, koga j e zbog to
bonj ega uea u Pisonovoj za veri god. 65. Neron
prognao a Galba vratio. Po svom povratku Mu
sonij e se bavio filozofijom i otvorio svoj u kolu, ali
ne radi zarade hleba, j er on j e pripadao vitekom re
du. Kao Riml j anin cenio j e duhovnu disciplinu stro
go metodikog milj enj a, voleo stari republikanski
poredak i s tolikom otvorenou kritikovao monar
hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prog
nati s ostalim filozofima - a to su bili ba stoiari i
kiniari - god. 71 . Vratio se tek na poziv cara Tita i
produio svoj a predavanj a. Od svih nj egovih ue
nika naj znamenitij i bio j e Epiktet, koj i j e, po svome
osloboenju, iveo u Rimu kao uitelj filozofij e.
God. 94, kad j e car Domitij an naredio da svi
filozofi moraj u napustiti Rim i Italij u ( Gel l . N. A.
XV 1 1 , 3, Suet. Domit. 1 0, Plin Ep. III 1 1 , 2, Dio
Cass. LXVII 1 3, 2), Epiktet ce preselio u Nikopolj u
Epiru, gde je kao philosophus nobilis i kao maximus
22 Milo N. uri
philosophorum ( Gell. II 1 8, 1 0; XVII 19, 4) , osno
vao svoj u kolu7 i i veo od predavanj a filozofij e.
Imao j e slualaca i z svih kraj eva carstva.
iveo j e
j o za vladavine Traj anove, a zacelo j e i Hadrijan s
nj ime saobraao (in summa familiaritate habuit,
Hist. Aug. Hadr. 1 6, 1 0) .
Nij e nita napisao, nego j e, kao Sokrat i kao
nj egov uitelj Musonij e, delao samo ivom rej u, ali
j e nj egove razgovore za ce zabeleio i posle nj egove
smrti i izdao nj egov uenik Flavi j e Arij an iz Niko
medij e u Bitinij i , 8 koj i j e, kao i Ksenofont, na koga
ce ugledao, pisao filozofij ske, istorij ske i voj nike
spise, tako da je u ali nazvan Xenophon redivivus.
Filozofij ski spi si posveeni su spomenu o nj egovu
uitelj u; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knj iga, od koj ih su sauvane prve etiri, i
sauvani Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest
knj iga, koj e nisu sauvane. Kao to je Ksenofont u
Spomenima o Sokratu i Odbrani Sokratovoj izloio
etika shvatanj a svoga uitelj a, tako je i Arij an u
pomenutim spisima prikazao etiko uenj e Epikte
tovo.
Prirunik je u nas triput ranij e prevoen: 1)
Seti se ili runa knjiica stoikog morala, preveo M.
I . M. , Leskovac 1 882; 2) Dr Kosta uri, Etiki
principi filosofa Epikteta, Beograd 1 925; Flavije Ari-
7 J. Bruns, De schola Epicteti, Kiel 1 897.
8 Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahrb. f. d. kl. Altert.
15 ( 1 905) , 248 ss.
Stoika kola i Marko Aurel i j e
23
j an Prirunik Epiktetov, preveo i uvod napisao Dr
Milo N. uri, Kultura, Beograd 1 959.
II. Marko Aurelije
1.
ivot
Najvei potovalac Epiktetov i poslednj i
znatni stoiar M. Anije Ver, koj i e, kad ga Antonin
Pij e usini, uzeti ime Marko Aurelij e, i, kad postane
car, dodati mu nadimak Antonin, rodio ce 25. apri
a 1 21 . god. n. e. u Rimu, gde je nj egova porodica,
spanskog porekla, bila stekla ugledan poloaj . Naj
bol j i uitelji u carstvu bi li su pozvani da ga pripre
me za nj egov poziv. U prvoj knj izi svoga dela on j e
sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i ono
ga to duguj e svoj im srodnicima i uitel j i ma. Prve
podsticaj e za filozofij u dobio j e jo kao deak od
stoiara Diogneta. Ve tada j e pokazivao izvan
redne osobine, tako da su ga voleli svi vrnjaci, a i
car Hadrij an ga j e zavole o zbog nj egove istinol j u
bivosti i u al i ga j e zvao Verissimus ( Dio LXIX 21
2). Kad j e uao u dvadesete godine, trudili su ce Kor
nelij e Fronto i Herod Atik da ga pridobi j u za sofi
stiku retoriku, ali kad je navrio dvadeset i pet go
dina, on pod uticajem stoiara Kvinta Junij a Rusti-
24 Milo N. ui
ka, koj i mu j e dao Epiktetove Beleke, a na veliku
alost Frontovu, ostavi prouavanj e retorike da se
sasvim posveti stoikoj filozofi j i ( Marc. Ad. se ipso
17, 8; Fronto p. 1 50) . Nj egov pooim Antonin Pij e
bio j e u Rim pozvao sto iara Apolonij a, ij a j e pre
davanj a mladi carevi sluao kao svaki student. po
red ovoga, on j e sluao Seksta iz Heronej e, Plutar
hova neaka, Klaudij a Maksima, Kinu Katula i dru
ge. Sve su to bili stoiari koj ih je uenj e naj bolj e od
govaralo rimskom karakteru, te e potonj i car-filo
zof i i veti prema filozofij skim i etikim naelima
stoike kole. 9 Nj egovi uzori bili su P. Klodije, Tra
sen Pet, Helvidi j e Prisko, Katon, Brut i Dion, mue
nici istog uenj a o vrlini, a Epiktetovi Razgovori
stalan saputnik.
Kad mu je pooim umro, 1 6 1 , stupi on na
presto, i tako se ispunio Platonov san o vladaru ko
j i j e u i sti mah i filozof, qA6(oco EV CAoupyt8t
(Them. Or. 34 p. 453, 5 D), kao i san kitaj skog filo
zofa Meng-cea o vladanj u prema moralnom naelu
(Wang-tao) .1O Kao indij ski car-filozof Aoka Vard
hana ( 271 . do 231. S. e.), koj i se proslavio svoj im
budistikim ediktima o verskoj toleranciji i sve svo
j e podanike oglaavao za svoj u decu, i rimski filozof
na prestolu ui da su " Sve stvari meusobno pove-
9 P. Noyen, Marcus Aurelius, the Greatest Practician of 5to
icism, L' Anquite Classique XXIV ( 1 955) , 372-383.
10
B. H. Stich, M. Aurel, der Philosoph auf dem rom. Kai
serthron, Giitersloh 1904 (Gimnasialbibl. Heft. 38) ; W Goerlitz, Marc
Aurel, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1 954.
zane svetom vezom i nisu j edna drugoj strane. Sve
one zaj edno sainj avaj u j ednu celinu i sve zaj edno
doprinose j ednom i istom redu u svetu. " ( VI I 9) .
Marko Aurelij e esto j e izgovarao Platonovu reeni
cu: " Narodi e biti sreni tek onda kad ili filozofi
postanu kralj evi ili kraljevi postanu filozofi ", i kad
j e on doao na vlast, otpoelo j e ono to E. Renan
zove " carstvo filozofa" . Jer, dok su ranij e konzuls
ka vlast i dravniki poziv bili povlastica samo sta
rih aristokratskih porodica, za nj egove vladavine
konzuli i dravnici postaj u ne samo nj egovi uitelj i
nego i drugi filozofi - Herod, Atik, Fronton, Junij e
Rustik, Klaudij e Sever, Proklo.
Pored svih nevol j a koj e su carstvo snalazile
za nj egove vladavine - pustoenj a, gladi i strane
kuge, izbij anj a ustanaka, dugotraj nih ratova s
Paranima, Markomanima i Kvadima - Marko Au
relij e opet j e valj ano upravlj ao dravnim brodom i
bio j edan od naj bolj ih rimskih careva, j er j e, teei
da ostvari Platonov ideal o filozofu kao vladaocu i
vladaocu kao filozofu, na srean nain spaj ao u se
bi filozofsku pamet s vladarskom praktiko-poli
tikom vetinom. Kao to j e veoma savesno pazio
da se zakoni vrsto dre, ak i za traj anj a rata
( Philostr. Vita soph. II 1 , 1 1 , p. 68 c Kayser), tako j e
i u upravl j anj u nad dravnim finansij ama bio veo
ma uvaran i tedljiv ( Dio LXXXI 32, 4: OlKOVOlltKf
'(0; Vita M. A., philos, 23. 2: in largitionibus pe
cuniae publicae parcissimus), a- to ce tie uprav
lj anj a u pokraj inama: provincias ingenti benignitate
26 Milo N. uri
et moderation e tractavit (Vita M. A. philos. 17, 1 ) .
Ali to ipak nij e bio srean sklad dravne vetine i
filozofske uviavnosti, j er j e veza izmeu Stoe i dr
ave bila raskinuta, i Marko je svoj e carovanje ose
ao kao teak teret, i sve zemal j sko bilo j e za nj ega
nitavno, pa i sama res publica Rimske imperij e. On
nije bio velik car, ali po shvatanj u svoga vladarsko
ga poziva on ce moe staviti u red velikih vladara, i
u nj egovoj vladarskoj poj avi bilo j e neega to pod
sea na sj aj sunca koj e ce kloni smiraj u. Mada E1XE
a apEa anacu anavrv mv auparv
anEiXEO KUt OUE hwv oin' aKrv EnAEAEl
"imao sve vrline, klonio ce svih poroka, te nij e gre
io ni s voljom ni bez nj e" ( Dio XXI 34, 2-3) , opet
on nij e bio srean, j er su mu porodinu sreu po
muivali razvratan ivot nj egove ene Faustine, ko
j u j e on vol eo, a koj a nj ega nije volela, i raspusnost
nj egova sina Komoda.
U tihim asovima naj vie j e voleo da razgo
vara sam sa sobom, traei utehe i potpore u filo
zofij i. Te razgovore ostavio j e u aforistikom obliku
i bez odreena reda zabeleene u spisu Razmatranja
o samom sebi (Trv d tumov iAta) u dvanaest
knj iga. Taj spis neprestano je privlaio blagorodna
srca i duboke glave, pa su mu ce divila i dva vlada
ra, takoe filozofi: car Julij an, u ijoj satiri Gozba
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filozof dobij a
prvu nagradu, i j o posle vie od hilj adu i pet stoti
na godina j edan nemaki vladar-filozof i prij atelj
filozofij e i slobodne misli, Fridrih Veliki, koji j e, kao
i sam stoiar na prestolu, bio prvi sluga svoj e drave
i koga j e Volter, u j ednom pismu Adansu, nazvao
Markom Aurelij em Severa, a Lametri Julij anom
Severa. U rimskom caru nemaki car j e video uzor
vladara i kao on, o emu svedoi nj egova pesma Le
Stoicien, ispevana u oaj nom poloaj u god. 1761,
verovao je u snagu vrline, koj a sadrinu ivota
nalazi u ispunj avanj u dunosti i u slubi zaj ednici:
Elle immole au public, sans pe ine et sans regret,
ses travaux et sa vie et son propre interet.11
Na kraj u svoga ivota Marko Aurelije uinio
je kobnu pogreku. Taj na carskih uspeha od Nerve
do nj ega leala je u tome to je car u senatu i u spo
razumu sa senatom za svoga naslednika birao ove
ka za koga mu se inilo da je naj sposobnij i , i nj ega
bi posinio i uzeo za pomonika. Nerva je posinio
Traj ana, rukovodioca raj nskih legiona, Hispanca iz
stare rimske porodice, Traj an Hadrij ana, Hadrij an
Antonina Pij a, a ovaj Marka Aurelij a. Stari izvori
ne daj u nam obj anj enj a kako je dolo do toga da se
ovaj poslednj i ogrei o postupak svoj ih prethodnika
i da uvede dinastiki princip. Mesto da postupi kao
nj egovi prethodnici, tj . da u sporazumu sa senatom
izabere Klaudij a Pompejana, koga je senat proglasio
kao naj dostoj nijega, ba car-filozof za pomonika u
carovanj u uzima svoga petnaestogodinj ega Slila
11 Oeuvres de Frederic le Grand, Tome XII, Berlin 1 849, 1 87.
28
Milo N. uri
Komoda, za i j e e se vladavine vratiti vremena Ka
ligule i Nerona. Posledice Aureli j eve pogreke bi l e
su strani graanski ratovi, koj i su se zavrili time
to je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao
voj niki apsolutizam Septimi j a Severa ( 1 93-2 1 1 ) .
Car-filozof umro j e god. 1 80. u Vindoboni u
ratu s Markomanima.12
2. Uenje
U poreenj u s prethodnim predstavnicima
stoike kole, uenj e Marka Aurelij a, poslednjeg ve
l i kog predstavnika stoike filozofij e, dobilo je pe
simistiko, religijsko-idealistiko i fatalistiko obele
j e, a to se obj anj ava kao posledica sve veeg priv
rednog opadanj a Rimskog carstva i bezizlaznog po
loaj a rimskog drutva i kao trag uticaj a mistikih
uenj a koj a su se u to doba u Rimu bujno rascveta
la, mada j e i sam M. Aurelij e zazirao od istonj a
kih mranih religij skih praznoverica. To je odj ek
nemira i umora koj i j e svakodnevno rastao, znak
oaj anj a i straha od smrti koj i se nikad ne stiava i
ne rastura, odraaj poznih j esenjih dana Rimske im-
12 Moderna literatura o caru Marku: P. B. Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1 884 (obimno delo c bibliografijom,
str. 3 1 8-323) ; P. E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task as Em
peror, Cambridge 1922; G. Loisei, La vie de Marc-Aurele, philosophe
et empereur, Paris 1 929; C. Clay ton-Dove, Marcus Aur. Ant., his Life
and Times, London 1933; C. Schempf, Weisheit und Weltherrschaft.
Kaiser Marc-Aurel in seinen Bekenntnissen, Berlin 1938; A. Cresson,
Marc-Aurele, P aris 1 938; G. Soleri, Marco Aurelio, Brescia 1 947.
Stoika kola i Marko Aurelije
29
perij e, i kad ovek ita Razmatranja o samom sebi,
taj dnevnik, u kome j e car naslikao intimnog sebe,
ko onaj umetnik to potomstvu ostavlj a svoj port
ret, ini mu se kao da hodi po j esenjoj umi, koj a j e
puna mirisa od zlatnog i purpurnog lia koj e vene.
Ono to naj vie zrai iz toga dnevnika, koj i nij e dru
go nego monolog i z tragedi j e veliko

srca, j este
i skrenost carevih sopstvenih oseanj a. Sta su bolovi
napravili od njega kao oveka, mua, roditelj a i ca
ra, a ta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve
to j e car-filozof pisao o ivotu i ljudskoj bedi zadah
nuo je oseanj ima koj a je sam negovao. Vidna je su
mnj a koj a esto izbij a iz nj egova verovanja, vidan j e
bol koj i j e bolovao u asovima sumnj e, napor da
razumom steene misli pomiri s verom u svom ose
anj u, kao to je vidna i vera u nepobedivost lj ud
skog uma, koj i ga spasava od asketske suvoe, kvi
jetizma i oaj anj a.
U svoj i m etikim shvatanj ima on j e, uglav
nom pod uticajem Epiktetovih Dijatriba, koj e mu j e
i z svoj e bi bl ioteke dao filozof Junij e Rustik, i taj
spis, koj i j e D. Stj uart Mil, u svom delu O slobodi,
nazvao naj savrenij im etikim proizvodom an
tikog duha, stvorio j e od nj ega stoiara.
Ali od Epikteta on se razlikuj e u tome to mu
nedostaj e ona vedra nadmonost nad stvarima, i to
je izgubio veru u napore stoikih filozofa da se po
stignu sloboda i spokoj stvo i ostvari socij alna prav
da. " Zatim razmisli o karakteru svoj i h blinj ih, od
kojih j e i onaj naj ljubazniji takav da ga j edva moemo
30
Milo N. uri
podneti, a da ne pominj em kako i sami sebe j edva
podnosimo. Ne mogu da vidim ta bi u takvom
mraku i prlj avtini i pri tako brzoj promeni materi
j e, vremena, pokreta i pokrenutih stvari, zasluilo
da se zbog svoj e vrednosti naroito istakne ili da se
oko nj ega uloi bilo kakav trud. " ( V 1 0) . "Jo j edan
trenutak, i ti e postati ili mumij a, a ostae j o
samo tvoj e ime, ili moda ni to; a ime j e samo
prazan zvuk i odj ek. Nitavne su stvari koj e smo u
ivotu toliko visoko cenili, one su trule i bez vred
nosti, a lj udi su samo psi koji se meusobno uj eda
j u i deca koja se svaaj u, smej u i plau . . . Pa ta nas
j o zadrava ovde ? " (V 33). Meutim, bavei se
stoikom filozofij om, on je nauio da je um j edini
izvor iz koga se crpe snaga za ivot i stekao uverenj e
da ovek u svima prilikama i pored svih gorkih
doivlj aj a treba da ouva duhovnu ravnoteu. "Da
se u tvome razumu ne bi stvorilo nikakvo milj enj e
protivno sveoptoj prirodi i ustroj stvu razumnoga
bia, ceni svoj u sposobnost da zaklj uuj e, j er je u
nj oj sve. Priroda zahteva promuurnost u donoe
nj u sudova, oseanj e pripadnosti lj udskome drutvu
i odanost boj oj volji. " (III 9) i "Kao to lekari za iz
nenadne operacije vazda imaj u pri ruci potrebne in
strumente i noeve, tako neka su i tvoj a naela uvek
spremna kako bi mogao razumeti boj e i lj udske
stvari, i svaku od nj ih, i onu naj manj u, izvriti kao
ovek koji se uvek sea da su oba sveta meusobno
povezana. " (IIIB) .
Za sticanj e pravilnog suda o stvarima i do
gaajima, kao i za savlaivanj e tekoa u ivotu,
najj au pomo daj e filozofij a, a ona j e, kako kae E.
Renan, s Markom Aurelij em zaj edno carovala.
"Duina lj udskog ivota samo j e taka u vremenu,
nj egovo postoj anj e je u neprestanom toku, ula su
mutna, sklop itavoga tela podlee raspadanj u i
trulei, dua j e igra, sudbina je zagonetka, na glas
sumnjiv. Jednom rej u, sve to sainj a
a telo, reka
je, a to je u vezi sa duom, san i dim. Zivot je bor
ba i putovanj e stranca; posmrtna slava je zaborav.
Pa ta nas, onda, moe da vodi ? Samo i j edino filo
zofij a. I to time to emo u sebi, kao pobednika nad
nasladama i bolovima, uvati demona od zlostav
l j anj a i tete, to nita neemo raditi bez svrhe i
sluei se lai i pretvaranj em, i to neemo zavisiti
od toga da li i neki drugi ovek radi to isto ili ne.
Tako to emo ono to nam se desi i to nas snae
primiti sa ubeenjem da sve to dolazi odnekud odak
le i genij e sam dolazi . . . Ono se vri po zakonima pri
rode, a to je prirodno, nij e zlo. " (II 1 7) . Etiki znaaj
filozofij e on i ovako obeleava: "Misli na to da filo
zofiia zahteva samo ono to trai i tvoja priroda, i zar
e
-
ti onda poeleti neto drugo, neto to nije u
skladu sa nj om? "Ima li neega to j e prij atnij e od
nj e? " - Zar naslada ne upropauje ljude ba zato to
je prijatna? Razmisli j o, da li velikodunost, sloboda,
j ednostavnost, dobrota i pobonost nisu mnogo pri
j atnij e? I da l i ita moe biti prij atnij e od uviavnosti,
kad zna da je mo razuma i saznanja u svima stvari
ma nepogreiva i da postie uspeh? " (V 9) .
32 Milo N. uri
Od uenj a svoj e kole car-filozof udalj uj e se
utoliko ukoliko u svom shvatanj u i tumaenj u ove
ka razbij a stoiki materij alizam, te duh (vou<), za
milj en materijalno kao princip, die iznad due kao
supstrat razlian od materijalnih elemenata. "Telo,
dua, razum: telu pripadaj u ula, dui elje, razumu
boj i principi . " (III 1 6, vid. i XII 3), a duh nij e nita
drugo nego demon koga je Div svakom oveku dao
za nadzornika i vou (V 27) . Ova podela je osnova
Aurelij eva uenj a o oveku, i na nju se on uvek vra
a. I za nj ega su afekti naj tea opasnost, tako da on
j ednom za etiku uzima izraz " uenje o afektima " .
Ali u odnosu prema nagonskim snagama, koj e po
nekad dobij u podzemne dveri kao vetrovi iz Eolove
peine, duh moe sauvati svoj u slobodu ako se
samo sl ui svojom snagom: "Shvati j ednom da u
tebi postoj i neto to j e j ae i boanstvenij e od stvari
koj e izazivaj u tvoj e strasti i koj e te kao kakvu lutku
povlae na sve strane. " ( XII 19). Pravi vrednosni sud
o stvarima i pri branost duha osloboavaj u oveka
od tetnih naleta afekata: "Misli na to da je razum
nepobediv kad se povue u sebe i kad je zadovolj an
time da nita ne uradi protiv svoj e vol j e, makar se
ponekad i bez razloga opirao . . . Zato j e duh, kad j e
bez afekata, kao tvrava. " ( VIII 48 ) .
Osnovna misao koj a proima carevo shvata
nj e sveta i ivota j este misao o neprestanom toku
stvari i nepostoj anosti svega postoj anj a: "Sve je pro
mena, pa se i ti neprestano menja i na izvestan na
in propada. A tako biva i sa celim svetom. " ( IX 19,
vid. i IV 36 i 43, V 23) . Zato, savetuj e car, " Ovaj
kratki razmak treba prelaziti onako kako to priro
da zahteva, pa onda raspoloeno otii na odmor,
kao to zrela maslina koj a otpada sa drveta j o u
padu blagosilj a drvo koj e j u j e rodilo i zahvalj uj e
mu. " ( IV 48) . Uslov za dostizanj e takve visine, na
kojoj se uj e bruj anj e harmonij e sfera, j este sij anj e
duhovnom svetlou koj a ni u tami ne prestaj e da
sj a. "A ta j e zrak, to moe videti kad posmatra
kako sunana svetlost ulazi kroz uzan otvor u neku
tamnu sobu. Ona se prostire u pravoj linij i, proseca
vazduh i odupire se nekako u prvu povrinu na ko
ju padne. Tu ostaj e, ne klizi i ne pada. Takvo mora
biti i arenj e i razlivanj e tvoga duha: nikad ga ne
sme nestati, nego se mora prostirati, ne sme udarati
silom i nasiljem o prepreke koje se j avlj aj u, a ne sme
ni da se srui na zemlj u, nego mora ostati vrsto i
mora osvetlj avati ono to pogaa. " (VIII S7) .
Usred svih promena, prevrtljivosti i nestal
nosti ivota treba sauvati unutranj u slobodu i
odrati snagu svoj e sopstvene istine, j er se time naj
bol j e moe odolevati udarcima spolj anjih moi i
pritisku nenadanih i nezasluenih nedaa: "Budi
kao stena o koj u se talasi neprestano lome. Ona sto
ji nepokretna, a more koj e oko nj e besni postepeno
se smiruj e . " ( IV 49) . Kad hoe da udare sudbina i
nesrea, car, u vreme kad j e gotovo sve poslove
vrio rob, istie rad kao naj bol j e koplj e protiv nji
hovih oklopa: "Ako se u zoru probudi zlovol j an,
pomisli QVO: "Probudio_sam se zato da kao ovek
34 Milo N. uri
krenem na posao. Pa zar da onda budem zlovolj an
kad se spremam da radim ono zbog ega postoj i m i
zbog ega sam i doao na svet? Il i sam moda pre
dodreen za to da leim u krevetu i da se grej em? "
- "Pa, to j e prij atnij e . " - A zar s i ti roen samo za
prij atnost? Da l i si uopte stvoren da bi uivao i l i ra
dio? Zar ne vi di kako i cvee, i ptice, i mravi, i pau
ci , i pel e rade svoj e poslove i kako prema svoj i m
mogunostima zaj edno sa nama izgrauj u svemir? I
zar ti nee da vri dunosti oveka? Zar ne tei za
cilj em koj i ti j e postavila priroda? - "Al i j a moram
da se odmori m. " - Svakako, i ja tako mislim. Ali j e
priroda odredila granice i tome, a i sto tako i j el u i
pi u. A ti i pak prelazi granice onoga to bi ti mo
ralo biti dovolj no. Ne ini to samo kad j e u pitanj u
rad; tu ostaj e u "granicama mogunosti " (V 1 ) .
I car-fi l ozof opirno j e pretresao glavnu dog
mu opteg stoikog uenj a o dravi - kocmopoliti
zam. Mada je i sam iveo usred huke politikog i
vota, on j e, kao mnogi stoiari, oceao odvratnost
prema empirij skoj dravi: "Kako su bedni oveulj
ci koj i se bave dravnikim poslovima i pri tom mis
le da postupaj u kao filozofi . Budal e! Ali, ovee, pa
ta da s e radi? Ono to priroda u ovome trenutku za
teva od tebe. Ne sanjaj o Platonovoj dravi ! " (IX 29) .
Covek j e, no nj emu, graanin one naj vie drave
prema koj oj se poj edine drave ponaaj u kao kue
j ednoga grada prema celini ( III 1 1), u koj oj vlada
j ednakost, j ep nema socijalnih razlika koj e bi j e
ometale. "Ako mi, l j udi, imamo zaj edniku sposo-
Stoika kol a i Marko Aurelije
35
bnost milj enj a, onda nam j e zaj edniki i razum po
mou koga postajemo sposobni za milj enj e. Onda
nam j e zaj edniki i razum koj i kazuj e ta treba ura
diti, a ta ne. Onda nam je zaj edniki i zakon. A ako
j e tako, ohda smo mi lj udi, graani. Onda uestvu
j emo u nekakvom dravnom ureenj u. Onda je i
svemir na neki nain drava. " (IV 4, vi d. i VI 23).
Oseanj e drave Marko Aurel ij e prenosi i u eku
mensku dravu, i poj movi ekumenske drave i eku
menskoga graanina za nj ega kao Rimlj anina dobi
vaj u plastian ivot: " Moj e j e mesto i moj a domo
vina, ukoliko sam Antonin, Rim, a ukoliko ovek,
kosmos " (VI 44).
Car nema o ljudima nikakvih iluzija, ali se on ne
lj uti na nevaljalca, j er u njemu vidi samo neobavetena
oveka, s koj im je i pak obavezan da sarauj e. Jer
priroda j e kao celina svagda neto savreno, to se
menja samo u svoj im poj avnim oblicima, po neumi
tnom zakonu. I sva umom obdarena bia nisu " de
lovi" nego "lanovi " prirode kao j ednog sveobuhvat
nog organizma, u kome su svi elementi j edni s dru
gima vezani i stoj e meusobno ne samo u udesnom
srodstvu nego i u simpatij skoj vezi. Pored svih svo
j ih bolova i gorkih iskustava, on nikad nij e prestao
da u dubini svoj e due pali skrovitu vatru ovetva i
opte oveanske lj ubavi: " U prirodi j e l j udskoj da
vol i i one koj i gre e " ( VII 22) . " Ukrasi se pro
stosrdanou i stidljivou, a ne brini se za stvari ko
j e lee izmeu dobra i zla. Voli lj udski rod! " (VII 31)
36 Milo N. uri
Car-filozof zna kako je svako zemalj sko bie
maleno kad se uporedi sa sveprirodnom, velikom
vasionskom dravom, kojoj svi pripadamo, u kojoj
nema razlike izmeu kraeg i dueg ivota, i koj a j e
u svojoj sutini udeena za dobro: " ovee, bio s i
graanin u ovoj velikoj dravi: ta znai da l i s i to
bio pet ili sto godina? Glavno je da si bio u skladu
sa zakonima! Kakvo j e zlo u tome to e te iz drave
i sterati, ne tirani n ili kakav nepoteni sudij a, nego
sveopta priroda koj a te je i dovela u nj u? To je kao
kad bi pretor oslobodio dunosti da igra glumca ko
ga je uzeo u slubu. Ali ja nisam odigrao svih pet i
nova, ve samo tri. Dobro, ali u ivotu znae i tri ina
itavu dramu. Jer, kad e biti kraj odreuje onaj koj i
te j e isto tako nekada uveo u ivot, kao to j e sada tvoj
ivot zavrio. A ti si u svemu tome sasvim nevin. Zato
poi sa blagom misli, j er i onaj koj i te zove pun j e
blagosti . " ( XII 36).
I car-filozof odigrao j e samo tri ina. Borio se
dok nij e iznemogao u borbi i pao, ali nepobeen.
Zar j e promaio svoj ivot zato to ni j e bio srean
onoliko koliko bi mogao biti da je due iveo? Ma
da j e odigrao samo tri ina, opet se iz nj ih vide sve
nj egove tenj e i sva oseanj a, svi bolovi, radosti i
uivanj a, iz koj i h j ae nego iz pet inova moe da si
j a nj egova plemenitost, kao to se sunce ili mesec
j asni j e primeuj e kroz ogolelo granj e j esenj e ume.
U tome su lepota i veliina nj egove igre i uloge.
Milo N. uri
SAMOM SEBI
Amico Romua1do
optimo doctissimo
SEV
PRVA KNJIGA
1 . Plemenitost i blagost nasledio sam od svo
ga dede Vera. !
2. Skromnost i muevnost od onoga to se o
mome ocu2 pria i to j o sam znam o nj emu.
3. Po maj ci3 strah boj i i darelj ivost i ne
samo strah od ravih dela, ve i od ravih misli; od
nj e sam j o nasledio i to da i vi m umerenim ivo
tom, daleko od ivota bogataa.
4. Od svoga pradede
4
primio sam naelo da
ne poseujem j avne zabave, predavanj a i recitaci j e i
prihvatio obiaj da drim u kui dobre uitelj e i
ubeenj e da na takve stvari treba u velikoj meri
troiti.
! Ver: Marcus Annius Verus (umro 1 3 8. n. e. ) .
2 otac Annius Verus.
3 maj ka Domitia Lucilla, ili, prema podacima Kapitol ina,
Domitia Calvilla.
4 praded: ili Annius Verus, praded po ocu, rimski senator i pre
tOf, ili Katilij e Sever (Catilius Severus), praded no majci.
40 Marko Aurelije Antonin
5. Moj vaspita5 nauio me j e da se ne odu e
vljavam ni za "zelene" ni za "plave", ni za "okrugl i "
ni za " dugulj asti tit" ; ulio mi j e mo da istraj em u
naporima i da budem zadovolj an malim; osposobio
me je da se sam umem latiti posla; da se prihvatim
mnogih stvari i da nerado sl uam kl evete.
6. To to se ne bavim ni tavnim stvarima,
imam od Diogneta;6 to ne veruj em u prie udo-
5 Ko j e ovaj vaspita kojega Marko Aurelije ne pominj e? To to
filozof ne navodi njegovo ime, dokazuje da ga je Aurelije neobino
voleo i da j e ovom uitelj u bio neobino zahvalan jer ga pominje
odmah iza lanova svoje porodice. Moda je ovaj ovek bio opte po
znata linost, na prema tore nije ni bilo potrebno da ga pisac naroi
to spomene. Neki misle da j e to moda neki Aleksandar iz Kotieona U
Frigiji (vidi napomenu 1 1 u prvoj knj izi ) . Zanimljivo je to da ni Kapi
tolin u biografiji cara Marka Aurelija ne spominje toga oveka po
imenu, ve samo kae (caput 10) da j e Marko plakao kad mu j e ovaj
uitelj umro. U Rimu su postojale etiri organizacije koje su imale za
zadatak prireivanje cirkuskih igara; one su raspolagale konjima i os
oblj em koje je bilo potrebno za odravanje trka i stavljale su ih na
raspoloenje prireivaira igara uz odgovarajuu odtetu. Svaka od
ovih organizacija j e imala svoj u boj u i vozai su na trkama nosili tu
boj u. Te etiri organizacije su bile: 1. factio albata (beli ) , 2. factio rus
sata (crveni ) , 3. factio prasina (zeleni) i 4. factio veneta (plavi ) . Car
Doricijan uveo j e j o dve (carske) boje: zlatnu i purpurnu, ali se to ni
j e dugo odralo. I narod j e bio podeljen na etiri stranke. Oduevlje
nje naroda prilikom igara bilo je ogromno i mogli bismo ga uporediti
sa oduevljenjem dananjih posmatraa utakmica izmeu dva (ili vie)
klubova. - Neki gladijatori (takozvani hopl6machoi) nosili su dugu
ljast tit (scutur), njihovi protivnici (provocatores) imali su okrugao
tit (parma) .
6 Diognet ( Di6gnetos) j e bio uitelj Marka Aurelija u slikarstvu,
kao to pria Kapitolin (e. 4: opera m praeterea pingendo sub magistro
Diogneto dedit) . - Prepelice su Grci drali ve za vremena Sokrata i
Platona. - Bakhej Je bio prvi uitelj filozofi j e. On je staj ao na elu
Samom sebi 41
tvoraca i arobnj aka o baj anj u i isterivanj u demona
ni u druge stvari te vrste; to se ne bavim odgaj a
nj em prepelica niti me neto slino moe da zaludi;
to volim da uj em i i skrenu re; to sam upoznao
fi lozofi j u; to sam prvo sluao Bakheja, pa Tandasi
da i Markij ana; to sam j o kao dete pisao dij aloge;
to volim grubo l eite prekriveno samo krznom, i
to uopte imam navike koj e odgovaraj u ivotu
grkih filozofa - zasluga j e Diogneta.
7. Blagodarei Rustiku/ saznao sam da svoj
karakter treba i spravlj ati i sreivati ; nisam upao u
sofistiko oduevlj enj e; nisam pisao o naunim teo
ri j ama, nisam izgovarao izreke koj e treba da pobu
de na vrlinu, niti sam se prikazivao kao asket i l i do
brotvor; nisam eleo da postanem govornik, pesnik
i li kakav duhovit ovek; nisam kod kue obl aio
sveano ruho niti sam inio neto slino; svoj a pis
ma pisao sam j ednostavno i prirodno, onako kao
to j e bilo nj egovo pismo poslato iz Sinuese8 moj oj
Platonove Akademije. - Tandasid i Markijan su nepoznata imena. Iz
gleda, tavie, da nam ona nisu predata u pravilnom obliku, nego su
prilikom prepisivanja rukopisa pretrpela izmene, te tako dola do nas u
iskvarenom obliku. Ime Markijan treba, moda, prepraviti u Maecianus,
ili Metianus koji J e bio uitelj Marka Aurelija u pravnim naukama.
7 Rustik ( Rusticus) je bio stoiki filozof i carev intiman prijatelj.
Car ga je odlikovao i uzdigao do visokih poasti. U svome delu ga
pomin
J
e dvaput.
Sinuesa je grad I Lacijumu. Mesto j e poznato kao vinorodno.
Epiktet, roen oko 60. n. e. I Hieropolisu u Frigiji. Kao rob j e do
ao u Rim, gde je doao I dodir sa stoikom Musonijem Rufom. Car
Domicijan ga je prognao iz Rima. Flavije Arijan (Flavius Arrianus) sku
pio je predavanja svoga uitelja Epikteta u osam knjiga "diatribai ".
maj ci ; im su l j udi koj i su me uvredi l i ili uinili bilo
kakav prestup prema meni sami hteli da opet pop
rave svoj u krivicu, poputao sam i pomirio se sa nj i
ma; navikavao sam se da palj i vo i tam i da se ne
zadovolj avam samo time to u povrno shvatiti sa
mo sadrinu; brblj ivcima nisam lako verovao; i upo
znao sam se sa spisima Epiktetovim, koj e mi j e on
dao i z svoj e biblioteke.
8 . Od Apol onij a9 sam primio slobodu mi
lj enj a i naelo da se ni ta ne sme ostaviti sluaj u,
nego da s e u celokupnom svome delanj u ni j edan j e
dini trenutak ne sme imati pred oima nita drugo
nego razum; j o sam primio postoj ano dranj e u
tekim patnj ama i zbog gubitka deteta i u dugotraj
nim bolestima; on sam bio mi j e ivi primer kako
j edan te isti ovek moe biti i veoma energian i po
pustlj iv; pouavaj ui druge, nij e nikad bio nestrp
lj iv; u nj emu sam upoznao oveka koj i je svoj u ve
tinu i iskustvo u pretresanj u naunih pitanj a smatrao
za najneznatnij u od svih svoj ih vrlina. Od njega sam
nauio kako treba primati tobonj e usluge svojih pri
j atelj a i da radi njih niti treba rtvovati svoj u nezavi
snost, niti se opet mora ravnoduno prei preko njih.
9. SekstlO me je uputio da budem l j ubazan;
dao mi j e primer kakva treba da bude kua koj om
9 Apolonije, stoiki filozof iz Halkide. Njega je car Antonin (An
toninus Pius) pozvao u Rim i poverio mu vaspitavanje Marka Aurelija.
1
0
Seks t (Sextos) i z Heroneje ( Chaironeia u Beotiji, Grka) ,
rodak Plutarhov ( Plutarchos), stoiki filozof, odlian prijatelj cara
Marka Aurelija.
Samom sebi 43
upravl j a otac; od nj ega sam saznao da treba iveti
po prirodnim zakonima; nauio me je neusilj enom
dostoj anstvu; upoznao sam nj egovu veliku panj u i
brigu za prij atelj e; nj egovo strplj enj e prema neupu
enim i neukim lj udima; nj egovu sposobnost da se
svakome prilagodi, tako da j e druenj e s nj i m bilo
prij atni j e od bilo kakvog laskanj a, a istovremeno j e
svim tim lj udima ulivao potovanj e; on me j e ospo
sobio da pronaem i sredim svoj a ivotna naela;
ni kada nij e ispoljio gnev i nikada ga nij e obuzela ni
kakva strast; nego j e, naprotiv, u isto vreme bio i sasvim
nepristrasan i veoma ljubazan; video sam i nj egov nain
kako nenametljivo izrie pohvalu; kako je nj egovo bo
gatstvo u znanju i kako se, ipak, njime ne razmee.
10. Filolog Aleksandarl l nauio me j e ta j e
obzirnost; on nij e pogrdnim reima uhvatio i preko
revao uenika kad bi ovaj upotrebio neki varvarski,
pogreni ili grubi izraz, nego je u vidu odgovora ili
potvrde, ili izmenj uj ui misli o toj stvari a ne o toj re
i, ili na neki drugi slian i kao uzgredan nain, spret
no isticao ba onu re koj u je ovaj morao da upotrebi.
11. Od Frontona1 2 sam saznao kolika j e za
vist i spletkarenj e i neiskrenost kod tirana i da nae
1 1 Aleksandar (Alexandros) , gramatik iz Kotiejona u Frigiji, bio
j e uitelj grkog jezika caru Marku Aureliju i njegovom bratu (adop
tivnom) Veru.
1 2 Fronton (Fronto) iz Cirre u Numidiji (Afrika) , poznati retor
u Rimu za vreme cara Hadrijana ( 1 17-1 38) . Sauvana nam je nJego
va prepiska sa Markom i ona nam pokaZUje koliko je car oboavao
svoga uitelja i prijatelja.
plemstvo, nai patricij i , imaj u manj e ovekolj ublj a
nego ostali l j udi .
12. Platonik Aleksandar1 3 ul i o mi j e osobinu
da ne govorim esto i bez potrebe i da ni u pismu ne
napiem kako "nemam vremena" , te da se tako, iz
govaraj ui se prilikama oko nas, neprestano ne izv
laim od dunosti koj e nam nameu odnosi prema
naim blinj ima.
1 3 . Katup4 me j e nauio da ne odbacuj em
prijatelj a koj i me, makar i bezrazlono, zbog neega
optuuj e, nego da pokuavam da mu ponovo po
vratim preanj e raspoloenj e i naklonost prema se
bi; da o svojim uitelj ima govorim samo dobro i da
to inim i z ubeenj a, kao to se pria za Domicij a i
Atenodota; 1 5 najzad, da iskreno volim svoj u decu.
14. Od brata Severa 1 6 nasledio sam smisao za
domai ivot u lj ubavi i lj ubav prema istini i pravdi ;
1 3 Aleksandar, platonik i prij atelj carev, takoe njegov sekretar.
14 Katul Cina ( Catulus Cinna), neki stoik.
1 5 Domicije i Atenodot. Domicije (Domitius) je j edan od Mar
kovih redaka po majci, a Atenodot Je, verovatno, Frontonov
itelj .
6 Brat Sever ( Severus) : ne zna se ko je to. Marko Aurell)e niJ e
imao brata i zato neki izdavai i komentatori misle da je u tekstu pr
vobitno stajalo Ouerou (Veru) . Ali Ver, (adoptivni) brat Markov, nij e
bio ovek takvi h sposobnosti da bi ga Marko toliko hvalio. Verovat
no j e to ime nekog peripatetika Kl audija Severa (Claudius Severus) .
Taj Klaudije j e bi o otac Markovog tasta ( ? ) . Thrasea Paetus, stoik,
koji j e izgubio ivot pod Neronom: Helvidije Prisk ( Helvidius
Priscus) , republikanac, osuen na smrt od cara Vespazijana ( 69-79) .
- Katon Mlai ( M. Porcius Cato) , Dion iz Pruze ( s a nadimkom "Zla
tousti ", Chrysost6mos ) , Brut (D. lunius Brutus), ubica Gaj a Julij a
Cezara. Sve su to bili ljudi koj i su izgubili ivot zbog svog repub
likanskog ubeenja, kao muenici.
Samom sebi
45
preko nj ega sam upoznao Trazej a, Helvidij a, Ka
tona, Diona i Bruta i stekao predstavu o demokrat
skom ureenj u, koj e poiva na ravnopravnosti me
u graanima i na slobodi govora svih lj udi, i o mo
narhi j i u koj oj sloboda podanika vredi vie nego sve
ostalo. Nj egova je zasl uga i to to sam duboko i ne
pokoleblj ivo cenio filozofi j u; primio sam nj egovu
sklonost da inim dobro i obilno delim poklone;
stekao ubeenj e da se od svojih prij atelj a uvek mo
gu nadati najboljem i da mogu verovati nj ihovoj lj u
bavi ; i mam i nj egovu otvorenost prema oni ma koj i
se sa nj egovim postupcima nisu slagali : i i skrenost
prema prij atelj ima koj i nisu morali da nagaaj u ta
on eli, a ta ne, jer j e bio otvoren prema nj ima.
1 5. Od Maksima
1 7 sam nauio da vladam
sobom i da po svaku cenu istraj em na dobrom putu;
da uvek, a naroito za vreme bolesti, sauvam
vedrinu duha; da uskladim svoj karakter onom le
pom meavinom l j ubaznosti i ozbilj noga dostoj an
stva; video sam kako je on bez muke i roptanj a vr
i o svoj e dunosti; kako su svi imali poverenj e u nje
ga; kako j e, kad god bi to rekao, isto tako i mislio,
a sve to bi uradio, inio je bez ikakvih ravih na
mera; kako se niemu nije divio, nita ga nije moglo
i zbaciti iz ravnotee, nikad ni j e ni urio ni okleva o,
niti je bio u neprilici ili utuen; nikad ni j e vidno isti
cao svoj u lj ubaznost ili nel j ubaznost, nij e se lj utio
1 7 Klaudije Maksim ( Claudius Maximus), stoiki filozof, koga
jc Marko Aurelije visoko cenio.
niti j e bio podozriv; upoznao sam nj egovu dobrotu,
nj egovu sklonost pratanj u i nj egovu lj ubav prema
istini; osetio sam da je to ovek koj i zna kuda ide, a
ne ovek koj i se, pometen, vraa na pravi put; znam
da niko nikada ni j e imao prilike da pomisli kako ga
on prezire, ali i da se niko ne bi usudio da sebe sma
tra bolj i m ovekom nego to j e on; umeo j e da se
lj ubazno ophodi . . .
1 6. Od oca
1 8
sam nasledio blagost i nepoko
leblj ivu postoj anost u stavu koj i bi zauzeo posle du
gog razmil j anj a; i sto tako, nj egovu uzdrlj ivost
prema prividnim poastima; nj egovu lj ubav prema
radu i nj egovu i straj nost; i to to je umeo da uj e
one koj i su i mal i da predloe neto to bi bi l o od
opte koristi; to j e sa svakim postupao prema nj e
govim zaslugama i svakome davao ono to j e zaslu
i o; to j e znao gde treba pritegnuti, a gde popusti
ti; to j e ukinuo lj ubav sa deaci ma; zatim nj egovo
druelj ublj e; nj egove ustupke pij atelj ima, koje ni j e
primoravao ni da stalno ruavaj u sa nj im, ni da ga
na putu prate, nego j e uvek bio podj ednako raspo
l oen i prema onima koj i su, zbog nekog vanog ra
zloga, ostaj ali kod kue; to j e na sednicama sve
otroumno i ne urei se ispitivao a nij e pre vreme-
1 8
otac: njegov adoptivni otac Antonin (Pius) . - Pederastija j e
bil a porok kod starih Grka. Kod Doraca j e pederastija bila ak od
strane drave organizovana. Stariji j e bio odgovoran za telesno i mo
ralno obrazovanje i vladanj e mlaeg i u bici j e stari j i (er6n, erastes)
stajao pored mlaeg (er6menos) . Tek rimsko zakonodavstvo (Justini
j an) j e pred uzelo korake protiv pederastije.
Samom sebi 47
na prekidao istraivanj e i zadovolj avao se povrnim
razlozima; nasledio sam njegovu vetinu da sauva
prij atelj e; njemu oni nisu bili suvini, ali nij e ni ludo
vao za nj ima; od nj ega sam nauio da budem uvek
veseo; da prozirem daleko u budunost i budem spre
man na svaku i naj manj u sluajnost, ali da, pri tom,
nikoga ne uznemiravam; uoio sam da j e za vreme
nj egove vladavine nestalo klicanj a i laskanj a bilo
koj e vrste; da je stalno vodio nadzor nad potrebnim
uredbama i razumno upravlj ao j avnim dobrima; da
j e mirno podnosio nezadovolj stvo uobiaj eno u ta
kvim sluaj evima; prema bogovima bio j e bez praz
noverj a; i da, to se lj udi tie, nij e iao za tim da bu
de omilj en; uopte, nij e teio da se dopadne i ni j e i
ni o nikakve ustupke svetini, nego j e u svima prilika
ma uvao svoje trezveno rasuivanj e i svoj odreeni
stav: bi o je neprij atelj prostakih shvatanj a i svih
novotarij a; umeo je da skromno i bez gordosti ko
risti sve stvari koj e ivot ine lepim, i koj e srea ta
ko obilato nudi; u svoj oj skromnosti radovao se
onome to j e imao, a ono to ni j e imao, nij e mu ni
bi lo potrebno; ni ko za nj ega ni j e mogao rei da j e
sofista, brblj ivac ili cepidlaka, nego da j e ovek zre
l oga duha, savren u svakom poglec1 u, nepristupa
an laskanj u, priroda koj a ume da upravlj a i sobom
i drugima; uza sve to, treba pomenuti da j e prave
fi lozofe potovao, a one koj i to nisu bili, nij e preko
revao; ali nij e dozvolj avao da oni utiu na nj ega; za
ti m, tu je nj egov nain ophoenj a i nj egova lj ubaz
nost koj a i pak ni kada nij e prelazila granice; onda,
j o nj egova odmerena briga za telo i to to nimalo
nij e liio na oveka koj i preterano voli ivot niti se,
iako nij e bi o sasvim ravnoduan prema tome, tru
dio da sebe ulepa, nego je iveo tako da su mu, bla
godarei toj panj i, lekar, lekovi i l i bilo kakva spolj
na leenj a bi li veoma retko potrebni. Odlikovao se
j ednom naroito lepom osobinom da se bez i kakve
zavisti povlai prema lj udima koj i raspolau nekim
naroitim znanj em, reitou na primer, temelj ni m
poznavanj em zakonodavstva, etike ili kakve druge
stvari, i da se zaj edno sa nj ima trudi kako bi svaki
od nj ih bi o cenj en prema svoj im sposobnostima; i
sve j e to radio ugledaj ui se na svoj e pretke, ali nij e
namerno stvarao utisak da se dri ba nj ihovih obi
aj a; nij e bio ni kolebljiv ni nestalan, ve se rado za
dravao na istim mestima i istim poslovima; posle
j akih napada glavobolj e brzo se razvedravao i odu
evlj eno se opet vraao svojim uobiajenim poslovi
ma; retko i u malom broj u sluaj eva je neto taj i o,
pa i to samo ako j e bilo u pitanj u opte dobro; kada
su prireivane j avne igre, podizale se zgrade, delili
pokloni ili se obavlj alo neto slino, bio je razuman
i odmeren kao ovek koj i vodi rauna samo o ono
me to je potrebno, a ne brine se za slavu koj a bi mu
nj egova dela mogla doneti; kupao se uvek samo ka
da je tome bilo vreme; nij e se podavao strasti da ne
prestano zi da i gradi; nij e se zanosio ni dobrim j eli
ma, ni tkanj em i boj om odela, ni lepotom mladih
tela; odelo mu j e stizalo iz Loriuma, sa nj egovog
imanj a u ravnici, a najvei deo svoj ih potreba
Samom sebi 49
nabavlj ao je iz Lanuvij a. Seti se i toga kako je u Tu
skulu postupio prema cariniku koj i ga j e molio i
drugih slinih crta nj egovoga karaktera; nij e u nj e
mu bilo niega otrog, nieg nepristoj nog, pretera
nog ili neumerenog, a naj manj e je bilo neumolj ive
strogosti zbog koj e bi mogao rei : "Do znoj a! " ; sve
je na nj emu do sitnica bilo smilj eno, ni j e bilo ni
urbe ni nemira, j edno j e odgovaralo drugome, a
sve j e vrsto i snano bi lo usklaeno sa samim so
bom: moglo bi se i za nj ega rei ono to se govori za
Sokrata, da je bio u stanj u i da se odrekne i da uiva
takve stvari koj e proseni ljudi nisu u stanj u da
odbi j u, a u uivanj u nj ihovom nemaj u mere; ako j e
ovek postoj an, j ak i trezven u oba ova sluaj a, on
da je to dokaz nj egovog ispravnog i nesalomlj ivog
karaktera, a takav je bi o moj otac u Maksimovoj
bolesti.
1 7. Bogovima imam da zahvalim to sam
i mao valj ane pretke, dobre roditelj e, dobru sestru,
dobre uitel j e, dobru porodicu, roake i prij atelj e;
kratko reeno, skoro samo dobre lj ude oko sebe, i
zato to se nikada nisam toliko zaboravio da uinim
prestup prema nekome od nj ih, iako sam, da se
samo ukazala zgodna prilika, bio u stanj u da zaista
uinim tako neto. Samo dobroti bogova zahvalj u
j em to se nij e desilo nita to bi moglo da me do
vede u iskuenj e; zahvalj uj em im to nisam dugo bio
vaspitavan kod miljenice moga dede i to sam svoj u
mladost sauvao istu, a nisam pre vremena poeo
da troim svoj u muku snagu, nego sam je sauvao
preko uobiaj enog vremena; to sam za gospodara
imao j ednog vladara i oca koj i me je oslobodio sva
ke oholosti i najzad doveo do saznanj a kako je i na
dvoru mogue iveti bez telesne garde, bez sj aj ni h
odela, luunoa, kipova i slinoga sj aj a; kako j e,
tavie, sasvim mogue da vladar ivi skoro u istim
uslovima kao i obian graanin, a da zato ipak ne
bude ni maloduni j i ni manj e ravnoduan kada su u
pitanj u brige za opte dobro.
to sam imao brata1 9

koj i me j e svoj i m estitim ivotom podstakao da ce
1
9 Brat: Lucije Ver i j i pri mer bi pre mogao da odbij a nego da
privlai. Maj ka: Domi ci j a Luci la ( umrla 1 56) . - Stari su verovali u
snove (uporedi Homera) koje alj u bogovi, a naroito Asklepije (Aes
eulapius) , bog lekarske vetine. - Zanimljivo je da Marko Aurelije
tako lepo govori o svojoj eni za koju biograf Elije Kapitolin (Aelius
Capitolinus) veli (e. 19) : Faustinam satis constat apud Gaietam eondi
eiones sibi et nautieas et gladiatorias elegisse. A o njenom sinu Ko
modu veli : multi ferunt Commodum ex adulterio natum. Nemogue
j e zamisliti da Marku Aureliju nije bilo poznato ta se u Rimu zueka
lo. Nesrea za toga blagog oveka j e bila u tome to j e imao takvoga
sina: udovite, za koga isti biograf veli: si felix fuisset ( Marcus Aure
lius) , filium non reliquisset. Otac ce, dodue, trudio da svome si nu
nade naj bolj e uitelje, ali sve to nije nita pomoglo. Kolika li j e razli
ka izmedu ovakvog sina i tako plemenitog i uzvienog oca! - Benedikt
i Teodot. Imena su, svakako, hrianska, a hriane car nije voleo. To
ce moe razabrati iz carevog "Dnevnika" . Dranje hriana u areni
smatrao je teatralnim. To nj egovo shvatanje j e pomalo neobino kad,
s druge strane, znamo kako j e on lino gledao na stradanja i patnje i
smrt. Ali su hriani bili neprijatelji religije ( i, prema tome, drave) a
car je spas rimske drave gledao u odravanju stare religije. - Kod
Kvada: Kvadi su bili germansko pleme u j ugoistonom delu Germani
j e (kasnije Moravske) . - Reka Gran. Misli ce na reku Gran koja se uli
va u Dunav. - Meteorologija ovde ne znai ono to kod nas, nego bavlje
nje astronomij om, nebeskim stvarima. - Sofisti, ili pseudofilozofi, poja
vili su se nekako u drugoj polovini petog veka pre n. e. Naj poznatij i
Samom sebi 5 1
i j a staram o sebi i koj i me j e u i sto vreme veselio
svoj im potovanj em i lj ubavlj u; to nisam imao de
cu koj a bi bi la glupa ili sa nekim telesnim nedosta
cima; to u govornitvu, pesnitvu i u ostalim moj im
studij ama nisam napredovao vie nego to treba, j er
bih ih, moda, da sam pri metio kako u nj ima lepo
napreuj em, nastavio; to sam svoje vaspitae brzo
uzdigao na poloaj e, za koj ima su izgleda teili ; i to
i h, dok su j o bili mladi, nisam samo teio nadom
da u to uiniti kasnije; to sam upoznao Apoloni j a,
Rustika i Maksima; to sam esto i ivo razmilj ao
o nainu prirodnoga ivota, tako da - ukoliko to
zavisi od bogova i darova koj e oni daj u, od nj ihove
pomoi i nadahnua - ni sada nita ne prei da
ivim po prirodi; ako sam j o uvek daleko od toga
i deala, onda je to moj a krivica, j er nisam sluao bo
j e savete i nj ihova - da i h tako nazovem - nepo
sredna otkrovenj a; bogovi su mi dali to je moj e telo
moglo tako dugo da izdri sve napore ovakvoga i
vota; to nisam imao dodira sa lj udima kao to su
Benedikt i Teodot, nego sam uspevao da ce oslo
bodim lj ubavne strasti kad bi me ona obuzela; to
ni kad nisam uinio nita zbog ega bi h kasnij e
morao da ce kajem, iako j e to bio razlog moj e este
sofisti su bili: Protagora, Gorgij a, Prodik (Pr6dikos), Hipij a (Hippias) .
To su bili uitelji koj i su za novac pouavali bogatiju decu ( filozofij u,
knj ievnost, matematiku, astronomi j u, etiku, itd. ) . Ne postoj i apso
l utno znanje i apsolutna istina. Medutim, uenje njihovo bilo je na
predno, j er oni su teili da sprovedu reformu politiko-socijalnog i
vota u smislu razumnog napretka.
lj utnj e na Rustika; to j e moj a maj ka, koj oj j e bi l o
sueno da umre rano, poslednje godine svoga ivota
provela sa mnom; to, kad sam hteo da pomognem
siromaka, ili nekoga koj i ce nalazio u nevolj i , nika
da nisam morao uti da za to nemam novaca; to j a
sam ni sam ni kada bio u takvoj nevolj i , da bi h od
nekog drugog morao neto uzeti; to sam imao enu
tako poslunu, tako nenu i tako j ednostavnu; to
sam svoj oj deci umeo da naem primerne vaspitae;
to sam u snu primao mnoge korisne savete, pre
svega one koj ima imam da zahvalim to sam pre
stao da izbacuj em krv, to ce izgubila moj a nesvesti
ca i za uputstvo onoga oveka u Kaj eti : "Kako e
ce posl uiti tim sredstvom"; to, uprkos svoj oj ud
nj i za filozofi j om, nisam pao u ruke nekog sofiste;
to ni sam gubio vreme itaj ui nj i hove spise, niti
dospeo dotle da reavam logine lane zaklj uke i
da se rasplinj avam u raspravlj anj u o nebeskim po
j avama. Jep svi ovi poslovi trae boj u pomo i
sreu.
Pisano meu Kvadima kod Granua. Prva knjiga.
DRUGA KNJIGA::-
1 . U zoru reci samome sebi : Danas u naii
na nametlj i vog, neblagodarnog, drskog, preprede
nog, sklonog klevetama i nedruelj ubivog oveka.
Sve te osobine imaj u lj udi , j ep ne znaj u ta j e dobro
i zlo. Meni, meutim, zato to znam da j e sutina
dobrog u lepom, a sutina zla u runom, da je i o
vek koj i grei u srodstvu sa mnom - moda ne po
krvi i po zaetku, ali po duhu i po tome to j e bo
anskog porekla - meni nij edan od nj ih ne moe na
uditi, j ep ne moe niko da me navede na sramno de
lo. Ja se ne mogu lj utiti i l i biti neprijatel j ski raspo
loen ni prema roaku. Jer smo mi stvoreni za za
j edniki rad, kao ruke, noge i trepavice, i kao gornj i
i donj i zubi . Kad bismo radili j edan protiv drugoga,
bilo bi to protivno prirodi: a lj udi rade j edan protiv
drugoga ako se j edan na drugoga lj ute ili se meu
sobno i zbegavaj u.
,'- U drugoj glavi Marko Aurelije govori: Seti s e da s i star. Car u
to vreme nije mogao biti stariji od 50 godina. To je svakako karakte
ristino za njegove poglede na ivot.
2. Sve to j esam i sve to predstavlj am, to j e
ovo malo mesa, malo daha i razum-vladar. Zato
odbaci knj ige ! Ne dozvolj avaj da te i dalj e bune !
Nema za to vremena! Prezri ovo bedno meso kao
da si ve na samrti ! Ono nij e nita do krv, kosti i
spl
t nerava, vena i arterij a! Promisli i o tome ta j e

tvoJ dah. Nestalni vetar koj i ti u j ednom trenutku
izbacuje, a u drugom opet uvlai! A tree u tebi j e
razum, vladajui deo. Seti s e da s i star. Ne doputaj ,
da
.
kle, da
i razu

robuje. Ne daj mu da ga neprij atelj
ski na
om povlace tamo-amo! A osim toga, ne lj uti se

na SVOJ U sadanj u sudbinu i ne kukaj nad buduom!
3. Boj a su dela puna providenj a. Sluaj ni
dogad
j i ni su neprirodni. Oni su povezani i ispre

pletam rukom providenj a. Sve izvire iz njega. A na
poredo s nj im i de Nunost i ono to koristi svemu
= o & ..
'
a CIJ I Sl tl samo sicuni deli. Ono to stvara priroda
celokupnoga sveta, medutim, i ime se ona odrava
korisno j e i za svaki poj edini nj en deo. A svet s
odr
.
ava tako to se elementi i tela nastala od nj ih
menJ aJ u. - Neka ti to bude dovolj no i kao neka vrs
t

rincipa. A da bi j ednoga dana mogao umreti
ulstmu radosno, iskreno i od srca blagorodan bo
govima, a ne gundaj ui, odbaci ed za knj igama!
4. Seti se koliko si to odlagao i kako si esto
proputao i nisi i skoristio priliku koj u su ti dali bo
ov! ! Ipak
.
r
j e vreme da postane svestan toga

sta J e svet CIJ I Sl tl samo j edan mali deo, i ko je vla
dar
.
sveta, ij i si ti izliv. I da je veoma ogranieno
tvoJ e vreme, pa ako ga ne upotrebi na to da istera
Samom sebi
55
mrak i z due, ono e proi nepovratno i bie svr
eno s tobom, j er se vie nee vratiti.
5. U svakom trenutku i kao Rimlj ani n i kao
mu hrabro misli na to da svoj e predstoj ee poslove
mora obaviti sa ozbilj ni m i neusilj enim dostoj an
stvom i l j ubavlj u prema lj udima, slobodno i pravi
no i da sve ostale misli odstrani da bi mogao sau
vati svoj e spokojstvo. U tome e uspeti ako sve to
radi radi svestan toga da bi to moglo biti poslednj e
delo u tvome ivotu, daleko od svake besciljnosti i bez
strasne mrnje prema odluci razuma, bez pretvaranja
i sebinosti i bez roptanja na sudbinu koj a ti je dode
l j ena. Vidi li kako je siuno ono to treba savladati
da bismo mogli voditi srean i bogoboj aljiv ivot. Jer
ni bogovi ne trae nita vie od onoga koji ovo ispuni.
6. Mui se, duo, mui se! Nee vie imati
vremena da samoj sebi ukazuj e poast. Jer svako
od nas ima samo j edan ivot. Tvoj je ve skoro pro
ao i, poto samu sebe nisi potovala, trai sad spa
senj e u duama drugih.
7. Da l i te uznemiravaj u dogadaj i koj i se zbi
vaj u van tebe? Potrudi se da j ednom naui neto
zaista korisno i prestani da luta. A uvaj se i druge
zablude: j er su budale oni koj i se celog svoga veka
trude i mue, a nemaj u pred oima cilj prema kome
bi mogli usmeriti svoj e tenj e i misli.
8. Teko j e nai oveka koj i e biti nesrean
zato to se ne brine o onome to se zbiva u duama
drugih ljudi. A oni koj i ne vode rauna o pokretima
svoje sopstvene due, moraju bezuslovno biti nesreni.
56
Marko Aurelije Antonin
9. Uvek mora razmilj ati o prirodi celine i
. .
,
svoJ oJ sopstvenoj , o tore kakav j e odnos tvoj e pri-
rode prema onoj drugoj , kakav je deli i kakve ce
line tvoj a priroda, i da nema nikoga koj i bi te ro
gao spreiti da uvek radi i govori shodno prirodi
ij i si ti deli.
10. G
orei o porocima - uko

'
liko j e uopte
n:oguce pravItI poreenj a sa obinim poj movima
fIl
<
zof Teofrast1 veli da su tei prestupi uinj eni i z
pozude nego oni koj i se vre u gnevu. Gnevan ovek
ne
v
s!ua ra
um, ali ini to s nekim bolom i potite

noscu; onaj , meutim, koj i grei i z poude, pobu
en nasladom, manj e j e obuzdan i manj e muko u
s
:
ome grehu. Zato j e Teofrast s pravom i kao pravi
Ilozof rek
o a tee prekore zasluuj e prestup izvr

sen pod utICaj em naslade nego onaj koj i se uini u
?olu: gnevan ovek, uopte, vie lii na oveka koj i
J e prvo pretrp
o nepravdu, pa j e onda u bolu zbog to

ga postao srdIt. A onaj drugi je sam poeleo da uini
greh, j er j e dozvolio da ga pouda na to navede.
1 1. Neka svako tvoj e delo, svaka re i svaka
pomisao budu takvi kao da je mogunost tvoga od
laska i z ovoga ivota ve tu. A, ako ima bogova,
onda odlazak od ljudi nije nita strano. Jer te oni,
svakak
.
o
?
nee gurnuti u zlo. Ako, meutim, bogova
em
.
a, dl ako
v
se oni ne brinu za prilike u koj i ma se
lj udI nalaze, sta je onda ivot na ovome svetu bez
1 Teofrast (Te6phrastosJ j e bio naslednik velikog filozofa Aris
torela 384-322) . ZlVeo
)
e od 372-287. Vrlo uen (istorija filozofije,
boraIlIcar, pIsac mnogo ciranih "Karaktera" J .
Samom sebi 57
nj i h i nj ihovog provienj a? Ali oni postoj e, brinu se
O ljudskim stvarima i oni oveku pruaju mogunost
da ne padne u istinsko zlo. ak i kad bi postoj al o
j o neko drugo zl o, oni bi se pobrinuli da od svakog
poj edinog oveka zavisi hoe li ga to zlo zadesiti i l i
nee. A kako bi ono to samoga oveka ne ini sla
bij im moglo uiniti da nj egov ivot bude gori ? Pri
roda svemira ne bi uinila takvu greku ni i z nezna
nj a' ni - ako je imala znanj e - i z nemogunosti da
tako neto sprei i l i popravi . Ne bi ni i z nemoi ni
zbog nesposobnosti pogreila toliko da bi i dobrim
i zlim lj udima, ne pravei razliku meu nj ima, po
klanj ala i dobro i zlo. Ali smrt i ivot, slava i odsu
stvo nj eno, bogatstvo i siromatvo, sve to pripada i
dobrim i ravim l j udi ma, j er sve te stvari ni su ni
l epe ni rune. Stoga ne spadaj u ni u dobro ni u zlo.
12. Kako brzo prolazi sve, na ovome svetu
l j udi, a u venosti uspomena na nj i h. Takva je priro
da svih vidlj ivih stvari, a naroito onih koje nas ma
me nasladom i l i plae tegobom, i l i koj e prazna do
milj atost ini uvenim. Dunost naeg razuma j e
da shvati kako s u one malo vredne i dostojne prezre
nj a, kako su prljave, prolazne i mrtve. Ko su oni koje
nj ihova milj enja i rei ine slavnim?
ta je smrt? Ako
je bude posmatrao samu za sebe, i ako kritiki odba
ci sve ono to j oj mata pripisuj e, svu onu strahotu,
nai e u njoj samo delo prirode. A onaj koj i se plai
dej stva prirode, taj je dete. Smrt, meutim, nije samo
delo prirode, nego i delo koje prirodi koristi. Kako i
kojim delom svoje prirode j e ovek naslutio boanst
vo? I ta je sa nj im, sa tim delom ovekovim?
58
1 3. Nema bednij eg stvorenj a nego to je o
vek koj i oko svih stvari obilazi kao da ide u krug i
koj i , kao to pesnik2 kae: " ispituj e stvari u dubini
zemlj e", pokuavaj ui da zaklj ucima pogodi ta se
deava u dui nj egovog blinj eg, a ne shvata da j e
dovolj no udruiti se sa demonom (geni j em) koj i j e u
nj egovoj dui i primerno sluiti samo nj emu. A slu
iti ovome znai : sauvati ga od strasti, bescilj nosti
i nezadovolj stva onim to dolazi od bogova i lj udi .
Jer j e ono to ine bogovi dostojno potovanj a ba
zato to j e savreno; a ono to urade lj udi , drago j e
zato to nam j e blisko, ali j e ponekad i dostojno saa
lj enj a zbog toga to lj udi ne znaj u ta su dobra a ta
zla. A ova bolest nije nita manja od one koj a oveku
oduzima sp
?
sobnosti da razlikuje belo od crnog.
14. Cak i da ivi tri hilj ade godina, ili mo
da deset puta toliko, uvek treba da misli na to ka
ko ni ko ne moe izgubi ti nikakav drugi ivot, do l i
onaj koj im j e iveo i da niko ni j e iveo neki m dru
gi m ivotom, nego onim koj i je izgubio. Zato je i
naj dui ivot j ednak onome koj i j e naj krai. Jer j e
sadanj i ivot isti za sve, onaj koj i j e izgublj en, nij e
vie na, a ono to gubimo, oseamo kao gubitak
samo u j ednom trenutku. Niko ne moe izgubiti
proli ili budui ivot, j er kako neko moe uzeti ne
kome ono to on nema? Prema tome, uvek treba
.
2 Pil1dar, frgm. 292, Bergk. Pindar ( 51 8-442) iz Tebe u Beotiji,
Visoko cenJen kao pesnik. Pisao j e pesme u slavu pobednika u na
cionalnim igrama (olimpijske, pitijske, nemejske i istimijske, prema
mestima gde su odravane).
Samom sebi
59
misliti na ove dve istine: prvo, da j e sve od pamtive
ka isto, da se sve u odreenim vremenskim razmaci
ma ponovo vraa i da ne postoj i nikakva razlika u
tome da li iste stvari posmatra tokom sto ili dvesta
godina ili tokom itave venosti; drugo, da smru
podj ednako gube i naj starij i starac i naj mlai mla
di. Jer svaki od njih moe biti lien samo sadanj eg
trenutka, poto, u stvari, samo nj ega i ima, a ono
to neko nema, ne moe ni izgubiti.
1 5. Sve zavisi od shvatanj a. Rei kinika Mo
nima
3
su j asne; j asna je i korist od nj egove izreke,
ako zaista shvati njeno j ezgro.
1 6. Lj udska e dua liiti sebe asti naj vie
onda kada svojom krivicom postane prit ili neka
vrsta ira na telu sveta. Nezadovolj stvo bilo ime
to se deava, isto j e to i odvaj anj e od prirode koj a
u sebi sadri prirode svih drugih bia. Dua se kalj a
i kad se odvraa od nekog oveka, ili kad prema
nj emu zauzima neprij atelj ski stav, kao to ine due
onih koj i se odaj u gnevu. Trei put izgubi ast tako
to se poda nasladi ili bolu. etvrti, ako se pretvara,
pa u reima i delima krij e pritvorstvo i la. Peti put,
ako neko svoj e delo ili zaklj uak izvri bez odreene
svrhe, bez prethodnog razmilj anj a i bez doslednos
ti, uprkos tome to se i pri vrenj u naj neznatnij ih
naih dela mora uzimati u obzir nj ihova poslednj a
svrha. A poslednj a svrha razumnih bia j e da se po
koravaj u naelima i zakonima naj starij e vladavine i
ureenj a, to j est kosmosa.
3 MOlim ( M6nimos) iz Sirakuze, uenik kinika Diogena iz Sinope.
1 7. Duina l j udskog ivota samo je taka u
vremenu, nj egovo postoj anj e j e u neprestanom to
ku, ula su mutna, sklop itavoga tela podlee ras
padanj u i trulei, dua je igra, sudbina je zagonet
ka, na glas sumnj iv. Jednom rej u, sve to sainj a
a telo, reka j e, a to j e u vezi sa duom, san i dim.

Zivot j e borba i putovanj e stranca; posmrtna slava
j e zaborav. Pa ta nas, onda, moe da vodi ? Samo i
j edino filozofij a. I to time to emo u sebi, kao po
bednika nad nasladama i bolovima, uvati demona
od zlostavl j anj a i tete, to nita neemo raditi bez
svrhe i sluei se lai i pretvaranj em, i to neemo
zavisiti od toga da l i i neki drugi ovek radi to isto
ili ne. Tako to emo ono to nam se desi i to nas sna
e primiti sa ubeenj em da sve to dolazi odnekud
odakle i genij e sam dolazi. I to emo u svima prilika
ma vedro oekivati smrt u ubeenj u da ona nij e nita
drugo nego razdvaj anje elemenata od kojih je svako
poj edino bie sagraeno. Pa, ako nema niega stra
nog u tome to se svaki pojedini elemenat neprestano
menj a u drugi, zato bi onda ovek sa sumnjom pos
matrao promenu i raspadanj e svega? Ono se vri po
zakonima prirode, a to je prirodno, nij e zlo.
Pisano u Karnuntu. 4
4 Karnunt ( Carnuntum) j e dananji Deutsch-Altenburg blizu
Bea (stare Vindobone) . Nekad j e to bio veoma vaan rimski garnizon
u kome je i Marko Aurelije imao svoj glavni stan ( 1 72-1 74) . Danas su
to poznate ruevine.
TREA KNJIGA
1 . Ne treba stalno misliti na to da j e ivot iz
dana u dan sve krai i da nam od njega preostaj e sve
manj i deo, nego bi se moralo razmiljati i o tome ka
ko nikad nije sigurno da li e i onaj koj i due poivi
moi za sve vreme sauvati svoj u sposobnost milj e
nja, tako da ona bude dovolj na da shvati i ispituj e
stvari koj e se odnose na spoznanje boj ih i lj udskih
dela. Jer sposobnost disanja i varenj a, stvaranje pred
stava i delovanje nagona ne prestaj u zajedno sa gub
l j enjem sposobnosti za rasuivanj e. Naprotiv, prvo se
ugasi ovekova sposobnost da raspolae samim so
bom, da bude svestan zahteva koje mu nalau dunosti,
da kritiki razmilj a o stvarima koj e se u nj emu zbiva
j u, da mu bude j asno ba to: je li ve dolo vreme da
poe sa ovoga sveta, i druge stvari te vrste koje nesu
mnjivo iziskuj u izvebano razmilj anj e. Zato je po
trebno da pourimo, ne samo zato to smo sve blie
smrti, nego i zbog toga to emo vrlo brzo izgubiti
sposobnost da stvari shvatamo i razumemo.
2. Treba obratiti panj u i na poj ave koj e se
j avlj aj u naporedo sa prirodnim poj avama i i maj u
62
neto primamlj ivo i privlano u sebi . Na to, na pri
mer, da hleb za vreme peenja puca na izvesnim me
stima i da ba te pukotine, koj e ne zavise od hleba
reve strunosti, padaj u u oi i izazivaj u u nama el j u
za j elom. Tako se i sto raspuknu smokve ako su su
vi e zrele. I kad masline suvie sazru, onda im ba to
nj ihovo stanj e, blisko trulei, daj e naroitu lepotu.
Povij anj e klasj a, naborana koa na lavljem elu, pe
na koja nerastu tee iz usta, i j o mnoge druge stvari
koj e, posmatrane same za sebe, uopte nisu lepe,
ipak doprinose lepoti bia i iJ .1aj u neto privlano u
sebi ako se j avlj aj u uporedo sa prirodnim poj ava
ma. Tako e na onoga koj i ume da oseti i proni kne
ono to se u prirodi zbiva, delovati i stvari koj e se
deavaj u samo kao posledica nekih sporednih stvari
i on e osetiti kako i one, a ne samo celina, mogu na
neki nain da prue radost. Takav e ovek sa istim
zadovolj stvom posmatrati razj aplj ene elj usti grab
ljivih ivotinj a kao i ono to nam, podraavaj ui
prirodu, pokazuj u slikari i vaj ari. istim pogledom
posmatra e i zrelu lepotu starice i starca i milinu
koj a j e svoj stvena deci . A takvih stvari ima mnogo,
ali nj ih ne moe poj miti svako, ve samo onaj koj i
razume prirodu i nj ena dela.
3. Hipokrat, l koj i j e mnoge bolesti izleio, i
sam se razboleo i umro. Haldej ci2 su predskazali
, 1 Hipok
at (Hippokrates), najuveniji grki lekar,

p
raktiar i
naucl1lk (460-J77. pre n. e. ) sa Ostrva Kos, IZ porodice As
k
lepIJ ada.
2 Haldejci su magi i astrolozi iz Haldeje, pokrajine u jugoza
padnom Vavil onu.
Samom sebi 63
smrt mnogih l j udi , a nj i h je na kraj u zadesila i sta
sudbina. Aleksandar, Pompej i Gaj Cezar, koj i su
tako esto do temelja ruili itave gradove i ubij ali u
bitkama hilj ade konj anika i peaka, ipak su morali
j ednom umreti i sami. Heraklit,
3 koj i j e toliko raz
milj ao o tome kako e svet ieznuti u plamenu,
umro j e obavij en ubretom i ispunj en vodom. De
mokrita4 su poj ele vai, a Sokrata5 isto tako, samo
vai druge vrste.
ta znai sve to? Da si se i ti ukr

cao, vozio se preko mora i stigao u pristanite. Iskr-
3 Heraklit (HerakleitOs) iz Efeza (kraj VI veka pre n. e.), iz kra
l j evske porodice. Ve veoma rano su se stvorile legende oko njega.
Kau da je odbio visok sveteniki poloaj i da se povukao u planine
gde j e u blizini jednog hrama (kao prvi nama poznati pustinjak,
eremit) umro. Za sobom j e ostavio delo "O prirodi", od kojeg nam j e
sauvan prilian broj fragmenata. Zbog nejasnog izlaganja (verovat
no u obliku aforizama) Heraklita su ve u staro vreme nazivali
"skoteins" * mrani, tamni. On je bio prvi individualista i subjek
tivist. Haotino stanje u njegovoj domovini podstaklo ga j e da i
celokupni kosmos shvati tako: "rat je otac svega", sve se nalazi u
neprekidnom toku ( "panta rhei ") , ne moe dvaput stati u istu reku.
Sve j e relativno. Jedino tO j e stalno i to predstavlja centar svega jeste
vatra koja kao boanstvo neprekidno vlada i samo s vremena na
vreme u vidu munje dolazi na vidljivi svet. Verovatno j e Heraklit ( a ne
Tales ili Anaksimader) prvi genijalni prirodni filozof staroga veka.
4 Demokrit ( Demkritos) . Marko Aurelije ovde Demokrita za
menjuje sa Ferekidom (PherekYdes ) . (B. Diels, Fragmente der Vor
sokratiker, na odgo m. ) . Demokrit j e bio slavni grki filozof, rodom iz
Abdere (savremenik Sokratov, oko 450. pre n. e. ) . Univerzalan nau
nik (pisao o poeziji, etici, medicini, gramatici, fonetici, fizici, mate
matici, tehnici) ali i praktiar. Originalan u objanjenju postanka sve
ta (i svega: prirode, bogova, fizike, psihologije, etike i religij e) : sve je
postalo od atoma. - Anegdota o smrti nije poznata.
5 Sokrat. V Platon, Tim. 6 1 D. Ovde se naravno, misli na nje
gove tuioce.
64
caj se, dakle ! Ako te put vodi u drugi ivot, onda i
tamo i ma bogova. A ako te naini potpuno neo
setlj ivim, onda e i tvoj i bolovi i radosti prestati, pa
nee biti potrebno da robuj e j ednom sudu koj i j e
gori nego ono to mu slui. Jep su duh i boanstvo
j edno, a zemlj a i blato drugo.
4. Ne troi ostatak svoga ivota u razmilj a
nj u o drugim lj udima, osim ako to slui optem do
bru, jep e, ako se bude muio oko toga ta ovaj
ili onaj radi i zato on to radi, ta kae, ta misli i
namerava, i ostalim slinim pitanj ima koj a nas od
vode od posmatranj a naega sopstvenoga uma, biti
spree n da obavi neki drugi posao. Stoga u nizu
predstava treba izbegavati sve to nema osnove i
svrhe, a pre svega radoznalost, brigu O stvarima ko
je te se ne tiu i sve rave misli. I treba sebe da na
vikne da ima samo takve predstave koj e te nee
spreiti da u trenutku kada te neko zapita: "
ta sa
da misli ? " , prostoduno odgovori: "To i to", tako
da se odmah vidi kako j e u tvoj im mislima sve j ed
nostavno i dobronamerno, i kako dolazi od bia ko
je shvata opte stvari, ne brine se za pohotlj ive i po
udne predstave, nema ni truni slavolj ublj a, zavisti,
podozrenj a ili neeg slinog ega bi se ovek morao
stideti kad bi rekao da je mislio ba na to. Jep samo
je onaj ovek pravi svetenik i sl uga boj i koj i se ne
prestano trudi da bude naj bolj i , koji ima tesne veze
sa biem koje ivi u nj egovoj unutranjosti i daj e mu
snage da ga nij edna strast ne okalj a, nikakav bol ne
rani, nikakav zloin ne dodire, i da bude neosetlj iv
Samom sebi
65
prema svakoj slabosti; koj e ga i u naj veoj borbi
podstie da ne klone ( da ga naime nij edna strast ne
rui ) , da bude ispunjen pravinou i da od srca po
zdravlj a sve to se dogodi i to se sa nj i m zbude.
Veoma retko, i to samo ako j e u pitanj u opta ko
rist mislie on O tome to neki drugi kae, uini i l i
,
pomisli. Jep on ne eli nita drugo do li da ispuni
svoj e dunosti, neprekidno razmilj a o tome ta mu
se sprema u venosti i vasioni, i svoje zadatke ispu
nj ava lepo, j ep j e ubeen da j e to dobro. Iz vasi one
svako donosi sobom na svet svoj dosueni deo, a
svaki deo doprinosi i svrsi celine. On razmilj a i o
tome da su sva razumna bia u meusobnom srod
stvu i da lj udska priroda nalae brigu O svima lj udi
ma, ali da ne sre ii za milj enj em svih lj udi, nego
samo za onim ljudima koj i ive po sveoptoj prirodi.
A uvek su mu pred oima oni koj i ne ive tako: on
prati kakvi su oni kod kue, a kakvi van nje, kakvi
danj u, a kakvi nou, i sa kim se drue. Razume se da
hvali ovih ljudi, koj i ni sami sa sobom nisu zado-
voljni, on ne pridaje nikakvu vanost.
.
5. Ma ta radio, nemoj raditi protiv svoJ e
volj e, bez l j ubavi prema lj udima, bez prethodnog
razmilj anj a i l i ako te to vue na drugu stranu. Ne
ka ti misli ne budu skrivene uglaenim reima. Ne
govori mnogo i ne zapoinj i mnogo odj enom
:
Ne
ka bog u tebi bude gospodar j ednog muskog I zre
l og bia, politiki svesnog mua, Rimlj anina i vl
dara koj i j e, kao neko koj i oekuj e znak da poe IZ

ovoga ivota, napravio svoj izbor, i spreman j e za
put tako da mu ni su potrebne ni zakletve, niti bilo
kakav svedok. I neka ti srce bude ispunj eno rado
u. Tebi nije potrebna pomo koj a dolazi spolja, ni
mir koj i bi ti mogli pruiti drugi. Mora se sam us
praviti, i ne smej u te pridravati drugi.
6. Ako u lj udskom ivotu pronae neto to
je bolj e od pravinosti, istine, samos avIa ivanj a i
muevnosti, j ednom rej u, od svega onoga to tvoj u
duu ini zadovolj nu samom sobom - ukoliko se to
odnosi na stvari u koj ima ti ona dozvolj ava da radi
po svome razumu - a ukoliko se tie stvari koj e nisu
u nj ezinoj moi, ini da je zadovolj na sudbinom -
ako vidi - kaem - neto bolj e od toga, onda se
celom duom obrati tome i uivaj u onome to si
naao da j e naj bolj e. Ali, ako ti se uini da nita ni
j e bolj e od demona koj i ivi u tebi , koj i j e svoj e sop
stvene nagone potinio samome sebi , koj i brino
nadgleda tvoj e predstave, koj i se, no Sokratovim
reima, oslobodio primamlj ivosti ula i koj i se pre
pustio vostvu bogova; ako vidi da je sve ostalo
manj e i neznatni j e od nj ega, onda ne putaj nikoga
drugog u sebe: ako samo j edanput prui svoj u na
klonost nekom drugom i odstupi od svoga naela,
nikada vie nee moi da daj e prednost onom
stvarnom dobru koj e ti lino pripada. Jer je suprot
stavl j anj e neega drugog, pohvale ljudske, na pri
mer, ili visoke poasti, ili bogatstva i ulnog uiva
nj a, umnom i optem dobru protivno boj em za
konu. Iako nam se inilo da e nam sve ove stvari
samo za kratko vreme biti ugodne, one odj ednom
Samom sebi
67
zagospodare nama i povuku nas za sobom. A ti odaberi
- kaem ti - bez predomilj anj a i slobodno ono to
je bolj e i dri se toga. " Bolj e je, meutim, ono to j e
korisno. " Ako j e neto korisno za tebe kao za umno
bie, onda to zadri; a ako ti je od koristi samo kao
ivom biu, onda to glasno reci i neka tvoj e milj e
nj e ostane nepokoleblj ivo. Samo, nastoj da ovaj izbor
izvri dobro!
7. Nikada nemoj smatrati za korisno neto
to bi te j ednom moglo prisiliti da ne odri re, da
zaboravi na stid, da zamrzi nekoga, da posumnj a
u nj ega, da ga prokune, da se pretvara, da zaeli
neto to bi morao sakriti iza zidova i zavesa. Jer
onaj koj i vie od svega na svetu ceni svoj um;
demona u svoj im grudima i svetu slubu nj egovoj
vrlini, nee postati tragian j unak, nee uzdisati,
nee mu biti potrebna ni samoa, ni skup mnogih
l j udi. I, to j e naj vani j e, ivee a nee nikoga goni
ti i nee biti ganj an. On se uopte ne brine o tome
da l i e nj egova dua due i l i krae vreme biti
zatvorena u telu. Jer i kad mora otii, on pol azi
tako laka srca kao da polazi na neki drugi posao
koj i se moe izvriti i sto tako asno i poteno. Jed
ina nj egova briga celoga ivota j este da mu dua ne
trpi neku promenu stranu biu koje i ma razum i
smisao za opte stvari .
8. U dui umerenog i prekalj enog oveka ne
moe nai gnoj no mesto ni pod koom, pa ak ni
sramne mrlj e. Ni sudbina ne prekida nj egov ivot
kao nedovren, kao to se za nekog glumca tra-
giara moe rei da j e otiao pre zavretka i pre ne
go to j e odigrao ulogu do kraj a. U nj egovom karak
teru nema nieg ropskog ni ulepanog, on ne zavisi
od lj udi i ne odvaj a se od nj ih, ni j e nesamostalan i
nema nieg skrivenog.
9. Da se u tvome razumu ne bi stvorilo ni
kakvo milj enj e protivno sveoptoj prirodi i ustroj
stvu razumnoga bi a, ceni svoj u sposobnost da za
klj uuj e, j er j e u nj oj sve. Priroda zahteva promu
urnost u donoenj u sudova, oseanj e pripadnosti
lj udskome drutvu i odanost boj oj volj i .
10. Odbaci, dakle, sve, i zadri samo ovo ne
koliko poj mova i seti se, uz to, j o i toga da svako
ivi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili j e
iveo, ili j e ono j o u mraku. Sasvim j e, dakle, kratko
vreme koj e svaki poj edinac proivi, a isto je tako si
uno mesto na zemlji na kojem ivi . Siuna je i du
gotraj ni j a posmrtna slava, koj a se, uostalom, osla
nj a samo na predanj e siunih lj udi koj i e ve sutra
umreti i koj i ne poznaj u ni sami sebe, a kamoli o
veka koj i j e ve odavno mrtav.
1 1 . Dodaj mo reenim naelima j o j edno: da
sebi uvek moramo stvoriti poj am i l i predstavu o ne
koj stvari koj a se u tome trenutku poj avlj uj e u naoj
svesti, tako da budemo u stanj u da stvar predstavi
mo sebi u nj enoj pravoj a ne prikrivenoj sutini, u
celini i u poj edinim delovima, da nazovemo pravim
imenom i nj u samu, hilj adu komadia od koj ih j e
ona sloena i u koj e e s e opet j ednom raspasti. Jer
Samom sebi 69
nita ni j e pogodnij e da stvori duhovnu veliinu ne
go sposobnost da svaku stvar na koj u u ivotu nai
e metodski i sa vidika sa kojeg ti postaj u uj edno
j asni i nj eni odnosi prema svetu, i da proceni kakvu
vrednost ima za kosmos, a kakvu za poj edinca, kak
va j e nj ena vrednost kad je u pitanju celina, a kakva
kad se odnosi na poj edi nca kao na graanina naj
vie drave, u koj oj poj edine drave znae i sto ono
l i ko koliko poj edine kue u j ednom kraj u; sposob
nost da bude naisto s tim ta j e stvar koj a u tebi
izaziva predstavu, od koj ih j e delova ona sloena,
koliko dugo j o moe ona da postoj i sama po sebi i
koj a nam j e vrlina potrebna, da l i : blagost, muev
nost, vernost, prostodunost, zadovolj stvo samim
sobom i drugo da bismo pogodili put koj i vodi do
nj e. Stoga za svaku stvar moramo rei: ovo dolazi
od boga, sve j e nastalo uplitanj em sudbine i nj enih
sluaj nih veza i povezanosti, a ovo j e delo oveka
koj i j e, dodue, moga roda i moj roak i drug, ali
koj i ne zna ta dolikuje nj egovoj prirodi . A ja to vr
l o dobro znam, i zato sam, no prirodnom zakonu
zajednice, blagonaklon i pravian. U isto vreme, j a
teim da pravilno ocenim vrednost stvari koj e s u
negde u sredini.
1 2. Ako se upravlj a po zdravom razumu, te
ozbilj no, snano, blagonaklono vri svoj e svakod
nevne poslove; ako nita ne radi tako kao da j e to
od sporednog znaaj a, nego svoga demona uva u
sebi istog, kao da j e ve vreme da ga otpusti; ako
se toga naela ne pridrava zato to neto oekuj e
ili se neega boj i ; ako si zadovolj an postupcima ko
j e priroda zahteva, zadovolj an heroj skom istinol j u
bivou i svi m oni m to govori i ispoveda, onda
e iveti sreno. I nee biti nikoga koji bi te u tome
mogao spreiti.
13. Kao to lekari za iznenadne operacij e vazda
imaj u pri ruci potrebne instrumente i noeve, tako
neka su i tvoja naela uvek spremna kako bi mogao
razumeti boj e i lj udske stvari, i svaku od nj ih, i onu
naj manj u, izvriti kao ovek koj i se uvek sea da su
oba sveta meusobno povezana. Jer niti e sreno
dovriti neto lj udsko ako se ne obazire na ono to
je boj e, niti obrnuto.
14 . Ne lutaj vie ! Nee stii ni da nekad
proita svoj e zabeleke, ni dela starih Rimlj ana i
Grka, ni izvode iz nj ihovih spisa koj e si ostavio na
stranu za stare dane. Zato, ako ti j e stalo do sebe,
uri svome ci lj u, ostavi prazne nade i pomozi
samom sebi dok j o moe.
1 5. Lj udi ne znaj u ta znae rei: krasti, se
j ati , kupovati, odmarati se, vodi rauna o onome
to treba uraditi. Jer se to telesnim oima ne vi di ;
zato j e potreban drugi vid.
1 6. Telo, dua, razum: telu pripadaj u ula,
dui elje, razumu boj i principi. Sposobnost za pri
manj e utisaka pomou ula imaj u i ivotinj e. Nj i
hovi prohte vi povlae amo-tamo i ivotinj e i polu-
Samom sebi
71
l j ude, na ak i Falarida6 i Nerona. Takvi su i lj udi
koj i ne veruj u u bogove, naputaju svoj u otadbinu,
i sposobni su za sve kad j ednom zatvore za sobom
vrata i priznaj u razumu vostvo samo u onome to
oni smatraj u za svoju dunost. Ako su ovo osobine
zaj ednike svima pomenutim biima, onda dobru
oveku preostaj e samo to da voli i radosno pozdravi
sve ono to mu se desi i to mu ivot pokloni; da ne
okalj a demona koj i prebiva u nj egovom srcu i ne
uznemirava ga gomilom raznih predstava, nego da
ga sauva u vedrom miru; da posluno slui bogu;
da nita ne govori protiv istine i nita ne uini pro
tiv pravinosti. On se nee lj utiti ni na j ednog koj i
mu ne bude verovao da ivi j ednostavno, poteno i
dobro, i nee dozvoliti da ga skrenu sa puta koj i vo
di ivotnom cilj u do koga treba da stigne ista srca,
mirne due, brzo i dragovolj no u saglasnosti sa svo
j om sopstvenom sudbinom.
6 Falarid (Phalaris), zloglasni tiranin iz Agrienta na Sicilij i (stari
grki Akragas) . Beh Pindar pominje upljeg bronzanog bika u kojega
bi zatvarao zatvorenike i zarobljenike ij a bi vika u zaarenom biku
podsea la na riku bika. Sruen 554. pre nae ere.
ETVRTA KNJIGA
1 . Ako se razum koj i u nama vlada upravl j a
prema zakonima prirode, onda j e nj egov odnos pre
ma dogaaj ima u svetu takav da se uvek moe pri
lagoditi onome to sudbina odreuj e. On nij e vezan
za neku odreenu materi j u, nego izuzetno tei za
viim cilj evima i sve to mu je na putu, pretvara u
svoj u sopstvenu materij u, ba kao vatra koj a ovlada
predmetima koj i su u nju pali, dok bi se mala lampa
pod nj ima ugasi l a. Plamen ih, meutim, guta i oni
ga samo j o vi e rasplamsavaj u.
2. Nemoj preduzima ti nita na sreu i l i na
neki drugi nain suprotan naelima koj i stvaraj u
savrenu umetnost.
3 . Lj udi trae mesta u selu, na moru, u brdi
ma, da bi se u nj i h povukl i . I ti si navikao da ima
takve elj e. A svaka takva tenja je u naj veoj meri
detinj asta, j er je s druge strane ipak mogue da se
ovek, ako samo hoe, u svako doba povue u sa
moga sebe. Nema mesta koj e oveku prua vei mir
i spokoj stvo nego to j e to nj egova dua, naroito
Samom sebi 73
ako je ona takva da, im se u nj u povue, odmah
naie na savreni mir. A kad kaem "mir", mislim
samo na savreni sklad. Zato neka ti uvek sklonite
bude tu, i u nj emu se obnavlj aj . Neka principi koj i
e, im na nj i h naie, biti dovol j ni da isklj ue i
odvoj e od tebe ceo dvor':- i da te ponovo otprate u
svet u koj i bez lj utnj e mora da se vrati, ne budu ni
predugi ni plitki . Jer, na ta se lj uti ? Zar na pok
varenost lj udi ? Seti se reenice koj a kae da razum
na bia ive j edna radi drugih, da snolj ivost prema
lj udima spada u pravinost i da lj udi gree protiv
svoj e volj e. Pomisli, takoer, koliko se nj i h meu
sobno svaalo, bilo puno podozrenj a i mrnje j edno
prema drugome, kako su se meusobno borili na
ivot i smrt, a naposletku su ipak probodeni padali
i pretvarali se u prah i pepeo. Seti se toga i prestani
ve j ednom sa lj utnj om. Ili si moda nezadovolj an
onim to ti j e priroda dodeli l a? Onda znaj da posto
je samo dve mogunosti: provienj e ili igra atoma.
Seti se i dokaza po koj ima se zaklj uuj e da je i sve
mir drava. Il i te, moda, jo uvek uznemiravaj u
telesni prohtevi ? Onda misli na to da se dua, im se
j ednom odvoj ila i saznala za svoj e naroite osobine,
vie ne predaj e i ne mea ni sa blagim ni sa grubim
dahom sveta. Razmilj aj i o onome to si uo o boli
i o nasladi i sa im si se u potpunosti sloi o. Ili ti,
moda, ne da mira udnja za ono malo slave ? Onda
se seti kako se brzo sve zaboravlj a, i kako j e ogrom-
':. Mesto j e dosta nejasno. Moda bi trebalo: da ti uklone svaku
tugu iz srca i da te otprate natrag u svet . . .
na provalij a venog vremena na obe strane, ispred i
iza tebe; pomisli kako j e sve samo nitavno odobra
vanj e, nestalnost i nesposobnost rasuivanj a mase
koj a izgleda da te hvali i kako j e beznaaj no malen
prostor na koj em se sve to dogaa. Ta, cela zemlja i
ni j e ni ta drugo do j edna taka, a ovo obitavalite
lj udsko je samo nj en siuan deo. Kako je malo onih
i kakvi su to l j udi koj i e te hvaliti ! Zato neprestano
razmilj aj o mogunosti da se povue na ono mes
tace koj e ti pripada i naroito ne daj da te povlae
ovamo onamo i nemoj se odvie gorditi, nego budi
slobodouman i posmatraj stvari i kao mu, i kao
ovek, i kao graanin, i kao smrtno bie. A od ovih
pravila koj a uvek moraj u da ti budu pred oima, za
pamti naroito ova dva: prvo, da se stvari ne dotiu
due, nego da nepokretno stoj e van nje, a nemir do
l azi isklj uivo i z tvoga shvatanj a; i drugo, da se u
svemu onome to gleda ve vre promene i da nj e
ga kao takvog uskoro nee ni bi ti . Uvek misli i na to
koliko si vremena ve ti sam doiveo. Svemir j e pro
mena, a ovej i ivot je samo privienj e.
4. Ako mi, lj udi, imamo zaj edniku sposob
nost milj enj a, onda nam je zaj edniki i razum po
mou koga postajemo sposobni za milj enj e. Onda
nam j e zaj edniki i razum koj i kazuj e ta treba ura
diti, a ta ne. Onda nam j e zaj edniki i zakon. A ako
j e tako, onda smo mi lj udi, graani. Onda uestvuje
mo u nekakvom dravnom ureenj u. Onda j e i svemir
na neki nain drava. Jer, u kakvom bi drugom zaj ed
nikom ureenj u moglo da uestvuje celokupno
Samom sebi 75
oveanstvo? A ba odatle, iz toga zajednikog ure
enj a, dolazi i naa sposobnost milj enj a, i razumna
priroda i zakon. Odakle inae? Jer, kao to se ono to
j e na meni zemaljsko, izdvoj ilo iz neke zemlj ine ma
terij e, kao to vlaga proistie iz nekog drugog elemen
ta, a toplota i ono to je u meni vatreno opet iz nekog
naroitog izvora ( j er nita ne postaj e iz nieg, kao to
i ne prelazi u nita) , tako i naa sposobnost milj enja
proizlazi iz nekog bilo kakvog izvora.
5 . Smrt j e, kao i roenj e, taj na prirode; kao
to j e roenj e spaj anj e elemenata, tako j e i smrt ras
padanj e nj ihovo, ali nikako nije neto ega bi se
ovek morao stideti. Ona nij e u suprotnosti sa pri
rodom bia koj e j e sposobno da misli ili sa zakoni
ma svoj e sopstvene prirode.
6. Neminovno je da ovek odreenoga ka
raktera vri dela koj a odgovaraj u nj egovoj prirodi.
Onaj koj i to nee, eli da smokva bude bez soka.
Uopte, ne zaboravlj aj nikad da ete i ti i taj ovek
kroz kratko vreme umreti i da ubrzo zatim nee biti
N
VIse il vaseg Imena.
7. Ukloni misao, pa se nee aliti: "Uvreen
sam". Ukloni misao: "Uvreen sam" , i uvrede nee biti.
8 . Ono to oveka ne ini gorim nego to j e
on po prirodi, t o ni nj egov ivot ne ini gorim i ne
kodi mu ni spol j a ni iznutra.
9. Sutina korisnog je u tome da ono uvek
deluj e korisno.
1 0. Znaj da se sve ono to se deava, deava
kako treba. Ako paljivo posmatra, videe da je za-
ista tako. Po mome milj enj u, ono se ne deava samo
po prirodnom redu, ve i po naelu pravinosti, kao
svesno delo bia koj e svakome deli prema zasluzi. Pazi
ubudue kako poinje, a sve to poinje, radi trudei
se da bude dobar, i to u pravom smislu te rei dobar.
Makar ta da radi, upravljaj se no tome principu.
1 1 . Ne misli onako kao to misli ovek koj i
eli da ti nakodi, i l i kako bi on eleo da ti misli,
nego stvari primaj onakvima kakve one u stvari j esu.
1 2. Na dve stvari mora uvek bi ti spreman:
prvo, da radi samo ono to ti za dobro oveanst
va po svoj oj kralj evskoj i zakonodavnoj vlasti pre
poruuj e razum; a drugo, da izmeni stav ako se po
j avi neko koj i e te ispraviti i odvratiti od pogrenog
miljenj a. Ali ta promena sre da se izvri samo na os
novu vrstog ubeenj a da j e stanovite onog drugog
pravino ili optekorisno, i razlozi mogu da budu
samo ti; to to tebi izgleda da je neka stvar prij atna ili
donosi slavu, ne sre da ti bude motiv za preokret.
1 3 . Ima li razum? Ima. Zato ga onda ne
upotreblj ava? Jer, ako ti razum radi kako treba, ta
trai vie?
1 4. Na ovaj svet si doao kao j edan deli.
Nestae u onome to te j e stvorilo; ili, j o bolj e, po
sle promene, bie vraen u ivotnu klicu sveta.
1 5. Mnoga zrnca tamjana padaj u na isti oltar;
j edno ranij e, drugo docnije, ali to ne stvara razliku. 1
1 I ovek se rui na rtvenik ivota, to j est umire, jedan ranije,
drugi kasnije. Caru j e ova misao sinula kad je uj utru (kao to tumai
ueni Wilamowitz) prinosio bogovima tamjan iz kadionice.
Samom sebi
77
1 6. Ako se vrati naelima i potovanj u op
teg razuma, onda e te oni isti koj ima danas iz
gleda kao zver i l i maj mun, posle deset dana sma
trati za boga.
1 7. Nemoj raditi tako kao da e iveti deset
hiljada godina. Smrt je ve nad tobom. Budi dobar
dok ivi, dok moe.
1 8 . Kakvo spokoj stvo duha poseduj e ovek
koj i se ne brine za ono to drugi kae, radi i l i misli,
nego samo za ono to on sam radi, da bi nj egovo
delo bilo pravino i bogougodno; ne pri l ii se do
brom oveku da trai tamne mrlj e u karakteru dru
gih ljudi, nego da ide pravo svome cilj u i da ne gle
da ni desno ni levo oko sebe. 2
1 9. Onaj koj i se brine za svoj u posmrtnu
slavu, ne misli na to da e svi lj udi koj i ga se j o se
aju za naj krae vreme i sami umreti, da e umreti i
svi oni koj i su od nj i h uli o njemu, i da e se itava
uspomena na nj ega ugasiti zanavek. Ali, ako uz
memo i to da su ljudi koj i te se seaj u besmrtni, pa
da j e zato i seanj e na tebe besmrtno, ta ima ti od
toga? Da ne govorim o tome kako onaj koj i je mr
tav nema nita od svega toga. Nego, ima li iv ovek
neto od prazne hval e? Ostavlj am na stranu neku
privremenu korist. Zato, ostavi sada, na vreme, po-
2
Ovde j e tekst prilino nejasan. Poznati prevodilac nton
Sovre ( Dnevnik cesarja Marka Avrelija, Ljubljana 1 934) predlaze l n
:
teresantnu ispravku teksta. Mesto: e kata ton agath6n, predlae: kata
ton Agathona. A Agaton j e bio grki tragiar (poznat i z Platonove
Gozbe).
misao na taj prazan dar, i ne brini se o onome ta e
lj udi govoriti o tebi docnij e.
20. Sve to j e lepo, pa makar ta to bilo, lepo
je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema ni
kakvog udela. Jep nita nee postati ni gore ni bolj e
ako se hvali. To tvrdim i za one stvari koj e naziva
mo lepim u irem smislu rei, pa bilo da su one
tvorevine prirode ili umetniko delo. A da l i onome
to je zaista lepo neto nedostaj e ? Nita, kao to ni
ta ne nedostaj e ni zakonu, ili istini i isto tako do
bronamernosti ili potovanj u. Koj a bi od tih stvari
bila lepa samo zato to j e hvale, ili koj a bi od nj i h
nestala zato to su j e kudi l i ? Da l i e, na primer,
smaragd, ako ga ne hvale, biti gori nego to j e bio?
I kako j e sa zlatom, slonovaom, skerletom, lirom,
maem, cvetom ili bunom?
2 1 . Ako due i dalj e ive, kako u vazduhu
posle toliko vekova moe da bude mesta za nj ih?
Otkuda zemlj i prostora za ljudska tela koj a se veko
vima sahranj uj u? Ali kao to ova posle izvesnog
vremena istrule i raspadnu se, te naprave mesta dru
gim leevima, tako i due, poto su se preselile u car
stvo vazduha, ive j o neko vreme, pa se zatim pola
ko izgube, pretvore u oganj , ponovo ih prima u sebe
razum - tvorac, i tako prave mesta duama koj e do
laze posle nj i h. To bismo mogli rei oveku koj i ve
ruje u venost dua. A pri tom treba voditi rauna
ne samo o mnotvu ovako sahranj enih lj udskih tela,
ve i o ivotinj ama koje mi ili druga iva bia svako
dnevno poj edemo. Koliko nj ih bude poj edeno i na
Samom sebi
79
taj nain takorei sahranj eno u telima bi a koja su
se njima hranila. A ipak, blagodarei tome to se sve
pretvara u krv, ili prelazi u vazduh ili oganj , ima
mesta za sve.
ta nam pokazuj e ispitivanj e ove i stine ? To

da se sve na svetu pretvara u materij u i uzronost.
22. Ne daj da te niko odvue sa sobom, nego
svakoj elj i odgovori moralno i pri svakoj predstavi
zadri dobar sud.
23. Slaem se sa svim onim sa ime se i ti sla
e, o svemiru. Ono to ti smatra blagovremenim,
ne dolazi ni meni ni suvie rano, ni suvie dockan.
Sve ono to daj u tvoj a godinj a vremena, o dobra
prirodo, meni j e prij atan plod. Sve j e iz tebe, sve j e
I tebi, sve se u tebe vraa. Pesnik veli : ,, 0 dragi gra
de Kekropov! " ,3 a zar ti nee rei: ,, 0, dragi grade
Zevsov? "
24. Ako eli da uiva radost, onda radi
samo malo, kae Demokrit. Zar nij e bolj e raditi sa
mo ono to j e neophodno i onoliko koliko zahteva i
ta zahteva razum od oveka koj i j e po prirodi od
reen za zaj ednicu? To onda ne donosi zadovolj stvo
samo zato to radimo dobro, ve i zato to radimo
malo. Jep, ako naj vei deo onoga to bismo govorili
3
Kekrop (Kekrops) j e bio atiki heroj i po mitologij i osniva
Atike ij i j e prvi kralj bio. Kekrop je bio autohton, tj. prastanovnik to
ga kraj a. Atinjani su se stoga smatrali autohtonima, mada znamo da
su doseljenici, kao to j e i pre Atiana na toj zeml j i bilo stanovnika.
Kekrop (i Erehtej, drugi praotac Atinjana) bili su svakako prastara
boanstva preatikog stanovnitva.
i radili izostavimo kao neto nepotrebno, imae mo
vie vremena i manj e nespokoj stva. Stoga se u sva
kom sluaj u moramo zapitati: " Zar nij e ba ovo ne
to to nij e neophodno? " A treba izbegavati ne
samo nepotrebne radnj e, ve i nepotrebne misli, j er
samo u tom sluaj u nee bi ti ni radnj i koj e nas
skreu sa pravoga puta.
25. Pokuaj j ednom da se nae u ivotu do
broga oveka koj i je zadovolj an onim to mu prua
priroda i koj i nalazi zadovolj stva u svome pote
nom delanj u i milj enj u.
26. Jesi l i to shvati o? Onda shvati i ovo: ne
uznemiravaj samoga sebe! Budi j ednostavan i priro
dan! Moda neko grei ? Onda grei na svoj u tetu.
Da l i ti se neto dogodi l o? Onda je dobro. Sve to se
deava, prirodom je predodreeno od samoga po
etka i sueno. Kratko reeno - ivot j e kratak. Is
koristi trenutak u pametnom razmilj anj u i pravi
no! Ostani trezven i kad si razuzdan!
27. Svet j e i l i sreen, i l i j e zbrka i meavina,
ali je ipak svet. I j o, je li mogue da u tebi bude red,
a u vasioni suprotno, nered? I treba li da bude tako,
kad su sve stvari, uprkos nj ihovom razilaenj u i ras
turanj u, tako tesno povezane meu sobom?
28. Karaktera ima crnih, enskih, tvrdogla
vih, ivotinj skih, pitomih kao ovca, detinj astih, glu
pih, lanih, podlih, si tniarskih, tiranskih.
29. Ako je onaj koj i ne shvata ovozemaljske
stvari stranac na zeml j i , onda je isto tako stranac i
onaj koj i ne razume ta se na njoj dogaa. Onaj ko-
Samom sebi 8 1
j i bei od lj udskoga drutva izgnanik j e, koj i zatvara
oko razumu taj je slep, a prosj ak je onaj kome je po
treban neko drugi i koj i sam sebi ne moe da stvori
sve to mu j e za ivot potrebno. Onaj koj i se odrie
i odvaj a od sveopteg razuma prirode, j er ni j e zado
volj an onim to se u nj oj dogaa, ni j e nita drugo
do izrod kosmosa. Jer ista ona priroda koj a je stvo
rila tebe, stvara i dogaaj e. I svaki onaj koj i svoj u
duu odvaj a od due ostalih bia sa koj ima j e ona u
s utini istovetna, otpadnik j e od lj udskoga drutva.
30. Jedan filozofira iako nema ni koulj e,
drugi, iako j e bez knj iga. Trei j e polunag. "Nemam
hleba", kae on, "ali se drim razuma" . A ja kaem:
"Nauke mi ne daj u nita za j elo, ali im ipak ostaj em
veran" .
3 1 . Vol i ono malo strunog obrazovanj a ko
j e si stekao i u nj emu trai utehu! Provedi ostatak
svoga ivota kao ovek koji je sve svoj e stvari od sr
ca predao bogovima u ruke ! A od samoga sebe ne
moj stvarati ni gospodara ni roba ma koga oveka!
32. Seti se ponekad, a to e ti biti od koristi,
Vespasij anovih vremena, pa e videti ovo: ljudi su
se enili, vaspitavali decu, bolovali , umirali, rato
vali, svetkovali praznike, trgovali, obraivali zem
l j u; lj udi su laskali, hvalili se, sumnj iili druge, pleli
zamke; mnogi su eleli da umru, alili se na svoj po
l oaj , a drugi su, opet, voleli i gomilali blago, teili
da postanu konzuli ili udeli za kralj evskom kru
nom. A nigde ni traga od ivota ovih l j udi ! Poi u
mislima j o dalj e, u vremena Traj anova: opet e vi-
deti to isto. Ni ivota ondanj ih lj udi nema. I ako is
to tako posmatra druga svedoanstva ranij i h vre
mena i itavih naroda, videe kako su lj udi koj i su
se preko mere upinj ali, brzo padali i pretvarali u ele
mente. A iznad svega se seti lj udi koj e si i ti sam po
znavao, onih koj i su j urili za ispraznim stvarima i
uopte nisu mislili kako treba da rade ono to bi
odgovaralo nj ihovoj prirodi . Uj edno treba da misli
i na to da i i straj nost u onome to radi ima svoj u
vrednost i svoj razlog. Jer ti posao nee dosaditi ni
doj aditi samo ako se stvarima od manj e vanosti ne
bavi vie nego to treba.
33. Izrazi koj i su nekada bili u upotrebi da
nas su zastareli. Tako su i imena lj udi koj i su neka
da bili slavni nekako zastarela: Kamil, Keso, Vole
sus, Dentatus; onda Scipion i Katon;4 zatim Avgust,
pa Hadri j an i Antoni n. Sve prolazi, i vrlo brzo o
tome govori j o samo predanj e. Naj zad se potpuno
zaboravi. I to ti govorim o lj udima koj i su se divno
istakli meu mnogim hi lj adama l j udi . A svi ostali
4 Kamil. Moda se mi sl i na slavnog pobednika Veja koj i j e oslo
bodio Rim od galskog jarma 390. godine pre n. e. M. Furius Camillus
j e istorijska linost ali u tolikoj meri isprepletena legendama da j e
nemogue utvrditi pravi njegov lik. Kesa (Kaeso) j e porodini nadi
mak rimskih porodica Duilii, Fabii Quinctii. - Volesus j e moda Vole
sus Valerius iz vremena Romula. - Leonatus je bio oficir makedon
skog kralj a Fil ipa i njegovog sina Aleksandra Velikog ( 356-323) . -
Scipion. L. Aemilus Scipio Africanus Minor koj i je sruio kartaginsku
vlast i razorio grad Kartaginu ( 146. pre n. e.). -Katon (M. Portius Cato),
verovatno Stariji, poto se pominje zajedno sa Scipionom (234-149
pre n. e). Pravi Rimlj anin staroga kova, vojskovoa, dravnik i pisac
(istorijsko delo "Origines" i struni spis ,, 0 zemljoradnj i ") .
Samom sebi
83
nestali su i pali u zaborav j o sa svojim poslednj i m
dahom.
ta j e uopte " veita uspomena" ? Samo

prazna re. Da l i uopte postoj i neto zbog ega bi
trebalo da se ovek trudi ? Ima samo ovo: Poteno
milj enj e, dela koj a proistiu iz ovekolj ublj a, govor
koj i nikada ne lae i raspoloenj e koj e sve to se de
ava prima kao neophodno i poj mlj ivo i kao izvor
istog takvog praizvora i pravrela.
34. Dragovoljno prepusti samoga sebe Klot
hi i pusti da ona ispreplee tvoj u ivotnu nit sa stva
rima koj e ona odabere.
35. Sve traj e samo j edan dan, i ovek, koj i se
sea, i stvar koje se sea.
36. Svoj u panj u obrati uvek na ono to se
deava zbog neke promene, i navikni se da shvati
kako priroda iznad svega voli da stvari menj a i ob
likuj e nove od iste vrste. Jep j e svaka stvar, u neku
ruku, seme onoga to i z nj e treba da postane. Pod
semenom ti podrazumeva samo ono to ue u zem
lj u ili u majino telo. A to j e shvatanj e svakako og
ramceno.
37. Uskoro e i na tvoj a vrata zakucati smrt,
a ti j o uvek nisi postao j ednostavan i prirodan, ne
ma duevnog spokoj stva, nisi bez straha da e ti
spolj ni svet priiniti neku tetu, nisi lj ubazan prema
svima lj udima i j o uvek nisi shvatio da j e mudrost i
pravino delanj e j edno te isto.
38 . Zagledaj u due mudrih ljudi i trudi se da
vidi za kakvim stvarima oni tee, a kakve izbe
gavaJ u.
39. Nikakvo zlo za tebe ne moe ponii u
dui nekog drugog oveka, a pogotovu ne u kak
vom preokretu ili u promeni tvoj e okoline. Pa gde
onda moe ? Tamo gde je tvoj a mata koj a stvara su
dove o dobru i o zlu. Taj deo tvoj e due ne sre da
mata i sve e biti dobro.
ak i ako njen bezbedni

sused, telo, bude se eno ili spalj ivano, ako se bude
gnoj ilo ili poelo da truli, dua koj a o tome stvara
neki sud mora da ostane potpuno spokoj na. To zna
i da ona valj a da prosuuje kako ono to moe za
desiti i rave i dobre ljude nij e ni zlo ni dobro. Jer
sve to se deava i oveku koji ivi protiv prirode i
onome koj i ivi no prirodnim zakonima, ne odgo
vara prirodi, niti je protiv nj e.
40. Mi sl i uvek na to da j e svet j edno bie, da
ima j ednu supstancu i j ednu j edinu duu, da sve to
se deava prelazi u j ednu j edinu svest toga svemira, da
j e sve zajedniki uzrok svega to se deava i o tome
koj e je vrste to meusobno preplitanje i utkivanj e.
41 . Ti si duica koj a nosi mrtvaca - veli
Epiktet. 5
42. Za stvari ij a j e promena u toku nema u
tome zla, kao to ni za one koj e se j avlj aj u zbog ne
ke promene nema u tome nikakvog dobra.
43. Vreme je reka nastala od svega onoga to
se deava, i jo vie, ono je brzak. Jer u istom tre
nutku kada se poj avi, stvar je ve odnesena, i talas
donosi drugu, a za njom opet dolazi nova.
5 Eiiktet. Uporedi napomenu u Knjizi l, 8.
Samom sebi 85
44. Sve to se deava tako j e obino i prirod
no kao rua u prolee i kao plod u jesen. Tu spada
ju i bolest i smrt, i kleveta i zaseda, i sve to budala
ma priinj ava radost ili tugu.
45. Ono to dolazi docnij e, to potie iz unu
tranj ih pobuda i dolazi posle neeg to mu je pret
hodilo. Jer to ne biva kao kad se reaj u poj edinosti
koj e meu sobom nemaj u nikakve veze, nego je nji
hova povezanost dobro opravdana. I kao to su
stvari harmonino povezane meu sobom, tako se i
dogaaj i ne zbivaj u samo j edan za drugim, nego su
divno povezani nekom unutranj om vezom.
46. Treba uvek misliti na Heraklitove rei:
"Ako zemlj a postane voda to je njena smrt; za vodu
j e smrt ako postane oganj " i obrnuto. Misli i na
"oveka koj i zaboravlj a kuda vodi staza" i na ono:
"Lj udi se ne slau sa razumom koj i vlada vasionom
i sa koj im su neprestano u vezi, a ono na to svako
dnevno nailaze, izgleda im tue. " Jer izgleda da i ta
da radimo i govorimo. A ne smero raditi ni kao de
ca svoj i h roditelj a, to j est ne smero misliti: " Onako
kako su nas uili. "
4 7. Kad bi ti neki bog rekao da e umreti
sutra, a naj kasni j e prekosutra, tebi, ako nisi sasvim
bezvredan, nee biti tako vano da li e to biti ve
sutra ili tek prekosutra - poto j e razlika tako mala - pa
neka ti bude onda j asno i to da nema velike razlike ni
li tome da li e umreti kroz sto godina ili sutra.
48. Treba uvek misliti na to da su mnogi le
kari koj i su se esto mrtili nad svoj im bolesnicima
takoe umrli . Da se isto desilo sa mnogim astrolo
zima koj i su drugim lj udima predskazivali smrt kao
neto veliko. Da je tako bilo sa mnogim filozofima
koj i su hrabro drali beskrajne govore o smrti i be
smrtnosti; sa mnogim j unacima koj i su u ratu
poubi j al i mnogo neprij atelj a; sa mnogim tiranima
koj i su oholo zloupotreblj avali svoj u vlast nad ivo
tom i smrti, kao da su sami besmrtni . I da su mnogi
gradovi takorei u celini izumrli: Helike,6 Pompej i,
Herkulaneum i bezbroj drugih. Seti se i velikog bro
ja lj udi koj e si sam poznavao i koj i su j edan za dru
gim poumirali. Onaj koj i je nekoga sahranio, mo
rao je uskoro i sam na to da misli, a neko je opet sa
hranj ivan odmah posle pogreba nekog drugog
oveka. I sve to u vrlo kratkom vremenskom raz
maku. Uopte: treba videti kako lj udske stvari, kao
sve stvari bez vrednosti, traj u samo j edan dan: j ue
je to bila jo nekakva sluz, a sutra je ve mumi j a ili
pepeo. Ovaj kratki razmak treba prelaziti onako
kako to priroda zahteva, pa onda raspoloeno otii
na odmor, kao to zrela maslina koj a otpada sa
drveta j o u padu blagosi lj a drvo koj e ju je rodilo i
zahvalj uj e mu.
49. Budi kao stena o koj u se talasi nepre
stano lome. Ona stoj i nepokretna, a more koj e oko
nj e besni postepeno se smiruj e. Nikada nemoj rei :
"Teko meni j adniku kad mi se to moralo desiti ! "
Nego: "Blago meni to ivim bezbrino, to me sa-
6 nekad glavni grad grke provincije Ahaj e (Achaia) .
Samom sebi 87
danj i poloaj ni j e sruio i to se ne boj im budunos
ti, iako mi se to desilo. " Jer se tako neto moglo sva
kome desiti, ali nij e svako u stanj u da u takvoj prili
ci ostane bezbrian. Zato je onda j edan dogaaj
vie "nesrea" nego to je neki "srea" ? Da l i uop
te pod sreom j ednog oveka podrazumeva neto
to ne predstavlj a neuspeh lj udske prirode ? Ili ti se
ini da j e neuspeh lj udske prirode ono to ni j e pro
tivno nj enoj volj i ? Kako to? Tu volj u ti poznaj e; da
l i ti ona prei da bude pravian ili velikoduan; da
se savlauj e; da ostane razuman, trezven, istino
l j ubiv, stidlj iv, nezavisan karakter, ili da ima druge
vrline koj e, ako i h ovek poseduj e, daj u nj egovoj
prirodi naroito obelej e ? Ubudue se pri svakom
dogaaj u koji te uzbuuj e seti da se mora uprav
l j ati po naelu: "To nij e nikakva nesrea, ali je srea
podneti to hrabro. "
50. Razmilj anj e o lj udima koj i s u s e grevi
to drali ivota moda i nij e filozofsko sredstvo, ali
nam ipak pomae da lake prezremo smrt: Kakvu
s u prednost imali takvi l j udi pred drugima koj i su
u mrl i ? Oni , koj i su tolike ispratili, pa naposletku i
sami bi ti ispraeni, sigurno lee sada negde sahra
nj eni kao Kadikij an,7 Fabije, Julij an, Lepid i drugi .
7 Kadikijan je nepoznata linost. Fabije. Moda se misl i na
Kvinta Fabi j a Maksima, slavnog rimskog j unaka, pobednika nad
I -I anibalom. Julijan. Moda se misli na poznatog pravnika Salvij a
. J ulij ana ( Salvius Julianus) , savremenika njegovog. Lepid. Verovatno
poznati trijumvir u drugom trijumviratu. I on je bio veoma star kad j e
l I mro.
8 8
Kako je uopte malena razlika u traj anj u ivota po
j edinih l j udi ! A sa kakvim tegobama, sa kakvim lju
dima i u kakvom bednom telu treba tu razliku pro
iveti! To nema nikakvog smisla. Seti se samo kako
je bezgranina prolost i kako ni budunost nema
granica. Kakva je razlika izmeu ivota deteta koj e
poivi samo tri dana i oveka koj i j e video tri lj ud
ska pokolenj a?
5 1 . Zato i di uvek naj kraim putem. A naj
krai j e put onaj koj i odgovara pri rodi i onda su
svako nae del o i svaka naa re savreni. Ako tako
bude inio, bie osloboen svih tegoba i neprilika
kao i svih vrsta obzira i pretvaranj a.
PETA KNJIGA
1 . Ako se u zoru probudi zlovolj an, pomisli
ovo: "Probudio sam se zato da kao ovek krenem
na posao. Pa zar da onda budem zlovolj an kad se
spremam da radim ono zbog ega postoj im i zbog
ega sam i doao na svet ? Ili sam moda predo
dreen za to da leim u krevetu i da se grej em? " -
"Pa, to j e prij atnij e. " - A zar si ti roen samo za pri
j atnost? Da l i si uopte stvoren da bi uivao ili ra
dio? Zar ne vidi kako i cvee, i ptice, i mravi, i pau
ci, i pele rade svoj e poslove i kako prema svoj i m
mogunostima zaj edno sa nama izgrauj u svemir? I
zar ti nee da vri dunosti oveka? Zar ne tei za
cilj em koj i ti je postavila priroda? - "Ali ja moram
da se odmorim. " - Svakako, i ja tako mislim. Ali j e
priroda odredila granice i tome, a isto tako i j el u i
piu. A ti ipak prelazi granice onoga to bi ti mo
ralo biti dovolj no. Ne ini to samo kad j e u pitanj u
rad; tu ostaj e u "granicama mogunosti " . To j e za
to to samog sebe ne voli, j er bi inae voleo i svoj u
prirodu i njenu volj u. Drugi lj udi, oni koj i vole svoj
90
poziv, propadaj u na svome radu, ne stiu ni da se
umij u ni da j edu. Pa zar ti svoj u prirodu voli manj e
nego livac svoj u umetnost, ili igra svoju, ili gram
ljivac novac, ili slavolj ubiv ovek ono malo slave ?
Kad ovi lj udi oduevlj eno rade svoj posao, onda os
tavl j aj u i j el o i spavanj e, samo da uzmognu stvoriti
ono to im lei na srcu. A zar delovanj e za optu ko
rist tebi izgleda manj e znaaj no i nedostojno tolikog
truda?
2. Kako j e lako odagnati i izbrisati svaku
predstavu koja nam smeta ili ne odgovara naem
biu i opet stei duevno spokoj stvo!
3. Smatraj sebe dostoj nim svake rei i svakog
rada koj i odgovara prirodi. Ne daj da te u tome
uznemire ogovaranje i prianj e lj udi koj e e usledi
ti. A nemoj sebe smatrati nedostoj nim ni onih stvari
koj e su lepe i kao re i kao delo. Lj udi imaj u svoj e
milj enj e i upravlj aj u se prema svome sopstvenom
raspoloenj u. Ti o tome nemoj voditi rauna, nego idi
pravo svome cilj u i upravljaj se prema svojoj i prema
optoj prirodi, jer je put i j edne i druge j edan te isti.
4. Ja idem svoj im putem po zakonima priro
de sve donde dok se ne sruim, ne odmorim i ne iz
dahnem u elemenat koj i svakog dana udiem; sve
donde dok ne padnem na tle iz koj eg je moj otac do
bio sposobnost ploenj a, moj a maj ka malo krvi, a
moj a dadil j a ono malo mleka; dok ne padnem na
zemlj u iz koje toliko godina primam hranu i pie i
koj a me nosi, dok j e j a gazim i tako esto zloupotre
blj avam.
Samom sebi 91
5. Ljudi se ne mogu diviti tvoj oj otroum
nosti. Moda. Ali ima drugih stvari za koje ne mo
e rei: "Ja nemam dara za to" . Radi, dakle, ono
to j e potpuno u tvojoj moi: budi iste due, dosto
j anstven, izdrlj iv, preziri ulne naslade, budi zado
volj an svojom sudbinom, nemoj imati velikih pro
hteva, budi dobar, nezavisan u donoenj u sudova,
prirodan ovek; meri svoj e rei, budi velikoduan.
Zar ne shvata koli ko si stvari ve mogao uraditi, a
da pri tom uopte nisi morao da se pravda kako za
nj ih nema sposobnosti ili si nespretan? Pa zar e,
uprkos tome, svoj evolj no ostati tako nizak? Jesi li,
moda, primoran da rope na svoj u sudbinu, da
bude tvrdica, da laska, da svalj uje krivicu na telo,
da puzi pred l j udima, da se hvali i svoj oj dui stva
ra toliko nespokoj stva, zato to nisi dovolj no ob
daren? Ne ini to, tako ti bogova! Svih tih mana si
se ve odavno mogao osloboditi, a u kraj nj em slu
aj u - kad bi to i bilo tako - gledali bi te malo ispod
oka, kao oveka koj i sporo misli i teko shvata. On
da bi se u tome morao vebati, a ne bi smeo da
zanemari svoj u tromost ili da j oj se, ak, raduj e.
6. Poneko j e spreman da trai bl agorodnost
im nekome uini uslugu. Drugi, opet, ne rauna na
t a ipak smatra da mu je nj egov blinj i dunik i da
j, na ta mu je on uinio. Trei svega toga uopte ne
kako nij e svestan, nego je slian lozi koj a daje gro
c1e, i poto je j ednom donela plod ne trai nita vie;
on je kao konj koj i zavri trku, kao pas koj i j

pro
naao trag, kao pela koj a je donela meda. Covek
koj i j e izvrslo dobro delo ne misli mnogo na to,
nego j e spreman na novo dobro delo, kao to j e loza
spremna da opet u svoj e vreme rodi groem. "Da
l i treba da budemo kao ta bia koj a svoja dela ine
takorei nesvesno? " - "Da. Ali mi to treba da radi
mo svesno! Jer drutveno bie, kako kae j edan filo
zof, ima tu sposobnost da svesno radi iz oseanj a
prema optoj stvari. " - "Jeste, Zevsa mi, ali ono
ima elj u i da nj egov blinj i to primeti . " - "Istina j e
t o to s i kazao. Samo, nisi shvatio ono to sam
rekao. Zato e pripadati onim l j udima koj e sam
malopre spomenuo. Jer i njih zavodi neka verovat
noa. Ako, meutim, eli da shvati na ta smeraj u
pomenute rei, onda se ne pl ai da e te one spreiti
u tvoj oj lj ubavi prema oveanstvu. "
7. Molitva Atinj ana glasi: "Polj i kiu, polj i
j e, dragi Zevse, na pol j a Atinjana i na nj ihove li
vade! " Mi, ili uopte ne tre ba da se molimo, ili tre
ba da to inimo ovako j ednostavno i prostosrdano.
8. Kao to kaemo: "Asklepij e je naem poz
naniku naredio da j ai, da se kupa u hladnoj vodi ili
da ide bos ", tako isto moemo rei i: "Priroda je na
em prij atelj u dodelila bolest, osakaenj e, gubitak
ili neku slinu tetu. " Jer i ovde re "dodelila " ima
slino znaenj e. " On je ovome ili onome prepisao
ovo ili ono kao korisno po nj egovo zdravl j e. " A u
naem sluaj u, ono to se svakome od nas deava,
odredila je priroda kao korisno za sudbinu sveta.
Tako kaemo i kad neko neto doivi, kao to i zi
dari govore da se kamenj e u zidu i l i piramidi lepo
Samom sebi 93
slae ako ga na naroit nain stave j edno pored dru
goga. Postoj i uopte samo j edan sklad, i kao to
svemir usklauje sva tela da bi postigao savrenstvo
celine, tako se i svi poj edini uzroci povezuj u u j edan
savreni sveuzrok kao u svoj u sudbinu. Ovako kako
j a to kazuj em misle i lj udi koj i inae nemaj u veze sa
filozofskim razmilj anj em. Oni obino kau: "To
mu j e bilo sueno" . Drugim reima: tako predodre
eno i tako pisano. Primimo to onako kao to pri
mamo ono to nam propisuj e Asklepij e. Mnogo to
ta od toga je, razume se, neprij atno, a mi ga i pak
rado prihvatamo, j er se nadamo zdravlj u. Onako
kako mi sl i o svome zdravlj u, treba, otprilike, da
shvati i ono u emu priroda vidi ispunj enj e i dovr
enj e svoj ih cilj eva. Tako e sve to se deava, ma
kar kako ti to izgledalo teko, primiti radosnim sr
cem, j er e znati da ono vodi zdravl j u kosmosa i
blagostanj u i uspenom delanj u Zevsovom. A ovaj
ne bi dodelj ivao takvu sudbinu poj edincu kad to ne
bi bilo korisno za celinu i kad i naj obinij a stvar ne
bi donosila neto to ne bi bilo korisno telu koj e
ona provej ava. Postoj e dva razloga zbog koj i h mo
ra voleti ono to se s tobom zbiva: prvi j e: j er ti se
ono to ti se deava, to ti je pisano, ili to se na bi
lo koj i nain povezuje s tobom, dogaa zato to ti j e
tako sueno odozgo, od beskraj nog niza uzroka;
drugi, j er onaj koj i upravlj a celim svetom, u svemu
onome to se dogodi svakome poj edincu i nj emu
samome, vidi uzrok za dobro stanje i savrenstvo ce
log sveta, pa tako mi Zevsa, i uzrok svoga sopstvenog
dalj eg postoj anj a. Jer, ukoliko bi ti, time to bi mu
oduzeo nj egove delove ili uzroke, samo malo okr
nj io nj egovu zavisnost i sklad, i tava bi se celina
osakatila. A ti to ini ako, koliko si ti u pitanj u,
rope na svoju sudbinu i pokuava da je na neki
N + = N
naClil sprecIs .
9. Ne treba se plaiti niti gubiti nadu ili volj u
i naputati svoj u nameru ako te izda srea, pa ono
to radi ne i spadne onako kako to pravi principi
zahtevaj u. Ako pretrpi neuspeh, mora svoj posao
ponovo zapoeti, mora bi ti zadovoljan ako vei
deo tvoj i h radnj i bude dostoj an oveka, i mora vo
leti ono emu si se ponovo vratio. Filozofij i se ne
sme vratiti kao kakvom strogom uitelju, nego ona
ko kao to neki bolesnici prilaze suneru i j aj etu, a
drugi, opet, melemu ili dobroj oblozi. TakQ e po
kazati da se razumu ne pokorava si lom, nego, bla
godarei njemu, smiruj e. Misli na to da filozofi j a
zahteva samo ono to trai i tvoj a priroda, i zar e
ti onda poeleti neto drugo, neto to nije u skladu
sa nj om? " Ima li neega to je prij atnij e od nj e ? " -
Zar naslada ne upropauj e lj ude ba zato to j e pri
j atna? Razmisli j o, da l i velikodunost, sloboda,
j ednostavnost, dobrota i pobonost nisu mnogo pri
j atnij e ? I da l i ita moe biti prij atnij e od uviavnos
ti, kad zna da je mo razuma i saznanj a u svima
stvarima nepogreiva i da postie uspeh?
1 0. Stvari izgledaj u zapetlj ane, rekli bismo,
tako da su mnogi i ne ba naj gori filozofi mislili ka
ko se one uopte ne mogu saznati . Da ne govorimo
Samom sebi 95
o tome kako i stoici smatraj u da ih je teko saznati.
I svako nae tvrenj e podlono je grekama. Posto
j i li uopte ovek koj i ne grei ? A sad, usmeri svoj e
misli na vidlj ive stvari: kako su one prolazne i bez
vrednosti, kad mogu biti svoj ina ak i pohotlj ivca,
bludnice ili razboj nika. Zatim razmisli o karakteru
svoj ih blinj ih, od koj ih je i onaj naj lj ubaznij i takav
da ga j edva moemo podneti, a da ne pominj em ka
ko i sami sebe j edva podnosimo. Ne mogu da vidim
ta bi u takvom mraku i prlj avtini i pri tako brzoj
promeni materi j e, vremena, pokreta i pokrenutih
stvari, zasluilo da se zbog svoj e vrednosti naroito
istakne ili da se oko nj ega uloi bilo kakav trud.
Naprotiv, treba ak da se teimo, da oekuj emo pri
rodno raspadanj e svoga tela i da se ne lj utimo to to
moramo ekati, nego da se zadovolj imo ovim rei
ma: prvo: " Nij e mi se dogodilo nita to ne bi bil o u
skladu sa prirodom" i drugo: " Samo od mene zavisi
hou l i preduzeti neto protiv svoga boanstva i de
mona; j er nema onoga koj i bi me mogao naterati da
prema nj emu greim" .
1 1 . Zato mi j e sada potrebna dua? Ovo pi
tanj e moramo sebi postavlj ati uvek i moramo se
potruditi da ga obj asnimo. ta se u ovom trenutku
deava u meni u onom delu koj i zovemo vladaj u
im? Kakva j e moj a dua sada? Valj da ni j e kao u de
teta? Il i kao u nedorasla mladia? Imam l i duu
kakve slabe ene ? Ili, moda, duu tiranina? Ili sto
ke, ili zveri ?
1 2. Koj e stvari gomila smatra za dobre, mo
e videti iz ovoga: Ako smo neke stvari, na primer:
razboritost, trezvenost, pravinost i muevnost za
ista smatrali za dobre i ako smo sebi ve ranij e stvo
rili predstavu o njima u duhu, onda ne bi vie treba
lo sluati rei ( Menandrove) l : " Od samih doba
ra . . . ", j er to uopte ne odgovara. Ali, ako neko mis
li na stvari koj e gomila smatra za dobre, onda e
primiti rei komediografa i sluae ih spokoj no.
Tako i narod shvata razliku. Jer inae te rei ne bi
izazivale nikakvo negodovanj e i ne bi bi l e odbae
ne, nego bismo ih, naprotiv, ukoliko smeraj u na bo
gatstvo i druge ugodnosti koje vode u raskoan i
vot i daj u ugled l j udima, primali slobodno kao do
bru i duhovitu izreku. Razmisl i i zapitaj se da li i
one cenimo i kao dobre smatramo na kQj e bismo
mogli primeniti rei da nj ihov sopstvenik od samo
ga izobilj a ne moe nai mesto da isprazni creva.
1 3. Nainj en sam od naela uzronog i ma
terij alnog. Nij edan od nj ih nee prei u nita, kao
to nij e ni proiziao iz nieg. Svaki e moj deo, dak
l e, menj aj ui se, prei u j edan deo kosmosa, a ovaj
e se opet promeniti u j edan drugi deo kosmosa, i
l Menandrov citat glasi: ouk echeis h6poi cheseis hypo ton
agath6n, eu isthi. Marku Aurelij u j e neprijatno da navede itav stih,
nego ga u neto blaem obliku citira na kraj u pasusa. - Menandar
(Menandros) je bio glavni predstavnik takozvane "nove atike kome
dij e" (343-293) . Veoma plodan pisac iji j e uticaj na kasniju knjievnost
te vrste bio ogroman, naroito na rimske komediografe Plauta (Titus
Maccius ' Plaurus, 254-184) i Tereniija ( Publ ius Terentius Afer,
1 90-1 59) .
Samom sebi 97
tako e to ii u beskonanost. U takvoj j ednoj pro
meni postao sam i j a, tako su postali moji roditelj i i
tako j e to opet il o do druge beskonanosti. Nita
nam ne smeta da to utvrdimo, iako je svet stvoren u
j asno odreenim periodima.
14. Razum i vetina razboritog milj enj a spo
sobnosti su koje se slau i same sa sobom i sa deli
ma koj a odgovaraj u nj ihovim biima. Te sposobno
sti proistiu iz sopstvenog izvora i tee odreenom
cilju. Stoga se postupci koj i pokazuj u "pravilnost"
puta nazivaj u "dobrim postupcima" .
1 5. Ne moemo, meutim, kazati da oveku
treba pripisati i one stvari koj e ga, ukoliko je zaista
ovek, ne pogaaj U. Takve stvari niti trai on, niti
mu obeava nj egova priroda, niti one predstavlj aj u
savrenstvo ovekove prirode. Nema u njima, prema
tome, ni namere ovekove, a j o manj e ima onoga
ime se ta namera postizava, tj . dobrote. Dalje, uko
liko bi neke od tih stvari ipak pripadale oveku, on ne
bi morao da ih prezire i da im se protivi, niti bi zaslu
ivao pohvalu onaj koj i bi se pravio da moe bez nj ih,
kao to ne bi bio dobar onaj koj i bi se odrekao j edne
i li druge stvari ako bi one zaista bile dobre. I onda j e
ovek utoliko bolji ukoliko se tih i takvih stvari lake
odrie i ako ravnoduno podnosi nj ihov gubitak.
1 6. Tvoj a e dua biti onakva kakve su i
predstave za kojima tei. Jep one dui takorei na
meu svoj u boj u. ini i ti to isto, tako to e stalno
ponavl j ati ovo: " Svuda gde se moe iveti, moe se
i moralno iveti. A na dvoru se moe iveti. Onda se
98
i na dvoru moe moralno iveti. " I dalj e: " Svaka stvar
tei za onim za ta j e stvorena. U toj nj enoj tenj i
nj ezin j e cilj . A onde gde j e cilj , tamo j e i korist i
spas svake stvari. Spas razumnoga bia j e u zaj edni
ci. A da smo mi odreeni za zaj ednicu, to sam ve
odavno dokazao. Ili, moda, nij e bilo dovolj no j as
no da nia bia postoj e radi viih, a via bia j edno
radi drugog? Ona bia, meutim, koj a imaj u duu,
via su od onih koj a je nemaj u, a od viih bia sa
duom j o su via ona koj a imaj u razum. "
1 7. Ludost j e j uriti za nemoguim. A nemo
gue je da ra vi lj udi ne ine rave stvari.
18.
oveku se nikad ne deavaj u stvari koj e

on po svoj oj prirodi ne bi mogao podneti . Ako se
nekom i desi tako neto, on i pak ostaj e spokoj an i
ne da se pobediti, bilo zato to ne zna da ' mu se to
desilo, ili to eli da pokae snagu svoga karaktera.
Zlo bi bilo kad bi neznanj e i suj eta bili j ai nego
prava uviavnost.
1 9. Same stvari nikako ne utiu na duu, niti
j oj se mogu pribliiti, a ne mogu je ni menj ati ni po
kretati. Ona se sama menj a i pokree, a bitnost
stvari koj e nailaze spolj a procenj uj e prema tome ka
ko ure da proceni svoj u sopstvenu vrednost.
20.
ovek nam j e naj srodnij e bie samo uto- .

liko ukoliko moramo da mu inimo dobro i da ga
podnosimo. Ukoliko nam, meutim, smeta u naim
poslovima, postaj e nam u moralnom pogledu rav
noduan, ba kao sunce, vetar ili zver. Ove bi poj ave
Samom sebi 99
mogle na neki nain da spree moj u delatnost, ali
moj a volj a i moje duevno raspoloenje ne znaj u za
prepreke j er ih mogu svojim mislima odstraniti, a
sposoban sam i da im dam drugi pravac. Sve ono
to j oj smeta, dua menj a i okree nabolj e, tako da
ba ono to je njen rad koilo, postaje za nj ega ko
risno i podstie ga, a ono to mu je zatvaralo put,
sada ga otvara.
21 . Treba ceniti samo ono to je u kosmosu
naj monij e. A to je bie koje se slui i upravlj a svi
ma stvarima. I od sila koj e su u tebi, ceni samo naj
j au. Ova j e, u sutini, j ednaka onom biu. Jer to j e
i u tebi sila koj oj se sve ostale pokoravaj u i koj a up
ravlj a tvoj im ivotom.
22. Ono to ne kodi dravi ile kodi ni gra
aninu. Kad god ti se uini da si oteen, seti se ovo
ga pravil a: ako drava od toga nij e pretrpela nikak
vu tetu, onda je nisam pretrpeo ni ja. A ako j e te
ta priinj ena dra vi, onda se ne smero lj utiti na
onoga koj i j e to uinio, nego treba da mu pokaemo
u emu je nj egova greka.
23. Misli esto na to kako dogaaj i i stvari
brzo prolaze i neprimetno se gube. Stvari su nepre
stano u toku, kao reka, nj ihova dej stva se nepresta
no menj aj u, njihovi uzroci menj aj u se hilj adustruko,
i nita, moe se rei, nij e traj no. I beskraj nost pro
losti i bezgraninost budunosti u koj oj se sve gubi,
neprestano su oko nas, i to sasvim blizu. Pa zar nij e
lud onaj koj i se u takvom svetu razmee, koj i doz
voljava da ga ta nitavila vuku tamo-amo, ili j adiku-
1 00
j e, kao da ima iega to bi moglo da mu zadaj e bol
za due vreme ili ak zauvek?
24. Misli na sveukupnost i j i si ti samo j edan
neznatan deo, na venost, od koj e je tebi dato samo
kratko vreme i na sudbinu sveta: kako j e neznatan
deo toga tvoj ivot!
25. Da li neko drugi grei prema meni ? To j e
nj egova stvar! On ima svoj temperament i svoj na
in postupanj a. Ja imam, meutim, ono to sveop
ta Priroda eli da imam i radim ono to moj a priro
da od mene zahteva da u ovom trenutku radim.
26. Neka vladaj ui i odluuj ui deo tvoj e du
e bude nezavisan od nenog ili snanog pokreta
tvoga tela i neka se ne mea sa nj i m, nego neka se
odvoj i od nj ega i neka u svoj i m udovima spreava
nadraaj e koj e izaziva ulni deo due. Ako oni,
bl agodarei svoj oj meusobnoj povezanosti, ipak
prodru u duu - a to se kod j edinstvenog organizma
moe desiti onda ne sme pokuavati da se tom ul
nom oseanj u, koj e odgovara prirodi, odupre, nego
svoj razum mora sauvati od pogrenog milj enj a da
takve stvari predstavlj aj u neko dobro ili neko zlo.
27. Treba iveti sa bogovima. A ivi sa bo
govima ko i m uvek pokazuj e da mu je dua zado
volj na onim to joj je sueno i ko radi ono to eli
demon koga je, kao deli samoga sebe, sam Zevs
odredio svakome poj edincu za uvara i upravitelj a.
Taj demon su duh i razum svakoga poj edinca.
28. Ti se valj da, ne lj uti na oveka koj i zau
dara na znoj ? Ni na onog kome zaudara na usta?
Samom sebi 1 01
ta se to tebe ti e ? Takva su nj egova usta i takvo

pazuho, a sa takvih mesta mora i i sparenj e biti tak
vo. "Ali, ovek poseduj e razum", rei e neko, "pa
moe, ako hoe, razmisliti zato ga se lj udi gade. "
Vrlo dobro! Ali, i ti ima razum. Pokreni dakle nj e
gov razum svoj im, obj asni mu nj egove nedostatke i
poui ga. Jer, ako te bude sluao, izleie ga i nee
morati da se lj uti na nj ega. - ( Nemoj bi ti ) ni tra
giar, ni bludnica.
29. Jo na ovom svetu moe da ivi onako
kako bi posle smrti iveo na onom svetu. Kad bi ti
l j udi to onemoguili, onda bi zaista morao napusti
ti ivot, ali bi isto tako morao sauvati ubeenj e da
to nij e nikakvo zlo. Kad se dimi, ja izlazim iz sobe.
Zato ti to smatra za neto bog zna kako vano?
Ali, dogod me neto slino ne istera, ostaj em tu kao
s l obodan ovek, i niko mi ne moe braniti da radim
ono to hou. A j a hou ono to trai priroda
razumnoga bia koj a ima smisla za zaj ednicu.
30. Duh celine zahteva zaj ednicu stvari. Sto
ga j e i stvorio nia radi viih bia, a via da bi radi
l a u saglasnosti sa sobom. Vidi li kako je j edne po
dredio, a druge sredio i kako je svakome biu odre
dio ono to mu pripada, a naj plemenitij a povezao
da budu u slozi .
3 1 . Kako si se dosada odnosi o prema bogo
vima, roditelj ima, brai, eni, deci, uitelj ima, vas
pitaima, prij atelj ima, roacima ili robovima? Mo
e l i o svome ponaanj u prema svima njima rei za
sebe ono to kae pesnik: "Ni kome ni j e ui ni o zla,
1 02
ni koga nij e uvredio svojim reima? "2 Seti se i svega
onoga to si morao pretrpeti i tekoa koj e si ve
podneo. I toga da je tvoj ivot ve pri kraj u i da se
tvoj a sluba zavrava. Misli i na to koliko si lepoga
video, koliko si naslada i bola prezreo, koliko prili
ka da se poj avi u sj aj u propustio, i kolikim si be
zobzirnim lj udima pruio svoj u l j ubav.
32. Mogu l i surove i neodgoj ene due uzne
miriti oveka koj i ima umetniku duu i koj i j e
razuman? A koj a j e dua umetnika i razumna? Da
l i ona koj a zna za prapoetak i kraj nj u svrhu stvari,
za opti razum koj i proima itav svet i koj i veito i
u odreenim razmacima upravlj a vasionom?
33. Jo j edan trenutak, i ti e postati ili mu
mij a, a ostae j o samo tvoj e ime, ili moda ni to; a
ime j e samo prazan zvuk i odj ek. Nitavne su stvari
koj e smo u ivotu toliko visoko cenili, one su trule i
bez vrednosti, a lj udi su samo psi koj i se meusob
no uj edaj u i deca koja se svaaj u, smej u i plau.
Vernost, pristoj nost, pravda i istina pobegle su "sa
zemlj e irokih puteva na Olimp". 3 Pa ta nas j o za
drava ovde, kad su vidlj ive stvari izloene nepre
stanoj promeni i nestalne, kad su nam ula nesigur
na i lako podlona zabludi, kad ni sama duica nij e
nita drugo do isparavanj e krvi i kad j e uivanj e
ugleda meu ovakvim biima sasvim bez vrednosti ?
ta, dakle, treba raditi ? Samo spokoj no ekati da

2 Hor. Odyss. I V 690.
3 Hor. Iliad. XVI 635; Odyss. III 453; X 149.
Samom sebi 103
ugasne, ili da se preseli. A ta treba initi dok ne
doe vreme za to?
ta drugo nego da bogove potu

je i slavi a lj udima da ini dobra dela, i da i h pod
nosi, i l i i zbegava ? I da se uvek sea kako ni tvoj e
meso ni tvoj a dua ni ti su tvoj i , ni ti u tvoj oj moi.
34. Ima uslova da uvek bude srean ako ,
samo hoe da ide pravim putem, i ako moe da
misli i radi u skladu sa pravim naeli ma. Razum
noj dui i boij oj , i oveijoj i svakog razumnog bia
dve su sledee stvari zajednike: ona ne dozvoljava ni
kome da j oj smeta, a dobro nalazi samo u pravinom
milj enj u i radu i tenje svoje zadovoljava ba time.
35. Zato da se uznemiravam ako to neva
lj alstvo nije moj e, niti je posledica moga nevalj alst
va i ako zaj ednica ni j e oteena? Gubi li zaj ednica
neto zbog toga?
36. Nemoj da se potpuno povede za uobrae
nj em svoj im, nego pomozi drugome koliko moe
prema tome koliko ko vredi. Ako pretrpi kakvu te
tu u stvarima koj e su moralno indiferentne, nemoj to
smatrati za tetu. To bi bila rava navika. U tom slu
aj u e i ti morati da uradi ono to je uradio starac
koj i je, odlazei, traio od deteta igru, iako je znao da
j e to samo igra. Jer poto nastupa na tribini . . . Zar si
zaboravio, ovee, ta to znai ? Jest, ali to lj udi najra
dij e primaj u. Pa zar zbog toga i ti mora biti lud?
Ostavlj en negde samome sebi, j a sam nekada
bio srean. " Srean" znai: bi o sam ovek koj i j e
sam sebi dosudio sreu. A dobra sudbina, t o s u do
bre naklonosti due, dobri nagoni i dobra dela.
ESTA KNJIGA
1 . Supstanca itavog sveta podatna j e i lako
se moe oblikovati. Razum, koj im je ona proeta,
nema nikakvog razloga u sebi da ini zlo. U nj emu
nema zlobe, nij ednoj stvari ne nanosi on zlo i nijed
na stvar od nj ega ne trpi nikakvu tetu. Sve se vri i
sve se postie blagodarei njemu.
2. Ako savesno vri svoj u dunost, mora ti

biti svejedno da l i se pri tom mrzne ili ti j e vruina;
da l si sanj iv ili si se dobro naspavao; kude l i te lj u
di ili hvale; da li e ti umreti ili e ti se desiti neto
drugo. Jer i smrt je samo j edna prirodna poj ava ko
ja takoe spada u ivot.
3. Pogledaj u sutinu! Ne sme ti promai
nij edna lina osobina, niti vrednost ma koje druge
stvari.
4. Sve e se vidlj ive stvari brzo promeniti i
postati ili dim, ili e se, ako nj ihova supstanca stvari
ostane ista, raspasti.
5. Razum koj i proima ceo svet, zna s ka
kvom namerom ta radi, i na kakvu materi j u deluj e.
Samom sebi 1 05
6. Naj bolj i j e nain osvete da ne uzvraa is
tom merom!
7. Nasladu i spokoj stvo trai samo u j ed
nome: da vri j edno ovekolj ubivo delo za drugim
i da pri tom uvek nosi boga u srcu.
8. Vodei deo due je onaj koj i sam sebe bu
di i pokree; ini od sebe to eli i postie da sve ono
to mu se desi izgleda onako kako to on eli.
9. Sve se usavrava kako to opta priroda
eli, a ne onako kako to hoe neka druga priroda
koj a je oko stvari, ili je u nj ihovoj unutranj osti ili
izvan njih, odvoj ena.
1 0. Svet j e ili meavina stvari, meusobno
preplitanj e i odbij anj e atoma, ili j e celina i red i de
l o promisli. Ako je ono prvo, zato j o uvek eleti
da boravim u takvoj sluaj noj meavini i neredu?
Kakvu j o elj u treba da imam, osim da "nekako
postanem zemlj a" ? Zato se j o uvek uzbuuj em?
Makar ta uinio, neu izbei raspadanj e. A ako j e
svet ono drugo, onda mu s e sa strahopotovanj em
klanj am, vedar sam i imam puno poverenj e u onoga
koj i njime upravlj a.
1 1 . Ako t e neke okolnosti prisile da izgubi
mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande iz
l aziti vie no to je potrebno. Bolje e ovladati har
monij om ako j oj se neprestano vraa.
12. Kad bi u isto vreme imao i maehu i maj
ku, ti bi onoj prvoj svakako ukazivao potovanj e,
ali bi se ipak stalno vraao maj ci. Tako j e i sa tvoj im
ivotom na dvoru i filozofij om. Vraaj se, dakle,
106
esto ovoj drugoj i u nj oj nalazi spokoj stvo; nj enom
pomoi e i ti lake podneti dvorski ivot i on tebe.
1 3. Kao to za meso i druga j ela mislimo:
ovo j e mrtva riba, ovo mrtva ptica, ili mrtvo svinje;
za falernskol vino: to je samo groani sok; za sker
letno odelo: to je samo ovij a vuna potopljena u krv
neke kolj ke; ili za polno optenj e: to je samo trlj a
nje j ednog uda o drugi i luenj e nekakve sluzave
materij e praeno nekim grevima; kao to su to
predstave koj e te stvari odreuj u i prodiru u nj i
hovu sutinu i obj anj avaj u j e, tako moramo postu
pati i u ivotu uopte i moramo stvari, makar se one
u j o lepoj svetlosti poj avlj ivale, svui, takorei, do
gole koe, oceniti nj ihovu vrednost i oduzeti im ug
led koj i m se one ponose. Jer je ivot, izgleda, velika
varalica, i prevari te naj ee ba onda kad misli da
ima posla sa ozbilj nim stvarima. Misli ono to
Krates veli za Ksenokrata. 2
14. Veina onoga emu se svetin a divi, spada
u naj obinij e stvari koj e neka snaga ili priroda dri
zaj edno: takve su stvari kamenj e, smokvino drvo,
loze, masline; stvari koj ima se dive lj udi viega reda,
spadaj u u one koje povezuj e i dri u zaj ednici dua;
na primer: stada goveda ili ovaca. Ono, meutim,
to cene j o obrazovanij i ljudi, spada u stvari koj i
ma upravlj a razumna dua, koj a, razume se, nij e
l Falernsko vi no j e bi l o veoma cenjeno kod starih Rimlj ana.
Pesnik Horacij e ( Quintus Horatius Flaccus, 65. do 8) ga esto po
minj e. Vino j e raslo u podnoj u Masika u Kampani j i .
2 Ksenokrat, filozof-akademik, veoma cenjen i ugledan ovek
protiv koga je nastupao (iz nepoznatih razloga) kinik Kratet.
Samom sebi 1 07
opta, al i j e ipak pri j emiva za umetnost i uopte
sposobna i uvebana; ukratko, dua kakvu ima naj
vei broj lj udi (ili koj i , j ednostavno, vol e da imaj u
mnotvo robova) . A ko ure da ceni razumnu duu
upravlj enu prema celom svetu i lj udskoj zaj ednici,
ne misli na druge stvari, nego se, pre svega, trudi da
svoj u duu sauva u razumnom i ovekolj ubivom
raspoloenj u i delatnosti, a da bi sve to postigao,
sarauj e sa onim to je nj oj srodno. 3
3 Ovo mesto j e prilino nejasno. Prevodilac Sovn j e ove tekoe
reio na zanimlj iv nain ( Dnevnik cesaria Marka Avrelija, Lj ublj ana
1 934, str. 130 cl. Dok ostali prevodioci otprilike ovako tumae tekst:
sve emu se gomila divi spada medu najobinije stvari; to su vrsti
predmeti, na primer kamenje, drvo, smokva i loza, ili su to bia koja
imaju duu, na primer ovce i goveda; ovima se divi svet koji raspolae
viim obrazovanjem; ljudi sa jo viim obrazovanjem zanimaju se za
bia koja i maj u obrazovanu duu, dodue, ne kosriku, nego duu
koja j e prijemiva za umetnosti i slino; a tim ljudima j e najvie stalo
do toga da raspolau to veim brojem robova. - Sovre smatra da
stvar treba tumaiti sasvim drukije: stoici razlikuju u prirodi etiri
vrste bia; najnia i najobinija (ta genik6tata) ; anorganski svet i bilj ni
svet, provej ava pneuma kao hexis (spajanje) i physis (priroda) ; treu
grupu predstavlj aj u ivotinje koj e provejava ( "dri zaj edno" ) neka
finija materija ( hypo metroteron synech6mena) , a to j e ivotinjska
dua (psyche) ; j o finija materija (pneuma) provejava etvrtu grupu
bia, a to su ljudi (to j e razumna dua - psyche logike) i ona j e sposob
na da se obrauje. A takvu duu ima veina lj udi ! Sovre mesto an
drap6don ( robovi) predlae anthr6pon ( l j udi ) . Ako zadrimo tekst sa
Jndrap6don, onda j e j asno da treba pomisliti to da su stari raspolagali
velikim brojem robova koji, dodue, nisu imali tu najviu duu, ali su
raspolagali duom "prijemivom za razne vetine" - robovi s u bili
esto veoma obrazovani. Malo j e samo l j udi koji imaj u takvu duu i
oni spadaj u medu "to plethos anthr6pon" . - A nij e isklj ueno da j e
reenica e kata psiIon t o plethos andrap6don kektesthai samo inter
polirana i da j e treba jednostavno izostaviti! Ja sam je u prevodu
zadrao (i stavio u zagrade) . Sovretov prevod glasi (op. cit. 48) :
1 08 Marko Aurelije Antonin
1 5. Uvek j edne stvari ure da postanu - a
druge da ih nestane, i od onoga to nastaj e, uvek j e
j edan deo ve nestao. Kao to nepresuni tok vre
mena stalno obnavlj a bezgraninu venost, tako i
tokovi i promene neprestano obnavlj aj u kosmos.
Moemo li , onda, da kaemo neto o stvarima koj e
u tome toku proj ure pored nas, i ta u nj ima treba
da cenimo, kad za to nemamo nikakvog j akog
uporita ? To je kao kad bi neko hteo da pomiluj e
vrapca koj i j e prolete o pored nj ega i ve izmakao
nj egovom pogledu. Takav je i ivot poj edinaca: ne
kakvo isparavanj e krvi i disanj e vazduha. Jep kad
j ednom udahne i izdahne vazduh, to svakoga tre
nutka ponavljamo, ili tu sposobnost disanja koj u smo
j ue ili prekj ue roenj em stekli opet vratiti onamo
odakle smo je i prvi put dobili - isto je . .
1 6. Nikakvu vrednost ne predstavlj a miris
bilj aka, ni disanj e ivotinj a i zveri, ni primanj e uti
saka pomou ulnih saznanj a, ni odavanj e strasti
ma, ni okupl j anj e gomile, ni ishrana. Jer je sve to is-
Veino rei, ki nas zajemljejo v naravi, j c moi razporediti v tiri
skupine: prvi v anorganska bit ja, ki jih dri vkup zveznost (hexis), na
primer kamenine; drugi rastIinstvo, ki ga prepaja narava (physis), na
primer les, smokve, trta, masline; tretji ivalski svet, ki ga vee ple
menitej a snov, to j e dua, na primer goved in drobnico; etrti bit j a,
ki j i h oivlja e plemeniteja tvar, to je razumna dua, ne sicer vesolj
na, vendar taka, ki je sposobna za umetelnosti ali kako drugae obra
zljiva, ob kratkem, ki jo ima veina ljudi. Komur pa j e mar umne
vesoljne in obanske Due, se ne briga za nobeno drugo re, predvsem
pa skua ohraniti svoj o duo v razumni in obestvu koristO! dejalnos
ti in pomaga tudi svojemu blinjemu do tega.
Samom sebi 109
t o onako bez vrednosti kao i luenj e ostataka nae
hrane. Pa ta, onda, uopte predstavlj a neku vred
nost? Plj esak svetine ? Nikako? Ni to da te lj udski
j ezici hvale ? Jep svetina pokazuj e svoj u naklonost
plj eskanj em sa j ezikom. Toga radi si ostavio ono
malo slave. Pa ta onda uopte preostaj e kao vred
no? Svrha koj oj tee sve vetine i umetnosti, mislim,
u ovome j e: raditi ili ne raditi upravlj ajui se prema
svojoj prirodi. Jer svaka vetina tei, da njen proizvod
odgovara poslu kome je i namenj en. Vinogradar koj i
neguje lozu, i j aha, i odgaj iva pasa imaj u uvek pred
oima taj cilj . Za tim tee i odgoj omladine i metodi
pouavanj a. U tome je dakle vrednost stvari. Ako
si se i ti osvedoio u tu i stinu, nee traiti da
stekne nikakvu drugu stvar. Zar onda nee presta
ti i da ceni mnoge stvari ? Niti e bi ti slobodan, ni
ti zadovolj an sa samim sobom, niti bez strasti.
Neizbeno e osetiti zavist i bie neraspoloen
prema onima koj i imaj u ono to ti ceni. Onaj kome
j edna od tih stvari nedostaj e, mora biti stalno ne
spokoj an i mora se, uz to, svaati sa bogovima. A
ako potuj e svoj u duu, onda e biti zadovolj an
samim sobom, sa svoj i m blinj ima ivee u slozi a
sa bogovima u saglasnosti, to znai da e ceniti
ono to oni dodelj uj u i odreuj u.
1 7. Elementi se kreu nagore, nadole i po
krugu. Pokreti vrline, meutim, vre se u sasvim
drugim pravcima; ona j e neto boanstveni j e i pro
bija se prema cilj u tekim i nej asnim putem.
1 1 0 Marko Aurelije Antonin
1 8. Kako su lj udi gl upi! Nee da hvale one
koj i ive sa nj ima, u nj i hovo vreme i u nj ihovoj za
j ednici, a veoma im je stalo do toga da ih hvale nj i
hovi potomci, koj e niti su kad videli, niti e i h ikada
videti. To je i sto kao kad bi hteo da se ali to ti
tvoj i preci nisu pevali slavopoj ke.
1 9. Ako ti j e neka stvar teka, ne sme odmah
misliti da je ona oveku nedostina. Mora verovati
da je, ako j e oveku uopte mogue, i ti moe
postii .
20. U gimnastikim salama nas, neki put,
neko ogrebe noktima, zaboravi se i udari nas u glavu.
Ali mu mi to ne zameramo i to nam mnogo ne bode
oi. Mi u tome oveku ni kasnij e ne gledamo svoga
neprij atel j a. uvamo ga se, razume se, ali ne kao od
nekog linog neprij atelj a i sa sumnj om, nego mu se
samo sklanj amo s puta, a pri tom mislimo dobro.
Tako bi trebal o da bude i u drugim ivotnim pri
likama. Na igralitu ivota moramo drugovima
mnogo tota pogledati kroz prste. Moemo se, kao
to smo rekli , ukloniti ne sumnj iei nikoga i bez
mrnje prema oveku.
21 . Ako neko moe da mi dokae i da me
ubedi kako moj e milj enj e ili rad ni su pravilni, j a u
radosno promeniti svoj e gledite. Jer j a traim istinu
koj a jo nikada ni kome nije naudila. Oteen j e
samo onaj koj i istraj e u svojoj greci i neznanj u.
22. Ja, meutim, vrim svoj u dunost: nita
me se drugo ne tie. Jer drugo su stvari bez due, i l i
nerazumne, i l i su zalutale i ne znaj u put.
Samom sebi
1 1 1
23. Prema nerazumnim biima i prema stvari
ma i predmetima uopte ponaaj se kao ovek koj i
j e razuman, to one nisu, pa budi prema nj ima ve
l i koduan i plemenit. A prema razumnim l j udima
ponaaj se kao brat. I stalno pozivaj bogove u po
mo i ne mui se pitanj em: "Dokle u j o tako da
radim? " Jer su za to dovolj na i tri ovako upotre
blj ena asa.
24. Smrt j e izj ednaila Aleksandra Make
donskog i nj egovog seiza; j er su oboj ica primlj eni
natrag u istu izvornu materij u kosmosa, ili su se na
i sti nain raspali u atome.
25. Razmilj aj ponekad koliko se telesnih i
duevnih poj ava u istom kratkom trenutku desi u
svakome od nas. Onda se nee uditi to se j o
mnogo vie stvari, to se uopte sva zbivanj a vre
uj ednoj optoj celini koj u nazivamo kosmosom.
26. Ako te neko pita kako se pie ime An
toninovo, zar nee lj utito izgovoriti svako poj edino
sl ovo? A ako se zbog toga nalj ute na tebe, hoe l i
se i ti lj utiti na nj i h? Zar nee sasvim spokoj no
i zreati j edno za drugim sva slova ? Tako i ovde
mora znati da je svaka dunost zbir izvesnih broje
va. O nj i ma mora voditi rauna i mora istraj no
nastaviti i zavriti predstoj ei put, ne lj utei se i ne
srdei na zlovolj ne nezadovolj nike.
27. Kako j e strano odvraati lj ude da ne
tee stvarima koj e im se ine prirodne i korisne! A ti
i pak na neki nain ne dozvolj ava da tako rade kad
se lj uti na nj ih zato to gree. "Al i, to za im oni
tee, u stvari i ne postoj i ! " - rei e ti. Pa onda i h
poui i obj asni im nj ihovu zabludu, a nemoj se pri
tom uzbuivati.
28. Smrt, to je kraj protivnostima u naim
ulnim saznavanj ima, osloboenj e od tiranij e naih
nagona, poinak naeg napornog milj enj a i posle
robovanj a mesu.
29. Sramota j e da u j ednom telu dua oslabi
pre nego to j e oslabilo telo.
30. Pazi da se ne iskvari i da ne primi "car
ske" obiaje i da se ne zarazi nj ima. Jer, i to biva. Ne
ka bude obrnuto: ostani prostosrdaan, dobar o
vek, bez zadnj ih misli, ozbilj an i dostojanstven, j ed
nostavan i prirodan, prij atelj pravinosti, bogoboj a
lj iv, pun l j ubavi prema roacima i stalan u vrenj u
svoj ih dunosti. Bori se da ostane onakav kakvim j e
htela da t e filozofija stvori. Boj se bogova i spasavaj
lj ude !
ivot je kratak, a tvoj boravak na zemlj i dao

j e j edan j edini plod: plemenito milj enj e i ovekolju
biva dela. Budi u svemu uenik i sledbenik Antoni
nov! Pokai se tako istraj an kao on u vrenj u dobro
smiljenih odluka, ostani uvek nepokolebljiv i poboan,
imaj njegovo j asno i vedro lice, i nj egovu blagost, ne
tei za praznom slavom i neka se tvoj e slavolj ubIj e
sastoj i u tome da, kao to j e on to inio, i ti o stvari
ma sazna istinu. Misli na to da on nije propustio
nij ednu stvar dok je nij e u potpunosti ispitao i j asno
shvatio; i da j e lj ude koji su ga nepravedno kudili
podnosio, ne vraaj ui im istom merom. Da se ni
j ednog posla nije laao brzopleto i da nije voleo
Samom sebi 1 1 3
klevete. Karaktere i radnje ispitivao j e temelj no a ni
j e bio sklon ni grdnj i , ni strahu, ni sumnj i , i bio j e
bez ikakvog sofizma. Seti s e kako j e bi o skroman u
svemu to se odnosilo na stan, postel j u, odelo,
hranu, poslugu. Kako je voleo rad i kako je bi o str
plj iv. Kako je zbog takvog ivota bio u stanju da se do
veeri zadri na istom mestu, i kako ni svoja creva ni
je praznio u vreme koj e za to nij e bilo odreeno. Kako
je u prijatelj stvu bio veran i stalan, kako je lako pod
nosio ljude koj i su slobodno ustaj ali protiv njegovih
s hvatanja i kako se radovao kad bi ga neko pouio i
pokazao mu neto bolj e. I kako je bio bogobojalj iv,
Jl i ne i praznoveran. Razmiljaj o svemu tome, kako
bi i ti imao istu savest kad ti kucne poslednj i as.
3 1 . Istrezni se i doi sebi, pa ako si se otresao
sna i shvatio da si se muio samo u snu, probudi se
opet i pogledaj na zemaljske stvari onako kako si
gl edao na one u snu.
32. Ja sam sloen od siunog tela i due.
.
relecu su sve stvari iste, j er ono ne moe da ih raz
l i kuj e. A dui j e, opet, ravnoduno sve ono to ne
spada u nj en delokrug. Ono, meutim, to spada u
I l j ezin delokrug, sve j e u nj enoj moi. Od tih stvari
obavlj a ona samo one koj e zahteva sadanj i ca. Jer
su nj oj budue i prole radnje potpuno ravnodune.
33. Dogod noga vri svoj posao a ruka svoj ,
i j edno i drugo su u skladu sa prirodom. Tako i
ovek, sve donde dok vri dunosti oveka, ne radi
I I i ta to bi bilo protiv prirode. A ako ne radi protiv
prirode, onda to ni j e nikakvo zlo za nj ega.
1 1 4
34. Kako su niske bile naslade u koj ima su
uivali razboj nici, pohotlj ivci, oceubice i tirani !
35. Zar ne vi di kako se proseni radnici sa
mo do i zvesne mere prilagoavaj u elj ama nestru
nih ljudi, ali se ipak dre zakona svoj e umetnosti i
ne naputaj u ih ni pod kakvim uslovima? Zar ni j e
strano kad zi dar i l i lekar vi e potuj u zakone svoj e
umetnosti, nego ovek osnovni zakon svoj e prirode
koj i je i nj e
r
i bogovima zajedniki ?
36. Azij a i Evropa su dva siuna mesta u va
sioni. Svekoliko more je samo j edna kap u vasioni.
Atos,4 samo grudva zemlje u vasioni. Sva sadanjost,
samo taka u vasioni. Sve maleno i promenij ivo, br
zo se gubi i nestaj e. Sve dolazi i z vasione, dolazi
neposredno od onoga koj i upravlj a vasionom ili se
deava posredno, pod nj egovim uticaj em. I lavlj a
eljust, i otrov, i sve tetno, kao to su trnje i blato, sve
je to samo uzgredna pojava onih velianstvenih i uzvi
enih poj ava. Nemoj , dakle, smatrati da su te stvari
strane biu koj e potuj e, nego misli o njemu kao o
praizvoru svega to se na svetu dogaa.
37. Onaj koj i j e video ono to sad postoj i ,
video j e sve: i ono to se vekovima dosad deavalo,
i ono to e se kroz vekove desiti. Jer je sve to iste
prirode i istog oblika.
38. Mora misliti i na isprepletenost svih stvari
u kosmosu i na nj ihov meusobni odnos. Jer su, u
izvesnom pogledu, sve stvari meusobno povezane i
4 Atos je dananja Sveta Gora na Halkidiki.
Samom sebi 1 1 5
tako su sve u meusobnom srodstvu. To j e zato to
one proizlaze j edna iz druge, da bi kretanj e bilo
sreeno i skladno i da bi sve ono to postoji bilo j edin
stveno.
39. Prilagoa
aj se stvarima za koj e te j e
vezala sudbina! Vol i lj ude sa koj ima t e j e ona sas
ta vi l a, i vol i ih od srca!
40. Instrumenat, orue i svaka sprava dobri
su kad rade ono za to su nainj eni . Ali nj ihov tvo
rac ne prisustvuj e nj i hovoj upotrebi . Kod stvari ko
j e su u prirodi, meutim, sila koj a ih je stvorila j este
i ostaj e uvek u njima i deluje u njima. Stoga njih mora
vie potovati i mora biti ubeen da e se i u tebi dea
vati sve po tvojoj volji ako se i sam pridrava volje te
sile i ivi po njoj do kraj a svoga veka. Jer se tako i u
kosmosu sve vri po nj enoj volj i .
41. Ako se stvari koj e s u van tvoje moi i ko
j e ti smatra za dobre i rave po tebe, poj ave j ed
nom kao zlo, i l i i h izgubi kao dobro, ti e se, be
zuslovno, svaati sa bogovima; morae, bezuslovno,
mrzeti i ljude koj i su tome krivi, ili na koj e sumnj a
da su mogli prouzrokovati ovakav gubi tak ili
ovakvu nesreu. Ali i mi inimo razne nepravde kad
ovakvim stvarima pridaj emo vanost. A kad bismo
za dobro ili zlo smatrali samo ono to j e u naoj mo
i, onda ne bismo vie imali razloga ni da se svaamo
sa bogovima, niti da mrzimo nekog oveka.
42. Svi mi radimo za j edan cilj , neki sa pu
ni m razumevanj em i svesno, a neki i ne slutei to. U
tome smislu, ini mi se, govori i Heraklit o uspa-
vanim lj udima, kad kae da su i oni saradnici i po
monici u radu za vasionu. Svaki, razume se, radi za
zaj ednicu, neko na ovaj , a neko na onaj nain, i pre
komerno, pa i l j udi koj i gunaj u protiv toga toka,
bune se protiv nj ega i hoe da onemogue poj ave
koj e se deavaj u. Jer su kosmosu i takvi lj udi po
trebni. Razmisli na koj u e stranu ti stati. Jer onaj
koj i upravlja vasionom, upotrebie te na svaki nain
dobro i odredie ti neko mesto meu svoj im sarad
nicima i pomonicima. Ali se ti sam uvaj da ne po
stane onakav lan zajednice kakav j e onaj sme ni i
bezvredni stih u drami koj u spominj e Hrizip.5
43. Trai li sunce da obavlj a posao kie? Il i
Asklepij e da vri zadatke Demetre, nosilj e plodova?
A ta ini svaka zvezda? Zar one nisu sasvim ra
zliite meu sobom a zar ipak u svome radu ne tee
sve za istim cilj em?
44. Ako su bogovi odluili neto o meni i
moj oj sudbi ni , uinili su to sigurno dobro. Jer nij e
lako zamisliti boga bez promisli. A zato bi oni
donosili odluku da mi ui ne neko zlo? Kakve bi ko
risti od toga i mali oni ili kosmos o koj em se bogovi
prvenstveno staraj u? A ako nisu reili nita to bi se
ticalo mene lino, onda su svoj e odluke donosili u
vezi sa vasi onom, pa ono to mi se kao uzgredna
posledica ovih zaklj uaka dogodi moram primiti ra-
5 Hl'izip ( Chrysippos) kod Plutarha, adv. stoicos 13: Kao to
kod drame u pojedinim stihovima nalazimo fragmente koj i ne vrede
mnogo, ali koji ipak doprinose l j upkosti i lepoti celine, tako i zlo, pre
svega greh, mora sluiti bojoj nameri kao deo koji zavisi od opteg reda.
Samom sebi
1 1 7
do, moram pozdraviti i voleti . A ako, o bezbone
misli, oni uopte ni o emu ne reavaj u, onda vie ne
treba da prinosimo rtve, ni da se molimo ili zakli
nj emo, niti da inimo druge stvari koj e vrimo mis
lei na bogove i veruj ui da oni postoj e i ive meu
nama. Ako se, dakle, oni zaista ne brinu ni za to
to se odnosi na nas, onda sam bar ja sam u mogu
nosti da se brinem o sebi , i imam sposobnost da
stvarno mislim o onome to je za mene korisno. A
za svakoga j e korisno ono to odgovara nj egovom
stanju i nj egovoj prirodi. Moj a priroda, meutim,
poseduj e sposobnost razumnoga razmilj anj a i ose
anj a da pripadam svome blinj emu: to znai da j e
moj e mesto i moj a domovina, ukoliko sam Anto
nin, Rim, a ukoliko ovek, kosmos. Ono, dakle, to
j e nj ima dobro, j edino je i za mene korisno.
45. Sve ono to se deava svakom poj edinom
od nas, koristi kosmosu. Ve to bi nam moralo biti
dovolj no. Ali, ako ozbilj no razmisli, priznae da j e
isto tako u potpunosti i stina i ovo: sve ono to j e
dobro za bilo kog oveka, dobro j e i za ostale lj ude.
Poj am "korisno" trebalo bi ovde shvatiti u optij em
smislu kad su u pitanj u stvari moralno indiferentne.
46. Kao to ti se ne sviaj u predstave u am
fiteatru i na drugim slinim mestima, zato to se ta
mo uvek vide iste stvari i zato to ista izvoenj a ine
da nam gledanj e postaj e dosadno, takav je i utisak
koj i celokupni lj udski ivot ostavlj a na nas. Jer sve
to se dogaa neko j e kretanje nagore i nadole, sve j e
j edno i isto i sve izvire i z istog uzronika. A dokl e?
47. Uvek misli na razliite lj ude svih mogu
ih poziva i raznih naroda koj i s

ve po
rli

Kreni
duhom dole do Filistiona, Feba l OngamJ a. Onda
prei na druge. I mi moramo ii o
.
n
mo ku?a su ve
otili toliki slavni govornici, tohb dostoJ anstvem
filozofi kao to su Heraklit, Pitagora7 i Sokrat, toli
ki heroji davnih vremena i tolike voj skovoe i
.
tirani
poznij i h vremena. A osim
r
j i: E
v
u
.
o
.
ks, Hlpar
:
Arhimed8 i drugi radni, umm, lzdrzlJ 1vl, obdarem l
gordi duhovi; pa onda ismevai l j udskog ivota
.
ko

j i traj e koliko i j edan dan, na proe, kao Memp9 l
6 Smatra se da su ova imena namerno odabrana i ona pred-
stavlj aju obine, proste, neobrazovane l j ude.
-
Pitagora (Pythag6ras) , grki filozof
,
I mate
l1
atlcar sa ostrva
Samos, 580-500, osnovao j e u Krotonu u JuznoJ ItaliJI sek
u pItagore
vaca. U odnosu izmedu brojeva (muzika) nalazIO Je tumacenje za v
sionu (sferna muzika) . Svaki broj od 1 do 10

p
redstavl j a J
:
dnu naroCJ
tu osobinu vasione, a brojevi 1 , 2, 3 1 4 sadrzam su u broJ

1 0: UgI
;
d
koj i je Pitagora uivao kod svojih
,
uenika bio je neogramcen: stavIse,
oni bi dokazivali reima: " auros epha" on Je tako rekao, I to bl va-
ilo kao apsolutan dokaz.
. , +
8
Eudoks ( Eudoxos) j e bio slavl1l grcb astronom, matematIcar
i geograf, uenik Platonov u filozofij i . Hiparh ( llpparchos) Je bI O
osniva naune astronomije. - Arhimed ( Archimedes) , vellb r
:
1ate

matiar i fiziar iz Sirakuze ( 287-212) . Pronalaza borbenih masma I
soiva. Pria se
'
da j e pomou toga soiva zapalio kartaginse brodo
ve. U mehanici j e pronaao zakon o teitu, zakon o koturacama, za
vrtnju i kosu ravan te polugu ( "Odredi mi mesto gde
r
0gu da stan
m
i pomeriu zemlj u") . Arhimedov zakon. I oko o
e lIc
ostl su vec u
starom veku stvorene mnogobrojne legende ( " Heureka ) .
9 Menip (Menippos) , cinik i satirik, rodom i z Gadare,
?
ko 28
.
pre n. e. Tvorac uvenih " Saturae Menippeae'\ j edne na
,
roclte knJ I
evne vrste koj u j e on stvono: "stihOVI u traveStl J I , pO
l1
esam sa pro
:
zor" . Originalno Menipovo delo (koj e je Maro AurelIJe sv
kako J Os
imao prilike da ita) izgubljeno j e, mada se VeClITI delom moze rekon
struisati iz imitacija Lukij ana i Varona.
Samom sebi
1 1 9
drugi lj udi te vrste. Seti se da svi oni ve odavno lee
u grobu. Je li to za nj i h zlo? Je l i to zlo za one lj ude
koj i vie ni su poznati ni po imenu? Samo j edna stvar
ima istinsku vrednost: iveti do kraj a u istini i pravi
nosti i biti blag prema lalj ivcima i svima nepra
vednicima.
48. Kad hoe da obraduj e samoga sebe,
pomisli na prednosti svoj i h blinj ih; na preduziml j i
vost j ednoga, skromnost drugoga, darelj ivost tre
ega i na slino to kod nekog etvrtog. J er nita ne
priinjava takvu radost kao slike vrlina koj e se j avlj a
j u u karakterima naih blinj ih i koj e, ukoliko je to
mogue, nailaze sve odj ednom. Zato ih stalno mo
ramo imati u mislima.
49. Ti se, sigurno, ne l j uti zato to si teak
toliko i toliko funti, a ne, moda, trista? Onda se ne
sme l j utiti ni zato to i ma da ivi samo toliko i to
liko godina, a ne vie. Jer, kao to si zadovol j an te
inom koj a je data tvome telu, tako treba da bude
zadovolj an i vremenom koj e ti je odreeno.
50. Pokuavaj da ljude ubedi, ali, ako to
trai pravinost, radi i protiv nj i hove volj e. Ako ti
se, meutim, neko si l om odupre, ti se pokori i ne
moj se zbog toga lj utiti, a tu prepreku i skoristi da
razvij e neku drugu vrlinu. I misli na to da si teio
samo uslovno, a ne za nemoguim stvarima. Pa za
im onda da teim? Za neim to je tome slino. U
tome e imati uspeha, j er kad se ovek neemu pre
da, on to i postigne.
5 1 . Slavol j ubiv ovek trai svoj u sreu u de
latnosti drugih lj udi, a onaj koj i voli tele sne naslade,
trai j e u svome uivanju. Razuman ovek, meutim,
nalazi svoju sreu u svome sopstvenom delanju.
52. O tome uopte ne treba da razmilj amo,
niti da muimo svoj u duu. Jer stvari same nemaj u
mo da iznude na sud.
53. Navikavaj se na to da dobro razmisli o
onome to drugi govore i, ako moe, unesi se u
duu oveka koj i govori.
54. Ono to ne koristi roj u, ne koristi ni peli.
55. Da li mornari koj i grde krmanoa, ili
bolesnici koji se obaraj u na lekara, misle pri tom na
neto drugo osim na to kako bi on sam mogao spa
sti posadu, ili zdravl j e bolesnika ?
56. Koliko ih j e ve pomrlo sa kojima sam
zaj edno doao na svet!
57. Bolesnima od utice i med se ini gorak;
lj udi se boj e vode ako ih je ugrizlo besno pseto, a
lopta deci izgleda velianstvena. Pa zato se onda
uzne mira va ? Ili, moda, misli da pogrena mi
lj enj a imaj u manj u vrednost od ui kod utiavih i
otrova kod besnih?
5 8 . Niko te ne moe spreiti da ivi po za
konima svoj e prirode; a nee ti se ni desiti nita to
j e protiv zakona sveopte prirode.
59. Ko su ti ljudi koj ima drugi ele da se do
padnu, zato to ele i kakvim delima misle to da po
stignu? Kako e vreme brzo zastrti sve i koliko j e
stvari ve zastrl o!
SEDMA KNJIGA
1 . ta j e nevalj alstvo? Ono to si ve esto
video. Zato, makar ta se desilo, ti misli: " Tako ne
to sam ve video, i to esto. " Uopte, i gore i dole
nai e to isto, time su ispunjene i knj ige staroga,
srednj eg i novog vremena, a gradovi i kue j o i
danas su toga puni. Nema nieg novog. Sve j e do
bro poznato i sve je kratkog veka.
2. Moe li da uniti svoj a naela, a da pret
hodno ne ugasi predstave koj e im odgovaraj u? I
samo od tebe zavisi da li e ih opet sa l akoom za
paliti. U stanju sam da razmilj am o nekoj stvari kako
valj a. Kad sam to u stanj u, zato da budem ne
spokoj an? Ono to j e van dometa moj ih misli, to se
nj ih uopte i ne tie. Naui se da shvati to, pa e
biti na pravom putu. Moi e da otpone novi
ivot . Posmatraj stvari onako kako si ih ranij e gle
dao, j er u tome je taj na ponovnog oivl j avanj a.
3. Kako su nitavni rasko i sj aj , drame na
pozornici, stada goveda i ovaca, borbene utakmice,
koska koj u baci psu, mrva koj a padne u ribnj ak,
122
muke i muenj e mrava, proletanj e uplaenih muva,
l utke koj e pokree koncem. 1 Ali pred takvim pri
zorima mora l j ubazno i mirno sedeti na svome
mestu i shvatiti da svako vredi onoliko koliko i ono
za im tei.
4. Prilikom govora, treba paziti na izraze;
kod onoga to se zbiva, na motive; kod tenj e, treba
odmah povesti rauna o tome emu se tei, a u go
voru o tome kakav je smisao reenog.
5. Je l i moj razum dovol j an da shvati to, i l i
nij e ? Ako j este, onda ga za izvrenj e svoga zadatka
upotrebl j avam kao orue koj e mi je dala sveop ta
priroda. Ako nij e, onda, ukoliko to i inae nije is
klj uivo moj a dunost, odustaj em od dela i prepu
tam ga onome koj i moe bolje da ga izvri . Il i ga
obavlj am onako kako mogu i uzimam pomonika
koj i ono to je potrebno i korisno optoj stvari mo
e da uradi sluei se moj im razumom. Jer, u svemu
to radim sam ili pomou drugog, moram da teim
za onim to je korisno i to odgovara optoj stvari.
6. Koliki su od onih koj i ma su se pevale
slavopoj ke ve zaboravlj eni, i kako je ve mnogo
nestalo onih koj i su im te slavopoj ke pevali !
7. Ne stidi se da primi pomo. Ti mora da
izvri svoj u dunost kao voj nik koj i napada na be-
l Mi sl i se na mal e statue bogova od gl i ne i l i od voska koj e su
davali deci na poklon prilikom praznika (sigillaria " lutke) . Te statu
ice su kupoval i na speci j alnom trgu koji je bio otvoren pre praznika
Saturnal ia, i gospodari su robovima davali neto mal o novaca ( si
gi l l aricium) da bi mogli to da kupe.
Samom sebi
1 23
deme. Pa ta ako, hrom, ne moe sam da se popne
na bedem, a moe pomou drugog?
8 . Budunost neka te ne uznemirava. Ako ti
je sueno da je doivi, doivee je i sa razumom
koj i sada ima i kojim se u sadanj osti slui.
9. Sve su stvari meusobno povezane svetom
vezom i nisu j edna drugoj strane. Sve one zaj edno
sainj avaj u j ednu celinu i sve zaj edno doprinose
j ednom i istom redu u svetu. Jer se od ovih stvari
stvara samo j edan svet; j edna boanska mo proi
ma sve; i samo j edna pramaterij a postoj i , j edan j edi
ni zakon i razum koj i j e zaj edniki svima umnim
stvarima, i j edna j edina istina, naravno, ako j e i
savrenstvo bia j edno, koj e su istoga porekla i ko
je imaj u udela u j ednom razumu.
1 0. Sve to je materij alno, brzo se gubi u su
tini vasione, i svaka se uzrona sila brzo vraa u
opti razum, a seanj e na bilo koj u stvar brzo ie
zava u venosti .
1 1 . Za razumno bie prirodna j e radnj a isto
to i razumna.
12. Ili si uspravljen sam, ili t e podupiru drugi.
1 3 . Razumna bia su, makar kako nj i hove
prirode bile razliite, isto to i telesni udovi u j edin
stveni m organizmima, j er su ona stvorena za zaj ed
niki rad. To e, meutim, bolj e shvatiti ako to
ee kae samome sebi : "Ja sam j edan ud u sklopu
razumnih bia. " Ali, ako zbog slova r smatra sebe za
samo j edan deo, onda ti lj ude j o ne voli istinskom
l j ubavl j u, i j o ti vrenj e dobrih dela ne priinj ava
radost samo radi samoga sebe. Ako sve to ini sa
mo po dunosti, onda j o uvek ne radi iz ubeenj a
da time ini dobro samome sebi.
14. Poneke stvari, izloene spolj nim udarci
ma, pretrpe poneto. Oni koj i su time pogoeni mo
gu biti nezadovolj ni, ako hoe, ali ja od toga ne tr
pim nita sve dok sam ne pomislim da j e to nesrea.
A samo od mene zavisi hou li tako misliti.
1 5. Neka drugi govore i rade ta hoe, j a
moram biti dobar. Onako kao kad bi zlato, sma
ragd ili skerlet stalno ponavlj ali: "Ma ta ko rekao
ili uinio, j a moram ostati smaragd i uvati svoj u
boj u! "
1 6. Razum sam sebe ne uznemirava i ne uz
buuj e se strau. Ako neto drugo ima tu mo da
mu zada strah ili bol, neka to slobodno uini. On se
sam, meutim, zbog j ednog pogleda, nee usuditi
na takav pogrean put. Neka se telo samo brine da
mu niko ne zada bol i neka kae ta mu nedostaj e.
A dua koj a moe da se plai, da se raalosti, i da
i ma svoje milj enje o takvim stvarima, nee trpeti, j er
ona za to nij e sposobna. to se razuma tie, on nema
potreba, osim ako ih sam sebi ne stvori; i, isto tako,
niko ga ne moe uznemiriti ili u neemu spreiti ako
on sam ne stvori sebi uznemirenj a i prepreke.
1 7. Blaenstvo se sastoj i u tome da li ima
dobrog demona u sebi ili si sam dobar. ta, dakle,
trai ovde, utvaro? Odlazi , u ime bogova, kao to
si i dola ! Nisi mi potrebna. Dola si po svome
starom obiaj u, ne zameram ti ! Ali, sad odlazi !
Samom sebi
125
1 8 . Da l i se neko pl ai promene ? A zar bez
nj e moe neto da se des i ? I, ta je optoj prirodi
milije i drae od nj e? Da l i moe da se okupa ako
se u drvetu ne izvri promena? Moe li da se hrani
ako namirnice ne pretrpe promenu? Da l i je uopte
mogue da se bez promene izvri neto korisno? Zar
ne uvia da je i tebi neophodno potrebna promena,
a da je tvoj a promena potrebna i optoj prirodi ?
1 9. Sve stvari prolaze kroz supstancu vasione
kao kroz brza k , srasle sa celinom i meu sobom po
vezane kao nai udovi. Koliko je ve lj udi, kao Hri
zi pa, Sokrata i Epikteta, progutao tok vremena!
S vaki ovek i svaka stvar uvek treba da probude u
tebi takvu misao.
20. Samo me j edna stvar brine: da ja lino ne
uradim nita to je protivno prirodnom ovekovom
ureenj u, da ne uradim tako da mu to bude pro
ti vno i da ne uradim neto to mu je sada protivno.
21 . Blii se vreme kada e sve za bora vi ti i
kad e svi zaboraviti tebe.
22. U prirodi j e l j udskoj da voli i one koj i
gree. Tako e biti i s tobom, ako bude mislio na
t o da su ti oni rod, da gree i z neznanj a i protiv svo
j e volj e, da ete svi kroz kratko vreme biti mrtvi
i, naroito, da ti grenik nij e naneo tetu. Jer on ni
j e nainio da tvoj um postane gori nego to j e ra
nij e bio.
23. Sveopta priroda j e od supstance sveta,
kao od voska, stvorila sad konj a, sad j u j e, opet,
rastopila i upotrebila nj egovu materi j u za drvo, on-
1 26
da za oveka, pa zatim opet za neto drugo. Svako
od ovih bia dolo je na svet samo za j edan trenu
tak. A sanduku je svej edno da li e ga rastaviti, i l i
e ga sklopiti.
24. Gnevno lice uvek je protivno prirodi, a
ako se esto gnevi, ono postepeno gubi svoj uobia
j eni izgled dok ga sasvim ne nestane tako da ga vie
ne moe povratiti . Zato se potrudi da shvati kako
je to protiv prirode. Jer ako sasvim izgubimo smisao
za greke koj e smo poinili, kakvog onda j o razlo
ga imamo da ivimo?
25. Sve ono to vidi, menj a sveopta priroda
ve u narednom trenutku, pravi od nj egove materi
je drugo bie, a drugo opet od materij e ovoga, i ta
ko se svemir stalno obnavlj a.
26. Kad neko pogrei prema tebi , ti se od
mah pi taj ta j e on smatrao za dobro a ta za zlo
kad je taj prestup uinio. Kad to bude uvideo, saa
lie se nad nj im i niti e mu se diviti niti se lj utiti
na nj ega. Jer i ti sam smatra za dobro ili isto to i
on, i l i neto sli no. Mora mu, dakle, oprostiti. A
ako ti lino ne smatra te stvari vie za dobre ili zle,
onda e utoliko pre biti blag prema greniku.
27. Ne misli na ono to nema kao da ga
ima, nego od onoga to ima odaberi ono to j e naj
dragoceni j e i, mislei na to, raunaj kako bi estoko
teio za njim da ga nema. Ali, pazi se da se, poto
mu se toliko raduj e, ne navikne na precenj ivanj e;
j er e i zgubi ti spokoj stvo ako ga j ednom vi e ne
bude imao.
Samom sebi
127
28 . Povuci se u samoga sebe. Razumu koj i u
tebi vlada, priroena j e sposobnost da, ako radi
pravino i ako j e zato sasvim spokoj an, bude zado
volj an samim sobom.
29. Odbaci svaku uobraenost. Ukroti stra
sti. Saznaj ono to se i tebi i drugima deava. Razli
kuj i razdvaj aj ono to te zadesi, na uzrok i sadri
nu. Misli na svoj poslednj i as. Pusti da greke koj e
drugi ine prema tebi ostanu onakve kakve su.
30. Trudi se da to j e mogue bol j e shvati
ono to se govori. Zagnj uri svoj duh u ono to se
zbiva i u ono to je uzrok zbivanj a.
3 1 . Ukrasi se prostosrdanou i stidlj ivo
u, a ne brini se za stvari koj e lee izmeu dobra i
zl a. Vol i l j udski rod! Sluaj bogove! Mudrac, na
ravno, kae: "Sve j e po zakonu, a postoj e u stvari
samo elementi. " Dovolj no je setiti se da su sve stvari
onakve kako ih mi obino shvatamo. A to je i suvie
mal o!
32. ta da ti kaem o smrti ? Ako postoj e ato
mi, onda je samo ralani, a ako je ona ista j edini
ca, onda j e ona i l i gaenj e i l i prelaz.
33. A o bolu? Ako j e nesnosan, donosi nam
kraj . Sto due traj e, to se bolj e moe podneti . I dua
sauva spokoj stvo i vladaj ui deo due, razum, ne
l 11a od toga tete. A oni delovi koj ima bol prii nj ava
,. i o, neka se o nj emu izraze, ako mogu.
34. O slavi : Pazi na milj enj e slavolj ubivih
l j udi, na stvari koj e oni i zbegavaj u i za koj ima tee.
Mislim na to da, kao to nadole gomile peska
1 28
prekrivaj u one prethodne, tako i ivot vrlo brzo
prekriva ono to je pre nj ega bilo.
35. " Misli l i da veliki duh koj i ivi u pos
matranj u svih vremena i svega bia, moe smatrati
lj udski ivot za neto veliko? " - "Ne moe. " -
Znai da takav ovek ni smrt nee smatrati za ne-
"
to strano? " - eNi najmanj e. "
2
36. ( Antistenova izreka) : Kraljevski j e vriti
dobra dela a dobiti za to ravu zahvalnost.
37. Stidno je da nae lice slua razum, prima
izraz i prilagoava se naredbama due, a da razum
samome sebi ne odreuj e ni dranj e ni udeavanj e.
38. Ne treba da se l j utimo na tok stvari j er
on se ni za ta ne brine. 3
39. Daj radosti besmrtnim bogovima kao i
nama! 4
40.
ivot treba eti kao zrelo klasj e, tako da

dok j edno nastaj e, drugo propada. s
41 . Ako se bogovi ne staraj u o meni i o dvo
j ici moj ih sinova, i to ima svoj razlog. 6
42. Dobro i pravinost su na moj oj strani. 7
43. Ne treba plakati sa drugima, ne treba
besneti . 8
2 Platon, Drava VI 486 A.
3 Citat iz izgubljene Euripidove drame Belerofon, frg. 289 N.
4 Citat nepoznatog izvora, moda iz Euripidove ( Izgublj ene)
drame Hypsipyle, frg. 757, 5 ss N.
5 Citat iz Hipsipile ( ? ) .
6 Citat i z nepoznatog autora.
7 Citat i z Aristofanove komedije Aharnjani 661 .
8 (Arian) Epiktet III 24, 1.
Samom sebi 1 29
44. Ali bih j a takvom oveku s pravom
odgovorio: "Nema pravo, ovee, kad misli da
ovek koj i iole vredi treba da meri izmeu ivota i
smrti, a ne da pazi samo na to da li j e ono to radi
pravino ili nepravino, onako kako to radi dobar,
i li kako radi rav ovek. 9
45. Jer, zaista j e tako, Atinj ani : Po mome
milj enj u, ovek mora izdrati na onome mestu na
kome se zaustavio kad je mislio da je naj bolj i, ili na
mestu na koj e su ga postavili nj egovi pretpostavljeni
i mora prkositi svakoj opasnosti, brinui se samo da
se ne osramoti i ne vodei rauna ni o emu dru
gom, pa ni o smrti.
ID
46. Ali, pazi, dragi moj , da li se plemenitost i
dobrota ne sastoj e u neem drugom, a ne samo u
s pasavanj u drugih i samoga sebe. Jer postoj i gle
dite da ukoliko estit ovek due ivi utoliko vie
mora prenebregavati ivot, ne sme se drati za nj e
ga, nego mora to ostaviti bogu i verovati u ono u ta
ene veruj u, da niko ne moe izbei sudbini, pa se
prema tome mora truditi da ono vreme koj e mu j e
j o sueno proivi to uzornij e. l1
47. Posmatraj tok zvezda kao da zaj edno sa
nj i ma krui i stalno misli na promenu elemenata.
. I er predstave te vrste otklanj aj u prlj avtinu zemalj
skoga ivota.
9 Platon Apol. 28 B.
10
Platon Apol. 28 E.
1 1
Platon Corg. 5 12 D E.
1 30
48. Lepa j e izreka Platonova: " Zato, ako po
smatramo l j udske stvari, moramo posmatrati i ze
mal j ske promene, i to tako kao da sa neke visoke
take gledamo u dubinu: stada, voj ske, zemljorad
nj u, svadbe, razvode, raanj a, smrtne sluajeve, bu
ne ljudske rasprave pred sudom, naputene pokra
j ine, arene gomile varvara, nj ihove svetkovine, tu
govanj a pri sahrani, trita, meavinu svega toga i
vii red koj i se iz te suprotnosti poj avlj uj e. "
1 2
49. Treba posmatrati prolost i bezbroj ne
promene kralj evskih vlasti. Tako e biti mogue
predvideti i budue stvari . A one e u svakom pogle
du imati isti karakter i nee moi i stupiti i z toka
sadanj ih dogaaj a. Zato i nij e vano, da l i etrde
set ili hilj adu godina ispituj e lj udski ivot. Jer ta bi
za t o vreme mogao vie saznati ?
50. Ono to j e izraslo iz zemlj e vraa se opet
u zeml j u, a ono to je niklo iz nebeskog semena,
vraa se u nebo. u To j e ili rasplitanje atoma, ili j e ne
kakvo razletanje neprolaznih (neunitivih) atoma.
5 1 . Mi se i j elom i piem i arolij ama trudi
mo da umaknemo smrti. " Kad bogovi puste na na
u laicu oluj u, moramo hrabro izdrati tegobe i ne
smemo tuiti. " 1
4
12 Auror nepoznat. Moda Aurelije misli na citat iz Gorgije ko
j i navodi, v. 1 1 Plaron Garg. 512 D E.
1 3 Stih iz Euripidove izgubljene drame Hrizip (Chrysippos) , frg.
836 N. To j e Anaksagorina misao.
14 Iz Euripidove drame Hiketide v. 1 1 10. Drugi citat je nepoznat.
Samom sebi 1 3 1
52. Moe neko biti bolj i od mene u pesnianju,
ali me u ulj udnosti, skromnosti, odanosti sudbini ili
blagosti prema prestupima blinjeg nee nrevazii.
53. Tamo gde se neko delo moe izvriti u sa
glasnosti sa prirodom koj a j e zaj ednika i bogovima
i lj udima, nema niega zlog. Jer onde gde se moe
postii blagostanj e delatnou koj a je krenula pra
vim putem i koj a je u saglasnosti sa l j udskom priro
dom, ne treba da se plaimo nikakve tete.
54. Svuda i uvek e samo od tebe zavisiti da
li e se odano predati prilikama oko sebe, da l i e
sa svoj im blinj ima postupati po principima pra
vinosti, i da l i e sa l j ubavlj u kontrolisati pred
stave koj e su se tek poj avile, da se neka od nj ih ne bi
nesmetano provukla.
55. Ne obaziri se na ono to misle drugi. Mo
ra dobro paziti samo na to kuda te priroda vodi; pri
roda je sveopta po onome to ti se deava, a tvoja sop
stvena po onome to treba da uradi. Svako, meu
t i m, mora da radi ono za to ga j e priroda osposobila.
Sva su ostala bia na svetu samo zbog razumnih
bi a, i svuda rave stvari postoj e radi dobrih; samo
su razumna bia stvorena radi sebe samih. Bitno u
oveku j e nj egovo oseanj e zajednice i nepopustlj i
vosti prema telesnim uivanj ima. Razumna priroda se
odlikuje time to j e u stanj u da sebe sputa i da uvek
pobedi ulne i nagonske pokrete, j er su i j edni i drugi
i votinj ske prirode. Milj enje hoe da ima prednost i
ne doputa da ga ula i nagoni savladaj u. Tako i treba
da bude: ono j e zato i stvoreno i prirodom osposoblje-
no da iskoriava sve nj ihove pokrete. Trea osobina
odreena ustrojstvom razumnih bia u tome je da se
ona ne dadu namamiti ni prevariti. Samo ako se pri
drava ovih principa, moe na razum ii pravo cilj u,
i tako e ispuniti svoj zadatak.
56. Ostatak svoga ivota mora proiveti u
saglasnosti sa prirodom kao da si ve umro i kao da
si samo do ovoga trenutka iveo.
57. Treba voleti samo ono to se oveku
deava i to mu je sudbinom odreeno. Jer, ta bi
moglo biti prikladnij e od toga?
5S . Ma ta ti se desilo, seti se lj udi koj ima se
dogodilo to isto i koj i su se zbog toga lj utili, za
prepaivali i gunali. Pa gde su sad ti lj udi ? Nigde.
I onda? Hoe l i da ini to isto? Zar nee ovakve
postupke prepustiti onima koj i su takve omake i
izazivali ili im se predavali, i zar nee svoj u sposob
nost milj enj a usmeriti na to da iz tih dogaaj a izvu
e neku korist ? Samo tako e moi dobro da ih is
koristi, i to e ti pruiti dobru grau. Jedino mora
paZiti da u svemu to radi sauva istu savest.
Mislim i na j edno i na drugo, naime da . . .
59. Ispituj svoj unutranj i ivot. U nj emu j e
izvor dobra koj i , ako neprestano i sve dublj e kopa,
moe uvek ponovo da proradi .
60. Telo mora biti vrstog sastava i ne sme se
rasplinj avati ni kad se kree ni kad miruj e. I od nj e
ga se trai isto to i od due koja uvek utie na izraz
lica, koj e odrava pametnim i pristoj nim. Samo, sve
to ne sme imati nikakvu odreenu nameru.
Samom sebi
133
6 1 . Vetina iveti slini j a j e veti ni borenj a
no vetini igranj a: to j e zato to se stvarima i doga
aj ima koje ne moemo predvideti moramo suprot
staviti borbeno i postoj ano.
62. Treba uvek razmilj ati o lj udima koj e
eli da za tebe svedoe, kakvi su oni i kakav j e nj i
hov duh? Tako, niti e morati da se lj uti na one
koj i i protiv svoj e volj e gree, ni ti e ti, kad bude
znao izvore nj i hovog shvatanj a i strasti, nj ihovo
svedoenj e biti potrebno.
63. Kau da se svaka dua protivi tome da
bude liena istine. IS I da j e isto tako i sa pra vino
u, samosavlaivanj em, dobronamernou i dru
gim vrlinama te vrste. Ali je neophodno potrebno
da se stalno misli na to. Samo tako e svima moi
biti j o vie naklonj en.
64. Uvek kad oseti bol, pomisli da on ni j e
nikakva sramota za tebe i da dua koj a u tebi vlada
nj ime ne postaje gora. Iako ima razum i ispunjena je
oseanj em prema zaj ednici. U naj veem broj u ta
kvih sluaj eva mogle bi ti, moda, pomoi rei
Epikurove: 1 6 "To nije ni nepodnolj ivo, ni veito. "
Ali samo pod uslovom da bude svestan nj egovih
granica i da mu svoj om matom nita ne dodaj e.
IS
Epiktet 1 , 28; 4; I I 22, 3 7.
16
Epikur (Epikuros) , uveni filozof i osniva filozofske kole
epikurejaca, 323. godine j e doao u Atinu, kupio 306. godine kuu sa
vrtom i tu osnovao "kolu filozofa u vrtu". Umro 270. pre n. e. On je
,reu nalazio u tome da oveka naini srenim, i uio j e da se vrednost
wega to je dobro moe proceniti jedino prema radosti i bolu.
Misli i na to da mi ne zapaamo mnoge stvari koj e
su tesno povezane sa bolovima: sanj ivost, vatru,
smanjeni prohtev za j elom. Sve to esto ostaj e neza
paeno. Ako tako neto izazove tvoj e neraspoloe
nj e, onda reci da te je savladao bol .
65. uvaj se da prema neoveku ne postupa
onako kao to on postupa prema oveku.
66. Otkud mi znamo da moda Tel augov17
karakter ni j e bio bolj i od Sokratovog? Nij e do
vol j no samo to to je Sokrat slavnij e umro, to j e
vetije raspravlj ao s a sofistima, i straj ni j e provodio
noi pod vedrim nebom na snegu i ledu, 1
8 to se j ae
protivio kad mu j e bi l o nareeno da dovede Sala
minj anina1 9 i to j e gordo etao ul icom, j er bi to po-
Radost j e osloboenje od bol a. Ataraksija, mir i spokojstvo, cilj j e i
vota, zato treba ukloniti svaki strah ( od smrti i bogova, Lukreci j e! ) .
Prihvatio j e Demokritovu atomistiku. Bogovi su divni, al i ne vode
rauna o l j udima. I odnos prema dravi zavisi od ataraksije: individu
al ist u dravi vidi samo izvor neprijatnosti i bola, zato se treba povui
i iveti povueno ( "Iathe biosas") . Uporedi frg. 447, Usener: "Nikad
bol ni j e nepodnoljiv i u isto vreme vean. Jer nepodnoljivi bol dovo
di oveka ubrzo do kraj a, dok je dugotrajni bol podnoljiv."
17 Legendarni si n filozofa Pitagore, po prii oev naslednik i
uitelj filozofa Empedokla. Pomenute crte Sokrata i maj u izvor kod
Platona, Apol. 20 e i Aristofana, Oblaci 362 s, Platon Sympos. 221 B.
1
8 U naj dubl j em miru. Takav mir grki filozofi zovu gal ene, to
zapravo znai: potpuna tiina na moru, kad j e more mirno kao ogleda
l o. Ve Demokrit j e sa ovim stanjem morske povrine uporeivao spo
kojstvo due koj u ne uznemirava nikakav afekat ni elja ili pouda.
19 Ovde Marko Aurelije misl i na atinskog generala i demokra
ta Leonta koj i je pao kao rtva atinske tridesetorice, ubrzo posle Pelo
poneskoga rata. Sokrat se odupro nareenju da sa etiri druga krene
na Salaminu da bi ga doveo u Ati nu. Uporedi Platon Apo!.
Samom sebi
15
naanje, ukoliko j e istorij ski tano, moglo dati povo
da
v
za
.
razmilj anj e. Prvo treba misliti na to kakvu j e
dusu Imao Sokrat; da l i j e bi o u stanj u da se zado
vO
v
lj i time to e prema svojim blinj ima bi ti pra
VIcan, a pred bogovima poboan; j e l i mogao da se
ne lj uti na nevalj alstvo drugih lj udi ; da l i j e sluio
nei j em neznanj u; j e l i ono to mu j e ivotni tok do
nosio primao kao neobino i nepodnolj ivo i da li j e
um svoj putao da trpi zaj edno s a telom?
67. Priroda nije stvorila u nama takvu mea
vinu tela i due da bi nas to spreavalo da se usred
sredimo na same sebe i da sami vodimo brigu o svo
J I m prilikama. Sasvim j e mogue postati boj i o
vek, a da te niko ne prepozna. Misli uvek i na to da
srean ivot zavisi od vrlo malog broja stvari; ako si
morao napustiti nadu da e se proslaviti kao fil o
zof i l i fiziar, ne znai da nee moi postati ovek
s l obodan, moralan, pun l j ubavi prema bl i nj em i
pokoran bogovima.
68. I kad bi svi l j udi vikali na tebe, ti bi bez
i i j
,
eg primoravanja mogao provesti svoj ivot u naj
vecem spokoj stvu, sve i kad bi ti zveri kidal e udove
koj i rastu i z tvoga telesnog odela. Jer, ko brani dui
da u takvim sluaj evima sauva spokoj stvo, zadri
svoje pravilno milj enj e o okolnome svetu i da bude
:
pr
mna da upotrebi stvari koj e su j oj na raspolo

zenj u? Tako bi nj en sud o onome to te j e zadesilo
gl asio ovako: "Takav si u sutini, iako si prividno
druki j " ; i tada bi nj ena sposobnost da dogaaj e
I skonstl po svome nahoenj u rekla tome dogaaj u:
"Traila sam ba tebe, j er mi je ono to se desi uvek
materij al za razumnu i optu vrlinu, uopte za
umetnost dostoj nu i oveka i boanstva. " Jer je sve
to se deava poznato i boanstvu i oveku, nij e ni
novo ni teko, nego j e i poznato i lako.
69. Sutina savrenog karaktera sastoj i se u
tome da svaki dan provede kao poslednj i, da ne
besni, da nij e ukoen i da se ne pretvara.
70. Bogovi, koj i su besmrtni, ne lj ute se to u
sva vremena moraj u da podnose tako nevalj al e l j u
de. Oni se ak i staraj u o nj ima, i to na sve mogue
naine. Pa zar e da oaj ava ti, kome j e ivot ve
skoro proao? I to sad, kad si i sam j edan od tih
neval j alaca?
71 . Smeno j e to ovek nee da bei od svo
ga nevalj alstva, to mu je lako mogue, a hoe da
pobegne od nevalj alstva svoga blinj ega, to mu j e,
svakako, nemogue.
72. Razum i oseanje zaj ednice s pravom su
de da j e ono u emu oni ne vide razumnost ni optu
korist, ispod nj ine asti.
73 . Ako si uinio neto dobro ili je neko dru
gi neto dobro od tebe primio, zato kao budale
trai neto tree, naime, zato hoe da lj udi vide
kako si uinio dobro delo, ili ak kako tei da ti se
ono vrati ?
74. U traenj u koristi nikome ne postane
dosadno. A korist je delatnost koj a odgovara priro
di. Neka ti ne bude zamorno traenj e koristi koj a e
drugima koristiti.
Samom sebi
137
75. Sveopta priroda pola j e da stvori svet.
Sve to se sad dogaa, deava se kao neophodna po
sl edica reda u kosmosu, pa je tako i sa naj viim
stvarima prema koj ima se dua koja upravlj a svetom
svaki put posebno odnosi. I ako na to misli, uinie
da bude spokojniji prema mnogim stvarima.
OSMA KNJIGA
1 . To to ni si imao mogunosti da ceo svoj
vek, ili bar j edan deo mladosti, provede kao filo
zof, donelo ti je osloboenj e od praznog slavolj ub
lj a. I tebi samome i mnogim drugima postalo j e j as
no da si daleko od filozofi j e. Zato j e u tebi nastao
poremeaj , i zato ti nij e lako da stekne glas i slavu
filozofa. I samo tvoj e zvanje ti smeta. Ali ako si za
ista uvideo gde j e istina, onda se nemoj brinuti za
svoj izgled, nego budi zadovolj an to e kraj svoga
kratkog i l i dugog ivota provesti onako kako to
priroda zahteva. Ispitaj , dakle, ta ona trai, i ne daj
da te ma ta zbuni . Ti zna kolikim si putevima l u
tao, na ipak ni si naao pravi ivot. Ni si ga naao ni
u loginom razmilj anj u, ni u bogatstvu, ni u slavi,
ni u ulnim uivanj ima. Pa u emu se on sastoj i ? U
tome da radimo ono to lj udska priroda zahteva. A
kako da to ponemo? Tako to emo se rukovoditi
pravim naelima, po koj ima emo moi podesiti sve
svoj e tenj e i sklonosti. A kakva su ta naela? O do
bru i zlu, sa ubeenj em da stvar koj a oveka ne ini
S:1mom sebi 1 39
pravinim, trezvenim, hrabrim i slobodnim ne pred
stavlj a za nj ega dobro, i da nita to ni j e suprotno
ovome ne moe za nj ega biti zlo.
2. Makar ta radio, postavlj aj sebi pitanj e:
kakav j e odnos toga prema meni ? Da l i u se zbog
toga kaj ati ? Ja u brzo umreti i svreno je sa svim.
Ako j e ono to sada inim delo razumnoga bia ko
j e voli zaj ednicu a rukovodi se boanskim zakoni
ma, onda ta imam j o da traim?
.
3. ta su Aleksandar, Gaj i i Pompej , prema
DI ogenu, Heraklitu i Sokratu? Samo ovi drugi su
l
.
dI sta upoznali stvati, nj ihove uzroke i nj i hove ma
r erij alne sastoj ke, i samo oni su imali nepobediv
d uh. A kolike su brige muile one prve i kolikim su
oni stvarima ropski sluil i !
4. Lj udi e i niti ono to hoe, makar t i
pukao od j eda.
5. Prvo, ne gubi spokoj stvo! Jer sve se dea
va prema zakonima opte prirode i ti sam uskoro
e biti nita i nigde, ba kao i Hadri j an i Avgust. 2
Drugo, posmatraj stvari, shvataj ih i budi svestan da
I l l ora bi ti dobar ovek, onakav kako to lj udska
priroda od tebe zahteva. Takav i budi, ne obazirui
se ni na ta, i govori samo ono to se tebi ini da j e
I l aj pravinij e ali govori uvek blago, neno i iskreno.
6. Zadatak j e sveopte prirode da stvari po
I l lera s kraj a na kraj , da ih menj a, podie sa j ednog
l
Misli na Julij a Cezara.
2 August (C. Iulius Caesar Octavianus Augustus) prvi rimski car
( (3. do 1 4. n. e. ) . Hadri;an (Hadrianus, 1 1 7-134) .
140
mesta i postavlj a na drugo. Sve su stvari rezultat
neke promene, ali se ne treba plaiti da e se desiti
neto novo. Sve je sasvim obino. Pa i podela!
7. Svaka je priroda zadovolj na sobom ako u
svoj im poduhvatima uspeva. Razumna e priroda,
meutim, uspeti ako se u nj ene predstave ne uvue
neka lana ili nesigurna predstava; ako svoje nago
ne upravlj a samo prema vrenj u ovekolj ubivih
dela; ako svoj u tenj u i mrnj u ograniava samo na
stvari koje zavise od nas samih, i ako sve to nam j e
sveopta priroda dodelila rado prima i pozdravlj a.
Jer j e ona samo j edan deo njen, kao to j e i list samo
j edan deo celokupne bil j ke. Razlika j e samo u tome
to je priroda lista samo deo j edne prirode koj a ne
ma ni ulnih oceaj a ni razuma i koj a se moe ome
tati, dok je lj udska priroda deo j edne razumne i pra
vine prirode koj u niko ne moe omesti, i koj a sva
kome delu podj ednako i prema nj egovoj vrednosti
dodelj uj e j ednaki deo vremena, materi j e, uzroka,
delatnosti i sluajnosti. Ali ako to hoe da sazna,
nemoj porediti poj edine osobine poj edinih stvari
meu sobom, nego pazi da l i se zbir osobina j edne
slae sa zbirom osobina druge stvari.
8. Moda nema mogunosti da ita knj ige.
Ali si, zato u mogunosti da savlada ob est; da za
gospodari nasladama i bolovima; da se izdigne iz
nad slavolj ubivosti; u mogunosti si da prikri j e
svoj u lj utnj u na bezoseaj ne i neblagodarne lj ude i,
j o vie, da se, uprkos svemu, zauzima za nj ih sa
l j ubavl j u.
Samom sebi
1 41
9. Neka niko nikada, pa ni t i sam, ne uj e od
tebe otre rei o ivotu na dvoru!
1 0. Kaj anj e j e neka vrsta prebacivanj a samo
me sebi to si propustio neto korisno. Ono to j e,
meutim, dobro, mora biti i korisno, pa dobar o
vek zaista mora da se bori za nj ega. Nij edan zaista
dobar ovek ne bi trebalo da se kaje to j e neku nasladu
propustio, a nij e j e okusio. Jer naslada nij e ni neto
korisno, ni neto dobro.
1 1 . ta j e, u stvari, ovo ovde po svojoj priro
di ? Sta
j
e po svojoj sutini i materij i ? ta mu j e
uzrok? Sta radi u kosmosu? Koliko traj e?
1 2. Ako s e probudi neraspoloen, onda po
misli na to da si i no svome ustroj stvu i no l j udskoj
prirodi odreen da vri ovekol j ubiva dela. San j e
neto to j e zaj edniko i tebi i nerazumnim ivoti
nj ama. A ono to se slae sa prirodom, to je svakome
ne samo dolinije i pristoj nij e, nego ak i prijatnij e.
1 3 . Ako j e to mogue, onda svaku predstavu
posmatraj s
3
principa fiziologi j e, etike i dij alektike.
14. Cim nekoga sretne, ti se odmah zapitaj :
"Kako ovaj ovek gleda na dobro, a kako na zlo? "
. J er ako su nj egove predstave o nasladi i bolu i o nj i
hovim uzrocima, ili o slavi i beasnosti, o ivotu i o
smrti ovakve ili onakve, onda mi nee biti ni neobino
ni udnovato kad on uini ovo ili ono, niti u zabo
ravljati da je on prinuen da radi onako kako radi .
1 5. Misli na to da j e isto tako glupo uditi se
to smokva raa smokve, kao i biti iznenaen to
kosmos koj i je tvorac ovoga ili onoga stvara ba to.
142
Glupo bi izgledao lekar kad bi se udio to nj egov
bolesnik ima vatru, ili krmar, kome bi se inilo neo
binim to to se j avl j a suprotan vetar.
1 6. I maj na umu da, ne krnj ei svoj u slobo-
du mil j enj a, moe promeniti svoj sud o neemu, i
posluati oveka koj i te j e pouio bol j emu. Jer sva
ko delo koj e odgovara tvoj oj volj i i tvome sudu,
kratko reeno, tvom duhu - tvoj e j e sopstveno delo.
1 7. Zato ini neto ako to od tebe zavisi ? A
kome prebacuj e i koga krivi ako to zavisi od ne
kog drugog? Da l i atome, i l i bogove? I j edno i dru
go je glupo. Nikoga ne sme da krivi. Jer, ako si u
stanj u, usmeri to na pravi put. A ako nisi, onda bar
popravi samu stvar. A ako ak ni to ne moe, onda
kakvog smisla uopte ima kriviti nekoga? Zato ne
radi ni ta bez svrhe i bez smisla.
1 8. Ono to je umrlo, ni j e otilo van sveta.
Ako ostaj e tu, promenie se i raspasti na svoj e sas
tavne delove, koj i su isto tako delovi kosmosa i tvo-
j i sopstveni . Oni se menj aj u i ne opiru se.
y
1 9. Sve ima svoj u svrhu, konj , kao i loza. Sto
se udi ? I sunce moe rei: " Stvoreno sam za neko
delo. " Tako isto i ostala boanstva. Pa zbog ega si
onda ti tu? Zbog telesnih naslada? Razmisli moe l i
tvoj razum da se pomiri sa takvom pomisli !
20. Priroda j e, kao ovek koj i j e svesno bacio
loptu u vi s, nametnula svakoj stvari svoj cilj i brine
se ne samo za nj en svretak, nego i za njen poetak
i tok. Koristi li lopti to to je baena u vi s i hoe l i
j oj koditi ako se opet vrati i padne na zemlj u? Ka-
Samom sebi
143
kvu korist ima vodeni mehur ako nestane a kakvu
tetu ako prsne ? To isto vai i za svetlost.
'
.
21 . Prevrni stvar na nalij e i posmatraj kak-
va J e s te strane, kakva j e kad ostari, kad se razboli,
kad propadne od pohotlj ivosti.
Kratkog su veka i onaj koj i hvali i ono to se
hvali, i ona
t
koj i s

sea i ono ega se sea. Osim toga,
sve se to des
y
ava J ednom kutku ovog prostora, pa ni
tu se ne slazu SVi meu sobom, ak ni poj edinac sa
samim sobom, a itava j e zemlj a samo j edna taka.
22. Obrati panj u na ono to je ovoga tre
nutka pred tobom, pa bilo da je to neki princip, i l i
neka stvar. Dobro ini ako to trpi: vie voli da tek
sutra postae dobar, nego da si to ve danas.
23. Ci ni m l i neto? inim sa namerom da
l j udima uinim dobro. Deava l i mi se neto? Onda
to pri
am kao da dolazi od bogova i i z opteg pra

:
zvora iZ koga niu sve stvari koj e su meu sobom
cvrsto povezane.
.
2
ao to ti se ini pri kupanj u da su zej tin,

zn
J , prlj avstina i leplj iva voda gadni, tako ti izgle

da l svaki deo ivota i sve to j e u nj emu.
25. Lukila 3 Vera, zatim Lukila. Sekunda
Maksima, zatim Sekunda. Epitinhan Di otima, za-
3 Lucila, ki 0arkova i ena nj egovog druga u vladi Vera.

. sekunda Je svakako zena carevog uitelja Maksima, filozofa stoika. -
Epl:mhanos Je verovatno ime nekog carevog oslobodenika. - Diotim
( plOt/mos) Je verovatno Hadrijanov
?
slobodenik. - Antonin je umro
. marta 1 6 1 . g
?
dme n. e., nj egova zena Faustina starij a j o mnogo
p
:
e nj ega, u treeoj godml nj egove vlade. - Celer j e grki retar, carev
L 1 CltelJ l sekretar cara Hadrijana.
1 44
tim Epitinhan. Antonin Faustinu, zatim Antonin.
Tako je to uopte. Keler Hadrij ana, zatim Keler. A
gde su mudraci, gde proroci, gde oholi lj udi? Gde su
l j udi otroumni kao Haraks4, kao platonik Demet
rij e, i Eudaj mon i ostali te vrste ? Svi su bili poj ave
j ednoga dana, ve odavno mrtvi. Neke od nj ih su
pamtili ljudi prilino dugo, neki su se zadrali u pri
ama, a neki, opet, iezli i iz pria. Misli, dakle, na
to da se tvoj a telesna graa mora raspasti na svoj e
pradelove i da se tvoj duh mora ili ugasiti, ili prome
niti svoj e mesto postoj anj a, ili mora nekud biti pre
meten.
26. ovek se raduje kad radi ono to oveku
odgovara. A oveku odgovara da bude raspoloen
prema svome blinj em, da prezire ulne poj ave, da
razlikuje lane predstave, da razumno posmatra sveop
tu prirodu i sve ono to po njenoj volj i postaj e.
27. Postoj e tri odnosa: odnos prema sudu
koj i j e oko tebe, prema boj oj uzronosti iz koj e j e
poteklo sve to postoj i i odnos prema blinj emu.
28. Bol je zlo ili za telo - to neka obj avi ono
samo - ili za duu. Ali je ova sposobna da sauva
svoju vedrinu i potpuno spokoj stvo i da ne poveru
j e da je on zlo. Jer svaki sud, svaki nagon, lj ubav ili
mrnj a raaj u se u nama, a u nau unutranj ost ni
ta ne ulazi.
4 Haraks (Charax), filozof i istoriar iz Pergama u Maloj Azij i,
kulturnog centra (pored Aleksandrije) kasnijeg starog veka. - Deme
trije j e verovatno carev prij atelj , filozof platonik. - Eudemen (Eudai
mon) j e moda otac carevog prijatelja, retora Aristida.
Samom sebi 145
29. Stalno brii predstave i misli: "Od mene
sad zavisi da dua bude bez ikakve slabosti bez ,
prohteva ili bilo kakve smetnj e. Ja sve vidim onako
kako uistinu j este, i svaku stvar upotrebljavam pre
ma nj enoj vrednosti . " Neka ti je ta sposobnost, dar
sveopte Prirode, uvek na umu.
30. U senatu kao i u privatnom optenj u go
vori odmereno, ne suvie j asno. Govoriti treba pri
rodno!
3 1 . Augustov dvor: nj egova ena, nj egova
ki, nj egovi potomci i preci, nj egova sestra, Agripa,
nj egovi roaci, nj egova posluga, nj egovi prij atelj i,
Arij e, Mecenat, lekari, svetenici: sve j e mrtvo.
5
On
da prei na druge ( i na nj ihovu smrt) ne poj edi
nano, nego na propast celog roda, recimo na pleme
Pompej a. Razmilj aj i O rei koj u vrlo esto itamo
na nekom grobu: "Poslednj i iz svoga roda" . Seti se
kako su se grevito borili nj ihovi preci da iza sebe
ostave naslednika, i kako j e ipak neko morao biti
poslednj i . Eto, opet e videti smrt celog roda!
32. Svoj ivot treba zasnivati na poj edinim
delima i treba biti zadovolj an kad svako delo prema
svoj oj mogunosti postigne svoj cil j . A niko te na
. 5 ena Livija (Livia) , erka Julija (rulia) , unuci: Gaj, Lucije,
Agnpma; pastorci: Tiberij e (Tiberius) i Druz ( Drusus) ; sestra: Okta
vi j a (Octavia) . -Agripa j e poznati Augustov vojskovoa koj i j e godine
27. pre n. e. sazidao u Rimu Panteon (koji jo danas postoji, ouvan
u potpunosti ) . Arije ( Areios Didymos), stoiki dvorski filozof cara
Augusta pred kraj prvog veka pre n. e. Mecena (Maecenas, Maece
natis, S. Cilnius Maecenas, 8 6-8. pre n. e. ) zatitnik ( " mecen")
rimskih knjievnika, naroito Horacija, prij atelj Augustov.
svetu ne moe spreiti da to ne postigne. "Ali , mo
e i skrsnuti neka prepreka spolj a", rei e ti. - Ne
e, ako radi pravino, razumno i trezveno. "A nee
li neto drugo spreiti tvoj u delatnost? " U tom
sluaj u treba da se paljivo ukloni od preprek

i da
pree na ono to j e j o uvek slobodno, pa ce
e
prepreka odmah pretvoriti u neko drugo delo, oJ e
e se slagati sa ureenj em ivota o kome govonm.
33. Primati skromno, a pratati rado.
34. Ako si nekad video odseenu ruku, ili
nogu, ili glavu koj a lei odvojena od tel, ond

znaj
da takvu sliku prua ovek koj i ne voh ono sto ga
zadesi, ukoliko se ono nj ega tie, i koj i se izdvaj a ili
radi neto to j e protiv zaj ednice. Ti si se, nekako,
odvoj io od prirodne celine: j er, rodio si se
.
kao de
?
prirode. A sad si samog sebe odsekao

h, P
?
S
O] l
udnovata mogunost da se opet mozes SpO] ltI sa
prirodom u j ednu celinu. Nij ednom ?ru
om elu
nij e bog dao tu sposobnost da se, odVOj en I ods
cen,
opet pripoj i celini. Razmisli j ednom o dobrotI ko
j om j e on obasuo oveka: ne salIO to mu j e dao
a
volj u da se uopte ne odvoj i od celine, nego mu J e
ostavio slobodu da se moe i odvoj iti i opet sj edini
ti s nj om, i tako ponovo zauzeti ono mesto koj e i
pripada organski povezanome udu.
. .
35. Sa mnogim drugim sposobnostIma kOJ e
j e opta priroda dodelila svakom razumnom biu,
primili smo i ovu: j er kao to opta priro

okree u
svoj u korist, uklapa u tok neophodnosti I pretvara
u deo same sebe sve ono to se pred nj om isprei i
Samom sebi
147
to J OJ se protivi, tako i razumna priroda moe
svaku prepreku i skori stit za svoj e cilj eve i upotrebi
ti j e za ono to ona sama hoe.
36. Neka te slika tvoga ivota kao celine ne
uzbuuj e. Ne mi sl i odj ednom na sve teke stvari ko
j e predstoj e i na mnoge sline koj e e verovatno j o
doi, nego se u svakom poj edinom sl uaj u zapitaj :
"ta j e u toj stvari tako nepodnolj ivo i strano? "
Videe kako e se stideti to uopte nema ta da
prizna. Pa se onda seti kako ti nisu teki ni budu
nost ni prolost, nego uvek samo sadanj ost. A ako
posmatra samo nj u, i ako uspe da obodri svoj u
duu koj a ni j e u stanj u da se odupre ni ovakvoj sit
nici, videe kako je ona kratka.
3 7. Da li Panteja ili Pergam6 j o uvek sede na
grobu Verovom? Ili Habrij a ili Di otim7 na grobu
Hadrij anovom? Smena pomi sao! A kad bi sedeli,
bi l i to mrtvi primetil i ? I ako bi primeti li , bi l i se
tome radovali ? A ako bi se i radovali, da l i bi ,
blagodarei tome, postali besmrtni ? Zar ni j e sudbi
nom bilo odreeno da oni prvo postanu babe i starci,
na onda da umru? ta j e posle nj ihove smrti trebalo
da uine oni koj i su za nj ima ostal i ? Sve je to samo
dak smrada i blata.
38. "Ako ume otro da posmatra, onda gle
daj i presudi najmudrije to moe", rekao je neko.
6 oslobode nici carevog druga I vladi Vera.
7 svakako osloboenici cara Hadrijana.
] 48
39. U ustroj stvu razumnoga bia ne vidim
vrlinu koja bi se protivila pravinosti. A vidim da se
samosavlaivanj e odupire nasladi.
40. Ako napusti predrasudu o tome ta ti
po tvome shvatanj u zadaj e bol, onda si ti sam pot
puno siguran. "ta znai to sam? " - To je razum. -
"Ali, j a nisam samo razum. " - Neka: razum sam se
bi ne sre initi zlo. A ako ma kome drugom tvome
del u nij e dobro, neka sve sam o sebi razmisli.
41 . Ograniavanj e ulnoga saznanj a za i
votinj sku j e prirodu zlo. Ograniavanj e nagona za
ivotinj sku j e prirodu takoe zlo. Postoj i i sto tako
neto to smeta bilj kama i to je za nj ih zlo. I isto
tako j e spreavanj e tvoga uma zlo za razumnu pri
rodu. Sve to prenesi sada na samoga sebe. Da li ose
a radost i bol ? To e ti rei ulna saznanj e. Je li se
neto ispreilo pred tobom kad si osetio prohtev za
neim? Ako po svaku cenu tei za svoj im prohte
vom, onda je ve samo to zlo za razumno bie. A
ako se dri zaj ednice, onda znai da j o od toga ni
si pretrpeo tetu i da nisi bio spreen. Niko ne moe
spreiti sposobnost duha, j er nj emu ne moe naudi
ti ni vatra, ni gvoe, ni bes tirana, ni kleveta, ni ma
ta drugo. Jer kad je j ednom postao "okrugla lop
ta", takav ostaj e.
42. Ne zasluuj em da j a samoga sebe mu
im. Nikad nisam nikome namerno uinio zlo.
43. Neko se raduj e ovom, a neko onom. Ja
se, meutim, raduj em kad mi je razum zdrav, kad se
ne okree ni od j ednoga oveka, niti od onoga to
Samom sebi
149
ovome moe da se desi, nego sve posma tra i prima
bl agonaklono a svaku stvar upotreblj ava prema
nj enoj vrednosti.
44. Posveti ovo vreme samome sebi. Lj udi
koji tee za slavom, ne pomil j aj u na to da e budu
i l j udi, na koj e se sada l j ute, biti isti kao to su oni.
I oni e biti smrtni . ta te se uopte tie da li e do
nj i h stii ovakav i l i onakav gl as o tebi i da li e oni
o tebi imati ovakvo ili onakvo milj enj e ?
45. Podigni me i baci kuda hoe! I na tom
mestu ja u sauvati svoga demona, tj . duh koj i e
biti zadovol j an to moe iveti i raditi u saglasnosti
ca svoj om prirodom. Da li neka stvar zaista vredi
toliko, da mi se zbog nj e razboli dua i da, ponizivi
se i postavi rob telesne naslade i dopavi okova
straha i boj azni, izgubi od svoj e vrednosti ? I ta j e to
to bi imalo toliku vrednost?
46. oveku se moe desiti samo ono to j e
ovekova sudbina, kao i govedu ono to j e nj egova
sudbina, ili lozi ono to j e nj ena sudbina, ili kamenu
ono to prilii kamenu. Poto se, dakle, svakoj stva
ri deava samo ono to j e njenom prirodom uslov
l j eno i to j e za nju sasvim obino, zato si onda
nezadovol j an? Sveopta priroda ti ne nanosi nita
to ti ne bi mogao podneti.
47. Ako ti neka spoljna stvar zada bol, tebe,
u stvari, ne mui to, nego sud o tome. Od tebe, me
utim, zavisi da taj sud brzo odbaci. Ako ti zadaj e
bol neto to potie i z tvoj e due, ko moe da te
sprei da popravi svoj stav? Isto j e tako i kad ne
150
moe da radi onako kako se tebi i ni da j e dobro i
korisno j er t i j e to teko: zato ga onda ne uradi,
nego se lj uti? " Zato to mi smeta neka j aa sila. " -
Onda se nemoj alostiti zbog toga. Ni si ti kriv to
ne moe da uradi. - "Ali, ne vredi iveti ako se to
ne uradi . " - Pa onda umri sa istim onim raspoloe
njem sa koj im umire ovek koj i je to izvrio, a umi
rui oprosti svima onima koji su ti u tome smetali i
stvarali ti prepreke.
48. Misli na to da je razum nepobediv kad se
povue u sebe i kad j e zadovolj an time da ni ta ne
uradi protiv svoje volj e, makar se ponekad i bez razlo
ga opirao. A ta tek onda ako mudro i posle razmi
lj anj a donosi svoj sud o neem? Zato je duh, kad j e
bez afekata, kao tvrava. Nema sigurnij eg mesta u
koj e ovek moe da se skloni. Jer onda j e on nepo
bediv. oveka koj i to ne shvati, nij e mogue ni pou
iti . A onaj koj i je to shvatio, a ipak se nije tu sklo
nio, bie nesrean.
49. Ne dodaj nita onome to ti prvobitne
predstave dostavlj aj u. Javlj eno ti j e da ovaj i l i onaj
govori runo o tebi. To ti j e reeno, ali nij e reeno
da si ti time pretrpeo neku tetu. Vidim da j e dete
bolesno. Jeste. Ali ne vidim da je dete u opasnosti.
Tako se uvek zadravaj kod svoj e prve predstave i
nemoj j oj t i sam nita iz svoj e unutranj osti doda
vati : onda ti se nita nee ni desiti. Ili, j o bolj e, do
daj poneto, ali kao ovek koj i poznaj e svet i svaki
dogaaj u nj emu. ,
Samom sebi 151
50. "Krastavac j e gorak. " Baci ga! "Trnj e j e
na putu. " Zaobii ga! Je l i t i t o dovolj no? Nemoj
tome dodavati j o i: "Zbog ega li su takve stvari na
svetu? " Ako to uini, smej ae ti se lj udi koj i poz
naj u svet i prirodu, kao to bi ti se smej ali grae
vinar i obuar kad bi i m prebacio to u radionici
vidi trinj e i otpatke od stvari koj e se tamo izrau
ju. Ti radnici bar imaj u mesta da sve to izbace. A
sveopta priroda nema takvo mesto, pa j e to ono
udnovato u nj enoj vetini da sve ono u sebi izgleda
da je ostarelo, prolo ili postalo nekorisno, pretvara
u svoj u materij u, i da ba iz onoga to nema ni
spolj nu grau koj a bi j oj bila potrebna, ni mesta gde
bi se odbacilo ono to je pokvareno, neprestano
stvara nove stvari . Ona se, dakle, zadovolj ava svo
j i m sopstvenim prostorom, svoj om sopstvenom ma
terij om i svoj om sopstvenom umetnou.
5 1 . Ne treba odugovlaiti na radu, u rasprav
l j anj u ne treba nabacivati stvari j ednu na drugu, u
predstavama ne treba lutati bez plana, duu ne tre
ba nita da odvlai, niti ona sre da iskoi iz reda,
ne treba da ti u ivotu nedostaj e vreme. " Ubi j aj u
nas, raskidaj u nas, proklinj u nas i gone", kae ti . A
da li sve to znai neto ako j e dua ista, razumna,
trezvena i pravina, i ako takva ostane? To je kao
kad bi ovek pristupio istom izvoru pa ga obasuo
grdnj om, a on to, naravno, ne bi uo, niti bi prestao
da i dal j e daje dobru pi j au vodu. ak i kad bi u
nj ega bacio blato i prlj avtinu, on bi to brzo izbacio,
i sprao i uopte se ne bi isprl j ao. A kako da nae
ba takav neunitivi izvor, a ne neki bunar bez vo
de? Tako to e se u svakom trenutku truditi da sa
uva slobodu duha u vedrom, prosto srdanom i i-
stom raspoloenj u.
.
=
52. Ko ne zna ta j e svet, taj ne zna nl gde J e
on. Ko ne zna zato postoj i , taj ne zna ni ko j e on
sam i ta j e svet. A ko ne zna j edno od toga dv(ga,
taj ne moe ni rei za ta ga je priroda odredi l a. ta
:
dakl e, misli o oveku koj i polae na to da ga lj udI
hvale il i mu ne odobravaj u lj udi koj i uopte ne zna-
j u ni gde su, ni ta su.
.
53. Hoe li da te hvali ovek koj i te tnput
n a sat prokune? eli l i da se dopadne oveku koj
se tebi samom ne svia? Je li zadovolj an sobom onaj
koj i se skoro za sve to je uinio kaj e?
54. Ubudue nemoj udisati samo vazduh ko
j i j e oko nas, nego se napaj aj i razumo

koji nas sv
.
e
obuhvata. Jer se i razum izliva na sve I svuda J e pn
sutan za onoga koj i moe da ga osvoji, kao to j e i
vazduh pristupaan onome koj i moe da ga uie .
.
55. Nevalj alstvo, uglavnom, nikako ne skodI
svetu a nevalj alstvo u poj edinostima nikako ne
kodi
'
blinjemu. Ono j e tetno samo onome koj i j e
u stanj u da ga se oslobodi kad god ?
aeli.
.
=
.
56. Slobodna volj a moga bhznJega mOJ oJ J e
slobodnoj volj i isto tako malo vana kao i nj egovo
disanj e i nj egovo tel o. Jer, ma koliko mi postoj al i
j edan radi drugoga, ipak u svakome od nas gospo

dari razum - gospodar. Kad ne bi tako bilo, onda ?I
neval j al stvo moga blinj eg moglo da bude. nesreca
Samom sebi
1 53
za mene. A to bog nij e hteo, da moj a nesrea ne bi
zavisila od drugoga.
57. Sunce ostavlja utisak kao da se izlilo i da
je svuda razbacalo svoj sjaj; ali nj egovi zraci nisu is
tekl i . Nj egovo izlivanj e je prostiranj e, irenj e. Sun
evi zraci se zovu " aktines" po glagol u " ekteinest
hai " ,8 to znai: prostirati se. A ta j e zrak, to moe
vi deti kad posmatra kako sunana svetlost ulazi
kroz uzan otvor u neku tamnu sobu. Ona se pro
stire u pravoj linij i , proseca vazduh i odupire se ne
kako u prvu povri nu na koju padne. Tu ostaj e, ne
kl izi i ne pada. Takvo mora biti i arenj e i razli vanj e
tvoga duha: nikad ga ne sme nestati, nego se mora
prostirati, ne sme udarati silom i nasiljem o prepre
ke koj e se j avlj aj u, a ne sme ni da se srui na zemlj u,
nego mora ostati vrsto i mora osvetlj avati ono to
pogaa. Jer ono to se nj egovim zracima odupire, to
samom sebi oduzima svetlost.
58 . Onaj koji se boji smrti, boji se ili toga da
nita vie nee oseati, ili da e oseati na drugi na
in. Ali, ako vie uopte nemamo oseanj a, onda ne
emo osetiti ni zlo. A ako nam oseanja postanu dru-
8 Etimologija rei "aktines" (zraci) od glagola ekteinesthai ( i
riti se) j e, naravno, pogrena. Etimologija j e uopte bila slaba strana
starih Grka i Rimljana. Veh Homer pokuava da objasni re Odysseus
od odyssesthai l j utiti se. Dirlj ivo besmislene su neke etimologije
starih, kao na primer: caelebs (neenjen) "onaj koji ivi kao na nebu" ,
i li aqua ( = voda) od: aqua iuvamur (koja nam koristi : voda j e, prema
tome " od koj ega" ) . Re "aktin, aktinos" dovodi se u vezu sa "nyh,
nykt6s" no
.
1 54
ge vrste, onda emo i mi postati drukij a bia i nee
mo prestati da ivimo.
59. Lj udi su na svetu j edan radi drugoga. Il i
ih poui bol j emu, ili ih podnosi !
60. Drukij e leti strela, drukij e duh. Duh
leti kad ima za cilj delo i kad sa svih strana posma
tra, pa kao strel a ide pravo svome cilj u.
.
61 . Treba ui u duu svakoga pojedinca. Ah
treba dozvoliti i svakom drugom da ude u tvoj u
duu.
DEVETA KNJIGA
1 . Bezboan je onaj koji ini greh. Sveopta
priroda stvorila j e sva bia da budu j edno uz drugo,
da pomognu j edno drugome kad treba, da j edno
drugome ne ine nikakvo zlo. Onaj koji radi protiv
nj ene volj e, grei pred naj uzvienij im boanstvom.
Onaj ko lae, grei pred istim tim boanstvom. Jer
sveop ta je Priroda priroda istinskih stvari. Ono to
je istinito, medutim, po sutini je u srodstvu sa
onim to postoj i. Ukoliko, dakle, onaj koji namerno
lae, ini nepravdu j er vara druge, on grei. Grei i
onaj koj i lae protiv svoj e volj e, j er j e time, ukoliko
se sukobio sa sveoptom prirodom i pokvario red u
vasioni, poremetio red u kosmosu i nj egovoj priro
di. A to ini ovek koj i, ukoliko to od nj ega zavisi,
radi protiv istine. On je j o pre toga dobio od priro
de sposobnosti koj e nij e umeo da iskoristi, pa zato
sada ne moe vie da razlikuje pogreno od istini
tog. Bezboan j e onaj ovek koj i tei za nasladama
kao da su one istinska dobra, i koj i izbegava bolove.
Kad takav ovek pomisli da sveopta priroda esto
i ravim i dobrim lj udima dodelj uj e ono to im ne
pripada, j er mnogo puta ravi lj udi radosno uiva
ju i imaj u sredstva za takav ivot, dok dobri l j udi
provode vek u j adu i emeru, onda on, neminovno,
mora gunati protiv nj e.
ovek koji se boj i strada

nj a, bojae se j ednoga dana svega na svetu. A ve
samo to j e bezbono. Onaj , pak, koj i tei za nasl a
dama, nee se pl aiti ni da uini nepravdu. Potrebno
j e, meutim, da oni ostanu potpuno ravnoduni
prema stvarima koj e sveopta priroda deli svima
bez razlike ( j er, da j e izmeu j ednih i drugih napra
vila neku razliku, ona to ne bi radil a) ; oni koji se
upravlj aj u prema sveoptoj prirodi, j ednog su mi
lj enj a sa nj om, pa moraj u biti ravnoduni prema
nj enim postupcima. Onaj koji ni sam nij e ravnodu
an prema bolu i radosti, prema ivotu i smrti ili sla
vi i neslavnom ivotu, prema stvarima, dakle, koj e
priroda deli ne pravei razl iku, svakako j e bezbo
an. A pod tim da priroda del i svoj a dobra ne pra
vei razliku, podrazumevam to da se sve deava bez
neke razlike, tj . sve se zbiva kao posledica onoga to
priroda podj ednako dodel j uj e i sadanj im i budu
im biima, a ona to ini po zakonu reda i u saglasnosti
sa nekom prapoetnom tenjom promisli po koj oj
j e ve od samoga poetka upravila dananje ure
enj e sveta, na nain to j e odreene elemente sj e
dinila i odredila stvaraj ue sposobnosti supstanaca
i nj ihovih promena i redosleda.
2. Svoj u bi plemenitost ovek naj lepe poka
zao kad bi otiao sa ovoga sveta ne osetivi prevaru
Samom sebi
1 57
ni podmuklost bilo koje vrste, kao ni rasko ni oho
lost. Drugu po redu nagradu zasluio bi ovek koji
j e izdahnuo ispunjen gaenjem prema tim stvarima.
Zar vie voli da ostane pri svoj im nevalj al stvima i
zar te ni iskustvo ne tera da umakne kugi ? Jer pok
varena je dua mnogo vie kuga nego to je to pro
mena i pokvarenost vazduha koji je oko nas. Pok
varen vazduh j e kuga za iva bia, ukoliko su ona
iva, a pokvarena dua j e kuga za oveka, ukoliko
j e on ovek.
3 . Smrt nemoj prezirati, nego budi raspolo
en prema nj oj , j er j e i ona neto to zahteva priro
da. Prestanak ivota je poj ava iste vrste kao i mla
dost, starenj e, rastenje i cvetanj e, dobij anj e zuba,
brade, sede kose, raanj e, elj a da ena zane i da
rodi, i druge prirodne delatnosti koje donose razna
godinj a doba tvoga ivota. U skladu je, dakle, sa
unutranjim raspoloenjem oveka da nij e ravnodu
an prema smrti, ali i da ne tei preterano za njom i
da j e ne potcenj uj e. Naprotiv, on j e mora oekivati
kao neki dogaaj koj i e priroda stvari i onako do
neti sobom. I kao to sada oekuj e da se iz utrobe
tvoje ene poj avi dete, tako oekuj i vreme kada e
dua otii iz ovog okvira. Ako eli da ti pruim j o
j ednostavni j e, vie okrepljuj ue i utenij e sredstvo
za polazak na taj poslednji put, onda zapamti da e
naj mirnij e gledati na smrt ako se osvrne na stvari
od koj ih se mora odvoj iti i ako razmisli kakvi su
oni karakteri sa koj ima tvoj a dua ubudue nee
vie biti pomeana. Nad tim stvarima ne sme se
sablanj avati nego se l j ubazno mora brinuti o nj i
ma i strplj ivo ih podnositi, a pri tom ne sme zabo
raviti da se ne odvaj a od lj udi ij a su naela ista
kao i tvoj a. Ako bi ita moglo da te povue natrag i
zadri u ivotu, to bi bilo saznanj e da moe iveti u
zaj ednici sa l j udima koji imaj u ista naela kao to ih
ima sam. Sada, meutim, vidi koliko bede i nevo
lj e ima sa lj udima sa kojima zajedno ivi, pa mirno
moe rei: " Doi to pre, mila smrti, da se ne bih i
sam zaboravio. "
4. Onaj koji grei, ini to na svoju sopstvenu
tetu. Onaj koji j e kriv, kriv je prema samome sebi,
j er samoga sebe ini ravim.
5 . Nepra vd u vri esto i ovek koj i neto ne
uradi, a ne samo onaj koji neto uradi.
6. Dovoljno j e imati milj enj e koj e odgovara
istini, delo koje se vri sa eljom da slui optem do
bru, i raspoloenj e due kojoj se dopada sve to j e
rezultat spoljnih uticaj a.
7. Treba iskoreniti uobraenj e. Spreiti nago
ne. Uguiti prohteve. Zadrati razum u svoj oj vlasti.
8. Jedna j edina dua podeljena je nerazum
nim biima, a j edna razumna dua podeljena j e ra
zumnim biima. Kao to j e zeml j a, iz koj e potie sve
to je zemalj sko, samo j edna, tako i mi, tj . sve ono
to ima razum i sposobnost gledanj a, sagledamo sve
blagodarei j ednoj svetlosti i udiemo j edan vazduh.
9. Sve to ima udela u neem zaj ednikom,
tei onome to mu je srodno: sve zemalj sko, tei ze
ml j i , sve to je vlano stie se zaj edno, isto je i sa
Samom sebi 159

vazduhom, pa j e potrebna sila da ih razdvoj i . Vatra
tei navie zbog onog elementarnog to j e u nj oj , al i
se i ovde dole rado pali od svake vatre, tako da se
svaka malo suvlj a materija brzo zapal i j er u njoj ne
ma elemenata koji bi je spreavali da to uini . Isto
tako, i j o vie, tei onome to mu je srodno i sve
ono to ima udela u zaj ednikoj sveoptoj prirodi .
Jer, ukoliko j e neto bolje od neeg drugog, utoliko
je vea nj egova tenj a da se pomea i sl i j e sa onim
to j e iste vrste. I u carstvu nerazumnih bia postoj e
roj evi, stada, j ata i, tako da kaem, lj ubavna drut
va. Jer ve na tom stepenu postoje due, a nagon za
druenj em razvij en je kod viih bia u meri kakve
nema ni kod bilj aka, ni kod kamena, ni kod drveta.
Razumna bia imaj u drave, prijateljstva, porodice
i skupove, i u ratovima ugovore i primirj a. I kod
bia sa j o viom prirodom, kod zvezda, na primer,
postoj i, uprkos velikim rastoj anjima, neko j edinst
vo. Isto tako, elj a da se ovek izdigne na j edan vii
nivo moe, uprkos rastoj anj u, stvoriti simpatij u me
u pojedinim biima. A vidi l i ta se sada deava?
Samo su razumna bia zaboravila na svoj u tenju i
meusobnu zavisnost i samo se kod nj ih ne j avlj a
elj a za sj edinj avanj em. A ipak se j edan za drugog
vezuj u, bez obzira da l i j edno od drugog bei, ili ne.
To j e zato to priroda pobeuj e. Ako samo bude
pazio, videe da imam pravo. - Lake e nai ko
madi zemlj e koji se ni sa im drugim ne dodiruj e,
nego oveka koj i bi bio potpuno odvojen od oveka.
160
1 0. I ovek, i boanstvo, i kosros, donose
plod. Svaki u svoj e vreme. Ne znai nita to obian
govor zna za re plod samo u njenom pravom zna
enj u, za plod kod loze, na primer, ili neeg slinog.
Razum ima i zaj edniki i poseban plod, i iz nj ega
nastaj u samo onakve stvari kakav j e i on sam.
ll. Poui oveka neem bolj em ako moe.
Ako ti to nij e mogue, onda razmisli da l i si dobar.
ak su i bogovi prema ovakvim lj udima milostivi .

Tako su dobri da im u mnogim sluajevima pomau da
dou do zdravlj a, do bogatstva, do slave. Tu mogu
nost ima i ti. Reci, ko bi te u tome mogao spreiti?
12. Vri svoj posao, ali ne kao neko ko je zbog
toga nesrean, niti sa eljom da probudi neij e sa
alj enj e ili divlj enj e. Tei samo j ednom: da iskoristi
svoj e snage i da ih sauva onako kako to trae
obziri prema zaj ednici.
1 3 . Danas sam se oslobodio svih prepreka, i
j o vie, odbacio sam ih sve. One nisu bile van me
ne, nego u meni samom, u moj im predrasudama.
14. Sve stvari saznaj emo samo preko isku
stva sve traj u samo j edan dan, i sve su one po svo-
,
me sastavu prlj ave. Sve j e to onako isto kao sto j e

bilo i za vreme onih koje smo sahranili.
1 5. Dej stva stoj e pred vratima, ona su van
nas, sasvim za sebe, i niti ta znaj u o sebi, niti o se
bi mogu neto rei. Pa ta j e to to nas o nj ima oba
vetava? Na razum koj i misli.
1 6. Razumna bia, ona koj a imaj u smisla za
zaj ednicu i za opte stvari, ne vide zlo u onome to
Samom sebi 1 61
trpe, ve u onome to rade, kao to ni nj ihova vrli
na ni nj egovo neval j alstvo nisu u onome to oni
trpe, nego u onome to rade.
1 7. Kamen koji si bacio u vis, nij e ni nes
rean to je opet pao na zemlj u, ni srean to si ga
bacio u vis.
1 8. Prodri u ljudske due, tako e videti kakve
su sudij e kojih se boji i kako oni sude samima sebi.
1 9. Sve je promena, pa se i ti neprestano
menj a i na izvestan nain propada. A tako biva i
sa celim svetom.
20. Greh svoga blinj eg ostavi tamo gde j e.
2 1 . Nij e nikakvo zlo ako delatnost popusti,
i ako se neki pokret ili misao zaustavi ili takorei
zamre. A sada prei na razna doba starosti, na svo
j e detinj stvo, deatvo, mladost i na svoj u starost. I
ovde prelaz iz j ednog doba u drugo znai smrt. Pa
zar j e to neto strano? Seti se sada svoga ivota uz
dedu, pa pored majke, i onda ivota sa ocem. Dodaj
tome j o i ovo ili ono to ti j e donelo neku razliku,
neku promenu ili nekakav kraj , i postavi sebi pita
nj e : " Zar je to bilo tako strano? " Isto to vai i za
svretak, kraj i promenu itavog tvog veka.
22. Obrati se svome sopstvenom razumu,
razumu sveta i razumu ljudi. Svome razumu, da bi
ga uinio etikim, kosrikim i da bi mislio na to
kako si ti samo j edan nj egov deo; razumu svoga bli
nj eg, da bi uvideo da l i u nj emu vlada glupost il i
razboritost i da bi se, uj edno, setio kako j e on s tvo
j im razumom u srodstvu.
23. Kao to sam moe koristiti l j udskome
drutvu, tako i svako tvoje delo treba da doprinese
upotpunj avanj u opteg ivota. Ako se tvoj e delo
vanj e ni izbliza ni izdaleka ne odnosi na zaj edniku
svrhu, onda ti ono raskida ivot, spreava tvoj u j ed
noobraznost i stvara u tebi razdor, to ini ovek
koj i ukoliko mu je to mogue u skuptini razbij a
j edinstvo.
24. Da bi se ovek to j asnij e setio "Nekij e"l
treba da misli na svae i ale detinj e i na duice na
tovarene leevima.
25. Razmilj aj o osobinama naela uzrono
sti i prouavaj ga, poto ga prethodno u mislima
odvoj i od nj egove materij e. Onda razmisli koliko
naj due moe da postoj i stvar koj oj je ta osobina
prirodom data.
26. Pretrpeo si mnoga zla zato to se nisi za
dovol j io time da ti razum radi ono za ta je odre
en. Ali, dosta o tome!
27. Ako te neko grdi ili mrzi, ako lj udi u to
me smislu o tebi govore, ti obrati panj u na nj ihove
due, prodri u nj ih i vidi kakvi su zapravo oni sami .
Onda e videti da se ne treba uznemiravati zbog
onoga to ljudi o tebi misle. Mora, razume se, biti
1 Misli se na XI pevanje Odiseje (Nekyia) u kome se pripoveda
kako Odisej prinosi rtve duhovima pokojnika i na iaj nain uspeva
da side u podzemni svet. A moe biti da Marko Aurelije na ovom mes
tu misli na neki j u Menipovu kojoj navedene rei lepo odgovaraj u. Ve
smo rekli da j e car poznavao Menipava dela. Vidi napomenu broj 9 u
Knj . VI.
Samom sebi 163
raspoloen prema nj ima, j er su oni po prirodi tvoji
neprij atel j i . I bogovi im na sve mogue naine, i
snovima i proroanstvima, pomau da dou do
stvari za kojima tol iko tee.
28 . Kosmos se kree uvek na isti nain: na
gore i nadole, i iz vekova u vekove. Sveopti razum
deluje pri tom i l i na svaku stvar ponaosob - ako je
tako, onda primi to sa radou - ili je svaku od nj ih
pokrenuo j ednom zauvek, pa se sve ostalo j avlj a sa
mo kao posledica . . . one su ili na neki nain atomi,
ili nedeljive stvari. Uopte, ako svetom upravlj a ne
ko boanstvo, onda je sve dobro; a ako nj ime vlada
sl uaj , onda tvoj ivot ipak ne treba da bude samo
igra sluaj a i nita vie. Uskoro e nas pokriti zem
lj a, onda e se i to stanje promeniti, pa e se sve opet
u beskonanost menj ati, i opet menj ati u besko
nanost. A ako neko, makar i za trenutak, pomisli
na to uzburkano talasanje promena i menj anj e obli
ka, morae da prezire sve ono to j e prolazno.
29. Opti uzrok je kao brza k koji sve odvlai
sobom. Kako su bedni oveuljci koji se bave drav
nikim poslovima i pri tom misle da postupaj u kao
filozofi. Budal e! Al i , ovee, pa ta da se radi ? Ono
to priroda u ovome trenutku zahteva od tebe. Ne
sanjaj o Platonovoj dravi ! Budi zadovolj an ako si
makar za j edan korak poao napred. Ne preziri ni
naj manj e napredovanj e. Ali, ko moe da promeni
nj ihovo ubeenj e ? A moe li bez promene nj ihovog
milj enj a oekivati neto vie, nego da l j udi uzdiu i
robuj u i da rade kao da se pokoravaj u. Haj de, po-
kai mi nekog Aleksandra, Filipa, Demetri j a Faler
skog! Ako su uvideli ta od nj ih trai sveopta priro
da i ako su sami sebe vaspital i : dobro. Ali ako su
svoj u ulogu odigrali tragino, onda me niko ne mo
e naterati na to da se ugledam na nj ih. Kako je j ed
nostavno i skromno ono to stvara filozofi j a: ne na
vedi me na praznu hvalisavost!
30. S visine gledaj na bezbrojna stada, bez
brojne religiozne obiaj e i plovidbe na sve strane
sveta, po oluji i na puini, posmatraj promene stvari
koje postaj u, sj edinj uj u se i nestaj u. Misli i na ivot
kojim su l j udi nekada iveli, koj im e iveti posl e
tebe i na ivot varvara. Misl i i na to kako mnogi l j u
di ne znaj u ni tvoj e ime, kako e ga mnogi brzo za
boraviti, i kako e te mnogi koji te danas uzdiu do
neba ve sutra kuditi, i na to da ni seanj e koj e e
posl e smrti ostati, ni posmrtna sl ava ne vrede da se
govon o nJ lma.
3 1 . Sauvati spokoj stvo pred dogaaj ima
koj i su prouzrokovani neim spolj a; i raditi, pravi
no, ukoliko ta elj a izvire iz tebe samoga, znai: da
tvoj a tenj a i tvoj a del a, ubeena da j e to u saglas
nosti sa tvoj om prirodom, imaju za cilj samo optu
korist.
32. Moe da se oslobodi mnogih i nepotre
bnih stvari koje te mue, j er one postoje samo u tvo
me uobraenj u. Ako, meutim, itav kosmos obu
hvati svoj i m duhom i ako pomisl i na sutinu ve
nosti i na brzu promenu pojedinih delova u j ednoj
stvari, onda e sebi svakako stvoriti iroko polj e za
Samom sebi 165
svoj e del ovanj e: kako j e kratko vreme koj e pro
tekne od postanka do nestanka j edne stvari, a kako
j e bezgranino dugo vreme pre njenog postanka i
kako beskraj no posle njene propasti .
33. Brzo e proi sve ono to danas vidi i br
zo e propasti i sami lj udi koji gledaj u kako sve pro
pada. Onaj koj i umire u dubokoj starosti, umree
isto onako kao i onaj koj i umire u cvetu mladosti.
34. Kakva su naela ovih lj udi i za kakvim
stvarima oni tee? Zato oni tee ? Zato ih l j udi vo
le i cene ? Naui se da nj ihove sitne due posmatra
u svoj nj ihovoj nagosti . Kako je glupavo nj ihovo
ubeenj e da nekome kode ako ga grde, il i da mu
koriste ako ga hvale!
35. Gubitak nij e nita drugo nego promena.
Toj promeni se sveopta priroda raduj e, j er su sve
stvari postale po njenoj volj i, tako su postaj ale kroz
vekove i takve e biti nj ihove promene u svim idu
im vekovima. Zato onda tvrdi da j e sve to se de
silo i to e se desiti ravo i da se meu tolikim bo
anstvima nikada nij e nala sil a koj a bi te nedo
statke odstranila, pa j e kos mos osuen na to da
bude za sva i ve ita vremena vezan za zlo.
36. Ostaci su svake stvari trule: voda, prai
na, kosti i smrad. Tako je i mermer samo stvrdnuta
zemlj a, zlato i srebro su samo njen talog, nae ode
lo j e samo neka vrsta kose, skerletna boj a j e samo
krv, a tako je i kod svih ostalih stvari. I na dah j e
neto sl ino, j er se i on i z j ednoga menj a u drugo.
3 7. Dosta sa tim bednim ivotom, sa guna
njem i sa maj munisanj em! to se uzbuuj e ? ta j e
novo u tome? ta t e uznemirava ? Uzrok? Ispitaj ga!
Ili materij a? Posmatraj j e! A sem ovog dvoga, tree
nita i ne postoj i . I prema bogovima budi ve j ed
nom prostosrdanij i i uslunij i !
Da l i tok ivota posmatra sto godina, ili tri,
rezultat j e i sti.
3 8 . Ako je neko pogreio, onda je greka u
nj emu. A moda uopte nij e ni grei o!
39. Stvari se raaj u i l i i z j ednog i istog ra
zumnog izvora, kao u j ednom telu, i onda se deo ne
sre aliti na ono to se deava u korist celine; ili se
svet sastoj i od atoma, i onda j e sve samo bescilj na
meavina i razdvaj anj e. to se uzbuuj e? Reci svo
j oj dui: " Mrtva si, pokvarila si se, postala si ivo
tinj a, pretvara se, marva si i ivi s amo za trbuh! "
40. Bogovi ili uopte nemaj u moi, il i j e ima
j u. Ako je uopte nemaj u, onda, zato se moli? A
ako j e imaj u, zato se ne moli da uine da se ni
j edne stvari ne boj i, da ne udi za njom i da se na
nj u ne l j uti ? Zato se mesto toga moli da ti neke
stvari dadu, a neke ne? Ako uopte pomau oveku,
oni mu svakako i u tome mogu pomoi. Ali e
moda rei: " Bogovi su uinili da to od mene za
visi . " Zar nij e bolj e da u slobodi koristi ono to su
ti oni prepustili, nego da ropski tei za onim to ni
j e u tvoj oj moi ? Ko kae da nam bogovi ne po
mau i u onim stvarima koj e su u naoj moi ? Poni
da se moli i videe ! Ova j ovde se moli: "Uini da
Samom sebi 1 67
spavam sa ovom enom! " A ti reci : "Ugui moj u
udnj u da sa nj om spavam! " Drugi kae: "Kad bih
samo mogao da se oslobodim ovog oveka! " A ti,
moli: "Ugui moj u elj u da ga se oslobodim! " Trei
moli : "Samo da ne izgubim svoj e dete ! " A ti kai:
"Samo da suzbij em svoj strah da u ga izgubiti ! "
Upravlj aj svoj e molitve uopte tako i pazi ta e se
dogoditi !
41 . Epukur pria: "Dok sam bolovao, nisam
razgovarao o stradanj u svoga tel a. Ni prij atelj ima
koji su me poseivali nisam govorio o tome. Stalno
sam se bavio osnovnim pitanj ima prirodne filozofi
j e i pokuavao sam da obj asnim ba to: moe l i duh
koji trpi od svakog pokreta naeg tela, ma kakav on
bio, sauvati svoj u sreu i spokoj stvo? Na taj nain
nisam lekarima davao priliku da se hvale kako su sa
mnom napravili udo, nego sam i u bolesti iveo
lepo i spokoj no. Tako mora postupati i ti u bolesti,
ako si bolestan, a i u drugim neprilikama. Jer se sve
filozofske kole trude da ovek, ma ta ga zadesilo,
ostane privren filozofij i, i da ne razgovara i ne troi
rei sa ovekom koj i o filozofi j i i o prirodnim nau
kama nita ne zna. Nae misli moraju biti uprav
lj ene samo na ono to toga trenutka treba raditi i na
orue koj im se to radi.
42. Ako te sablazni bestidnost j ednog ove
ka, mora se smesta zapitati: "Da l i j e mogue da na
svetu uopte ne bude bestidnih l j udi ? " Nemogue
j e. Onda nemoj ni traiti ono to je nemogue. Jer j e
i taj ovek j edan od onih bestidnih l j udi koj ih na
svetu mora da bude. To isto mora misliti i kad je u
pitanj u propalica, izdajnik i l i uopte ovek koj i na
bi l o koj i nain grei . Jer, i m uvidi da takvih l j udi
mora bi ti , bi e popustlj ivij i prema poj edincima.
Bie korisno i ako odmah razmisl i o tome koj u j e
lj udsku vrlinu priroda suprotstavila ovakvoj mani.
Jer je ona, kao nekakav protivotrov, dala pored tvr
doglavosti pitomost, a neko drugo sredstvo suprot
stavila nekoj drugoj prirodi. Uopte, postoji mogu
nost da svoga blinj eg koj i je pogreio poui i upu
ti na bolj e. Svaki onaj koj i grei, gubi svoj pravi cilj
i luta. Kakvu tetu ima ti od toga ? Videe da ni
j edan od ovih lj udi nij e uinio nita zbog ega bi
tvoj a dua mogl a postati gora, nego to su oni na
koj e se ti lj uti. A tvoj a nesrea i teta zavise samo i
j edino od toga. Ima li neeg rdavog i zlog u tome to
se klipan ponaa kao klipan? Vidi prvo da li moda
samome sebi ne treba da prebaci to si prevideo da
e se takav ovek tako i ponaati. Razum ti je dao
sposobnost da razmisli kako j e vrlo verovatno da
e se takav ovek tako i ponaati, a ti se ipak divi
to se on tako ponaa, j er o tome nisi misl io. Ako
hoe da ga prekori to nije odrao re, il i to j e
neblagodaran, onda prvo pometi pred svoj im vrati
ma. Pogrdio si svakako ti, bilo to si uopte pove
rovao da e ovek takvoga karaktera moi da os
tane veran, bilo to, ako si mu uinio neko dobro,
nisi to uradio bez zadnj e misli i nisi shvatao da j e
ve samo t o delo dovoljna nagrada. Pa ta sad j o
hoe zato to si j ednom oveku uinio neko dobro?
Samom sebi 1 69
Zar ti nij e dovolj no to to si uradio neto to j e u sa
glasnosti sa tvoj om prirodom, nego trai j o i na
gradu za to? To j e kao da oko trai nagradu zato to
vidi, ili noge zato to idu. Jer, kao to ti udovi pos
toje radi neke svrhe, a nagrada im j e to to svoj za
datak vre onako kako im j e odredeno, tako i o
vek, koga j e priroda odredila da ini dobro, ako j e
neto dobro il i opte korisno uradio, vri samo ono
za to j e odreden, i to mu j e nagrada.
DESETA KNJIGA
1 . 0, duo! Da li e ikad postati dobra i j ed
nostavna, da li e se odvoj iti od svega, obnaiti se i
biti prozranija od tela koj e te opkolj ava? Da li e
okusiti neto od lj ubaznog i nenog srca! Hoe li se
j ednom zasititi i biti zadovolj na, tako da ne tei vi
e ni za im, ni ivim ni neivim, i hoe l i uguiti
svoje prohteve, makar kakvi oni bili ? Moe li da ne
trai vie vremena kako bi due mogl a uivati, i da
ne udi za mestom, krajem, zemlj om ili simpatij a
ma lj udi ? Nego da bude zadovol j na svoj im trenut
nim poloajem i da se raduj e svemu to ima ? Mo
e l i da bude uverena kako sve to postoj i dolazi
od bogova; kako j e sve to tebe radi i kako e biti od
koristi tebi sve ono to se nj ima dopada i to oni bu
du davali savrenom biu, koje j e dobro, pravino i
lepo, i koj e stvara, odrava, obuhvata i povezuje sve
ono to mora da se raspadne, kako bi iz nj ega mo
glo nastati neto drugo, slino? Hoe li ve j ednom
postati takva da moe iveti u zaj ednici i sa bogo
vima i sa lj udima, a da ih ne optuuje i da oni tebe
ne preziru?
Samom sebi 1 71
2. Vodi rauna o onome to priroda trai od
tebe kao od bia kojim ona sama upravlj a. Ako tvo
ja priroda, kao priroda ivoga bia, nee time po
stati gora, onda izvri to i izvri ga rado! Pazi, za
tim, na ono to priroda trai od tebe kao od ivoga
bia, na ako tvoj a priroda, kao priroda razumnoga
bia, nee zbog toga postati gora, ti sve to primi za
sebe. A razumno je sve to vodi rauna o zaj ednici.
Dri se toga naela i ne radi nita to j e nekorisno ili
izlino.
3. Sve to ti se desi, deava se tako da ga ti ili
moe, ili ne moe podneti. Ako te zadesi to mo
e podneti, onda se ne lj uti, nego ga podnesi kako
moe. A ako te zadesi neto to ne moe podneti,
onda opet ne gunaj , j er e te ono pre vremena uni
titi. Misli, dakle, na to kako ti ima snage da pod
nese sve, kako od tvoga suda zavisi da l i e ti neto
biti snolj ivo ili ne, a ini to sa uverenj em da rad ni
j e samo tvoj a dunost nego da ti i koristi.
4. Ako tvoj blinj i grei, poui ga lj ubazno i
obj asni mu nj egove greke. A ako to ne moe, on
da ili okrivi samoga sebe, ili ak ni to nemoj initi !
5. Sve to te zadesi, bilo ti j e sueno od dav
nina. Meusobna povezanost uzroka spoj il a j e tvoj
ivot sa tim dogaaj em pre mnogo vekova.
6. I ako j e svet sloen iz atoma, i ako nj ime
upravlj a priroda, prvo moj e naelo mora da bude:
"Ja sam deo celine, koj om upravlja priroda. " A dru
go: "Ja sam sa svim istorodnim delovima u nekom
odnosu. " Ako budem mislio na to da sam samo j e-
dan deo, neu se lj utiti ni na ta to mi celina bude
dodel il a. Jer ono to koristi celini, ne moe koditi
delu, a celina, opet, ne sadri nita to j oj ne bi bilo
od koristi . Ali dogod je to zaj edniko svima priro
dama, dotle je svet u mogunosti da se odupre sva
kom spolj nj em uzroku koj i bi hteo da ga prisili da
stvori neto to bi mu kodilo. Ako, dakl e, budem
svestan da sam samo j edan deo celine, bi u zado
volj an svim to se deava. Ukoliko sam tesno pove
zan sa istorodnim delovi ma, neu uiniti nita to bi
se protivilo duhu celine, nego u imati na umu svo
j u istorodnost, itavu svoj u tenj u upraviu prema
dobru zaj ednice, a odrei u se svake suprotnosti.
Kad bi se ovi principi tako obistinili, onda bi ivot
morao biti srean: isto bi tako bio srean i onaj i
vot u koj em bi graanin prelazio sa j ednog dela na
drugo i rado pri mao na sebe sve to mu zaj ednica
nalae, uvek sa ciljem da koristi blinjemu.
7. Svi delovi prirode koje obuhvata kosmos,
moraju propasti. To treba razumeti tako da oni mo
raj u pretrpeti neku izmenu. Kad bi to za njih po pri
rodi bilo ravo i nuno, onda celina ne bi bila lepo
ureena dogod bi nj eni delovi podlegali promeni i
dogod bi na razne naine bili odreeni da propad
nu. Zar j e priroda sama podesila da svoj e sopstvene
delove unitava i upropauj e, da oni neizbeno
moraj u padati i propadati , ili ona, moda, nij e za
pazila da se tako neto desilo? Ne moemo verovati
ni j edno ni drugo. A kad bi neko pokuao da obj as
ni tok sveta tvrdei da tako treba da bude po priro-
Samom sebi 1 73
di samih stvari, onda bi i to to bismo, s j edne stra
ne, tvrdili kako se delovi celine menj aj u zbog nekog
prirodnog ureenj a, a s druge strane se divili ili l j u
til i kao da se sve deava protiv prirode, bilo neko
smeno tumaenj e, pogotovu kad se svi delovi pret
varaju u one pradelove iz koj ih svaka poj edina stvar
opet nastaj e. Jer raspadanj e znai: ili da se stvari
razdvaj aj u na elemente ij im su spaj anj em i postale,
ili da se prvrbitna vrsta materij a pretvara u neto
zemaljsko, duhovno i vazduasto, pa se i te supstance
vraaj u u prauzrok svega, bilo tako to se u odree
nim periodama vraaj u vatri il i to se kroz nepre
kidne promene obnavlj aj u. Ni kod vrstog tela ni
kod duhovnih stvari ne sme misliti na ono to j e
postal o iz prvoga postanka: j er su sve te stvari
postale tek j ue ili prekj ue, iz j el a i udisanog vaz
duha. Menj a se samo ono to si na taj nain primio,
a ne ono to ti je mati rodil a.
ak i ako misli da je
priroda taj promenijivi deo veoma tesno povezala
sa tvojim individualnim osobinama, opet taj prigo
vor nema nikakvog znaenj a za ovo o emu smo sa
da govorili.
8. Ako samoga sebe naziva: dobrim, skrom
nim, istinoljubivim, razumnim, postoj anim u mi
lj enju, velikodunim, i slino, onda se uvaj da te j ed
noga dana ne nazovu drugim imenom. A ako jednom
izgubi ova imena, onda im se opet brzo vrati. Misli
pri tom da re "razuman" treba da oznai oveka
koji svoj im razumom brino prodire u svaku stvar i
tano o nj oj razmilj a; re "postoj an", opet, dobro-
voljno primanj e svega onoga to nam sveopta pri
roda odredi; re " velikoduan" znai da tvoj mi
saoni deo, dua, treba da se izdigne iznad svakog
sl abog ili burnog pokreta onoga to je u tebi tele
sno, iznad prazne slave, smrti i slinog. Ako ta ime
na bude umeo s auvati u sebi, i ako ne bude teio
da ti ih drugi ljudi dadu, postae drugi ovek i za
poee nov ivot. A ako i dalj e ostane onakav ka
kav si sad, i ako te u ovako rdavom ivotu budu
rastrzale strasti i prlj avtina, onda si ovek bez ose
anj a, onaj koj i se dri ivota, i slian je onim borci
ma sa divl j i m zverovima koji su ve napola raski
dani, a koj i, uprkos krvi i ranama, jo uvek trae da
ih sauvaj u za sutranj i dan, i ako znaj u da e ih i
takve opet baciti u kande i zube divljih zveri . - Sto
ga itavom svoj om duom prioni za ovakva imena i
osobine. Ako bude imao snage da im ostane ve
ran, bie kao ovek koj i j e stigao na ostrva blae
nih. A ako primeti da si ponovo siao sa pravog
puta i da nisi ostao pobednik, onda se uteen povu
ci onamo gde bi mogao pobediti. Ili, kratko, odrei
se ivota uopte, ali ne u gnevu, ve bez mnogo pri
prema, dobrovoljno i sa poboni m mislima. Tako
e bar postii j edno u svome ivotu: da tako umre.
- Ali, postoj i j edna j aka snaga koj a pomae da se
uvek misli na pomenute vrline: ona se sastoj i u tome
da ima bogove u dui, da nikada ne zaboravi kako
oni ne ele da im l askamo, nego da se sva razumna
bia trude kako bi postala nj ima slina, i da ovek
vri dunost oveka kao to smokva vri dunost
smokve, ili pas dunost psa, i pela posao pele.
Samom sebi
1 75
9. Gluma, rat, strah, otupelost, ropska priro
da brisae svakodnevno iz tvoje due one svete
principe koje ti, kad posmatra prirodu, ne moe
sebi da protumai, pa ih zanemaruj e. Ali bi sve
morao posmatrati i raditi tako da se tvoj a praktina
proniclj ivost sve vie usavrava sa radom tvoga teo
retskog razuma: tako e se tvoj e znanj e o svakoj
stvari iriti, a ujedno e neprimetno i neprikriveno
rasti i tvoj a samosvest. Kada e, naj zad, nai spo
koj stvo u j ednostavnoj prirodnosti ? Kad u dosto
j anstvu i ozbiljnosti ? A kad u saznanj u ta je svaka
poj edina stvar po svojoj sutini, koj e mesto u kos
mosu ona zauzima, koliko vremena moe po svoj oj
prirodi da postoj i, iz kojih je delova sastavlj ena, ko
me j e korisna i ko j e moe dati a ko uzeti ?
1 0. Pauk se ponosi kad uhvati muvu; ovek,
kad ulovi zeca; drugi, opet, kad upeca ribu; neko
kad uhvati divl j eg vepra, neko medveda a neko kad
zarobi Sarmata. ! Kad bismo ispitali njihova naela,
zar ne bi svi ti l j udi bili razboj nici ?
1 1 . Prihvati naunu metodu posmatranj a, po
koj oj se sve stvari menj aj u j edna u drugu, misli stal
no na to i vebaj se u tome. Nema niega to bi u
veoj meri podsticalo velikodunost. Onaj koj i tako
postupa, ve je odbacio svoj e telo, i svestan toga da
e, ako se odvoji od l j udi, uskoro napustiti sve te
stvari, on se u svemu to radi potpuno predaje pra-
! Sarmati su narodi koji su iveli severno od Poma. U ovim rei
ma car misli na samoga sebe jer je i on ratovao sa tim plemenima.
vinosti, a u svemu to mu se deava, predaj e se pri
rodi celokupnosti . On se uopte ne brine ta ko o
nj emu misli ili protiv nj ega radi, j er on svoj mir na
lazi u ovim stvarima: da sam uvek dela pravino i
da bude zadovolj an onim to mu j e sudbina dodeli
la. Ne eli nita drugo nego da ide pravim putem.
1 2. Zato sumnj a i nema poverenj a, kad si
u stanj u da vidi to treba da se uradi ? Pa kad to
uvidi, onda poi svoj im putem vedro i ne gledaj ni
desno ni levo. A ako ne uvidi, onda priekaj i pitaj
za savet naj bol j e savetodavce. Ako ti se, meutim,
neto isprei na putu, ti idi i dal j e pridravaj ui se
onoga to misli da je pravino i u skladu sa sred
stvima koj a ve ima. Jer, ako si se ve ogreio o
svoj cilj , onda j e naj bolj e postii taj drugi cilj . A o
vek koj i u svakoj prilici ide za razumom, spokoj an
j e, okretan, veseo i ozbilj an.
13.
im se probudi iz sna, zapitaj se: "Da li e

ti imati koristi, ako neko drugi uradi ono to je pra
vino i lepo? " - Nee. "Zar si zaboravio da su ljudi
koj i se ponose hvalei sebe i kudei blinjeg isti takvi i
za stolom i u krevetu? Zar ne zna kakva dela oni
poinj u, kakve stvari izbegavaju, za im tee, ta sve
pokradu i oplj akaj u - ne rukama ili nogama, nego
onim delom koji treba da im je naj dragoceniji, i koj i
se, samo ako oni hoe, moe u njima pretvoriti u ver
nost, skromnost, istinu, zakon i u dobrog demona? "
1 4. Istinski obrazovan i skroman ovek kae
prirodi koj a sve daje i opet oduzima: "Daj to ho
e, i uzmi to ti j e volj a ! " Ali on to ne govori iz ina-
Samom sebi
1 77
ta, nego iz iste poslunosti i dobrog raspoloenj a
prema nJ oJ .
1 5. Ostalo ti j e j o malo vremena da ivi.
Poivi to kao da si na bregu. Ako svuda bude iveo
tako da se to slae sa redom u kosmosu, onda e biti
sasvim svej edno da l i si ovde ili onde. Neka l j udi u
tebi vide istinskog oveka, koj i ivi u skl adu sa
prirodom. Ako ne mogu da te podnesu, neka te ubi
ju: bolj e je i to, nego da tako ivi.
1 6. Ne raspravljaj o tome kakav treba da
bude dobar ovek, nego ti sam budi takav.
1 7. Uvek treba imati na umu predstavu celo
kupne venosti i celokupne supstance, kao i to da su
sve stvari ovde dole, u odnosu na celokupnu sup
stancu, kao zrno prosa, a u poreenju sa venou,
slino trenutku u kom si j ednom okrenuo burgij u.
1 8 . Na svaki postoj ei predmet obrati panju
i misli na to da se on ve rastvara i menj a kao da
truli, drugim reima, da j e svaka stvar po svoj oj pri
rodi odreena da umre.
1 9. Misli na to ta su lj udi kad jedu, spavaj u,
polno opte, iste se i rade tome slino ( na to misli ) .
Zatim, ta su kad se dre gordo kao gospoda, kad
se ponose il i lj ute i sa visine gledaj u na oveka koga
grde? A sami su j o pre kratkog vremena robovali
drugima, i to po kakvu cenu! I j o malo, na e opet
biti meu robovima.
20. Svakoj je stvari korisno ba ono to j oj
donosi priroda i korisno j e ba onda kad ga priroda
donese.
1 78
2 1 . Zemlj a ezne za kiom, a sveti etar za
zemlj om. 2 Kosmos, opet, ezne za ti m da stvori ono
to treba da postane. Zatim kaem kosmosu: "
ez
nem zaj edno sa tobom" . Zar se ne kae tako i ono:
"To se rado zbiva" ?
22. Ili si ovde i ve si se navi kao na to, i l i od
lazi odavde i to si eleo, ili umire i zavrava svo
ju dunost. Osim ovih, nema nikakve druge mogu
nosti . Zato budi dobre volj e!
23. Uvek treba da ti bude j asno da j e tvoj ko
madi zemlj e isto tako dobar kao i ostali kraj evi na
svetu, i da su sve stvari ovde dole iste onakve kao
to su gore na bregu, ili na morskoj obali, i l i ma gde
na drugom mestu. Videe da su tane Platonove
rei: "Pastir koj i je napravio staj e za ovce na plani
ni " i "Musti stada ovaca. " 3
24. ta j e moj a razumna dua, ta stvaram j a
od nj e i zato j e u ovom trenutku upotreblj avam?
Valj da ona ni j e bez duha, nij e, valj da, otrgnuta i od
voj ena od oseanj a zaj ednice? Val j da nij e tako vr
sto stoplj ena sa telom i tako utonul a u nj ega da ono
nj ome gospodari ?
25. Onaj koj i pobegne od svoga gospodara,
begunac j e. A gospodar je zakon, i onaj koj i radi
protiv zakona, takoe j e begunac. Begunac je i onaj
koj i se alosti, lj uti , ili boj i, onaj koji ne voli ono to
se desilo, to se deava ili to e se desiti ono to j e
2 Fragment iz Euripida, sauvan kod Ateneja Xl599 ss frg. 898 N.
3 Mesro se odnosi na Plaronov dialog Teetet (Theait. 1 74 D E) ,
al i j e nejasno. Tekst j e na ovom mestu dosta oteen.
Samom sebi 1 79
naredio gospodar sveta, tj . zakon koj i svakoj stvari
odreuj e ta j oj pripada. Onaj koj i se boj i , koj i se
lj uti ili uznemirava, taj je zbog toga begunac.
26.
ovek ostavlj a svoj e seme u tel u ene i

odlazi. Neki drugi uzrok to seme prihvata, preo
braava i pretvara u dete - kakvo umetniko delo
od kako siunog uzroka! Dete prima hranu preko
j ednj aka, a onda nj u prihvata neka druga si l a, ona
stvara saznanj e ula, nagone, ivot i snagu uopte, i
bezbroj drugih stvari , i sve to usavrava. Treba pos
matrati ove stvari koj e se tako taj anstveno dogaa
ju i treba razmilj ati o nj ima, i stvaralaku silu tre
ba shvatiti isto onako kao to shvatamo tenj e pre
ma zemlj i i uzdizanj e od nje, ono to ne vidimo tele
snim oima, a to nam ipak nij e nimalo nej asnij e.
27. Uvek treba misliti na to da su se sve ove
stvari koj e se sada deavaj u deavale i ranij e i da e
se one i ubudue deavati. Treba podj ednako imati
pred oima i cele drame i poj edine scene, za koj e
zna iz sopstvenog iskustva i l i iz stare istori j e, kao:
ceo dvor Hadri j anov, ceo dvor Antoninov, ceo dvor
Filipov, Aleksandrov, Krezov; sve su te scene bile
iste, samo su glumci bili drugi .
28. Znaj da j e ovek koj i se zbog neega l j u
ti i l i j e zbog neega neraspoloen, slian prasetu ko
je se prinosi na rtvu i koj e se rita nogama i dere:
takav j e i ovek koj i se valj a po svome leitu i sam
za sebe oplakuj e ovekovu sudbinu. Misli na to ka
ko j e samo razumnome biu dato da dobrovolj no
sledi dogaaj e, i kako ti dogaaj i nekako moraj u da
idu j edan za drugim.
1 80
29. Obrati panj u na svako poj edino delo
koje vri, i zapita j se da l i je smrt strana zato to ti
oduzima tu stvar.
30. Ako se sablanj ava nad pogrekom ne
kog oveka, odmah se udu bi u sebe i razmisl i da l i i
ti sam nema neke sline mane, da l i, na primer, i ti
sam ne smatra da dobro lei u novcu, uivanj u,
slavi ili u neem slinom. Kad tako bude mislio, br
zo e zaboraviti svoj gnev, naroito ako se jo seti
da j e taj ovek bio prisilj en da tako radi. ta je dru
go mogao da ini ? Ili mu, ako moe, oduzmi sil u!
3 1 . Kad vidi Satirona, zamisl i da j e to Sok
ratik, il i Eutih il i Himen; kad ugledaga Eufr,ata,
predsta vi sebi Eutihiona ili Silvana; kad vidi Alki
frona, onda zamisli Tropeofora; kad ugleda Kseno
fonta, seti se Kritona ili Severa,4 a kad pogleda se
be, seti se nekoga od careva, i uvek ini slino. A pri
tom uvek misli: "Pa gde su svi ti l j udi ? " Nigde, ili
bogzna gde. Samo tako e na lj udske stvari uvek
gledati kao na dim i nita, naroito ako pri tom bu
de mislio da ono to se sad promenilo nikad vie
nee postoj ati u beskonanoj venosti. Zato se on
da mui ? Zato se ne zadovolj i time to ovo krat
ko vreme moe pristoj no da proivi ? Kakvih se
stvari i uzroka boj i? Zar sve te stvari nisu samo neka
vrsta vebali ta za razum koj i u njih ponire do dna i
4 Prva tri lica su sasvim nepoznata, Eufrat je bio vien stoiki
filozof i prijatelj Plinija Mlaeg. Eutihion j e nepoznat, tako i Silvan.
- Alkifron je ime grkog retora i mlaeg savremenika Lukijanovog.
Tropeofor (Tropaiophoros) je takoe nepoznat.
Samom sebi 1 8 1
kao prirodnjak posmatra sve ono to se u ivotu o
gaa? Ostani, dakle, na svome
estu sve dok t

!
m
stvarima u potpunosti ne ovladas, onako kao sto
zdrav stomak savlauje sve, ili kao to svetao plamen
osvaja i pretvara u ar i plamen sve to u njega baci.
32. Nemoj davati povoda da ti neko s pra
vom prebaci kako nisi estit i otvoren kar
kter, n
dobar ovek neka svaki onaj koji tako o tebI govon
bude l aov! A sve to zavisi od tebe, j ep ko moe da
te sprei da bude dobar i iskren ovek? Ali mora
biti dovoljno odvaan da vie ne ivi ako nemas
snage da bude takav. Jer, ako nisi takav, onda ni ra
zum ne zahteva to od tebe.
33. ta je, pored ove ili one stvari, naj primer
nij e to bi ti mogao da ura?i i
,
l i ka
v
- t
.
to bi
lo samo od tebe zavisi hoces II to UClllltl lh reC!o Sto
g; se ne izgovaraj kako si spreen da t

Uini
.
Ne
e prestati da uzdie sve dok ne osetis kako J , z
.
a
tebe, isto onako kao to j e razvrat neophodan lJ udI
ma koj i samo uivaj u, naj vanij a stvar svest da ra
di ono to, s obzirom na zadatak koji ti j e sudbma
odredila zahteva od tebe lj udska odreenost. Jer
sve to oemo da uradimo u saglasnosti sa priro
dom treba da nam bude uivanj e. Val j ak, na pri
mer,
'
nij e u mogunosti da svuda izvri svaki pokr

koji mu odgovara; isto je tako sa vodo
,
:
atro
.
m, Ih
nekim drugim stvarima koj ima upravl j aj U pnroda
ili nerazumna dua. One nailaze na mnoge prepreke
i na otpor. Samo duh i razum mogu po svojoj
p
riro
di i vol j i prelaziti preko svake prepreke. Imaj uvek
na umu da e razum, isto onako kao to vatra ide
nagore, kamen nadale a valj ak ukoso, umeti da sa
vlada svaku prepreku. Sve ostale prepreke tiu se ili
samo bednoga tela, tog lea, il i nam mogu nane ti
zlo i nesreu samo ako im tvoj razum il i popustl j i
vost to dopuste: da nij e tako, svako bi morao da po
stane rav im bi naiao na prvu prepreku. Sve dru
ge stvari i maj u tu osobinu da odmah postaj u gore
im se nekoj od nj i h dogodi neko zl o. Samo ovek
postaj e j o snanij i i zasluuj e j o veu pohvalu ako
u pravoj meri iskoristi ono to se pred njim isprei
lo. Uopte, uvek mora misliti na to da ono to ne
kodi optoj stvari, ne kodi ni graaninu, i da op
toj stvari ne smeta nita to ne kodi zakonu. A ono
to zovemo nesreama, to zakonu uopte ne kodi.
Ono, pak, to ne kodi zakonu, ne nanosi nikakvu
tetu ni dravi ni graaninu.
34.
oveku koj i j e prekal j en pravim naeli

ma istine dovolj na je samo kratka i optepoznata
izreka, koj a, takorei, lei na drumu, pa se seti na
bezbolnost i na to da se ne treba plaiti. Tako:
"Vetar rasipa po zemlj i l ie . . .
ba kao rod lj udski . " 5
To lie su i tvoj a deca, i lj udi koji ti doviku
j u: "Vrl o dobro! " , i pl j eskaj u; i protivnici koj i te
proklinj u, kriom grde i rugaj u ti se; lie su isto
5 Uporedi Homerovu Ilijadu Vl, 147 i 149: 1 45 dalj e:
to me, Tidejev sine, j unaino, za rod mi pita?

Kakav j e liu rod, i Ijudma j e upravo takav:
Jedno po zemlji lie razbacuje vjetar, a drugo
U umi brsnatoj raste, kad proljetno nastane doba.
Samom sebi
1 83
tako i lj udi koj i e nau slavu prodUiti posle smrti.
Sve j e to lie:
"rodi se u proletnj e doba",
onda ga obori vetar, a drvee raa novo. Kratka
sudbina je ono to je zaj edniko svima. A ti bei od
svega i j uri za svim, kao da sve traj e veito! Jo ma
lo pa e zaklopiti oi: a uskoro e neko drugi
oplakivati i onoga koj i tebe bude sahranio.
35. Zdravo oko mora videti sve to se videti
da i ne sme rei: "Ja hou samo zelenu boj u". To bi
ve bio znak da oko nij e zdravo. Zdrav sluh i zdra
vo ulo mirisa moraj u takoe primati sve to se mo
e uti i mirisati. Zdrav stomak mora prema sva
kome j el u biti podj ednako raspoloen, kao to je i
mlin prema svemu to j e odreeno za mlivo. Pa i
zdrav razum mora biti pripremljen za sve dogaaj e.
A ako on, na primer, kae: "Neka se spasu deca", ili
"Neka svi hvale ono to j a budem radio", onda j e taj
razum kao i ono oko koj e eli da vidi samo zelenu bo
ju ili kao zubi koj i trae samo meke predmete.
36. Niko nij e toliko bl aen da pored svoj e
samrtne postelje ne bi imao ljude koji vole to e on
umreti. 6 Iako j e bio dobar i estit, ipak e se nai
neko koj i e u sebi rei: " Naj zad emo ipak moi da
dahnemo duom od ovog dosadnog uitelj a. On,
dodue, nij e bio rav ni prema kome od nas, al i sam
ipak primetio da nas j e potaj no mrzeo" . - Eto, tako
6 Da li car misli, i pak, na svoj u enu Faustinu i j o goreg sina
Komada?
I 4 Marko Aurelije Antonin
se deava i dobrom oveku. A koliko je takvih ma
na zbog koj ih e l j udi eleti da nas se oslobode u na
ma samim. Misli na to kad bude umirao: lake e
otii kad bude mislio: "Odlazim iz ovog ivota u
kome su i oni za koj e sam se toliko borio, molio i
brinuo, eleli da se povuem, j er su smatral i da e
im to doneti neko olakanj e. " Zato da se neko i dalj e
vezuj e za ivot ovde na zemlj i ? Ali, sa ovoga sveta
ne sme zbog toga poi manj e raspoloen prema nj i
ma, nego do kraj a ostani veran svojim principima, bu
di lj ubazan, saoseaj sa nj ima, budi dobar, i ne ostav
ljaj utisak da se silom od njih odvaja. Kao to se kod
oveka koj i umire lakom smru dua lako odvaj a od
tela, tako lak mora biti i tvoj oprotaj sa blinjima. Jer
te j e priroca povezala i sj edinila sa njima. "Al i me sa
da odvaj a od nj ih", rei e ti . Ja ih, razume se, na
putam kao roake, ali ne protiv svoj e volj e, nego
mirno i bez sile. A to je u skladu sa prirodom.
37. Navikavaj se to vie moe da, kad god
tvoj blinj i neto radi, upita sebe: "ta hoe taj ovek
time? " Ali poni od samoga sebe, i prvo sebe ispitaj .
38. Seti se da je u nama skrivena sila koja sve
niti dri u svojim rukama: to je sposobnost govora, to
j e, moemo rei, na ivot: od te sile zavisi ovek. Nj e
ga nemoj nikada zameniti sa njegovim odelo m, ili sa
udovima koji su iz njega izrasli. Nij edan od tih udova
nema uzronu silu koj a ga pokree i umiruj e, pa j e
beskoristan isto onako kao i tkaev unak, pisareva
olovka, ili vozarev bi.
JEDANAESTA KNJIGA
d
v
e ona vidi
1 Osobine razumne use su ov .
samu sebe, izdvaj a samu sebe, oblkuj e san
:
u
r
se
l

. .
volJ' i sama uiva plod kOJ 1 rada - J e
v

po SVOJ OJ
,
d
v
. .
' UZlva-
d b' l' ka i odgovarajue pio ove zlvotmJ a
ove l J a
d
h
kar
gde
' u drugi - i postize SVOJ U odre enu svr ma
J
.
^
N' oJ' se ne desava ono sto

se nalazila gramca Zivota. J
. v .
.
(k d
biva sa igrom, predstavom ili shcmm
tvanm
!
0 _
n' ih se celina krnj i ako nastupi preki d) ; dus
, na
J
. d '
akom mestu u potpunosti lSpU-
protiv svu a I na sv
. . d '
. .
N
-
.
va
'
sve to J' e sebi postavila za CIlJ , tako a J OJ ms
nJ a N
. J sam po-
dostaJ' e i da uvek moze reCI: " a
ta ne ne
k os
.
.
h " Ona prolazi kroz Cltav osm ,
stigla SVOJ U svr u.
.
.
lika pro-
kroz Prazninu oko njega l oko nj egovog '
.
d
'
.
b h ta peno 1-
stire se u bezgraninost ve
.
cnostl, o u va
.
d' d nai
ni re orodaj svih stvan, posmatra l Vl

l a
pot;m nee doiveti nita
v
novo, da
v
ran
J
v
e gne

. .
t koder nisu gledale nista novo, staVlse, a e
CI J e a
k
.
malo razu-
vek od etrdeset godina, a o J e samo
k
.
to
moe imati uvid u sve to j e po za
nu IS -
:
osti bilo i to e tek biti. Naroite osob me razu-
mne due j esu i l j ubav prema blinjemu, istina i
skromnost; naj zad i to to nita ne ceni vie nego
samu sebe - to to ima svoj zakon. Tako se razum
koj i pravo misli ni po emu ne razlikuje od razuma
koji pravino radi.
2. Ako melodij u ralani na poj edine tono
ve, pa se kod svakog tona posebno zapita moe l i
on da te zanese, prezree lepo pevanj e, i igru i
pankration, ali to nikad nee priznati. Isto e tako
biti i sa igrom, ako na isti nain postupi sa svakim
nj eni m pokretom ili poloaj em. Tako je i kod pan
kratij a. Uopte, kod svi h stvari - osim kod vrline i
kod svega onoga to iz nj e izvire - gledaj na nj ihove
sastavne delove, pa e, kad ih pone ralanjivati
na poj edine sastavne elemente, doi do toga da i h
mora prezreti. Isti taj metod prenesi i na ivot kao
celinu.
3 . Kako j e uzviena dua koja je spremna da
se, kad zatreba, odvoj i od tela, da nestane, da se ras
padne, ili, pak, da i dalje traj e! Ta spremnost, meu
tim, mora dolaziti iz sopstvenog ubeenj a, ne iz ina
ta kao kod hriana, nego posle dugog razmilj anj a,
ozbilj no i dostoj anstveno, bez teatralnih efekata,
tako da i druge moe privui svoj i m primerom.
4. Da l i sam uradio neto to e biti od za
j ednike koristi ? Ako j esam, onda i j a sam imam
koristi od toga. Neka ti to bude neprestano pred
oima i nemoj nikada prestati da misli na to.
S. ta j e tvoj poziv? Da bude dobar. A kako
e to moi da bude, ako ne na osnovu posmatranj a
Samom sebi
1 87
celokupne prirode i onoga zbog ega j e ovek za-
pravo i stvoren? .
6. Tragedije su prvobitno iz
:
,oene d
.
bl nam
prikazale dogaaje u prirodi, d

bl
as pou
e da
d
u
prirodnom toku stvari ne
o
:oze b
::
l drukClJ e
.
l '
l
a
nam na veoj pozornici - to J est, u ZIVOt
,
.
ne ?l b

e
nemile stvari koj e nas na obinoj pO
.
O
ICl pn
lc
:
Mi vidimo da se sve mora tako SVr
ltl l da
. .
om OJ I
viu: "Jao meni, Kitairone! " , l
:
raJ

st
.
rplJ lv

pod

nositi svaku nesreu. Dramatlcan kazu l pokOJ U ko
risnu izreku, kao to j e ova:
Ako se bogovi ne brinu za mene i za sinove,
"
l
"
to ima svoga raz oga.
ili:
"
Ne sme se lj utiti na stvari tok" ,
l :
"
d "
ivot treba uzbrati kao zreo groz .
i drugo tome slino. Posle trag
di! e, poj avil

se
.
st
-
ra komedij a, koj a je imala
v
aspltm !arater l kOJ a J

ba svojim otvorenim n
nom uClla lj ude skr
m
_
nosti i umerenosti. Zato Je I sam DIOgen
!
?ng
?
l
sto
ta primao od nj e. Posle stare komed
J e os J
.

srednj a i naposletku nova k
?
mei j a, !0
2
a se, u ze
l
j i
da podraava ivot, pretvonla u lzve
taceno
.
st. oz

nato j e da su i ovi pesnici kazah ponesto konsno, a.h
kakvu svrhu ima uopte cela ta stvar, sve to pevanj e
i sastavlj anj e drama?
l Uporedi Sofokle, Kralj Edip 1393 ss.
1 8 8
7. Sve mi je j asnije da u ivotu nema poloaj a
koj i bi mi bio tako povolj an za filozofiranje kao to
je ovaj u kome se sad nalazim.
8. Grana, koj u odseku sa druge grane za ko
j u j e srasla, odseena j e, neosporno, i od celog drve
ta. Tako j e i ovek koj i j e otpao od samo j ednog
oveka, otpao od celoga drutva. Ali je granu odse
kao neko drugi, a ovek se od svoga blinjega, ako
ga omrzne i ako se od nj ega odstrani, odvaj a sam.
On ne uvia da se time u isto vreme odvoj i o i od
celoga lj udskoga drutva. Ze vs nam j e, meutim,
podario j edan naroiti dar kad je stvorio zaj ednicu.
Blagodarei tome, imamo mogunosti da opet sra
stemo sa svoj im blinj ima i da opet postanemo za
j edniki radnici na izgradnji zajednice. Samo, ako se
takvo odvaj anj e esto deava, onda se, razume se,
razdvoj eni delovi teko opet spaj aj u i sj edinj uj u. I
grana koj a od samog poetka raste zaj edno sa sta
blom, drukij a je od grane koj a je bila odseena, pa
ponovo nakalemlj ena, a tako kau i vrtari: ona, do
due, ponovo sraste sa stablom, al i se nikad vie ne
dri tako vrsto.
9. Kao to ne mogu da te skrenu sa pravog
puta delovanj a oni koj i ti smetaj u i da ti stanu na
put u tvome napredovanj u prema nj emu, tako ne
treba da te bune ni u tvoj oj naklonosti prema razu
mu. Naprotiv, i u j ednom i u drugom sluaj u ostani
nepokoleblj iv, budi naime dosledan ne samo u svo
j im sudovima i delanj u, nego i u svojoj blagonaklo
nosti prema onima koj i pokuavaj u da te spree i
Samom sebi
1 89
ometu ili da na drugi nain izazovu tvoj u l j utnj u.
Jer, ako se na njih lj uti, pokazuj e svoj u slabost is
to onako kao kad prestane da deluj e i kad malak
e u svoj im tenj ama ako bi te oni zavel i . Oni su i
j edan i drugi podj ednake kukavice: j edan zato to se
uplaio, a drugi zato to se odvoj io od oveka koj i
j e prirodno vezan za nj ega i prij atelj mu j e.
.
1 0. Nij edna priroda nij e gora od umetnostl:
naprotiv, i same umetnosti podraavaj u prirodu.
Ako j e tako, onda ni sveopta priroda, koj a je vrhu
nac savrenstva i koj a obuhvata sve, ne moe biti
gora od bilo koj e umetnike vetine. Sve umtnosi,
meutim, obrauj u nepotpuni j e stvari da bl kons
tile potpunij im: tako ini i Svepriroda. Od nj e j e po
stala i pravinost, a od ove, posle, sve ostale vrime.
Zato se pravinost nee odrati ako naginj emo stva
rima koj e su prema moralu ravnodune, ako se lako
damo prevariti, i ako smo skloni prenaglj enosti il i
poputanj u.
+ .
1 1 . Stvari koj e te, kad za nJ 1ma tezlS dl od
njih bei, uznemiravaj u, ne dolaze tebi, nego ti sam
na neki nain dolazi nj ima. Neka, dakle, tvoj sud o
nj ima bude miran, pa e one ostati tamo ge s, i
neemo morati da te gledamo ni kako za nJ lma J U
ri ni kako od nj ih bei.
,

1 2. Dua j e sl ina lopti, j er niti se rasteze m-
ti skupl j a, ne raspl inj uj e se i ne ugi ba: naprotiv,
obasj ava je svetlost u koj oj vidi svu istinu, pa i onu
koj a je u nj oj samoj .
1 90 Marko Aurelje Antonin
1 3 . Da l i me neko prezire? To neka bude nj e
gova stvar! Ja u se, meutim, truditi da me ni ko ne
uhvati na nekom del u i l i rei koj a j e dostojna pre
zrenj a. Da li me mrzi ? I to j e nj egova stvar! Al i j a
sam vedar i raspol oen prema svakome i spreman
da tom istom oveku ukaem na nj egovu manu, ne
grdnj om, i l i tako to u l j udima pokazivati da j a tu
neto trpim, nego otvoreno i srdano kao onaj
Fokion,2 ukoliko se on nij e pretvarao. Neka bogovi
vide oveka koj i u sebi nema nikakve nakl onosti ni
prema gnevu ni prema razdralj ivosti. Je li neka nes
rea za tebe kad sam radi ono to odgovara tvojoj
prirodi i kad, kao ovek ij e je celokupno milj enj e i
tenja usmerena na to da se na svaki nain uradi to j e
od opte koristi, prima ono to pomae Svemiru?
14. Jedan drugoga preziru, a i pak l askaj u j e
dan drugome; svaki od nj ih el i da se istakne pred
onim drugim i j edan se drugom kl anj a.
1 5. Kako j e truo i pokvaren onaj ovek koj i
kae: " Reio sal? da iskreno i poteno porazgova
ram s tobom. " Sta radi ti, ovee? Tako neto ne
sre se unapred rei. To se mora samo pokazati. To
mora biti napisano na elu, sam gl as mora tako da
zvui, u sami m oima mora se to videti, onako kao
to vol j eni ovek odmah sve otkriva u pogl edima
.
2 Fokion, atinski dravnik, savremenik govornika Demostena.
Njegovo pravo politiko delo poinje posle bitke kod Heroneje ( 338.
pre n
:
e. ) . Svoj i m velikim dravnikim sposobnostima polo mu j e
nekoliko puta za rukom da spase Atinu. 31 8 godine j e sruen i ubijen.
Ali J e pre smrti zakleo svoga sina da se zbog toga ne sveti Atinjanima.
Samom sebi
1 91
onih koj i ga vol e. Iskren ovek mora biti kao ovek
koj i se j ako osea na znoj , tako da svaki koji mu se
priblii mora to zapaziti, hteo ili ne hteo. A namer
no iznoenje i pokazivanje svoj e estitosti delUje kao
no. Nita nij e sramnije od vuj eg prijatelj stva. To
ga se, svakako, naj vie uvaj ! Dobar, iskren i po
en
ovek nosi te vrline u oima, i te nj egove osobl1e
nisu nikome taj na.
1 6. Ako ne tei za stvarima koj e su u moral
nom pogledu malo vane, onda je dua sposobna da
bude srena. Ona e to i biti ako svaku od tih stvari
ral animo na nj ene sastavne delove, al i je posma
tramo i kao celinu, a pri tom budemo svesni da nam
nijedan od njih ne natura svoj e milj enj e o sebi, ni ti
sama dol azi do nas; da j e, naprotiv, svaka od nj i h
sasvim mirna i da mi sami stvaramo sudove o stva
rima i utiskuj emo ih takorei u sebe, a u moguno
sti smo da to ne radimo i da i h smesta izbriemo
ako su se u nas uvukl e. Nae zanimanj e za te stvari
traje samo kratko vreme, a onda ivot nestane. ta
j e teko u tome to su te stvari takve ? Raduj im se
ako ih j e dal a priroda i neka ti to bude l ako; al t , ako
su one protiv prirode, onda misl i na ono to tvoj oj
prirodi odgovara, i tei za tim iako to ne donosi
nikakvu slavu. Jer, ako tei za dobrim koj e j oj odgo
vara, onda svaka stvar zasluuj e da j oj se oprosti .
1 7. Razmilj aj o tome odakle j e svaka stvar
dola, iz kakvih j e materija sastavljena, u ta se me
nj a, ta e biti s nj om posl e promene i hoe l i pretr
peti kakvo zlo.
1 92
1 8 . Prvo treba da misli: kakav je moj odnos
prema lj udima; mi smo na svetu jedan radi drugoga;
ja sam, s druge strane, postao nj ihov voa kao to j e
ovan ovcama, i l i bi k stadu goveda. Onda se digni
jo vie i reci: " Ako svet nij e sastavljen od atoma,
onda je priroda ona sila koja nj ime vlada. Pa, ako j e
tako, onda nie stvari postoj e radi viih, a vie radi
sebe samih. "
Drugo: kakvi s u lj udi kad su za stolom, u
krevetu i inae? I, naroito, koliko na nj ih utiu na
ela i koliko uobraenj a ima u njihovom delu?
Tpee: Ako neto rade s pravom, nemoj se '
na njih lj utiti, a ako rade bez razuma, onda svakako
rade protiv svoj e volj e, j er ne shvataj u. Kao to ni
j edna dua ne pristaje dragovoljno da j oj oduzmu
istinu, tako nijedna od njih ne naputa svoj evolj no
sposobnost da prema svakome postupa kako treba.
Lj udi e biti uvreeni ako ih nazove nepravinim,
bezobzirnim, gramljivim, j ednom rej u, zloincima
prema nj ihovim blinj ima.
etvrto: I ti sam esto grei, pa i sam spada

u tu vrstu lj udi . Iako izvesne prestupe izbegava,
iako se iz bojazni, iz obzira prema svome dobrom
glasu ili iz neke druge niske pobude, kloni te vrste
grehova, ti ipak ima neke sklonosti prema njima.
Peto: Ne moe nikada biti siguran, da li lju
di zaista gree. Mnogo tota se uini zato to su
okolnosti bile takve. Uopte, treba imati veliko
iskustvo da bi se pravilno moglo prosuditi delo ne
kog drugog oveka.
Samom sebi
1 93
esto: Kad si preterano l j ut i l i tuan, pomisli
na to da ovekov ivot traj e samo kratko vreme i da
nas uskoro vi e nee biti.
Sedmo: Nas ne uznemiravaj u dela drugih lju-
di - j er ona dolaze iz njihovih dua - nego nae mi
l j enj e o nj ima. Odbaci to milj enj e i odlui da ne
sudi o nj ima kao da su one ne znam kakvo zlo, pa
e tvoj gnev proi. - Al i kako da ga odbacim? Tako
to e pomisliti da nije nikakva tvoj a sramota ako
te neko vrea. Sramotno je, naime, samo moralno zlo,
a kad ne bi bilo tako, onda bi, sigurno, i ti greio vrlo
mnogo i postao bi i razbojnik i ko zna ta sve.
Osmo: pomisli na to da su posledice naeg
gneva i l j utnj e zbog nekih dela tee nego to su sa
ma del a zbog koj i h smo se poeli ljutiti i gneviti.
Deveto: Dobrota je nepobediva kad je iskre
na, a nije pritvorna i lana. ta moe da ti uini rav
ovek kad ti prema nj emu ostane bl ag i kad ga u
zgodnoj prilici, ba u trenutku kad hoe da ti prii
ni zlo, neno opomene i poui bolj emu: ,, e, dete
moje, nipoto! Mi smo predodreem za nesto dru
go. Ja u time j edva pretrpeti neku tetu, a tebi e to
koditi, dete moj e. " Pa da mu onda blago i bez za
j edl j ivosti dokae da je zaista tako i da to ne rade
ni pele ni druge ivotinje koje imaju uroeni nagon
prema zaj ednici. Ali to ne sme initi ni i
onno ni
grdei ga, nego ispunjen l j ubavlju i bez zaj edlj ivosn.
Ne kao uitelj koji ga pouava i ne sa namerom da
ti se divi neko koji j e sluajno prisutan, nego govori
samo njemu, makar i drugi lj udi staj ali okolo.
1 94
Ovih devet pravila zapamti tako kao da si i h
dobio na dar od Muza, i postani ovek j o za ivo
ta. Ali, isto onako kao to treba da se uva lj utnj e,
ne sme lj udima ni laskati. I j edno i drugo protivi se
duhu zaj ednice i nanosi samo tetu. Kad treba da se
nalj uti, ti se seti da gnev nij e dokaz mukosti, nego
da su blagost i nenost, ukoliko su vie oveanski
utoliko i mukij i, i da samo takav karakter ima i
s
?
age, i ivaca, i hrabrosti, a ne onaj koj i besni i lju
t! se. A gnev je, kao i tuga, znak sl abosti. Zato to
su i j edno i drugo ranjeni i morali su se povui iz boj a.
Ako si raspol oen, primi i deseti princip kao
dar Apolona, voe Muza: 3 l udo je traiti da ravi
l j udi ne gree. Onaj koji to zahteva, tei za neim
oguim. A sloiti se s tim da oni prema drugim

l j udima budu takvi i zahtevati da samo prema nama
ne gree, nerazumno je i tiranski.
1 9. Postoj e etiri zablude lj udskoga uma ko
jih se
v
uvek mora uvati; ako ih nae u svojoj dui,
mora s Ih smesta brisa ti i rei: " Ova mi predstava ni
je potrebna; ona rui l j udsku zaj ednicu; ono to sad
misli da kae, nij e tvoj e sopstveno miljenj e. " - A
kad neko ne govori svoj e sopstveno milj enj e, sma
traj to za naj veu besmislicu.
etvrti sluaj je kad

sa
ome
.
sebi mora da prebacuj e: to je dokaz da je
bozanskt deo u tebi podlegao manje dostojnom i
smrtnom del u u tebi, tj . telu i nj egovim grubim
predstavama.
3 Apolon ima epitet " Musagetes" * voda Muza.
Samom sebi
1 95
20. Sve ono duhovno i vatreno to j e u tvome
telu prirodno tei nagore, ali ga neto ipak zadrava
u sastavu tela, da se ne bi protivilo prirodnome re
du. Isto se tako i sve ono to je u tebi zemalj sko i
vlano, iako tei nadole, ipak pridrava zaj ednice i
ostaj e na mestu koj e mu po prirodi nij e pogodno.
Tako se i elementi pokoravaj u zakonima vasione, i
silom ostaj u toliko na odreenom mestu sve donde
dok se iz nj e opet ne zauj e glas da se rasture. Zar
onda nij e zlo to se samo razumni deo u tebi protivi
i lj uti zbog mesta koje mu j e odreeno? Nj emu nij e
silom nametnuto nita drugo nego samo ono to
odgovara nj egovoj prirodi . Jer sklonost prema ne
potenom delovanj u, prema razuzdanosti, gnevu,
bolu i strahu nij e nita drugo nego beanj e od priro
de. Tako je i tu: kad se tvoj razum-vladar zbog nee
ga nalj uti, on samim tim naputa svoj e mesto. Jer j e
on stvoren koliko za pobonost i bogoboj alj ivost,
toliko i za pravinost. l ove su vrline ukljuene u poj
mu druel j ubivosti, tavie, one su i starij e od pra
vinih del a.
21 . Onaj kome ivotni cilj nij e uvek j edan i
isti, ne moe ni sam itavog svog ivota biti j edan i
isti. Ove rei, meutim, nisu dovoljne ako im ne do
da i one druge, o tom kakav taj cilj treba da bude.
Jer, kao to lj udi nemaju isto shvatanj e o svemu
onome to se obino zove dobrim, kao to se oni
slau samo u stvarima upravlj enim prema optoj
koristi, tako i mi moramo sebi odrediti za cilj neto
to vodi rauna o zaj ednici i dravi. Samo onaj koj i
196
svim silama tei za tim cilj em, radie svaki svoj po
sao mislei na to i bie do sri j edan i isti.
22. Seti se esto na priicu O polj skom i grad
skom miu i kako se onaj prvi plaio i beao tamo
-amo. 4
23. Sokrat j e milj enj e svetine nazivao strai
l ima koj ima se plae deca.
24. Spartanci su za vreme predstava stavl j ali
stolice stranaca u senku, a sami su zauzimali mesta
tamo gde ih j e bilo.
25. Izgovaraj ui se to j e odbio Perdikin5
poziv, Sokrat mu j e rekao: "Uinio sam to da ne bih
poginuo na naj bednij i nain. " Tj . : " Kako ne bih do
ao u poloaj da ne mogu povratiti ako mi se uini
dobro. "
26. U pismima Efeana postoj i pravil o da
neprestano treba imati na umu nekoga od onih sta
rih koj i su uspeli da sauvaj u vrlinu.
27. Pitagorej ci su uili da izj utra treba pogle
dati prema nebu kako bismo se setili onih bia koj a
uvek na istim putevima i na isti nain vre svoj a
dela, i nj ihovog reda, istoe i obnaenosti. Jer zvez
de nemaj u odela.
28. Kakav j e ovek bio Sokrat, koj i j e, kad
mu j e Ksantipa uzela ogrta i pola, obukao ovij i
kouh! I ta j e on rekao svoj im uenicima koj i su se
4 Uporedi priu o gradskom i seoskom mi u u Horacijevim sati
rama, II, 6, 79 ss.
S Perdika (Perdikkas) je bio otac makedonskog kralja Arhelaja
( 413-399) , savremenik Sokratov.
Samom sebi
1 97
zastideli i htel i otii kad su ga videli onako obue
na. 6
29. U pisanj u i itanj u nee moi zapovedati
sve dok sam ne naui da se pokorava propi si ma.
A to u ivotu naj v.ie vredi.
30. Ti si rob i nema prava da govori. ?
3 1 . Moj e drago se srce nasmej al o. 8
32. Tekim e reima lj udi grditi vrlinu. 9
33. Samo budala trai zimi smokve. Takav j e
i ovek koj i eli dete onda kad ga vie ne moe i ma
ti . 1 O Epiktet kae da, miluj ui dete, treba u svome sr
cu misliti: "Moda e j o sutra biti mrtvo. " Al i , te
su rei strane. "Nij e strano", kae on, "nego po
kazuj e samo prirodni tok. " Inae bi i rei: "Vreme
j e da se kl asj e ponj e", bile strane.
34. Zelen grozd, zreo grozd, suv grozd, sve
su to same promene i to ne promene u nita, nego l
neto ega vie nema.
6 Izmiljena anegdota o Sokratovoj eni Ksanripi. Ksantipa
(Xanthippe Zlatnokosa) j e Sokratu rodila tri sina. Glas da Je bi l a
sklona svadi ( i na osnovu toga su izmiljene anegdote) i ma poreklo u
klevetama kinika. Uostalom, sasvim je shvatljivo to je ena j ednog
oveka koj i nij e i mao nikakvog i manj a, a voleo da ne radi nego da
raspravlja o svakojakim problemima bi l a nezadovolj na. Pa onda il
prie nisu bez ikakve osnove.
. + -
7 Kao to rob ne sre da se buni i suprotstavlj a zelJama i zapo
vesti ma svoga gospodara, tako ni ti ( j er si rob) ne s
e da se buni
protiv Sudbine. A Sudbina ( heimarmene) j e osnovno ucenJ e i postulat
stoikih filozofa!
8 Homer Odyss. IX 41 3.
9 Hesiod, Erga kai hemerai 1 84.
1 0 Epiktet, III 24, 87
1 98
35. Epiktet kae: "Nema oveka koj i bi mo
gao da oduzme slobodnu volj u. "
36. On veli: "Treba umeti pronai vetinu da
blagovremeno izrazi priznanj e i da dobro pazi na
to da tvoj a tenj a bude vezana za uslov: da nae de
l o bude od koristi za sve, i da radimo ono to vredi;
isto se tako moramo odrei neumerenosti uopte i
ne smero izbegavati nij ednu stvar koj a nij e u naoj
moi. "
37. On kae: "Ne radi se o ovome ili onome,
nego o tome da l i si budala, ili nisi. "
3 8 . Sokrat j e govorio: " ta vie volite ? Da
imate due razumnih, i l i nerazumnih l j udi ? " - " Ra
zumni h. " - "A kakvih razumnih? Zdravih il i ra
vih? " - "Zdravih. " - " Pa zato ih ne traite ? " -
"Zato to ih ve imamo. " - "Zato se, onda, svaa
te i prepirete meu sobom? "
DVANAESTA KNJIGA
1 . Ako samome sebi ne zavidi, onda moe
ve sada imati sve ono do ega bi eleo da doe po
lako i zaobilaznim putem. To e postii ako zabo
ravi sve to j e prolo, ako budunost prepusti
Provienj u, a svoj sadanj i ivot ispuni pobono
u i pravinou. Pobonou, da bi voleo ono to
ti j e odreeno, j er ga j e priroda dodelila tebi i tebe
njemu. Pravinou, da bi otvoreno i bez ustezanj a
kazivao istinu i radio po zakonu i kako treba. U
tome te ne sre spreavati ni zloba drugih lj udi, ni
nj ihovo milj enj e, ni ono to e oni o tebi rei, ni
telesni nagoni u tebi : onaj tvoj deo koji trpi, starae
se ve sam o sebi . Ako si, dakle, kad najzad bude
morao da poe sa ovoga sveta, uspeo da sve to od
gurne u stranu, ako potuj e samo ono to je u tebi
boje i ne boji se da svri sa ivotom, nego se pl a
i samo zato to nikada nisi ni poeo da ivi po za
htevima prirode, onda e biti ovek dostoj an kos
mosa koj i te j e stvorio, nee biti stranac u svoj oj
domovini, nee se uditi svakodnevnim stvarima
kao da su one neto neoekivano i nee vie zavisi
ti od ove il i one obine stvari .
2. Bog vidi sve razumne due potpuno nage,
bez nj ihove telesne l j uske, bez omota i neistoe. On
samo svoj im razumom dodiruje ono to se iz nj ega
izlilo i prelilo u due. Ako se i ti naui da tako ra
di, onda e nestati mnogih uznemirenosti. Zar e
onaj koj i se ne brine za telo koj e ga obuhvata gubiti
svoj e vreme vodei rauna o odelu, stanu, dobrom
glasu kod lj udi, udeavanj u i kinurenj u?
3 . Ti s i sainjen od tri j u stvari: od tela, duha
i razuma. Prve dve od njih pripadaj u tebi samo uko
liko si duan da se o nj ima stara. Samo je trei deo,
u stvari, tvoj . Ako, dakle, od sebe, tj . od svoga du
ha, ukloni sve ono to drugi ljudi govore il i rade,
to si sam uradio ili rekao, to je pred tobom, pa te
uzbuuj e, ili to je i bez tvoj e vol j e pa tebi od tela
koj e te obvij a ili od daha koji je vezan za telo; ako
odbaci sve ime te svetski vrtlog odvlai u taj kovi
tlac tako da ti razum ostane ist i osloboen svega
to mu je sudbina dodelila, osloboen svega to mu
smeta, j er radi pravino, poverava se sudbini i go
vori istinu; ako, velim, od toga razuma koj i je u tebi
izdvoj i sve ono to jo zbog spoljnih uticaj a ima u
sebi, to j e j o skriveno u budunosti ili to ve spa
da u prolost, ako od sebe napravi oveka kakvog
pominj e Empedokl e: 1
1 Empedokle (Empedokles) i z Akraganta (Agrigento) na Siciliji
( 450. pre n. e.) bio j e putuj ui lekar, mudrac, udotvorac. Njegov i
vot (smrt u krateru Etne) okruuju legende. Napisao je filozofsko delo
Samom sebi
201
"okruglu loptu koj a se i usred praznina ra
duje kruenj u" i ako se naui da ivi samo onako
kako zaista ivi, tj . samo u sadanjosti; onda e
biti u stanj u da u miru, slozi, spokoj stvu i prij atelj
stvu sa svoj im genij em provede j o ono malo vre
mena to ti je do smrti ostalo.
4.
esto sam se udio kako to da svako vie

voli sebe nego drugog, a ipak manj e ceni svoj e sop
stveno miljenje o sebi, nego milj enj e drugih ljudi.
Kad bi neki bog ili razuman uitelj pristupio neko
me i naredio mu da ne misli i ne razmilj a o sebi ni
ta to ne bi mogao i glasno izraziti, on to ne bi mo
gao izdrati ni j edan j edini dan. Tako se mi vie bo
j imo onoga to e o nama rei nai blinj i nego ono
ga to mi sami o sebi mislimo.
5. Kako su bogovi koj i su sve udesili tako
lepo i sa l j ubavlj u prema lj udskome rodu mogli za
boraviti da poneke lj ude, one, naime, koj i su naroi
to dobri, koj i sa boanstvom stoje takorei u naj pri
snij im odnosima i koj i su svoj im pobonim i svetim
delima stupili u naroito prijatelj ske odnose sa bo
govima: kako j e mogue da ti lj udi posle svoj e smr
ti ne dou ponovo na svet, nego nestaj u za sva vre
mena? Ako je zaista tako, onda znaj da bi bogovi,
kad bi bilo potrebno da bude drukije, to svakako i
, , 0 prirodi ": postoje etiri osnovna elementa, prvobitno ujedinjena u
lopti ( "sphairos") , ali se kasnije razdvaj aj u. Privlaenje
1 i 09bij anjem
tih elemenata ( "l j ubav i mrnj a" ) stvara se svet. Danasnj e zIvotInJe l
lj udi razvili su se iz najneobinijih i najsmenij ih likova ( " des
cendentna teorij a") .
udesili . Jer, ono to bi bilo pravino, bilo bi i mogu
e, a kad bi to bilo prirodno, onda bi priroda to sva
kako i udesila. Poto nij e tako - ako zaista nije tako
- mora biti ubeen da tako nij e ni smelo da bude. I
sam vidi da se takvim nepotrebnim raspravlj anjem
samo svaa sa bogovima. Mi se, meutim, ne bis
mo tako raspravlj al i sa njima kad oni ne bi bili naj
bolj i i naj pravednij i . A ako su takvi, onda oni ure
uj ui svet ne bi nita propustili i nita ne bi izo
stavili bez nekog razumnog razloga.
6. Naui se da radi i ono to ne daj e nikak
vu nadu za uspeh. Leva ruka je nespretnij a za druge
stvari, jer na njih nij e naviknuta, ali j ae dri uzde
nego desna. To j e zato to j e na to navikla.
7. ( Misl i na to) kakvi e biti tvoj e telo i dua
kad te stigne smrt; i na kratkotraj an ivot, na bez
graninost vremena iza i ispred nas, i na slabost
svake stvari.
8 . Uzrone stvari treba posmatrati nage; tre
ba razmilj ati o cilj evima lj udske radnje; o tome ta
je trud, ta radost, ta smrt, a ta sl ava? Ko je kriv
za neij e nespokoj stvo? I o tome da nijedan ovek
ne smeta drugome. Da j e sve samo uobraenj e.
9. Kad svoj e principe privodi u delo, ovek
treba pre da lii na pankratista, nego na gladij atora.
Jer ovoga ubij aj u im ostavi na stranu ma koj im se
brani, a onaj prvi j o uvek ima svoj u pesnicu i treba
samo da j e stegne.
1 0. Pronai sutinu stvari ralanj uj ui ih na
tvar, razlog i cilj .
Samom sebi
203
1 1 .
ovek poseduje mo da uradi samo ono

to e bog pohvaliti, i da radosno prima sve ono to
mu on dodeli.
1 2. Ne prebacuj bogovima zbog onoga to
priroda donosi sobom, j er oni ne gre e ni dobro
volj no ni protiv svoj e volj e; ne prebacuj ni lj udima,
j er oni gree samo protiv svoj e volj e. Znai, ne tre
ba prebacivati nikome.
1 3 . Kako je smean i tu ovome svetu ovek
koji se divi bilo emu to se u njemu dogaa.
14. Postoj i l i neizbenost sudbine, ili ne
promenl j i v red, il i blagonaklono Provienj e, il i be
smisleni nered, ili sila koj a upravl j a. Ako j e to neiz
bena sudbina, zato se onda buni? Ako j e Provie
nje, koj e moe pridobiti za sebe, onda gledaj da i
sam bude dostoj an boj e pomoi. Ako j e haos bez
vodee sil e, onda budi radostan to u tome vrtlogu
ti sam ima razum koji te vodi. A ako te talas povu
e za sobom, onda neka odnese sobom ono bedno
meso, ono malo ivota i ostalo. A tvoj duh ne moe
ti oduzeti.
1 5. Svetlost u svetilj ci svetli sve dok se ne za
gasi i tek onda gubi sj aj . Zar e se onda istina, pra
vinost i trezvenost u tebi pre vremena ugasiti ?
1 6. Ako ti neko da povoda da posumnj a ka
ko j e uinio neto nepravino, ti se zapitaj : " Otkud
ja mogu znati da l i j e to greka ? " A ako j e stvarno
uradio neto nepravedno, onda pomisli: "On je sam
sebe osudio. " I odmah zatim: "On radi kao da j e
samome sebi izgrebao lice. "
Onaj koj i hoe da rav ovek ne grei, taj j e
kao onaj koj i bi hteo da u smokvinom plodu ne
bude soka, da dete ne plae, konj ne re i da se ne
deava nita drugo to se po prirodi mora zbivati.
ta moe rav ovek kad ima takve sklonosti ? Ako
ti ima snage, onda ga lei !
1 7. Ne radi ono to ne dolikuj e, ne govori
ono to nije istina! Neka tvoj a tenj a bude . . .
1 8 . Treba uvek gledati na celinu; na ono to
u tebi izaziva predstavu, pa onda stvar protumaiti,
ralanj uj ui je na uzrok, svrhu i vreme u kome mo
ra nestati.
1 9. Shvati j ednom da u tebi postoj i neto to
je j ae i boanstvenij e od stvari koje izazivaj u tvoj e
strasti i koje te kao kakvu lutku povlae na sve stra
ne. U kakvom je sad stanj u moja dua? Val j da nij e
ispunj ena strahom i sumnj ienj em? Il i poudom i
neim slini m?
20. Prvo: ne treba raditi bez svrhe i bez na
mere. Drugo: podeavaj svoj e tenj e samo prema
optem dobru.
21 . Pomisli da te uskoro nee biti nigde, da
nee biti nita, i da e to isto biti i sa stvarima koj e
sada gleda i sa lj udima koji sada ive. Sve se stvari
po svoj oj prirodi moraj u menj ati, preobraavati i
nestaj ati, da bi posle nj ih mogle doi druge.
22. Znaj da je sve samo tvoje milj enj e i da
ono zavisi od tebe. Odbaci miljenje, ako hoe, i bi
e kao krmano koji je zaobiao greben i stigao na
mirnu puinu, tu j e sve mirno i zaliv j e bez talasa.
Samom sebi 205
23. Ma kakav bio posao koji se na vreme
prekida, on ne trpi nikakvu tetu od toga to je pre
stao. Ni ovek koj i je to delo izvrio nita nij e pretr
peo kad je ono prestal o. Isto je to sa svakim ove
kovim delovanjem, i sa zbirom svih delovanj a koj e
nazivamo ivotom: ako se on zavri na vreme, onda
tim zavretkom ne pretrpi nikakvu tetu, a nema zl a
ni za onog oveka koji j e blagovremeno dovrio taj
niz. Pravo vreme i granicu odreuj e, meutim, pri
roda, ponekad naa sopstvena, na primer u starosti,
inae obavezno Svemir: nj egovi se delovi menj aj u i
itav se kosmos od toga snai i stalno podmlauj e.
Ono to j e korisno celini, to j e uvek lepo i uvek
dolazi na vreme. Kraj ivota nij e, dakle, za poj edin
ca nikakvo zlo, j er nij e sramotno ako doe bez nae
volj e i ako se ne protivi zaj ednici. Naprotiv, on je
dobro ako dolazi u pogodno vreme za celinu, ako
j oj koristi i ako j e sa njom u skl adu. To j e put kojim
boanstvo nosi oveka ij e j e kretanj e slino boan
skom i ij i duh tei istome cilj u.
24. Treba imati pred oima ove tri stvari: ne
radi nita bez pl ana i radi ga tako kao da ga samo
Provienj e radi; za ono to ti se pri tom spolj a desi,
pomisli da se deava il i sluaj no, ili pod uticaj em
Provienj a; a ni sluaj u ni Provienj u ne smemo
prebacivati. Drugo: gledaj kako je stvoreno svako
bie od svog roenj a, pa do trenutka kad dobije du
u i dok je opet ne vrati; iz kakve je pramaterije
stvoreno i u kakve se materije opet raspada. Tree:
206
da bi te, kad bi se iznenada podigao i sa visine po
gl edao dole na lj udske stvari i na njihovo arenilo,
ispunilo prezrenj e kad bi video kakva sve vazduna
i eterina bia ive oko tebe. A uvek bi gledao j edno
i isto: koliko god bi se puta podigao u visinu, video
bi da je sve kratkotraj no i j ednoliko. I pored toga:
sve je samo tatina.
25. Odbaci od sebe privienj e i spasen si.
A ko ti brani da ga ne odbaci ?
26. Kad ti j e ponekad teko, ti zaboravlj a da
se sve deava prema prirodi, da j e to greka nekog
drugog i zaboravlj a da se sve to se deava tako
oduvek deavalo, da e se deavati i da se deava
svuda. Onda, zaboravlj a i na to u kako j e tesnoj
vezi ovek sa l j udskim rodom: to nij e zaj ednica krvi
ili semena, nego zaj ednica duha. Zaboravio si da j e
duh svakog poj edinca boanstvo i da od nj ega dola
zi. Zaboravio si da niko nema nita svoj e, ve da su
i tvoj e dete, i tvoj e telo, pa ak i tvoj a dua doli
odande. Da je sve samo privienj e, i zaboravio si,
naj zad, da svako ivi samo u sadanj osti i da samo
nj u gubi.
27. Treba se neprestano seati ljudi koj i su se
u ivotu mnogo lj utili, koj i su bili na vrhuncu sl ave,
nesree ili neprij atelj stva i koji su na bilo kome po
loaj u dostigli vrhunac. Onda treba misliti: Pa gde
j e sada sve to? Samo dim, i pepeo, i pria ili, ak, ni
prie nema vie. Dozovi u pamet sve ono to je na
svome polj skom imanj u radio, na primer, Fabij e
Samom sebi 207
Katulin; 2 to j e u svojim vrtovima inio Lucij e Lup;
Stertini j e u Baj ara; Tiberije na Kaprij u; Velij e Ruf,
i uopte mrnj u j ednoga oveka prema drugim stva
rima. Kako je bezvredno sve ono na ta su oni bili
tako gordi ! I koliko j e mudrije da u svakoj prilici
bude pravian bez pretvaranj a, skroman i do kraj
nosti posluan bogovima. Jer j e naj stranij a ona
oholost koj a se uznosi lanom skromnou.
28. Onima koji te pitaj u: "Gde si ti video bo
gove i na osnovu ega zakljuuje da oni postoj e te
ih tako potuj e ? " treba odgovoriti ovako: prvo,
njih nae oi stvarno ne vide; a zatim: ja nisam vi
deo ni svoj u duu, pa j e ipak cenim. Tako j e i sa bo
govima: da oni postoj e, to zaklj uuj em po dej stvu
nj ihove moi koja mi se svuda j avlj a, i zato ih po
tuj em.
29. Blagostanj e ivota sastoji se u tome da
svaku stvar upoznamo u nj enoj sutini i nj enom bi
u: ta j e nj ena materij a, ta nj en uzrok, i da od srca
radimo pravino i govorimo istinu.
ta nam j o pre
ostaj e, nego da se raduj emo ivotu, niui j edno de-
2 Katulin je bi o konzul za vreme Hadrijana 10. godine pre n. e.
Lupus je bio zaverenik protiv Hadri j ana i bio je ubij en ( bez careve
dozvole). Stertinije i Ruf su nepoznate linosti. Baje ( Bai ae) j e bilo
raskono morsko kupalite blizu Napulja na obalama Kampanij e. Od
graevina j e preostalo samo nekoliko ruevina jer j e kupalite propa
lo zajedno sa Rimom. Kapreje ( Kapreai ) , danas ostrvo Kapri
( Capri ) , j uno od Napulj a, gde j e rimski car Tiberije proveo posl ed
nj i h sedam godina svoga ivota. Da li zaista u divljem razvratu kao
to to legenda pria, ili u usamlj enikoj povuenosti, ne znamo. Velija
( Valia) j e u Lukaniji .
lo za drugim, tako da izmeu nj i h ne bude ni naj
manj eg praznog mesta?
30. Postoj i samo j edna sunana svetlost, ma
kar se ona razbij al a o stene, gore i o bezbroj drugih
predmeta. I zaj ednika supstanca je samo j edna,
ako se drobi u bezbrojne telesne oblike. Postoj i sa
mo j edna dua, iako se ona deli na bezbrojne poj e
dinane prirode i podlee naroitim ogranienj ima.
Samo j e j edna dua sposobna za milj enj e, iako j e
prividno rastavlj ena. Ostali s u delovi ovih stvari,
kao disanj e i ono to je njemu podreeno, bez ose
anj a j koji nisu u meusobnom srodstvu. Nj ih dre
u j edinstvu um i tenj a za istim cilj em. A duh na j e
dan naroiti nain tei prema onome to mu j e srod
no, uvek je u vezi sa njim i to oseanj e zaj ednice se
ne preki da.
3 1 . ta bi ti el eo? Da veito ivi ? Da ose
a ? Da i ma nagone? Ili da raste ? Pa da opet pre
stane rasti ? Da se slui svoj im glasom? Da razmi
lj a ? ta ti od svega ovog izgleda vredno da ga e
li ? Ako je svaka poj edina od ovih radnji bez vred
nosti, onda se obrati poslednj oj , i idi za razumom i
bogom. Ali, ako te stvari ne ceni i ako se lj uti kad
ih smru izgubi, onda se to sa tim ne sl ae.
32. Kako j e neznatan trenutak bezgraninog
i beskraj nog vremena koj i je odreen svakome od
nas ! Zaas ga nestane u venosti. I kako j e neznatan
deo celokupne supstance ? Kako siuan deo celoku
pne due ? Kako neznatnim deliem zemlj e se ti pro
vlai ? Misli na sve to i ne smatraj za vano nita
Samom sebi 209
osim: da radi kako te tvoj a priroda vodi i da trpi
ono to ti Sveopta priroda donosi .
33. Kako razumna dua upotreblj ava sebe?
Samo j e to vano: sve ostalo j e, i kad zavisi i kad ne
zavisi od tvoj e volj e, samo prah i pepeo.
34. Da prezire smrt, na to te naj vie navodi
misao da su i oni lj udi koji su nasladu smatral i za
dobro, a bol za zlo, uprkos tome, prezirali smrt.
35. Onaj koj i za dobro smatra samo ono to
se u povoljnom trenutku desi, i kome j e potpuno
svej edno da li se upravl j a po pravom razumu, da li
vri vei ili manji broj dela, i kome nij e stalo do to
ga da li due ili krae vreme posmatra kosmos,
tome ni smrt nije nita strano.
36.
ovee, bio si graanin u ovoj vel i koj

dra vi: ta znai da li si to bio pet ili sto godina?
Glavno j e da si bi o u skladu sa zakonima ! Kakvo j e
zl o u tome to e te i z drave isterati, ne tiranin il i
kakav nepoteni sudij a, nego sveopta priroda koj a
te j e i dovela u nj u? To je kao kad bi pretor3 osl obo
dio dunosti da igra glumca koga j e uzeo u slubu.
Ali j a nisam odigrao svih pet inova, ve samo tri.
Dobro, ali u ivotu znae i tri ina itavu dramu. Jer,
kad e biti kraj odreuje onaj koji te je isto tako neka
da uveo u ivot, kao to j e sada tvoj ivot zavri o. A ti
si u svemu tome sasvim nevin. Zato poi sa bl
misli, j er i onaj koj i te zove pun je blagosti.
3 Broj pretora (prvobitno 6 ) porastao je kasnije nJ I .
nj i hova je bi l a da prireuju igre i zabave za narod.
S A D R AJ
Milo N. uri,
STOIKA
KOLA I MARKO AURELIJE . . . 5

1 . Glavni predstavnici stoike kole . . , 7
a) Starij i period . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
b) Helensko-rimski period. . . . . . . . . 9
1 . Panetije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2. posidonije . . . . . . . . . . . . . . . . , 1 2
3 . Stoiari u Tarsu . . . . . . . . . . . , 15
c) Pozni period . . . . . . + + . e . . . . . . . , 1 7
1 . L. Anej Seneka . . . . . . . + . . . + , 1 7
2. Epiktet . . . . . . + . + . . . . . . . . , 2 1
II. Marko Aurelij e . . . . . . . . . . . . . . . . , 23
1. ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 23
2. Uenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 28
SAMOM SEBI
Prva knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 9
Druga knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Tpea knj iga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
etvrta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Peta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
esta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 04
Sedma knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 21
Osma knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 38
Deveta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 55
Deseta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 70
Jedanaesta knj iga . . . . . . . . . . . . + . . . . . 1 85
Dvanaesta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Marko Aureli j e
SAMOM SEBI
Prevod sa grkog
Albin Vilhar
Za izdavaa
Mi roslav Dereta
Glavni urednik
Di j ana Dereta
Likovno-grafika oprema
Mari na Slavkovi
Di j ana Dereta
Korektura
Vl adi mi r Jankovi
ISBN 86-7346-325-4
Prvo DERETINO izdanj e
Tira
1 000 pri meraka
Beograd 2003
Izdava /
tampa / Plasman
Grafiki atel j e DERETA
Vl adi mi ra Rolovi a 30, 1 1 030 Beograd
Tel .!fax: 0 1 1 /25 1 2-22 1 , 25 1 2-46 1
www.dereta.co.yu. ofce@dereta.co.yu
Knj i are DERETA:
Knez Mihai l ova 46, tel : 01 11627-934, 30- 33- 503
Banovo brdo, Dostoj evskog 7, tel: O 1 1 /556-445

Marko Aurelije - Samom Sebi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marko Aurelije - Samom Sebi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

..

panij i , Si ci li j i i severnoj Africi, nas

panij a) od oca M. Anej a Seneke,

to sam imao brata1 9

t nerava, vena i arterij a! Promisli i o tome ta j e

om povlace tamo-amo! A osim toga, ne lj uti se

j i ni su neprirodni. Oni su povezani i ispre

j e vreme da postane svestan toga

orei o porocima - uko

um, ali ini to s nekim bolom i potite

o a tee prekore zasluuj e prestup izvr

o nepravdu, pa j e onda u bolu zbog to

a telo, reka j e, a to j e u vezi sa duom, san i dim.

at (Hippokrates), najuveniji grki lekar,

ta znai sve to? Da si se i ti ukr

dara koj i j e, kao neko koj i oekuj e znak da poe IZ

ta nam pokazuj e ispitivanj e ove i stine ? To

ta j e uopte " veita uspomena" ? Samo

ak i ako njen bezbedni

oveku se nikad ne deavaj u stvari koj e

ovek nam j e naj srodnij e bie samo uto- .

ta se to tebe ti e ? Takva su nj egova usta i takvo

ta, dakle, treba raditi ? Samo spokoj no ekati da

ta drugo nego da bogove potu

2. Ako savesno vri svoj u dunost, mora ti

ivot je kratak, a tvoj boravak na zemlj i dao

sionu (sferna muzika) . Svaki broj od 1 do 10

ivot treba eti kao zrelo klasj e, tako da

mna da upotrebi stvari koj e su j oj na raspolo

am kao da dolazi od bogova i i z opteg pra

ao to ti se ini pri kupanj u da su zej tin,

J , prlj avstina i leplj iva voda gadni, tako ti izgle

3 Lucila, ki 0arkova i ena nj egovog druga u vladi Vera.

ovek koji se boj i strada

ak su i bogovi prema ovakvim lj udima milostivi .

me sastavu prlj ave. Sve j e to onako isto kao sto j e

im se probudi iz sna, zapitaj se: "Da li e

ovek ostavlj a svoj e seme u tel u ene i

estu sve dok t

oveku koj i j e prekal j en pravim naeli

to me, Tidejev sine, j unaino, za rod mi pita?

N' oJ' se ne desava ono sto

di! e, poj avil

aspltm !arater l kOJ a J

nom uClla lj ude skr

etvrto: I ti sam esto grei, pa i sam spada

oguim. A sloiti se s tim da oni prema drugim

etvrti sluaj je kad

esto sam se udio kako to da svako vie

ovek poseduje mo da uradi samo ono

ovee, bio si graanin u ovoj vel i koj

KOLA I MARKO AURELIJE . . . 5

You might also like