11

OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE

11.1 Aluminijum
Pripada grupi lakih obojenih metala, jer je gustina aluminijuma 2.7 g/cm3, to znai da je oko tri puta laki od gvodja. Dobija se iz rude boksita elektrometalurkim metodama. Odlikuje se dobrom elektrinom (38 MSm-1) i toplotnom (200 Wm-1K-1) provodnou. Aluminijum je nealotropski metal sa povrinski centriranom kubnom kristalnom reetkom. Takodje se odlikuje dobrom obradljivou deformisanjem na toplo i hladno, otpornou na atmosfersku koroziju, ali ima malu jainu. Temperatura topljenja je 660C. Mehanike i tehnoloke osobine hemijski istog Al (99.99%), i tehniki istog Al (99.5%) (metalurkog) date su u tablici 11.1, odakle se uoava uticaj istoe Al na njegove mehanike osobine. U cilju dobijanja veoma istog aluminijuma, obian Al se preiava (rafinie) takodje elektrometalurkim metodama. U praksi se ne primenjuje hemijski ist ve metalurki aluminijum. Najee primese u Al su Fe i Si1 koje potiu iz polaznih sirovina i teko se odstranjuju. Ve pri sadraju iznad 0.05% Fe (granica vrstog rastvora ) pojavljuje se eutektikum ( + Al3Fe) koji negativno utie na obradljivost deformisanjem i otpornost na koroziju. Rastvorljivost Si u Al (vrst rastvor ) je u poredjenju sa rastvorljivou Fe vieg reda, ali grubi igliasti kristali silicijuma izlueni kao faza utiu na osobine Al slino kao i eutektikum ( + Al3Fe). Pri istovremenom prisustvu primesa Fe i Si sniava se istoa aluminijuma na 99.5% i manje, pa se obrazuje kompleksna faza AlmFenSi umesto faze , tj. istih kristala Si. Efikasno usitnjavanje zrna livenog Al postie se dodavanjem metalnih dodataka Ti za stvaranje vie centara kristalizacije.
1

Silicijum je primesa u istom aluminijumu, ali i glavni legirajui element u livakim legurama Al.

262
Tablica 11.1 Osobine istog Al u arenom stanju pri temperaturi 20C

Mainski materijali

Mehanike osobine Tehnika granica teenja Jaina na kidanje Izduenje Kontrakcija Modul elastinosti Tvrdoa Tehnoloke osobine Obradljivost na hladno Obradljivost na toplo Livkost Zavarljivost Obradljivost rezanjem Rp, MPa Rm, MPa A5.65, % Z, % E, MPa HB

Al 99.99 15 50 45 90 71000 15

Al 99.5 50 80 30 70 71000 20

Veoma dobra Veoma dobra Oteana Veoma dobra, uslovna Dobra

Aluminijumski odlivci skloni su ka poroznosti zbog rastvaranja vodonika u rastopu, jer se odlivci od Al-legura liju u vlanim peanim kalupima1; tog problema nema pri livenju u kokilama ili pod pritiskom. Slian problem nastaje i pri zavarivanju aluminijumskih legura, pa se moraju primeniti tehnologije koje daju veoma nizak sadraj vodonika u metalu ava (uglavnom u zatiti argona).

11.1.1

Tehniki ist aluminijum

Tehniki ist aluminijum (Al 99.5) dobro provodi elektrinu struju pa aluminijumske ice slue za prenos elektrine struje na dalekovodima ili nisko naponskoj mrei. S obzirom na malu jainu ica od istog aluminijuma, za dalekovode se koriste kombinovana elino-aluminijumska uad. Jaina eline ice dostie 1200 MPa, a oko nje su upletene aluminijumske ice. Slini provodnici upotrebljavaju se i za trolejbuske mree. Takodje se od aluminijumskih ica izradjuju namotaji generatora i elektromotora. Dobra toplotna provodljivost kao i velika otpornost aluminijuma na delovanje znatnog broja hemikalija i ivotnih namirnica, dovela je do njegove iroke primene u hemijskoj i prehrambenoj industriji, kao i u domainstvu. Isto tako se aluminijum upotrebljava za metalizaciju u brodogradnji, vagonogradnji i arhitekturi. Sem toga

Pri livenju u suvim kalupima u odlivcima se (pri hladjenju oko solidus temperature) pojavljuju prsline na toplo.

Obojeni metali i njihove legure

263

aluminijum se koristi kao dezoksidator u metalurgiji elika i kao sastojak meavine za termitno zavarivanje. Dobra koroziona otpornost aluminijuma esto se vetaki popravlja postupkom eloksiranja, tj. poveanjem debljine oksidnog sloja Al2O3 koji u stvari titi od korozije. Tako, ta debljina dostie 10 m, to je uglavnom dovoljno u hemijskoj i prehrambenoj industriji. Od ukupne koliine proizvedenog tehniki istog Al preradjuje se oko 35% u poluproizvode, a oko 65% slui za proizvodnju aluminijumskih legura (silumina, durala i dr.). Otpornost aluminijuma prema koroziji Otpornost prema koroziji kod Al se postie stvaranjem zatitnog oksidnog sloja Al2O3 na temperaturi okoline. Taj sloj dosee do dubine oko 0.1 m. Ovaj oksid ini Al stabilnim na vazduhu i u morskoj vodi. Koroziji u aktivnim sredinama aluminijum odoleva tim bolje to je istiji. Medjutim ne odoleva hidroksidima (NaOH, KOH) niti kiselinama halogenih elemenata (HCl, HF). Mehanike osobine istog aluminijuma Tehniki ist aluminijum ima nisku jainu, ali se ona moe poveati preradom na hladno. Veliina deformacionog ojaanja, pri istom stepenu prerade, obrnuto je srazmerna istoi aluminijuma (sl. 11.1a); tok oporavljanja, tj. porasta duktilnosti (izduenja A5.65, %) i pada jaine (Rm) pri rekristalizacionom arenju, dat je na sl. 11.1b. Stepen prerade na hladno definie se odnosom (s-so)/so, gde je: so- poetna, a s- krajnja debljina. U toku etape oporavljanja kod aluminijuma je karakteristina poligonizacija (izduena zrna postaju ravnoosna), to usporava tok stvaranja i rasta novih zrna. Kod veoma istog aluminijuma i veih stepena prerade te promene zapoinju ve i na sobnoj temperaturi. Rekristalizaciona temperatura Al 99.5 pri srednjem stepenu prerade, iznosi oko 150C (sl. 11.1b). U praksi se rekristalizaciono arenje obavlja na temperaturi 300-400C. Prerada aluminijuma na toplo, kao uostalom i drugih metala, odvija se na temperaturi vioj od temperature rekristalizacije, uglavnom u opsegu 350-500C. Polazni materijal za izradu aluminijumskih poluproizvoda: ipki, profila, cevi, limova, traka i ica postupkom deformisanja jesu gredice ili slabovi proizvedeni kontinualnim livenjem. ice veeg prenika prave se u dve faze: najpre kontinualnim livenjem i potom valjanjem. Aluminijumske ice manjih prenika produkuju se vuenjem na hladno kroz otvore u ploi (kalibre) odgovarajueg prenika.

264
200 Al 99.5 Rm, MPa Rm 100 A5 Al 99.99 Al 99.5 0 0 40 (s-s0)/s0, % 0 80 0 0 200 Al 99.99 20 40 A5, % 200

Mainski materijali
Al 99.99 40 Al 99.5 100 Rm Al 99.99 Al 99.5 20 A5, % 0 400 T, C A5

a)

Rm, MPa

b)

Slika 11.1 Promena jaine Rm i istegljivosti A5.65 tehniki istog aluminijuma: a) u zavisnosti od stepena prerade na hladno (s-so)/so, b) u zavisnosti od temperature rekristalizacionog arenja ((s-so)/so = 50%, vreme arenja 1h)

11.1.2

Legure aluminijuma

Da bi se aluminijumu popravile mehanike i tehnoloke osobine (plastinost i livkost), on se legira razliitim elementima (Si, Cu, Mg, Mn, Zn,...). Veina ovih elemenata gradi ograniene vrste rastvore u povrinski centriranoj kubnoj reetki Al, a njihov viak obrazuje sa aluminijumom hemijska jedinjenja i pri veem sadraju eutektike meavine. O pogodnosti legura aluminijuma za plastinu preradu moe se zakljuiti razmatranjem ravnotenog dijagrama stanja datog sistema. Radi uproenja uzeemo samo binarni sistem (sl. 11.2), premda su aluminijumske leRastop (R) gure preteno viekomponentne. Homogene legure, ili leR+ gure koje se zagrevanjem mo gu prevesti u homogeno stanje (-faza, sl. 11.2), istegljive su, tj. pogodne za plastinu obra +Al X + eutektikum + Al X du (valjanje, kovanje, presovanje). Legure koje u strukturi Sadraj X, % sadre eutektikum pogodne su Neotvrdnjav. Otvrdnjavajue Podeutektike Nad. za livenje. Legure koje na sobnoj temperaturi sadre u Legure za deformisanje Livake legure strukturi produkte segregacije Slika 11.2 Shema binarnog ravnotenog dijagrama Al-X (segregate) mogu se talono
Temperatura T, C
m n m n

Obojeni metali i njihove legure

265

ojaavati. Kod nekih legura, iako se mogu ojaavati, to se izbegava jer se time ne moe postii povoljna kombinacija mehanikih osobina i otpornosti na koroziju. Prema nainu prerade polufabrikata u gotove proizvode razlikuju se: legure za plastinu preradu i legure za livenje (livake legure). Neke od legura iz obe grupe mogu se precipitaciono ojaavati mehanizmima koji e dalje biti opisani. 11.1.2.a Struktura i termika obrada legura aluminijuma Odlivci aluminijumskih legura, pa ak i neke legure posle prerade deformisanjem imaju uglavnom malu jainu, uz istovremeno visoku duktilnost (istegljivost). Korisno poveanje jaine moe se postii odgovarajuom termikom obradom koja se zasniva na zagrevanju dela do odredjene temperature, dranju (progrevanju) pri toj temperaturi i zatim brzom hladjenju u vodi. Brzim hladjenjem vrstog rastvora obrazovanog pri visokoj temperaturi, taj se rastvor zadrava i na sobnoj temperaturi. Opisani termiki postupak koji obuhvata zagrevanje, progrevanje i hladjenje zove se presienje. Posle toga deavaju se veoma sloeni procesi talonog (precipitacionog) ojaavanja, usko povezani sa pojavom tzv. starenja. Ova pojava se do nedavno objanjavala disperzionim izluivanjem nove faze iz prethodno presienog vrstog rastvora. Tipina termika obrada veine Al-legura upravo je talono ojaavanje ili otvrdnjavanje. Pri ovome, taloe se fine i ravnomerno rasporedjene (dispergovane) estice koje deluju kao prepreka kretanju dislokacija i time dovode do ojaanja legure. Sutina mikrostrukturnih procesa koji se deavaju pri talonom ojaanju moe se objasniti na primeru binarnog sistema Al-Cu (sl. 11.3). Rastvorljivost Cu u vrstom rastvoru opada sa 5.7% pri temperaturi od 548C na svega 0.1% na sobnoj temperaturi, ime je ispunjena osnovna pretpostavka za obrazovanje pre700 660 sienog vrstog rastvora pri brzom Rastop (R) +R hladjenju iz - zone. +R 548 Ako izaberemo, npr. leguru sa 5.7 33 52 sadrajem 3% Cu, vidimo da ona na 500 sobnoj temperaturi ima heterogenu + strukturu koju ine vrst rastvor i segregat faze (Al2Cu), izluen na granicama zrna (sl. 11.3). Relativni 3 300 udeo segregata raste kad se sastav le0 20 40 60 100%Al Sadraj Cu, % gure pribliava maksimalnoj rastvorljivosti bakra (5.7%) u fazi . Slika 11.3 Deo ravnotenog dijagrama Al-Cu Proces ojaavanja odvija se u sledee tri etape:
Temperatura, C (Al2Cu)

266

Mainski materijali

1) Etapa rastvornog arenja obuhvata zagrevanje izabrane legure do oblasti vrstog rastvora , tj. iznad segregacione take od 490C, ali ispod solidus linije (na primer na 520C). Na toj temperaturi leguru treba zadrati sve dok se ne rastvori sav segregat, tako da toj temperaturi odgovara samo homogena -faza. 2) Kaljenje predstavlja drugu etapu. Legura se brzo hladi do nie temperature, obino sobne. Na taj nain se ometa segregacija koja bi inae kod legura sa 3% Cu zapoela ve pri 490C. Naglim hladjenjem dobija se presieni vrst rastvor ' koji sadri 3% Cu umesto 0.1% Cu to bi odgovaralo ravnotenom stanju. Takvo stanje faze ' je termodinamiki nestabilno i do njenog raspada dolo bi spontano i pri temperaturi okoline (prirodno starenje). Mnogo bre do raspada metastabilne faze ' moe doi uvodjenjem odredjene aktivacione energije (npr. toplotne, mehanike). 3) Starenje, kao trea etapa u ojaavanju, moe biti prirodno (na temperaturi okoline) i vetako (na povienim temperaturama). Pojave koje se odvijaju pri starenju zavise pre svega od hemijskog sastava legure i od temperature starenja. Kod legure koju pratimo odvijae se pri 130C starenje tako to e se najpre u odredjenim kristalografskim ravnima faze ' nagomilavati atomi bakra. Te oblasti se nazivaju Ginije-Prestonove zone (GP-zone, sl. 11.4a, b). U docnijim stadijumima ove GP-zone (sl. 11.4c, d) obrazuju sopstvenu tetragonalnu reetku, ije se kristalografske ravni nadovezuju na ravni povrinski centrirane kubne reetke faze . Ove su reetke koherentne, to znai da izmedju GP-zona i - faze nema otre fazne granice. GP-zone se mogu uoiti samo na elektronskom mikroskopu, a ne i na optikom. Ove zone deformiu kristalne reetke faze to stvara u njihovoj okolini odredjeno naponsko stanje koje blokira pomeranje dislokacija i time ojaava legure.

a)

b)

c)

d)

Slika 11.4 Shema starenja presienog vrstog rastvora legure AlCu4: a) posle presienja, b) nastanak Ginije-Prestonove zone, c) obrazovanje koherentnih faza ', d) izdvajanje faze

U daljem toku starenja (sl. 11.4c) nastaje metastabilna faza ' ija je tetragonalna reetka polukoherentna; agregati faze ' ovde su okrueni dislokacijama koje

Obojeni metali i njihove legure

140

267

dovode do delimine relaksacije okolnih naponskih polja, tako da 120 je ojaanje u poredjenju sa GPzonama manje. Dalje dolazi do 100 ogrubljavanja estica ', koje ti4.5 me postaju manje koherentne sa %C 80 u; 1 90 3% prethodnom fazom. Taj stadijum Cu; C 19 0 C oznaava se kao predstarenje. 60 Najzad ceo sistem dospeva u rav40 noteno stanje u kome se nalaze 0.01 0.1 1.0 10 100 1000 faze i (sl. 11.4.d). Vreme, h Opisanim pojavama pri starenju odgovaraju i promene mehaSlika 11.5 Zavisnost tvrdoe HV od vremena starenja t za dve legure Al-Cu i dve nikih osobina. Taj odnos je pritemperature starenja kazan na slici 11.5, koja jo ukazije na uticaj sadraja bakra i temperature starenja. Precipitaciono (talono) ojaanje je tim vee to je sastav legure blii ka maksimalnoj rastvorljivosti bakra u vrstom rastvoru . Proces starenja se moe ubrzati sa povienjem temperature, ali iznad neke granine temperature dalje ne nastaju GP-zone koje dovode do maksimalnog ojaanja. Do slinih promena mikrostrukture i mehanikih osobina dolazi i kod drugih sloenijih sistema u koje spadaju viekomponentne legure aluminijuma.
5% 4.

GP zona faza

C C 0 0 13 13 u; u; C 3%

Tvrdoa, HV

11.1.2.b Legure aluminijuma za preradu deformisanjem Najei legirajui elementi kod ovih legura jesu Mn, Mg, Cu, Zn i Ni. Mn poveava jainu, obradljivost deformacijom, rekristalizacionu temperaturu, otpornost na koroziju i ograniava rast zrna pri rastvornom arenju. Mg poveava jainu i otpornost na koroziju. Cu, Zn ojaavaju leguru, ali pogoravaju obradljivost deformisanjem i otpornost na koroziju. Ni pozitivno utie na mehanike osobine naroito na viim temperaturama, kao i na otpornost prema koroziji. Legure za deformisanje koje talono ne ojaavaju U ove legure spadaju dvokomponentne legure Al-Mn i Al-Mg (tab.11.2). Isporuuju se u obliku limova, tapova, cevi, ica, profila. Rastvorljivost Mn u fazi je mala. Koriste se legure do 1.5% Mn, jer ve pri 2% Mn nastaju u toku kristalizacije primarni kristali faze Al6Mn, koji pogoravaju mehanike osobine. Legure Al-Mn sklone su krupnozrnastoj i stubiastoj kristalizaciji, to se spreava mikrolegiranjem (Ti, B, Zr). Ove legure imaju dobru otpornost protiv korozi-

268

Mainski materijali

je, dobru zavarljivost i mogu se ojaati preradom na hladno do Rm = 200 MPa (deformaciono ojaanje). Rastvorljivost Mg u fazi je znatna, ali se izbegava talono ojaavanje legure Al-Mg, jer bi neznatno poveanje jaine dovelo do velikog smanjenja istegljivosti. Zato se koriste legure koje sadre do 5% Mg jer sa porastom Mg raste i udeo faze (Al3Mg2) koja pogorava obradljivost deformacijom i otpornost na koroziju. Zavisnost mehanikih osobina plastino preradjenih legura Al-Mg od njihovog hemijskog sastava i stanja data je na slici 11.6. Jako ojaane legure Al-Mg lako se oporavljaju (esto i na temperaturi okoline), ali zadravaju dobre mehanike osobine i pri niskim temperaturama. Legure za deformisanje koje talono ojaavaju Ove se legure dele na tri grupe: Al-Cu-Mg-(Ni), Al-Mg-Si i Al-Zn-Mg-(Cu).
Oznaka hemijskog sastava AlMn1 AlMg1 AlMg2 AlMg3 AlMg5 AlCu4Mg AlCu4Mg1 AlCu2Mg AlCu2Mg2Ni AlMg1Si AlMgSiFe AlZn4Mg1 AlZn6Mg2Cu

Tablica 11.2 Legure Al za plastinu preradu (brojevi znae % prethodnog leg. elementa) Primena Manje optereeni delovi u hemijskoj i prehrambenoj industriji, platiranje; zavareni rezervoari za tenost i gasove. Komponente transportnih sredstava, hemijska i prehrambena industrija, gradjevinarstvo. Legure AlMg5 poznate su pod nazivom hidronalium Avioni, drumska vozila, automobili (dural i superdural) Zakivci Komponente turbokompresora, avio, auto, prehrambena industrija, precizna mehanika Elektroprovodljiva legura Komponente za sredstva vazdunog i eleznikog transporta, sudovi pod pritiskom Visoko optereene komponente

Najvie se upotrebljavaju legure tipa Al-Cu, te e stoga samo o njima biti vie rei. Legure sastava Al-Cu4-Mg nazivaju se durali, a legure sa poveanim sadrajem magnezijuma superdurali (Al-Cu4-Mg1). Ojaavanje ovih legura postie se rastvornim arenjem i talonim otvrdnjavanjem koje traje nekoliko dana. Za to vreme izluuje se tvrda faza Al2CuMg koja dovodi do porasta napona teenja i ja-

Obojeni metali i njihove legure

269

ine, ali pada izduenja A5 (sl. 11.7). Sa slike se takodje uoava da se maksimalno ojaanje postie vetakim starenjem pri 140C, ali je to praeno velikim padom relativnog izduenja. Zato je bolje prirodno starenje pri 20C kojim se postie jaina od 400 MPa kod durala i 450 MPa kod superdurala.
400 Rm Rp Rp, Rm, MPa 300 Rm 30 A10, % 40 500
14 0C

Rp, Rm, MPa

400

Rm

175 C

20 C

300 Rp A5 100

140C 17 5 C
20 C
20C

200

A10 Rp

20 200

100 A10 0

10

20 10 0 100

140C

175C 0 10 0 0.1 1.0 10 Vreme, h

5 Sadraj Mg, %

Slika 11.6 Uticaj Mg na mehanike osobine legure Al-Mg za deformisanje u arenom stanju (puna linija) i u ojaanom stanju (isprekidana)

Slika 11.7 Zavisnost mehanikih osobina legura Al-Cu4-Mg1 od vremena i temperature starenja

Ako se posle prirodnog starenja ne moe postii dovoljna otpornost na koroziju, izvodi se platiranje ovih legura aluminijumom Al 99.5 ili legurom AlMn1. Durali i superdurali isporuuju se u obliku: limova, aluminijumom platiranih limova, otkovaka, tapova, cevi, profila, namenjeni pre svega za avionsku industriju. 11.1.2.c Legure aluminijuma za livenje Za razliku od legura za deformisanje, legure za livenje karakteriu se veim sadrajem dodataka (Si, Cu, Mg, Mn, Ni), odredjenim udelom eutektike u strukturi i rdjavijim mehanikim osobinama. Njihove povoljne tehnoloke osobine omoguuju livenje u peanim kalupima, kokilama ili livenje pod pritiskom. Nain livenja utie na osobine tih legura isto kao i hemijski sastav ili termika obrada. Tako npr. pri livenju pod pritiskom kalupi se brzo hlade, pa se dobija sitnozrnasta struktura odlivka; faza je presiena primesama te su skloni prirodnom starenju i bez prethodnog rastvornog arenja. ist aluminijum je male jaine i rdjave livkosti, pa se isto aluminijumski odlivci prave samo za potrebe elektrotehnike (dobra elektrina provodljivost). Nasuprot istom aluminijumu, neke njegove legure se lako liju, te su zato pogodne za tankozidne delove sloenog oblika. Aluminijumske legure liju se u vlanim peanim kalupima, u metalnim kalupima (kokilama) ili pod pritiskom. Legure aluminijuma za livenje dele se na legure koje termiki ne ojaavaju i legure koje termiki ojaavaju.

A5, %

30

270 Livake legure koje termiki ne ojaavaju

Mainski materijali

U ovu grupu se ubrajaju viekomponentne legure tipa Al-Si, Al-Mg i Al-Cu (tab. 11.3).
Tablica 11.3 Odabrane livake legure aluminijuma

Oznaka hemijskog sastava AlSi13Mn AlSi10Mn AlMg5SiMn AlMg9MnBe AlSi10MgMn AlSi12Ni2Cu AlSi8Cu4Mn AlCu4Ni2Mg AlCu8FeSi

Primena Tankozidni odlivci, nepropustljivi za tenost Pribor koji dolazi u dodir sa ivotnim namirnicama Rebraste cilindarske glave, komponente u arhitekturi Odlivci otporni u atmosferi i morskoj vodi Tankozidni odlivci u avio i auto industriji Za rad na visokim temperaturama (klipovi) Visokooptereeni sloeni odlivci (blok motora) Klipovi veih dimenzija Kuita i kouljice kliznih leita

Legure tipa Al-Si, tzv. silumini sadre 5-20% Si i druge dodatke, od kojih je najuobiajeniji Mn, koji eliminie nepovoljan uticaj primesa Fe na istegljivost, ilavost i livake osobine silumina. Dodatkom Cu moe se poveati zamorna jaina, iako se ponekad pogorava otpornost prema koroziji. Najbolje livake osobine imaju eutektiki silumini koji sadre 9-13% Si (sl. 11.8). Sastojak eutektike (+), faza predstavlja iste kristale Si, jer je Al nerastvorljiv u Si. Poto se faza bre kristalie nego (vrst rastvor Si u Al), faza poinje eutektiku transformaciju sa zakanjenjem u odnosu na ve narasle kristale Si. Radi dobijanja povoljnijih sitnozrnastih kristala faze , siluminski liv se modifikuje odgovarajuim dodacima (0.1% Na ili 2% NaCl + NaF), koji umanjuju kristalizacionu sposobnost faze . Na taj nain rastop ovrava uz vee pothladjivanje te nastaje sitan eutektikum. Tako nastalim pothladjivanjem eutektika temperatura pada sa 577 na 564C (sl. 11.8), to odlivku daje sitnozrnastu strukturu, a time i bolje mehanike osobine. Modifikacija manje utie na podeutektiki silumin liven u kokilama ili pod pritiskom, jer je tu dovoljno pothladjivanje metalnim kalupima. Uticaj procenta Si i modifikacije na mehanike osobine silumina prikazan je na slici 11.9. Silumini imaju nisku specifinu masu (2.65 g/cm3), dobru otpornost prema koroziji, malu mogunost poliranja, a pri livenju dobru teljivost, malo skupljanje (0.5%) i nisu skloni ka prslinama.

Obojeni metali i njihove legure

700 Silumin 12-13%Si A 650 Temperatura, C +R 600 550 +E 500 D 5 10 11.7 15 20 E+ B (1.65% Si) B' R+ E E' C C' 577C 564C Rastop (R) S

271 Legure tipa Al-Mg sadre 3 do 11% Mg. Dodatak Mn eliminie tetan uticaj primese Fe, a dodatak Si poboljava livake osobine. U mikrostrukturi javljaju se faze , segregat (Al3Mg2), kao i nerastvorljiva faza AlFeMnSi, a kod legura livenih pod pritiskom ili u kokilama jo i 6 do 7% eutektikuma. Pojava eutektike pri koncentraciji ispod 7% Mg izazvana je neravnotenom kristalizacijom pri ubrzanom hladjenju. Sadraj Mg utie i na promenu mehanikih osobina prema slici 11.10. Legure Al-Mg liju se u pesku i kokilama, lake su (2.5 g/cm3), visokootporne prema koroziji i dobro se poliraju.
400

S'

0 100% Al

Sadraj Si, %

Slika 11.8 Ravnoteni dijagram legura Al-Si

200
Modifikovano Nemodifikovano

Rm, MPa

Rm, MPa

Rm 100 20 A5, %

Rm 200 20 A5, % 10 10 Sadraj Mg, % 15 0

A5

10

A5

0 0 5 10 Sadraj Si, % 15

Slika 11.9 Uticaj Si na mehanike osobine silumina livenih u kokilama

Slika 11.10 Uticaj Mg na mehanike osobine legura Al-Mg livene u peanim kalupima

Legure aluminijuma tope se u gasnim jamskim peima, elektro-peima (otporskim i indukcionim), i u peima na vrsto ili teno gorivo. Za proizvodnju liva polazni materijali su aluminijumske gredice iz topionica, povratni materijali (proizvodni otpad), strugotina, ponekad i predlegure; pe se puni osuenim predgrejanim materijalom, a u toku hladjenja dodaju se legirajui elementi (pri oko 700C). Zatim se temperatura poveava na 800C, liv isputa i degazacija izvodi van pei.

272 Livake legure koje termiki ojaavaju

Mainski materijali

Od livakih legura aluminijuma, talono ojaavaju kako silumini sa dodacima Cu, Mg i Ni, tako i legure tipa Al-Cu sa ostalim dodacima navedenim u tab. 11.3. Silumini sa dodatkom Mg ojaavaju na toplo pri emu je glavna otvrdnjavajua faza ' (Mg2Si). U ojaanom stanju se dostie Rm = 200-250 MPa, pri veoma malom izduenju (1-3%). Dobra otpornost na habanje je dovela do primene nekih legura Al-Cu-Si za klizna leita. Posle livenja u peanim kalupima termiki se ojaavaju, ali dostignuta jaina (Rm 200 MPa) mnogo ne prevazilazi jainu termiki neobradjenih odlivaka livenih u metalnim kalupima (Rm 180 MPa).

11.2 Titan
Titan ima dve alotropske modifikacije: - titan postojan do 882C (kome odgovara gusto pakovana heksagonalna reetka) i - titan postojan od 882-1665 5C tj. temperature topljenja titana (- titan ima prostorno centriranu kubnu reetku). Titan je lak metal (4.505 g/cm3) sa veoma dobrim mehanikim osobinama, veoma dobrom otpornou prema koroziji i niskom elektrinom i termikom provodnou. Fizike, mehanike i tehnoloke osobine titana date su u tab. 11.4.
Tablica 11.4 Osobine tehniki istog Ti (Ti 99.5) u arenom stanju pri temperaturi 20C

MEHANIKE OSOBINE Tehnika granica teenja Zatezna jaina Izduenje Kontrakcija Modul elestinosti Tvrdoa Obradljivost na hladno Obradljivost na toplo Livkost Zavarljivost Obradljivost rezanjem Rp, MPa Rm, MPa A5.65, % Z, % E, MPa HBS TEHNOLOKE OSOBINE dobra veoma dobra oteana veoma dobra, uslovna oteana 200-260 300-400 40-30 60-50 112000 90-120

Na mehanike osobine titana tetno utiu i male primese elemenata koji sa titanom obrazuju intersticijalni vrst rastvor (H, C, N, O); posle presienja vrstog rastvora obrazuju se krte intermedijalne faze (hidridi, karbidi, nitridi, oksidi). Ove

Obojeni metali i njihove legure

273

primese poveavaju jainu Ti, ali umanjuju njegovu ilavost, obradljivost deformacijom, zavarljivost i korozionu otpornost. Zato se H, C, N smatraju neistoama, dok se mala koliina kiseonika uvodi radi poveanja jaine. Tehniki titan izradjuje se u obliku ploa, limova, cevi, ipki, ica i drugih polufabrikata. Otpornost titana prema koroziji u industrijskim atmosferama i u morskoj vodi bolja je nego kod koroziono otpornih elika. Zahvaljujui pasivizaciji povrine, titan ima veoma dobre korozione osobine u oksidacionim sredinama (npr. u 70% HNO3 do 200C) i ak u carskoj vodi (HCl + HNO3). Organskim kiselinama, hlorisanim organskim jedinjenjima i alkalnim rastvorima odoleva i pri povienim temperaturama. Titan nije otporan na koncentrovanu sonu kiselinu, koncentrovanu sumpornu kiselinu, fosfornu kiselinu i jake alkalije srednje i velike koncentracije. Na temperaturi preko 500C, titan i njegove legure lako apsorbuju gasove O2, N2, H2 to dovodi do poroznosti i krtosti (vodonina krtost). Obradom na hladno titan ojaava tako da se maksimalna jaina (Rm 800 MPa, A5 7%) dostie, u zavisnosti od sadraja primesa, ve pri malim stepenima deformacije. Bez zagrevanja se dobro preradjuju samo tanki limovi, dok je limove debljine oko 2 mm potrebno zagrevati na 300 do 400C; vuenje ipki, ica i cevi je oteano. Deformaciono ojaan titan rekristalie se i omekava posle jednosatnog arenja pri temperaturi 650 d0 800C. Titan se preradjuje na toplo u intervalu 950 do 800C, znai kako u oblasti stabilnosti -Ti, tako i u oblasti -Ti. Dobro se valja (900 do 800C) i kuje (950 do 800C), ali pri presovanju sa ekstruzijom (oko 900C) ima tendenciju zaribavanja za alat. Na visokim temperaturama titan se lako sjedinjuje sa kiseonikom i azotom. I pored toga se pri preradi ne koristi zatitna atmosfera, ve je ekonominije da se posle prerade na toplo, tanki difuzni slojevi kiseonika i azota odstrane mehaniki. Titan se ari u vakuumu (1 h pri 1 Pa) ili u inertnoj atmosferi (Ar, He), ime se poboljavaju plastine osobine titana i sniava sadraj vodonika. U zemljama sa razvijenom avio industrijom proizvode se obino 3-4 vrste titana sa razliitim vrednostima mehanikih osobina. Vrste sa srednjom i visokom jainom koriste se u konstrukcijske svrhe, a sa mekim titanom se prave odgovarajue legure titana. Sa porastom temperature titan gubi jainu tako da je primenljiv do oko 300C (sl. 11.11). Oblast primene titana se proiruje povrinskim tretmanom, uglavnom nitriranjem, ime se poveava otpornost prema zaribavanju i oksidaciji, a time i otpornost prema koroziji.

274
900 90

Mainski materijali

Klasine oblasti primene titana su skeleti aviona (mlazni i raketni motori), jer se titan odlikuje visokim odnosom jaine 600 60 prema teini. Ova osobina titana zajedno sa njegovom zadovoljaA vajuom otpornou protiv korozije u morskoj vodi ini ga pri300 30 menljivim i za izradu specijalnih R morskih plovnih sredstava. Zatim se titan primenjuje u hemij0 0 skoj industriji (pumpe, cevovodi, -200 0 200 400 razmenjivai toplote, rezervoari Temperatura, C za azotnu kiselinu). Takodje se Slika 11.11 Zavisnost jaine Rm i izduenja tehniki koristi kao legirajui element specijalnih elika, legura lakih istog titana od temperature metala i alatnih elika.
Rm, MPa
5 m

11.2.1

Legure titana

Legure titana naroito sa aluminijumom, kao i dodacima hroma, mangana i vanadijuma uglavnom se upotrebljavaju u avionskoj industriji i za delove koji rade u jako korozionim uslovima. Aluminijum i kalaj, kao i neistoe (C, O, N) stabilizuju -fazu tako Rastop (R) to podiu temperaturu transformacije . Suprotno tome Fe, Cr, Mo i V kao legirajui elementi 1665 sniavaju temperature preobraaja u (sl. 11.12) i dovode do toga da se -faza zadrava i na tempeR+ raturama znatno niim od 882C, i ak na sobnoj temperaturi. Prema strukturi koja nastaje pri sporom hlad882 jenju, titan obrazuje legure: + Ti X jednofazne tipa - (Ti-5 Al-2.5 Sn),
Temperatura, C
m n

+ TimXn

550C

jednofazne tipa (Ti-10 V-2 Fe-3 Al) i

dvofazne tipa ( + ) (Ti-6 Al-4 V). Legure tipa i tipa ne podleu polimorfnim Ti Cr, Mn, Fe, Mo, V, % preobraajima, te nisu kaljive, a mogu se kaliti legure tipa ( + ). Slika 11.12 Binarni ravnoteni U posebnu grupu spadaju legure sa gvodijagram legura titana djem poznate kao fero-titan. Proizvode se termit-

A5, %

Obojeni metali i njihove legure

275

nom reakcijom1, a koriste se za legiranje specijalnih elika i za dezoksidaciju i denitriranje tenog elika. Istim postupkom proizvode se fero-mangan i fero-hrom. Titan i njegove legure primenjuju se uglavnom gde su primarni zahtevi - visok odnos jaine prema teini kao i velika otpornost na koroziju. To je avionska industrija (delovi aviona, obloge i lopatice kompresora, nosai motora), rudarstvo (dvostruke obloge motora, boce za komprimovane tene gasove, mlaznice itd.), oprema za procesnu hemijsku industriju (oprema za medijume, kao to su vlaan hlor, vodeni i kiseli rastvori hlora, izmenjivai toplote koji rade u azotnoj kiselini), u brodogradnji (propeleri, oplate morskih brodova, podmornica i torpeda), u termoelektranama (za doboe i lopatice stacionarnih turbina). Titan je biokompatibilan materijal, to znai da ga ljudski organizam ne odbacuje, te se upotrebljava za vetake kukove. Titan i njegove legure se tee mainski obradjuju (termika provodnost = 15 W/mK) nego ugljenini i niskolegirani elici ( = 30 W/mK), a priblino kao nerdjajui austenitni (Cr-Ni) elici ( 15 W/mK). Zbog male termike provodnosti titana, temperatura otrice reznog alata brzo raste, to dovodi do privarivanja i ubrzanog tupljenja noa. Zato treba raditi sa sinterovanim alatom, malom brzinom rezanja i sa dosta sredstva za hladjenje i podmazivanje. Sve legure titana mogu se preradjivati plastinim deformisanjem na toplo (8001000C), a na hladno samo legure tipa i , za koje se preporuuje zagrevanje do temperature iznad 200C, a ispod temperature rekristalizacije Tr = (0.5-0.6) Tt. Legure titana mogu se argonski zavarivati i lemiti istim srebrom sa topiteljima od soli alkalnih metala. Kada se legure titana zavaruju, kale, otputaju ili are, sve se mora raditi u zatitnoj atmosferi inertnih gasova - argona ili helijuma. Pri izvodjenju ovih radova u atmosferi vazduha legure postaju znatno krtije (reaktivan metal).

11.2.2

Termika obrada legura titana

Uglavnom se koristi arenje, kaljenje sa otputanjem i ponekad nitriranje. arenje moe biti rekristalizaciono, stabilizaciono i za poputanje napona. Rekristalizaciono arenje pri oko 800C izvodi se posle hladne prerade legura i . Stabilizaciono arenje ima za cilj da se postigne najvea strukturna stabilnost, to je bitno za vatrootpornost. Poputanje zaostalih napona nastalih pri preradi deformisanjem ili obradi rezanjem izvodi se arenjem legure na oko 600C i zatim sporim hladjenjem. Legure titana koje zagrevanjem prelaze u strukturu (+) (sl. 11.12), mogu se kaliti. Pri tome - faza ostaje nepromenjena, a - faza prelazi u titanov martenzit,
Termit je smea istog zrnastog metala veeg afiniteta prema kiseoniku nego gvodje (Al, Ti, Mn, Cr) i praha oksida gvodja. Paljenjem te smee u vatrostalnom loncu, nastaje dezoksidacija praena oslobadjanjem velike koliine toplote i topljenjem svih sastojaka. Posle kristalizacije rastopa, na dnu lonca ostaju ferolegure (ili isto gvodje kad se upotrebi Al), a na povrini lonca izdvaja se kao otpadni materijal novostvoreni oksid (titan-dioksid u konkretnom sluaju).
1

276

Mainski materijali

slino kao to se dogadja pri kaljenju podeutektoidnih elika sa nedovoljno visoke temperature (ferit se ne menja, a austenit prelazi u martenzit). Martenzitna faza ovde je u stvari presien vrst rastvor legirajuih elemenata u - titanu. Za razliku od martenzita kod elika, titanov martenzit ne utie bitno na rast tvrdoe, ve usitnjava strukturu i daje optimalnu kombinaciju jaine i istegljivosti (duktilnosti). Pri otputanju zakaljenih legura titana, dolazi do porasta tvrdoe, suprotno od elika, pa se zato i zove ojaavajue otputanje. Porast jaine praen je pri tome velikim padom duktilnosti. Pored ve opisanih naina termike obrade, legure titana se mogu nitrirati pri 850-950C u toku 30-60 h u atmosferi azota, ime raste otpornost titana na habanje. Legure titana retko se koriste za livenje jer titan lako reaguje sa materijalom peanog kalupa i gasovima zahvaenim pri livenju. U tom smislu izuzetak je legura sa 5% Al koja ima dobru livkost i dobre mehanike osobine.

11.3 Bakar
Bakar se dobija iz sulfidnih ruda: kuprit (Cu2S), halkopirit (CuFeS2), bornit (Cu3FeS3), lazurit (2CuCO3Cu(OH)), malahit (CuCO3Cu(OH)2). Ovaj element nema svojstvo alotropskih promena, tj. zadrava u vrstom stanju povrinski centriranu kubnu reetku na svim temperaturama. Parametar reetke iznosi 0.36151 nm, a poluprenik atoma 0.128 nm. Tehniki bakar proizvodi se u klasama datim u tab. 11.5.
Tablica 11.5 Podela tehnikog Cu prema istoi

Grupa 1 2 3 4 Elektrotehniki

Najmanji sadraj Cu u % 99.0 99.25 99.5 99.75 99.9-99.99

Pripada grupi tekih metala (specifina masa je 8.96 g/cm3) i crvenkaste je boje, nije magnetian. Temperatura topljenja mu je Tt 1083C. Mehanika svojstva bakra veoma zavise od stanja isporuke, odnosno prethodne mehanike i termike obrade. Na primer, zatezna jaina mu je u livenom, odnosno arenom stanju oko 200-250 MPa, tvrdoa 45-60 HB; medjutim u deformisanom stanju jaina se poveava na 400-500 MPa, tvrdoa 90-110 HB, a istegljivost opada sa 50% na 2-6%.

Obojeni metali i njihove legure

277

U mainstvu se Cu upotrebljava u vidu limova, traka, cevi, ipki i sl. Razlikuju se sledea stanja bakra (u zavisnosti od stepena deformisanja u hladnom stanju): meki bakar (Rm = 200-250 MPa), polutvrdi bakar (Rm = 250-300 MPa), tvrdi bakar (Rm = 300-370 MPa) i

opruno-tvrdi bakar (Rm > 370 MPa). Bakar je veoma plastian materijal koji se uspeno obradjuje deformisanjem, kako u hladnom tako i u toplom stanju. Optimalna oblast obrade deformisanjem u toplom stanju je ograniena temperaturama 680 do 780C. ist bakar nije pogodan za obradu livenjem i zavarivanjem zbog velikog skupljanja. Prema atmosferskoj koroziji i vodenoj pari bakar je otporan, jer se izloen ovim medijima prevlai tankom zelenkastom zatitnom skramom - patinom (CuSO43Cu(OH)2) koja ga titi od dalje korozije. Kad se zagreje do iznad 400C bakar po povrini formira krti, tanki oksidni sloj (CuO). Koristi se u obliku limova, ipki, cevi i ica. Zbog svoje male jaine, retko se preradjuje livenjem. Poto ima odlinu elektroprovodljivost, bakar je glavni materijal u elektrotehnici, elektronici i elektro-vakuumskoj tehnici. Dobra toplotna provodljivost bakra dovela je do njegove primene za parne kotlove, rashladne ploe i sl.

11.3.1

Legure bakra

U mainstvu legure bakra imaju znatno veu primenu od istog bakra. Bakar se uspeno legira mnogim elementima: Zn; Sn; Al; Ni; Pb; Mn; Si; Be,.... (tab. 11.6). Pri tome se dobijaju legure poznate kao mesing i bronza. Mesing je legura bakra i cinka, a bronza bakra i kalaja, a ponekad i drugih elemenata.
Tablica 11.6 Pregled legura bakra i njihovi uobiajeni nazivi

Osnova sistema Cu-Zn Cu-Zn Cu-Sn Cu-Al Cu+ Cu-Ni-Zn Cu+

Eventualni dalji dodaci Pb Ni, Sn, Al, Pb, Mn, Fe, Si Zn, P Ni, Fe, Mn Mn, Si, Ni, Cd, Be Pb, Mn, Fe, Al Zn, Ni, Mn, Si, Ag, P

Naziv Mesing i "tombak" Specijalni mesing Bronza (kalajna) Aluminijumska bronza Specijalna bronza "Novo srebro " -

278 11.3.1.a Mesing

Mainski materijali

Procenat cinka u mesingu kao konstrukcionom materijalu je najee 30-44%. Medjutim postoji jedna grupa legura bakra i cinka u kojoj je procenat cinka znatno nii (5 do 20%) i one se nazivaju tombak. Tombak se upotrebljava u dekorativne svrhe jer su mu sjaj i boja slini zlatu, a poseduje i dobru otpornost na koroziju (za unutranju arhitekturu, umetniko zanatstvo i sl.). Na normalnoj temperaturi bakar moe u svojoj reetki da rastvori najvie oko 39% cinka (sl. 11.13). Takav mesing je poznat kao - mesing. Ukoliko se sadraj cinka poveava iznad gornjeg iznosa u strukturi se pojavljuje nova faza tvrdog i krtog jedinjenja bakra i cinka koja je poznata kao -faza. Zato se dvofazna legura sa sadrajem cinka 39-44% naziva +- mesing. Koliina -faze pri eventualnom sadraju cinka preko 44% toliko poraste da dovodi do naglog pogoravanja mehanikih svojstava (pre svega do smanjenja plastinosti). Ovi fazni odnosi prikazani su na dijagramu stanja Cu-Zn na slici 11.13.
1100 A 1000 902C D 31.9 (32.5) 800 B C S 834C H 1083C Rastop (R)

900

700C L M N

Temperatura, C

700

600

500 454C 38.3 (39.0) 44.8 (45.5) 468C 49.2 (48.9)

O 550C

P 598C Q

400

W V 97.23 (97.3)

419C

'
300 34.6 (35.7) 200

+ '

100

99.69 (99.7) 0 10 20 30 40 50 Sadraj Zn, % 60 70 80 90 100

100%Cu

Slika 11.13 Dijagram stanja Cu-Zn

Obojeni metali i njihove legure

279

Najvie je u primeni -mesing, jer se uspeno obradjuje deformisanjem u hladnom stanju, a takodje i livenjem. Prisustvo -faze pri veim sadrajima cinka uslovljava njegovu obradljivost deformisanjem samo u toplom stanju. Najbolja kombinacija mehanikih svojstava mesinga postie se pri sadraju Zn oko 40%. Sve do oko 44-45% zatezna jaina raste, ali duktilnost ve pri sadraju Zn preko 30% opada. Prema tehnolokoj nameni mesing se deli na: mesing za gnjeenje (deformisanje) i mesing za livenje. Mesing koji je ojaao usled izvrene hladne deformacije moe se ponovo dovesti u plastino stanje ako se izvri rekristalizaciono arenje na temperaturi 500-700C i hladjenje u vodi. U tablici 11.7 navedene su vrste mesinga za gnjeenje, a u tab. 11.8 livake legure (P- livenje u pesku, K- u kokili, T- pod pritiskom).
Tablica 11.7 Vrste mesinga za gnjeenje Oznaka CuZn10 CuZn15 CuZn20 CuZn28 CuZn30 CuZn33 CuZn37 CuZn40 Primena

Za delove u elektrotehnici, za biiteriju i sl.

Za izradu aura svih vrsta, cevi za kondenzatore, izmenjivae toplote Za mree, trake za hladnjake, uplje zakivke Za mainske i zavrtnje za drvo, valjke za tampanje tekstila, trake za hladnjake, lisnate opruge, ....

Tablica 11.8 Livake legure mesinga Mehanika svojstva Oznaka Rp, MPa 60 80 100 Rm, MPa 150 250 250 A5, % 10 25 2 Primena HB 45 75 75 Odlivci liveni u pesku, sklopovi i vezni konstrukcioni elementi. Delovi za optu upotrebu u elektrotehnici Odlivci liveni u kokili, armature metalno-svetlih povrina, okovi, delovi u elektrotehnici, Odlivci liveni pod pritiskom, armature, delovi u elektrotehnici,

P.CuZn33Pb2 K.CuZn40 T.CuZn40

280 11.3.1.b Bronza

Mainski materijali

Pod bronzom se podrazumeva legura bakra i kalaja. Medjutim, u irem smislu, to ne mora biti dvojna legura, niti samo kalaj legirajui element; tako postoje: aluminijumske, olovne i manganske i druge bronze. Kalajne bronze Sadraj kalaja u ovim bronzama ide do 14%. Prisustvo kalaja u leguri utie na poveanje njene jaine i istovremeno opadanje plastinosti. Otuda je kod bronzi za livenje sadraj Sn vei nego kod bronzi za obradu deformisanjem (gnjeenjem). Boja bronze zavisi od njenog sastava; to je manje kalaja, boja bronze blia je bakru. Pod uticajem atmosferskih inilaca bronza se prevlai zelenkastom pokoricom, tzv. patinom. Oko 14% Sn se moe rastvoriti u reetki bakra, pri emu se formira jednofazna struktura vrstog rastvora, - bronza. Pri veim sadrajima kalaja pojavljuje se u strukturi i -faza (kristali jedinjenja Cu3Sn) koja negativno utie na svojstva bronze, tako da to predstavlja granicu maksimalnog sadraja kalaja kod legura za gnjeenje. Bronze koje se upotrebljavaju u mainstvu retko sadre preko 10% Sn. Prema tehnolokoj nameni razlikuju se: bronze za obradu deformisanjem ( 2-8% Sn) i bronze za livenje ( 6-14% Sn). S obzirom na dobra svojstva, bronze se uglavnom upotrebljavaju za mainske delove koji su izloeni: jakom trenju (klizna leita, puni prenosnici,...), pritisku (delovi pumpi,...) i dinamikim optereenjima (opruge,...). Aluminijumske bronze sadre do 8-11% Al (bez kalaja); imaju veliku otpornost prema habanju i koroziji kako na sobnoj tako i na povienim temperaturama. Koriste se za jako optereene delove izloene koroziji i kovane delove koji rade na toplo pod pritiskom. Olovne bronze sadre 8-10% Sn i 4-12% Pb, imaju dobra leina svojstva, pa se koriste kao antifrikcioni materijali za klizna leita. Takozvana trgovaka bronza je legura Cu-Sn-Zn-Pb, gde Pb u iznosu 2-3% uglavnom poveava livkost, obradljivost i leina svojstva. Silicijumske bronze (do 4.5% Si, i sa dodacima Zn, Mn i Fe) odlikuju se dobrom toplotnom i elektrinom provodnou, otpornou na trenje i na delovanje visokih temperatura. Ove se bronze pre svega primenjuju u elektro i radio - tehnici.

Obojeni metali i njihove legure

281

Silicijumsko-manganska bronza (CuSi3Mn1) koristi se za izradu leinih aura pokretnih zupanika u menjau. Manganske bronze su otporne na visoke temperature jer zadravaju kako tvrdou tako i istegljivost. Nalaze primenu za izradu parnih maina. Berilijumova bronza odlikuje se najveom tvrdoom od svih legura bakra i znatnom otpornou na koroziju. Termiki obradjene (kaljene u vodi) i otputene dostiu tvrdou 370 HB i Rm = 1350 MPa. One su skupe, ali se ipak upotrebljavaju za opruge otporne na koroziju, delove pumpi, lopatice parnih turbina, merne pribore. Bakarne legure za livenje tope se u gasnim jamskim i indukcionim peima (srednje ili visoko frekventnim). Kao ara (uloak) upotrebljavaju se gredice dobijene iz topionice bakra, te proizvodni otpad i stari bakar. Tei se da se izbegne pregrevanje i dugo dranje na temperaturi livenja. Pre samog livenja izvodi se dezoksidacija pomou fosfora (fosforni bakar), a kod aluminijumskih i olovnih bronzi pomou mangana (manganski bakar).

11.4

Ostali inenjerski metali i legure

Cink i njegove legure. Cink je metal sjajane plaviasto-bele boje, gustine 7.13, temperature topljenja 419C, toplotne provodnosti = 110 W/mK i koeficijenta linearnog irenja = 3110-6 m/mC. Otporan je na dejstvo spoljne atmosfere jer se na vlanom vazduhu prekriva slojem hidroksida ili oksida. Kovnost, plastinost i istegljivost cinka na hladno je veoma mala, dok pri zagrevanju na 100-150C postaje plastiniji i moe se preradjivati u limove, folije, ipke i ice. Pri temperaturi 500C uz dovoljnu koliinu vazduha sagoreva u cink oksid, koji slui za izradu bele uljne boje. Cink se upotrebljava kao sastojak veine legura za livenje pod pritiskom, za cinkovanje elinih proizvoda, za galvanske elemente, tamparski klie (otisak slike). Legure za livenje uglavnom su ZnAlMg, ZnAl4Cu1 poznate pod nazivom "zamak" (pialter). Primenjuju se za kuita karburatora i pumpi za gorivo, ukrasne poklopce na tokovima, ukrasne letvice automobila, kvake, ruice i dr. Kalaj i njegove legure. Kalaj je metal srebrno-bele ili sive boje, mek je i kovan (pri savijanju kalajne ipke kripe i pucketaju). Lako se valja na hladno to omoguuje izradu folija debljine 0.01 mm, poznatih pod nazivom staniol. Kalaj se rastvara u neorganskim kiselinama i bazama, ali je otporan na vazduhu, vodi i organskim kiselinama, te se koristi za zatitu kuhinjskog posudja, za izradu belih limova i folija za pakovanje ivotnih namirnica. Kalaj je takodje sastojak mnogih legura: bronzi, legura za klizna leita, - legura titana, lemova za meko lemljenje. Legure na bazi kalaja, koje jo sadre oko 6% Cu i oko 11% Sb upotrebljavaju se za klizna leita; ove su legure poznate pod nazivom beli metali ili babiti. Olovo i njegove legure. Olovo je metal sive boje, gustine 11.34 g/cm3, temperature topljenja 327C, najmeki od svih metala (moe se rezati noem i grebati noktom.). Topionice ga isporuuju u komadima od 10 ili 50 kg, ili u obliku ipki, limova, cevi. Olovo je na sobnoj temperaturi veoma istegljivo, jo vie ako se malo zagreje, ali ve na 300C postaje veoma krto. Odlikuje se dobrim livakim osobi-

282

Mainski materijali

nama (skupljanje 0.9%), lako se zavaruje i lemi. Na vazduhu se prekriva tankim oksidnim slojem PbO koji titi olovne predmete od dalje oksidacije. Bitna je karakteristika olova da je otporno na dejstvo sumporne i sone kiseline. Dodatak antimona olovu jo poveava otpornost u sumpornoj kiselini, te se legure Pb-Sb koriste pre svega za produkciju akumulatorskih ploa, te vodovodnih i kanalizacionih cevi, komora u fabrikaciji sumporne kiseline, razliitog posudja u hemijskoj industriji kao i za oblaganje i zaptivanje rezervoara za tenosti. Legura Pb, Sb i neto Sn (tzv. tvrdo olovo) slui kao tamparska legura, a od olova sa 0.03% arsena prave se livene kuglice (sama) za punjenje patrona za lovake puke. Za meko lemljenje koristi se legura Sn-Pb, s tim to se u prehrambenoj industriji doputa najvie 10% Pb, jer su olovne soli veoma otrovne (olovo se gomila u organizmu i vie ne izluuje). Olovne legure sa dodacima antimona i kalaja slue za klizna leita vagonskih osovina. Olovo se jo upotrebljava kao dodatak pri fabrikaciji nekih vrsta stakla; njegov oksid Pb3O4 - minijum (dobijen zagrevanjem PbO do 500C) pomean sa lanenim uljem daje crvenu boju namenjenu za zatitu metalnih predmeta od rdje. Osim toga olovo se dodaje nekim vrstama mesinga i bronzi radi lake obrade rezanjem, a drugi je po redu sastojak niskotopljivih legura za termo-osigurae. Tako npr. metal koji sadri 50% Bi, 25% Pb, 12.5% Sn i 12.5% Co, (topi se na 60C) ima negativan koeficijent termikog irenja; pri hladjenju se iri, a pri zagrevanju skuplja. Zbog toga osigurai pri prekoraenju jaine elektrine struje "pregore", tako to pucaju, a ne krive se od izduenja. Magnezijum i njegove legure. Od svih inenjerskih metala magnezijum je najlaki (1.47 g/cm3). U istom stanju u industriji ima ogranienu primenu zbog rdjavih mehanikih osobina i mogunosti samopaljenja za vreme zagrevanja. Zato se uglavnom koriste legure Mg sa Al kao glavnim ojaavajuim elementom na bazi rastvornog arenja i termikog starenja. Dodatkom cinka (Zn) poveava se plastinost, a mangana (Mn) koroziona otpornost u spoljnoj atmosferi i hidroksidima KOH i NaOH. Legure magnezujuma dele se na legure za livenje i legure namenjene plastinoj preradi. I jedne i druge upotrebljavaju se u avionskoj i automobilskoj industriji i industriji motora. Najpoznatija je livaka legura magnezijuma sa Al i Zn koja nosi naziv elektron. Ova i druge legure magnezijuma slue za izradu lakih poklopaca, kuita i kartera motora, kuita pumpi za gorivo, obloga zadnjeg mosta motornih vozila, nekih delova koionog sistema i sl. Legure magnezijuma najbolje se zavaruju u zatiti argona, a mogu se lepiti pomou specijalnih lepkova. Nikal i njegove legure. Nikal je metal srebrnaste boje, gustine 8.9, temperature topljenja 1452C, termike provodnosti 60.7 W/mK i koeficijenta termikog irenja 13.310-6 m/mC. U livenom stanju je jedan od najotpornijih metala na dejstvo spoljanje atmosfere, morske vode, rastvora alkalnih soli i organskih soli kao i na hladnu vodu i sumpornu kiselinu. Nije otporan na razblaenu azotnu kiselinu. Nikal se lako valja na toplo, dok pri preradi na hladno dolazi do znatnog ojaanja pa su potrebni znatno vei pritisci i medjuoperaciono arenje. Materijali osetljivi na dejstvo atmosferskih inilaca i hemikalija zatiuju se prevlakama nikla nanetih galvanskom tehnikom, tj. niklovanjem. Nikal je takodje veoma vaan legirajui element u

Obojeni metali i njihove legure

283

mnogim legurama, naroito kod elika otpornih na kiseline i vatrootpornih elika (reju nerdjajuih elika). Primenjuje se isto tako za izradu brojnih legura sa bakrom, hromom, gvodjem, manganom. Tako se na primer legura sa 60% Cu i 40% Ni, poznata pod nazivom konstantan upotrebljava za elektrine otpornike ija temperatura ne prelazi 500C. Od legure Ni-Cr izradjuju se elektrini grejni elementi kao i delovi otporni na visokim temperaturama. Nikl-manganska legura slui za izradu elektroda kod sveica benzinskih motora. Od ice Ni-Fe prave se obloene elektrode za zavarivanje sivog livenog gvodja na hladno. Poznata je i legura monel metal (67% Ni, 30% Cu, 1.5% Fe, 1.5% Mn), koja se proizvodi u obliku limova, traka, ipki i ica raznih stepena deformacionog ojaanja. Monel metal se odlikuje dobrom otpornou na koroziju ak i u prisustvu kiselina, jakih baza i gasova, te se koristi za izradu hemijske aparature, rezervoara kao i delova maina koji rade u agresivnim sredinama. Takodje se primenjuje za visokonaponske uljne kablove i za izradu hirurkih instrumenata. Legure poznate pod nazivom inkonel (12-16% Cr, 6-8% Fe, ostalo Ni) spadaju u izuzetno koroziono otporne materijale koji ustupaju mesto samo plemenitim metalima (Ag, Au i metalima platinske grupe: platina, iridijum, rodijum). Nikal spada u zavarljive metale, a moe se zavarivati kako elektrolunim postupcima tako i gasnim plamenom. Ipak se preporuuje elektroluno zavarivanje jer iz oksiacetilenskog plamena prelazi ugljenik u rastop to poveava krtost zavarenog spoja. Delovi od nikla mogu se lemiti tvrdim lemovima, a ako se ne trai velika jaina spoja i mekim lemovima.

DEFINICIJE I DOPUNE:
Tehniki ist aluminijum: aluminijum koji sadri do 0.5% primesa (Si, Fe) namenjen za elektrine provodnike, sudove u hemijskoj i prehrambenoj industriji, te za dekorativne i zatitne komponente u arhitekturi. Legure aluminijuma: legure tipa ogranienih vrstih rastvora nekih elemenata u aluminijumu; uglavnom to su Si, Cu, Mg, Mn, Zn. Silumini: legure aluminijuma sa silicijumom (5-20% Si) koje imaju dobre livake osobine; od silumina se izradjuju glave motora, kuita menjaa i slini delovi za motore i motorna vozila. Duraluminijum (dural): legure aluminijuma sa priblino 5% Cu koje su obradljive deformisanjem, na toplo i hladno; isporuuju se u obliku limova, ipki, cevi, profila. Termika obrada legura aluminijuma: ta se obrada zasniva na rastvornom arenju, te kaljenju i starenju. Legure titana: uglavnom legure Ti-Al koje se upotrebljavaju u avionskoj industriji.

284

Mainski materijali

Fero-titan: legura dobijena termitnom reakcijom izmedju zrnastog titana i spraenog oksida gvodja; koristi se kao stabilizator za austenitne elike otporne na kiseline. Tehniki i elektrolitiki bakar: bakar visoke istoe koji se proizvodi za potrebe elektrotehnike i termotehnike u obliku limova, traka, cevi, ipki, ice. Legure bakra: osnovne su legure sa cinkom (mesing) i sa kalajem (bronza); u irem smislu bronza moe biti i aluminijumska, manganska, olovna, berilijumska. Ostali metali i njihove legure: u mainstvu se jo upotrebljavaju legure Zn, Sn, Pb, Mg, kao i Ni.

PITANJA:
1. Navesti neke od osobina kojima se odlikuje tehniki ist aluminijum. 2. Skicirati binarni dijagram Al-legirajui element i na njemu dati granicu legura za deformisanje i livenje. 3. Principi termike obrade Al-legura; GP- zone. 4. Nacrtati binarni dijagram Al-Si i objasniti kako se modifikacijom mogu usitniti metalna zrna. 5. ta je duraluminijum i kako se moe ojaati? 6. Legure titana i njihova primena. 7. Termika obrada legura titana. 8. Pomou dijagrama Cu-Zn objasniti koje vrste mesinga nalaze tehniku primenu. 9. Vrste bronzi i njihova primena. 10. Navesti vrste i oblast primene legura na bazi Zn, Sn, Pb, Mg i Ni.