Mehaniki funkcionalni elementi

Opruge kao funkcionalni elementi

Opruge su mehaniki funkcionalni elementi sposobni da se pod dejstvom spoljanjeg optereenja elastino deformiu i da apsorbovanu energiju ponovo pretvore u mehaniki rad. Sposobnost opruga moe da se povea primenom visokoelastinih materijala i odgovarajuim konstrukcionim izvoenjem. Osnovne veliine koje utiu na izbor materijala i oblik opruge su zahtevana sila i deformacioni put opruge, kao i raspoloivi prostor, teina i temperatura.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Podruja primene opruga

kao akumulatori energije (kod asovnika, igraaka, oruja), za priguenje udarnih i oscilatornih optereenja (kod vozila i transportnih sredstava), za povratno kretanje (kod ventila, konica, spojnica i mernih instrumenata), za merenje sile (kod mernih ureaja), za raspodelu optereenja.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Klasifikacija opruga prema vrsti materijala od kog su izraene

metalne, nemetalne.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Klasifikacija opruga prema obliku opruge

lisnate, tanjiraste, prstenaste, zavojne.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Klasifikacija opruga prema vrsti naprezanja

zatezno-pritisne, fleksione, torzione.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Karakteristike opruga
Zavisnost izmeu optereenja F i deformacije opruge f: linearna, progresivna, regresivna.

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Karakteristike opruga
Krutost opruge predstavlja odnos izmeu spoljanjeg optereenja (sila F, moment savijanja M, moment uvijanja T) i jedinine deformacije (ugib f, uglovi i ).

dF cf = df dM c = d dT c = d
Opruge kao funkcionalni elementi 7

Mehaniki funkcionalni elementi

Karakteristike opruga
Ukoliko je karakteristika opruge linearna, onda je krutost opruge konstanta:

F1 F2 c= = f1 f 2

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Karakteristike opruga
Deformacioni rad je rad potreban da bi se izvrila odgovarajua deformacija (sila F, moment savijanja M, moment uvijanja T, ugib f, uglovi deformacije i ):

Ff A= 2 M A= 2 T A= 2

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Karakteristike opruga
Zbog priguenja u materijalu linija optereenja opruge se ne poklapa sa linijom rastereenja, odnosno deo mehanike energije se pretvara u toplotu. Kod amortizacije udara i vibracija efekat priguenja je pozitivan.

Opruge kao funkcionalni elementi

10

Mehaniki funkcionalni elementi

Sistemi opruga
Primena samo jedne opruge u mnogim sluajevima ne moe da ispuni konstrukcione zahteve u pogledu potrebne sile i deformacije. Zbog toga se koriste vie redno ili paralelno povezanih opruga, odnosno koriste se sistemi opruga.

Opruge kao funkcionalni elementi

11

Mehaniki funkcionalni elementi

Sistemi opruga
Deformacije paralelno vezanih opruga su iste, a optereenje se deli na sve opruge u vezi:

F = c1 f1 + c 2 f 2 = c u f
pa je krutost ovakvog sistema opruga:

c u = c1 + c 2

Opruge kao funkcionalni elementi

12

Mehaniki funkcionalni elementi

Sistemi opruga
Optereenje redno vezanih opruga je isto, a deformacije opruga se sabiraju: F F F f= 1+ 2 = c1 c 2 c u pa je krutost ovakvog sistema opruga:

1 1 1 = + c u c1 c 2

Opruge kao funkcionalni elementi

13

Mehaniki funkcionalni elementi

Sistemi opruga
Za kombinovanu redno-paralelnu vezu opruga sa slike:

krutost ovakvog sistema opruga je:

1 1 1 = + c u c1 + c 2 c 3
14

Opruge kao funkcionalni elementi

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Jednostavne pravougaone lisnate opruge mogu se predstaviti kao konzola optereena na slobodnom kraju silom F koja izaziva ugib f na slobodnom kraju:

Opruge kao funkcionalni elementi

15

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Proraun lisnatih opruga sastoji se u proveri napona savijanja u ukljetenju opruge:

M 6Fl f = = 2 fdoz W bh

odakle sledi maksimalno optereenje opruge:

Fmax

bh 2 = fdoz 6l

Opruge kao funkcionalni elementi

16

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Deformacija opruge, tj. ugib na kraju konzole za lisnatu oprugu konstantnog poprenog preseka iznosi:

Fl 3 l3 F f= =4 3 3EI bh E

Deformacija opruge, tj. ugib na kraju konzole za oprugu trapeznog poprenog preseka iznosi:

l3 F f =4 b' bh 3 E 2+ b 3

Opruge kao funkcionalni elementi

17

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Maksimalni ugibi opruga dobijaju se za optereenje Fmax i iznose: za oprugu konstantnog poprenog preseka

fmax

2 l 2 fdoz = 3h E

za oprugu trapeznog poprenog preseka

fmax

2 3 l 2 fdoz = 3 2 + b' h E b Opruge kao funkcionalni elementi

18

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Maksimalni deformacioni rad lisnatih opruga iznosi:

A max

Fmaxfmax = 2

Opruge kao funkcionalni elementi

19

Mehaniki funkcionalni elementi

Lisnate opruge
Paralelne lisnate opruge:

Opruge kao funkcionalni elementi

20

Mehaniki funkcionalni elementi

Gibnjevi
Vei broj lisnatih opruga trapeznog oblika povezanih u jednu celinu ine gibanj. Naime, za vea optereenja i vee deformacije pojedinane lisnate opruge ne mogu da zadovolje konstrukcione zahteve. Lisnate opruge iste irine, ali razliite duine tako su povezane da je list najvee duine postavljen sa gornje strane i najee ima savijene krajeve (za inska vozila).

Opruge kao funkcionalni elementi

21

Mehaniki funkcionalni elementi

Gibnjevi
Ispod ovog lista nalazi se jo jedan list iste duine, a ostali krai listovi prema svojoj duini poreani su ispod i na sredini povezani najee zavrtnjevima. Gibnjevi se najee primenjuju kod teretnih, putnikih i inskih vozila.

Opruge kao funkcionalni elementi

22

Mehaniki funkcionalni elementi

Gibnjevi
Kada se listovi gibnja poreaju jedan pored drugog, onda se dobija dvostruka konzola trapeznog oblika, jer je gibanj ukljeten na sredini. Ugib gibnja iznosi:

l3 F f =4 z' bh 3 E 2+ z 2 3 l 2 fdoz f max = z' h E 3 2+ z z ukupan broj listova 3

z broj listova iste duine
Opruge kao funkcionalni elementi
23

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Proste torzione opruge su najee okrugli tapovi sa kvalitetnom povrinskom obradom, izraeni od toplo valjanog elika za poboljanje predvienog za torziona naprezanja (4830, 50CrV4). Jedan kraj ovakvog tapa je fiksiran, dok je drugi tako uleiten da moe da se okree oko svoje ose.

Opruge kao funkcionalni elementi

24

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Ako na slobodni kraj tapa deluje moment uvijanja T, onda dolazi do njegovog elastinog uvijanja na aktivnoj duini la prenika d. Radi smanjenja koncentracije napona i iskorienja materijala prelaz izmeu krajeva i aktivnog radnog dela tapa se izvodi preko odgovarajuih prelaznih zaobljenja.

Opruge kao funkcionalni elementi

25

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Proste torzione opruge primenjuju se kod elastinih spojnica, kao nosee opruge kod teretnih vozila, kao i za merenje obrtnog momenta kod dinamometarskih kljueva. Nedostatak ovih opruga je to zbog svoje duine zahtevaju prostor za ugradnju.

Opruge kao funkcionalni elementi

26

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Proraun statiki optereenih prostih torzionih opruga sastoji se u proveri tangentnih napona uvijanja:

T 16T u = = udoz 3 Wp d

N N Za materijale ija je zatezna vrstoa: 1600 < R m < 1800 2 mm mm 2

dozvoljeni statiki napon uvijanja:

N mm 2 N za opruge sa prednaprezanjem: udoz = 1020 mm 2 Opruge kao funkcionalni elementi

za opruge bez prednaprezanja: udoz = 700

27

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Kod dinamiki optereenih prostih torzionih opruga torzioni moment menja se u granicama T = T2 - T1, pa je za proraun merodavan napon h koji treba da bude manji od dinamike izdrljivosti H :

16T H h = 3 d

Opruge kao funkcionalni elementi

28

Mehaniki funkcionalni elementi

Proste torzione opruge

Ugao deformacije:

Tl a = I pG

d4 Ip = 32 N G = 78500 mm 2

Opruge kao funkcionalni elementi

29

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Tanjiraste opruge su konusnog oblika (konusne ljuske), koje se najee koriste kao slogovi (paketi) sastavljeni od veeg broja opruga istih prenika.

Opruge kao funkcionalni elementi

30

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Primenjuju se kod statikih i jednosmerno promenljivih optereenja. Optereenje se prenosi po spoljanjem i unutranjem obimu ljuske i dovodi do sloenog naponskog stanja, gde dominiraju normalni naponi savijanja.

Opruge kao funkcionalni elementi

31

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Karakteristike tanjirastih opruga kod pojedinane primene, u paketu i u slogu

Opruge kao funkcionalni elementi

32

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Slog tanjirastih opruga razliite debljine sa progresivnom karakteristikom

Opruge kao funkcionalni elementi

33

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Slogovi tanjirastih opruga mogu imati unitranje voenje (sa osovinicom) ili spoljanje voenje (unutar cilindra). Pogodnije je unutranje voenje.

Opruge kao funkcionalni elementi

34

Mehaniki funkcionalni elementi

Tanjiraste opruge
Osovinica za voenje i dodirne povrine tanjirastih opruga trebaju biti cementirani i brueni. Prva i poslednja tanjirasta opruga u slogu treba biti sa poravnatim ivicama, radi dobijanja dovoljne povrine za prenoenje optereenja.

Opruge kao funkcionalni elementi

35

Mehaniki funkcionalni elementi

Prstenaste opruge
Optereenje kod ovih opruga je ravnomerno po celoj duini, tako da je ovde iskorienje materijala veoma povoljno, odnosno s obzirom na optereenje koje prenose, ovo su opruge veoma kompaktne konstrukcije.

Opruge kao funkcionalni elementi

36

Mehaniki funkcionalni elementi

Prstenaste opruge
Prstenasta opruga sastoji se od zatvorenih spoljanjih i unutranjih prstenova sa duplim konusnim povrinama koje klize jedna po drugoj. Aksijalna pritisna sila preko konusnih dodirnih povrina prstenova napree spoljanje prstenove na zatezanje, a unutranje na pritisak.

Opruge kao funkcionalni elementi

37

Mehaniki funkcionalni elementi

Prstenaste opruge
Prstenasta opruga ima znatno priguenje, tako da je sila rastereenja 3 puta manja od sile optereenja. Zbog priguenja znatan deo mehanike energije pretvara se u toplotu ( i do 70% kod dobrog podmazivanja dodirnih povrina).

Opruge kao funkcionalni elementi

38

Mehaniki funkcionalni elementi

Prstenaste opruge
Zbog toga se ove opruga koriste kao amortizeri udara kod odbojnika eleznikih vozila, kod tekih presa, ekia i raznih alata, gde je neophodan prijem visoke energije na malom prostoru.

Opruge kao funkcionalni elementi

39

Mehaniki funkcionalni elementi

Funkcije odbojnika kod eleznikih vozila

za meusobno povezivanje vagona i vagona sa lokomotivom, za odravanje odreenog rastojanja izmeu vozila u vozila u vozu, za predaju i smanjenje intenziteta vunih i odbojnih sila, koje se javljaju kod vue vozova ili kod manevrisanja kolima.

Opruge kao funkcionalni elementi

40

Mehaniki funkcionalni elementi

Odbojnici sa prstenastom oprugom

Opruge kao funkcionalni elementi

41

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeni elastini elementi

Primenjuju se prvenstveno kao elastini spojevi za priguenje udarnih i vibracionih optereenja. Gumeni elastini elementi se konstrukciono izvode tako to se metalna ploa ili prsten, odnosno metalna cev spaja sa gumom. Takvi delovi u radu su napregnuti na pristisak i smicanje, odnosno uvijanje.

Opruge kao funkcionalni elementi

42

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeni elastini elementi

Osnovna svojstva gume koja se koristi za elastine elemente su tvrdoa, vrstoa, elastinost, priguenje, postojanost na temperaturi, postojanost u odnosu na starenje, otpornost u odnosu na ulje, benzin i sl.

Opruge kao funkcionalni elementi

43

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeni elastini elementi

Od velikog znaaja za praktinu primenu je spoj gume sa elinim delovima preko kojih se elastini elementi optereuju. Spoj se ostvaruje procesom vulkanizacije preko odgovarajuih metalnih povrina, koje esto svojim reljefnim oblikom zalaze u gumu.

Opruge kao funkcionalni elementi

44

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeni elastini elementi

Gumeni elstini elementi primenjuju se za priguenje udarnih i vibracionih optereenja i smanjenje buke, pre svega kod veanja motora kod motornih vozila, kao elastini oslonci i spojevi kod maina, kao elastilni elementi kod spojnica itd.

Opruge kao funkcionalni elementi

45

Mehaniki funkcionalni elementi

Odbojnici sa metalogumenom oprugom

Gumeno-metalni elementi su konstruktivni delovi koji se izrauju od prirodnih i sintetikih kauuka u spoju sa metalnim nosaima. U njima su sadrane prednosti oba sastavna elementa: visoke sposobnosti ugiba i amortizacije gume i velika povrinska optereenja koja podnosi metalni deo. Upravo takvi zahtevi se postavljaju kod ogibljenja eleznikih vozila (lokomotive, vozovi, manevarska vozila i vagoni).

Opruge kao funkcionalni elementi

46

Mehaniki funkcionalni elementi

Odbojnici sa metalogumenom oprugom

Osnovne prednosti odbojnika sa metalogumenim oprugama u odnosu na odbojnike sa prstenastom oprugom: nia cena, laka ugradnja, nemogunost blokiranja opruge

Opruge kao funkcionalni elementi

47

Mehaniki funkcionalni elementi

Odbojnici sa metalogumenom oprugom

Gumeno-metalni elementi se izrauju sa metalnim delovima u obliku ploa, prstenova ili aura, koji se vezuju sa gumom postupcima vulkanizacije ili presovanjem, obezbeujui pre svega kod ugljeninih elika, visoke vrstoe spoja, uglavnom vee od same vrstoe gume

Opruge kao funkcionalni elementi

48

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeno-metalni elementi za primarno ogibljenje lokomotiva

Opruge kao funkcionalni elementi

49

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeno-metalni elementi za primarno ogibljenje lokomotiva

Secondary Suspension
Airspring

Auxillaries
Control Link Spherilastik

Laminate Bearer Spring

Hourglass Spring

Buffer Chevro n Offset Shear

Metacon e

Opruge kao funkcionalni elementi

Primary Suspension

50

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeno-metalni elementi za primarno ogibljenje lokomotiva

Opruge kao funkcionalni elementi

51

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeno-metalni elementi za primarno ogibljenje lokomotiva

Opruge kao funkcionalni elementi

52

Mehaniki funkcionalni elementi

Gumeno-metalni elementi za primarno ogibljenje lokomotiva

Opruge kao funkcionalni elementi

53

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Opruge u obliku grede

Obostrano oslonjena

Obostrano ukljetena

Opruge kao funkcionalni elementi

54

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Opruge u obliku ploe (membranske opruge)

Po obodu ukljetena

Po obodu oslonjena

Opruge kao funkcionalni elementi

55

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Opruge u obliku ploe (membranske opruge)

Manja krutost opruga se ostvaruje rasecanjem membrane. Time se ostvaruje vea deformacija opruga.

Opruge kao funkcionalni elementi

56

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Savijene opruge

Opruge kao funkcionalni elementi

57

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Opruge u obliku rolni

Za akumuliranje i ostvarivanje znatnih obrtnih momenata primenjuju se opruge u obliku rolni, koje su namotane na dva paralelna vratila. Pritom se opruna traka premotava i napree sa jednog vratila na drugo. Zbog vee deformacije elastinog elementa, izvoenje na slici b) daje vee obrtne momente.

Opruge kao funkcionalni elementi

58

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Bimetalne opruge

Pod bimetalima se podrazumevaju metalni poluproizvodi u obliku limenih tabli ili traka koji se sastoje iz dva meusobno vrsto spojena metalna sloja iji su temperaturni koeficijenti linearnog irenja meusobno razliiti. Pri promeni temperature, zbog razliitih koeficienata termikog irenja slojeva, nastaje razliito izduenje traka, koje prouzrokuje zakrivljenje bimetala.
Opruge kao funkcionalni elementi
59

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Bimetalne opruge

Osnovni zadatak pri konstruisanju bimetala je ostvarivanje to vee sile potrebne za deformaciju ukljuno-iskljunog elementa ili to veeg ugiba, kao parametra merene temperature, to se moe ostvariti razliitim nainima oslanjanja bimetala.

Opruge kao funkcionalni elementi

60

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Bimetalne opruge

U cilju smanjenja ugradnog prostora i poveanja izduenja pri datoj temperaturi, umesto prethodno navedenih osnovnih izvoenja, koriste se bimetalne spirale ili bimetalna ploica sa otvorom.

Opruge kao funkcionalni elementi

61

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Bimetalne opruge

Primena bimetalnih elemenata za merenje kontinualnih temperaturnih promena predstavlja osnovnu primenu bimetala (bimetalni termometri). Najee se bimetali koriste kao ukljuno-iskljuni elementi (termoreleji).

Opruge kao funkcionalni elementi

62

Mehaniki funkcionalni elementi

Specijalne opruge Bimetalne opruge

U cilju kompenzacije temperature okoline pri merenju termikog efekta prolaska struje kroz provodnik (zatitni termoreleji motora), primenjuju se kompenzacioni kontaktni elementi u paralelnoj ili rednoj sprezi. Pod dejstvom temperature okoline obe bimetalne trake se jednako deformiu, tako da se rastojanje kontaktnih povrina ne menja. Promena kontaktnog rastojanja iskljuivo nastaje termikim dejstvom usled prolaska struje kroz navoj.

Opruge kao funkcionalni elementi

63