Ekart Tol

NOVA ZEMLJA

Eckhart Tolle : "A New Earth" Copyright 2005 by Eckhart Tolle

EQ

SADRAJ
PRVO POGLAVLJE

Cvetanje ljudske svesti___7 Prizivanje___7 Svrha ove knjige___10 Naa uroena disfunkcionalnost___12 Nova svest koja se budi___15 Duhovnost i religija___17 Nunost transformacije___19 Novo nebo i nova zemlja___21
DRUGO POGLAVLJE

Ego: trenutno stanje oveanstva___22 Iluzorno ja"___23 Glas u glavi___25 Sadraj i struktura ega___28 Identifikovanje sa stvarima ___29 Izgubljeni prsten___31 Iluzija o posedovanju___33 eljenje: potreba da se ima vie___36 Identifikovanje s telom___38 Oseanje prisustva unutranjeg tela___40 Zaboravljanje Bia___41 Od Dekartove greke do Sartrovog uvida___42 Mir koji prevazilazi sve razumevanje___43
TREE POGLAVLJE

Sutina ega___45 Prigovaranje i negodovanje___46 Reagovanje i aljenje___49 Biti u pravu i tvrditi da drugi nisu___50 U odbrani iluzije___51 Istina: relativna ili apsolutna?___52 Ego ne predstavlja nita lino___54 Rat je tvorevina uma___55 elite li mir ili dramu?___57 Iznad ega: va pravi identitet___57 Sve strukture su nestabilne___59 Potreba ega za superiornou___60

Ego i slava___61
ETVRTO POGLAVLJE

Tumaenje uloga: mnoga lica ega___63 Zloinac, rtva, Ljubavnik___64 Oslobaanje od samodefinisanja___65 Unapred utvrene uloge___66 Privremene uloge___68 Monah sa znojavim dlanovima___69 Srea kao uloga nasuprot istinskoj srei___70 Odgajanje dece: uloga ili funkcija?____72 Svesna patnja___74 Svesno obavljanje funkcije roditelja___75 Prepoznavanje sopstvenog deteta___76 Odustajanje od tumaenja uloga___77 Patoloki ego___79 Pozadinska nesrea___81 Tajna sree___83 Patoloki oblici ega___85 Vaa profesija - s egom i bez njega___87 Ego u bolesti___89 Kolektivni ego___89 Neoborivi dokazi o besmrtnosti___91
PETO POGLAVLJE

Telo-boli___ 93 Raanje emocija___94 Emocije i ego___96 Patak s ljudskim mozgom__98 Teret prolosti___99 Individualno i kolektivno___101 Nain na koji se telo-boli obnavlja___103 Nain na koji se telo-boli hrani vaim mislima___103 Nain na koji se telo-boli hrani dramatinim situacijama__105 vrsta tela-boli___107 Zabava, mediji i telo-boli___108 Kolektivno ensko telo-boli___109 Nacionalna i rasna tela-boli___111

ESTO POGLAVLJE

Oslobaanje___113 Prisustvo___115 Povratak tela-boli___117 Telo-boli kod dece___118 Nesrea___120 Prekid od identifikovanja s telom-boli___121 Pokretai"___124 Telo-boli u ulozi budilnika___126 Oslobaanje od tela-boli___127
SEDMO POGLAVLJE

Pronalaenje istinskog sebe___129 Kako se zamiljate___130 Obilje___132 Poznavanje sebe i znanje o sebi___133 Haos i vii red___134 Dobro i loe___135 Ne mariti za ono to se deava___137 Je li tako?___138 Ego i sadanji trenutak___139 Paradoks vremena___141 Eliminisanje vremena___143 Sanjar i san___144 Izdizanje iznad ogranienja___145 Radost Bia___147 Doputanje da se egu umanji znaaj___148 Koliko spolja, toliko i iznutra___150
OSMO POGLAVLJE

Otkrivanje unutranjeg prostora___153 Objekatska i prostorna svest___155 Sputanje ispod misli i izdizanje iznad njih___157 Televizija___157 Prepoznavanje unutranjeg prostora___160 Moete li da ujete planinski potoi?___162

Pravo delanje___163 Opaanje bez imenovanja___163 Ko je taj koji doivljava?___165 Dah___166 Zavisnosti___168 Svest o unutranjem telu___169 Unutranji i spoljasnji prostor___170 Primeivanje praznina___173 Izgubite se da biste se pronali___173 Duboki mir___175
DEVETO POGLAVLJE

Tvoja unutranja svrha___ 176 Buenje___177 Dijalog o unutranjoj svrsi___179

DESETO POGLAVLJE

Nova zemlja___191 Kratka istorija vaeg ivota___193 Buenje i in povratka___194 Buenje i in odlaska___197 Svest___198 Probueno delanje___200 Tri modaliteta probuenog delanja___201 Prihvatanje___201 Uivanje___202 Entuzijazam___205 uvari frekvencija___208 Nova zemlja nije utopija___210

Buenje radi pronalaenja svrhe ivota Ekart Tol

PRVO POGLAVLJE

Cvetanje ljudske svesti

PRIZIVANJE Planeta Zemlja pre 114 miliona godina, jednog jutra odmah nakon svitanja: prvi cvet koji se pojavio na planeti otvorio je svoje latice kako bi doekao suneve zrake. Pre ovog znaajnog dogaaja, koji je nagovestio revolucionarnu transfor maciju u ivotu biljaka, planeta je ve milionima godina bila prekrivena vegetacijom. Prvi cvet verovatno nije poiveo dugo, i sigurno je da je cvee jo dugo nakon toga predstavljalo redak i izolovan fenomen jer uslovi nisu bili povoljni za rasprostranjeno cvetanje cvea. Meutim, jednog dana dostignuta je kritina taka, i odjednom je dolo do eksplozije boja i mirisa irom pla nete; barem da je i svest koja opaa bila tamo da to vidi. Mnogo godina kasnije, delikatna i osetljiva bia koja nazi vamo cveem odigrae odluujuu ulogu u evoluciji svesti drugih vrsta. Privlaie i fascinirae sve vei broj ljudi. Kako se ljudska svest razvijala, velika je verovatnoa da je cvee bilo prva stvar koju su cenili a koja nije imala utilitaristiku vrednost za njih, tj. ono ni na koji nain nije bilo povezano s opstankom. Predstavljalo je inspiraciju bezbrojnim umetnicima, pesnicima i misticima. Isus nas ui da posmatramo cvee i da od njega uimo kako se ivi. Buda je jednom prilikom odrao nemu ceremoniju" tokom koje je drao cvet i zurio u njega. Nakon odreenog vremena, jedan od prisutnih, monah po imenu Mahakasijapa, poeo je da se smeje. Veruje se da je on jedini razumeo ceremoniju. Po legendi, taj je osmeh (tj. shvatanje) prenoen s generacije na generaciju preko dvadeset osam narataja uitelja, i mnogo kasnije iz njega se razvio zen.

Opaanje lepote u cvetu, bez obzira na to koliko to opaanje bilo kratkotrajno, ljudima moe da ukae na lepotu koja je osnovni deo njihovog unutranjeg bia, njihove istinske prirode. Prvo prepoznavanje lepote predstavlja jedan od naj znaajnijih dogaaja u procesu evolucije ljudske svesti. Oseanje radosti i ljubavi neraskidivo je vezano s tim prepozna vanjem. Iako nismo u potpunosti svesni toga, cvee je za nas postalo izraz onoga to je najuzvienije, najsvetije i, u krajnjem smislu, bezoblino unutar nas. Cvee, koje je nepostojanije, eterinije i osetljivije od ostalih biljaka od kojih je nastalo, posta lo je glasnik iz drugog carstva, poput mosta izmeu sveta fizikih oblika i sveta bezoblija. Ne samo da je posedovalo miris koji je nean i prijatan za ljude nego je donosilo i miomirise iz carstva dua. Koristei re prosvetljenje" u irem smislu nego to je opteprihvaeno, cvee moemo posmatrati kao prosvetljenje biljaka. Za bilo koji oblik ivota u bilo kom carstvu - minerala, bi ljaka, ivotinja ili ljudi - moe se rei da prolazi kroz proces prosvetljenja". Meutim, to se veoma retko dogaa jer se ne radi samo o evolucionom napretku. Ono takoe podrazumeva i prekid u razvoju, skok na potpuno drugaiji nivo Bia i, to je jo vanije, slabljenje materijalnosti. Postoji li neto snanije i otpornije od stene, najvreg od svih oblika? S druge strane, pojedine vrste stena prolaze kroz proces promene u svojoj molekularnoj strukturi, pretvaraju se u kristale, i tako proputaju svetlost. Pojedini ugljenici se na neza mislivim temperaturama i pod visokim pritiskom pretvaraju u dija mante, dok se neki teki minerali pretvaraju u drago kamenje. Reptili, koji su bili primorani da puze i koji su u najveoj meri vezani za zemlju, ostali su nepromenjeni milionima godina. Ali ipak, pojedinima je izraslo perje i krila i transformisali su se u ptice i poeli da prkose sili gravitacije, koja ih je toliko dugo sputavala. Nisu postali bolji u puzanju ili etanju, nego su prerasli i jedno i drugo u potpunosti. Od prastarih vremena, cvee, kristali, drago kamenje i ptice imali su poseban znaaj za ljudski duh. Poput svih oblika ivota, oni su samo privremene manifestacije najosnovnijeg

jednog ivota, jedne Svesti. Njihov poseban znaaj i razlog zbog kog privlae i opinjavaju ljude moe se pripisati njihovoj eterinosti. Kada se jednom ostvari odreeni stepen Prisutnosti, po stojane i usmerene panje u ljudskoj percepciji, ljudi mogu da osete boansku sutinu ivota, jedinstvenu svest ili duh koji obitava u svakom stvorenju, svakom obliku ivota, i prepoznaju je kao deo sopstvenog bia i, samim tim, vole je kao same sebe. Dok se to ne desi, meutim, veina ljudi vidi samo spoljanje oblike, nesvesni sutine, ba kao to su nesvesni i sopstvene sutine, identifikujui se sa svojim fizikim i psiholokim oblikom. U sluaju cveta, kristala, dragog kamena ili ptice, meutim, ak i neko s malo ili nimalo Prisutnosti moe povre meno da oseti da postoji neto vie od obinog fizikog posto janja tog oblika, a da nije ni svestan da je upravo to razlog zato su privueni njime i oseaju privrenost istom. Zbog svoje eterine prirode, njegov oblik prikriva duh koji obitava u njemu u manjoj meri nego kod drugih oblika ivota. Izuzetak ine novoroeni oblici ivota: bebe, kuii, maii, jagnjad itd. Oni su krhki, osetljivi, jo uvek nedovoljno oformljeni u materijalnom svetu. Nevinost, ljupkost i lepota, koji nisu ovozemaljski, jo uvek sijaju kroz njih. Oni odueve ak i relativno neosetljiva ljudska bia. Dok ste oprezni i posmatrate cvet, kristal ili pticu, a da ih pri tom ne imenujete u svesti, to postaje va prozor ka bezobliju. Postoji unutranje otvaranje, bez obzira na to koliko malo, ka carstvu duha. To je razlog zato su ova tri ,,prosvetljena" oblika ivota odigrala znaajnu ulogu u evoluciji ljudske svesti jo od starih vremena; razlog zato je, na primer, dragulj u lotosovom cvetu glavni simbol budizma, a bela ptica, golubica, Sveti duh u hrianstvu. Oni su pripremali teren za mnogo znaajniju promenu u planetarnoj svesti, kojoj je predodreeno da se odi gra u ljudima. To je duhovno buenje kojem svi prisustvujemo.

SVRHA OVE KNJIGE Da li je oveanstvo spremno za transformaciju svesti, za unutranje cvetanje koje je toliko radikalno i duboko da prema njemu cvetanje cvea, bez obzira na to koliko lepo, nije nita do bledi odraz? Da li ljudska bia mogu da izgube vrstinu svojih uslovljenih struktura mozga i postanu poput kristala ili dragog kamenja, providni kako bi proputali svetlost svesti? Mogu li se odupreti gravitacionoj sili materijalizma i materijalnosti i izdii se iznad identifikovanja s oblikom koji omoguava postojanje ega i osuuje ih na zarobljenitvo unutar svojih linosti? Mogunost takve transformacije predstavlja centralnu poruku velikih mudrih uenja oveanstva. Glasnici - Buda, Isus i ostali manje poznati - prvi su cvetovi oveanstva. Oni su prethodnici, retka i dragocena bia. Rasprostranjeno cvetanje nije bilo mogue u njihovo vreme, i njihova poruka esto je bila pogreno protumaena i izopaena. Nije uspela da transformie ljudsko ponaanje, osim kod malog broja ljudi. Da li je oveanstvo spremnije sada nego u vreme tih ranih uitelja? ta je razlog tome? ta se moe uraditi, pod uslovom da se moe neto uraditi, kako bi se pokrenula ili ubrza la ta unutranja promena? ta je to to karakterie staro egoino1 stanje svesti, i koji su to znaci po kojima se moe prepoznati novo raanje svesti? U ovoj knjizi baviu se ovim i drugim pita njima. tavie, sama knjiga je transformaciono sredstvo koje se pojavilo nakon buenja nove svesti. Ideje i koncepti koji su dati ovde mogu biti znaajni, ali su od sekundarne vanosti. Oni su nita vie do putokazi koji usmeravaju ka buenju. Dok budete itali, promena e se odvijati u vama. Glavni cilj ove knjige nije da ubaci nove informacije ili verovanja u va mozak ili da pokua da vas ubedi u neto, nego da prouzrokuje promenu svesti, tj. da je probudi. U tom smislu, ova knjiga nije zanimljiva". Zanimljivo znai da moete da odrite distancu, da se poigravate s idejama i konceptima u svom mozgu, slaete se s njima ili ne. Ova knjiga govori o vama. Promenie vae stanje svesti ili vam nee znaiti nita. Moe
Egoino (engl. izraz egoic") - znai koji se odnosi na ego". Ne treba ga pomeati s egoistino, egotistino koji u sebi sadre negativnu konotaciju sebinosti i tatine. - Prim. prev.
1

jedino da probudi one koji su spremni. Ali, nisu svi jo uvek spremni, iako mnogi jesu, i sa svakom novom osobom koja se probudi, zamah u kolektivnoj svesti jaa i olakava posao ostali ma. Ako ne znate ta znai buenje, nastavite da itate. Jedino kroz sam in buenja moe se doi do spoznaje o pravom znaenju te rei. Samo jedan bljesak je dovoljan da se zapone proces buenja, koji je nepovratan. Pojedinima e se taj bljesak ukazati dok budu itali ovu knjigu. Kod mnogih drugih, koji nisu ni svesni toga, proces je ve poeo. Ova knjiga e im pomoi da to shvate. Za pojedine, proces e poeti gubitkom i patnjom, za druge tako to e doi u kontakt s duhovnim uiteljem ili uenjem, itajui Mo sadanjeg trenutka ili neke druge duhovno ive i stoga transformacione knjige, ili kombinacijom navedenih stvari. Ako je proces buenja ve zapoet u vama, itanje ove knjige e ga ubrzati i pojaati. Osnovni deo buenja je prepoznavanje neprobuenog dela vas, vaeg ega dok razmilja, govori, dela, kao i prepozna vanje kolektivno uslovljenih mentalnih procesa koji prolongiraju neprobueno stanje. Iz tog razloga, ova knjiga ukazuje na glavne aspekte ega i naine na koje oni funkcioniu u pojedincu kao i u kolektivu. Ovo je vano iz dva meusobno povezana razloga: prvi kae da ukoliko ne poznajete osnovnu mehaniku koja stoji u sreditu ega, neete je ni prepoznati - navee vas da se identifikujete s njim uvek iznova. To znai da e vas u potpunosti preuzeti varalica koja se pretvara da ste vi. Drugi razlog se odnosi na injenicu da je sam in spoznaje jedan od naina na koji se buenje odvija. Kada prepoznate nesvesno u sebi, ono to omoguava spoznaju jeste svest koja se izdie, jeste sam in buenja. Ne moete se boriti protiv ega i pobediti, isto kao to se ne moete boriti protiv tame. Svetlost svesti je sve to je potre bno. Vi ste ta svetlost.

NAA UROENA DISFUNKCIONALNOST Ako se zagledamo malo paljivije u stare religije i duhovne tradicije oveanstva, ispod mnogih povrinskih razlika pronai emo dve osnovne ideje oko kojih se veina njih slae. Rei koje koriste kako bi ih opisali se razlikuju, ali, ipak, sve one ukazuju na dvostruku fundamentalnu istinu. Prvi deo te istine je uvianje da normalno" stanje uma kod veine ljudskih bia sadri snaan element onoga to nazivamo disfunkcionalnost ili ak ludilo. Pojedina uenja u srcu hinduizma moda se najvie pribliavaju toj disfunkcionalnosti kao obliku kolektivne men talne bolesti. Oni to nazivaju maya, veo privienja. Ramana Mahari, jedan od najveih indijskih mudraca, odreito tvrdi: Um je maya." Budizam koristi drugaije termine. Po Budinim reima, ljudski mozak u normalnom stanju stvara dukkha-u, to se moe prevesti kao patnja, nezadovoljstvo ili, jednostavno, ista nesrea. On to vidi kao karakteristiku ljudskog stanja. Gde god da odete, ta god da radite, tvrdi Buda, naii ete na dukkha-u manifestovae se u svakoj situaciji, pre ili kasnije. Po hrianskim uenjima, normalno kolektivno stanje oveanstva je prvi greh". Greh je re koja je u velikoj meri pogreno shvaena i protumaena. Bukvalni prevod sa grkog, na kom je Novi zavet i napisan, znai promaiti oznaku, poput strelca koji promai metu, tako da greiti znai promaiti smisao ljudskog postojanja. Znai iveti neveto, zaslepljeno i, samim tim, patiti i izazivati patnju. I opet, taj termin, lien svog kulturo lokog tereta i pogrenih tumaenja, ukazuje na disfunkcional nost karakteristinu za ljudsko stanje. Ljudska dostignua su impresivna i nesporna. Stvorili smo izvanredna muzika, knjievna, slikarska, arhitektonska i vajarska dela. Odskora, nauka i tehnologija su dovele do radikalnih promena u nainu na koji ivimo i omoguili nam da radimo i stvaramo dela koja bi se smatrala udima pre dve stotine godina. Bez sumnje, ljudski mozak je visoko inteligentan. Pa ipak je nje gova inteligencija umrljana ludilom. Nauka i tehnologija su pojaale destruktivni udar koji disfunkcionalnost ljudskog uma

ima na planetu, na druge oblike ivota, i na same ljude. Stoga je istorija dvadesetog veka mesto gde se ta disfunkcionalnost, to kolektivno ludilo, moe najjasnije uoiti. Ono to zabrinjava je injenica da se ta disfunkcionalnost zapravo pojaava i ubrzava. Prvi svetski rat izbio je 1914. godine. Destruktivni i surovi ratovi, motivisani strahom, pohlepom i eljom za moi, esta su pojava u istoriji oveanstva, kao i ropstvo, muenja, raspro stranjeno nasilje, naneto iz religijskih i ideolokih razloga. Ljudi su vie patili od ljudske ruke nego od prirodnih katastrofa. Do poetka 1914. godine visoko inteligentni ljudski mozak ne samo da je izmislio motor s unutranjim sagorevanjem nego je izumeo i bombe, mitraljeze, podmornice, bacae plamena i otrovne gasove. Pamet u slubi ludila! U rovovima irom Francuske i Belgije milioni ljudi su izgubili ivot kako bi se dokopali nekoliko kilometara blata. Po zavretku rata, 1918. godine, preiveli su s uasom i nevericom gledali na pusto koju su ostavili za sobom: deset miliona ljudi je poginulo, a jo ih je vie osakaeno ili unakaeno. Nikad do tad ljudska ludost nije bila toliko destruk tivna u svom naletu, tako jasno vidljiva. Niko nije ni slutio da je to bio samo poetak. Do kraja prolog veka, broj ljudi koji su umrli nasilnom smru od ruke drugih ljudi premaio je brojku od sto miliona. Ljudi su umirali ne samo u ratovima koji su voeni izmeu naci ja nego i u masovnim istrebljenjima i genocidima, kao to je ubistvo dvadeset miliona klasnih neprijatelja, pijuna i izdajica" u Sovjetskom Savezu pod Staljinom ili neizrecivi uasi holoka usta u nacistikoj Nemakoj. Umirali su i u bezbrojnim manjim unutranjim konfliktima, kao to je to bio panski Graanski rat ili reim Crvenih Kmera u Kambodi, kada je etvrtina stanovnitva te zemlje ubijena. Potrebno je samo da pogledamo dnevne izvetaje na tele viziji kako bismo videli da ludilo ne jenjava, da se nastavilo i u XXI veku. Drugi aspekt kolektivne disfunkcionalnosti ljudskog mozga je nasilje bez presedana koje ljudi izvravaju nad drugim oblicima ivota i nad samom planetom: unitavanje uma i drugih biljaka koje su izvor kiseonika, kao i ivotinjskog sveta, loe ophoenje prema domaim ivotinjama, zagaivanje reka,

okeana i vazduha. Voeni pohlepom, nesvesni svoje povezanosti s celinom, ljudi nastavljaju s ponaanjem koje, ako ostane nekontrolisano, moe jedino dovesti do njihovog linog unitenja. Kolektivne manifestacije ludila, koje su osnovna odlika ljud skog stanja, sainjavaju vei deo ljudske istorije. U velikoj meri to je istorija ludila. Ukoliko bi istorija oveanstva bila kliniki sluaj poje dinanog ljudskog bia, dijagnoza bi bila: hronino-paranoine obmane, patoloka sklonost ka ubistvu i inovima surovog nasilja i okrutnost prema onima koje smatra svojim neprijateljima" - njego va lina nesvesnost projektovana na spoljanji svet. Krajnja neuraunljivost s povremenim kratkim intervalima trezvenosti. Strah, pohlepa, elja za moi su psiholoke motivacione sile koje ne samo da stoje iza ratova i nasilja izmeu nacija, plemena, religija i ideologija nego su i uzrok neprestanih konflikata u linim odnosima. Oni prouzrokuju poremeaj u vaem opaanju drugih ljudi i sebe. Kroz njih pogreno tumaite svaku situaciju, to rezul tira pogrenim delanjem, koje je iskreirano tako da vas oslobodi straha i zadovolji vau potrebu da posedujete vie. To je bure bez dna, koje se nikad ne moe ispuniti. Meutim, vano je uvideti da strah, pohlepa i elja za moi nisu ona disfunkcionalnost o kojoj je ovde re, nego proizvodi te disfunkcionalnosti, disfunkcionalnosti koja predstavlja duboko usaenu kolektivnu obmanu koja lei u umovima svih ljudskih bia. Brojna duhovna uenja govore nam da se oslobodimo stra ha i elje. Ali te su duhovne prakse esto neuspene. Nisu doprle do korena disfunkcionalnosti. Strah, pohlepa i elja za moi nisu krajnji uzroci. Sam pokuaj da se postane dobro ili bolje ljudsko bie zvui kao hvale vredna i visokoumna stvar, pa ipak, to je poduhvat u kom ne moete uspeti ukoliko ne doe do promene u svesti. Razlog tome je to to je svest jo uvek deo te iste dis funkcionalnosti, profinjenijeg i reeg oblika samoprecenjivanja, elje da se ima vie i jaanja neijeg zamiljenog identiteta, neije predstave o sebi. Vi neete postati bolji tako to ete se truditi da budete bolji, nego tako to ete pronai dobrotu koja se ve nalazi unutar vas, i tako to ete dozvoliti toj dobroti da ispli va na povrinu. Ali ona moe isplivati samo ako se neto funda mentalno promeni u vaem stanju svesti.

Istorija komunizma, koja je u osnovi bila inspirisana ple menitim idejama, jasno pokazuje ta se desi kada ljudi pokuaju da promene spoljanju stvarnost - stvore novu zemlju, ali bez ikakve prethodne promene u njihovoj unutranjoj stvarnosti, nji hovom stanju svesti. Prave planove, a da pri tom ne uzimaju u obzir uroenu predispoziciju za disfunkcionalnost koju svako bie nosi unutar sebe: ego. NOVA SVEST KOJA SE BUDI Najstarije religije i duhovne tradicije dele zajedniko shvatanje da je nae normalno" stanje uma pomueno funda mentalnim defektom. Meutim, iz ovog shvatanja o prirodi ljud skog stanja, koje se moe nazvati loom veu, raa se drugo shvatanje: dobra vest o mogunosti radikalne transformacije ljudske svesti. U uenjima hinduizma (a i budizma), ova transfor macija nazvana je prosvetljenje. U uenjima Isusa, to je spase nje, a u budizmu kraj patnje. Osloboenje i buenje su jo neki od termina koji se koriste da bi se objasnila ova transformacija. Najvea dostignua oveanstva nisu njegova umetnika dela, nauka ili tehnologija, nego spoznaja o njegovoj disfunkcionalnosti, njegovom ludilu. U dalekoj prolosti, nekoliko pojedinaca je dolo do te spoznaje. ovek po imenu Guatama Sidarta, koji je iveo pre 2.600 godina u Indiji, verovatno je bio meu prvima koji su doli do te spoznaje. Kasnije mu je dodeljena titula Bude. Buddha znai probueni". Negde u isto vreme, jo jedan od rano probuenih uitelja oveanstva pojavio se u Kini. Zvao se Lao Ce. Ostavio je zapis o svom uenju u vidu jedne od najduhovnijih knjiga ikad napisanih: Knjiga o Putu i Vrlini (Tao Te Ching). Spoznaja o sopstvenom ludilu jasno predstavlja uzdizanje zdravog razuma, poetak ozdravljenja i transcedentnosti. Nova dimenzija svesti poela je da se raa na planeti, prvo vidljivo cvetanje. Ti retki pojedinci poeli su da se obraaju svojim savremenicima. Govorili su o grehu, patnji, obmanama. Rekli su:

Pogledajte kako ivite. Vidite ta inite, patnju koju prouzrokujete." Potom su ukazali na mogunost buenja iz kolektivne more normalnog" ljudskog postojanja. Oni su ukazali na put. Svet jo nije bio spreman za njih, a opet, oni su bili osnovni i neophodni deo ljudskog buenja. Kako to uvek biva, najee su nailazili na nerazumevanje kod svojih savremenika, kao i kod sledeih generacija. Njihova uenja, iako jednostavna i snana, izopaena su i pogreno tumaena, u pojedinim sluajevima ak i u belekama njihovih sledbenika. Tokom narednih vekova dodate su mnoge stvari koje nisu bile ni u kakvoj vezi sa originalnim uenjima, i koje su bile odraz osnovnog nerazumevanja. Pojedini uitelji su bili ismevani, izvrgnuti ruglu ili ubijeni, dok su drugi bili oboavani kao bogovi. Uenja koja su pokazivala put koji je vodio izvan disfunkcionalnosti ljudskog uma, put izvan ljudskog ludila, izopaena su, te su i sama postala deo tog ludila. I tako su religije u velikoj meri postale sila koja razdvaja, a ne sila koja spaja. Umesto da doprinesu okonanju nasilja i mrnje putem spoznaje o fundamentalnoj jedinstvenosti ivota, one su donele jo vie nasilja i mrnje, vie podela meu ljudi ma, kako onih razliitih religija, tako i onih unutar iste religije. Razvile su se u ideologije, sisteme verovanja s kojima su se ljudi mogli identifikovati i na taj nain uveliati lani doivljaj o sopstvenom ja". Pomou njih oni mogu da svoj ivot identifikuju kao ispravan", a tue kao pogrene", te da na taj nain definiu svoj identitet kroz svoje neprijatelje, druge", nevemike" ili vernike pogrene vere", za ije ubistvo esto nau opravdanje. ovek je napravio Boga" po svom liku. Veni, Beskonani, Neimenovani sveden je na mentalnog idola u koga je trebalo da verujete i oboavate ga kao ,,svog boga" ili naeg boga", Pa ipak... ipak... uprkos svim suludim delima koja su poinjena u ime religije, Istina na koju one ukazuju i dalje sija u njihovom sreditu. I dalje sija, bez obzira na to koliko slabo, kroz slojeve i slojeve izopaenosti i pogrenih tumaenja. Meutim, mala je verovatnoa da ete uspeti da je opazite ukoliko sami ve niste okusili nagovetaje te Istine unutar sebe. Tokom istorije, uvek su postojali retki pojedinci koji su iskusili promenu u svesti i na taj nain otkrili ta je ono na ta sve religije ukazuju.

Kako bi opisali tu nepojmljivu Istinu, koristili su pojmovni okvir svojih sopstvenih religija. Uz pomo pojedinih mukaraca i ena, oformile su se kole" ili pokreti unutar svih veih religija, koji su predstavljali ne samo novo pronalaenje nego i, u pojedinim sluajevima, jaanje svetlosti prvobitnih uenja. Na taj nain su nastali gnosti cizam i misticizam u ranom i srednjovekovnom hrianstvu, 2 3 sufizam u islamskoj religiji, hasidizam i kabala u judaizmu, 4 5 advaita vedanta u hinduizmu, zen i dogen u budizmu. Mnoge od ovih kola bile su ikonoklastine. One su unitile sloj po sloj zatupljujuih razmiljanja i struktura verovanja, i zbog toga je veina utemeljenih religija na njih gledala sa sumnjom i neodobravanjem. Nasuprot glavnim religijama, njihova uenja su naglaavala spoznaju i unutranju transformaciju. Kroz te ezo terine kole ili pokrete, glavne religije su povratile svoju transformacionu mo prvobitnih uenja, iako im je u veini sluajeva samo mali broj ljudi imao pristup. Njihov broj nikad nije bio dovoljno velik da bi ostvario znaajan udar na duboku kolektivnu nesvesnot veine. Tokom vremena, pojedine kole su postale suvie strogo formalizovane ili zamiljene da bi ostale efikasne. DUHOVNOST I RELIGIJA Kakva je uloga utemeljenih religija u izdizanju nove svesti? Mnogi ljudi su svesni razlike izmeu duhovnosti i religije. Oni znaju da vas posedovanje sistema verovanja, skupa misli za koje smatrate da predstavljaju apsolutnu istinu, ne ini pro2

Sufizam ili tasavuf je islamski misticizam, koji je dobio ime prema sufijima. odnosno derviima, islamskim misticima. To je zajedniki naziv za razliite islamske pokrete koji se odlikuju insisti ranjem na asketizmu i misticizmu, odnosno pronalaenju duhovne istine kao krajnjem cilju svakog pojedinca. - Prim. prev.
3 Hasidizam je pokret zapoet u istonoj Evropi kao odgovor na prazninu koju su oseali mnogi Jevreji. Naglaava mogunost da svi Jevreji postanu blii Bogu kroz ono to rade, govore i misle. - Prim. prev.

Advaita vedanta je jedan od najdubljih sistema praktine filozofije, govori o nedvojnosti. Advaita" znai nedualan. - Prim. prev. 5 Dogen je jedan od priznatih pristupa nedualizmu. Po uenjima Dogena, naa priroda, koja je viena kao uroena svest, poseduje mnogo kvaliteta koje je ine perfektnom". - Prim. prev.

duhovljenim, bez obzira na prirodu tih verovanja. Zapravo, to vie svoje misli (ubeenja) identifikujete sa svojom linou, vie ste odseeni od svoje duhovne dimenzije. Mnogi religiozni" ljudi zaglavljeni su na tom nivou. Izjednaavaju istinu s milje njem, i poto se u potpunosti identifikuju s miljenjem (svojim umom), tvrde da su doli do konane istine u nesvesnom pokuaju da zatite svoj identitet. Nisu svesni ogranienja misli. Ako ne verujete u ono u ta oni veruju (tj. razmiljate poput njih), u njihovim oima ste greni, i u ne tako dalekoj prolosti smatrali bi ispravnim da vas ubiju zbog toga. Pojedini to rade i danas. Nova duhovnost, transformacija svesti, raa se u najveoj meri izvan struktura postojeih institucionalizovanih religija. Oduvek su postojale mrvice duhovnosti ak i u religijama u kojima dominira razum, premda su se institucionalizovane hijerarhije oseale ugroeno i esto pokuavale da ih potisnu. Otvaranje duhovnosti u velikim razmerama izvan religioznih struktura pred stavlja novi razvoj dogaaja. U prolosti bi ovo bilo nezamislivo, posebno na Zapadu, kulturi koja je pod najveom dominacijom razuma, u kojoj hrianska crkva ima virtuelno pravo na duhovnost. Niste mogli samo da ustanete i odrite duhovni govor ili objavite duhovnu knjigu bez odobrenja crkve, a ako ne biste imali dozvolu, ubrzo bi nali nain da vas utiaju. Ali sada se ak i unutar pojedinih crkava i religija naziru znaci promene. Takav stav je dobrodoao, i pojedinci su zahvalni za ak i najmanji znak otvorenosti, kao to je obilazak damija i sinagoga od strane pape Jovana Pavla II. Delom kao rezultat duhovnih uenja koja su se pojavila izvan utemeljenih religija, ali i zahvaljujui uplivu starih istonjakih mudrih uenja, sve vei broj sledbenika tradicional nih religija je u mogunosti da se oslobodi identifikacije s oblikom, dogmom i strogim sistemom verovanja, te da otkrije prvobitnu dubinu, koja je skrivena unutar njihove duhovne tradi cije, istovremeno dok otkrivaju dubinu unutar sebe. Shvataju da njihova duhovnost" nema nikakve veze s onim u ta veruju, nego s njihovim stanjem svesti. Ovo, zauzvrat, odreuje nain na koji e delati u svetu i postupati s drugim ljudima. Oni koji nisu u mogunosti da vide izvan oblika postaju robovi svojih ubeenja, tj. svojih umova. Svedoci smo ne samo

neprevazienog upliva svesti u savremenom svetu nego i porobljavanja od strane ega i njegovog jaanja. Pojedine reli giozne institucije bie otvorene za novu svest, druge e uvrstiti svoje doktrine i postati deo svih onih drugih ljudskih tvorevina pomou kojih e se kolektivni ego braniti i uzvraati udarce". Pojedine crkve, sekte, kultovi ili religijski pokreti u osnovi su egoini entiteti, toliko strogo identifikovani sa svojim zamiljenim pozicijama da lie na sledbenike neke politike ideologije koja je bliska jednoj od alternativnih interpretacija stvarnosti. Ali ego je osuen na postepeno raspadanje, i svi njegovi spoljni delovi, bilo da su u pitanju religijske ili druge institucije, korporacije ili vlade, raspae se iznutra, bez obzira na to koliko se ine zatienim. Najsnanije strukture, najnepodlonije promenama, bie prve koje e se razgraditi. To je bio sluaj i s komunizmom u Sovjetskom Savezu. Toliko se inio zatienim, vrstim i monolitnim, a opet se u roku od nekoliko godina raspao iznutra. Niko to nije predvideo. Svi su bili iznenaeni. Tek nas ekaju slina iznenaenja. NUNOST TRANSFORMACIJE Kada se pojedinani oblik ivota ili ak i cela vrsta suoi s radikalnom krizom, kada stari nain postojanja i interakcije s drugima i s carstvom prirode prestane da funkcionie, kada opstanak bude ugroen od strane naizgled nepremostivih prepreka, ili e izumreti, biti istrebljen, ili e se izdii izvan ogranienja svog stanja kroz evolucioni skok. Veruje se da su se prvi oblici ivota na naoj planeti razvili u moru. Kada druge ivotinje nisu ni postojale na kopnu, more je vrvelo od ivota. Verovatno je u jednom trenutku jedno od morskih stvorenja poelo da izlazi na kopno. Sigurno je u poetku puzilo nekoliko centimetara, a onda bi se iscrpljeno zbog jake gravitacione sile vratilo u vodu, u kojoj gravitacija skoro da i ne postoji i gde mu je ivot bio olakan. Onda je pokualo ponovo, a mnogo kasnije prilagodilo se ivotu na

zemlji, razvila su mu se stopala umesto peraja, a plua umesto krga. Mala je verovatnoa da bi neka vrsta krenula u tako smeo poduhvat i prola kroz evolucionu transformaciju osim ako nije bila primorana na to usled izvesne krizne situacije. Mora da je postojala velika morska povrina koja je naglo odseena od glavnog okeana, u kojoj se voda postepeno povlaila tokom hi ljada godina i primorala ribe da napuste svoje okruenje i evoluiraju. Odgovoriti na radikalnu krizu koja preti naem linom opstanku - to je izazov za oveanstvo danas. Disfunkcionalnost egoinog ljudskog uma, prepoznata jo pre 2.500 godina od strane starih mudrih uitelja, a sada uveana naukom i tehnologi jom, po prvi put preti opstanku planete. Donedavno, transforma cija ljudske svesti na koju su ukazivali stari uitelji predstavljala je samo mogunost, i do nje su doli samo retki pojedinci, bez obzira na njihovu kulturoloku ili religijsku pozadinu. Nije dolo do rasprostranjenog cvetanja ljudske svesti jer tad jo nije posto jao imperativ za tim. Znaajan deo Zemljine populacije uskoro e shvatiti, ako ve i nije, da se oveanstvo suoava s tekim izborom: evoluirati ili umreti. Jo uvek relativno mali procenat stanovnitva, ali koji se svakim danom poveava, u sebi osea raskid sa starim egoinim obrascima uma i raanje nove dimen zije svesti. Ono to se sada raa nije novi sistem verovanja niti nova religija, duhovna ideologija ili mitologija. Suoavamo se s krajem ne samo mitologija nego i ideologija i sistema verovanja. Promena zalazi dublje, ne samo do sadraja vaeg uma, vaih misli. U stvari, u srcu nove svesti lei transcedentnost misli, tek otkrivena mogunost da se izdigne iznad tih misli, da se unutar sebe spozna dimenzija koja je beskonano mnogo ira od misli. Vie ne pokuavate da izgradite svoj identitet, svoj doivljaj o tome ta predstavljate, iz nepresunog toka misli s kojim ste se poistoveivali u staroj svesti. Kakav je to oseaj slobode kada se shvati da glas u mojoj glavi" nije ono to sam ja! Ko sam ja onda? Onaj koji sve to vidi. Shvatanje koje prethodi misli, prostor u kojoj se stvara misao, emocija ili ulni opaaj.

Ego nije nita drugo do sledee: identifikovanje s oblikom, pre svega misaonim oblikom. Ako se zlo moe pred staviti, a moe, ali samo relativno, ne apsolutno, to je istovremeno i njegova definicija: potpuno identifikovanje s oblikom, fizikim oblicima, misaonim oblicima, emocionalnim oblicima. Kao rezul tat dobija se potpuna nesvesnost o svojoj povezanosti s celinom, o povezanosti svoje uroene jedinstvenosti sa svim ostalim" kao i sa Izvorom. Ova zaboravnost je prvi greh, patnja, obmana. Kada ta obmana o konanoj razdvojenosti lei u sreditu mog razmiljanja, govorenja i delanja i upravlja njima, kakav to svet ja stvaram? Da biste nali odgovor na ovo pitanje, posmatrajte kako se ljudska bia odnose jedna prema drugima, itajte istorijske knjige, ili pogledajte veeranje izdanje vesti. Ako strukture ljudskog uma ostanu nepromenjene, iznova emo stvarati u osnovi isti svet, isto zlo, istu disfunkcionalnost. NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA Inspiraciju za naslov knjige pronaao sam u biblijskom proroanstvu koje se ini primenljivijim sada nego u bilo koje drugo vreme u ljudskoj istoriji. Pojavljuje se i u Starom i u Novom zavetu i govori o propasti postojeeg sveta i izdizanju novog neba i nove zemlje". Mora se imati na umu da ovde nebo nije lokacija nego se odnosi na unutranje carstvo svesti. To je ezo terino znaenje rei, i to je znaenje koje se nalazi u Isusovim uenjima. Zemlja je, s druge strane, spoljanja manifestacija u obliku koji je uvek odraz unutranje manifestacije. Kolektivna ljudska svest i ivot na naoj planeti su neraskidivo vezani. Novo nebo" je raanje transformisanog stanja ljudske svesti, a nova zemlja" je njegov odraz u carstvu fizikog. Poto su, u sutini, ljudski ivot i ljudska svest jedno sa ivotom na planeti, kako se stara svest bude razgraivala, sigurno e doi do sinhronizovanih geografskih i klimatskih prirodnih preokreta u mnogim delovima planete. Mada ve prisustvujemo takvim deavanjima.
6

Otkrovenje 21:1 i Knjiga proroka Isaije 65:17

DRUGO POGLAVLJE

Ego: trenutno stanje oveanstva

Rei, bez obzira na to da li su izgovorene ili su ostale ne izgovorene u formi misli, imaju mo da hipnotiu. Lako se izgu bite u njima, postanete hipnotisani i poverujete da kada neemu pripiete ime, onda znate ta je to. injenica je da ne znate. Samo ste misteriju prekrili imenom. Ni ptica, ni drvee, ak ni obini kamen ne mogu se spoznati u potpunosti, a kamoli ljudsko bie. To je zbog toga to poseduju nedokuivu dubinu. Sve ono to moemo da vidimo, osetimo, opazimo, samo je povrinski sloj stvarnosti, manje od vrha ledenog brega. Ispod povrinskog sloja, sve ostalo povezano je ne samo sa svim ostalim nego i sa Izvorom svog ivota, iz kog je i nastalo. ak i kamen, a jo lake cvet ili ptica, mogu vam pokazati put ka Bogu, Izvoru, vama samima. Kada ih pogledate i uzmete u ruke i jednostavno ih ostavite da budu ono to jesu, ne nameui im ime ili mentalnu oznaku, u vama se pojavljuje oseaj strahopotovanja, uenja. Njihova sutina vam se prikazuje bez rei i odraava vau sutinu. To je ono to veliki umetnici oseaju i prenose na svoja dela. Van Gog nije rekao: To je samo stara stolica." Posmatrao ju je dugo. Osetio je Postojanje u stolici. Potom je seo ispred platna i zamahnuo etkicom. Sama stolica dostigla je vrednost od, recimo, pet dolara. Slika te iste stolice danas vredi 25 miliona dolara. Kada ne prikrivate svet reima i oznakama, u va ivot se vraa oseaj udesnosti, koji se davno izgubio kada je oveanstvo umesto da koristi misao palo u njen posed. U va

ivot se vraa dubina. Stvari povrate svoju novinu, svoju sveinu. A najvee udo je doivljavati istinskog sebe pre upotrebe bilo kakvih rei, misli, mentalnih oznaka i slika. Da bi se to dogodilo, treba da odvojite svoj doivljaj sopstvenog ja", svoje Postojanje, od svih stvari s kojima se uplelo, tj. identifikovalo. Ovo razdvaja nje je glavna tema knjige. to ste bri u pripisivanju verbalnih ili mentalnih oznaka stvarima, ljudima ili situacijama, vaa stvarnost postaje sve povrnija i beivotnija, i vi gubite dodir sa stvarnou, udom ivota koje se neprekidno odmotava unutar vas i oko vas. Na taj se nain moda dolazi do lukavstva, ali se gubi mudrost, radost, ljubav, kreativnost i ivost. Ostaju zarobljeni u nepominoj puko tini izmeu opaanja i interpretacije. Naravno, moramo da kori stimo rei i misli. I one imaju svoju lepotu, ali zar moramo da postanemo njihovi zarobljenici? Rei svode stvarnost na neto to ljudski um moe da shvati, to i nije preterano mnogo. Jezik se sastoji od glasova koje stvaraju glasne ice. Osnovni glasovi su samoglasnici: a, e, i, o, u. Ostali glasovi su konsonanti, koji se stvaraju uz pomo vazdunog pritiska: s, f, g itd. Da li verujete da pojedine kombi nacije osnovnih glasova mogu objasniti ko ste vi, ili konanu svrhu univerzuma, ili ta su drvo ili kamen u svojoj sutini? ILUZORNO JA" Re ja" u sebi sadri najveu greku i najdublju istinu, zav isno od toga kako je upotrebljavate. U konvencionalnoj upotrebi, ne samo da je to jedna od najee korienih rei u svakom jeziku (zajedno sa srodnim reima poput meni", moje", mene" i ja lino") nego je i jedna od onih koje navode na pogreno tumaenje. U normalnoj svakodnevnoj upotrebi, ja" sadri iskon sku greku, pogrenu percepciju onoga to vi jeste. Iluzorni doivljaj identiteta. To je ego. Taj iluzorni doivljaj o sebi je ono za ta je Albert Ajntajn, osoba koja je imala uvid ne samo u stvarnost prostora i vremena nego i u ljudsku prirodu, koristio termin

optika iluzija svesti". To iluzorno ja" potom postaje osnov za sve ostale interpretacije ili, tanije, za pogrene interpretacije stvarnosti, svih procesa razmiljanja, interakcija i meusobnih odnosa. Vaa realnost postaje odraz prvobitne iluzije. Dobra vest je da ako prepoznate iluziju kao takvu, ona se razgradi. Prepoznavanje iluzije je istovremeno i njen kraj. Njen opstanak zavisi od vaeg pogrenog verovanja da ona predsta vlja stvarnost. Razumevanjem onoga to niste, vaa prava stvarnost izlazi na povrinu. To je ono to e se desiti ako budete nastavili da polako itate ovo i naredno poglavlje, koja govore o mehanizmu lanog ja", koje nazivamo egom. Dakle, kakva je priroda tog iluzornog ja"? Ono na ta obino mislite kada kaete ja" nije ono to vi zaista jeste. Monstruoznim inom redukovanja, beskonana dubina onoga ta predstavljate, u vaem umu je pogreno zamenjena zvukom koji proizvode glasne ice ili milju o ja" i o svemu ostalom s im se ja" identifikovalo. Na ta se onda ja" i srodne rei (meni", moje", mene") zapravo odnose? Kada naui da niz glasova koje proizvode glasne ice nje govih roditelja predstavljaju njegovo ili njeno ime, dete poinje da izjednaava tu re, koja u umu postaje misao, s onim to je on ili ona. U toj fazi pojedina deca na sebe ukazuju u treem licu. Doni je gladan". Ubrzo naue maginu re ja" i izjednae je sa sopstvenim imenom, koje su pre toga izjednaili sa sobom. Potom i ostale misli dolaze i spajaju se s prvobitnom ja-milju". Sledei korak su misli o meni" i mojem", koje oznaavaju stvari koje su na odreeni nain sastavni deo ja". To predstavlja identifikovanje s objektima, to podrazumeva da dajete identitet stvarima, tj. mislima koje pred stavljaju stvari, ispunjavate ih doivljajem sopstvenog ja", i na taj nain uzimate njihov identitet. Kada se moja" igraka polomi ili je neko uzme, pojavi se duboka patnja. Ne zbog oigledne vrednosti koju poseduje ta igraka - dete e ionako ubrzo izgubiti interesovanje za nju i zamenie je drugim igrakama, drugim objektima nego zbog misli o mojem". Igraka je postala deo detetovog doivljaja sebe, deo detetovog ja". I kako dete raste, prvobitnoj ,,ja-misli" pridruuju se i druge misli; identifikuje se s polom, linim stvarima, telom

doivljenim ulima, nacionalnou, religijom, zanimanjem. Drugi pojmovi s kojima se ja" poistoveuje su uloge: majka, otac, suprug, supruga itd, koje predstavljaju akumulirano znanje ili miljenja, ono to nam se dopada i ne dopada, i stvari koje su se desile meni" u prolosti, seanja o kojima su misli koje dalje defihiu moj doivljaj o sebi u vidu mene i moje prie". Ovo su samo neke od stvari iz kojih ljudi izvlae svoj doivljaj identiteta. One ne predstavljaju nita vie do misli koje na okupu odrava injenica da su zaodenute doivljajem sopstvenog ja". Ono na ta obino mislite kada kaete ja" jeste mentalna tvorevina. Ili preciznije: vei deo vremena niste vi taj koji govori kada kaete ili mislite ja" - govori odreeni deo te zamiljene tvorevine, egoino ja". ak i kad bude dolo do buenja, i dalje ete kori stiti ja", ali e ono dolaziti iz mnogo dubljeg mesta unutar vas. Veina ljudi se i dalje poistoveuje s neprestanim tokom uma, s nagonskim razmiljanjem od kojeg se veina ponavlja i koje je besmisleno. Ne postoji ja" koje je razdvojeno od njihovih procesa razmiljanja i emocija koje ih prate. To znai biti duhovno nesvestan. Kada im se skrene panja na to da u njihovoj glavi postoji glas koji nikad ne prestaje da govori, oni upitaju: Kakav glas?" ili ljutito poriu sve, to naravno i jeste glas, jeste onaj koji razmilja, jeste neopaeni deo uma. Skoro da se na njega moe gledati kao na entitet koji ih je opseo. Pojedini ljudi nikad ne zaborave trenutak kada su prvi put razdvojili sebe od svojih misli i time nakratko doiveli promenu identiteta, od onog momenta kad su bili sadraj svog uma do onoga kad su postali svest u pozadini. Nekima se to deava na tako suptilan nain da jedva i primete, ili samo primete upliv radosti u njihov unutranji prostor, a da nisu svesni razloga. GLAS U GLAVI Prvi nagovetaj spoznaje imao sam kad sam bio na prvoj godini fakulteta na Londonskom univerzitetu. Dvaput sedmino sam iao podzemnom eleznicom u univerzitetsku biblioteku,

obino oko devet sati pre podne, pred kraj pica. Jednom pri likom, ena u ranim tridesetim sela je na sedite preko puta mog. Viao sam je i pre u vozu. Nisam mogao a da je ne primetim. Iako je voz bio pun, sedita oko nje su bila prazna, verovatno zbog toga to je izgledala kao da je poremeena. Bila je prilino nape ta i neprekidno je priala sama sa sobom, glasno i ljutito. Bila je toliko udubljena u sopstvene misli da je u potpunosti bila nesvesna sveta oko sebe. Glava joj je bila pognuta i nakrivljena na levu stranu, kao da se obraala nekome ko je sedeo na praznom seditu do nje. Iako se ne seam tanog sadraja, njen monolog je liio na sledee: ,,I onda mi je ona rekla... i onda sam joj ja rekla da lae, kako se usuuje da me optui za tako neto... kada si ti ta koja me je uvek iskoriavala, verovala sam ti a ti si izneverila moje poverenje..." U glasu joj se mogao osetiti bes nekoga ko je pogreio, nekoga ko je imao potrebu da brani svoju poziciju kako ne bi bio anuliran. Kako se voz pribliavao stanici Totenhem Kort Roud, usta la je i krenula prema vratima ne prekidajui svoj monolog. To je bila i moja silazna stanica, tako da sam stao iza nje. Kada smo izali na ulicu, krenula je prema Bedford skveru, i dalje okupi rana svojim imaginarnim dijalogom, i dalje ljutito optuujui i uvrujui svoj poloaj. Moja znatielja se probudila i odluio sam da je pratim sve dok budemo ili u istom smeru. Iako zaoku pljena svojim zamiljenim dijalogom, izgledalo je kao da zna kuda ide. Ubrzo smo stigli pred velelepno zdanje Gornjeg doma, viespratne graevine iz 1930. godine, u kojoj se nalazi central na administrativna zgrada univerziteta i biblioteka. Bio sam zaprepaen. Zar je mogue da idemo na isto mesto? Da, tamo se uputila! Da li je nastavnica, student, slubenica, bibliotekarka? Moda je angaovana za neki istraivaki zadatak iz psihologije. Nikad nisam saznao odgovor. Nalazio sam se dvadesetak kora ka iza nje, i dok sam uao u zgradu (koja je igrom sluaja bila sedite generaltaba Policije misli" u filmskoj verziji Orvelovog romana 1984) ve je bila nestala u nekom od liftova. Bio sam nekako iznenaen onim emu sam prisustvovao. Kao dvadesetpetogodinji student prve godine fakulteta smatrao sam se intelektualcem koji se tek razvija, i bio sam ubeen da se

svi odgovori na pitanja ljudske egzistencije mogu pronai upotrebom intelekta, tj. razmiljanjem. Tad jo nisam znao da razmiljanje bez svesnosti jeste glavni problem ljudske egzi stencije. U profesore sam gledao kao u mudrace koji imaju odgovor na sve, a u univerzitet kao na hram znanja. Kako jedna poremeena osoba poput nje moe biti deo toga? Jo sam razmiljao o njoj kad sam svratio u muki toalet pre ulaska u biblioteku. Dok sam prao ruke, pomislio sam: Nadam se da neu zavriti kao ona." ovek do mene me je pogledao i u trenutku sam se zaprepastio jer sam shvatio da nisam to samo pomislio nego sam izgovorio naglas. O, boe! Pa ja sam ve kao ona!", pomislio sam. Zar je i moj um neprestano aktivan poput njenog? Postoji samo mala razlika medu nama. Glavno oseanje koje je lealo iza njenog razmiljanja je bes. U mom sluaju, vie je liilo na strepnju. Ona je razmiljala naglas. Ja, uglavnom, razmiljam u sebi. Ako je ona luda, onda je svako lud, ukljuujui i mene. Razlika je u stepenu. Na trenutak, bio sam u mogunosti da se odvojim od svog uma i sagledam ga iz dublje perspektive, onakvog kakav je zaista. Dolo je do kratkog prelaza s razmiljanja na svesnost. Jo uvek sam stajao u toaletu, ali sam, i posmatrao se u ogledalu. U tom trenutku razdvajanja od svog uma, nasmejao sam se naglas. Moda sam i zvuao kao ludak, ali to je bio zdrav osmeh, osmeh Bude sa velikim stomakom. ivot nije toliko ozbiljan koliko ga um ini takvim." inilo se da je to ono to taj osmeh pokuava da kae. Ali, to je bio samo nagovetaj koji u ubrzo potom zabora viti. Sledee tri godine proveo sam u strepnji i depresiji, u pot punosti poistoveen sa svojim umom. Trebalo mi je da doem do samoubilakog stanja pre nego mi se svest povratila, a onda je to bilo mnogo vie od nagovetaja. Oslobodio sam se nagonskog razmiljanja i lanog, umom stvorenog ja". Navedeni dogaaj ne samo da mi je dao nagovetaj o postojanju svesti nego je i usadio prvu sumnju u apsolutnu validnost ljudskog intelekta. Nekoliko meseci kasnije desilo se neto tragino, to je pojaalo moje sumnje. Jednog ponedeljka ujutru doli smo na fakultet i javili su nam da je profesor ijem sam se intelektu divio izvrio samoubistvo prethodnog vikenda tako to

je pucao u sebe. Naao sam se u udu. Bio je visoko cenjeni pre dava i inilo se kao da ima odgovor na sve. Meutim, tad jo nisam mogao da znam da postoji i alternativa za proces razmiljanja. Nisam shvatao da je razmiljanje samo maleni aspekt svesti koja smo zapravo mi, niti sam znao ita o egu, a jo manje o tome da svako moe da ga pronae u sebi. SADRAJ I STRUKTURA EGA Egoini um je u potpunosti uslovljen prolou. Njegovo uslovljavanje je dvostruko: sastoji se od sadraja i strukture. U sluaju deteta koje vriti od boli jer mu je igraka oduzeta, igraka predstavlja sadraj. Ne moe se zameniti nijed nim drugim sadrajem, nijednom drugom igrakom ili objektom. Sadraj s kojim se poistoveujete uslovljen je vaim okruenjem, odgojem i kulturom koja vas okruuje. Bez obzira na to da li je dete bogato ili siromano, da li je igraka u obliku ivotinje napravljena od komada drveta ili je re o nekoj sofisticiranoj elektronskoj napravi, ne postoji nikakva razlika sve dok je igraka povezana s patnjom koja je prouzrokovana njenim gubitkom. Razlog za tako intenzivnu patnju skriven je u rei moja", i on je strukturalan. Nesvestan nagon za tim da se ojaa neiji identitet putem povezivanja s objektom ugraen je u samu strukturu egoinog uma. Jedna od najvanijih struktura uma pomou koje ego izlazi na povrinu je identifikacija. Re identifikacija" izvedena je od latinskih rei idem, to znai isti" i facere, to znai initi". Kada se identifikujem s neim, ja to inim istim". Istim kao ta? Kao ja. Ispunjavam ga sopstvenim doivljajem koji imam o sebi i na taj nain ono postaje deo mog identiteta". Jedan od najosnovnijih nivoa identifikovanja je identifikovanje sa stvarima: moja igraka kasnije postaje moj automobil, moja kua, moja odea itd. Pokuavam da se pronaem u stvarima, ali nikad ne uspevam u tome i zavravam izgubljen u njima. To je sudbina ega.

IDENTIFIKOVANJE SA STVARIMA Ljudi iz marketinkih agencija dobro su upoznati s injeni com da, ako ele da prodaju ljudima neto to im nije zaista potrebno, moraju ih ubediti da e to doprineti nainu na koji se vide ili nainu na koji ih drugi vide, drugim reima, moraju doprineti njihovom doivljaju njih samih. To postiu tako to, reci mo, kau da ete se isticati u masi ako koristite odreeni proizvod, to implicira da ete tako postati potpunija osoba. Ili mogu da u vaem umu stvore vezu izmeu proizvoda i poznate osobe, ili mlade, privlane i naizgled srene osobe. ak i fotografije starih ili preminulih poznatih linosti iz vremena kad su bili na vrhuncu svoje slave dobro slue toj svrsi. Neizgovorena pretpostavka je da time to kupite taj proizvod, putem maginog ina prilagoavanja, vi postajete kao oni ili bar neto nalik njima. U velikom broju sluajeva ne kupujete proizvod nego pojaiva identiteta". Firmirani predmeti su pre svega kolektivni Identiteti koje prihvatate. Oni su skupi, te samim tim i ekskluzivni". Kad bi svako mogao da ih kupi, onda bi oni izgubili svoju psiholoku vrednost i od njih bi ostala samo njihova materijalna vrednost, koja retko kad dostie i deo cene koju ste platili za njih. Stvari s kojim se neko identifikuje variraju od osobe do osobe i zavise od godina, pola, primanja, drutvene klase, mode, kulture koja ih okruuje itd. Ono s im se vi identifikujete u vezi je sa sadrajem, dok je nesvesni nagon da se identifikujete s neim strukturalan. To je jedan od najosnovnijih naina na koje egoini um funkcionie. Paradoksalno, ono to produuje ivot takozvanom potroakom drutvu jeste injenica da pokuaji da se ljudi pronau u stvarima ne daju rezultate. Zadovoljenje ega je kratkog veka i vi nastavljate da traite vie, kupujete vie, troite vie. Naravno, u fizikoj dimenziji u kojoj nae povrno ja" obitava, stvari su neophodan i neizbean deo naih ivota. Potreban nam je prostor za ivljenje, odea, nametaj, alat, prevozno sredstvo. Takoe, u naem ivotu postoje i stvari koje cenimo zbog njihove lepote ili kvaliteta. Treba da odamo poast

svetu stvari, ne da ga preziremo. Svaka stvar se odlikuje Postojanjem, i predstavlja privremeni oblik koji svoje korene pronalazi unutar bezoblija jedinog ivota, izvora svih stvari, svih tela, svih oblika. Kod veine starih kultura, ljudi su verovali da sve, ak i takozvani neivi objekti, poseduju duh u sebi, i u tom smislu bili su blie istini nego to smo mi danas. Kada ivite u svetu koji je otupeo od silnih mentalnih apstrakcija, vie ne moete da osetite ivost univerzuma. Veina ljudi ne ivi u pravoj stvarnosti nego u zamiljenoj. Ali ne moemo odavati poast stvarima ako ih koristimo da bismo ojaali svoj doivljaj sebe, tj. ako pokuavamo da pronaemo sebe u njima. To je upravo ono to ego radi. Ego-identifikacija sa stvarima tera nas da se veemo za stvari i postanemo opsednuti njima, to za uzvrat stvara potroako drutvo i ekonomske strukture u kojima je jedina jedinica napret ka jo vie. Nekontrolisana tenja ka posedovanju neega u jo veoj meri, tenja ka beskonanom rastu predstavlja disfunkcionalnost i bolest. To je ona ista vrsta disfunkcionalnosti koju manifestuje kancerogena elija, iji je jedini cilj da se uvea, nesvesna injenice da e time dovesti do sopstvenog unitenja jer unitava organizam iji je deo. Pojedini ekonomisti su toliko privreni terminu rasta da jednostavno ne mogu da se odvoje od te rei, pa ak i vreme recesije nazivaju negativnim rastom". Ogroman deo ljudskog ivota protraen je na opsesivnu preokupiranost stvarima. Iz tog razloga, jedno od najveih zala naeg vremena je proliferacija objekata. Kada vie niste u stanju da osetite svoj ivot, velika je verovatnoa da ete pokuati da ga ispunite stvarima. Kao duhovnu vebu predlaem da preispitate svoju vezu sa svetom stvari putem samoposmatranja, i da poseb no obratite panju na one koje oslovljavate s ,,moj/a". Potrebno je da budete oprezni i u potpunosti iskreni ako elite da saznate, na primer, da li je va doivljaj sopstvene vrednosti povezan sa stvarima koje posedujete. Da li odreene stvari izazivaju profi njeni oseaj vanosti ili superiornosti? Da li to to ih ne posedu jete ini da se oseate inferiornim u odnosu na one koji imaju vie od vas? Da li povremeno spominjete stvari koje posedujete

ili ih pokazujete kako biste uveali sopstveni oseaj vrednosti u neijim oima, a samim tim i u svojim? Da li se oseate ogoreno, besno ili ponieno ako neko drugi poseduje vie od vas ili onda kada izgubite neto veoma vredno? IZGUBLJENI PRSTEN Dok sam odlazio u posete ljudima kao savetnik i duhovni uitelj, dva puta nedeljno sam poseivao enu ije je telo bio napao rak. Bila je u etrdesetim i radila je kao nastavnica u koli. Doktori joj nisu davali vie od pet meseci ivota. Tokom tih poseta ponekad bi neka re bila izgovorena, ali smo veinu vremena provodili u tiini i za to vreme ona je osetila prve nagovetaje mira u sebi, za koji nije ni znala da postoji tokom svog ivota nastavnice prepunog obaveza. Jednog dana, meutim, doao sam i zatekao je ljutu i potresenu. ta se desilo?", upitao sam. Njen dijamantski prsten, od neprocenjive vrednosti i u materijalnom ali i u emotivnom smislu, nestao je, i ona je bila ubeena da ga je ukrala ena koja je vodila brigu o njoj nekoliko sati dnevno. Rekla je da ne razume kako neko moe biti toliko surov i bezoseajan da uradi tako neto. Upitala me je da li bi trebalo da se suoi s njom ili bi bilo bolje da odmah pozove policiju. Odgovorio sam joj da joj ja ne mogu rei kako da postupi, i dodao da se preispita i otkrije koliko joj je taj prsten, ili bilo ta drugo, zaista vaan u tom trenutku njenog ivota. Vi ne razumete!", odgovorila je. To je bio prsten moj bake. Nosila sam ga sve dok se nisam razbolela i dok prsti nisu poeli da mi otiu. To je vie od prstena. Kako da ostanem mirna?" Njena brza reakcija, ljutina i odbrambeni stav bili su znaci da ona jo uvek nije bila dovoljno spremna da se zagleda u sebe i svoje postupke razdvoji od dogaaja i posmatra ih odvojeno. Njen bes i odbrambeni stav bili su znaci da njen ego jo uvek govori iz nje. Rekao sam: Postaviu vam nekoliko pitanja, ali umesto da odmah odgovorite, pokuajte da naete odgovore u sebi. Napraviu pauzu posle svakog pitanja. Kada pronaete

odgovor, ne morate obavezno da ga iskaete reima." Odgovorila je da je spremna da me saslua. Upitao sam je: Da li ste svesni da ete u jednom trenutku, ako ne i veoma brzo, morati da se odreknete tog prstena? Koliko jo vremena vam je potrebno da ga se odreknete? Da li e se vaa vrednost umanji ti ako ga se odreknete? Da li je ono to jeste umanjeno tim gubitkom?" Nakon poslednjeg pitanja usledila je tiina. Kada je progovorila, osmeh je ozario njeno lice i inilo se da je pronala mir. Poslednje pitanje me je navelo da shvatim neto izuzetno vano. Prvo sam odgovor potraila u svom umu i on mi je odgovorio: 'Da, naravno da si poniena.' Potom sam sebi ponovila pitanje. 'Da li je ono to jesam umanjeno?' Ovog puta sam pokuala da osetim odgovor, a ne da razmiljam o njemu. Odjednom sad mogla da osetim svoje 'jesam'. Nikad pre to nisam osetila. Ako mogu da osetim to to jesam tako intenzivno, onda ono to jesam nije umanjeno ni po koju cenu. Jo uvek to oseam, neto mirno ali veoma ivo." To je radost Postojanja", odgovorio sam. Jedino kad prestanete da razmiljate moete da ga osetite. Postojanje se mora osetiti. O njemu se ne moe razmiljati. Ego ne zna za njega jer se ego sastoji od misli. Prsten je postojao u vaoj glavi kao misao koju ste pomeali sa doivljajem onoga to jeste. Mislili ste da je ono to jeste ili deo onoga to jeste sadrano u tom prstenu." Sve ono za im ego udi i za ta se vezuje su zamene za Postojanje, koje ne moe da oseti. Vi moete da cenite stvari i brinete o njima, ali kada god se veete za njih, znaete da je u pitanju ego. I zapravo, vi nikada nisi toliko vezani za stvari koliko za misli koje u sebi sadre ja", meni" ili moje". Kada god u pot punosti prihvatite gubitak, izdiete se iznad ega, i ono to ste vi, ono jesam" koje predstavlja samu svest, isplivava na povrinu." Odgovorila je: Sada razumem neto to je Isus rekao, a to mi je pre zvualo besmisleno: 'Ako ti neko uzme koulju, daj mu i svoj kaput.'" ,,U pravu ste", odgovorio sam. To ne znai da vie ne treba da zakljuavate vrata. Ali ono to znai je da ponekad in odricanja ima mnogo veu snagu od ina odbrane neega ili vrstog dranja za to."

Tokom poslednjih nedelja svog ivota, iako je njeno telo postajalo sve slabije, ona je bivala sve vedrija, kao da je svetio sijalo kroz nju. Odrekla se mnogih stvari koje je posedovala, ak je neke darovala eni za koju je mislila da joj je ukrala prsten, i sa svakim predmetom koji bi darovala, njena radost je bivala vea. Kada me je njena majka pozvala da mi saopti da je umrla, rekla mi je i da su nakon njene smrti pronali prsten u prirunoj apote ci u kupatilu. Da li je ena vratila prsten, ili je sve vreme bio tamo? Zauvek e ostati misterija. Ali jedna stvar koju znam jeste da e nam ivot pruiti sve one vrste spoznaja koje e nam pomoi u evoluciji svesti. Kako da znate da je to ona vrsta spo znaje koja vam je potrebna? To je ono to oseate u ovom trenutku. Da li je onda pogreno da budete ponosni na stvari koje posedujete ili da oseate gorinu prema ljudima koji imaju vie od vas? Ne, nikako! Oseaj ponosa, potreba za isticanjem, oigledno jaanje neijeg ja" kroz vie od nekoga" i poniavanje kroz manje od nekoga" niti je dobro niti je loe prosto, to je ego. Ego nije pogrean, on je jednostavno nesvestan. Kada uvidite ego unutar sebe, poinjete da se izdiete iznad njega. Nemojte ego shvatati preterano ozbiljno. Kada opazite egoino ponaanje kod sebe, nasmeite se. Ponekad moete i da se smejete tome. Kako oveanstvo moe da bude obmanuto njime toliko dugo? I iznad svega, budite svesni da ego nije neto lino. Ne predstavlja vas. Ako mislite da je ego va lini problem, onda je ego jo izraeniji kod vas. ILUZIJA O POSEDOVANJU Posedovati" neto - ta to zapravo znai? ta znai uiniti neto svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kaete: Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste laov. U svakom sluaju, priate priu u kom su se misaoni oblik ja" i misaoni oblik zgrada" stopili u jedno. To je nain na koji

funkcionie mentalni koncept o posedovanju. Ako se svi slau s vaom priom, postojae potpisani papiri koji to potvruju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slae s vama, poslae vas psihijatru. ivite u zabludi, ili laete, a da se tome ne moete odupreti. Ovde je vano uoiti da pria i misaoni oblici koji je sainjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slau s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi. ak iako se ljudi slau s priom, u krajnjem sluaju to je samo privid. Mnogi ljudi ne shvate sve do trenutka dok ne zavre na samrtnoj postelji, kad sve spoljanje stvari nestanu, da nijedna stvar nikad nije odreivala ono to su oni zapravo. Pri suoavanju sa smru ceo koncept o posedovanju se pokae kao krajnje beznaajan. U poslednjim trenucima ivota oni shvate da, dok su tokom svojih ivota teili da upotpune sebe, ono za im su zapravo tragali, nji hovo Bie, oduvek je bilo tu, ali je u velikoj meri bilo skriveno nji hovim identifikovanjem sa stvarima, to u krajnjem sluaju znai identifikovanjem s njihovim umovima. Blago siromanima duhom", rekao je Isus, jer je njihovo carstvo nebesko." 7 ta znai biti siromaan duhom"? Bez unutranjeg tereta, bez identifikacija. Niti sa stvarima, niti s bilo kakvim mentalnim tvorevinama koje u sebi sadre doivljaj sopstvenog ja". A ta je carstvo nebesko"? Jednostavna, ali pro dubljena radost Postojanja, koju pronalazite u trenutku kada se oslobodite identifikacija i postanete siromani duhom". Iz tog je razloga odricanje svih oblika posedovanja stara duhovna praksa i na Istoku i na Zapadu. Odricanjem se, meutim, ne oslobaate ega automatski. On e pokuati da osigura svoj opstanak tako to e potraiti neto drugo s im e se identifikovati. Identifikovae se, na primer, sa umiljenom slikom koju imate o sebi kao o nekome ko je prerastao svako interesovanje za materijalne stvari i samim tim je superioran u odnosu na druge, i vie produhovljen od njih. Postoje ljudi koji su se odrekli svega to su posedovali, ali njihov ego je vei nego kod pojedinih milionera. Ako eliminiete jednu vrstu identifikaci je, ego ubrzo pronae drugu. U krajnjem sluaju, nije vano s im se identifikujete sve dok to poseduje odreeni identitet.
7

Sveto jevanelje po Mateju 5:3

Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasnitva jo je jedan od misaonih oblika, jo jedna mentalna pozicija koja moe da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega moete da pokaete da ste u pravu, a da drugi gree. Kasnije emo videti da taj in dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi gree predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoini um funkcionie, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim reima, sadraj ega moe se menjati, ali struktura urna koja ga odrava u ivotu ne moe. Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da e sam in identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, oita vrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti va doivljaj sebe jo veom vrstinom i istrajnou. Ovo se posebno odnosi na graevine i na zemljita, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih moete posedovati, a koji se ne mogu unititi. Apsurd posedovanja ponekad je najoigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro daka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju. Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpiu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su oseali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa da njima. Ego esto izjednaava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I to vie posedujem, sve sam postojani ji. Ego se hrani poreenjem. Nain na koji vas drugi vide pre obrazi se u nain na koji sami sebe vidite. Kada bi svi iveli u ogromnim kuama i bili bogati, vaa ogromna kua i vae bogat stvo ne bi vie mogli da jaaju va doivljaj sebe. Mogli biste onda da se preselite i u obinu kolibu, da se odreknete svog bogatstva i povratite svoj identitet tako to ete sebe videti i sma trati duhovnijim od ostalih. Nain na koji vas drugi vide postaje ogledalo koje vam pokazuje ko ste i kakvi ste. Egov doivljaj o sopstvenoj vrednosti obavezno je povezan s vrednou koju drugi misle da posedujete. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vae ja", i ako ivite u drutvu koje u velikoj meri izjednaava sopstvenu vrednost s onim ta posedujete i koliinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, biete

osueni da ostatak svog ivota provedete jurei za stvarima s uzaludnom nadom da ete na taj nain pronai sopstvenu vrednost i upotpuniti doivljaj sopstvenog ja". Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokuate! To je nemogue. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao traite u njima. U meuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za odreeni pred met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slino, to znai da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni injenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden tifikacija nije vie potpuna. ,Ja sam svest koja je svesna da po stoji vezivanje." To je poetak transformacije svesti. ELJENJE: POTREBA DA SE IMA VIE Ego se identifikuje s posedovanjem, ali njegovo zadovo ljenje time je relativno plitko i kratkog veka. Skriven unutra, osta je duboko usaeni oseaj nezadovoljstva, nepotpunosti, nedo voljnog". Jo uvek nemam dovoljno" zapravo su rei kojima ego eli da kae: Jo nisam ispunjen." Kao to smo i videli, posedovanje, koncept o vlasnitvu, predstavlja tvorevinu ega, koja treba da mu prui vrstinu i traj nost i da ga istakne, da ga uini posebnim. Poto niste u stanju da pronaete sebe u posedovanju, postoji jo jedan snaan nagon u njegovoj sri, a koji je sadran u strukturi ega: potreba da se ima vie, koju takoe moemo nazvati eljenje". Nijedan ego ne moe da opstane dui period vremena bez potrebe da ima vie. Stoga eljenje odrava ego u ivotu vie nego to to radi posedovanje. Ego eli da eli vie nego to eli da poseduje. Povrno zadovoljstvo posedovanja uvek se smenjuje s jo veom eljom. To je psiholoka potreba za tim da se ima vie, da se ima vie predmeta s kojima se moe identifikovati. To je zavisnika potreba, a ne istinska.

U pojedinim sluajevima, psiholoka potreba da se ima vie ili oseanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristini za ego, prenesu se na fiziki nivo i time u neutaivu glad. Bulimiari esto teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremeaj u ishrani bie izleen uko liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dou u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoinog uma. Pojedini egoi znaju ta ele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlunou - Dingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili vei od ivota. Energija koja lei u sreditu njihovih elja, meutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji hovoj propasti. U meuvremenu, unesree i sebe i ostale ili, u sluaju veih od ivota", stvore pakao na zemlji. Veina ega ima kontradiktorne elje. ele razliite stvari u razliito vreme ili ak i ne znaju ta ele osim da to nije sadanji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul tati neispunjenih elja. Stalna elja je strukturalna, te nijedna koliina sadraja ne moe da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno eljenje koje nema poseban cilj esto se moe pronai kod ega koji su jo uvek u razvoju, to je sluaj s tinejderima, od kojih odreeni broj konstantno osea negativnost i nezadovoljstvo. Fizika potreba za hranom, vodom, skrovitem, odeom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabeljive potrebe da se ima vie, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoini entiteti koji se takmie jedni s drugima u tome ko e imati vie. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnou pokuavaju da dou do njega. Priroda, ivotinje, pa ak i ljudi i njihovi poslodavci nisu nita vie do brojke na zakljunom raunu, beivotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace. Misaoni oblici mene" i moje", vie od", ja elim", meni je potrebno", moram da imam" i nije dovoljno" ne odnose se na

sadraj ega nego na njegovu strukturu. Sadraj podlee promeni. Sve dok te misaone oblike ne prepoznate kod sebe, sve dok ih niste svesni, verovaete svemu to kau, biete osueni da ispoljavate nesvesne misli, osueni da tragate, a da ne pronalazite, jer sve dok ti misaoni oblici delaju, nijedan predmet, mesto, osoba ili stanje nee vas zadovoljiti. Sve dok egoina struktura postoji, nijedan vas sadraj nee zadovoljiti. Bez obzira na to ta posedujete ili dobijate, neete biti sreni. Uvek ete biti u potrazi za neim to obeava vee ispunjenje, za onim to garantuje da e dopuniti va nepotpuni doivljaj sebe i ispuniti oseaj praznine koji oseate u sebi. IDENTIFIKOVANJE S TELOM Pored poreenja s predmetima, drugi osnovni oblik identifikovanja je identifikovanje sa svojim" telom. Kao prvo, telo moe biti muko ili ensko, te polna identifikacija postaje znaajan deo ljudskog ja". Pol postaje identitet. Identifikovanje s polom podstie se u ranom dobu, i primorava vas da prihvatite ulogu, uslovljeni obrazac ponaanja, koji utie na sve aspekte vaeg ivota, ne samo seksualni. To je uloga u koju se mnogo ljudi uplete, ee u tradicionalnijim drutvima nego u zapad njakoj kulturi, u kojoj je identifikacija s polom poela da jenja va. U pojedinim tradicionalnim kulturama, najgora sudbina koja moe da zadesi jednu enu jeste da ostane usedelica ili jalova, a za mukarca da je impotentan, te da nije u mogunosti da ima decu. Ispunjenje ivota se shvata kao ispunjenje polnog identite ta odreene osobe. Na Zapadu, fiziki izgled u velikoj meri doprinosi nainu na koji se doivljavate: njegova snaga ili slabost, lepota ili runoa, osobine koje se mogu uoiti prilikom poreenja sa drugima. Kod mnogih ljudi, njihov oseaj vrednosti usko je povezan sa njihovom fizikom snagom, privlanou, kondici jom i spoljanjim izgledom. Mnogi oseaju da se njihova vrednost umanjila jer sebe doivljavaju runim ili nesavrenim.

U pojedinim sluajevima, mentalna slika ili koncept o svom telu" predstavlja potpuni poremeaj stvarnosti. Mlada ena moe sebe smatrati debelom i stoga se izgladnjivati, a da je zapravo prilino zgodna. Nije u stanju da vidi svoje telo. Jedino to moe da vidi" je mentalni koncept o svom telu, koji kae: ,Ja sam debela" ili Udebljau se". U korenu ovog stanja lei identifikovanje s umom. to se ljudi vie identifikuju s umom, pojaava se egoina disfunkcionalnost, tako da je primetan drastian porast sluajeva anoreksije tokom poslednjih decenija. Ukoliko bi obolela osoba bila u stanju da pogleda u svoje telo bez dodat nih predrasuda svog uma ili kad bi bar mogla da prepozna te predrasude i ono to one predstavljaju umesto to veruje u njih, ili jo bolje, kada bi mogla da oseti svoje telo iznutra, time bi moglo zapoeti njeno izleenje. Oni koji se identifikuju sa svojim dobrim izgledom, fizikom snagom ili sposobnostima pate kad god jedna od tih osobina poinje da bledi ili nestaje, to je neizbeno. Njihov lini identitet, koji je zasnovan na tim osobinama, u opasnosti je. Bilo kako bilo, lepi ili runi, ljudi zasnivaju znaajan deo svog iden titeta, bio on pozitivan ili negativan, na svojim telima. Tanije, oni zasnivaju svoj identitet na misaonom ja", koje pogreno povezu ju s mentalnom slikom ili konceptom o svom telu, koje na kraju krajeva nije nita drugo do fiziki oblik koji deli sudbinu ostalih oblika - nepostojanost i neizbeno propadanje. Izjednaavanje fizikog tela, koje opaamo ulima i koje je osueno da stari, vene i umre s ja", pre ili kasnije vodi do pat nje. Uzdravanje od identifikovanja s telom ne znai da ga zane marujete, prezirete ili da vie ne brinete za njega. Ako je snano, lepo, krepko, onda moete da uivate u tim atributima i da ih cenite dok traju. Takoe, moete da popravite telesno stanje kroz ispravnu ishranu i vebanje. Ako ne izjednaavate svoje telo s onim to jeste, kada lepota pone da bledi, krepkost nestaje ili telo postane onesposobljeno, to nikako nee uticati na va oseaj sopstvene vrednosti ili identiteta. U stvari, kako telo poinje da slabi, bezoblina dimenzija, svetlost svesti moe lake da sija kroz oblike koji blede. Nisu samo oni ljudi koji imaju dobra ili skoro savrena tela skloni tome da ga izjednaavaju s onim ta predstavljaju. Na isti

nain, veoma lako se moete poistovetiti i s problematinim" telom, te telesne nedostatke, bolest ili invaliditet uiniti svojim identitetom. Tada ponete da doivljavate i vidite sebe kao obolelog" od ove ili one hronine bolesti ili invaliditeta. Doktori i ostali koji vam neprestano potvruju va zamiljeni identitet paenika ili pacijenta posveuju vam mnogo panje. Vi se tada nesvesno drite te bolesti jer je ona postala imanentni deo vaeg doivljaja sebe. Ona je postala jo jedan misaoni oblik s kojim se ego moe identifikovati. U trenutku kada ego pronae identitet, ne eli da ga pusti. Zauujue, ego, koji je u potrazi za snanijim identitetom moe da stvori bolest, to esto i ini, kako bi se kroz nju ojaao. OSEANJE PRISUSTVA UNUTRANJEG TELA Iako je identifikovanje s telom jedno od najosnovnijih obli ka ega, dobra vest je ta da je to onaj oblik koji se lako moe prevazii. To se ne postie time to pokuavate da ubedite sebe da vi niste svoje telo, ve preusmeravanjem svoje panje sa spoljanjeg oblika tela i razmiljanja o njemu - bilo ono lepo, runo, snano, slabo, debelo, mravo - na oseaj ivosti unutar njega. Bez obzira na to kakav je spoljanji izgled vaeg tela, izvan tog oblika ono predstavlja neverovatno ivo polje energije. Ako niste upoznati sa sveu o unutranjem telu", zatvorite oi na trenutak i pokuajte da otkrijete postoji li ivot u vaim rukama. Nemojte da pitate svoj um. Samo e vam odgo voriti: Ne oseam nita." Verovatno e i dodati: Daj mi neto zanimljivije o emu u razmiljati." Umesto da pitate svoj um, obratite se direktno rukama. Ovim elim rei: postanite svesni nenog oseaja ivosti u njima. Tu je. Treba samo da usmerite panju kako biste ga primetili. U poetku ete moda osetiti bockanje, a onda energiju i ivost. Ako svoju panju zadrite na rukama, oseaj ivosti e se pojaati. Pojedinim ljudima nee biti potrebno ni da zatvore oi. Oni e biti u stanju da osete svoje unutranje ruke" dok ovo itaju. Zatim prikljuite i stopala,

usmerite panju na njih i ponite da oseate i ruke i stopala istovremeno. Potom ukljuite i ostale delove tela - noge, ramena, stomak, grudi, itd - u taj doivljaj sve dok ne postanete svesni unutranjeg tela kao celokupnog oseaja ivosti. Ono to nazivam unutranjim telom" nije zapravo telo nego ivotna energija, most izmeu oblika i bezoblija. Neka vam postane navika da oseate prisustvo unutranjeg tela. Nakon odreenog vremena neete morati da zatvarate oi kako biste ga osetili. Na primer, pokuajte da vidite da li moete da osetite unutranje telo svaki put kada sluate nekoga dok govori. Zvui skoro paradoksalno; kada ste u dodiru sa svojim unutranjim telom, vie se ne identifikujete s njim, niti se identifikujete sa svojim umom. Drugim reima, vie niste identifikovani s oblikom nego se udaljavate od njega i kreete se ka bezobliju, koje moemo nazvati i Biem. Ono je va osnovni identitet. Svest o telu ne samo da vam prua oslonac u sadanjem trenutku nego predstavlja i vrata za beg iz zatvora ega. Ojaava i imunoloki sistem i sposobnost tela da se samo lei. ZABORAVLJANJE BIA Ego je uvek identifikovanje s oblikom, potraga za sobom, koja se zavrava gubitkom sebe u nekom od oblika. Oblici nisu samo materijalni predmeti ili fizika tela. Osim spoljanjih oblika - stvari i tela - tu su i misaoni oblici, koji se neprestano uzdiu u polju svesti. Oni su energetske tvorevine, finije i manje vre od fizikih, ali bez obzira na sve - ipak su oblici. Ono ega biste morali biti svesni, kao to ste svesni glasa u glavi koji ne presta je da govori, jeste tok neprekidnog i nagonskog razmiljanja. Kada svaka misao u potpunosti okupira vau panju, kada se u potpunosti identifikujete s glasom u svojoj glavi i s emocijama koje ga prate, toliko da se gubite u svakoj misli i svakoj emociji, onda ste u potpunosti identifikovani s oblikom i samim tim nalazite se u stisku ega. Ego predstavlja nagomilavanje misaonih oblika koji se ponavljaju i uslovljenih mentalno-emocionalnih

obrazaca koji su ugraeni u nain na koji doivljavamo sebe. Ego se izdie kada se va oseaj Postojanja, ili ja jesam", to je zapravo bezoblina svest, zameni s oblikom. To je smisao identifikovanja. To je zaboravljanje Bia, primarna greka, iluzija o apsolutnoj razdvojenosti koja stvarnost pretvara u moru. OD DEKARTOVE GREKE DO SARTROVOG UVIDA Dekart, filozof iz XVII veka, koji se smatra ocem moderne filozofije, dao je verbalni oblik te prvobitne greke u vidu po znate maksime (koju je smatrao konanom istinom): Mislim, dakle postojim." To je bio njegov odgovor na pitanje: Postoji li neto to sa sigurnou mogu znati?" Doao je do saznanja da je jedino u ta nikad ne moe posumnjati injenica da uvek razmilja, tako da je razmiljanje izjednaio s Biem, tj. identitet - postojim" - s razmiljanjem. Umesto konane istine, pronaao je koren ega, ali nije bio svestan toga. Trebalo je da proe skoro tri stotine godina pre nego to je jo jedan poznati filozof pronaao neto u toj izjavi, to je Dekart, kao i svi ostali, prevideo. Njegovo ime je an-Pol Sartr. On se duboko zamislio nad Dekartovom izjavom Mislim, dakle posto jim" i iznenada shvatio: Svest koja kae 'postojim' nije ona svest koja razmilja." ta je time hteo da kae? Kada ste svesni da razmiljate, ta svest nije deo razmiljanja. To je razliita dimenzija razmiljanja. I upravo ta svest kae: Postojim." Kad u vama ne bi postojalo nita do misao, ne biste ni znali da razmiljate. Bili biste poput usnulog oveka koji ne zna da sanja. Identifikovali biste se sa svakom milju poput sanjara koji se identifikuje sa svakom slikom svog sna. Mnogo ljudi ivi na taj nain, kao da etaju u snu, uhvaeni u starim disfunkcionalnim tvorevinama uma, koje iznova stvaraju stvarnost koja lii na moru. Kada ste svesni toga da sa njate, budni ste u snu. Pojavljuje se jo jedna dimenzija svesti. Implikacije Sartrovog uvida su veoma znaajne, ali je i on sam bio suvie identifikovan s razmiljanjem da bi u potpunosti shvatio znaaj onoga to je otkrio, nove dimenzije stvarnosti koja se raa.

MIR KOJI PREVAZILAZI SVE RAZUMEVANJE Postoji mnogo pria o ljudima koji su iskusili raanje nove dimenzije svesti nakon traginog gubitka u odreenom trenutku svog ivota. Pojedini su izgubili sve to su imali, drugi decu ili suprunika, drutveni poloaj, reputaciju ili fiziku sposobnost. U pojedinim sluajevima, tokom ratova i prirodnih katastrofa, izgu bili su sve od navedenog istovremeno i shvatili da nemaju nita". To se moe nazvati graninom situacijom. Bez obzira na to s im su se bili identifikovali, ili ta im je upotpunjavalo njihov doivljaj sebe, to im je bilo oduzeto. A onda, iznenada i neobjanjivo, ta teskoba i snani strah koji su prvobitno oseali ustupili su mesto svetom oseaju Prisutnosti, dubokom miru i spokoju i potpunoj slobodi od straha. Mora da je Sveti Pavle bio upoznat s ovim fenomenom kada je rekao: Mir Boji koji pre8 vazilazi svaki um." I to je zaista mir koji se ini besmislenim, i ljudi koji su ga osetili esto se zapitaju: Pored svega ovoga to mi se dogaa, kako je mogue da oseam takav mir?" Kada jednom shvatite ta je ego i kako on funkcionie, odgovor je jednostavan. Kada oblici s kojima ste se identifikovali nestanu, to moe da vodi i do sloma ega, jer ego jeste identifikovanje s oblicima. Kada ne postoji nita vie s im biste se mogli identifikovati, ko ste onda vi? Kada se oblici oko vas razgrade ili se smrt priblii, va oseaj Postojanja, onoga to jeste, osloboen je od veze s oblikom. Duh je osloboen iz zarobljenitva u materijalnom. Shvatite da je va osnovni identitet bezoblian, poput sveprisutnog Prisustva, poput Bia koje je prethodilo svim oblicima, svim identifikacijama. Uvidite svoj identitet kao svoju savest, a ne kao ono s im se ta savest identifikovala. To je mir Boji. Konana istina o tome ko ste nije ja sam ovo" ili ja sam ono", nego jednostavno ja jesam". Ne mora svako ko doivi veliki gubitak obavezno iskusiti i buenje, prestanak identifikacije s oblikom. Pojedinci odmah stvore snanu mentalnu sliku ili misaoni oblik u kom sebe vide kao rtvu; bilo kao rtvu okolnosti, drugih ljudi, nezasluene sud8

Poslanica Sv. Aposotola Pavla Filibljanima 4:7

bine ili Boga. Oni se veoma snano identifikuju s tim misaonim oblikom i emocijama koje on stvara, poput, besa, ogorenosti, samosaaljenja i sl. i taj oblik ubrzo zauzme mesto svih identi fikacija koje su nestale prilikom gubitka. Drugim reima, ego ubrzo pronae novi oblik. injenica da je taj novi oblik duboko nesrean ne zabrinjava preterano ego sve dok on ima svoj iden titet, bez obzira na to da li je dobar ili lo. U Stvari, taj e novi ego biti sadrajniji, stroi i otporniji od prethodnog. Kada god se desi taj tragini gubitak, vi se ili oduprete ili prepustite. Pojedini ljudi postanu ogoreni ili veoma kivni, drugi postanu saoseajni, mudri i puni ljubavi. Preputanje znai unutranje prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Otvarate se prema ivotu. Odupiranje znai unutranju kontrakciju, ovrivanje oklopa ega. Zatvarate se prema ivotu. Bilo kakve akcije da preduzmete u tom stanju unutranjeg opiranja (koje jo moemo nazvati i negativnost) stvoriete jo vee spoljanje opi ranje, i univerzum vie nee biti na vaoj strani, ivot nee biti od preterane pomoi. Ako su roletne sputene, sunevi zraci ne mogu da prodru unutra. Kada se prepustite u sebi, kada se pre date, otvori se nova dimenzija svesti. Ako je mogue ili ako je potrebno da se preduzme odreena akcija, onda e ona biti u skladu s celinom i podrana od strane kreativnog uma, neuslovljene svesti, s kojom postajete jedno u trenutku unutranje otvorenosti. U tom trenutku, okolnosti i ljudi budu od velike pomoi, spremni na saradnju. Sluajnosti se dogaaju. Ako nema potrebe za delanjem, poivate u miru i unutranjoj mirnoi, koja dolazi kao rezultat preputanja. Poivate u Bogu.

TREE POGLAVLJE

Sutina ega

Izvestan broj ljudi je u potpunosti identifikovan s glasom u glavi, s tim neprekidnim tokom nesvesnog i nagonskog razmiljanja i emocija koje ga prate, i za njih se moe rei da su opsednuti umom. Sve dok niste svesni toga, mislioca" posmatrate kao sebe. To je egoini um. Zovemo ga egoinim jer posto ji doivljaj o sopstvenom ja" (ego) u svakoj misli, svakom seanju, svakoj interpretaciji, miljenju, stavu, reakciji i oseanju. U duhovnom smislu, tu se radi o nesvesnom delu uma. Vae razmiljanje, sadraj vaeg uma, uslovljen je prolou, vaim odgojem, kulturom, porodinom istorijom itd. Centralni deo aktivnosti vaeg uma sastoji se od izvesnih misli, oseanja i obli ka ponaanja, koji se uvek iznova ponavljaju i s kojima se naj snanije identifikujete. Taj entitet jeste ego. U veini sluajeva, kada kaete ja", to zapravo ego gov ori iz vas, ne vi, kao to smo ve imali prilike da vidimo. On se sastoji od misli i oseanja, od skupa seanja s kojima se identi fikujete i koje nazivate ja i moja pria", od uobiajenih uloga koje tumaite, a da niste ni svesni toga, od kolektivnih identi fikacija poput nacionalnosti, religije, rase, drutvene klase ili politike opredeljenosti. Sastoji se i od linih identifikacija, ne samo s predmetima koje posedujete nego i sa stavovima, spoljanjim izgledom, dugo prisutnim oseanjem razoaranja, ili idejama o sebi kao nekome ko je bolji od nekog drugog ili nedo voljno dobar, kao uspenoj osobi ili gubitniku.

Sadraj ega zavisi od osobe do osobe, ali svaki ego ima istu strukturu. Drugim reima: egoi se razlikuju samo na povrini. U sutini su isti. Na koji nain su isti? ive od identifikovanja i razdvajanja. Kada ivite kroz ja" koje je tvorevina uma i koje se sastoji od misli i emocija koje ine ego, osnova vaeg identiteta je nestabilna jer su misli i emocije po svojoj prirodi prolazne i nepostojane. Iz toga vidimo da se svaki ego bori za sopstveni opstanak, i pokuava da se zatiti i ojaa. Kako bi odrao ideju o sebi, potrebna mu je suprotna misao o drugima". Zamiljeno ja" ne moe da opstane bez zamiljenih drugih". Drugi su u toj meri drugi" da ih doivljavate kao neprijatelje. Na jednom kraju tog nesvesnog egoinog obrasca lei egoistina prisilna navika da se uvek trai krivac i da se uvek alimo na druge. Isus se na to osvrnuo sledeim reima: ,,A zato vidi trun u oku brata svo 9 jega, a brvna u svom oku ne osea?" Na drugom kraju postoji fiziko nasilje meu pojedincima i ratovi koji se vode izmeu nacija. U Bibliji Isusovo pitanje ostaje bez odgovora, ali on glasi: Jer kada kritikujem ili osuujem nekoga, oseam se veim, superiornim u odnosu na njega." PRIGOVARANJE I NEGODOVANJE Prigovaranje je jedna od egovih omiljenih strategija za ojaavanje. Svaki prigovor je mala pria koju mozak izmisli, a u koju vi potpuno poverujete. I nevano je da li prigovarate naglas ili u sebi. Kada se nalazite u stisku takvog ega, prigovaranje, posebno u vezi sa drugim ljudima, postaje navika koje, naravno, niste svesni, to znai da niste svesni svojih postupaka. Primenjivanje negativnih mentalnih oznaka na ljude, dok razgo varate s njima ili dok razgovarate o njima s drugim ljudima, ili ak dok razmiljate o njima, esto je deo tog obrasca. Nazivanje pogrdnim imenima je najsuroviji oblik takvog oznaavanja i potrebe ega da bude u pravu i trijumfuje nad drugima: rei budala, nitkov, drolja" jesu konane osude, koje ne moete
9

Sveto Jevanelje po Luci 6:41

povui kada ih jednom izgovorite. Na niem nivou skale nesvesnosti nalaze se galama i vritanje, a jo nie - fiziko nasilje. Negodovanje je oseanje koje esto ide uz prigovaranje i mentalno oznaavanje ljudi, i obezbeuje egu jo vie energije. Negodovanje znai oseati se ogoreno, ponieno, raaloeno ili uvreeno. Negodujete zbog pohlepe drugih ljudi, njihovog nepotenja, manjka integriteta, onoga ime se bave, ta su radili u prolosti, ta su rekli, ta nisu uspeli da urade, ta je trebalo da urade, a ta ne. Ego jednostavno uiva u tome. Umesto da ne obraate panju na nesvesnost drugih, vi je vidite kao njihov identitet. Ko stoji iza toga? Vaa nesvesnost, va ego. Ponekad mana" koju vidite u drugima ak i ne postoji. To je sasvim pogreno tumaenje, projekcija uma koji je uslovljen da sve posmatra kao neprijatelje i da uvek bude u pravu ili superioran u odnosu na druge. U drugim sluajevima mana moda i postoji, ali time to se koncentriete na nju u tolikoj meri da zanemaru jete sve ostalo, samo je uveavate. I ono na ta reagujete kod drugih, jaate kod sebe. Nereagovanje na ega drugih ljudi predstavlja jedan od najefikasnijih naina na koji se ne samo izdiemo iznad ega u sebi nego i oslobaamo od kolektivnog ljudskog ega. Meutim, moete da postignete stanje nereagovanja ako prepoznate da neije ponaanje proistie iz ega, i da predstavlja izraz kolek tivne ljudske disfunkcionalnosti. Kada shvatite da ego nije nita lino, vie i ne postoji nagon da reagujete na njega kao da jeste. Tako to neete reagovati, biete u mogunosti da pomognete drugima da na povrinu ispliva njihov zdrav razum, koji je zapra vo neuslovljena svest nasuprot onoj uslovljenoj. S vremena na vreme moda ete morati da preduzmete odreene praktine korake kako biste se zatitili od duboko nesvesnih ljudi. Moete uspeti u tome, a da pri tom od njih ne napravite neprijatelje. Vaa najvea zatita je da ostanete svesni. Neko e vam postati nepri jatelj ako personifikujete nesvesno u njemu, tj. njegov ego. Nereagovanje nije slabost nego snaga. Drugi naziv za nereago vanje je oprotaj. Oprostiti znai prevideti ili preciznije prozreti prozreti kroz ego i time dopreti do zdravog razuma, koji je osnovni deo bia svakog oveka.

Ego oboava da prigovara i da se osea ogorenim ne samo zbog drugih ljudi nego i zbog situacija. Ono to moete da uradite sa osobom, moete i sa situacijom - moete napraviti neprijatelja od nje. Implikacije su uvek iste: Ovo ne bi trebalo da se dogaa", Ne elim da budem ovde", Ne elim ovo da radim", Ne ophode se fer prema meni." Najvei neprijatelj ega je, bez sumnje, sadanji trenutak, to je, zapravo, sami ivot. Prigovaranje ne treba da se pomea s ukazivanjem na neiju greku ili nedostatak kako bi se oni ispravili. A suzdrava nje od prigovaranja ne znai tolerisanje loeg kvaliteta ili ponaanja. Ego nema nikakve veze s tim da li ete rei konobaru da vam je orba hladna i da treba da se podgreje. Naravno, uko liko se drite injenica koje su uvek neutralne. Kako se usuujete da mi donesete hladnu supu..." To je ve prigovaranje. U toj tvrd nji postoji jedno ja" koje voli da se osea uvreenim hladnom supom i iskoristie to do kraja; ja" koje uiva da dokazuje da drugi gree. Prigovaranje o kome je re nalazi se u slubi ega, ne promene. Ponekad je oigledno da ego zapravo ne eli promenu, jer tada moda ne bi mogao nastaviti sa aljenjem. Pokuajte da uhvatite, tj. da primetite glas u glavi, moda ba u asu kada se ali na neto, i pokuajte da vidite ta on zaista predstavlja; glas ega, nita vie od uslovljenog obrasca uma, misao. Kad god opazite taj glas, shvatiete i da vi niste taj glas, vi ste onaj ko je svestan njegovog prisustva. U stvari, vi ste svest koja je svesna glasa. U pozadini se nalazi svest. U pred njem planu je glas, mislilac". Na taj se nain oslobaate ega, neopaenog dela uma. Onog trenutka kada postanete svesni ega u sebi, strogo posmatrajui, to vie nije ego, nego stari, uslovljeni obrazac uma. Ego podrazumeva nesvesnost. Svest i ego ne mogu da koegzistiraju. Stari obrazac uma ili mentalna navika i dalje moe opstati i ponovo se pojaviti jer u sebi sadri snagu hi ljada godina kolektivne ljudske nesvesnosti, ali svaki put kada neko doe do spoznaje, on slabi.

REAGOVANJE I ALJENJE Dok je negodovanje oseanje koje esto ide uz prigo varanje, ono moe biti propraeno i intenzivnijim oseanjima, poput besa ili druge vrste uznemirenosti. Na taj nain dobija na snazi. Prigovaranje se pretvara u reagovanje, jo jedan od naina na koji se ego jaa. Postoji mnogo ljudi koji samo ekaju priliku da reaguju protiv neega ili nekoga, da se iznerviraju ili uzne mire zbog toga i nikad im ne treba mnogo vremena da to i urade. To je neuveno", kau. Kako se usuuje da..." Ne slaem se s tim." Zavisni su od uznemirenosti i besa kao to su neki ljudi zavisni od droge. Kroz reagovanje protiv ovoga ili onoga oni uvruju svoju poziciju i svoj doivljaj sopstvenog ja". Dugotrajno stanje negodovanja naziva se aljenje. aliti se znai biti u trajnom stanju protivljenja i iz tog razloga aljenje sainjava znaajan deo ega mnogih ljudi. Kolektivno aljenje moe opstati vekovima u psihi nacije ili plemena i davati snagu neprekidnom ciklusu nasilja. aljenje je jaka negativna emocija povezana s dogaajem iz daleke prolosti, koja ostaje iva putem razmiljanja, prepriavanja prie u sebi ili naglas o neemu to mi je neko uradio" ili o neemu to nam je neko uradio". aljenje e zara ziti i ostale delove vaeg ivota. Na primer, dok razmiljate o svo joj tuzi i oseate je, njena negativna emocionalna energija moe da poremeti vae opaanje dogaaja koji se deavaju u sadanjosti ili da utie na nain na koji se ophodite i ponaate prema nekome. Jedno intenzivno aljenje je dovoljno da zarazi ogromni deo vaeg ivota i da vas dri u stisku ega. Potrebno je da budete iskreni kako biste shvatili da li jo uvek gomilate tugu u sebi, da li postoji neko u vaem ivotu kome niste u potpunosti oprostili, neki neprijatelj". Ako ste iskreni, budite svesni tuge i na nivou misli i na nivou oseanja, tj. budite svesni misli koje je odravaju u ivotu, i osetite emociju koja predstavlja odgovor tela na te misli. Ne pokuavajte da se oslobodite tuge. Pokuaj da se oslobodite, da oprostite, ne uspeva. Oprotaj se deava sam od sebe kada shvatite da nema drugu svrhu do jaanja vaeg lanog doivljavanja sebe, i

odravanja ega u ivotu. Shvatanje predstavlja oslobaanje. Isusovo uenje o tome kako treba da oprostimo svojim nepri jateljima" govori o ponitavanju jedne od najosnovnijih egoinih struktura ega u ljudskom umu. Prolost ne moe da vas sprei da ivite u sadanjem trenutku. Ali vae aljenje za prolou moe. I na kraju, ta je zapravo aljenje? Teret starih misli i oseanja.

BITI U PRAVU I TVRDITI DA DRUGI NISU Prigovaranje, zajedno s traenjem krivice i reagovanjem jaaju egov oseaj granienja i razdvojenosti, od kojeg i zavisi njegov opstanak. Ali oni jaaju ego i na drugi nain tako to mu pruaju oseaj superiornosti koja mu daje snagu. Moda i nije odmah oigledno kako prigovaranja zbog, recimo, guve u sao braaju, politiara, pohlepnih bogataa" ili nezaposlenih lenjivaca", kolega s posla ili bivih suprunika, mukaraca ili ena mogu da vam prue oseaj superiornosti. Razlog je sledei. Kada prigovarate, implicitno dokazujete da ste u pravu, a da osoba ili situacija na koju se alite i protiv koje delate - nije. Nita ne jaa ego toliko kao injenica da ste u pravu. Biti u pravu je identifikovanje s mentalnom pozicijom, perspektivom, stavom, zakljukom, priom. Da biste bili u pravu, neko drugi mora da grei, tako da ego voli da dokazuje da drugi nisu u pravu kako bi on bio. Drugim reima: morate da dokaete da drugi nisu u pravu kako biste doiveli snaniji oseaj o tome ko ste. Putem prigovaranja i reagovanja koje uvek podrazumeva da se ovo ne bi smelo dogaati", i osoba i situacija mogu izgledati kao da gree. Biti u pravu smeta vas u poziciju moralne superiornosti u odnosu na osobu ili situaciju koju osuujete i koja je nezadovo ljavajua. Ego ezne za tim oseajem superiornosti i zahvaljujui njemu jaa.

U ODBRANI ILUZIJE injenice bez sumnje postoje. Ako kaete: Svetlost se kree bre od zvuka", a neko drugi kae da to nije tano, vi ste oigledno u pravu, a on grei. Jednostavno opaanje da sevanje prethodi grmljavini potvruje vae rei. Tako ne samo da ste u pravu nego ste i sami svesni toga da jeste u pravu. Da li ego ima ikakve veze s tim? Mogue, ali ne i obavezno. Ako jednostavno tvrdite neto za ta znate da je istinito, ego nema nikakve veza s tim, jer ne postoji identifikovanje. Identifikovanje s im? Sa umom i zamiljenom pozicijom. Takvo identifikovanje, meutim, veoma lako moe da se pojavi. Ako uhvatite sebe da izgovarate sledee rei: ,Veruj mi, ja znam" ili Zato mi nikad ne veruje?", onda se ego ve pojavio. Krije se u malenoj rei ja". Jednostavna izjava: Svetlost je bra od zvuka", iako tana, sada je u slubi iluzije, ega. Postala je zaraena lanim doivljajem sebe", postala je personifikovana, pretvorena u zamiljenu poziciju. Ja" se osea ponienim i uvreenim jer neko nije poverovao ta je ja" rekao. Ego sve shvata lino. Pojavljuju se oseanja, odbrambenost, ak i agresija. Da li branite istinu? Ne, jer istini u svakom sluaju nije potrebna vaa zatita. Svetlost ili zvuk ne mare ta vi ili neko drugi mislite. Vi branite sebe, iluziju o sebi, konstrukciju uma. Bilo bi tanije tvrditi da iluzija brani sebe. Kako je ak i jed nostavno i jasno carstvo injenica podlono egoinom poremeaju i iluziji, tako je i manje opipljivo carstvo verovanja, stanovita i sudova, u kojima ja"dominira, podlono tome. Svaki ego mea verovanja i stanovita s injenicama. Isto tako, ne moe da uoi razliku izmeu dogaaja i sopstvene reak cije na taj dogaaj. Svaki ego je majstor selektivne percepcije i poremeenih interpretacija. Samo uz pomo svesti, a ne razmiljanja, moete napraviti razliku izmeu injenica i verovanja. Samo uz pomo svesti moete da uvidite: to je situaci ja, a ovo je bes koji oseam povodom nje. Onda shvatite da po stoje i drugi naini da priete situaciji, drugi naini da je sagle date i suoite se s njom. Samo pomou svesti moete da sagle date sveukupnost situacije ili osobe umesto da usvojite jednu ogranienu perspektivu.

ISTINA: RELATIVNA ILI APSOLUTNA? Izvan carstva jednostavnih i proverljivih injenica, tvrdnja ja sam u pravu, a ti nisi" predstavlja veliku opasnost u linim odnosi ma, kao i u interakcijama izmeu nacija, plemena, religija itd. Ali ako je verovanje ja sam u pravu, a ti nisi" jedan od naina na koji se ego jaa, ako to to verujete da ste uvek u pravu (za razliku od drugih) predstavlja disfunkcionalnost uma, koja prethodi razdvajanju i konfliktima izmeu ljudskih bia, da li to onda znai da ne postoji dobro ili loe ponaanje, delanje ili verovanje? I zar to ne bi bio oblik moralnog relativizma, za koji pojedina hrianska uenja tvrde da je veliko zlo naeg vremena? Istorija hrianstva je tipini primer toga kako verovanje da samo vi znate ta je istina, tj. ta je tano, moe da izopai vae delanje i ponaanje i da vas gotovo dovede do ludila. Vekovima je muenje i spaljivanje ljudi na lomai ako se njihovo razmiljanje bar malo razlikovalo od doktrine crkve ili uskih interpretacija Svetog pisma (Istine) smatrano ispravnim jer su rtve greile". Greili su u tolikoj meri da je bilo potrebno da se eliminiu. Istina se smatrala vanijom od ljudskog ivota. A ta je zapravo bila Istina? Pria u koju ste morali da verujete - gomila misli. Milioni ljudi koji su u Kambodi ubijeni po nareenju ludog diktatora Pola Pota nosili su naoare. Zbog ega su ubi jeni? Po njemu, marksistika interpretacija istorije predstavljala je apsolutnu istinu i, prema njegovom stavu, svi koji nose naoare pripadaju obrazovanoj klasi, burujima, izrabljivaima prostih ljudi. Trebalo je da budu eliminisani kako bi ustupili mesto novom drutvenom poretku. Njegova istina se takoe sa stojala od nagomilanih misli. Katolika i ostale crkve su u pravu kada relativizam, verovanje da ne postoji apsolutna istina koja upravlja ljudskim ponaanjem, opisuju kao jedno od zala dananjice, ali neete pronai apsolutnu istinu ako za njom tragate tamo gde je ne moete ni nai: u doktrinama, ideologijama, skupu pravila ili pria. ta im je zajedniko? Sve se sastoje od misli. Misli u najboljem sluaju mogu ukazati na istinu, ali nikada ne predsta-

vljaju istinu. Zato Budisti tvrde: Prst koji pokazuje prema Mesecu, nije Mesec." Sve su religije podjednako pogrene i podjednako ispravne, zavisno od toga kako gledate na njih. Moete da ih koristite u slubi ega, ili u slubi Istine. Ako sma trate da samo vaa religija predstavlja Istinu, onda je koristite u slubi ega. Kada se koristi na takav nain, religija postaje ide ologija i stvara iluzorni oseaj superiornosti, ali i podele i konflik te meu ljudima. Kada se koriste u slubi Istine, religiozna uenja predstavljaju tragove ili mape koje su ostavili probueni ljudi kako bi vam pomogli u duhovnom buenju, tj. da se oslo bodite od identifikacije s oblikom. Postoji samo jedna apsolutna Istina i sve se ostale istine razvijaju iz nje. Kada pronaete istinu, vai postupci e biti u skladu s njom. Ljudski postupci mogu da izraavaju Istinu ili ilu ziju. Da li se Istina moe izraziti reima? Da, ali same rei ne ine Istinu. Samo ukazuju na nju. Istina je nerazdvojiva od toga ko ste. Da, vi jeste Istina. Ako za njom tragate na drugom mestu, svaki put ete biti pre vareni. Samo Bie koje ste zapravo vi jeste Istina. Isus je pokuao da to opie reima: Ja sam put i istina i ivot."10 Ova misao, koju je izgovorio Isus, jedan je od najsnanijih i najdirektnijih putokaza ka Istini, pod uslovom da se ispravno protumai. Ako nije ispravno protumaena, postaje ogromna prepreka. Isus go vori o najdubljem postojim, o osnovnom identitetu svakog mukarca i ene, svakog oblika ivota. Govori o ivotu koji ste vi. Pojedini hrianski mistici govore o tome kao o Isusu u nama, budisti o vaoj prirodi Bude, za hinduse to je Atman, Bog koji obitava u svemu. Kada se nalazite u dodiru s tom dimenzijom sebe, to je zapravo vae prirodno stanje, a ne neko udesno dostignue, svi vai postupci i veze odraavae jedinstvo s celokupnim ivotom koji oseate duboko u sebi. To je ljubav. Zakoni, zapovesti, pravila i propisi potrebni su zbog onih koji su odseeni od svoje prirode, od unutranje Istine. Oni spreavaju najgore ispade ega, a nekad ne mogu ni to. Voli i radi to eli", rei su svetog Avgustina. Rei ne mogu Istini prii blie od ovog.

10

Sveto Jevanelje po Jovanu 14:6

EGO NE PREDSTAVLJA NITA LINO Na kolektivnom nivou, tvorevina uma ja sam u pravu, a oni nisu" posebno je duboko ukorenjena u onim delovima sveta gde je konflikt izmeu dve nacije, rase, plemena, religije ili ide ologije dugotrajan, ekstreman i predstavlja svakodnevnu stvarnost. Obe zaraene strane podjednako su identifikovane sa svojim stanovitima, svojim linim" priama, tj. svojim mislima. I obe su podjednako nesposobne da shvate da i druga perspek tiva, druga pria, moe da postoji i da bude validna. Izraelski pisac Jehuda Halevi govori o mogunosti prilagoavanja 11 suprotstavljenih narativa" , ali u mnogim delovima sveta ljudi nisu spremni niti voljni da to urade. Obe strane veruju da su u potpunosti u pravu. Obe gledaju na sebe kao na rtve, a na druge" kao na zlo, i zbog toga to druge doivljavaju kao nepri jatelje i time im oduzimaju ljudskost, imaju pravo da ih ubijaju i vre nasilje nad njima, ak i nad decom, a da ne oseaju njihovu humanost i patnju. Oni postanu zarobljeni u zaaranom krugu zloinakog delanja i odmazde, akcije i reakcije. Ovde je oigledno da je ego koji je poprimio kolektivni aspekt mi" protiv njih" opasniji od ja", individualnog ega, mada je mehanizam isti. Ogromna koliina nasilja koje su ljudska bia izvrila jedni nad drugima nije delo kriminalaca ni mentalno poremeenih ljudi, nego normalnih, uglednih graana koji delaju u slubi kolektivnog ega. Moe se otii i toliko daleko i tvrditi da je na naoj planeti normalno isto to i ludo. ta lei u korenu te ludosti? Potpuna identifikacija s mislima i emocijama, tj. ego. Pohlepa, sebinost, izrabljivanje, okrutnost i nasilje mogu se nai svugde. Onda kada ih ne prepoznate kao individualne i kolektivne manifestacije centralne disfunkcionalnosti ili men talne bolesti, pravite greku jer ih time personifikujete. Stvorite zamiljeni identitet pojedinca ili grupe i kaete: Ovo predstavlja njega. Ovo predstavlja njih." Kada pomeate ego koji opaate u drugima s njihovim identitetom, to je delo vaeg linog ega, koji koristi pogreno tumaenje kako bi jaao sebe time to misli da
11 Halevi, Yossie K. Introspective as a Prerequisite for Peace", New York Times, 7. septembar 2002.

je u pravu i samim tim superioran, i tako to osuuje, poniava i iskazuje bes prema zamiljenom neprijatelju. Sve ovo veoma zadovoljava ego. Pojaava oseaj razdvojenosti izmeu vas i drugih, ije drugo" je uveano do tog stepena da vie niste u stanju da osetite svoju ljudskost, niti korene u jednom ivotu koji delite sa svim ljudskim biima, va zajedniki udeo u Bogu. Specifini egoini obrazac drugih ljudi, na koji snano reagujete i pogreno ga tumaite kao njihov identitet, esto je isti obrazac koji se nalazi i u vama, ali koji niste u mogunosti da opazite ili niste voljni da to uradite. U tom pogledu, imate jo dosta toga da nauite od svojih neprijatelja. ta je to kod njih to vas najvie uznemirava, remeti? Njihova sebinost? Pohlepa? elja za moi i kontrolom? Njihova neiskrenost, nepotenje, sklonost ka nasilju ili neto drugo? Sve ono na ta se alite kod drugih i na ta snano reagujete predstavlja i vas same. Ali to nije nita vie do oblika ega, i zbog toga ne predstavlja nita lino. Nije ni u kakvoj vezi s onim kakav je neko, niti kakvi ste vi. Ako ga spoznate u sebi, a onda ga pogreno protumaite kao ono to jeste, to moe da predstavlja pretnju vaem linom doivljaju sebe. RAT JE TVOREVINA UMA U pojedinim sluajevima moraete da zatitite sebe ili druge od nekog, ali budite svesni opasnosti - nemojte od toga nainiti svoju misiju da istrebite zlo", jer ete onda da se pretvorite u to protiv ega se borite. Ako se borite protiv nesvesnosti, zavriete u stanju nesvesnosti. Ne moete se odbraniti od nesvesnosti, disfunkcionalnog egoinog ponaanja, ako ga napadate. ak iako savladate svog protivnika, nesvesnost e se uvui u vas, ili e se protivnik pojaviti u drugom obliku. Sve ono protiv ega se borite zahvaljujui vama postaje snanije, a ono emu se odupirete istrajava. Ovih dana esto se moe uti izraz rat protiv" neega, i svaki put kad ga ujem, znam da je taj rat osuen na propast.

Postoji rat protiv droge, rat protiv kriminala, rat protiv terorizma, rat protiv raka, rat protiv siromatva itd. Na primer, uprkos ratu protiv kriminala i droge, dolo je do dramatinog poveanja broja kriminalnih dela povezanih s drogom tokom poslednjih dvadeset i pet godina. Broj zatvorenika u Sjedinjenim Amerikim Dravama porastao je sa 300.000 tokom 1980. godine na zapanju 12 juih 2,1 milion u 2004. Rat protiv bolesti dao nam je, izmeu ostalog, i antibiotike. U poetku su bili spektakularno uspeni, pomogli su, naizgled, da pobedimo u ratu protiv infektivnih bolesti. Danas se mnogi strunjaci slau s injenicom da je rasprostranjena i nekontrolisana upotreba antibiotika stvorila tempiranu bombu, i da e grupa bakterija otpornih na antibiotike, tzv. superbube, verovatno pomoi u novom raanju tih bolesti i moguih epidemija. Po navoenju urnala Amerike medi cinske asocijacije13, medicinski tretman je trei po redu najei uzrok smrti nakon bolesti srca i raka u SAD. Homeopatija i kine ska medicina su primeri moguih alternativnih pristupa obolje nju, kod kojih se bolest ne posmatra kao neprijatelj i zato ne stvara nove bolesti. Rat je tvorevina uma, i svaki postupak koji proistekne iz te tvorevine samo e osnaiti neprijatelja, zamiljeno zlo, a ukoliko se rat dobije, stvorie nove neprijatelje, novo zlo podjednako loe ili esto jo gore nego ono poraeno. Postoji duboko usaena veza izmeu vaeg stanja svesti i spoljanje stvarnosti. Kada se nalazite u stisku takve tvorevine mozga poput rata", vae opaanje postaje izrazito selektivno, ali i poremeeno. Drugim reima, videete samo ono to elite da vidite, a potom ete to i da pogreno protumaite. Moe se samo pretpostaviti kakvi postupci proistiu iz takvog obmanjujueg sistema. Ili, umesto da pretpostavljate, pogledajte veeranje izdanje vesti. Posmatrajte ego onakvim kakav je zaista: kolektivna disfunkcionalnost, bolesno stanje ljudskog uma. Kada ga vidite onakvim kakav je, vie ga ne tumaite pogreno kao neiji iden titet. Kada ga jednom vidite onakvim kakav je, lake je ne reagovati na njega. Vie ga ne doivljavate lino. Vie nema prigo12 13

Ministarstvo pravde SAD, Biro za statistiku, Zatvorska statistika, jun 2004. Journal of the American Medical Association. - Prim, prev.

varanja, traenja krivice, optuivanja, ili dokazivanja da neko nije u pravu. Niko ne grei. Neiji ego moe da pogrei, i to je sve. Samilost se pojavljuje onog trenutka kada spoznate da svi boluju od iste bolesti uma, neki ozbiljnije od drugih. Ne potpirujte dra matinost koja je deo svih egoinih odnosa. ta znai potpirivati? Reagovati. Ego se hrani time. ELITE LI MIR ILI DRAMU? Vi elite mir. Ne postoji osoba na svetu koja ne eli mir. A opet, u vama postoji neto to ezne za dramom, za konfliktom. Moda i ne moete da to uoite odmah. Moda ete morati da saekate na situaciju ili ak misao koja e pokrenuti reakciju u vama; da vas neko optui za neto, da ne prizna vau vrednost, upadne na vau teritoriju, dovede u pitanje nain na koji radite, pitanje novca... Moete li da osetite ogroman nalet sile koja struji kroz vas, strah, moda zamaskiran ljutnjom ili neprijateljstvom? Moete li da osetite svoj glas kako postaje grub, piskav ili glasniji i za nekoliko oktava nii? Moete li da osetite svoj um kako se takmii da odbrani svoju poziciju, da se opravda, napadne, okrivi nekoga? Drugim reima, moete li da se probudite u tom trenutku nesvesnosti? Da li moete da osetite da u vama postoji neto to je u ratu, neto to se osea ugroenim i eli da preivi po svaku cenu, neto emu je potrebna drama kako bi utvrdilo svoj identitet pobednika u pozorinoj izvedbi? Moete li da u sebi osetite neto to bi radije da je u pravu nego da pronae mir? IZNAD EGA: VA PRAVI IDENTITET Kada je ego u ratu, znajte da to nije nita drugo do iluzija koja se bori da opstane. Ta iluzija misli da ste to zapravo vi. Tada uopte nije lako biti Prisustvo, posebno kada se ego nalazi u odbrambenom stavu ili kada se aktivira emocionalni obrazac iz

prolosti. Ali kada ga jednom okusite, preraete u Prisustvo, i egov stisak e popustiti. Onda u va ivot ulazi sila koja je vea od bilo kog ega, vea od uma. Sve to je potrebno da biste se oslobodili ega jeste da postanete svesni njega, jer su ego i svest nekompatibilni. Svest je sila koja je sadrana u sadanjem trenutku. Zato je moemo i nazvati Prisustvom. Konana svrha ljudskog postojanja, koja je ujedno i vaa svrha, jeste da done sete silu na ovaj svet. Iz tog razloga, oslobaanje od ega ne moe se odlagati za neki trenutak u budunosti. Samo Prisustvo vas moe osloboditi ega, a vi moete biti prisutni samo Sada, ne jue ili sutra. Samo Prisustvo moe da porekne prolost u vama i time transformie vae stanje svesti. ta je to duhovna spoznaja? Verovanje da ste duh? Ne, to je misao. Mada je blie istini od misli koja kae da ste vi ona osoba koja je navedena u izvodu iz matine knjige roenih, ipak je samo misao. Duhovna spoznaja znai uoiti da ono to vidite, proivljavate, mislite, oseate nije ono ta ste vi, da se ne moete pronai u stvarima, koje su uvek prolazne. Buda je verovatno bio prvi ovek koji je to uvideo, tako da je anata (ne-ja) postalo cen tralna taka njegovih uenja. I kada Isus kae: Porekni sebe", zapravo misli: Negiraj (i time poniti) iluziju o sebi. Kad bih ja ego - bio zapravo ono to ste vi, bilo bi apsurdno porei" ga. Ono to preostaje jeste svetlost svesti u kojoj opaanja, doivljaji, misli i oseanja dolaze i prolaze. To predstavlja dublje Postojanje, istinsko ja". Kada sebe prepoznate kao takvog, ta god da se desi u vaem ivotu nema vie apsolutni nego samo relativni znaaj. Potujete to, ali ono gubi svoju apsolutnu ozbiljnost, teinu. Jedino to je vano je sledee: da li moete da osetite svoje osnovno Bie, ono to Jeste, prisutno u svakom trenutku? Preciznije, moete li da osetite ono to jeste u ovom trenutku? Da li svoj osnovni identitet oseate kao samu svest? Da li se moda gubite u svemu to se deava, gubite u svom umu, u svetu?

SVE STRUKTURE SU NESTABILNE Bilo koji oblik da poprimi taj nesvesni pokreta ega, on jaa predstavu o tome kako zamiljam sebe, fantomsko ja", koje je dolo na svet kada je misao, veliki blagoslov, ali i veliko prokletstvo poelo da preuzima i zamagljuje jednostavnu ali duboku radost povezanosti s Biem, Izvorom, Bogom. Bez obzi ra na ponaanje ega, uvek postoji ista skrivena motivaciona sila: potreba za isticanjem, za posebnou, kontrolom, moi, panjom, i za tim da se ima vie. I naravno, potreba da se oseti razdvojenost, tj. potreba za opozicijom, neprijateljima. Ego uvek eli neto od drugih ljudi ili situacija. Uvek po stoji skrivena agenda, stalni oseaj da nema dovoljno", oseaj nedostatka i manjka, koji treba da se nadoknadi. Ego koristi i ljude i situacije kako bi dobio ta eli, i kada uspe u tome, zado voljstvo nikad nije dugog veka. esto je osujeen u svojim namerama, i esto razlika izmeu onoga to elim" i stvarnog stanja" postaje nepresuan izvor nemira i uznemirenosti. Poznata pesma koja je se smatra klasinim hitom (I Can't Get No) Satisfaction14 predstavlja himnu ega. Centralna emocija koja upravlja svakom aktivnou ega je strah. Strah od toga da se bude niko i nita, strah od nepostojanja, strah od smrti. Sve njegove aktivnosti su izdizajnirane tako da eliminiu strah, ali najbolje to ego moe da uradi jeste da taj strah privremeno prikrije uputajui se u intimne veze, ili kroz nove predmete, te pobeivanjem u ovom ili onom. Iluzije vas nikada nee zadovoljiti. Samo e vas istina o tome ko ste osloboditi, pod uslovom da doete do nje. Zato strah? Jer se ego izdie kroz identifikaciju s oblikom, i duboko u sebi zna da nijedan oblik nije vean, da je sve prolazno. Oseaj nesigurnosti je uvek prisutan kod ega iako spolja izgleda samouvereno. Jednom prilikom, dok sam sa prijateljem etao prelepim prirodnim rezervatom u blizini Malibua u Kaliforniji, naili smo na ruevine nekadanje seoske kue, koja je unitena u poaru pre nekoliko decenija. Dok smo se pribliavali imanju, odavno
14

Ne mogu da se zadovoljim - hit pesma popularne rok grupe Rolling Stouns. Prim. prev.

zaraslom u brojne velianstvene biljke i skrivenom u kronjama drvea, pored staze se nalazio znak koji su tu stavili ljudi zadueni za ouvanje parka. Na njemu je pisalo: PANJA. SVE STRUKTURE SU NESTABILNE." Obratio sam se svom prijatelju: Kako je to duboka sutra (ili Sveto pismo)." Stajali smo oseajui strahopotovanje. U trenutku kada shvatite da su sve strukture (oblici) nestabilne, ak i naizgled vrsti materijali, u vama zavla da mir. To je zbog toga to spoznaja o prolaznosti svih oblika ukazuje na dimenziju bezoblija u vama, onu koja je iznad smrti. Isus ju je nazvao veni ivot". POTREBA EGA ZA SUPERIORNOU Postoje mnogi jedva primetni oblici ega, koji se lako mogu prevideti, a koje moete primetiti kod drugih ljudi i, jo vanije, kod sebe. Upamtite: onog trenutka kada postanete svesni ega u sebi, svest koja se izdie postaje ono to ste vi iznad ega, dublje ja". Prepoznavanje lanog je izdizanje stvarnog. Na primer, pripremate se da nekome saoptite vesti o tome ta se desilo. Zna ta? Jo nisi uo? Sad u ti sve ispriati." Ako ste dovoljno paljivi, dovoljno prisutni, smesta ete u sebi opaziti oseaj zadovoljstva u trenutku pre nego to saoptite vest, ak iako je u pitanju loa vest. To je zato to u tom trenutku u oima ega postoji debalans koji ide u vau korist. U tom trenutku, vi znate vie od ostalih. Zadovoljstvo koje oseate jeste ego, i nastao je iz snanijeg doivljavanja sebe u odnosu na druge. ak i ako je ta druga osoba predsednik ili papa, u tom trenutku oseate se superiorno u odnosu na njih jer vi znate vie. Mnogi ljudi su ovisnici o ogovaranju ba iz tog razloga. Uz to, ogovaranje esto u sebi sadri i element maliciozne kritike i osuivanja drugih, i na taj nain jaa ego putem podrazumevane, ali i umiljene moralne superiornosti, koja je prisutna svaki put kada se neko osuuje. Ako neko poseduje vie, zna vie ili moe da uradi vie od vas, ego se osea ugroenim jer oseanje manjeg" umanjuje

njegov zamiljeni doivljaj sebe u odnosu na druge. Pokuae da povrati svoju mo tako to e umanjivati, kritikovati, ili opovrga vati vrednost onoga to drugi poseduju, znaju ili mogu. Ili e moda primeniti drugu strategiju, i umesto da se takmii s dru gom osobom, uveae svoj znaaj tako to e se udruiti s njom, ukoliko je ta osoba cenjena od strane drugih ljudi. EGO I SLAVA Poznati fenomen pominjanja imena", povremeno pozi vanje na nekoga koga znate, deo je strategije ega, pomou koje podie svoj ugled u oima drugih i samim tim u svojim oima jer se povezuje s nekim vanim". Kada ste poznati u svetu, ono to ste vi zaista, postaje potpuno zamaskirano kolektivnom mental nom slikom. Mnogi ljudi koje sreete ele da jaaju svoj identitet, mentalnu predstavu koju imaju o sebi, tako to se povezuju s vama. Oni sami moda nisu ni svesni toga da uopte nisu zainteresovani za vas uopte, nego samo za jaanje svog fiktivnog doivljaja sopstvenog ja". Oni veruju da kroz vas mogu postati neto vie. Pokuavaju da se dopune kroz vas, tj. kroz mentalnu predstavu koju imaju o vama kao o poznatoj linosti, kolektivnom zamiljenom identitetu nekoga ko je vei od ivota". Apsurdno precenjivanje slave samo je jedno od mnogih manifestacija egoinog ludila u svetu. Pojedini poznati ljudi pok leknu pred istom grekom i identifikuju sebe s kolektivnom fikci jom, slikom o njima, koju su osmislili ljudi i mediji, i ponu da posmatraju sebe kao nekoga ko je superioran u odnosu na obine smrtnike. Kao rezultat toga, postaju otueni i od sebe i od drugih, nesreniji, i zavisni od svoje popularnosti. Okrueni ljudi ma koji hrane njihove prenaduvane slike o sebi, postaju ne sposobni za prave veze. Albert Ajntajn, cenjen kao superovek ija je sudbina bila da postane jedan od najpoznatijih ljudi na svetu, nikada se nije identifikovao sa slikom koju je kolektivni um stvorio o njemu. Ostao je skroman i nije potpao pod uticaj ega. Zapravo, on je

govorio o grotesknoj suprotnosti izmeu onoga ta ljudi vide kao moja dostignua i sposobnosti i stvarnog 'ja' i onoga za ta 15 sam sve sposoban". Zato je poznatoj osobi teko da ostvari pravu vezu s drugim ljudima. Prava veza je ona u kojoj ego ne dominira kroz svoje aktivnosti izmiljanja slika i potrage za sobom. U pravoj vezi postoji spoljanji tok otvorene, jasne panje usmerene ka drugoj osobi, u kojoj ne postoji nikakva skrivena elja. Jasna panja predstavlja Prisustvo. Neophodna je za svaku autentinu vezu. Ego uvek ili eli neto ili je, ako veruje da ne moe da dobi je nita od drugih, potpuno ravnoduan; nije ga briga za vas. Zakljuak sledi: tri najoiglednija stanja egoinih odnosa su: elja za neim, osujeena elja (ljutnja, ogorenost, traenje kri vice, prigovaranje) i ravnodunost.

Einstain, Albert, Mein Weltbild, 25. izdanje (Frankfurt: Ullstein Verlag, 1993), str. 42. Prevod na engl. Ekart Tol.

15

ETVRTO POGLAVLJE

Tumaenje uloga: mnoga lica ega

Ego koji eli neto od nekoga, a svaki ego eli, esto e igrati odreenu ulogu kako bi dobio to to eli", bez obzira na to da li se radi o materijalnoj dobiti, oseaju moi, superiornosti, posebnosti, odreenoj vrsti potvrde, fizike ili psiholoke. Ljudi esto nisu svesni uloga koje tumae. Oni jesu te uloge. Pojedine uloge su jedva primetne, dok su druge veoma oigledne svima osim osobama koje ih tumae. Neke uloge su izdizajnirane tako da privuku panju. Ego se hrani panjom koju dobija od drugih, to za njega predstavlja duevnu energiju. Ego ne zna da je izvor sve energije zapravo u vama, tako da za njom traga u spoljanjem svetu. Ego ne traga za bezoblinom panjom koja je Prisustvo, nego za panjom koja ima odreeni oblik, poput pri znanja, pohvale, divljenja, ili eli da bude opaen na bilo koji nain, da njegovo prisustvo bude potvreno. Stidljiva osoba koja se plai panje drugih ljudi nije osloboena ega. Ona poseduje ambivalentni ego, koji istovre meno i eli panju drugih ljudi, ali je se i plai. Strah dolazi od pretpostavke da ta panja moe prerasti u neodobravanje ili kri tiku, tj. neto to e umanjiti doivljaj o sebi umesto da ga ojaa. Tako je strah od panje kod stidljive osobe vei od njegove ili njene potrebe za panjom. Stidljivost esto ide s idejom o sebi, koja je pre svega negativna, s verovanjem da niste sposobni za neto. Svaki zamiljeni doivljaj sopstvenog ja", doivljavanje sebe na ovaj ili onaj nain jeste ego, bez obzira na to da li je po zitivan (ja sam najbolji) ili negativan (nita ne vredim). Iza svake

pozitivne ideje o sebi postoji skriveni strah da niste dovoljno dobri. Iza svake negativne ideje o sebi postoji skrivena elja da se bude najbolji ili bolji od ostalih. Iza samouverenog egovog oseaja i neprekidne potrebe za superiomou nalazi se nesvesni strah od inferiornosti. Nasuprot tome, stidljivi, neprikladni ego, koji se osea inferiorno u odnosu na druge, poseduje snanu skrivenu elju za superiornou. Mnogo ljudi se koleba izmeu oseaja inferiornosti i superiornosti, zavisno od situacije ili ljudi s kojima dolaze u kontakt. Sve to treba da znate i da pokuate uoiti kod sebe jeste sledee: kad god se oseate superiornim ili inferiornim u odnosu na druge, to je samo ego u vama. ZLOINAC, RTVA, LJUBAVNIK Pojedini egoi, ako ne mogu dobiti pohvalu ili divljenje, zadovoljie se i drugim oblicima panje i tumaie uloge kako bi doli do njih. Ako ne mogu dobiti pozitivnu panju, mogu poseg nuti za negativnom, tako to e, na primer, izazvati negativnu rea kciju kod nekoga. To ponaanje je karakteristino za decu. Neprilinim ponaanjem ele da privuku panju. Tumaenje nega tivnih uloga postaje izrazito naglaeno kad god je ego ojaan aktivnim ueem u tela-boli", tj. emocionalnoj boli iz prolosti koja eli da se obnovi kroz nanoenje jo vee boli. Pojedini egoi poine i zloine u svojoj trci za slavom. Tragaju za panjom kroz zloglasno ponaanje i osudu drugih ljudi. Molim te, reci mi da postojim, da nisam beznaajan", kao da govore. Takvi patoloki oblici ega predstavljaju samo ekstremnije verzije normalnog ega. Veoma esta uloga je uloga rtve, a oblik panje kakvu ona trai je simpatija ili saaljenje ili interes drugih ljudi za moje probleme, za mene i moju priu". Posmatranje sebe kao rtve je est element u egoinim obrascima poput prigovaranja, uvreenosti, besa itd. Naravno, kada se identifikujem s priom u kojoj sam sebi dodelio ulogu rtve, ne elim da joj doe kraj, to potvruje injenicu, kao to je svakom terapeutu poznato, da ego ne eli da okona svoje probleme" jer su oni deo njegovog

identiteta. Ako niko nee da slua moju alosnu priu, mogu je priati u sebi, iznova i iznova, i saaljevati se, i poistovetiti se s nekim prema kome se ivot i drugi ljudi, sudbina i Bog ophode nepoteno. To daje definiciju mojoj slici o sebi, ini me odree nom osobom, a to je sve za ta ego i mari. U ranim fazama takozvanih romantinih veza, tumaenje uloga je veoma esto kako bi se privukao i zadrao onaj za koga ego smatra da je ta/taj koji e me usreiti, uiniti da se oseam posebnim, i ispuniti sve moje potrebe". ,Ja u biti ta god ti eli, a ti budi sve ono to ja elim." To je neizgovoreni i nesvesni dogovor. Meutim, tumaenje uloga je teak posao, i te su uloge neodrive, posebno kada ponete da ivite zajedno. Kada maske padnu, ta vam preostaje? Naalost, u veini sluajeva u tom trenutku jo nije vidljiva prava sutina tog bia, nego ono to tu sutinu skriva: sirov ego, kome je oduzeta uloga, i njegovo telo-boli, dok su njegove uskraene elje, koje sada prelaze u bes, usmerene na suprunika ili partnera kao nekoga ko nije uspeo da otkloni strah i oseaj nedostatka, koji je neotuivi deo egovog doivljaja o sebi. Ono to se esto smatra zaljubljivanjem" zapravo je sluaj ojaavanja egoinog eljenja i potrebe. Postajete ovisni o drugoj osobi, tanije, o slici koju imate o njoj. To nema nikakve veze s pravom ljubavi, kod koje nema nikakvog dodatnog elje nja. panski jezik je najiskreniji po pitanju uobiajenog shvatanja ljubavi: te quiero doslovno znai elim te", ali i volim te". Drugi nain da se iskae volim te", te amo, koji nije dvosmislen, retko kad se koristi, moda iz razloga to je i prava ljubav retka. OSLOBAANJE OD SAMODEFINISANJA Kako su se plemena razvijala u stare civilizacije, odreene funkcije su poele da se dodeljuju odreenim ljudima: vladar, svetenik, svetenica, ratnik, poljoprivrednik, trgovac, zanatlija, radnik itd. Razvio se klasni sistem. Funkcija na kojoj bi neko bio roen esto je odreivala i identitet, odreivala ko je ko

u oima drugih, kao i u sopstvenim oima. Funkcija je postala uloga, ali nije posmatrana kao uloga: predstavljala je ono ta neko jeste, ili ta se mislilo da jeste. Samo retki pojedinci, poput Bude i Isusa, uvideli su krajnju nevanost kasti i socijalnih klasa, prepoznali ih kao vid identifikovanja s oblikom i shvatili da takva identifikacija s uslovljenim i prolaznim zaklanja svetlost neuslovljenog i venog, koje sija u svakom ljudskom biu. U naem savremenom svetu, drutvene strukture nisu toliko strogo i jasno definisane kao to je to bio sluaj u prolosti. Mada je i dalje veliki broj ljudi uslovljen svojim okruenjem, funkcije i identiteti koji proizilaze iz njih nisu im automatski dodeljeni. Zapravo, u modemom svetu sve vei broj ljudi je zbunjen po pitanju svog pripadanja, svrhe, ak i sopstvenog identiteta. esto estitam ljudima na izjavi: vie ne znam ko sam." Oni me potom zbunjeno pogledaju i pitaju: Zar je dobro to to ne znam ko sam?" Ja im odgovorim da naprave malo istraivanje. ta znai biti zbunjen? Ne znam" ne predstavlja zabunu. Zabuna je: Ne znam, ali bi trebalo da znam." Da li je mogue oslobodi ti se verovanja da treba da znate ko ste ili da morate da znate? Drugim reima, da li ste u stanju da prestanete da traite defini cije koje treba da vam obezbede znaenje sopstvenog ja"? Moete li da prestanete da tragate za milju o identitetu? Kada se oslobodite verovanja da morate znati ko ste i ta se deava sa zbunjenosti? Iznenada nestaje. Kada u potpunosti prihvatite da ne znate, dostignete stanje mira i jasnoe, koje je blie onome to ste nego to misao o tome moe biti. Definisati sebe pomou misli znai ograniavati sebe. UNAPRED UTVRENE ULOGE Razumljivo je da razliiti ljudi obavljaju razliite funkcije. Drugaije i ne moe biti. Postoje velike razlike meu ljudima u vezi sa intelektualnim ili fizikim sposobnostima poput znanja, vetina, talenta, nivoa energije. Ono to je zaista vano nije

funkcija koju obavljate na svetu, nego da li se identifikujete s njom do te mere da vas u potpunosti preuzme i postane uloga koju tumaite. Kada tumaite uloge, niste svesni. Kada shvatite da igrate ulogu, ta spoznaja stvara prostor izmeu vas i uloge. To je poetak oslobaanja od uloge. Kada se u potpunosti identi fikujete s ulogom, pomeate obrazac ponaanja s onim to ste, i ponete da sebe shvatate ozbiljno. Potom mehaniki dodelite drugima uloge koje su u skladu s vaom. Na primer, kad odete kod lekara koji su u potpunosti identifikovani sa svojim ulogama, za njih neete predstavljati ljudsko bie nego pacijenta ili istorijat bolesti. Iako drutvene strukture u savremenom drutvu nisu stroge kao u stara vremena, i dalje postoje mnoge unapred utvrene uloge s kojima se ljudi rado identifikuju i koje potom postanu deo ega. Zbog toga ljudski odnosi postanu lani, neoveni, ljudi se otue. Te unapred utvrene uloge mogu vam pruiti skoro ugodan oseaj identiteta, ali se na kraju moete izgubiti u njima. Funkcije koje ljudi obavljaju u organizacijama u kojima postoji hijerarhija, poput vojske, crkve, vladinih institucija ili velikih korporacija, lako postanu tumaeni identiteti. Istinske veze meu ljudima su nemogue ako se ljudi izgube u ulogama. Pojedine unapred utvrene uloge mogu se nazvati drutvenim arhetipovima. Naveu samo neke: domaica iz srednje klase (ne toliko uobiajena danas koliko je nekad bila, ali i dalje rasprostranjena), snani mao-mukarac, zavodnica, umetnik ili izvoa nekonformista", osoba od kulture" (veoma esta uloga u Evropi), koja pokazuje znanje iz knjievnosti, likovne umetnosti, muzike kao to drugi pokazuju svoju skupocenu odeu ili automobile. I naravno, tu je i univerzalna uloga odraslog oveka. Kada tumaite tu ulogu, i ivot i sebe posmatrate ozbiljnije. Spontanost, bezbrinost i radost nisu deo te uloge. Hipi pokret, koji je nastao na zapadnoj obali SAD-a tokom ezdesetih godina prolog veka odakle se proirio zapadnim svetom, nastao je kao reakcija mnogih mladih ljudi na drutvene arhetipove, uloge, unapred utvrene obrasce ponaanja kao i na drutvene i ekonomske strukture zasnovane na egoizmu. Oni su

odbili da tumae uloge koje su njihovi roditelji i drutvo eleli da im nametnu. Od velikog znaaja je i to to se taj pokret podu darao s uasom Vijetnamskog rata, u kom je poginulo vie od 57.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca i uz pomo kog je razotkriveno ludilo sistema i oni koji su ga osmislili. Dok su tokom pedesetih godina mnogi Amerikanci bili konformisti, tokom ezdesetih milioni ljudi su poeli da prekidaju svoje identifikovanje s kolektivnim zamiljenim identitetom jer je ludilo kolektivnog bilo tako oigledno. Hipi pokret je predstavljao poputanje tadanjih strogih egoinih struktura u ljudskoj psihi. Sam pokret se izopaio i okonao, ali je iza sebe ostavio otvorenost, i to ne samo kod onih koji su bili deo pokreta. To je omoguilo istonjakoj mudrosti i duhovnosti da prodre na Zapad i odigra kljunu ulogu u buenju globalne svesti. PRIVREMENE ULOGE Ako ste dovoljno budni, dovoljno svesni da ste u stanju da vidite kakvu interakciju ostvarujete s drugim ljudima, moda ete uspeti da detektujete jedva primetne promene u govoru, stavu i ponaanju, koje se pojavljuju u zavisnosti od osobe s kojom dolazite u kontakt. U poetku je lake da ovo pokuate uoiti kod drugih ljudi, a tek onda kod sebe. Nain na koji se obraate predsedavajuem u kompaniji moe se razlikovati na mnoge jedva primetne naine od naina na koji se obraate domaru. Nain na koji se obraate detetu moe da se razlikuje od naina na koji se obraate odrasloj osobi. ta to znai? Tumaite uloge. Vi niste vi, niti kad ste s predsedavajuim, niti kad ste s domarom, niti kad ste s detetom. Kada uete u prodavnicu da kupite neto, kada uete u restoran, banku, potu, verovatno ete opaziti kako prihvatate unapred odreene drutvene uloge. Postajete kupac i ponaate se i govorite u skladu s tim. I verovat no e vas prodava ili konobar posmatrati kao muteriju. Niz uslovljenih obrazaca ponaanja ustanove se izmeu dva ljudska bia i odreuju prirodu njihove interakcije. Kontakt ostvaruju

zamiljene mentalne predstave, a ne ljudska bia. to su ljudi vie identifikovani sa svojim cenjenim ulogama, veze meu njima su lanije. Vi posedujete zamiljenu sliku ne samo o tome ko su drugi nego i o tome ko ste vi, posebno u vezi s osobom s kojom dolazite u kontakt. Vi se ne povezujete s osobom uopte, nego se ono to vi mislite da jeste povezuje s onim to mislite da je druga osoba, i obrnuto. Zamiljena slika koju je va um skrojio o vama povezuje se sa svojom kreacijom, to je zapravo zamiljena slika koju je stvorio o drugoj osobi. Um druge osobe verovatno radi isto, tako da svaka egoina interakcija izmeu dvoje ljudi u stvarnosti predstavlja interakciju izmeu etiri identiteta, etiri zamiljene tvorevine mozga, koje su u krajnjem sluaju fiktivne. Iz tog razloga ne udi to to postoji toliko mnogo konflikata meu ljudima. Ne postoji ista veza. MONAH SA ZNOJAVIM DLANOVIMA Kasan, zen uitelj i monah, trebalo je da slui misu na sahrani poznatog plemia. Dok je stajao i ekao da stignu guverner provincije i drugi plemii i plemkinje, primetio je da mu se dlanovi znoje. Sledeeg dana obratio se svojim uenicima i priznao im da jo nije spreman da bude pravi uitelj. Objasnio im je da jo uvek ne ume da istim oima posmatra sva ljudska bia, bez obzira na to da li su prosjaci ili kraljevi. Jo nije umeo da gleda kroz drutvene uloge i zamiljene identitete i vidi istovetnost u svim ljudima. Potom ih je napustio i postao uenik drugog uitelja. Vratio se svojim bivim uenicima nakon osam godina, prosvetljen.

SREA KAO ULOGA NASUPROT ISTINSKOJ SREI Kako ste?" Dobro. Nikad bolje." Istina ili ne? Veoma esto srea je samo jo jedna uloga koju ljudi tumae, i iza te nasmejane fasade nalazi se ogromna bol. Depresija, slomovi i preterane reakcije esti su kada je nesrea skrivena iza nasmejane spoljanjosti i bisernih zuba, kada posto ji poricanje, ak i pred sobom, da postoji ogromna nesrea. Dobro" je uloga ega koja je veoma esta u Americi, vie nego u drugim zemljama u kojim je stanje i oseanje mizerije skoro norma i time drutveno prihvaena. Sigurno se radi o preterivanju, ali sam uo da u glavnom gradu jedne nordijske zemlje rizikuje da bude uhapen zbog pijanstva ako se nasmei strancu na ulici. Ako u vama postoji nesrea, prvo treba da je spoznate. Ali nemojte rei: Nesrean sam." Nesrea nema nikakve veza s tim ko ste. Recite: ,,U meni postoji nesrea." A onda je istraite. Situacija u kojoj ete se nai moda nema nikakve veze s vaim stanjem. Moda e biti potrebna akcija kako bi se ta situacija promenila ili kako biste se vi udaljili od nje. Ako ne postoji nita to moete da preduzmete, suoite se s tim i recite: Pa, dobro. Ovako stoje stvari: ili u to prihvatiti ili u navui nesreu u sebe." Primami uzrok nesree nikada nije situacija nego vae razmiljanje o njoj. Budite svesni svojih misli. Razdvojite ih od situacije, koja je uvek neutralna, koja je uvek ista. Ovo je situaci ja ili injenica, a ovo su moje misli o njoj." Umesto da izmiljate prie, drite se injenica. Na primer, reenica: Uniten sam" predstavlja priu. Ograniava vas i spreava da preduzmete bilo koju efikasnu akciju. Imam jo samo pedeset centi na bankovnom raunu", predstavlja injenicu. Suoavanje sa injenicama uvek vam prua snagu. Budite svesni toga da ono o emu razmiljate u velikoj meri stvara emocije koje oseate. Uoite vezu izmeu svojih misli i emocija. Umesto da budete svoje misli i emocije, budite svest koja stoji iza njih. Ne tragajte za sreom. Ako tragate za njom, neete je nai, jer potraga predstavlja antitezu srei. Srea je uvek privid-

na, ali je oslobaanje od nesree dostino tako to se suoavate sa stvarnim stanjem umesto to izmiljate prie. Nesrea prikri va vae prirodno blagostanje i unutranji mir, izvor iste sree. ODGAJANJE DECE: ULOGA ILI FUNKCIJA? Mnogi odrasli ljudi igraju uloge dok se obraaju deci. Koriste smene rei i zvuke. Sputaju se na nivo deteta. Ne ophode se prema detetu kao prema sebi ravnom. injenica da vi trenutno znate vie ili da ste stariji ne znai da vam dete nije ravno. Veina odraslih ljudi u odreenom trenutku ivota nae se u ulozi roditelja, koja je jedna od najuniverzalnijih uloga. Najvanije pitanje je: Da li ste u stanju da obavljate funkciju roditelja, da je obavljate veoma dobro, a da se pri tom ne identifikujete s njom, tj. da ne postanete ta funkcija?" Deo neophodne funkcije roditelja je da brine o potrebama svog deteta, da sprei dete da upadne u nevolje i da, s vremena na vreme, kae detetu ta treba da radi, a ta ne. Kada to to ste roditelj postane iden titet, kada se va doivljaj o sebi u potpunosti ili velikim delom oslanja na to, funkcija postane prenaglaena, preterana i preuzme vas do kraja. Preterana briga o detetu se pretvara u kvarenje, a spreavanje deteta da upadne u nevolje pretvara se u preteranu zabrinutost i sukobljava se s potrebom deteta da istrauje svet i da se samo oproba u neemu. Napominjanje detetu ta treba da uradi a ta ne pretvara se u kontrolisanje, optereivanje. tavie, tumaeni identitet ostaje prisutan ak i kad te odreene funkcije prestanu da bude aktivne. Roditelji se ne mogu osloboditi toga da i dalje budu roditelji ak i kad dete odraste. Ne mogu da se oslobode potrebe da budu potrebni svom detetu. ak i kad dete postane etrdesetogodinjak, roditelji se ne mogu osloboditi verovanja da oni znaju ta je najbolje za njihovo dete". Uloga roditelja i dalje je veoma esta, tako da nema autentinih veza. Roditelji pronalaze svoju definici ju u toj ulozi i nesvesno su uplaeni da e izgubiti identitet onog

trenutka kada prestanu da budu roditelji. Ako je njihova elja da kontroliu postupke svog odraslog deteta i utiu na njih osujeena, kao to to obino biva, oni ponu s kritikama i negodovanjem, ili pokuavaju da detetu nabace oseaj krivice, i sve to u nesvesnom pokuaju da sauvaju svoju ulogu, svoj iden titet. Reklo bi se da se samo brinu o svom detetu, i oni sami veruju u to, ali prava je istina da su, u stvari, zabrinuti za ouvanje svog zamiljenog identiteta. Svaka egoistina motivacija slui za sopstveno jaanje, interes, i esto je lukavo skrivena ak i od osoba u kojima ego deluje. Majka ili otac koji se identifikuju sa ulogom roditelja pokuavaju da postignu odreeni oseaj ispunjenosti kroz svoje dete. Time se potreba ega da manipulie drugima kako bi ispunio oseaj nedostatka koji je uvek prisutan preusmerava ka njima. Kada bi veinom nesvesne pretpostavke i motivi koji stoje iza roditeljske potrebe da manipuliu svojim detetom postale svesne i zvune, sigurno bi glasile ovako: elim da postigne ono to ja nisam. Hou da bude neko u oima sveta kako bih i ja bio neko kroz tebe. Nemoj da me razoara. Toliko sam toga rtvovao zbog tebe. Moje neodobravanje treba da te natera da se osea toliko krivim i toliko neprijatno da e se na kraju povino vati mojim eljama. I, naravno, ja znam ta je najbolje za tebe. Ja te volim i voleu te sve dok radi ono to ja mislim da je dobro za tebe." Kada postanete svesni tih nesvesnih motiva, odmah uoite koliko su apsurdni. Ego, koji stoji iza njih, postaje vidljiv, kao i njegova disfunkcionalnost. Pojedini roditelji s kojima sam razgo varao odjednom su shvatili: O, boe, zar smo to radili?" Onog trenutka kada shvatite ta radite i ta ste sve radili, uvidite i beskorisnost toga, i nesvesni obrazac se okona sam od sebe. Svesnost je najbolji inilac promene. Ako sve ovo proivljavate sa svojim roditeljima, nemojte im rei da su nesvesni i da se nalaze u stisku ega. To e ih oterati u jo dublje stanje nesvesnosti, jer e ego zauzeti odbrambeni poloaj. Dovoljno je da vi prepoznate da iz njih govori ego, da to nije ono ta su oni. Egoini obrasci, ak i oni dugotrajni, ponekad iznenada nestanu kad im se ne opirete u sebi. Suprotstavljanje

roditeljima daje snagu. Mada, ak i ako ne nestanu, moete da prihvatite ponaanje roditelja sa simpatijom i bez potrebe da reagujete na njega, tj. ne uzimate ih za lino. Budite svesni i svojih nesvesnih pretpostavki ili oekiva nja koja lee iza vaih starih, uobiajenih reakcija na njihovo ponaanje. Moji roditelji treba da me podravaju u onome to radim. Trebalo bi da me razumeju i prihvate ovakvog kakav sam." Stvarno? A zato bi to uradili? injenica je da to ne rade jer nisu u stanju da to uine. Njihova svest, koja polako izlazi na povrinu, jo uvek nije napravila taj znaajan iskorak ka potreb nom nivou svesti. Jo nisu u mogunosti da se oslobode svoje uloge. Da, ali ne mogu da budem srean i zadovoljan onim to jesam ako me oni ne prihvataju i podravaju." Zaista? Koliko to to vas oni prihvataju ili ne prihvataju utie na ono to ste vi u stvari? Sve takve neosnovane pretpostavke stvaraju ogromnu koliinu negativnih emocija, i dosta bespotrebne nesree. Budite na oprezu. Da li su pojedine misli koje prolaze kroz va um usvojeni glasovi vaih roditelja, koji moda izgovaraju sledee: Nisi dovoljno dobar. Nikad nita nee biti od tebe", ili neku slinu osuda ili umnu konstrukciju? Ako u vama postoji svest, biete u stanju da prepoznate taj glas u svojoj glavi i vidite ta on predstavlja: staru misao uslovljenu prolou. Ako u vama postoji svest, neete vie morati da verujete u sve to pomislite. To je samo stara misao, nita vie. Svest znai Prisustvo, a samo Prisustvo moe da poniti nesvesnu prolost u vama. Ako mislite da ste toliko prosvetljeni", kae Ram Das, idite i provedite nedelju dana sa svojim roditeljima." To je dobar savet. Odnos s roditeljima ne samo da je jedan od najstarijih odnosa koji priprernaju teren za sve sledee nego je i dobar test da vidite na kom ste stupnju Prisutnosti. to je vie zajednike prolosti u vezi, potrebno je da budete prisutniji, u suprotnom, biete primorani da stalno iznova proivljavate prolost.

SVESNA PATNJA Ako imate malu decu, pruite im pomo, vodstvo i zatitu koliko je to u vaoj moi, ali to je jo vanije, dajte im prostor prostor u kom e da postoje. Vi im pomognete da dou na ovaj svet, ali oni nisu vai". Verovanje da ja znam ta je najbolje za tebe", moe biti tano dok su mali, ali to su stariji, ono sve vie gubi na tanosti. to vie oekivanja imate o tome kako njihov ivot treba da se odvija, zatvarate se u svoj um umesto da budete prisutni pored njih. Naposletku e napraviti greke, i patie poput svih ljudi. U stvari, moda ete samo vi to smatrati grekama. Ono to vi smatrate grekom moda je upravo ono to je vaem detetu potrebno da uradi ili doivi. Pruite im onoliko pomoi i vodstva koliko je to mogue s vae strane, ali shvatite da s vremena na vreme moete da im dozvolite da pogree, posebno kako bivaju stariji. Ponekad ete morati da im dozvolite i da pate. Patnju e moda iskusiti iznenada ili e ih zadesiti kao posledica njihovih sopstvenih greaka. Zar ne bi bilo divno kad biste mogli da ih potedite sve patnje? Ne, ne bi! Oni se ne bi razvili kao ljudska bia i ostali bi plitki, identifikovani sa spoljasnjim oblikom stvari. Patnja prua uvid. Paradoks je da je patnja rezultat identifikacije s oblicima i da ujedno unitava identifikaciju s oblicima. Mnogo toga je rezul tat ega. Patnja unitava ego, ali to ne ini sve dok ne ponete svesno patiti. oveanstvo je predodreeno da se izdigne iznad patnje, mada ne na nain na koji to ego zamilja. Jedna od mnogih pogrenih pretpostavki ega i jedna od njegovih obmana glasi: Ne bi trebalo da patim." Ponekad tu misao usvoji i neko iz vae blizine. Moje dete ne bi trebalo da pati." Ta misao lei u korenu patnje. Patnja ima plemenitu svrhu: evoluciju svesti i unitavanje ega. ovek razapet na krstu predstavlja arhetipsku sliku. On je svaki ovek i svaka ena. Sve dok se opirete patnji, usporavate proces, jer opiranje stvara jo vei ego koji treba da se uniti. Kada prihvatite patnju, meutim, dolazi do ubrzanja tog procesa, to znai da svesno patite. Moete da prihvatite svoju ili tuu pat-

nju, patnju vaeg deteta ili roditelja. U sreditu svesne patnje ve se odvija transmutacija. Plamen patnje postaje svetlost svesti. Ego kae: Ne bi trebalo da patim", i ta misao prouzroku je jo vie patnje. Predstavlja izvrtanje istine, to je uvek paradoksalno. Istina je da treba da prihvatite patnju pre nego to ponete da je prevazilazite. SVESNO OBAVLJANJE FUNKCIJE RODITELJA Mnoga deca gomilaju skriveni bes i ogorenost prema svojim roditeljima, a est uzrok tome su neiskreni odnosi. Dete ima duboku potrebu da roditelj bude prisutan kao ljudsko bie, ne kao uloga, bez obzira na to kako savesno ta uloga bila tumaena. Moda vi i radite sve to je ispravno i najbolje za vae dete, ali ponekad ak i to najbolje nije dovoljno. Zapravo, samo delanje nikad nije dovoljno ako zanemarite Bie. Ego ne zna za Bie, ali veruje da ete naposletku biti spaeni kroz delanje. Ako se nalazite u stisku ega, verujete da ete, ukoliko budete radili vie, konano akumulirati dovoljno delanja" kako biste ispunili svoj doivljaj o sebi u budunosti. Verujte da neete. Samo ete se izgubiti u svem tom delanju. Cela civilizacija se gubi u delanju koje nije ukorenjeno u Biu i stoga postaje beskorisno. Kako da unesete Bie u ivot vae porodice, u odnos s vaim detetom? Klju je u tome da svom detetu podarite panju. Postoje dve vrste panje. Jednu moemo nazvati panjom zasno vanom na obliku. Druga je bezoblina panja. Panja zasnovana na obliku, na izvestan nain uvek je povezana sa delanjem ili procenjivanjem. Jesi li uradio domai zadatak? Veeraj. Pospremi sobu. Operi zube. Uradi ovo. Prestani s tim. Pouri, spremi se." ta je sledee to treba da se uradi? Ovo pitanje u velikoj meri sumira porodini ivot mnogih porodica. Naravno, panja zasnovana na obliku je potrebna i ima svoju svrhu, ali ako je ona sve to postoji u odnosu vas s vaim detetom, onda nedostaje najvanija dimenzija i Bie postaje zamaskirano delovanjem, ovozemaljskim brigama", kako to Isus naziva. Bezoblina panja je neodvojiva od dimenzije Bia. Kako ona funkcionie?

Dok posmatrate svoje dete, sluate ga, dodirujete ili mu pomaete oko neega, vi ste budni, mirni, potpuno prisutni, i ne elite nita vie. Na taj nain stvarate prostor za Bie. U tom trenutku, ako ste prisutni, vi niste ni otac ni majka. Vi ste budnost, mir, Prisustvo koje slua, posmatra, dodiruje, ak i govori. Vi ste Bie iza delanja. PREPOZNAVANJE SOPSTVENOG DETETA Vi ste ljudsko bie. ta to znai? Savladavanje ivota nije pitanje kontrole nego pronalaenja ravnotee izmeu ljudskog i Bia. Majka, otac, suprug, supruga, mladi, stari, uloge koje tumaite, funkcije koje obavljate, sve to radite - sve to pripada dimenziji ljudskog. Ona ima svoje mesto i potrebno je da se ceni, ali sama po sebi nije dovoljna za ispunjenu, istinski znaajnu vezu ili ivot. Sama ljudskost nije dovoljna, bez obzira na va trud ili uspeh. A tu je i Bie. Pronalazi se u mirnoj, svesnoj prisutnosti same Svesti, Svesti koja ste zapravo vi. Ljudsko je oblik. Bie je bezoblije. Ljudsko i Bie nisu razdvojeni nego isprepleteni. U dimenziji ljudskog vi ste bez sumnje superiorni u odno su na dete. Vii ste, jai, informisaniji, spretniji. Ako ta dimenizija predstavlja sve vae znanje, oseaete se superiorno u odnosu na dete, ako ne drugaije, onda bar nesvesno. I nateraete svoje dete da se osea inferiorno u odnosu na vas, ako ne drugaije, onda bar nesvesno. Nema jednakosti izmeu vas i vaeg deteta jer u vaem odnosu postoji samo oblik, a to se oblika tie, nar avno da niste jednaki. Moda vi i volite svoje dete, ali e vaa ljubav biti samo ljudska, tj. uslovljena, posesivna, nestalna. Samo iznad oblika, u Biu, vi ste jednaki, i samo onda kada pronaete bezoblinu dimenziju u sebi, moe postojati i istinska ljubav u vaem odnosu. Prisustvo koje predstavljate, vanvremensko jesam", prepoznaje se u drugom, a drugi, u ovom sluaju vae dete, osea ljubav, tj. osea se prepoznatim. Voleti znai prepoznati sebe u drugome. Drugo" drugih se razotkriva poput iluzije koja jasno tei carstvu ljudskog,

carstvu oblika. enja za ljubavlju, koja postoji kod svakog deteta, jeste enja za prepoznavanjem, ne na nivou oblika, nego na nivou Bia. Ako roditelji potuju samo dimenziju ljudskog u dete tu i zanemaruju Bie, dete e osetiti da je njihov odnos nepotpun, da neto veoma vano nedostaje i doi e do nagomilavanja boli u detetu kao i do gomilanja nesvesne ogorenosti prema roditeljima. Zato ne moete da me prepoznate?", ini se da je upravo ono to ta bol ili ogorenost pokuavaju da kau. Kada vas neko drugi prepozna, to prepoznavanje iznosi dimenziju Bia na ovaj svet kroz vas oboje. To je ljubav koja isku pljuje svet. Govorim o ovome s posebnim osvrtanjem na va odnos s vaim detetom, ali se to jednako moe primeniti i na sve druge odnose. Kae se Bog je ljubav", ali to nije u potpunosti tano. Bog je Jedan ivot u bezbrojnim oblicima ivota i izvan njih. Ljubav podrazumeva dualitet: onog koji voli i onog koji se voli, subjekat i objekat ljubavi. Stoga je ljubav prepoznavanje jedinstvenosti u svetu dualnosti. To je roenje Boga u svetu oblika. Ljubav ini svet manje svetovnim, manje vrstim, transparentnijim za boansku dimenziju, svetlost same svesti. ODUSTAJANJE OD TUMAENJA ULOGA Osnovna lekcija u vetini ivljenja, koju svako od nas mora da naui, jeste da uradimo sve to se od nas trai u svakoj situaciji, a da pri tom to ne postane uloga s kojom se identifikujemo. Postajemo najmoniji u svemu to radimo ako se delanje izvrava radi samog delanja, a ne kao nain na koji emo zatiti ti svoj zamiljeni identitet, ojaati ga ili mu se prilagoditi. Svaka uloga predstavlja fiktivni doivljaj o sopstvenom ja", i kroz nju sve postaje lino i stoga pokvareno i izopaeno tvorevinom uma malo ja" i bilo kojom drugom ulogom koju tumai. Veina ljudi koji se nalaze na visokim poloajima, poput politiara, televi zijskih linosti, poslovnih i religijskih lidera, u potpunosti su identifikovani sa svojim ulogama, s izuzetkom nekoliko njih. Moda ih

drugi vide kao veoma vane linosti, ali oni nisu nita drugo do nesvesni igrai u egoinoj igri, igri koja izgleda toliko vana, a na kraju opet izgubi svaki smisao. Po ekspirovim reima bajka je to to tikvan pria nju, prepuna buke, pomame i besa, posve 16 prazna". Neverovatno je to to je ekspir do ovog zakljuka doao i bez gledanja televizije. Ako egoina ovozemaljska drama ima ikakvu svrhu, onda je ona indirektna; stvara sve vie patnje na planeti, a patnja, iako veim delom nastaje kao posledica ega, na kraju dovodi do njegovog unitenja. To je vatra u kojoj ego sagori. U svetu tumaenih linosti - od kojih su pojedini na tele viziji, medijima i u poslovnom svetu - mali broj je onih koji ne odraavaju slike stvorene u umu ve funkcioniu iz dubljeg sredita Bia, ne pokuavaju da pokau da su vie nego to jesu, istiu se kao neverovatni ljudi i oni su jedini koji rade neto znaajno. Oni su nosioci nove svesti. ta god da rade, to ima snagu jer je u skladu sa svrhom celine. Njihov uticaj, meutim, ide dalje od onoga ime se bave, dalje od njihovih funkcija. Samo njihovo prisustvo, jednostavno, prirodno, nenametljivo, ima transformacioni efekat na svakoga s kim dou u kontakt. Kada ne tumaite uloge, to znai da ne postoji ja" (ego) u tome ta radite. Ne postoji sekundarna, agenda: sopstvena zatita ili jaanje. Kao rezultat toga, vai postupci imaju daleko veu mo. Potpuno ste skoncentrisani na situaciju. Postajete jedno s njom. Ne pokuavate da budete neko drugi. Najsnaniji ste i najefikasniji kada ste svoji u celosti. Ali nemojte da pokuavate da budete svoji. To je jo jedna uloga. Zove se prirodno i spontano ja". im pokuate da budete jedno ili drugo, tumaite uloge. Budite svoji" je dobar savet, ali moe i da navede na pogrean put. Um e se umetati i rei: Da vidimo kako mogu da budem svoj." Potom e razviti odreenu vrstu strategije pod nazivom Kako da budem svoj". To je jo jedna uloga. Kako da budem svoj?" je zapravo pogreno pitanje. Podrazumeva da morate da uinite neto kako biste bili svoji. Ali to kako" ne moe se ovde primeniti jer ste vi ve svoji. Samo prestanite da dodajete nepotrebni teret na ono to ste. Ali ja ne
16 ekspir, Vilijam, (2004) Velike tragedije: Makbet, prevod sa engleskog . ivojinovi, . Simi i S. Pandurovi, Vijesti, Podgorica.

znam ko sam. Ja ne znam ta znai biti svoj." Ako moete da pri hvatite da ne znate ko ste, vi ste, zapravo, ono to je ostalo - Bie iza ljudskog, polje istih mogunosti umesto neega to je ve definisano. Prestanite s pokuajima da definiete sebe, i sebi i ostali ma. Neete umreti. Oiveete. I ne brinite zbog toga kako vas drugi definiu. Time to vas definiu, ograniavaju sebe, te je to niihov problem. Kada god dolazite u kontakt s drugim ljudima, nemojte da se iskazujete kroz funkciju ili ulogu, nego kao polje svesnog Postojanja. Zato ego tumai uloge? Zbog jedne neosnovane pret postavke, jedne fundamentalne greke, jedne nesvesne misli. Ta misao glasi: Ja nisam dovoljan." Druge nesvesne misli slede za njom: Moram da tumaim ulogu kako bih dobio ono to mi je potrebno da bih bio ispunjen. Moram da dobijem vie da bih i sam bio vie." Ali vi ne moete biti vie od toga to jeste, jer iznad vaeg fizikog i psiholokog oblika, vi ste jedno sa ivo tom, jedno s Biem. Po pitanju oblika vi ete uvek biti inferiorni u odnosu na jedne, i superiorni u odnosu na druge. Po pitanju vae sutine, niste niti inferiorni niti superiorni u odnosu na druge. Istinsko samopotovanje i istinska poniznost nastaju iz te spozna je. U oima ega, samopotovanje i poniznost su kontradiktorni. Istina je da su oni jedno te isto. PATOLOKI EGO U irem smislu rei, ego je sam po sebi patoloki oblik, bez obzira na to u kom se obliku pojavljuje. Kada pogledamo u starogrki koren rei patoloki, otkrivamo u kojoj meri ovaj termin pristaje uz ego. Iako se re esto koristi kako bi se opisalo stanje bolesti, izvedena je od rei pathos, to znai patnja. To je ono to je Buda jo pre 2.600 godina oznaio kao karakteristiku ljudskog stanja. Poto osoba koja se nalazi u stisku ega ne prepoznaje pat nju kao takvu, na nju e gledati kao na prikladan odgovor u

svakoj situaciji. Ego u svom slepilu nije sposoban da vidi patnju koju nanosi i sebi i drugima. Nesrea je mentalno-emocionalna bolest koju je stvorio ego i koja je dostigla epidemijske razmere. Ona je unutranji ekvivalent zagaivanju okoline. Negativna sta nja poput besa, uznemirenosti, mrnje, ogorenosti, nezado voljstva, zavisti, ljubomore itd. ne posmatraju se kao negativna nego kao opravdana i potom se pogreno tumae ne kao samostvorena nego kao prouzrokovana od strane drugih ili spoljanjeg faktora. Smatram te odgovornim za moju bol." To je ono to ego implicitno govori. Ego ne moe da napravi razliku izmeu situacije i njegove interpretacije te situacije i reakcije na nju. Moda ete rei: Uasan dan", a da ne shvatate da hladnoa, vetar, kia ili drugi uslovi na koje reagujete nisu uasni. Oni su takvi kakvi jesu. Ono to je uasno je vaa reakcija, vae unutranje opiranje njoj, i oseanje koje se stvara tim opiranjem. Ili po reima ekspira: Jer nita nije 17 ni dobro ni ravo, nego ga nae razmiljanje ini takvim" . tavie, patnja ili negativnost esto su pogreno protumaeni od strane ega kao zadovoljstvo, jer do odreene take ego kroz njih jaa. Na primer, bes ili ogorenost jaaju ego u ogromnoj meri tako to uveavaju oseaj razdvojenosti, naglaavaju razliitost kod drugih i stvaraju mentalne pozicije pravinosti", koje su naizgled neosvojive poput tvrave. Kada biste bili u stanju da sagledate psiholoke promene koje se odigravaju u vaem telu kada je opsednuto takvim negativnim stanjima, i kada biste bili svesni njihovog negativnog uticaja na rad srca, imunoloki sis tem, sistem za varenje i bezbrojne druge telesne funkcije, postalo bi vam jasno da su takva stanja zaista patoloka, da predstavljaju oblik patnje, a ne zadovoljstva. Kad god se nalazite u negativnom stanju, postoji neto u vama to eli tu negativnost, to je vidi kao oblik zadovoljstva, ili to veruje da e vam ta negativnost dati ono to elite. U suprot nom, ko bi eleo da se dri negativnosti, da i sebe i druge ini nesrenim i stvara bolest u svom telu? Stoga, kad god u vama postoji negativnost, ako tog trenutka moete da budete svesni da neto u vama uiva u njoj ili veruje da ima svoju svrhu, direktno
17 ekspir, Vilijam, (2004) Velike tragedije: Hamlet, prevod sa engleskog . ivojinovi, . Simi i S. Pandurovi, Vijesti, Podgorica. - Prim. prev.

postajete svesni ega. Onog trenutka kad se to desi, va identitet je preao s ega na svest. To znai da se ego povlai, a svest zau zima njegovo mesto. Ako ste usred negativnog stanja sposobni da shvatite: ,,U ovom trenutku samom sebi stvaram patnju", to e biti dovoljno da se izdignete iznad ogranienja uslovljenih, egoinih stanja i reakcija. Uvek kada postoji svest, otvaraju vam se beskrajne mogunosti i te mogunosti predstavljaju daleko pametnije naine da se suoite sa svakom situacijom. Biete u mogunosti da se oslobodite svoje nesree onog trenutka kada je spoznate kao neto to nije inteligentno. Negativnost nije inteligentna. Ona uvek potie od ega. Ego je moda spretan, ali nije inteligentan. Spretnost pokuava da ostvari svoje ciljeve. Inteligencija vidi iru celinu, u kojoj su sve stvari povezane. Spretnost je povezana s linim interesom, i veoma je kratkovida. Veina politiara i poslovnih ljudi su spretni. Mali broj njih je i inteligentno. Sve do ega se doe putem spretnosti kratkog je veka i samoporaavajue. Spretnost deli, inteligencija ukljuuje. POZADINSKA NESREA Ego stvara razdvajanje, a razdvajanje stvara patnju. Ego je, oigledno, patoloko stanje. Osim oiglednih oblika poput besa, mrnje i sl. postoje mnogi jedva primetni oblici negativnosti, koji su toliko esti da se skoro i ne prepoznaju kao takvi, na primer, nestrpljenje, iritacija, nervoza i oseaj da je nekome dosta svega". Oni predstavljaju onu pozadinsku nesreu koja je dominantno unutranje stanje mnogih ljudi. Potrebno je da budete veoma oprezni i apsolutno prisutni kako biste bili u stanju da je detektujete. Kada god uspete u tome, to je trenutak bue nja, prekid identifikovanja s umom. Sada u vam navesti jedno od najeih negativnih stanja, koje se lako previdi ba zbog toga to je esto, uobiajeno. Moda ste upoznati s njim. Da li esto oseate nezadovoljstvo koje se najbolje moe opisati kao vrsta propratnog ogorenja? Moe biti i specifino i nespecifino. Mnogi ljudi provedu veliki

deo svog ivota u takvom stanju. Toliko su identifikovani s njim da ne mogu da naprave distancu i sagledaju ga. Ono to lei u pozadini takvih oseanja su izvesna nesvesna verovanja, tj. misli. Vi generiete te misli ba kao to sanjate svoje snove. Drugim reima, vi niste ni svesni da mislite te misli, ba kao to ni sanjar nije svestan svog sna. Ovo su neke od najeih nesvesnih misli koje pothranju ju oseaj nezadovoljstva ili pozadinske ogorenosti. Liio sam ih sadraja kako bi ostale gole strukture. Na taj nain su primetnije. Kada god u pozadini vaeg ivota postoji nesrea (ili ak i u prvom planu), moete da vidite koja od ovih misli moe da se primeni na va lini sadraj i uklopi se u njega u skladu s vaom linom situacijom: Potrebno mi je da se neto desi kako bih mogao da pronaem mir (sreu, ispunjenost, itd.). I ogoren sam to se to jo nije desilo. Moda e to to sam ogoren doprineti tome da se to konano desi." Neto se desilo u prolosti to nije trebalo, i ogoren sam zbog toga. Da se to nije desilo, sada bih imao svoj mir". Upravo se deava neto to ne bi trebalo da se deava i spreava me da pronaem mir." esto su nesvesne misli usmerene na osobu, te deavanje" postaje delanje": Treba da uradi ovo ili ono da bih ja pronaao mir. I ogoren sam zbog toga to to jo nisi uradio. Moda e te moja ogorenost naterati da to uradi." Neto si ti (ili sam ja) uradio, rekao ili nisi uspeo da uradi u prolosti, to mo spreava da sada pronaem mir." Ono to radi ili ne radi spreava me da pronaem mir."

TAJNA SREE Sve navedeno su pretpostavke, neosnovane misli koje su pogreno protumaene kao stvarnost. To su prie koje ego stvara kako bi vas ubedio da u ovom trenutku ne moete pronai mir niti biti ono to jeste. Pronai mir i biti ono to jeste, tj. biti svoj, znai isto. Ego tvrdi: Moda u odreenom trenutku u budunosti ja mogu pronai mir ako se desi ovo, ono ili neto tree, ili ako postignem ovo ili ono." Ili kae: Nikad neu pronai mir zbog neega to se desilo u prolosti." Posluajte prie drugih ljudi. Sve one mogu imati isti naslov Zato ne mogu pronai mir." Ego ne zna da se vaa jedina ansa da pronaete mir nalazi u sadanjem trenutku. Ili moda i zna, i plai se da ete i vi to saznati. Mir, na kraju krajeva, predstavlja kraj ega. Kako pronai mir? Tako to ete sklopiti mir sa sadanjim trenutkom. Sadanji trenutak je teren na kom se igra utakmica ivota. Ne moe se igrati na nekom drugom mestu. Kada jednom sklopite mir sa sadanjim trenutkom, vidite ta se deava, ta moete da uradite ili ta birate da uradite, ili tanije ta ivot radi kroz vas. Postoje etiri rei koje u sebi sadre tajnu vetine ivota, tajnu svakog uspeha i sree: Biti Jedno Sa ivotom. Biti jedno sa ivotom znai biti jedno sa Sadanjim trenutkom. Tada shvatite da vi ne ivite va ivot, nego da ivot ivi vas. ivot je plesa, a vi ste ples. Ego prosto oboava svoju ogorenost na stvarnost. ta je to stvarnost? Sve to jeste. Buda ju je nazvao tatata, kakvoa ivota, to zapravo nije nita vie od kakvoe ovog trenutka. Suprotstavljanje takvoj kakvoi je jedna od glavnih odlika ega. Ono stvara negativnost od koje se ego hrani, nesreu koju oboava. Na taj nain stvarate patnju i sebi i drugima i uopte niste svesni toga ta radite, niste svesni da stvarate pakao na zemlji. Stvaranje patnje, a da pri tom ne postoji svest o tome, to je sutina nesvesnog ivljenja; to znai biti potpuno u stisku ega. Razmeri do kojih ide nesposobnost ega da se prepozna i uvidi ta radi su zauujui i neverovatni. Radi upravo ono to kod drugih osuuje i nije svestan toga. Kada mu se skrene panja na

to, ljutito porie i koristi odgovarajue argumente i lina oprav danja kako bi okrenuo injenice u svoju korist. Ljudi rade to isto, korporacije takoe, kao i vlade. Kada nita drugo ne uspeva, ego pribegava galami ili ak fizikom nasilju. Poaljite specijalce! Sada moemo da razumemo duboku mudrost sadranu u reima koje je Isus izgovorio na krstu: Oprostite im jer ne znaju ta ine. Kako biste okonali nesreu koja utie na ljudsko stanje hiljadama godina, morate poeti od sebe i preuzeti odgovornost za vae unutranje stanje u svakom datom trenutku. To znai upravo sada. Upitajte se: Da li u meni postoji negativnost u ovom trenutku?" Potom budite oprezni i obratite panju na svoje misli i emocije. uvajte se jedva primetne nesree u ma kom obliku koji sam pomenuo, poput nezadovoljstva, nervoze, oseanja da vam je dosta svega itd. uvajte se misli za koje se ini da opravdavaju ili nude objanjenje za tu nesreu, ali je zapravo prouzrokuju. Onog trenutka kada postanete svesni negativnog stanja unutar sebe, to ne znai da niste uspeli. To ba znai da ste uspeli. Dok ne doete do te svesti, i dalje se identifikujete s unutranjim stanjem, i to identifikovanje je ego. Sa sveu nastupa i prekid identifikovanja s mislima, oseanjima i reakcijama. To ne treba da se pomea s poricanjem. Misli, oseanja ili reakcije su prepoznate, i u trenutku prepoznavanja dolazi do automatskog prekida u identifikovanju. Doivljaj koji imate o sebi, o tome ko ste, menja se: pre ste bili misli, oseanja i reakcije, sada ste svesnost, svesno Prisustvo, koje je svedok tim stanjima. Jednog dana u se osloboditi ega." ije su to rei? Egove, naravno. Osloboditi se ega i nije teak posao, ba napro tiv. Sve to treba da uradite je da budete svesni svojih misli i oseanja dok se odvijaju. To zapravo i nije delanje" nego budno motrenje". U tom smislu, istina je da ne moete uraditi mnogo toga kako biste se oslobodili ega. Kada doe do te promene, to je zapravo prelaz s razmiljanja na svesnost, inteligencija, koja je mnogo vea od spretnosti ega, poinje da dela u vaem ivotu. Kada ste svesni, oseanjima i mislima oduzimate ivi oblik. Prepoznaje se njihova bezlina priroda. U njima vie ne postoji

doivljaj o sebi. Oni su samo ljudska oseanja, ljudske misli. Vaa cela lina istorija, u krajnjem sluaju, predstavlja samo priu, niz misli i oseanja, postaje od sekundarne vanosti i vie ne zauzi ma centralni deo vae svesti. Vie ne ini osnovu vaeg doivlja ja linog identiteta. Vi ste svetlost Prisustva, svest koja prethodi svakoj misli ili oseanju i koja je dublja od njih. PATOLOKI OBLICI EGA Kao to smo imali prilike da vidimo, osnovna priroda ega je patoloka, ako re koristimo u irem smislu, kako bismo oznaili disfunkcionalnost i patnju. Mnogi mentalni poremeaji sastoje se od istih egoinih crta koje deluju u normalnoj osobi, izuzev to su postali izuzetno naglaeni, te je njihova patoloka priroda oiglednija svakome osim onom ko pati. Na primer, mnogi normalni ljudi s vremena na vreme izgo varaju raznorazne lai kako bi izgledali vanije, posebnije, i kako bi uveliali svoju sliku u oima drugih; navode koga poznaju, svoja dostignua, sposobnosti, imovinu i sve ostalo s im se ego identifikuje. Pojedini ljudi, meutim, povueni egovim oseajem nedovoljnosti i njegove potrebe da poseduje vie ili da bude vie", lau iz navike i nagonski. Veliki deo toga to vam govore predstavlja fiktivne, izmiljene konstrukcije, koje je ego stvorio da bi se oseao veim, posebnijim. Njihova grandiozna i prenaduvana slika o sebi ponekad i uspe da zavara druge, ali ne zadugo. Mnogi je ubrzo prozru. Mentalna bolest koja se zove paranoina izofrenija ili, krae, paranoja, u sutini je preterani oblik ega. Obino se sa stoji od fiktivnih pria koje je um stvorio da bi naao smisao u konstantno prisutnom oseaju straha. Glavni element prie je verovanje da odreeni ljudi (ponekad veliki broj ljudi ili skoro svi) kuju zaveru protiv mene, ili prave planove kako da me se doepaju ili ubiju. Pria obino ima unutranju doslednost i logiku tako da i drugi poveruju u nju. Ponekada i organizacije ili cele nacije u svojoj osnovi imaju paranoine sisteme verovanja.

Egov strah i nepoverenje u druge ljude, njegova sklonost da preuveliava drugo" kod drugih time to se koncentrie na nji hove oigledne mane i te mane poistoveuje s njihovim identite tom podie se na vii nivo i od drugih ljudi stvori nehumane mon strume. Egu su potrebni drugi, ali je u dilemi - on ih i mrzi i plai ih se. Izjava an-Pol Sartra: Pakao su drugi ljudi", izjava je ega. Osoba koja pati od paranoje taj pakao najuverljivije proivljava, ali svako kod koga je egoini obrazac aktivan osetie taj pakao do odreenog stepena. to je ego u vama jai, vea je verovat noa da e vae opaanje drugih ljudi predstavljati glavni izvor problema u vaem ivotu. Jo je vea verovatnoa da ete vi drugima oteavati ivot. Ali, naravno, vi neete biti u stanju da to shvatite. Uvek vam se ini da neko drugi radi neto protiv vas. Mentalna bolest koju zovemo paranoja ima jo jedan simptom - on je deo svakog ega, mada kod paranoje ima ekstremniji oblik. to se obolelom vie ini da je gonjen, pijuni ran, ugroen, pojaava se njegov doivljaj o sebi, u kom sebe vidi kao centar oko koga se sve okree, i osea se posebnijim i vanijim, osea se kao da je zamiljena centralna taka panje mnogih ljudi. Njegov doivljaj o sebi kao rtvi, kao nekome o koga su se svi ogreili, tera ga da se osea posebnim. U prii koja sainjava osnovu njegovog sistema obmane, on esto sebi pripisuje ulogu i rtve i potencijalnog heroja, koji e spasti svet ili poraziti sile zla. Kolektivni ego plemena, nacija i religijskih organizacija esto sadri snaan element paranoje: mi protiv zlih drugih. To je prouzrokovalo mnoge patnje. panska inkvizicija, progoni i spaljivanje jeretika i vetica", odnosi meu nacijama koji su doveli do Prvog i Drugog svetskog rata, komunizam tokom svoje istorije, Hladni rat, Mekartizam u Americi tokom pedesetih go dina prolog veka, dugi konflikti puni nasilja na Srednjem istoku predstavljaju bolne epizode u ljudskoj istoriji, u kojoj dominira ekstremna kolektivna paranoja. to su pojedinci, grupe ili nacije nesvesniji, vea je verovatnoa da e egoina patologija preuzeti oblik fizikog nasilja. Nasilje je primitivni ali veoma rasprostranjeni nain na koji ego pokuava da utvrdi svoj poloaj, da dokae da je u pravu

dok ostali gree. Nesvesni ljudi rasprave esto zavravaju fizikim nasiljem. ta je to rasprava? Kada dvoje ili vie ljudi izrazi stavove koji se razlikuju. Svaka osoba je toliko identifikovana s mislima od kojih se sastoji njen stav da su te misli prerasle u mentalnu poziciju koja je usaena u lini doivljaj koji imamo o sebi. Drugim reima: identitet i misli postaju jedno. Kad se to desi, svaki put kada branite svoj stav (misli) oseate se i delate na takav nain kao da branite same sebe. Oseate se i delate kao da se borite za sopstveni opstanak i vai oseaji reflektuju to nesvesno verovanje. Uznemirite se. Vi ste uznemireni, ljuti, agre sivni i u odbrambenom stavu. Morate da pobedite po svaku cenu inae ete biti anulirani. To je iluzija. Ego ne zna da um i mental na pozicija nisu ni u kakvoj vezi s tim to ste, jer ego predstavlja neopaeni deo uma. U uenjima zena kae se: Ne tragaj za istinom. Samo prestani da mari za miljenja." ta to znai? Prestanite da se identifikujete s umom. Ono to ste izvan uma samo e isplivati na povrinu. VAA PROFESIJA - S EGOM I BEZ NJEGA Mnogi ljudi osete trenutke kada su osloboeni ega. Oni koji su izuzetno dobri u tome to rade mogu biti u potpunosti ili u velikoj meri osloboeni ega dok obavljaju svoje poslove. Moda toga i nisu svesni, ali njihov posao je postala njihova duhovna praksa. Mnogi su prisutni dok obavljaju svoj posao, a onda odlutaju u stanje relativne nesvesnosti u privatnom ivotu. To znai da je njihovo stanje Prisutnosti u tom trenutku ogranieno na jednu oblast ivota. Upoznao sam uitelje, umetnike, medicinske sestre, vlasnike firmi i trgovce koji svoj posao obavljaju tako da izazivaju divljenje. Ne pokuavaju da tragaju za sobom i do kraja odgovaraju svemu to se od njih trai u datom trenutku. Oni su jedno s tim to rade, jedno sa Sadanjim trenutkom, jedno s ljudima koje slue ili zadatkom koji obavljaju. Uticaj koji ti ljudi imaju na druge prua se dalje od funkcije koju

obavljaju. Dovode do slabljenja ega kod svakoga ko doe u kon takt s njima. ak se i ljudi s velikim egoima kada dou u kontakt s njima opuste, spuste svoj gard, i prestanu da tumae uloge. Ne iznenauje to to su ljudi koji rade bez ega izuzetno uspeni u tome ime se bave. Svako ko je jedno s onim to radi gradi novu zemlju. Naravno, sretao sam i one koji su u tehnikom smislu dobri u tome to rade, ali iji ego konstantno sabotira njihov rad. Samo deo njihove panje je usmeren na to to rade, drugi deo je usmeren na njih same. Njihovom egu je potrebno lino priznanje i energiju troi na ogorenost ako ih ne dobije dovoljno, a nikad ih nije dovoljno. Da je li neko drugi priznatiji od mene?" esto je njihov glavni cilj profit ili mo, i njihov posao predstavlja sred stvo za postizanje tog cilja. Kada je posao samo sredstvo za pos tizanje ciljeva, ne moe biti kvalitetan. Kada se pojave potekoe ili prepreke na poslu, kada se stvari ne odvijaju po planu, kada drugi ljudi ili okolnosti nisu od velike pomoi ili ne sarauju, umesto da se odmah prilagode novoj situaciji i odgovore na potrebe sadanjeg trenutka, oni reaguju protiv te situacije i uda ljavaju se od nje. Postoji ja" koje se osea lino uvreenim ili ogorenim, i ogromna koliina energije troi se na beskorisne proteste ili bes, energije koja se mogla iskoristiti na reavanje situacije umesto to je pogreno iskoriena od strane ega, tavie, ta antienergija stvara nove prepreke, novu opoziciju. Pojedini ljudi su sami sebi najvei neprijatelji. Ljudi nesvesno sabotiraju svoj rad kada drugim ljudima uskrauju pomo ili informacije ili kada pokuavaju da ih potcene kako oni ne bi postali uspeniji od mene" ili pokupili vie zasluga. Saradnja je egu strana, osim ako ne postoji sekun darni motiv. Ego ne zna da e se posao lake odvijati i da ete lake dolaziti do rezultata ukoliko je vie ljudi ukljueno u sam proces. Kada ljudima ne pruite pomo, ili im pruite veoma malu pomo, ili kada stvarate prepreke na njihovom putu, uni verzum - u ljudskom obliku ili putem okolnosti - ne prua nikakvu pomo ili prui veoma malu pomo i vama, jer ste se odvojili od celine. Egovo centralno nesvesno oseanje nedo voljnog" primorava ga da na neiji uspeh reaguje kao na uspeh

koji meni" oduzima neto. On ne shvata da vaa ogorenost zbog neijeg uspeha umanjuje anse za sopstveni uspeh. Kako biste privukli uspeh, morate da mu se radujete i onda kada ga vidite kod drugih. EGO U BOLESTI Bolest moe ili da ojaa ego ili da ga oslabi. Ako prigo varate, saaljevate se ili se protivite bolesti, ego jaa. Takoe, on postaje jai ako bolest uinite delom vaeg zamiljenog identite ta. Bolujem od te i te bolesti." O, pa sada znamo ko ste. S druge strane, izvestan broj ljudi koji u normalnom ivotu imaju veliki ego kada se razbole odjednom postaju neni i prijatni i bolji ljudi. Moda dobiju uvid u neto to nikad pre nisu znali. Moda su pristupili svom unutranjem znanju i zadovoljstvu i govore mudre rei. A onda, kada ozdrave, povrati im se i energija i ego. Kada se razbolite, va nivo energije je izuzetno mali, i inteligencija organizma preuzima i koristiti preostalu energiju u svrhu zaceljenja tela, tako da ne preostaje dovoljno energije za um, tj. za egoino razmiljanje i oseanja. Ego sagoreva znaajnu koliinu energije. U pojedinim sluajevima, meutim, ego zadrava malu koliinu energije i koristi je u sopstvene svrhe. Nije potrebno naglaavati da je onim ljudima koji osete jaanje ega u bolesti potrebno vie vremena za oporavak. Pojedini se nikad i ne oporave, tako da bolest postaje hronina i trajni deo njihovog lanog doivljaja koji imaju o sebi. KOLEKTIVNI EGO Kako je teko iveti sa sobom! Jedan od naina na koje ego pokuava da pobegne od nezadovoljstva linim postojanjem jeste da velia i jaa svoj sopstveni doivljaj putem identifikovanja s grupom: nacijom, politikom partijom, preduzeem, institu cijom, sektom, klubom, bandom, fudbalskim timom.

U pojedinim sluajevima se ini da se lini ego razgrauje onda kada neko svoj ivot posveti nesebinom radu u slubi vieg dobra kolektiva i ne zahteva nagrade, priznanja ili ulepavanje. Kakvo je olakanje oseati se slobodnim od uasnog tereta linog doivljaja o sebi. lanovi kolektiva se oseaju srenim i ispunjenim bez obzira na to koliko naporno rade, koliko se rtvuju. ini se da su se izdigli iznad ega. Pitanje glasi: Da li su se uistinu oslobodili, ili se ego jednostavno pre bacio s linog na kolektivno?" Kolektivni ego manifestuje iste osobine kao i lini ego, poput potrebe za konfliktima i neprijateljima, potrebom za tim da se ima vie, potrebom da bude u pravu nasuprot onima koji nisu itd. Pre ili kasnije, kolektivni ego e se sukobiti s drugim kolek tivnim egoima jer nesvesno traga za konfliktima i potrebna mu je opozicija kako bi definisao svoje granice, a time i svoj identitet. Njegovi lanovi e potom iskusiti patnju, koja predstavlja neizbeni rezultat delanja motivisanih egom. U tom trenutku oni e se moda probuditi i shvatiti da njihov kolektivni ego ima snane elemente ludila. U poetku e moda biti bolno kada se iznenada probu dite i shvatite da je kolektivno s kojim ste se bili identifikovali i u iju ste svrhu radili zapravo ludilo. U tom trenutku mnogi ljudi postanu cinini ili ogoreni i samim tim poreknu sve vrline, sve vrednosti. To znai da su veoma brzo usvojili drugi sistem verovanja kada su prethodni prepoznali kao iluziju koja se sruila nakon spoznaje. Nisu se suoili sa smru svog ega nego pobegli i reinkarnisali se u drugom. Kolektivini ego je esto nesvesniji nego pojedinani egoi od kojih je sastavljen. Na primer, masa ljudi (koje predstavljaju privremene kolektivne egoine entitete) sposobna je da poini grozote koje pojedinci odvojeni od mase ne bi bili u stanju da poine. Nacije esto poprime ponaanje koje bi se kod pojedin ca smesta kvalifikovalo kao psihopatske Kako se nova svest bude raala, pojedini ljudi e biti sazvani da oforme grupe koje ine prosveenu svest. Te grupe nee predstavljati kolektivna ega. Pojedinci od kojih e se ove grupe sastojati nee imati potrebu da svoj identitet definiu kroz njih.

Oni vie ne tragaju ni za jednim oblikom da bi se definisali. ak i ako lanovi te grupe nisu u potpunosti osloboeni ega, u njima e postojati dovoljna koliina svesti da prepoznaju ego u sebi ili drugima onog trenutka kad se bude pojavio. Meutim, potrebna je konstantna budnost jer e ego sigurno pokuati da se vrati i zauzme svoj poloaj na svaki mogui nain. Ponitavanje ljud skog ega tako to e se izneti na svetlost svesti, bie jedan od najvanijih zadataka tih grupa, bilo da se radi o prosvetljenim poslovnim preduzeima, dobrotvornim organizacijama, kolama ili zajednicama ljudi. Prosvetljeni kolektivi obavljae znaajnu funkciju u izdizanju nove svesti. Ba kao to vas egoini kolektivi vuku u nesvesnost i patnju, tako e ti prosvetljeni kolektivi biti vihor za svest koja e ubrzati planetarnu pramenu. NEOBORIVI DOKAZI O BESMRTNOSTI Ego se pojavljuje pri podeli ljudske psihe u kojoj se iden titet deli na dva dela, koja moemo nazvati J a " i mene" ili mene" i lino ja". Svaki ego je izofrenian, ako se prihvati popularno znaenje sintagme podeljena linost". Vi ivite sa mentalnom predstavom o sebi, sa zamiljenim ja" s kojim imate vezu. ivot postaje zamiljen i odvojen od toga ko ste vi kada govorite o svom ivotu". Onog trenutka kada kaete ili pomislite moj ivot" i verujete u to to govorite (tako da to ne ostaje samo jeziki materijal), ulazite u carstvo obmana. Ako postoji neto to moete nazvati moj ivot", iz toga sledi da ja" i ivot predsta vljaju dve razliite stvari, to znai da moete izgubiti svoj ivot, imaginarnu vrednu stvar koju posedujete. Smrt postaje skoro neizbena stvarnost i pretnja. Rei i koncepti dele ivot na delove koji u sebi ne sadre stvarnost. Moe se ak rei da shvatanje fraze moj ivot" predstavlja prvobitnu obmanu raz dvojenosti, izvor ega. Ako su ja" i ivot dvoje, ako sam ja odvo jen od svog ivota, onda sam odvojen i od ostalih stvari, bia, ljudi. Ali kako ja mogu biti odvojen od svog ivota? Koji deo ja" moe biti odvojen od ivota, odvojen od Bia? To je nemogue.

Stoga ne postoji neto to se zove moj ivot", i ja ne posedujem ivot. Ja jesam ivot. Ja i ivot smo jedno. Ne moe biti drugaije. Kako onda mogu da izgubim svoj ivot? Kako mogu da izgubim neto to i ne posedujem? Kako mogu da izgubim neto to sam zapravo ja? To je nemogue.

PETO POGLAVLJE

Telo-boli

Ogromni deo ljudskog razmiljanja odvija se nesvesno, automatski, i ponavlja se. Ne predstavlja nita vie od mentalnog komeanja i nema nikakvu stvarnu svrhu. Strogo govorei, vi ne razmiljate; razmiljanje vam se deava. Izjava: Razmiljam" podrazumeva volju, znai da se vi pitate, da postoji izbor s vae strane. Kod veine ljudi to nije sluaj. Mislim" je samo lana izjava poput Ja varim hranu" ili Ja teram svoju krv da cirkulie." Varenje se deava samo od sebe, kao i cirkulacija i razmiljanje. Glas u glavi ima svoj ivot. Mnogi ljudi se nalaze u njego voj milosti; nalaze se pod opsadom misli, uma. A poto je um uslovljen prolou, primorani ste da prolost proivljavate uvek iznova. Istonjaki termin za to je karma. Kada ste identifikovani s tim glasom, toga naravno niste ni svesni. Ukoliko biste bili svesni, vie ne biste bili opsednuti, jer vi ste jedino i istinski opsednuti onda kada taj entitet pomeate s tim to ste, tj. kada vi postanete taj entitet. Hiljadama godina oveanstvo je bilo pod ogromnim uticajem uma, i nije uspevalo da taj opsednuti entitet prepozna kao ,,ne-ja". Uz pomo potpune identifikacije s umom, lanim doi vljajem sopstvenog ja", ego isplivava na povrinu. vrstina ega zavisi od stepena do kog ste vi - svest - identifikovani s vaim umom, s razmiljanjem. Razmiljanje je samo mali aspekt celokupne svesti, svega onoga to predstavljate. Stepen identifikacije s umom razlikuje se od osobe do osobe. Pojedini ljudi uivaju u trenucima prekida identifikacije,

koliko god kratki bili, i mir, radost i ivost koju osete u tim trenucima ine ivot vrednim ivljenja. To su takoe trenuci kada se pojavljuju kreativnost, ljubav i saaljenje. Drugi ljudi su kon stantno zarobljeni u egoinom stanju. Otueni su od sebe, kao i od drugih i od sveta oko sebe. Kada se zagledate u njih, moete da uoite napetost na njihovim licima, moda i podignutu obrvu, ili odsutni i ukoeni pogled. Veliki deo njihove panje je usmeren na razmiljanje, tako da vas oni zapravo niti vide niti uju. Nisu prisutni ni u jednoj situaciji jer je njihova panja usmerena ka prolosti ili budunosti, koje su, naravno, misaoni oblici. Ili vam se obraaju tumaei odreenu ulogu, tako da to i nisu oni. Veina ljudi je otuena od onoga to jeste, a pojedini su toliko otueni da je nain na koji se ponaaju i komuniciraju s drugim ljudima vien kao laan" od strane skoro svih ljudi, s izuzetkom onih koji su podjednako lani, podjednako otueni od toga to su. Otuenje znai da se ne oseate oputeno ni u jednoj situaciji, ni na jednom mestu, ni s jednom osobom, ak ni sa sobom. Uvek pokuavate da stignete kui", ali se nikad ne oseate kao kod kue. Neki od najveih pisaca dvadesetog veka, poput Franca Kafke, Alberta Kamija, T. S. Eliota i Dejmsa Dojsa prepoznali su otuenje kao univerzalnu dilemu ljudskog postojanja. Verovatno su je i sami oseali i zbog toga su bili u mogunosti da je briljantno opiu u svojim delima. Oni ne nude reenje. Njihov doprinos se ogleda u tome to su nam ukazali na odraz ljudske nevolje kako bismo mogli da je jasnije vidimo. Jasno videti neiju nevolju predstavlja prvi korak u njenom prevazilaenju. RAANJE EMOCIJA Pored misli, mada ne odvojeno od njih, postoji i druga dimenzija ega: emocija. To ne znai da je svako razmiljanje i svaka emocija deo ega. Oni se pretvaraju u ego samo onda kada se identifikujete s njima i kada oni preuzmu potpunu kontrolu nad vama, tj. kada postanu ja".

Fiziki organizam, vae telo, poseduje sopstvenu inteligen ciju, kao i organizam svih ostalih oblika ivota. I ta inteligencija reaguje na sve to va um govori, reaguje na vae misli. Emocija je reakcija tela na va um. Inteligencija tela je, naravno, nerazdvo jivi deo univerzalne inteligencije, kao jedna od njenih bezbrojnih manifestacija. Ona daje privremenu koheziju atomima i molekulima koji sainjavaju va fiziki organizam. Ona predstavlja organi zacioni princip iza funkcionisanja svih organa tela, preobraanja kiseonika i hrane u energiju, otkucaja srca i cirkulacije krvi, imuno lokog sistema, koji titi vae telo od napada, prenosa senzornih oseaja u nervne impulse koji se alju u mozak, gde se dekodiraju i sklapaju u koherentnu unutranju sliku spoljanje stvarnosti. Sve ove, kao i hiljade drugih funkcija koje se istovremeno deavaju i ponavljaju, savreno su usklaene uz pomo inteligen cije. Vi ne upravljate vaim telom. Za to je zaduena inteligencija. Ona je takoe zaduena i za reakcije organizma na okruenje. Ovo se odnosi i na svaki drugi oblik ivota. To je ona ista inteligencija koja je biljkama dala fiziki oblik, a sada se manifestuje u cvetu koji je nastao od biljke, cvetu koji otvara svoje latice ujutru, da bi primio suneve zrake, i uvee ih opet zatvara. To je ista inteligencija koja se manifestuje kao Gaja, sloeno ivo bie koje je planeta Zemlja. Ta inteligencija stvara instinktivne reakcije organizma na svaki oblik pretnje ili izazova. Stvara u ivotinjama reakcije koje su sline ljudskim emocijama: bes, strah, uivanje. Ove instink tivne reakcije mogu se smatrati prvobitnim oblicima emocija. U pojedinim situacijama, ljudska bia imaju, poput ivotinja, instinktivne reakcije. Kada se suoavaju s opasnou, kada je opstanak organizma doveden u pitanje, srce kuca bre, miii se kontrahuju, disanje se ubrzava u pripremi za borbu. Iskonski strah. Kada ste saterani u oak, iznenadni nalet intenzivne energije telu daje snagu koju nije imalo pre. Iskonski bes. Ove instinktivne reakcije sline su emocijama, ali to nisu emocije u pravom smislu te rei. Osnovna razlika izmeu instinktivne reak cije i emocije je sledea: instinktivna reakcija je direktni odgovor tela na odreenu spoljanju situaciju. Emocija, s druge strane, predstavlja odgovor tela na misao.

Indirektno, emocija takoe moe biti odgovor na stvarnu situaciju ili dogaaj, ali e biti reakcija viena kroz filter men talne interpretacije, filter misli, tj. viena kroz zamiljeni koncept o dobru ili loem, svianjima i nesvianjima Ja" i moje". Na primer, velika je verovatnoa da neete osetiti nikakve emocije kada ujete da je neiji auto ukraden, ali ako se radi o vaem autu, sigurno ete se potresti. Neverovamo je koliko emocija moe da stvori mali mentalni koncept o mojem". Iako je telo veoma inteligentno, ne moe da uoi razliku izmeu stvarne situacije i misli. Reaguje na svaku misao kao da se radi o stvarnosti. Ne zna da je to samo misao. Telu zabrinjavajua, zastraujua misao znai ja sam u opasnosti", i ono reaguje u skladu s tim, ak iako se u tom trenutku nalazite u toplom krevetu, usred noi. Srce kuca bre, miii se kontrahuju, disanje se ubrza va. Energija se nagomilava, ali poto je opasnost samo fiktivna, energija nema na ta da se potroi. Deo nje odlazi u mozak, koji generie jo vie uznemiravajuih misli. Ostatak energije se pre tvara u otrov i mea se s harmoninim funkcionisanjem tela.

EMOCIJE I EGO Ego ne predstavlja samo neopaeni deo uma, glas u glavi, koji se pretvara da ste vi, nego i neopaene emocije, koje su odgovor tela na to ta taj glas govori. Ve smo videli u kakvo se razmiljanje uputa egoini glas, kao i disfunkcionalnost ugraenu u strukturu njegovog misaonog procesa, bez obzira na sadraj. Na to disfunkcionalno razmiljanje telo reaguje negativnim emocijama. Glas u glavi pria priu u koju telo veruje i na koju reagu je. Te reakcije su emocije. Emocije, za uzvrat, alju energiju nazad k mislima koje su i stvorile emocije. To je zaarani krug izmeu neosnovanih misli i oseanja, a rezultat je emocionalno razmiljanje i emocionalno izmiljanje pria. Emocionalna komponenta ega razlikuje se od osobe do osobe. Kod pojedinih ega je vea nego kod drugih. Misli koje

pokreu emocionalne reakcije u telu mogu doi veoma brzo. esto i pre nego to um ima vremena da ih imenuje, telo je ve odgovorilo emocijom, a emocija se pretvorila u reakciju. Te misli postoje u predgovomoj fazi i mogu se nazvati neizgovorenim, nesvesnim pretpostavkama. Potiu iz uslovljene prolosti svake osobe, obino iz ranog detinjstva. Ljudima se ne moe verovati", predstavlja primer takve nesvesne pretpostavke kod osobe ije se prvobitne veze, tj. veze s roditeljima i braom i se strama, nisu odlikovale podrkom i poverenjem. Ovo su jo neke od estih nesvesnih pretpostavki: Niko me ne potuje i ne ceni. Moram da se borim kako bih opstao. Nikad nemam dovoljno novca. ivot me uvek izneveri. Ne zasluujem da imam previe. Ne zasluujem ljubav." Nesvesne pretpostavke u telu stvaraju emocije koje potom stvaraju aktivnost u umu i/ili trenutne reakci je. Na taj nain, one kreiraju vau stvarnost. Glas ega konstantno remeti prirodno stanje dobrobiti u telu. Skoro svako ljudsko telo nalazi se pod velikim stresom i naporom. Ono nije ugroeno od strane nekog spoljanjeg fakto ra, ve iznutra, od strane uma. Ego je vezan za telo, i ono ne moe a da ne odgovori na svaki disfunkcionalni misaoni obrazac od kojih se ego sastoji. Stoga, tok negativnih emocija prati tok neprestanog i nagonskog razmiljanja. ta je to negativna emocija? Emocija koja je toksina po telo i koja ometa izbalansirano i harmonino funkcionisanje tela. Strah, nemir, zameranje, tuga, mrnja ili intenzivno negodovanje, ljubomora, zavist - sve to remeti protok energije kroz telo, utie na rad srca, imunoloki sistem, varenje, luenje hormona itd. ak i priznata medicina, iako ne zna mnogo o nainu na koji ego funkcionie, poinje da uvia vezu izmeu negativnog emo cionalnog stanja i fizike bolesti. Emocija koja kodi telu utie i na ljude s kojima dolazite u kontakt indirektno, putem lanane reakcije, ali i na bezbrojne druge, s kojima uopte ne dolazite u kontakt. Postoji sveobuhvatni termin za sve negativne emocije: nesrea. Da li onda pozitivne emocije imaju suprotni efekat na fiziko telo? Da li one jaaju imunoloki sistem, pospeuju zdravlje i lee telo? Da, zaista, ali treba da znamo razliku izmeu

pozitivnih emocija koje stvara ego i dubljih emocija, koje proizilaze iz vaeg prirodnog stanja povezanosti s Biem. Pozitivne emocije koje stvara ego u sebi ve sadre njima suprotne emocije, u koje se veoma lako mogu pretvoriti. Evo nekoliko primera: Ono to ego naziva ljubavlju je posesivnost i zavisno vezivanje, koje se ve narednog sekunda moe pretvoriti u mrnju. Iekivanje sledeeg dogaaja, to je egovo precenjivanje budunosti, veoma lako se pretvara u suprotno razoaranje i nezadovoljstvo - poto se dogaaj okona i ne ispuni oekivanja ega. Pohvale i priznanja vam pomau da se oseate ivim jedan dan, kritike i ignorisanje ine da se oseate odbaenim i nesrenim narednog. Zadovoljstvo posle lude zabave pretvara se u mamurluk sledeeg jutra. Ne postoji dobro bez loega, niti let bez vrtoglavog pada. Emocije koje ego stvara potiu od identifikacije uma sa spoljanjim faktorima, koji su, naravno, nestabilni i u svakom trenutku podloni promeni. Dublje emocije nisu zapravo emoci je nego stanja Bia. Emocije postoje unutar carstva suprotnosti. Stanja Bia mogu biti prikrivena, ali ne postoje stanja suprotna njima. Ona potiu iz vae unutranjosti i iskazuju se kroz ljubav, radost i mir, koji su deo vae prave prirode. PATAK S LJUDSKIM MOZGOM U knjizi Mo sadanjeg trenutka pomenuo sam ono to sam uoio - kada dva patka ulete u borbu, koja nikad ne potraje dugo, razdvojie se i odleprati u suprotnim smerovima. Potom e obojica ponosito zaklepetati krilima nekoliko puta, oslobaajui se vika energije koja se nakupila tokom borbe. Nakon toga odleprae u miru, kao da se nita nije desilo. Kad bi patak imao ljudski mozak, nastavio bi s borbom tako to bi razmiljao i izmiljao prie. Ovako bi verovatno glasi la patkova pria: Ne mogu da poverujem u ovo ta je upravo uradio. Priao mi je na samo nekoliko centimetara. On misli da poseduje ovo jezero. Uopte nema obzira prema mom linom

prostoru. Nikad mu vie neu verovati. Sledei put e uraditi neto drugo samo da bi me iznervirao. Siguran sam da ve sada kuje plan protiv mene. Ali neu mu to dozvoliti. Nauiu ga pameti za sva vremena." I tako u nedogled um smilja svoje prie i pria ih danima, mesecima i godinama. Kada je re o telu, borba se i dalje nastavlja, i energija koju stvara kao reakciju na sve te misli jeste emocija koja nanovo generie nove misli. To postaje emocionalno razmiljanje ega. Sada vidite kako bi ivot patka postao problematian ukoliko bi imao ljudski mozak. Mnogi ljudi, ipak, ive na taj nain. Nijedna situacija ili dogaaj se ne zavre. Mozak i tvorevina mozga zvana ja i moja pria" produuju njihovo trajanje. Mi smo vrsta koja se izgubila. Sve to je prirodno - svaki cvet ili drvo, svaka ivotinja moe neemu da nas naui samo kad bismo zastali, pogledali i posluali. Naa paja lekcija glasi: Zaklepetajte krilima - to znai 'manite se prie' i vratite se na jedino mesto moi: sadanji trenutak." TERET PROLOSTI Nesposobnost ili, radije, nevoljnost ljudskog uma da se oslobodi prolosti fantastino je ilustrovana u prii o dva zen monaha, Tanzanu i Ekidou, koji su hodali seoskim putem, veoma blatnjavim nakon velikog nevremena. U blizini sela naili su na mladu enu koja je pokuavala da pree put, ali je blato bilo toliko duboko da bi unitilo njen svileni kimono. Tanzan ju je bez razmiljanja podigao i preneo na drugu stranu. Monasi su nastavili da hodaju u tiini. Pet sati kasnije, dok su se pribliavali konaitu, Ekido se nije mogao vie suzdrati. Zato si preneo onu devojku preko puta?", upitao je. Mi monasi ne bi trebalo da radimo tako neto." Spustio sam devojku pre nekoliko sati", odgovorio je Tanzan. Zar je ti jo uvek nosi?" Sada zamislite kakav bi ivot bio nekome ko sve vreme ivi kao Ekido, nesposoban i nevoljan da se oslobodi situacija,

ime akumulira sve vie stvari". Sada imate predstavu o tome kakav je ivot veine ljudi. Kako teak teret prolosti oni nose sa sobom u svojim umovima. Prolost u vama ivi u vidu seanja, ali seanja sama od sebe ne predstavljaju problem. Zapravo, kroz seanje uimo na primeru prolosti i na starim grekama. Samo onda kada seanja, tj. misli o prolosti, preuzmu kontrolu nad vama, pretvaraju se u teret, postanu problematine i postanu deo vaeg doivljaja sopstvenog ja". Vaa linost, koja je uslovljena prolou, postaje va zatvor. Vaa seanja su poprimila oblik vaeg doivljaja o sebi, i vaa pria postaje ono za ta se smatrate. To malo ja" je iluzija koja zaklanja identitet vas kao pravog vanvremenskog i bezoblinog Prisustva. Vaa pria, meutim, sastoji se ne samo od mentalnih nego i od emocionalnih seanja, od stare emocije, koja se neprekidno oivljava. Kao i u sluaju monaha koji je teret svog negodovanja nosio pet sati hranei ga svojim mislima, veina ljudi nosi ogromne koliine bespotrebnog tereta, i mentalnog i emocionalnog, tokom svojih ivota. Ograniavaju sebe kroz tugu, aljenje, neprijateljstvo i krivicu. Njihovo emocionalno razmiljanje je postalo njihovo ja", i oni se dre starih emocija jer to jaa njihov identitet. Zbog sklonosti ljudi da produuju staru emociju, skoro svako u svom energetskom polju nosi akumuliranu staru bol, koju nazivam telo-boli". Meutim, moemo da prestanemo da dodajemo teret telu-boli, koje ve posedujemo. Moemo da nauimo kako da se odviknemo navike da akumuliramo i produujemo staru emociju, klepeui svojim krilima, metaforiki reeno, i da se suzdrimo od ivljenja u prolosti, bez obzira na to da li se neto desilo jue ili pre trideset godina. Moemo da nauimo da situacije i dogaaje ne odravamo ivim u svojim umovima, nego da svoju panju preusmerimo na svei, vanvremenski sadanji trenutak i tako ne ostanemo zarobljeni u izmiljanju scenarija. Samo nae Prisustvo postaje na identitet, a ne misli i oseanja. Nita to se desilo u prolosti ne moe da vas zaustavi da budete prisutni u sadanjem trenutku, a ako prolost ne moe da vas sprei da budete prisutni u sadanjem trenutku, kakvu onda mo ima?

INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO Svaka negativna emocija s kojom se niste u potpunosti suoili i uvideli ta zaista predstavlja u onom trenutku kad se pojavila nikada se ne razgradi u celosti. Za sobom ostavi tragove boli. Deca smatraju te emocije suvie intenzivnim da bi se mogla suoiti s njima i trude se da ih ne oseaju. U odsustvu pot puno svesne odrasle osobe koja bi ih s ljubavlju i milosrdnim razumevanjem vodila kroz direktno suoavanje s emocijama, razumljivo je da e dete izabrati da uopte ne osea. Naalost, rani odbrambeni mehanizam obino ostane prisutan i kada dete odraste. Neprepoznata emocija i dalje ivi u njemu ili njoj i manifestuje se indirektno u vidu nemira, besa, izliva nasilja, loeg raspoloenja ili ak i fizike bolesti. U pojedinim sluajevima uplie se u svaki intimni odnos i sabotira ga. Veina psihijatara sree se s pacijentima koji u poetku tvrde da su imali krajnje sreno detinjstvo, a onda se ispostavi da uopte nije tako. Niko ne moe da proivi detinjstvo a da ne oseti emocionalnu bol, mada ima i takvih sluajeva. ak i kad bi oba roditelja bila prosveena, i dalje biste odrastali u svetu koji je u velikoj meri nesvestan. Tragovi boli, koji su ostali nakon svake proivljene nega tivne emocije s kojom se niste u potpunosti suoili, prihvatili je, a onda je se oslobodili, spajaju se kako bi stvorili energetsko polje koje ivi u svakoj eliji vaeg tela. Ne sastoje se samo od boli iz detinjstva, nego i od negativnih emocija koje su dodate kasnije, u adolescenciji i tokom ivota odrasle osobe i veinu te boli je stvorio glas ega. To je emocionalna bol, koja je va neizostavni saputnik u situaciji kada je va lani doivljaj sebe osnova vaeg ivota. To energetsko polje stare ali veoma ive emocije koja ivi u skoro svakom ivom biu predstavlja telo-boli. Telo-boli, meutim, po prirodi nije individualno. U sebi sadri i deo boli od koje su bolovali brojni ljudi tokom istorije oveanstva, a to je istorija neprekidnih plemenskih sukoba, rop stva, pustoenja, silovanja, muenja, i drugih oblika nasilja. Ta

bol jo uvek ivi u kolektivnoj psihi oveanstva i nadodaje se na dnevnu dozu, u ta se moete uveriti ako pogledate veeranje izdanje vesti ili posmatrate dramu u odnosima meu ljudima. Kolektivno telo-boli verovatno je urezano u DNK svakog oveka, iako to jo nismo otkrili. Svako novoroene koje doe na svet u sebi ve nosi emocionalno telo-boli. Kod nekih je ono tee, vre nego kod ostalih. Pojedine bebe su veinu vremena srene. Druge izgledaju kao da nose ogromnu koliinu nesree u sebi. Tano je da pojedine bebe mnogo plau jer im nije prueno dovoljno ljubavi i panje, dok druge plau bez oiglednog razloga, kao da pokuavaju da sve ostale oko sebe uine nesrenim onoliko koliko su i one, i esto im to polazi za rukom. One su na ovaj svet dole s ogromnom koliinom ljudske boli. Druge bebe esto plau jer mogu da osete zraenje negativnih emocija iz svojih roditelja, to stvara bol kod njih i tera njihovo telo-boli da raste tako to apsorbuje energiju iz tela-boli svojih roditelja. O emu god da se radi, jedno je sigurno: kako detetovo fiziko telo raste, tako raste i njegovo telo-boli. Odoje s laganim telom-boli nee obavezno biti duhovno napredniji" mukarac ili ena u odnosu na ono s vrstim telom-boli. U stvari, esto se desi suprotno. Ljudi sa tekim telom-boli obino imaju bolje anse da se duhovno probude nego oni sa relativno laganim telom-boli. Premda pojedini ostanu zarobljeni u svojim tekim telima-boli, mnogi dosegnu taku kada vie ne mogu da ive sa svojom nesreom, te njihova motivacija za buenje postaje snanija. Zato je napaeno telo Isusa, njegovo lice izoblieno od agonije, njegovo telo s bezbrojnim ranama koje krvare tako znaajna slika u kolektivnoj svesti oveanstva? Milioni ljudi, posebno tokom Srednjeg veka, ne bi se do te mere poistovetili s njom da neto unutar njih nije odjekivalo njome, da nisu nesvesno u njoj prepoznali spoljanju predstavu svoje unutranje stvarnosti - telo-boli. Jo nisu bili dovoljno svesni kako bi ga direktno prepoznali u sebi, ali to je bio poetak osveenja. Hrist se moe posmatrati kao arhetip oveka, otelotvorenje i boli i mogunosti da se ona prevazie.

NAIN NA KOJI SE TELO-BOLI OBNAVLJA Telo-boli je poluautonomni oblik energije, koji ivi unutar veine ljudi, entitet sainjen od emocija. Poseduje sopstvenu primitivnu inteligenciju, poput lukave ivotinje, i ta je inteligenci ja prvenstveno usmerena ka opstanku. Poput svih oblika ivota, s vremena na vreme potrebna mu je hrana, unos nove energije, a hrana koju zahteva kako bi se snabdeo sastoji se od energije koja je kompatibilna s njegovom, tj. sa energijom koja osciluje na slinoj frekvenciji. Svako, u emocionalnom smislu bolno isku stvo, moe se iskoristiti kao hrana za telo-boli. Zato se ono i hrani negativnim razmiljanjem kao i dramom u linim odnosima. Telo-boli je zavisno od nesree. Moda deluje kao ok kada po prvi put shvatite da unutar vas postoji neto to s vremena na vreme ezne za emocional nom negativnou, za nesreom. Potrebno je da budete jo svesniji kako biste to uoili kod sebe. Kad vas obuzme nesrea, ne samo da ne elite da je okonate nego elite da i druge uinite nesrenim kako biste se hranili njihovim negativnim emocional nim reakcijama. Kod veine ljudi telo-boli ima aktivnu i neaktivnu fazu. Kada je neaktivno, lako zaboravite da u sebi nosite teki tamni oblak ili usnuli vulkan, zavisno od energetskog polja vaeg tela-boli. Koliko e dugo ostati neaktivno, zavisi od osobe do osobe; najee nekoliko nedelja, mada neaktivnost moe potrajati i nekoliko dana ili meseci. U retkim sluajevima, telo-boli moe da bude u stanju hibemacije i po nekoliko godina pre nego to ga odreeni dogaaj pokrene. NAIN NA KOJI SE TELO-BOLI HRANI VAIM MISLIMA Telo-boli se budi iz svog sna kada ogladni, kada doe vreme da se dopuni ili kada ga neto pokrene. Telo-boli koje je spremno za hranjenje moe iskoristiti beznaajni dogaaj kao pokreta, neto to neko kae ili uradi, ili ak pomisli. Ako ivite

sami ili ako se niko ne nalazi u vaoj blizini, telo-boli e se hrani ti vaim mislima. Iznenada e vae razmiljanje postati krajnje negativno. Verovatno niste ni svesni da je ba pre naleta nega tivnog razmiljanja talas emocija okupirao va mozak, u vidu tamnog i tekog raspoloenja, nemira ili estokog besa. Sve misli su energija i telo-boli se sada hrani energijom vaih misli. Ali ne moe se hraniti svakom vrstom misli. Ne treba da budete preterano paljivi da biste uoili da pozitivne misli imaju drugaiji ton oseanja od negativnih. To je ista energija, ali osciluje na razliitim frekvencijama. Telo-boli ne moe da svari srenu, pozi tivnu misao. Moe samo da se hrani negativnim mislima jer samo te misli su kompatibilne s njegovim energetskim poljem. Svaki predmet kroz neprekidno kretanje stvara energet sko polje. Stolica na kojoj sedite, knjiga koju drite u rukama ine se vrstim i nepokretnim samo zato to na taj nain oseate frekvenciju njihovog oscilovanja, tj. bezbrojne pokrete molekula, atoma, elektrona i subatomskih estica, koje zajedno ine ono to vidite kao stolicu, knjigu, drvo ili telo. Ono to vidimo kao fiziki predmet zapravo je energija koja osciluje (kree se) na odreenom rasponu frekvencija. Misli se sastoje od iste vrste energije kao i fizike stvari, ali osciluju na veim frekvencijama, i to je razlog zato se ne mogu videti ili dodirnuti. Misli imaju sopstveni raspon frekvencija, gde se negativne misli nalaze nie na skali, a pozitivne vie. Frekvencija oscilovanja tela-boli odjekuje frekvencijama negativnih misli, i zbog toga samo te misli mogu hraniti telo-boli. Uobiajeni obrazac misli koje stvaraju emocije preokrenut je u sluaju tela-boli, bar u poetku. Emocija iz tela-boli ubrzo uspostavlja kontrolu nad vaim razmiljanjem, i kada telo-boli preuzme va um, vae razmiljanje postaje negativno. Glas u vaoj glavi pria tune, uznemirujue ili tmurne prie o vama i vaem ivotu, o drugim ljudima, prolosti, budunosti ili izmiljenim dogaajima. Glas krivi, optuuje, ali se i izmilja. I vi ste u pot punosti identifikovani sa svim to glas govori, verujete u sve izopaene misli. U jednom trenutku postajete zavisni od nesree. I ne radi se o tome da vi ne moete da zaustavite tok svo jih negativnih misli, vi to ne elite. To je zato to tada telo-boli ivi

kroz vas, pretvara se da ste vi. A telu-boli bol predstavlja zado voljstvo. Rado prodire svaku negativnu misao. Zapravo, taj uobiajeni glas u vaoj glavi postaje glas tela-boli. Preuzima unutranji dijalog. Uspostavlja se zaarani krug izmeu tela-boli i vaeg razmiljanja. Svaka misao hrani telo-boli i za uzvrat telo-boli stvara jo misli. U jednom trenutku, nakon nekoliko sati ili ak i dana, dopunilo se i vraa se u stanje hibemacije, ostavlja jui za sobom ispranjeni organizam i telo koje je podlonije bolestima. Ako vam se ini da je re o duevnom parazitu, znajte da ste u pravu. O tome se zapravo i radi. NAIN NA KOJE SE TELO-BOLI HRANI DRAMATINIM SITUACIJAMA Ako se u vaoj blizini nalaze drugi ljudi, po mogunosti va partner ili blizak lan porodice, telo-boli e pokuati da ih izazove, pogodi u ivac, popularno reeno, da bi se moglo hrani ti dramatinom situacijom koja proistekne iz toga. Telo-boli oboava intimne veze i porodice jer odatle dobija najvie hrane. Teko je odupreti se telu-boli druge osobe, koje e sigurno iza zvati reakciju. Ono instinktivno poznaje sve vae najslabije take, najosetljivija mesta. Ako ne uspe iz prvog puta, pokuae pono vo. To je sirova emocija koja trai jo emocija. Telo-boli druge osobe eli da probudi vae telo-boli kako bi se meusobno
jaala.

Mnoge veze redovno prolaze kroz nasilnike i destruk tivne epizode tela-boli. Skoro je nepodnoljivo bolno za dete da prisustvuje emocionalnom nasilju tela-boli svojih roditelja, a, opet, to je sudbina miliona dece irom sveta, mora njihovog svakodnevnog postojanja. To je i jedan od glavnih naina pomou kog se telo-boli prenosi s generacije na generaciju. Nakon svake epizode, partneri se mire, i nastupa period rela tivnog zatija do onog stepena do kog ego to dozvoli. Preterano konzumiranje alkohola esto aktivira telo-boli, posebno kod mukaraca, ali i kod ena. Kada se osoba napije,

doivljava potpunu promenu linosti jer je telo-boli preuzme. Duboko nesvesna osoba, ije se telo-boli redovno dopunjava kroz fiziko nasilje esto ga usmerava ka svom supruniku ili deci. Kada se otrezni, iskreno ali i obea da se to vie nee ponoviti i da zaista tako misli ovaj put. Osoba koja govori i obeava, meutim, nije entitet koji je poinio nasilje, tako da moete biti sigurni da e se sve ponoviti osim ako ta osoba ne postane prisutna, prepozna telo-boli unutar sebe i prekine iden tifikaciju s njim. Kod pojedinih sluajeva savetovanje pomae. Veina tela-boli ele da nanesu bol, ali i da je osete, a pojedina su pre svega ili poinitelji ili rtve. U svakom sluaju, hrane se nasiljem, bilo emocionalnim bilo fizikim. Pojedini parovi koji misle da su zaljubljeni" oseaju privlanost jedno prema drugom ba zbog toga to se njihova tela-boli meusobno dopunjuju. Ponekad je uloga poinitelja ili rtve ve unapred odreena pri upoznavanju. Pojedini brakovi za koje se misli da su kao iz raja, zapravo su kao iz pakla. Ako ste ikad iveli s makom, onda znate da je, i kada se ini da spava, ona i dalje svesna svega to se deava, jer se i pri najmanjem zvuku njene ui pomeraju unapred, a njeni se kapci malo podignu. Usnula tela-boli su upravo takva. Na odreenom nivou, ona su i dalje budna, spremna da skoe u akciju kada se pojavi odgovarajui pokreta. U intimnim vezama, tela-boli esto su dovoljno lukava da se pritaje sve dok ne ponete da ivite zajedno i, po mogunosti, potpiete ugovor po kom se obavezujete da ete s tom osobom biti do kraja ivota. Ne venavate se samo s vaim suprunikom nego i s njegovim ili njenim telom-boli, i va suprunik s vaim. Moete doiveti pravi ok kada ubrzo poto ponete da ivite zajedno, ili ak i tokom medenog meseca, otkrijete da je dolo do potpune promene linosti vaeg partnera. Njen glas postaje grublji ili piskaviji dok vas optuuje, krivi ili galami na vas, esto zbog neke trivijalne stvari. Ili se povue u sebe. ta nije u redu?", upitate. Nita", odgovori ona. Ali negativna energija kojom zrai govori: Nita nije u redu." Kada se zagledate u njene oi, u njima vie nema svetlosti, kao da se tamni veo spu stio na njih, i bie koje poznajete i volite i koje je pre moglo da

sija kroz svoj ego sada je zamaskirano. ini vam se da u vas gleda potpuni stranac, i u njenim oima vidi se mrnja, nepri jateljstvo, ogorenost ili bes. Kada vam se obrati, to vie nije vaa supruga ili partner nego telo-boli, koje progovara kroz nju. ta god da govori, to je verzija tela-boli, stvarnost poremeena usled straha, neprijateljstva, besa ili elje da nanese i primi jo boli. U tom trenutku sigurno se pitate da li je to pravo lice vaeg partnera, jer ga pre niste videli, i pitate se da li ste moda napra vili najveu greku jer ste ga izabrali. To, naravno, nije pravo lice, nego samo telo-boli koje je privremeno preuzelo kontrolu nad njim. Teko je nai partnera koji u sebi ne nosi telo-boli, ali bilo bi pametno izabrati nekoga ije telo-boli nije preterano vrsto. VRSTA TELA-BOLI Pojedini ljudi u sebi nose vrsta tela-boli, koja nikad nisu u potpunosti usnula. Oni se osmehuju i vode prijatne razgovore, ali ne treba da budete psihijatar da biste osetili da usijana lopta nesrenih emocija, koja se nalazi neposredno ispod povrine, eka na sledei dogaaj kako bi odreagovala, sledeu osobu koju e optuiti za neto ili sa kojom e se suoiti, sledeu stvar zbog koje e biti nesrena. Njihova tela-boli nikada se ne zadovoljavaju i uvek su gladna. Ona uveavaju potrebu ega za neprijateljima. U njihovim reakcijama relativno beznaajne stvari toliko su preuveliane da oni pokuavaju da uvuku i druge ljude u svoju dramu tako to ih primoravaju da reaguju. Neki se ukljue u dugotrajne i beznaajne procese ili sudske sluajeve s organi zacijama ili pojedincima. Druge obuzme opsesivna mrnja prema bivem supruniku ili partneru. Nesvesni boli koju nose u sebi, svojim postupcima projektuju bol na dogaaje i situacije. Usled nedostatka svesti, nisu u stanju da uoe razliku izmeu dogaaja i njihove reakcije na njih. Za njih se nesrea, pa i sama bol nalaze u dogaaju ili situaciji. Poto su nesvesni svog unutranjeg stanja, oni i ne shvataju da su duboko nesreni, da pate.

Ponekad ljudi s tako vrstim telom-boli postanu aktivisti koji se bore za svoje ciljeve. Taj cilj moda je i vredan, i oni u poetku ostvaruju uspeh. Meutim, negativna energija koja se uplie u ono to oni govore i rade i njihova nesvesna potreba za neprijateljima i konfliktima tee da stvore sve veu opoziciju prema njihovom stavu. Obino zavre tako to stvore neprijatelje i unutar svoje organizacije, jer gde god da odu, pronalaze razloge da se oseaju loe, te njihovo telo-boli nastavlja da dobija ono to eli. ZABAVA, MEDIJI I TELO-BOLI Kada ne biste bili upoznati s naom savremenom civi lizacijom, kad biste bili iz drugog doba ili s druge planete, jedna od stvari koja bi vas zaprepastila jeste injenica da milioni ljudi vole da gledaju kako se ljudi meusobno ubijaju i nanose bol jedni drugima, i ak plaaju da bi gledali tu vrstu zabave". Zato filmovi o nasilju privlae toliku publiku? Postoji cela industrija iji znaajan deo hrani ljudsku zavisnost o nesrei. Ljudi oigledno gledaju te filmove jer ele da se oseaju loe. ta je to u ljudima to voli da se oseaju loe i to naziva dobrim? Telo-boli, naravno. Veliki deo industrije zabave obezbeuje takvu vrstu sadraja. Uz reagovanje, negativno razmiljanje i linu dramu, telo-boli se posredno obnavlja i kroz bioskopski i televizijski ekran. Tela-boli piu i reiraju te filmove, i tela-boli plaaju da bi ih gledala. Da li je uvek pogreno" prikazivati i gledati nasilje na televiziji i u bioskopu? Da li takvo nasilje pomae telu-boli? Na trenutnom stepenu razvoja oveanstva, nasilje nije samo sveprisutno nego je i u porastu, jer se stara egoina svest, uveana kroz kolektivno telo-boli, jaa pre neizbenog kraja. Ako film pokazuje nasilje u irem smislu, ako ukazuje na njegovo poreklo i posledice, ako pokazuje ta ini rtvi kao i poiniocu, ako pokazuje kolektivnu nesvesnost koja lei iza tog nasilja i prenosi se s generacije na generaciju (bes i mrnja koji ive u

ljudima u vidu tela-boli), onda ti filmovi mogu obaviti osnovnu funkciju u buenju ljudske svesti. Mogu delovati kao ogledalo u kom oveanstvo moe videti svoju ludost. Ono u vama to ludi lo vidi kao takvo (ak iako je vae lino) predstavlja zdrav razum, svest koja se izdie, okonanje ludosti. Takvi filmovi zaista postoje i oni ne hrane telo-boli. Neki od najboljih antiratnih filmova su oni koji pokazuju ratnu stvarnost umesto njegovu glamuroznu stranu. Telo-boli se jedino moe hraniti filmovima u kojima je nasilje prikazano kao normalno ili ak poeljno ponaanje, ili u onima u kojima se velia u jednu svrhu - da bi se u gledaocu stvorila negativna emocija. Na taj nain, ova vrsta filmova postaje fiks" za ona tela-boli koja su navuena na bol. Popularni tabloidi ne prodaju vesti nego negativne emoci je, hranu za telo-boli. Neuveno" vie ogromni naslov, ili Budale". Britanski tabloidi prednjae u tome. Oni znaju da nega tivne emocije prodaju vie primeraka novina nego bilo koja vest. Postoji sklonost, posebno u informativnim emisijama, da se uiva u loim vestima. to je vest gora, to su voditelji uzbu eniji i esto je to negativno uzbuenje stvoreno od strane samih medija. Tela-boli jednostavno uivaju u tome. KOLEKTIVNO ENSKO TELO-BOLI Kolektivna dimenzija tela-boli satkana je od razliitih niti. Plemena, nacije, rase, sve one poseduju svoja kolektivna tela-boli, neki vra nego drugi, i veina lanova tih plemena ili nacija ili rasa uestvuju u njemu u veoj ili manjoj meri. Skoro svaka ena uestvuje u kolektivnom enskom telu-boli, koje tei ka tome da se pokrene upravo pre menstrualnog ciklusa. U to vreme mnoge ene su preosetljive zbog intenzivnih negativnih emocija. Potiskivanje enskog principa, posebno tokom poslednjih dve hiljade godina, pomoglo je egu da dobije apsolutnu pred nost u kolektivnoj ljudskoj psihi. Iako i ene imaju ego, on se

lake ukoreni i raste u mukom obliku nego u enskom. To je zato to su ene u manjoj meri identifikovane sa svojim umom. One su blie svom unutranjem telu i inteligenciji organizma, odakle potiu intuitivne reakcije. enski oblik nije strogo ukalu pljen poput mukog, poseduje veu otvorenost i osetljivost prema drugim oblicima ivota, i vie je u skladu sa svetom prirode. Da ravnotea izmeu muke i enske energije nije unitena, rast ega bi u velikoj meri bio ogranien. Ne bismo obja vili rat prirodi, i ne bismo bili u potpunosti odvojeni od svog Bia. Niko ne zna tanu cifru jer niko nije vodio zapisnik, ali se pretpostavlja da je tokom tristogodinjeg perioda tri do pet miliona ena mueno i ubijeno u ime Svete inkvizicije", institucije oformljene od strane Rimske katolike crkve kako bi se potisnu la jeres. Ona je u istom rangu s holokaustom, koji predstavlja jedno od najcrnjih poglavlja u ljudskoj istoriji. Bilo je dovoljno da ena pokae ljubav prema ivotinjama, sama proeta poljem ili umom, ili sakuplja lekovito bilje da bi bila oznaena kao vetica, a onda muena i spaljena na lomai. Sveta enstvenost je proglaena demonskom, i cela ta dimenzija je skoro u potpuno sti nestala s lica zemlje. I druge kulture i religije, poput judaizma, islama, ak i budizma, potiskivale su ensku dimenziju, mada na manje nasilan nain. ena je, smatralo se, ona koja raa, i ona je u vlasnitvu mukarca. Mukarci, koji su poricali enstvenost ak i u sebi, upravljali su svetom, svetom koji je bio van ravnotee. Ostalo je istorija ili, tanije, sluaj istorije ludila. Ko je odgovoran za taj strah od enskog, koji se moe opisati jedino kao akutna kolektivna paranoja? Moemo rei: naravno, mukarci. Ali zato su onda u mnogim starim prehrianskim civilizacijama poput sumerske, egipatske i keltske ene bile potovane i niko se nije plaio enskog princi pa? ta je to to je iznenada nateralo mukarce da se oseaju ugroenim od strane ena? Ego koji se razvijao u njima. Znao je da moe dobiti potpunu kontrolu nad planetom kroz muki oblik, a da bi to uradio, morao je ene uiniti bespomonim. Vremenom, ego je preuzeo kontrolu i nad veinom ena, ali se nikad nije mogao ukoreniti toliko duboko kao kod mukaraca.

Sada se suoavamo sa situacijom u kojoj je potiskivanje enstvenosti postalo esto, ak i kod samih ena. Iz razloga to je potisnuta, sveta enstvenost se u svakoj eni osea kao emo cionalna bol. Zapravo, postala je deo njihovog tela-boli, zajedno s nagomilanim bolom, koji su ene oseale tokom milenijuma pri poroajima, silovanjima, ropstvu, muenju i nasilnoj smrti. Ali stvari se sada brzo menjaju. Zbog rastueg broja ljudi koji postaju svesni, ego poputa svoj stisak nad ljudskim umom. Poto ego nikada nije bio duboko ukorenjen u eni, taj stisak poputa bre kod njih nego kod mukaraca. NACIONALNA I RASNA TELA-BOLI Pojedine zemlje u kojima je poinjeno mnogo kolektivnog nasilja imaju tea kolektivna tela-boli nego druge. Iz tog razloga, starije nacije esto imaju jaa tela-boli. Mlae zemlje, poput Kanade ili Australije, i one koje su bile zatiene od ludila iz okruenja, poput vajcarske, imaju laka tela-boli. Naravno, i u tim zemljama ljudi imaju svoja lina tela-boli s kojima treba da se nose. Ako ste dovoljno osetljivi, moete osetiti teinu u energet skom polju odreenih zemalja onog trenutka kad izaete iz aviona. U nekim zemljama moe se osetiti energetsko polje skrivenog nasilja neposredno ispod povrine svakodnevnog ivota. Kod pojedinih nacija, na primer, na Bliskom istoku, kolek tivno telo-boli je toliko jako da je znaajan deo populacije pri moran da ga ispoljava kroz beskrajne i sulude cikluse zloina i odmazde, kroz koje se telo-boli neprestano obnavlja. U zemljama u kojima je telo-boli teko, ali ne i snano, ljudi pokuavaju da ne reaguju na kolektivnu emocionalnu bol: u Nemakoj i Japanu kroz rad, u pojedinim zemljama kroz raspro stranjeno uivanje u alkoholu (koje, meutim, ima suprotni efekat i stimulie telo-boli, posebno ako se pretera). Kinesko teko telo-boli donekle je ublaeno kroz rasprostranjeno upranjavanje tai-ija, koje zaudo nije proglaeno nezakonitim od strane komu nistike vlade, koja se osea ugroenom svim to ne moe da

kontrolie. Svaki dan na ulicama i u parkovima milioni ljudi vebaju meditaciju u pokretu, koja umiruje um. To je veoma znaajno za kolektivno energetsko polje i vodi ka umanjivanju tela-boli tako to smanjuje razmiljanje i stvara Prisustvo. Duhovne prakse koje ukljuuju fiziko telo, poput tai-ija, 18 i kunga i joge, sve se ee prihvataju i na Zapadu. Ove vebe ne dovode do razdvajanja tela i duha nego pomau slabljenju tela-boli. Odigrae znaajnu ulogu u globalnom buenju. Kolektivno rasno telo-boli naglaeno je kod Jevreja, koji pate od progona u mnogim zemljama. Ne iznenauje ni to to je snano i kod Indijanaca, iji je broj smanjen i ija je kultura skoro unitena od strane evropskih doseljenika. I kod Afro-Amerikanaca telo-boli je naglaeno. Njihovi preci su nasilno proterani sa svojih ognjita, batinama naterani u potlaeni poloaj i prodati kao robovi. Temelj amerike ekonomske pro cvati bazirao se na radu etiri ili pet miliona afrikih robova. Zapravo, ta patnja nanesena Indijancima i Afro-Amerikancima nije ostala ograniena na samo te dve rase, ona je postala deo kolektivnog amerikog tela-boli. est je sluaj da i poinioci i rtve pate od posledica raznih nasilnikih inova, ugnjetavanja i brutalnosti. Jer, to inite drugima, inite i sebi. I stvarno, nije vano koliki deo vaeg tela-boli pripada vaoj naciji ili rasi, a koliki deo je va lino. U svakom sluaju, jedino ga moete prevazii tako to ete preuzeti odgovornost za vae trenutno unutranje stanje. ak iako se krivica ini oprav danom, sve dok krivite druge, nastavljate da hranite svoje telo-boli mislima i ostajete zarobljeni u svom egu. Postoji samo jedan zloinac na naoj planeti: ljudska svest. Takvo shvatanje donosi iskreni oprotaj. Sa oprotajem, va identitet rtve nestaje i raa se vaa prava mo - mo Prisustva. Umesto da krivite tamu, une site svetlost.

i kung ( Qigong ) je sve popularniji oblik kineske medicine, i predstavlja koordinaciju razliitih ema disanja sa raznim fizikim stavovima i kretanjima tela. - Prim. prev.

18

ESTO POGLAVLJE

Oslobaanje

Poetak oslobaanja od tela-boli lei u prepoznavanju injenice da vi posedujete telo-boli. Takoe, zavisi od vae sposobnosti da budete dovoljno prisutni, dovoljno paljivi da ga primetite u sebi kao teak upliv negativne emocije onoga trenut ka kada se aktivira. Kada je prepoznato, ne moe se vie pre tvarati da ste vi i iveti i obnavljati se kroz vas. Vaa svesna Prisutnost je pravi razlog prekida identifikovanja s telom-boli. Kada se ne identifikujete s njim, telo-boli ne moe vie da kontrolie vae razmiljanje i ne moe da se obnavlja tako to e se hraniti vaim mislima. Telo-boli se ne raz gradi odjednom, ali onda kada prekinete vezu izmeu njega i svog razmiljanja, ono poinje da gubi svoju energiju. Vae razmiljanje nije vie zaklonjeno vaim emocijama, vae trenutno opaanje nije poremeeno prolou. Energija koja je bila zarobljena u telu-boli menja svoju frekvenciju i prenosi se na Prisustvo. Na taj nain telo-boli postaje pokreta svesti. To je razlog zato su pojedini najmudriji, najprosveeniji mukarci i ene posedovali teko telo-boli. Bez obzira na to ta kaete ili uradite ili kakvo lice pokazu jete svetu, vae mentalno-emocionalno stanje ne moe se prikri ti. Svako ljudsko bie emituje energetsko polje koje odgovara njegovom unutranjem stanju, i veina ljudi ga moe osetiti, mada energiju drugih mogu osetiti samo podsvesno. Drugim

reima, oni ne znaju da je oseaju, ali ipak u velikoj meri ona odreuje ono to oseaju prema ljudima i nain na koji reaguju na njih. Izvestan broj ljudi veoma je svestan te injenice kada se prvi put sretne s nekim, ak i pre razmene rei. Ubrzo, meutim, rei preuzmu kontrolu nad odnosom, a s reima dolaze i uloge, koje veina ljudi tumai. Panja se preusmeri na carstvo misli i umanjuje se sposobnost da se oseti energetsko polje drugih. Pa ipak, ono se i dalje osea na nesvesnom nivou. Kada shvatite da tela-boli nesvesno tragaju za jo boli, tj. da ele da se desi neto loe, shvatiete da su brojne saobraajne nesree prouzrokovane od strane vozaa ija su tela-boli aktivna sve vreme. Kada dva vozaa s aktivnim telima-boli istovremeno stignu na raskrsnicu, velika je verovatnoa da e doi do saobraajne nesree, mnogo vea nego pri normalnim okolnosti ma. Obojica nesvesno ele da se nesrea desi. Uloga tela-boli u saobraajnim nesreama je najoiglednija kod fenomena ulinog besa", kada vozai postanu fiziki nasilni bez valjanog razloga, na primer, kada neko ispred njih vozi preterano sporo. Mnogo nasilja je naneseno od strane normalnih" ljudi koji su se privremeno transformisali u manijake. irom sveta u sudskim procesima moe se uti advokat odbrane kako tvrdi: Ovo ne prilii njegovom/njenom karakteru." I optueni tvrdi: Ne znam ta me je bilo spopalo." Koliko je meni poznato, nijedan advokat odbrane nije rekao, mada se i to moe desiti: Ovo je sluaj umanjene odgovornosti. Telo-boli moga klijenta bilo je aktivno i on nije znao ta radi. Zapravo, on to nije ni ura dio. Njegovo telo-boli je odgovorno za to." Da li to znai da ljudi nisu odgovorni za svoja dela kada su pod opsadom tela-boli? Moj odgovor glasi: Pa, zar mogu biti? Kako moete biti odgovorni kada ste nesvesni, kada ne znate ta inite? Meutim, na irem planu, ljudska bia su predodreena da se razviju u svesna bia, i oni koji ne uspeju u tome patie od posledica svoje nesvesnosti. Nee biti u skladu s evolucionim impulsom univerzuma. A ak je i to samo relativno tano. Iz ire perspektive, nije mogue biti neusklaen s evolucijom univerzuma, tako da i ljud ska nesvesnost i patnja koja iz nje proistie predstavljaju deo te

evolucije. Kada vie ne moete da izdrite beskonani ciklus pat nje, poinjete da se budite. Izgleda da i telo-boli ima svoje obavezno mesto u iroj slici. PRISUSTVO ena u tridesetim godinama dola je da me poseti. Dok se pozdravljala sa mnom, mogao sam osetiti bol iza njenog kulturnog i usiljenog osmeha. Poela je da mi pria svoju priu, i za nekoliko sekundi njen se osmeh pretvorio u bolnu grimasu. Potom je poela da nekontrolisano jeca. Rekla je da se osea usamljeno i neispu njeno. Bilo je toliko besa i tuge u njoj. Kao dete bila je fiziki zlostavljana od strane nasilnog oca. Ubrzo sam shvatio da njena bol nije prouzrokovana okolnostima njenog sadanjeg ivota nego neverovatno tekim telom-boli. Njeno telo-boli je postalo filter kroz koji je sagledavala svoju ivotnu situaciju. Jo nije mogla da uoi vezu izmeu svoje emocionalne boli i svojih misli, jer je bila identifikovana i s jednim i s drugim. Nije mogla da shvati da svoje telo-boli hrani sopstvenim mislima. Drugim reima, ivela je s teretom duboko nesrenog doivljaja o sopstvenom ja". U odreenom trenutku, meutim, sigurno je shvatila da je njena bol poticala iz nje, da je sama sebi predstavljala teret. Bila je spremna za buenje, i zbog toga je i dola kod mene. Usmerio sam njenu panju na ono to je oseala u sebi i zatraio da oseti emociju direktno, a ne kroz filter svojih nesrenih misli, svoje nesrene prie. Ona mi je odgovorila da je od mene oekivala da joj ukaem na put ka oslobaanju od nesree, ne ka nesrei. Nevoljno, meutim, uinila je ono ta sam traio od nje. Suze su joj lile niz lice, celo telo se treslo. ,,U ovom trenutku, to je ono to oseate", odgovorio sam joj. Ne postoji nita to moete da uradite povodom injenice da je u ovom trenutku to ono to oseate. A sada, umesto da elite da ovaj trenutak bude drugaiji nego to jeste, to dodaje jo boli na bol koja se ve nalazi u vama, da li je mogue da u potpunosti prihvatite da je to ono to trenutno oseate?"

Nekoliko trenutaka je bila tiha. Odjednom je izgledalo kao da joj ponestalo strpljenja, spremala se da ustane i ljutito odgo vorila: Ne, ne elim da prihvatim to." Ko govori iz vas?", upitao sam je. Vi ili nesrea u vama? Moete li da uvidite da vaa nesrea zbog toga to ste nesreni predstavlja samo dodatni sloj nesree?" Ponovo se uutala. Ne traim od vas da uradite neto. Sve to traim je da otkrijete da li je mogue da dozvolite tim oseanjima da budu tu. Drugim reima, i ovo e moda da zvui udno, ako ne marite za nesreu, ta se deava s njom? Zar ne elite da saznate?" Izgledala je zbunjeno, i nakon minut-dva sedenja u tiini, odjednom sam primetio znaajnu promenu u njenom energet skom polju. Rekla je: Ovo je udno. Jo uvek sam nesrena, ali sada oko toga postoji prostor. ini mi se da mi nije vie toliko vano." Tad sam prvi put uo da se neko izrazio na taj nain: po stoji prostor oko moje nesree. Taj prostor, naravno, pojavljuje se kada doe do unutranjeg prihvatanja svega to proivljavate u sadanjem trenutku. Nisam vie mnogo govorio, dozvolio sam njoj da bude sama sa svojim iskustvom. Kasnije je shvatila da od onog trenut ka kada je prestala s identifikovanjem sa svojim oseanjima, sa starim bolnim oseajem koji je boravio u njoj, onog trenutka kada je svoju panju direktno preusmerila na njega, a da nije pokuala da mu se odupre, vie nije mogao da kontrolie njeno razmilja nje i da se mea s njenom mentalnom konstrukcijom nazvanom nesrena ja". Pojavila se druga dimenzija u njenom ivotu, koja je prevazilazila njenu linu prolost - dimenzija Prisutnosti. Poto ne moete biti nesreni ako nemate nesrenu priu, tu je kraj vaoj nesrei. To je i poetak kraja tela-boli. Emocija sama od sebe ne predstavlja nesreu. Jedino emocija uz nesrenu priu ini nesreu. Po zavretku nae seanse bilo je veoma ispunjavajue znati da sam upravo prisustvovao izdizanju Prisutnosti u drugorh ljudskom biu. Jedini razlog naeg postojanja u ljudskom obliku je da donesemo dimenziju svesti na ovaj svet. Takoe sam pri sustvovao umanjivanju tela-boli, ne putem borbe, nego donoenjem svetlosti svesti k njemu.

Nekoliko minuta nakon njenog odlaska, prijateljica Je navratila do mene da mi neto donese. im je ula, upitala je: ta se ovde desilo? Osea se neka teina i tama. Povraa mi se. Otvori prozore i zapali tamjan." Objasnio sam joj da sam upravo pri sustvovao ogromnom oslobaanju kod nekoga ko je imao veoma vrsto telo-boli i da je to to osea sigurno deo energije koja je osloboena tokom seanse. Moja prijateljica, meutim, nije htela da ostane i saslua ostatak. elela je da pobegne to pre. Otvorio sam prozore i otiao na veeru u mali indijski restoran u blizini. Ono to se desilo tamo dalja je potvrda onoga to sam ve znao - na odreenom nivou, sva naizgled pojedi nana ljudska tela-boli su povezana. Mada je oblik u kom je ta potvrda dola predstavljao prilian ok za mene. POVRATAK TELA-BOLI Seo sam za sto i naruio obrok. Bilo je jo nekoliko gosti ju u restoranu. Za stolom do mene sedeo je sredoveni ovek u invalidskim kolicima, koji je upravo zavravao s veerom. Bacio je pogled na mene, kratko ali intenzivno. Prolo je nekoliko mi nuta. Odjednom se uznemirio, potresao, njegovo telo je poelo da se trza. Konobar je priao da poisti njegov sto. ovek je poeo da se prepire s njim. Hrana nije bila dobra. Bila je uasna." Zato ste je onda pojeli?", upitao je konobar. Kao da je samo to ekao. Poeo je da vie, postao nasilan. Iz njegovih usta izletale su rei pune zlobe; intenzivna mrnja puna nasilja ispuni la je prostoriju. Moglo se osetiti kako ta energija ulazi u elije drugih i trai neto na ta bi se prikaila. Poeo je da vie i na druge goste, ali iz nekog udnog razloga mene je izbegavao jer sam sedeo sasvim Prisutan. Pretpostavljam da se univerzalno ljudsko telo-boli vratilo da bi mi saoptilo: Mislio si da si me pobedio! Samo me posmatraj! Jo sam tu." Takoe sam razmotrio i mogunost da me je osloboeno energetsko polje koje je osta lo nakon zavretka seanse pratilo do restorana i zakailo se za prvu osobu u kojoj je nalo kompatibilnu frekvenciju oscilovanja, tj. teko telo-boli.

Menader restorana je otvorio vrata i rekao: Idite. Samo idite." ovek je izjurio u svojoj elektrinoj invalidskoj stolici i ostavio sve u udu. Ubrzo se vratio. Njegovo telo-boli nije reklo sve to je imalo da kae. Htelo je jo. Odgurnuo je vrata svojom stolicom i poeo da vie grozote. Konobarica je pokuala da ga zaustavi. Gurnuo je svoja kolica brzo napred i pritisnuo je uza zid. Drugi gosti su joj priskoili u pomo i pokuali da ga odgurnu. Vika, dreka, pakao. Ubrzo je stigao policajac, ovek se utiao, zamolili su ga da ode i da se ne vraa. Konobarica sreom nije bila povredena, imala je samo nekoliko modrica na nogama. Kada je sve bilo zavreno, menader je priao mom stolu i upitao me kroz alu, ali moda intuitivno oseajui da je postojala neka vrsta povezanosti: Da li ste vi odgovorni za ovo?" TELO-BOLI KOD DECE Tela-boli dece ponekad se manifestuju kroz loe raspo loenje i povlaenje u sebe. Dete postane mrzovoljno, odbija da sarauje s drugima, moda i sedi u oku, grli igraku i sisa palac. Mogu se manifestovati i kroz napade plaa ili izlive besa. Dete vie, baca se na pod ili postaje destruktivno. Neostvarene elje mogu lako da pokrenu telo-boli, a kod ega u razvoju sila eljenja moe biti izrazito snana. Roditelji bespomono i u neverici posmatraju kako se njihov mali aneo za samo nekoliko sekundi pretvara u malog avola. Odakle dolazi sve to nezado voljstvo?", pitaju se. U veoj ili manjoj meri, dolazi iz detetovog udela u kolektivnom telu-boli oveanstva koje ide nazad, do samog korena ljudskog ega. Ali moda je dete ve preuzelo i bol iz tela-boli svojih roditelja, tako da roditelji mogu videti u detetu odraz onoga to se nalazi u njima. Veoma osetljiva deca nalaze se pod posebnim uticajem tela-boli svojih roditelja. Zato to je primorano da pri sustvuje sumanutim dramama svojih roditelja, kod deteta se stvara nepodnoljiva emocionalna bol, tako da esto ta osetljiva deca odrastu u odrasle ljude s tekim telom-boli. Roditelji ne

mogu da zavaraju decu ako pokuaju da sakriju svoja tela-boli od njih i kau: Ne smemo se svaati pred decom." To obino znai da dok roditelji vode uljudne razgovore, u domu preovladava negativna energija. Potisnuta tela-boli su veoma otrovna, ak i vie od aktivnih, i taj duevni otrov je apsorbovan od strane dece i doprinosi razvoju njihovih tela-boli. Pojedina deca nesvesno naue o egu i telu-boli jer ive s nesvesnim roditeljima. ena ija su oba roditelja imala snana ega i teka tela-boli rekla mi je jednom prilikom da je esto posmatrala svoje roditelje dok su vikali i galamili jedno na drugo, i mada ih je volela, govorila je sebi: Oni su ludi. Kako sam ja zavrila ovde?" U njoj je ve tada postojala svest o tome koliko je takav nain ivota lud". Svest joj je pomogla da umanji koliinu boli koju je apsorbovala iz svojih roditelja. Roditelji se esto pitaju kako da se nose sa telom-boli svoje dece. Primarno pitanje je, naravno, kako se nose sa svojim? Da li ga prepoznaju u sebi? Da li su sposobni da budu dovoljno prisutni kada se aktivira, te da budu svesni emocije na oseajnom nivou pre nego to ona dobije ansu da se pretvori u razmiljanje i time u nesrenu osobu"? Dok dete ima napad tela-boli, ne postoji mnogo toga to moete da uradite osim da ostanete prisutni i da ne budete uvueni u emocionalnu reakciju. Telo-boli deteta bi se samo hranilo time. Tela-boli mogu biti izrazito dramatina. Ne padajte na dramu. Ne uzimajte je previe ozbiljno. Ako je telo-boli pokrenuto neispunjenim eljenjem, ne poputajte sada. U pro tivnom, dete e nauiti sledee: to sam nesreniji, vea je verovatnoa da u dobiti ono to elim." To je recept za disfunkcionalnost u kasnijem ivotu. Telo-boli e biti isfrustrirano vaim nereagovanjem i moda e jo ee napasti pre nego se povue. Na sreu, epizode tela-boli kod dece esto traju krae nego kod odraslih. Neto kasnije, kada se povue, ili moda sledeeg dana, moete razgovarati s detetom o tome ta se dogodilo. Ali nemoj te rei detetu nita o telu-boli. Umesto toga postavljajte pitanja. Na primer: ta te je bilo spopalo jue kada nisi hteo da prestane s vriskom? Da li se sea? Na ta te je to podsealo?

Je li bio dobar oseaj? Da li moe to da imenuje? Ne? Kad bi imalo ime, kako bi se zvalo? Kad bi ga mogao videti, na ta bi liilo? Moe li da nacrta kako bi to izgledalo? ta mu se desilo kada je nestalo? Je li otilo na spavanje? Da li misli da e se vratiti?" Ovo su samo predlozi. Sva ova pitanja su smiljena tako da dovedu do buenja sposobnosti kod deteta da postane svesno, tj. da doprinesu Prisutnosti. Ona e pomoi detetu da prekine identifikaciju s telom-boli. Moete, takoe, razgovarati s detetom o svom telu-boli koristei deju terminologiju. Naredni put kada telo-boli zaposedne dete, moete rei: Vratilo se, zar ne?" Koristite sve rei koje je dete koristilo kada je prialo o njemu. Usmerite detetovu panju na to kako ga ono doivljava. Neka se iz vaeg stava vidi da ste zainteresovani ili zaintrigirani, a ne spremni da kritikujete ili osuujete. Mala je verovatnoa da e to zaustaviti telo-boli u svom naletu, i moda e izgledati kao da vas dete uopte ne uje, ali jedan e deo svesnosti ostati negde u pozadini detetove svesti ak i dok je telo-boli aktivno. Nakon nekoliko puta, svest e rasti, a telo-boli slabiti. Dete prerasta u Prisutnost. Jednoga dana ete shvatiti da je dete to koje vam govori da je vae lino telo-boli preuzelo kontrolu nad vama. NESREA Ne potie sva nesrea od tela-boli. Jedan deo nje pred stavlja novu nesreu, koja se stvara svaki put kada niste u skladu sa sadanjim trenutkom, kada je Sadanji trenutak poreknut na ovaj ili onaj nain. Kada shvatite da je sadanji trenutak sveprisu tan i samim tim neizbean, moete mu pridodati nekompromisno da", i ne samo da ete prestati da stvarate novu nesreu nego ete se, kada unutranji otpor nestane, osetiti osnaenim samim ivotom. Nesrea tela-boli je uvek preterana u odnosu na njen uzrok. Drugim reima, predstavlja preteranu reakciju. Tako je

najee vidi onaj ko pati, opsednuta osoba, mada nije uvek takav sluaj. Pojedinac s tekim telom-boli lako pronalazi razloge za nemir, bes, povreenost, tugu ili strah. Relativno beznaajne stvari, koje bi neko drugi odbacio uz osmeh ili ih ne bi ni primetio, postaju oigledan uzrok intenzivne nesree. One naravno ne predstavljaju stvarne uzroke, nego samo pokretae. One vraaju u ivot staru akumuliranu emociju. Emociju koja potom utie na glavu i uveava i jaa egoinu strukturu mozga. Telo-boli i ego su veoma bliski. Potrebni su jedno drugom. Dogaaj ili situacija koji ih pokreu tumae se kroz perspektivu veoma emotivnog ega i na njih se reaguje u skladu s tim. Takorei, njegov znaaj postaje u potpunosti izopaen. Posmatrate prolost oima emocionalne prolosti unutar vas. Drugim reima, ono to vidite i proivljavate ne nalazi se u tom dogaaju ili situaciji nego u vama. Ili, u pojedinim sluajevima, nalazi se u dogaaju ili situaciji, ali vi ga uveavate kroz vau reakciju. Ta reakcija, to uveavanje, predstavlja ono to telo-boli eli i to mu je potrebno, ono ime se hrani. Nekome ko je opsednut tekim telom-boli, esto je nemogue da istupi iz svoje poremeene interpretacije teko emocionalne prie". to je emocija u prii negativnija, telo-boli postaje tee i nepremostivije. Pria se ne vidi kao takva nego se zameni za stvarnost. Kada ste potpuno zarobljeni u pokretu misli i propratnih emocija, istupanje nije mogue jer vi zapravo i ne znate ta se nalazi vani. Zarobljeni ste u svom filmu ili snu, zarobljeni u sopstvenom paklu. Za vas je to stvarnost, drugaija stvarnost nije mogua. I to se vas tie, i vaa reakcija je jedina mogua. PREKID IDENTIFIKOVANJA S TELOM-BOLI Osoba sa snanim, aktivnim telom-boli ima posebno emitovanje energije, koje drugi ljudi opaaju kao veoma neprijatno. Kada se sretnu s takvom osobom, pojedini ljudi poele da se odmah udalje od nje ili da svedu kontakt na minimum. Oseaju

odvratnost prema energetskom polju druge osobe. Drugi osete talas agresije prema toj osobi i budu grubi ili je napadnu verbal no, moda ak i fiziki. To znai da u njima postoji neto to odjekuje telom-boli druge osobe. Ono na ta reaguju tako snano nalazi se i u njima. To je njihovo telo-boli. Ne iznenauje to to se ljudi s tekim telom-boli esto nau u konfliktnim situacijama. Ponekad, naravno, oni ih sami izazovu. Ali esto ne uine nita. Negativnost koju emituju dovolj na je da privue neprijateljstvo i stvori konflikt. Potreban je visok stepen Prisutnosti da bi se izbeglo reagovanje kada se suoite s nekim ko ima veoma aktivno telo-boli. Ako ste sposobni da ostanete prisutni, ponekad se deava da vae Prisustvo omogui drugoj osobi da prekine identifikaciju sa sopstvenim telom-boli i time iskusi udo iznenadnog buenja. Iako je buenje moda kratkotrajno, proces buenja e zapoeti. Jedno od prvih takvih buenja kojima sam prisustvovao desilo se pre mnogo godina. Zvono na mojim vratima oglasilo se negde oko jedanaest sati uvee. Preko interfona se zauo uzne mireni glas moje susetke Etel: Moramo da porazgovaramo. Veoma je vano. Molim te, pusti me unutra." Etel je sredovena ena, inteligentna i visoko obrazovana, ali i osoba s jakim egom i tekim telom-boli. U adolescenciji je uspela da pobegne iz nacistike Nemake, dok su mnogi lanovi njene porodice nestali u koncentracionim logorima. Etel je sela na kau, potresena. Ruke su joj se tresle. Izvadila je pisma i dokumente iz fascikle koju je ponela sa sobom i rasula ih po kauu i podu. Imao sam udan oseaj, kao da se prekida u mom telu okrenuo na maksimum. Nije mi preostalo nita drugo osim da ostanem otvoren, paljiv, intenzivno prisutan, prisutan svakom elijom svoga tela. Gledao sam u nju bez ikakvih misli ili osuivanja i sluao mimo, bez unutranjih komentara. Bujica rei je izletela iz njenih usta: Danas su mi poslali jo jedno pretee pismo. Svete mi se. Mora mi pomoi. Moramo da im uzvratimo udarac. Njihovi podmukli advokati nee prezati ni od ega. Izgubiu svoj dom. Prete mi isterivanjem iz kue..."

Istina je bila da je odbila da plati raune za usluge jer oni koji su zadueni za odravanje nisu izvrili pojedine popravke. Za uzvrat su joj zapretili da e je odvesti pred sud. Priala je desetak minuta. Ja sam sedeo, gledao i sluao. Odjednom je prestala da pria, pogledala je u papire rasute oko sebe i kao da se probudila iz sna. Smirila se i razneila. Celo njeno energetsko polje se promenilo. Zatim me je pogledala i rekla: Ovo nije toliko vano, zar ne?" Ne, nije", odgovorio sam. Sedela je mirno nekoliko minuta, pokupila svoje papire i otila. Sledee jutro me je zaustavila na ulici i pogledala nekako sum njiavo. ta si mi uradio? Prole noi sam prvi put u proteklih nekoliko godina mimo spavala. Zapravo, spavala sam kao beba." Bila je ubeena da sam joj neto uradio", ali istina je da nisam. Umesto to me je pitala ta sam joj uradio, trebalo je da me pita ta joj nisam uradio. Nisam reagovao, nisam potvrdio stvarno postojanje njene prie, nisam hranio, njen um s jo vie misli i njeno telo-boli s jo vie emocija. Dozvolio sam joj da osea to to je oseala u tom trenutku, a sposobnost za tako neto lei u nereagovanju, nedelanju. Biti prisutan uvek je mnogo monije od svega to neko moe da kae ili uradi, mada ponekad i to stanje doprinosi stvaranju rei ili dela. Ono to se njoj desilo ne predstavlja trajnu promenu, nego ono to je mogue da se desi, deli onoga to se ve nalazi u njoj. U uenjima zena, takva mogunost se naziva satori. Satori je trenutak prisutnosti, kratko odstupanje od glasa u glavi, misaonih procesa i njihovog odraza u telu u vidu emocije. To je izdizanje unutranje prostranosti na mestu gde je pre postojalo zaguenje misli i bura emocija. Um koji misli ne moe razumeti Prisutnost i esto je pogreno tumai. Kae da niste paljivi, da ste udaljeni, da nemate samilosti, da se ne vezujete. Istina je da se vi vezujete, ali na nivou koji je dublji od misli i emocija. Zapravo, na tom nivou dolazi do istinskog spajanja, istinskog povezivanja, koje je mnogo vie od prostog vezivanja. U dubokom miru Prisutnosti moete osetiti bezoblinu sutinu i u sebi i u drugima kao neto jedinstveno. Poznavanje sopstvene i jedinstvenosti drugih pred stavlja istinsku ljubav, brigu, samilost.

POKRETAI" Pojedina tela boli reaguju samo na odreenu vrstu pokre taa ili situacija, i obino je to ona situacija koja odjekuje odreenom vrstom emocionalne boli propaene u prolosti. Na primer, ako dete odrasta s roditeljima za koje finansijska pitanja predstavljaju izvor este drame i konflikta, on ili ona moe apsorbovati strah roditelja po pitanju novca i razviti telo-boli koje se pokrene svaki put kad se pomenu finansije. Dete, ba kao i odrastao ovek, uznemiri se ili naljuti ak i zbog beznaajne sume novca. Iza te uznemirenosti i ljutnje lei pitanje opstanka i intenzivnog straha. Imao sam prilike da sretnem duhovne, tj. rela tivno svesne ljude, koji ponu da viu, da okrivljuju druge i da optuuju svoje brokere ili agente za nekretnine onog trenutka kada podignu slualicu kako bi razgovarali sa njima. Ba kao to postoji upozorenje na kutijama za cigarete, moda bi slino upo zorenje trebalo da stoji i na svakoj novanici i bankarskom izvetaju: Novac moe da aktivira telo-boli i dovede do potpune nesvesnosti." Oni koji su bili zanemareni ili zlostavljani u detinjstvu od strane jednog ili oba roditelja verovatno e razviti telo-boli koje se aktivira u svakoj situaciji koja i najmanje podsea na njihovu prvobitnu bol zbog naputanja. Prijatelj koji kasni nekoliko minu ta na aerodrom ili suprunik koji dolazi kasno mogu da pokrenu intenzivne napade tela-boli. Ako ih njihov partner ili suprunik napusti ili umre, emocionalna bol koju oseaju mnogo je jaa od boli koja je normalna u takvim situacijama. Kree se od inten zivne uznemirenosti, dugotrajne onesposobljavajue depresije do opsesivnog besa. ena koja je u detinjstvu fiziki zlostavljanja od strane oca moda e otkriti da se njeno telo-boli lako aktivira u bliskoj vezi s mukarcem. S druge strane, emocija od koje je sainjeno njeno telo-boli moe biti privuena ka mukarcu ije je telo-boli slino onom njenog oca. Njeno telo-boli moe osetiti magnetsko privlaenje ka onome to e joj priutiti jo iste boli. Bol je nekad pogreno protumaena kao zaljubljivanje.

Mukarac koji je bio neeljeno dete i kome nije pruena ljubav nego samo minimum panje i brige od strane majke, razvija veoma dvosmisleno telo-boli, koje se sastoji od neuzvraene inten zivne enje za majinskom ljubavi i panjom i, istovremeno, inten zivnom mrnjom prema njoj jer mu je uskraivala ono to mu je oajniki bilo potrebno. Kada odraste, skoro svaka ena e pokrenuti oseaj nedostatka u njegovom telu-boli, oblik emo cionalne boli, i to e se manifestovati kao zavisniki impuls da osvoji i zavede" skoro svaku enu koju sretne, i da na taj nain pri dobije ensku ljubav i panju za kojom telo-boli ezne. Postaje strunjak za zavoenje, ali im veza postane intimnija ili bude odbi jen, bes tela-boli prema svojoj majci se pojavljuje i sabotira vezu. Dok budete prepoznavali svoje telo-boli u trenutku kad se aktivira, uoiete koji su najei pokretai, bilo da se radi o situaciji ili neemu drugom, neemu to ljudi rade ili govore. Kada se ti pokretai pojave, odmah ete uvideti kakvi su zaista i produbiete stanje svesti. U roku od sekunde ili dve, primetiete i emocionalnu reakciju koja je zapravo telo-boli, ali u stanju budne Prisutnosti, i neete se identifikovati s njom, to znai da telo-boli ne moe preuzeti kontrolu nad vama i postati glas u vaoj glavi. Ako ste tada sa svojim partnerom, moete mu rei: To to si upravo rekao (ili uradio) pokrenulo je moje telo-boli." Dogovorite se s vaim partnerom da ete kada god neko od vas kae ili uradi neto to pokrene telo-boli druge osobe partneru ukazati na to. Na taj nain, telo-boli se ne moe obnavljati kroz dramu u vezama, i umesto da vas vue u nesvesnost, pomoi e vam da postanete u potpunosti svesni. Svaki put kada ste prisutni dok se telo-boli aktivira, deo negativne emocionalne energije tela-boli e sagoreti, ili e se pretvoriti u Prisutnost. Ostatak tela-boli ubrzo se povue i eka na bolju priliku da se ponovo pojavi, tj. eka da budete manje svesni. Bolja prilika za telo-boli e se pojaviti svaki put kada izgubite Prisutnost, moda nakon nekoliko pia ili nakon gleda nja filma u kom ima mnogo nasilja. I najmanja negativna emoci ja, poput nervoze ili nemira, moe da poslui kao prag za povratak tela-boli. Telu-boli je potrebna vaa nesvesnost. Ne moe da podnese svetlost Prisutnosti.

TELO-BOLI U ULOZI BUDILNIKA Na prvi pogled, moe se uiniti da telo-boli predstavlja najveu prepreku u buenju nove svesti kod oveanstva. Okupira va um, kontrolie i remeti vae razmiljanje, unosi raz dor u vae veze i ini se poput crnog oblaka koji zauzima vae celokupno energetsko polje. Tera vas da budete nesvesni, duhovno govorei, to znai u potpunosti identifikovani s umom i emocijom. Tera vas da reagujete, tera vas da govorite i radite ono to je izdizajnirano da stvara nesreu unutar vas i sveta. Kako nesrea raste, meutim, stvara jo vei poremeaj u vaem ivotu. Moda telo ne moe da podnese vie stresa i razvi je bolest ili neku vrstu disfunkcionalnosti. Moda ete biti umeani u saobraajnu nesreu, odreenu konfliktnu situaciju ili dramu koja je prouzrokovana eljom tela-boli za tim da se neto loe dogodi ili da poinite fiziko nasilje. Ili sve postane suvie teko i vi vie ne moete da ivite sa svojom nesreom. Telo-boli, naravno, deo je tog lanog doivljaja koji imate o sebi. Kad god telo-boli preuzme kontrolu nad vama, kad god ga ne doivite onakvim kakvo je, postaje deo vaeg ega. Bilo ta s im se identifikujete pretvara se u ego. Telo-boli predstavlja jedno od najsnanijih entiteta s kojima se ego identifikuje, ba kao to je telu-boli potreban ego da bi se obnovilo kroz njega. Nesveta zajednica, meutim, naposletku se rui u onim sluaje vima gde je telo-boli toliko teko da egoina struktura mozga, umesto da se ojaa pomou njega, postaje slabija usled neprestanih naleta energije tela-boli, ba poput elektronskog aparata koji dobija napajanje kroz elektrinu energiju, ali moe pregoreti ako je napon suvie visok. Ljudi sa snanim telima-boli esto dou do take kada osete da je njihov ivot postao nepodnoljiv, kada vie ne mogu da podnose bol, niti dramu. Jedna osoba je ovo stanje opisala jednostavnim i prostim reima, rekla je da joj je dosta toga da bude nesrena". Pojedini ljudi, poput mene, mogu osetiti da vie ne mogu da podnose svoje prisustvo. Tada za njih unutranji mir postaje prioritet. Njihova snana emocionalna bol tera ih da

prekinu identifikaciju sa sadrajem svojih umova i mentalno-emocionalnim strukturama koje doprinose stvaranju i odrava nju nesrenog sebe. Oni onda znaju da ni njihova nesrena pria ni njihove emocije ne predstavljaju njih. Shvate da su oni znanje, a ne ono znano. Umesto da ih odvue u nesvesnost, telo-boli postaje njihov budilnik, odluujui faktor koji ih natera u stanje Prisutnosti. Meutim, zahvaljujui uplivu svesti bez presedana, kojem prisustvujemo, mnogim ljudima vie nije potrebno da proi vljavaju duboku bol da bi bili sposobni da prekinu identifikaciju s telom-boli. Kada god primete da se vraaju u prethodno disfunkcionalno stanje, mogu da odlue da se udalje od identifikovanja s razmiljanjem i emocijom i pristupe stanju Prisutnosti. Oni odustanu od opiranja, postaju mirni i paljivi, jedno s onim to je unutra ali i spolja. Naredni korak u ljudskom razvoju nije neizbean, ali po prvi put u istoriji nae planete to moe biti svestan izbor. Ko odluuje o tome? Vi. A ko ste vi? Svest koja je postala svesna sebe. OSLOBAANJE OD TELA-BOLI Pitanje koje ljudi esto postavljaju glasi: Koliko vremena je potrebno da bih se oslobodio tela-boli?" Odgovor naravno zavisi i od vrstine pojedinanog tela-boli kao i od stepena ili intenziteta Prisutnosti koja je prisutna kod pojedinca. Ali, patnju koju nanosite i sebi i drugima ne prouzrokuje telo-boli ve vae identifikovanje s njim. Ne tera vas telo-boli da iznova proivljavate prolost, ne dri vas ono u stanju nesvesnosti nego identifikovanje s njim. Stoga bi adekvatnije pitanje bilo: Koliko vremena je potrebno da bi se oslobodili od identifikacije s telom-boli?" Odgovor na to pitanje glasi: Nimalo. Kada je telo-boli aktivno, znajte da to to oseate predstavlja telo-boli u vama. To znanje je sve to vam je potrebno da biste prekinuli identifikaci ju, i proces potpune promene moe da pone. Znanje spreava

staru emociju da dospe do vae glave i preuzme kontrolu ne samo nad unutranjim dijalogom nego i nad vaim postupcima i kontaktima s drugim ljudima. To znai da telo-boli ne moe vie da vas iskoriava i da se obnavlja kroz vas. Stara emocija moe da ivi odreeni period vremena i da se periodino pojavljuje. Takoe, moe vas prevariti i navesti da se ponovo identifikujete s njom, i zamaskirati znanje, ali ne zadugo. To to staru emociju ne projektujete na situacije znai da se suoavate direktno s njom unutar sebe. Moda nee biti prijatno, ali vas nee ni ubiti. Vaa Prisutnost je vie nego sposobna da je obuzda. Emocija ne predstavlja ono ta ste vi. Kada oseate telo-boli, nemojte prerano doneti zakljuak da neto nije u redu s vama. Ako od sebe napravite problem, samo inite uslugu egu. Znanje treba da bude ispraeno prihvatanjem. Sve ostalo e ga samo nanovo zamaskirati. Prihvatanje znai da sebi dozvoljavate da oseate sve ono to oseate u sadanjem trenutku. To je deo jestva" Sadanjeg trenutka. Ne moete se protiviti onome ta jeste. Pa, u stvari, moete, ali onda sebi stvarate patnju. Putem prihvatanja, posta jete ono ta jeste: beskrajni, prostrani. Postajete celi. Niste vie samo deo, jer je to nain na koji ego vidi sebe. Vaa prava priroda izlazi na videlo i ona je zapravo jedno s prirodom Boga. Isus ukazuje na to reima: Budi vi, dakle celina, kao to je ceo otac va nebeski."19 Budi savren" - rei koje se nalaze u Novom zavetu predstavljaju pogrean prevod originalne grke rei koja znai ceo. Drugim reima, vi ne treba da postanete celi, nego da budete to to ve jeste s telom-boli ili bez njega.

19

Sveto Jevanelje po Mateju 5:48

SEDMO POGLAVLJE

Pronalaenje istinskog sebe

Gnothi seauton - Upoznaj samoga sebe. Ove rei su isklesane iznad ulaza u hram Apolona na Delfima, mestu svetog Proroita. U Staroj Grkoj, ljudi su dolazili u Proroite u nadi da e saznati kakva ih sudbina eka ili kakve akcije da preduzmu u odreenoj situaciji. Velika je verovatnoa da je veina posetilaca proitala te rei dok je ulazila u zgradu, a da pri tom nije ni shvatila da one ukazuju na dublju istinu nego to je to mogla biti ijedna koju su dobili u Proroitu. Moda nisu shvatali da su, bez obzira na to koliko velika otkrovenja ili istinu predstavljale, te informacije, u krajnjem sluaju, beskorisne, jer ih nee spasti od dalje nesree i samoprouzrokovane patnje. Oni nisu uspeli da pronau istinu koja je skrivena u toj opomeni - upoznajte sebe. Ono na ta te rei ukazuju je sledee: Pre nego to postavite bilo koje drugo pitanje, prvo se zapitajte: 'Ko sam zapravo ja?'" Nesvesni ljudi, a mnogo ih ostane nesvesno, zarobljeni u stisku svog ega tokom celog ivota, veoma brzo e vam ponudi ti odgovor na to pitanje: svoje ime, zanimanje, linu istoriju, oblik ili stanje svog tela, i sve ostalo s im se identifikuju. Drugi se mogu uiniti naprednijim jer sebe vide. kao besmrtne due ili boanski duh. Ali da li oni stvarno znaju ko su ili su samo sadraju svojih umova nadodali pojedine koncepte koji imaju duhovnu notu? Poznavanje sebe ide mnogo dublje od prihvatanja zbira ideja ili verovanja. Duhovne ideje i verovanja u najboljem sluaju mogu vam ukazati put ka neemu, ali retko kad poseduju mo da poremete vrsto ustanovljene sredinje koncepte o tome ta vi

zamiljate ko ste, i koji ine deo uslovljavanja ljudskog mozga. Dobro poznavanje sebe nije ni u kakvoj vezi s idejama koje tumaraju kroz va um. Poznavati sebe znai biti ukorenjen u Biu, a ne izgubljen u svom umu. KAKO SE ZAMILJATE Va doivljaj o sebi odreuje ono to vi smatrate da vam je potrebno i vano u ivotu, i sve ono to vam je vano imae mo da vas uznemiri i poremeti. To moete da koristite kao kriterijum pomou kog ete saznati koliko zapravo poznajete sebe. Ono to vam je vano nije obavezno ono ta govorite ili u ta verujete, nego ta vai preduzeti koraci i reakcije otkrivaju. Moda bi bilo dobro da sebi postavite sledee pitanje: ta je to to me uznemirava i remeti?" Ako male stvari imaju mo da vas poremete, onda ste vi upravo to - mali. U to nesvesno verujete. ta su male stvari? Sve, jer je sve na svetu prolazno. Moete rei: Svestan sam toga da sam besmrtni duh", ili Umoran sam od ovog ludog sveta, elim samo malo mira". Tada e zazvoniti telefon - loe vesti za vas: Dolo je do sloma na berzi, dogovor je propao, auto vam je ukraden, tata vam stie u posetu, put je otkazan, ugovor je prekren, partner vas je napu stio, zahtevaju vie novca, okrivljuju vas za neto." Odjednom dolazi do naleta besa, uznemirenosti. Glas vam postaje grublji: Ne mogu vie da izdrim." Okrivljujete druge, optuujete i napadate ih, branite ili opravdavate sebe, a sve se to deava automatski. Neto vam je u tom trenutku oigledno vanije nego unutranji mir, koji ste do pre jednog minuta eleli, i vie nite besmrtni duh. Dogovor, novac, ugovor, gubitak ili nagovetaj gubitka su vaniji. Kome? Besmrtnom duhu za koji tvrdite da ste? Ne, nego vama. Malom vama, koji trai sigurnost ili ispunjenje u stvarima koje su prolazne i ljuti se ili uznemiri kad ih ne dobije. Pa, napokon znate ta stvarno mislite da ste. Ako je mir zaista ono to elite, onda ete izabrati mir. Ukoliko bi vam mir znaio vie od bilo ega, i ukoliko biste zaista

znali da ste duh umesto mali vi, ostali biste mirni i prilino oprezni svaki put kada se suoite s izazovnim ljudima ili situaci jama. Smesta biste prihvatili situaciju i time postali jedno s njom umesto to se udaljavate od nje. Potom bi iz te vae opreznosti proistekao odgovor. Odgovor bi dala svest (ono to ste), a ne malo vi (ono to mislite da ste). To bi vas ojaalo i povealo vau efikasnost, a pri tom ne biste stvarali neprijatelje. Svet se uvek postara da ne ivite u zabludi o tome ta vi mislite ko ste tako to vam pokae ta je ono to vam zaista znai. Nain na koji reagujete na ljude i situacije, posebno kada se pojavi izvestan izazov, najbolje pokazuje koliko zapravo poznajete sebe. to ogranieniji, to ui egoini pogled imate o sebi, vie ete posmatrati egoina ogranienja, nesvesnost u drugima, koncentrisati se na njih i reagovati na njih. Njihove mane" ili ono to vi smatrate njihovim manama za vas postaju njihov identitet. To znai da ete u njima videti samo njihov ego i time jaati ego u sebi. Umesto da gledate kroz" ego u drugima, vi gledate ,,u" ego. Ko gleda u ego? Ego u vama. Izrazito nesvesni ljudi doivljavaju svoj sopstveni ego kroz njegov odraz u drugima. Kada shvatite da se ono na ta reagujete kod drugih nalazi i u vama (a ponekad iskljuivo u vama), poinjete da budete svesni svog ega. U toj fazi shvatite i da ste drugima radili ono za ta ste mislili da su oni radili vama. Prestajete da sebe posmatrate kao rtvu. Vi niste ego, tako da kada postanete svesni ega u sebi, to ne znai da znate ko ste, samo znai da znate ko niste. Ali samo kroz znanje o tome ko niste uklanja se najvee prepreka istin skom poznavanju sebe. Niko vam ne moe rei ko ste. To bi predstavljalo samo jo jedan koncept i ne bi doprinelo vaoj promeni. Ko ste ne zahteva nikakvo verovanje. Zapravo, svako verovanje predstavlja prepreku. Nije potrebno ni vae shvatanje jer ste vi ve vi. Ali bez shvatanja, ono to ste vi, ne isijava u ovaj svet. Ostaje u domenu nemanifestovanog, to, naravno, predstavlja va pravi dom. Vi tada izgledate poput veoma siromane osobe koja ne zna da na bankovnom raunu ima sto miliona dolara i njeno bogatstvo osta je neiskorieni potencijal.

OBILJE Ono za ta se smatrate blisko je povezano s nainom na koji mislite da se drugi ophode prema vama. Izvestan broj ljudi se ali na to kako se drugi ponaaju prema njima. Ne dobijam ni malo potovanja, panje, priznanja, pohvala", este su rei. Ne uzimaju me za ozbiljno." Ukoliko su ljudi paljivi prema njima, sumnjaju da postoje skriveni motivi. Drugi ele da manipuliu mnome, da me iskoriste. Niko me ne voli." Ono za ta oni sebe smatraju je sledee: ,Ja sam siroti 'mali ja', ije potrebe nisu zadovoljene." Osnovno pogreno shvatanje o tome ko su stvara disfunkcionalnost u svim njihovim odnosima. Oni veruju da nemaju nita da daruju, a da ih svet ili drugi ljudi spreavaju da dobiju ta im je potrebno. Njihova celokupna stvarnost bazirana je na iluzornom shvatanju onoga to su. Takvo shvatanje sabotira situacije, remeti sve odnose. Ako je oseaj nedostatka, bez obzira na to da li se radi o novcu, priznanju ili ljubavi, postao deo onoga to mislite da jeste, uvek ete oseati nedostatak. Umesto da prihvatite dobro koje je uvek prisutno u vaem ivotu, sve to vidite je nedostatak. Prihvatanje dobrog koje je ve prisutno u vaem ivotu osnova je sveg obilja. injenica je da bez obzira na to ta vi mislite da vam svet uskrauje, vi to uskraujete svetu. To radite jer se duboko u sebi smatrate malim i mislite da nemate ta da darujete svetu. Pokuajte da u narednih nekoliko nedelja uradite sledee i vidite kako se vaa stvarnost menja: ta god mislite da vam ljudi uskrauju: pohvalu, zahvalnost, pomo, brigu itd., podarite im. Nemate sve to? Samo se ponaajte kao da imate i sve e to doi samo od sebe. Potom, ubrzo nakon to ponete davati, poeete i da primate. Ne moete primiti ono to niste podarili. Odliv odreuje priliv. Sve to mislite da vam svet uskrauje ve posedujete, ali osim ako ne dozvolite tome i da otie, neete biti svesni toga da imate. To podrazumeva obilje. Zakon da odliv odreuje priliv iskazan je Isusovim snanim reima: Dajite, i dae vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam u naruje vie."20
20

Sveto Jevanelje po Luci 6:38

Izvor obilja se ne nalazi izvan vas. On je deo vas. Meutim, ponite s prepoznavanjem i prihvatanjem obilja spolja. Uoite punou ivota oko vas. Toplinu sunca na svojoj koi, prelepo cvee izloeno ispred cveare, trenutak kada zagrizete sono voe ili pokisnete do gole koe usred pljuska. Punoa ivota je prisutna na svakom koraku. Prihvatanje obilja koje se nalazi oko vas budi usnulo obilje u vama. Onda ga pustite da istee van. Kada se nasmejete strancu, ve dolazi do malog otpliva energije. Postajete davalac. esto sebi postavite pitanje: ta sada mogu da dam? Kako mogu pomoi ovoj osobi, u ovoj situaciji?" Nije potrebno da posedujete ita da biste oseali obilje, mada ako konstantno oseate obilje, stvari e vam sigurno same dolaziti. Obilje dolazi samo onima koji ga ve imaju. Zvui skoro nepoteno, ali naravno da nije. To je univerzalni zakon. I obilje i oskudica su unutranja stanja koja se manifestuju u vidu vae stvarnosti. Isus je to iskazao sledeim reima: Jer ko ima, 21 dae mu se; a koji nema, uzee mu se i ono to ima." POZNAVANJE SEBE I ZNANJE O SEBI Moda i ne elite da poznajete sebe jer se plaite onoga to ete otkriti. Mnogi ljudi se potajno plae da su loi. Ali nita to moete saznati o sebi ne predstavlja vas. Nita to moete znati o sebi ne predstavlja vas. Dok izvestan broj ljudi ne eli da postane svestan sebe jer se plai, drugi se odlikuju nezasitom radoznalou i ele da znaju to vie. Moete biti toliko fascinirani sobom da provodite godine u psihoanaliziranju, zalazite u svaki aspekt svog detinjstva, razotkrivate tajne strahove i elje, i nailazite na slojeve i slo jeve sloenosti u strukturi svoje linosti i karaktera. Nakon deset godina vaem terapeutu dosadite i vi i vaa pria i kae vam da je analiza gotova. Poalje vas s dosijeom od pet hiljada strana. To je sve o vama. To je ono to ste vi." Dok taj teki dosije nosite kui, poetno zadovoljstvo zbog konanog poznavanja sebe
21

Sveto Jevanelje po Marku 4:25

ubrzo ustupi mesto oseanju nedovoljnosti i pritajenoj sumnji da ste sigurno neto vie od toga. I zaista jeste, ne moda u kvanti tativnom smislu - da postoji jo injenica, nego u kvalitativnom smislu - da postoji dublja dimenzija vas. Nema nita pogreno u psihoanalizi ili kopanju po svojoj prolosti, sve dok znanje o sebi ne pomeate s poznavanjem sebe. Dosije od pet hiljada strana je o vama; re je o sadraju vaeg uma, koji je uslovljen prolou. ta god da saznate putem psihoanalize ili samoposmatranja, sve je to o vama. To niste vi. To je sadraj, ne sutina. Izdizanje iznad ega znai istupanje iz sadraja. Poznavanje sebe podrazumeva biti ono to jeste, a biti ono to jeste predstavlja prekid identifikacije sa sadrajem. Veina ljudi sebe definie kroz sadraj svojih ivota. Sve to opaate, doivljavate, radite, mislite ili oseate, sve je to sadraj. Sadraj je ono to zaokupljuje panju veine ljudi i pred stavlja ono s im se identifikuju. Kada pomislite ili kaete moj ivot", ne mislite na ivot koji predstavlja vas nego na ivot koji imate, ili se ini da ga imate. Mislite na sadraj: vae godine, zdravlje, veze, finansije, posao i ivotnu situaciju, kao i mentalno-emocionalno stanje. Unutranje i spoljanje okolnosti vaeg ivota, vaa prolost i budunost, sve su one u domenu sadraja, kao i dogaaji, tj. sve to se deava. ta jo postoji osim sadraja? Ono to obezbeuje ivot sadraju - unutranji prostor svesti. HAOS I VII RED Kada sebe poznajete samo kroz sadraj, onda ete misliti i da znate ta je dobro, a ta loe za vas. Pravite razliku izmeu onoga to je dobro za vas" i onoga to je loe". To je fragmentisana percepcija celosti ivota, u kojoj je sve meusobno povezano, u kojoj svaki dogaaj ima svoje neophodno mesto i funkciju unutar te celosti. Celost, meutim, predstavlja vie od spoljanjeg izgleda stvari, vie od ukupnog zbira njenih delova, vie od bilo ega to va ivot ili svet sadri. Ponekad iza naizgled nasuminog ili ak haotinog sleda

dogaaja u naim ivotima kao i u svetu lei skriveni vii red i svrha, koji se polako razotkrivaju. Ovo je divno izraeno u jednoj zen izreci: Sneg pada, a svaka je pahuljica na odgovarajuem mestu." Neemo shvatiti taj vii red tako to emo razmiljati o njemu, jer sve o emu razmiljamo je sadraj, dok vii red proizilazi iz bezoblinog carstva svesti, iz univerzalne inteligen cije. Ali moemo ga uoiti, i vie od toga, moemo postii sklad s njim, to znai da moemo biti svesni uesnici u otkrivanju te vie svrhe. Kada zaemo u netaknutu umu, na um vidi samo nered i haos svuda okolo. Nije ak ni u stanju da napravi razliku izmeu ivota (dobro) i smrti (loe) jer svuda naokolo raste novi ivot iz materije koja propada i trune. Samo ukoliko smo dovoljno mirni u sebi, a buka od razmiljanja se povue, moemo postati svesni skrivene harmonije, svetosti, vieg reda u kom sve ima svoje savreno mesto i ne moe biti nita drugo do ono to jeste i kakvo jeste. Um se osea prijatnije u kultivisanom parku, koji je paljivo osmiljen i nije samonikao. Tu postoji red koji je shvatljiv za um. U umi postoji neshvatljiv red, koji se umu ini kao haos. Nalazi se iznad misaonih kategorija dobrog i loeg. Ne moete ga razumeti putem razmiljanja, ali ga moete osetiti kada se oslobodite misli, kada se umirite, budete na oprezu, i ne pokuavate da razumete ili objasnite. Samo tada moete postati svesni svetosti ume. Onog trenutka kada osetite skrivenu har moniju, tu svetost, shvatite da niste odvojeni od nje, a kada to shvatite, postajete svesni uesnik u njoj. Na taj nain priroda vam moe pomoi da nanovo postignete sklad sa celosti ivota. DOBRO I LOE U odreenom trenutku svog ivota veina ljudi postane svesna toga da ne postoje samo raanje, rast, uspeh, dobro zdravlje, zadovoljstvo i pobeivanje, nego i gubitak, neuspeh, bolest, starost, propadanje, bol i smrt. Ovo se obino obeleava

kao dobro" i loe", kao red i nered. Smisao" ljudskih ivota esto je u vezi sa onim to oznaavaju kao dobro", ali dobro je konstantno u opasnosti da se srui, razgradi, poremeti, u opa snosti od besmislenog loeg", nakon ega svako objanjenje prestaje biti validno i ivot prestaje da ima smisao. Pre ili kasni je, nered e upasti u svaiji ivot, bez obzira na to koliko polisa osiguranja imali. Moe doi u vidu gubitka ili saobraajne ne zgode, bolesti, invaliditeta, starosti, smrti. Meutim, upliv nereda u ivot odreene osobe, to rezultira ruenjem svih definicija, moe da predstavlja otvaranje ka viem redu. 22 Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom" , kae se u Bibliji. ta predstavlja mudrost sveta? Pokret misli, i smisao koji je definisan iskljuivo kroz misli. Kroz razmiljanje se situacija ili dogaaj izoluju i nazovu dobrim ili loim, kao da oni imaju posebno postojanje. Kroz preterano oslanjanje na razmiljanje, stvarnost postaje fragmentisana. Ta fragmentacija je iluzija, ali izgleda prilino stvarno dok ste zarobljeni u njoj. A opet, univerzum je nedeljiva celina u kojoj je sve meusobno povezano i gde nita ne postoji u izolaciji. Dublja meusobna povezanost svih stvari i dogaaja podrazumeva da su mentalne oznake dobro" i loe" - iluzorne. One uvek podrazumevaju ogranienu perspektivu, te su samo delimino i privremeno tane. Ovo je ilustrovano u prii o mudrom oveku koji je na lutriji dobio skupi auto. Njegova porodica i prijatelji bili su veoma sreni zbog njega i doli su da proslave s njim. Zar to nije lepo?", rekli su. Ba si srekovi." ovek se nasmejao i rekao: Moda." Nekoliko nedelja je uivao u vonji automobilom. Onda je jednog dana pijani voza naleteo na njegov novi auto na raskrsnici, i on je zavrio u bolnici, s viestrukim ranama. Njegova porodica i prijatelji su doli da ga posete i rekli: Kakva nesrea!" ovek se ponovo nasmejao i odgovorio: Moda." Dok je jo uvek leao u bolnici, dolo je do odrona zemljita i njegova kua se sruila u more. Narednog dana su njegovi prijatelji ponovo doli i rekli: Kakva srea to si bio ovde, u bolnici!" On je ponovo odgovorio: Moda." To moda" mudrog oveka znai da je on odbio da
22

Poslanice Sv. apostola Pavla, Prva Korinanima 3:19

osuuje bilo ta to se deavalo. Umesto osuivanja, on prihva ta, i time postie svesni sklad s viim redom. On zna da je esto nemogue da um razume kakvo mesto i svrhu naizgled nasumini dogaaji imaju u iroj slici. Ali ne postoje nasumini dogaaji, niti postoje dogaaji i stvari koji postoje samo radi sebe, izolovani. Atomi od kojih se sastoji vae telo nekad su bili deo unutranjosti zvezda, a uzroci ak i najmanjih dogaaja virtuelno su beskonani i povezani s celinom na neshvatljive naine. Ako elite da pronaete uzrok svakom dogaaju, moraete da se vratite na sami poetak stvaranja. Kosmos nije haotian. Sama re cosmos znai red. Ali to nije red koji ljudski mozak moe da razume, mada ponekad moe imati kratke uvide u njega. NE MARITI ZA ONO TO SE DEAVA Krinamurti, veliki indijski filozof i duhovni uitelj, vie od pedeset godina je putovao i drao besede irom sveta, pokuavajui da reima, koje predstavljaju sadraj, iskae ono to je iznad rei, iznad sadraja. Tokom jednog od svojih govora iznenadio je publiku reima: Da li elite da vam otkrijem svoju tajnu?" Svi su paljivo sluali. Veina ljudi iz publike je dolazila da ga slua ve dvadeset ili trideset godina i nije uspevala da uhvati sr njegovih uenja. Konano, nakon svih tih godina, uitelj e im dati klju za razumevanje. Ovo je moja tajna", rekao je. Ne marim za ono to se deava." Nije dalje objanjavao, te pretpostavljam da je veina publike bila zbunjenija nego pre. Implikacije ove proste izjave su, meutim, veoma duboke. ta se podrazumeva pod tim da ne marim za ono to se deava? Podrazumeva se da, unutar sebe, ja prihvatam sve to se deava. to se deava", naravno, ukazuje na kakvou ovog trenutka, koji je ve ono to jeste. Ukazuje na sadraj, na oblik koji ovaj trenutak, jedini koji i postoji, poprima. Prihvatati ta jeste znai biti u vezi s unutranjim neopiranjem prema onome

to se deava. Znai ne pripisivati mentalne oznake dobrog ili loeg, nego pustiti da bude ono to jeste. Da li to znai da vie ne moete da preduzimate odreene korake kako biste uneli promene u svoj ivot? Naprotiv. Kada je osnova za vae korake unutranji sklad sa sadanjim trenutkom, vai koraci postaju snaniji uz pomo inteligencije samog ivota. JE LI TAKO? Zen uitelj Hakuin iveo je u jednom gradu u Japanu. Bio je visoko cenjen i mnogi ljudi su ga poseivali ne bi li dobili duhovne savete. Desilo se da je kerka njegovih suseda, tinejderka, zatrudnela. Kada su je njeni besni i ogoreni roditelji ispitivali za identitet oca deteta, konano im je odgovorila da je to Hakuin, zen uitelj. U estokom besu, roditelji su otrali do Hakuina i galamei mu rekli da im je njihova kerka priznala da je on otac njenog deteta. Sve to je on rekao bilo je: ,Je li tako?" Skandalozne vesti su se brzo proirile gradom i izvan njega. Uitelj je izgubio svoju reputaciju. To ga nije ni najmanje zabrinjavalo. Niko mu vie nije dolazio u posete. Nije reagovao. Kada se dete rodilo, roditelji su bebu odneli Hakuinu. Ti si otac, ti se i brini o njemu." Uitelj je s puno ljubavi pazio dete. Godinu dana kasnije, majka deteta je pokajniki priznala da je pravi otac deteta mladi koji radi u mesnici. Veoma potreseni, roditelji su otili do Hakuina da mu se izvine i zatrae oprotaj. Stvarno nam je ao. Doli smo da uzmemo dete nazad. Naa kerka je pri znala da ti nisi otac." Je li tako?", bilo je sve to je on rekao, i predao im je dete. Uitelj odgovara na lane optube i istinu, na loe i dobre vesti na isti nain: Je li tako?" On dozvoljava obliku trenutka, bio on dobar ili lo, da bude ono to jeste i ne uestvuje u ljudskoj drami. Za njega postoji samo jedan trenutak, i taj trenutak je, onakav kakav je. Dogaaji nisu personifikovani. On nije niija rtva. On je u tolikoj meri jedno s onim to se deava da to to se deava nema nikakvu mo nad njim. Jedino ako se opirete

onome to se deava, nai ete se u milosti toga, a svet e odreivati vau sreu i nesreu. Beba je paena s mnogo ljubavi. Loe se pretvara u dobro kroz snagu neopiranja. Odgovarajui uvek tome to sadanji trenu tak zahteva od njega, on se odrie deteta kada doe vreme za to. Zamislite na trenutak kako bi ego reagovao tokom razliitih faza ovog dogaaja. EGO I SADANJI TRENUTAK Najvanija i najstarija veza u vaem ivotu je ona sa Sadanjim trenutkom ili, preciznije, sa svakim oblikom koji Sadanji trenutak poprimi, tj. sa onim ta jeste ili ta se deava. Ako je vaa veza sa Sadanjim trenutkom disfunkcionalna, ta e se disfunkcionalnost odraziti na svaku vezu i svaku situaciju na koju naiete. Ego se jednostavno moe definisati sledeim reima: disfunkcionalna vea sa Sadanjim trenutkom. U ovom trenutku moete da odluite kakvu vrstu veze elite da imate sa Sadanjim trenutkom. Jednom kada dostignete odreeni nivo svesti (a ako ovo itate, onda svakako jeste), u mogunosti ste da odluite kakvu vrstu veze elite da imate sa Sadanjim trenutkom. Da li elite da Sadanji trenutak bude va prijatelj ili neprijatelj? Sadanji trenu tak je nerazdvojiv od ivota, te vi, zapravo, odluujete kakvu vezu elite da imate sa ivotom. Onda kada odluite da elite da vam Sadanji trenutak bude prijatelj, na vama je da napravite prvi korak: budite prijateljski nastrojeni prema njemu, doekajte ga s osmehom bez obzira na to u kom obliku doe, i ubrzo ete videti rezultate. ivot postaje prijateljski nastrojen prema vama, ljudi takoe, a okolnosti vam idu na ruku. Jedna odluka menja celu vau stvarnost. Ali tu odluku morate da donosite uvek iznova, sve dok ne postane sastavni deo vaeg ivota. Odluka da Sadanji trenutak bude va prijatelj oznaava kraj ega. Ego nikada ne moe biti u skladu sa Sadanjim trenutkom, tj. sa ivotom, jer je u njegovoj prirodi da ignorie

Sadanji trenutak, da mu se opire ili umanjuje njegovu vrednost. Ego ivi od vremena. to je ego jai, vie vremena vas dri u svom stisku. Skoro svaka misao koju pomislite odnosi se na prolost ili budunost, a va doivljaj o sebi oslanja se na prolost, u potrazi za identitetom i na budunost, u potrazi za ispunjenjem. Strah, uznemirenost, oekivanja, aljenje, krivica, bes predstavljaju disfunkcionalnosti stanja svesti, koje je zavisno od vremena. Postoje tri naina na koja se ego ophodi prema Sada njem trenutku; kao sredstvo za postizanje neega, kao prepre ka ili kao neprijatelj. Razmotrimo svaki posebno. Kada se jedan od njih pojavi kod vas, prepoznaete ga i doneti odluku. Za ego, Sadanji trenutak je, u najboljem sluaju, koristan onda kada slui kao sredstvo za postizanje neega. Vodi vas u neki budui trenutak koji se smatra vanijim, mada se budunost nikad ne pojavljuje osim u vidu Sadanjeg trenutka i stoga je samo misao u vaoj glavi. Drugim reima, nikada niste u pot punosti prisutni jer ste uvek zauzeti pokuajima da budete na nekom drugom mestu. Kada je ovaj obrazac izrazito oigledan, a to se esto deava, Sadanji trenutak se vidi kao prepreka koja se mora savladati. Tada se pojavljuju nestrpljenje, frustracije i stres, i u naoj kulturi to predstavlja svakodnevicu, normalan ivot. ivot koji se sastoji od Sadanjeg trenutka smatra se problemom" i vi ivite u svetu problema koji se moraju reiti kako biste bili sreni, ispunjeni ili poeli da ivite stvarnim ivotom, ili bar vi tako mi slite. Problem u vezi s tim je sledei: iza svakog problema koji se rei, pojavi se novi. Sve dok se Sadanji trenutak posmatra kao prepreka, nema kraja problemima. Biu sve to eli od mene", kae ivot ili Sadanji trenutak. Ophodiu se prema tebi isto kao to se ti ophodi prema meni. Ako misli da sam problem, i biu problem. Ako me vidi kao prepreku, i biu prepreka." U najgorem sluaju, a to je esto, Sadanji trenutak se doivljava kao neprijatelj. Kada mrzite to to radite,, alite se na svoje okruenje, proklinjete stvari koje se deavaju ili su se desile, ili kada se va unutranji dijalog sastoji od trebalo je i nije trebalo", optubi i krivica, onda se nalazite u sukobu a onim

to jeste, u sukobu s onim to je ve onako kakvo je. Od ivota pravite neprijatelja, a ivot na to odgovara: Rat je ono to elite, i rat ete dobiti." Spoljanja stvarnost, koja uvek predstavlja odraz vaeg unutranjeg stanja, doivljava se kao neprijateljska. Glavno pitanje koje sebi treba da postavite glasi: Kakva je moja veza sa Sadanjim trenutkom?" Onda paljivo potraite odgovor. Da li Sadanji trenutak vidim kao sredstvo za postizan je neega? Ili kao prepreku? Da li od njega pravim neprijatelja? Poto je Sadanji trenutak sve to imate, a ivot je nerazdvojiv od Sadanjeg trenutka, ono to se stvarno trai je odgovor na pita nje: Kakva je moja veza sa ivotom?" Pitanje je odlian nain razotkrivanja ega u vama i dovodi vas u stanje Prisutnosti. Iako pitanje ne predstavlja apsolutnu istinu (u krajnjem sluaju, ja" i Sadanji trenutak su jedno), dobar je pokazatelj pravog smera. esto sebi postavljajte to pitanje sve dok za to vie ne bude bilo potrebe. Kako se izdiete iznad disfunkcionalne veze sa Sadanjim trenutkom? Najvanije je da ga uoite u sebi, u svojim mislima i delima. U trenutku sagledavanja, shvatanja da je vaa veza sa Sadanjim trenutkom disfunkcionalna, vi ste prisutni. Sagle davanje predstavlja izdizanje Prisutnosti. Onog trenutka kada uvidite disfunkcionalnost, ona poinje da se ponitava. Pojedini ljudi nasmeju se naglas kada uvide ovo. S uvianjem dolazi i snaga izbora, izbora da kaete da" Sadanjem trenutku, i sprija teljite se s njim. PARADOKS VREMENA Na povrini, Sadanji trenutak je ono ,,ta se deava". S obzirom na to da se to to se deava konstantno menja, ini se da se svaki dan vaeg ivota sastoji od hiljada trenutaka u kojima se neto razliito deava. Vreme se posmatra kao beskrajni redosled trenutaka, dobrih" i loih". Mada, ako pogledate paljivije, tj. kroz lino iskustvo, saznajete i da nema mnogo trenutaka. Otkrivate da postoji samo ovaj trenutak. ivot je uvek

Sadanji trenutak. Ceo va ivot se odmotava u neprekidnom Sadanjem trenutku. ak i proli i budui trenuci postoje samo kada ih se priseate ili uestvujete u njima, a to radite tako to razmiljate o njima u jedinom trenutku koji postoji: ovom. Zato se onda ini kao da postoji mnogo trenutaka? Jer se Sadanji trenutak esto mea s onim ta se deava, mea se sa sadrajem. Prostor Sadanjeg trenutka je zamenjen s onim to se deava u tom prostoru. Meanje Sadanjeg trenutka sa sadrajem stvara ne samo iluziju vremena nego i iluziju ega. Ovde postoji paradoks. S jedne strane, kako moemo da poreknemo postojanost vremena? Potrebno vam je vreme da biste se kretali s jednog mesta na drugo, spremali obroke, gradili dom, itali ovu knjigu. Potrebno vam je vreme da odrastete, da nauite neto novo. Sve to radite zahteva vreme. Sve je podreeno vremenu i, konano, kako ekspir kae, vreme, taj prokleti tiranin" na kraju e vas usmrtiti. Moete ga uporediti s nabujalom rekom koja vas nosi, ili sa vatrom koja prodire sve. Nedavno sam sreo stare prijatelje, porodicu koju nisam video dugo, i bio sam zaprepaen. Zamalo da sam ih upitao: Jeste li bolesni? Ko vam je to uradio?" Majka, koja je etale uz pomo take, izgledala je kao da se smanjila, njeno lice je bilo smeurano poput stare jabuke. Kerka, koja je bila puna energi je, entuzijazma i mladalakih oekivanja kada sam je poslednji put video, izgledala je iscrpljeno, umorno nakon podizanja troje dece. Onda sam se setio: prolo je skoro trideset godina od naeg poslednjeg susreta. Vreme im je to uradilo. Siguran sam da su se i oni zaprepastili kad su ugledali mene. ini se da je sve podreeno vremenu, a, opet, sve se deava u Sadanjem trenutku. To je paradoks. Gde god da sa osvrnete nai ete dovoljno neoborivih dokaza o postojanju vre mena - trula jabuka, vae lice u ogledalu u poreenju s vaim licem na fotografiji slikanoj pre trideset godina, a opet nikada ne naete direktni dokaz, nikad ne okusite vreme lino. Jedino to moete da osetite je Sadanji trenutak ili, tanije, ono to se deava tokom njega. Ako ete slediti samo direktne dokaze, onda vreme ne postoji, a Sadanji trenutak je sve to preostaje.

ELIMINISANJE VREMENA Ne moete postaviti stanje bez ega za svoj budui cilj i onda raditi da ga postignete. Sve to ete dobiti je nezadovolj stvo, jo vie unutranjih sukoba, jer se uvek ini kao da niste postigli cilj - niste dostigli" to stanje. Kada je oslobaanje od ega va cilj u budunosti, dajete sebi vie vremena, a vie vre mena znai jo ega. Paljivo se zagledajte ne biste li otkrili da li vaa duhovna potraga predstavlja zamaskirani ego. ak i pokuaj da se oslobodite od sopstvenog doivljaja sebe" moe biti skrivena potraga za vie" ako je taj pokuaj pretvoren u budui cilj. Ako sebi dajete jo vremena, onda zapravo dajete doivljaju koji imate o sebi" vie vremena. Vreme ili, preciznije, prolost i budunost, jeste ono od ega lani, zamiljeni doivljaj o sopstvenom ja" - ego - ivi, a vreme se nalazi u vaem umu. To nije neto to ima objektivno postojanje negde vani". To je misaona struktura potrebna radi ulnih opaanja, nezamenjiva u praktinoj upotrebi, ali najvea prepreka za sopstveno pozna vanje. Vreme je horizontalna dimenzija ivota, povrinski sloj stvarnosti. Ali tu je i vertikalna dimenzija dubine, dostupna jedi no kroz portal Sadanjeg trenutka. Umesto da sebi dajete vreme, oduzmite ga. Eliminisanje vremena iz vae svesti predstavlja eliminisanje ega. To je jedina prava duhovna praksa. Kada govorimo o eliminisanju vremena, ne govorimo na ravno o vremenu koje merimo satima, to predstavlja upotrebu vremena u praktine svrhe, poput zakazivanja sastanaka, plani ranja putovanja. Bilo bi skoro nemogue funkcionisati bez te vrste vremena. Ono na ta mislimo je eliminisanje psiholokog vremena, to predstavlja beskonanu preokupaciju egoinog uma prolou i budunou i njegovog odbijanja da bude jedno sa ivotom tako to e iveti u skladu s neizbenim jestvom Sadanjeg trenutka. Kada god se uobiajeno ne" ivotu pretvori u da", kada god dozvolite tom trenutku da bude to to jeste, razgraujete i vreme i ego. Da bi ego opstao, potrebno mu je da stvara vreme,

prolo i budue radije nego sadanje. Ego ne moe da podnese da se sprijatelji sa Sadanjim trenutkom, osim nakratko, nakon to dobije ta eli. Ali nita ne zadovoljava ego zadugo. Sve dok upravlja vaim ivotom, postoje dva naina da vas uini nesrenim. Da vam ne prui ono to elite je prvi. Da vam prui to to elite je drugi. Sve to jeste ili se deava predstavlja oblik koji Sadanji trenutak poprima. Sve dok mu se opirete u sebi, taj oblik, tj. svet, predstavlja nepremostivu prepreku koja vas razdvaja od onoga to ste vi iznad tog oblika, razdvaja vas od bezoblinog jednog ivota koji jeste. Kada date unutranji pristanak obliku koji Sadanji trenutak preuzme, taj oblik postaje prag ka bezoblinom. Razdvajanje izmeu sveta i Boga nestaje. Kada se usprotivite obliku koji ivot preuzima u ovom trenutku, kada Sadanji trenutak vidite kao nain, prepreku ili neprijatelja, jaate svoj obliki identitet, ego. I samim tim, jaate reaktivnost ega. ta je reaktivnost? Kada postanete zavisni od reagovanja. to vie reagujete, sve se vie upliete u oblik. to ste vie identifikovani s oblikom, va ego je jai. Vae Bie vie ne sija kroz vas, ili sija tek neznatno. Kroz neopiranje prema obliku, ono to je iznad oblika u vama, izdie se u vidu sveobuhvatnog Prisustva, u vidu neme snage, mnogo jae od vaeg kratkotrajnog oblikog identiteta, osobe. Ona vas zapravo predstavlja mnogo dublje nego ita iz sveta oblika. SANJAR I SAN Neopiranje je klju za najveu mo u univerzumu. Uz pomo njega se svest (duh) oslobaa iz zarobljenitva u obliku. Unutranje neopiranje obliku, ta god da jeste ili se deava, predstavlja poricanje apsolutne stvarnosti oblika. Opiranje ini svet i ovozemaljske stvari stvarnijim, vrim, dugotrajnijim nego to jesu, ukljuujui i va obliki identitet, ego. Ono ispunjava svet i ego teinom i apsolutnim znaajem, koji vas tera da sebe i

svet shvatate ozbiljno. Igra oblika se tada pogreno tumai kao borba za opstanak, a kada to postane i nain na koji opaate svet, onda to postaje i vaa stvarnost. Mnoge stvari koje se deavaju, mnogi oblici koje ivot preuzima, po prirodi su prolazni. Svi su nepostojani. Predmeti, tela i egoi, dogaaji, situacije, misli, emocije, elje, ambicije, strahovi, drama... pretvaraju se da su vani, i pre nego to se osvrnete, nestanu, raspre se u nepredmetnost iz koje su i pote kle. Jesu li ikad bile stvarne? Jesu li ikad bile neto vie od sna, sna o obliku? Kada se ujutru probudimo, snovi nestanu i kaemo: O, to je bio samo san. Nije stvarno." Ali neto u snu mora da je stvarno, inae ga ne bi ni bilo. Kada se smrt pribliava, osvrnemo se na prethodne dane i zapitamo se da li je i to bio samo san. ak i sada moete da se prisetite prologodinjeg odmora ili jueranje dramatine situacije i da zakljuite da su slini snu iz prethodne noi. Postoji san i onaj ko ga sanja. San je kratkotrajna igra obli ka. To je svet, relativno, a ne apsolutno stvaran. A tu je i sanjar, apsolutna stvarnost u kojoj oblici dolaze i prolaze. Sanjar nije osoba. Osoba je deo sna. Sanjar je dublji sloj, sloj u kom se pojavljuje san, onaj koji omoguava postojanje sna. To je apsolut no iza relativnog, vanvremensko iza vremenskog, svest u obliku i izvan njega. Sanjar je sama svest - ono ta ste vi. IZDIZANJE IZNAD OGRANIENJA U ivotu svake osobe doe vreme kada tei za rastom i poveanjem na nivou oblika. Tada teite da prevaziete ogranienja poput fizikih slabosti ili nedostatka novca, savladate nove vetine ili steknete novo znanje, ili da kroz kreativne poteze unesete neto novo, neto to ojaava i va ivot kao i ivote drugih. To moe biti muzika kompozicija ili umetniko delo, knji ga, usluga koju obezbeujete, funkcija koju obavljate, posao ili organizacija koju ste osnovali ili kojoj znaajno doprinosite.

Kada ste prisutni, kada je vaa panja u potpunosti usmerena na Sadanji trenutak, ta Prisutnost e uplivati u sve to radite i sve e to transformisati. Imae odreeni kvalitet i snagu. Vi ste prisutni onda kada to to radite nije prvenstveno sredstvo za po stizanje neega (novca, prestia, pobede) nego vas ispunjava, kada postoji radost i ivost u tome to radite. I, naravno, ne moete biti prisutni ako se ne sprijateljite sa Sadanjim trenutkom. To je uslov za efikasnu akciju, nezaraenu negativnou. Oblik predstavlja ogranienje. Nalazimo se ovde ne da bismo okusili ogranienje nego da bismo prerasli u svest tako to emo se izdii iznad tog ogranienja. Pojedina ogranienja mogu se prevazii na spoljanjem nivou. A opet, postoje i druga ogranienja u vaem ivotu, s kojima morate da nauite da ivite. Ona se mogu prevazii iskljuivo na unutranjem nivou. Svako e se susresti s njima, pre ili kasnije. Ta ogranienja e vas ili drati zarobljenim u egoinom reagovanju, to podrazumeva intenzivnu nesreu, ili ete se izdii iznad njih unutar vas tako to ete se bezuslovno predati onome to jeste. Ona su tu da bi vas nauila tome. Stanje predaje svesti otvara vertikalnu dimenziju u vaem ivotu, dimenziju dubine. Neto e se izdii iz te dubine, neto od beskrajne vrednosti, to bi inae ostalo nemanifestovano. Izvestan broj ljudi koji su se u potpunosti predali ozbiljnim ogranienjima postali su iscelitelji ili duhovni uitelji. Drugi nesebino rade kako bi umanjili ljudsku patnju ili doneli odreeni kreativni dar na ovaj svet. Tokom kasnih sedamdesetih, svaki dan sam iao na ruak s jednim ili dva prijatelja u menzu studentskog centra na Univerzitetu Kembrid, gde sam studirao u to vreme. ovek u invalidskim kolicima esto bi sedeo za susednim stolom, obino u drutvu troje-etvoro ljudi. Jednog dana, dok je sedeo za stolom koji se nalazio ba preko puta mog, nisam mogao da odolim, te sam ga paljivo osmotrio i bio sam okiran onim to sam video. Izgledalo je kao da je u potpunosti paralizovan. Njegovo telo je bilo slabo, njegova glava trajno nagnuta napred. Jedan od ljudi koji su bili s njim paljivo je stavljao hranu u njego va usta, mada je veliki deo nje ispadao i padao u tanjiri koji je drugi ovek drao ispod njegove brade. S vremena na vreme,

ovek u kolicima bi proizveo nerazgovetan, kretav zvuk, a jedan od njegovih pratilaca bi prislonio svoje uvo na njegova usta i preneo ostalima ta je rekao. Kasnije sam upitao prijatelja da li zna ko je taj ovek. Naravno", odgovorio je. Profesor matematike, a ljudi oko njega su njegovi diplomirani studenti, Ima bolest motornih neurona, koja progresivno paralie svaki deo tela. Dato mu je najvie pet godina. Mora da je to najgora stvar koja moe da zadesi ljudsko bie." Nekoliko nedelja kasnije, dok sam izlazio iz zgrade, on je ulazio i dok sam drao vrata otvorenim kako bi on proao u elek trinim invalidskim kolicima, pogledi su nam se sreli. Na moje iznenaenje, video sam da mu je pogled jasan. U njemu nije bilo ni traka nesree. Odmah sam znao da se nije opirao, prihvatio je svoju situaciju. Nekoliko godina kasnije, dok sam kupovao novine, zaprepastio sam se kad sam ga ugledao na naslovnoj strani popularnog meunarodnog asopisa. Ne samo da je i dalje bio iv nego je postao i najpoznatiji svetski teoretiar fizike. Stiven Hoking. U lanku se nalazio divan deo, koji je potvrdio ono to sam osetio u njegovom pogledu pre nekoliko godina. Priajui o svom ivotu, rekao je (uz pomo sintetizatora): Ko bi mogao poeleti vie?" RADOST BIA Nesrea ili negativnost kode naoj planeti. Ono to zagaenje radi na spoljanjem nivou, negativnost radi na unutranjem. Nalazi se svugde, ne samo na mestima gde ljudi nemaju dovoljno nego i tamo gde ljudi imaju i previe. Zar vas to iznenauje? Ne. Prebogati svet je u jo veoj meri identifikovan s oblikom, izgubljen u sadraju, zarobljen u egu. Ljudi veruju da njihova srea zavisi od onoga to im se deava, tj. da zavisi od oblika. Ne shvataju da je ono to se deava najnestabilnije u celom univerzumu. Stalno se menja.

Sadanji trenutak posmatraju kao neto to je zaprljano neim to se desilo, a nije trebalo da se desi, ili ga smatraju nepotpunim jer se neto nije desilo, a trebalo je. I tako oni proputaju dublje savrenstvo, koje se ve nalazi u ivotu, savrenstvu koje je uvek prisutno, koje lei iza onoga to se deava ili ne deava, iznad oblika. Prihvatite sadanji trenutak i pronaite savrenstvo koje je dublje od bilo kog oblika i netaknuto vremenom. Radost Bia, koje predstavlja jedinu istinsku sreu, ne moe vam doi u vidu ikakvog oblika, predmeta koji posedujete, dostignua, osobe ili dogaaja, niti kroz bilo ta to se deava. Ta radost ne moe doi k vama, nikada. Ona isijava iz bezobline dimenzije unutar vas, iz same svesti, i stoga je jedno s onim to ste vi. DOPUTANJE DA SE EGU UMANJI ZNAAJ Ego je uvek spreman da odreaguje im uoi da postoji neto to moe umanjiti njegov znaaj. Automatski mehanizmi za popravku ega aktiviraju se kako bi nanovo uspostavili umiljeni oblik sebe". Kada me neko okrivljuje ili kritikuje, za ego to znai umanjivanje onoga to ja" predstavlja, i odmah e pokuati da popravi svoj umanjeni doivljaj koji ima o sebi kroz samoopravdanje, odbranu ili optuivanje. Za ego je krajnje nevano da li je druga osoba u pravu ili grei. Zainteresovan je za samoouvanje, ne za istinu. To je ouvanje psiholokog oblika ja". ak i tako obina stvar poput uzvraanja na opasku vozau koji vas je na zvao idiotom predstavlja automatski i nesvesni mehanizam popravke ega. Jedan od najeih mehanizama odbrane je bes, koji prouzrokuje privremenu ali ogromnu naduvanost ega. Svi mehanizmi imaju savrenog smisla za ego, ali su zapravo disfunkcionalni. Najekstremniji u svojoj disfunkcionalnosti su fiziko nasilje i samoobmanjivanje u vidu grandioznih fantazija. Snana duhovna praksa svesno e umanjiti znaaj ega kada se pojavi, a da pri tom nee doi do pokuaja popravljanja. Predlaem da s vremena na vreme probate sledee: kad vas

neko kritikuje, okrivljuje, naziva pogrdnim imenima, umesto da odmah uzvratite ili se branite, ne inite nita. Dozvolite da znaaj slike koju imate o sebi bude umanjen i pokuajte da osetite kako to doivljavate duboko u sebi. Nekoliko sekundi ete oseati neprijatnost, kao da ste se smanjili. Ali ete onda osetiti unutranje prostranstvo koje se osea veoma ivim. Va znaaj nije umanjen uopte. Zapravo, vi ste se proirili. Doi ete do zapanjujueg saznanja: kada je va znaaj na izvestan nain naizgled umanjen, a vi ne odreagujete, ne samo na spoljanjem nivou nego i na unutranjem, shvatite da zapravo nita nije uma njeno, da time to postajete manji", vi zapravo postajete vei. Kada se vie ne branite ili ne pokuavate da ojaate sopstveni oblik, odstupate od identifikovanja s oblikom, s umiljenom slikom o sebi. Tako to postajete manje (u oima ega), vi pro lazite kroz ekspanziju i stvarate prostor za Bie. Istinska snaga, ono to ste iznad oblika, moe da sija kroz naizgled oslabljeni oblik. To je ono na to Isus ukazuje reima: Poniti sebe", ili Okreni drugi obraz." To naravno ne znai da treba da izazovete nasilne, nesvesne ljude ili da se pretvorite u njihovu rtvu. Ponekad e situacija od vas zahtevati da nekome direktno kaete: Odbij." Bez egoinog odbrambenog stava, iz vaih rei e izlaziti snaga, i neete imati elju da reagujete. Ako je potrebno moete i rei ne", jasno i glasno, i to e biti ono to ja nazivam visoko kvalitetno ne", ne koje je osloboeno negativnosti. Ako ste zadovoljni time da ne predstavljate nita posebno, zadovoljni tim da se ne istiete, vi se izjednaavate sa silom uni verzuma. Ono to se egu ini kao slabost, zapravo je istinska snaga. Ta duhovna istina je dijametralno suprotna vrednostima nae savremene kulture i nainima na koje ona uslovljava ponaanje ljudi. Umesto to pokuavate da budete planina, kako pie u Knjizi o Putu i Vrlini, budite dolina univerzuma".23 Na taj nain vraate se celosti i sve stvari dolaze k vama".24
23 24

Tzu, Lao, Tao Te Ching, 28. poglavlje Ibid, 22. poglavlje

Slino tome, u jednoj od svojih parabola Isus kae: Nego kad te ko pozove, doavi sedni na poslednje mesto, da ti ree kad doe onaj koji te pozva: prijatelju! pomakni se vie; tada e tebi biti ast pred onima koji sede s tobom za trpezom. Jer svaki 25 koji se podie, ponizie se; a koji se poniava, podignue se." Drugi aspekt ove prakse je da se suzdravate od pokuaja da se jaate kroz hvaljenje, da se istiete, budete posebni, ostavite utisak i zahtevate panju. To ponekad podrazumeva i suzdravanje od izraavanja svojih misli kada svako drugi izraava svoje, ali pokuajte da uoite kako se oseate u tom trenutku. KOLIKO SPOLJA, TOLIKO I IZNUTRA Kada pogledate u vedro nebo nou, smesta shvatite istinu, tako jednostavnu i neverovatno duboku. ta je to to vidite? Mesec, planete, zvezde, osvetljeni sloj Mlenog puta, moda kometu ili ak susednu galaksiju Andromeda, udaljenu dva miliona svetlosnih godina od nas. Ali ako jo vie pojednostavite stvari, ta vidite? Predmete koji lebde u svemiru. Od ega se onda sastoji svemir? Od predmeta i prostora. Ako ne ostanete bez rei dok gledate u svemir tokom vedrih noi, onda zapravo i ne gledate, niste svesni ukupnosti svega to je gore. Verovatno samo gledate u predmete i pokuavate da ih imenujete. Ako ste ikad osetili strahopotovanje dok ste gledali u svemir, ili ak osetili duboko potovanje suoeni s tom nereivom zagonetkom, to onda znai da ste se na trenutak oslobodili elje da objanjavate i oznaavate i postali svesni ne samo predmeta u svemiru nego i beskonane dubine samog prostora. Mora da ste bili dovoljno staloeni da primetite prostranstvo u kome ovi nebrojivi svetovi postoje. Oseaj stra hopotovanja ne potie od injenice da tamo postoje milijarde svetova, nego od dubine koja ih sve sadri. Ne moete sagledati svemir, niti ga uti, dodirnuti, okusiti ili omirisati, pa kako onda znate da postoji? Ovo logino pitanje
25

Sveto Jevanelje po Luci 14:10-11

u sebi sadri fundamentalnu greku. Osnova svemira je nepredmetnost, tako da on ne postoji" u uobiajenom smislu te rei. Postoje samo predmeti, oblici. ak i to to ga nazivamo prostor26 moe biti pogreno jer ga imenujui ga pretvaramo u predmet. Da se izrazim ovako: u vama postoji neto to iskazuje povezanost sa svemirom, zato i moete biti svesni njega. Svesni ega? Ni to nije u potpunosti tano, jer ne moete biti svesni svemira/prostora ako ne postoji to ega treba da budete svesni. Odgovor je i jednostavan i dubok. Kada ste svesni svemira, zapravo niste svesni niega, svesni ste svesnosti - unutranjeg prostora svesti. Kroz vas, univerzum postaje svestan sebe. Kada oko ne pronalazi nita to bi moglo da vidi, ta se nepredmetnost opaa kao svemir. Kada uvo ne pronalazi nita to bi moglo da uje, ta se nepredmetnost opaa kao mirnoa. Kada se naa ula, koja su stvorena da opaaju oblike, susretnu s nedostatkom oblika, bezoblina svest koja lei iza opaanja i ini opaaje i doivljaje moguim, nije vie skrivena u obliku. Kada razmiljate o neshvatljivoj dubini svemira ili sluate tiinu u ranim jutarnjim asovima, pre svitanja, neto u vama odjekuje tom dubinom kao vid priznanja. Tada prostranu dubinu svemira oseate kao vau sopstvenu dubinu, i znate da vas dragoceni mir, koji nema nikakav oblik, predstavlja vemije od bilo kog predmeta od kojih se va ivot sadri. Upaniade, sveto indijsko pismo, ukazuju na tu istinu sledeim reima: Ono to se okom ne moe videti, ali ono to oku daje mo vida: znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde kla njaju. Ono to se uvom ne moe uti, ali to uvu daje mo sluha: znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde klanjaju... Ono to se umom ne moe zamisliti, ali to umu daje mo da razmilja: znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde klanjaju."27 Bog, kako kae Sveto pismo, bezoblina je svest i osnova onoga to ste. Sve ostalo je oblik, ono emu se ljudi ovde klanjaju".
26 27

Igra rei: space" - engleski izraz i za prostor i za svemir - Prim. prev. Kena Upanishad

Dvostruka stvarnost univerzuma - koji se sastoji od pred meta i prostora - predmetnost i nepredmetnost, ujedno je i vaa stvarnost. Zdrav, uravnoteen, plodan ljudski ivot jeste ples izmeu dve dimenzije od kojih se stvarnost sastoji: oblika i pro stora. Veina ljudi je toliko identifikovana s dimenzijom oblika, sa ulnim opaanjem, mislima i emocijama, da je znaajna, skrive na polovina odsutna u njihovom ivotu. Njihovo identifikovanje s oblikom dri ih zarobljene u egu. Ono to vidite, ujete, oseate, dodirujete ili mislite pred stavlja samo deo stvarnosti. To je oblik. U uenjima Isusa, to se jednostavno zove svet", dok je druga dimenzija carstvo nebesko" ili veni ivot". Ba kao to prostor dozvoljava svim predmetima da posto je, i ba kao to bez tiine ne bi bilo zvuka, ni vi ne biste postojali bez osnovne bezobline dimenzije koja ini osnovu onoga to ste. Mogli bismo to nazvati Bogom" da ta re nije toliko pogreno koriena. Vie mi se svia da to nazovem Biem. Bie prethodi postojanju. Postojanje je oblik, sadraj, ono ta se deava". Postojanje je prednji plan ivota, Bie je njegova pozadina. Kolektivna bolest oveanstva jeste to to su ljudi toliko preokupirani time ta se deava, toliko hipnotisani svetom nestal nih oblika, toliko udubljeni u sadraje svojih ivota da su zabo ravili osnovu, onu koja je iznad sadraja, iznad oblika, iznad misli. Toliko su optereeni vremenom da su zaboravili na venost, koja je njihovo mesto porekla, njihov dom, njihova sud bina. Venost je iva stvarnost onoga to ste. Pre nekoliko godina, kada sam bio u poseti Kini, naiao sam na budistiki hram na planinskom vrhu u blizini Guilina. Na njemu se nalazio pozlaen natpis i upitao sam svog domaina ta znai. Znai 'Buda'", odgovorio je. Ali zato postoje dva ideograma umesto jednog?", upitao sam. Jedan znai 'ovek'", objasnio mi je. "Drugi znai 'ne'. A uzeti zajedno znae 'Buda'." Osetio sam strahopotovanje. Ideogrami koji predstavljaju Budu ve u sebi sadre kompletno Budino uenje, i za one koji imaju oi da vide, sadre i tajnu ivota. Stvarnost se sastoji od dve dimenzije, predmetnosti i nepredmetnosti, oblika i poricanja oblika, to predstavlja priznanje da oblik ne ini ono to vi jeste.

OSMO POGLAVLJE

Otkrivanje unutranjeg prostora

Po staroj Sufi prii, u jednoj zemlji na Bliskom istoku iveo je jedan kralj, koji je uvek bio razapet izmeu oseanja sree i oajanja. I najmanja stvar bi ga uznemirila ili izazvala snanu reakciju i njegova bi se srea brzo pretvorila u razoaranje i oaj. Dolo je vreme kada se kralj umorio i od sebe i od ivota, kada je poeo da trai izlaz iz te situacije. Naredio je da mu se dovede mudrac iz njegovog kraljevstva, koji je bio poznat kao prosvetljen ovek. Kada je mudrac doao, kralj mu ree: elim da budem poput tebe. Da li moe da mi da neto to e mi doneti ravnoteu, smirenost i mudrost? Platiu koliko kae." Mudrac mu odgovori: Moda u i moi da vam pomognem, ali cena je tolika da ni celo vae kraljevstvo nee biti dovoljno. Stoga neka to bude poklon za vas ako ete ga prihvati ti." Kralj je pristao i mudrac je otiao. Vratio se nekoliko nedelja kasnije i poklonio kralju ukraenu kutiju od ada. Kralj ju je otvorio i u njoj pronaao jed nostavni zlatni prsten. Neto je bilo urezano na njemu. Natpis je glasio: I ovo e proi. ta znai ovo?", upitao je kralj. Mudrac je odgovorio: Nosite uvek ovaj prsten. ta god da se desi, pre nego to to nazovete dobrim ili loim, dodimite prsten i proitaj te to to je urezano. Tako ete uvek oseati mir." I ovo e proi. ta je to u tim jednostavnim reima to ih ini tako snanim? Gledajui povrno, ini se da te rei pruaju utehu u loim situacijama, ali, isto tako, umanjuju uivanje u

dobrim stvarima u ivotu. Ne budite previe sreni jer nee potrajati." ini se da poruka tako glasi kada se primeni na situaciju koja se smatra dobrom. Pravi smisao ovih rei postaje jasan kada ih sagledamo u kontekstu dveju pria na koje smo naili ranije. Prva je pria o zen uitelju, iji odgovor na sve: Je li tako?", pokazuje dobro koje proizilazi iz unutranjeg neopiranja dogaajima, tj. iz situacija kada ste jedno s onim ta se deava. Druga pria, pria o oveku iji je odgovor uvek bio jedno lakonsko Moda", pokazuje mudrost u neosuivanju, a pria o prstenu ukazuje na injenicu o nepostojanosti koja, kada je prepoznata, vodi ka nevezivanju. Neopiranje, neosuivanje i nevezivanje su tri aspekta istinske slobode i prosveenog ivljenja. Rei urezane u prsten ne govore da ne treba da uivate u dobrom, niti slue jedino kao uteha u vreme patnje. Imaju dublji znaaj: da vas nateraju da postanete svesni prolaznosti svake situacije, jer su i svi oblici prolazni, bez obzira na to da li su dobri ili loi. Kada postanete svesni prolaznosti svih oblika, vae vezi vanje za njih se umanjuje, i do odreenog stepena prekidate identifikovanje s njima. To to ste udaljeni ne znai da ne moete uivati u dobru koje svet ima da vam ponudi. Zapravo, uivate i vie. Jednom kada uoite i prihvatite prolaznost svega i neizbenost promene, moete da uivate u dobrobitima sveta dok traju, bez straha od gubitka i bez strepnje zbog budunosti. Kada se udaljite, imate bolju perspektivu za sagledavanje dogaaja iz vaeg ivota nego kada ostanete zarobljeni u njima. Postajete poput astronauta koji vidi planetu Zemlju okruenu prostranou svemira i shvati paradoksalnu istinu: Zemlja je istovremeno i dragocena i beznaajna. Spoznaja I ovo e proi rezultira odva janjem, a sa odvajanjem u va ivot ulazi druga dimenzija unutranji prostor. Kroz odvajanje, kao i kroz neosuivanje i unutranje neopiranje, dobijate pristup toj dimenziji. Kada vie niste u potpunosti identifikovani s oblicima, svest, ono to ste, oslobaa se iz zarobljenitva u obliku: Ta slo boda je izdizanje unutranjeg prostora. Dolazi u obliku mirnoe, jedva primetnog mira prisutnog duboko u vama, ak i kada ste suoeni s neim naizgled loim. I ovo e proi. Odjednom se

pojavljuje prostor oko dogaaja. Takoe se stvara prostor oko emocionalnih izliva, ak i oko boli. I iznad svega, pojavljuje se prostor izmeu vas i misli. I iz tog prostora stvara se mir koji nije ovozemaljski", jer ovaj svet je oblik, a mir je prostor. To je mir Boji. Sada moete uivati i diviti se ovozemaljskim stvarima, a da im ne pridajete znaaj ili vanost koje i nemaju. Moete uivati u plesu stvaranja i biti aktivni, a da se ne veete za krajnju situaci ju i postavljate nerazumne zahteve: ispuni me, usrei me, uini da se oseam sigurno, reci mi ko sam. Svet vam ne moe pruiti tako neto, i kada ne budete imali tu vrstu oekivanja, svaka samostvorena patnja e nestati. Svaka takva patnja rezultat je precenjivanja oblika i nesvesnosti dimenzije unutranjeg prosto ra. Kada je ta dimenzija prisutna u vaem ivotu, moete uivati u stvarima, doivljajima, i zadovoljstvima svih ula, a da se pri tom ne izgubite u njima. Ne morate se vezati za njih na unutranjem nivou, tj. ne morate postati zavisni od sveta. Rei I ovo e proi su smernice ka stvarnosti. Pokazujui implicitno na nepostojanost svih oblika, one ukazuju i na veno. Samo ono to je veno u vama moe da prepozna prolaznost kao takvu. Kada je dimenzija prostora izgubljena ili, to je ee, neprepoznata, stvari s ovog sveta poprimaju apsolutni znaaj, ozbiljnost i teinu koje zapravo i ne poseduju. Kada se svet ne posmatra iz perspektive bezoblija, on postaje opasno mesto i, konano, mesto oajanja. Prorok iz Starog zaveta sigurno je mi slio na to kad je napisao: Sve je muno, da ovek ne moe iskazati." 28 OBJEKATSKA I PROSTORNA SVEST ivoti velikog broja ljudi su pretrpani stvarima: materijal nim, onim koje treba da obave, onim o kojima treba da razmiljaju. Njihovi ivoti lie na istoriju oveanstva za koju je
28

Saborne poslanice 1:8

Vinston eril rekao da je jedna prokleta stvar za drugom". Njihovi umovi su prepuni zaepljenja nastalih od misli koje se niu jedna za drugom. To je dimenzija objekatske svesti, koja predstavlja stvarnost kod znatnog broja ljudi, i to je razlog zato su njihovi ivoti toliko neujednaeni. Objekatska svest treba da se dovede u ravnoteu pomou prostome svesti kako bi se zdrav razum vratio na nau planetu i oveanstvo ispunilo svoju sud binu. Izdizanje prostorne svesti je sledei korak u evoluciji oveanstva. Prostorna svest znai da pored toga to ste svesni pred meta, to se uvek svodi na ulna opaanja, misli i emocije, po stoji i skriveni tok svesti. Svest podrazumeva da ste ne samo svesni predmeta (objekata) nego ste i svesni da ste svesni. Ako u pozadini moete da osetite budnu unutranju mirnou dok se neto deava neposredno pred vama, to je to! Ta dimenzija je prisutna kod svih, ali je odreeni broj ljudi nesvestan njenog prisustva. Ponekad ukazujem na to pitanjem: Moete li da osetite svoju Prisutnost?" Prostorna svest ne predstavlja samo slobodu od ega nego i od zavisnosti od ovozemaljskih stvari, od materijalizma i materijalnosti. To je duhovna dimenzija koja moe da svetu podari uzvieno i istinsko znaenje. Kada god ste uznemireni zbog nekog dogaaja, osobe ili situacije, pravi razlog nije dogaaj, osoba ili situacija nego gubitak prave perspektive, koju jedino prostor moe da obezbedi. Zarobljeni ste u objekatskoj stvarnosti, nesvesni vanvremenskog unutranjeg prostora svesti. Kada se koriste kao pokazatelji , rei I ovo e proi mogu da povrate svest o toj dimenziji. Drugi pokazatelj istine u vama sadran je u sledeoj izjavi: Nikad nisam uznemiren iz onog razloga iz kojeg mislim da jesam."29

29

A Course in Miracles, radna sveska, Prvi deo, Lekcija 6 (Kalifomija: Fondacija za unutranji mir, Glen Allen, 1990), 8.

SPUTANJE ISPOD MISLI I IZDIZANJE IZNAD NJIH Kada ste veoma umorni, moete delovati smireniji, oputeniji nego to ste obino. To je zato to se razmiljanje povlai i ne moete da se setite svog izmiljenog i problematinog ja". Nalazite se u stanju nalik snu. Dok pijete alkohol ili uzimate pojedine lekove (pod uslovom da oni ne aktiviraju vae telo-boli), takoe ste oputeniji, bezbriniji, i moda ak i ivlji neko vreme. Ponete s pevanjem i igranjem, koji su jo od prastarih vremena izrazi radosti ivota. Poto ste manje optereeni svojim umom, moete da imate uvid u radost 30 Bia. Moda je zbog toga alkohol i nazvan spirit" . Ali cena je visoka: nesvesnost. Umesto da se izdiete iznad misli, vi se sputate ispod njih. Nakon nekoliko pia dostiete skoro vegeta tivno stanje. Prostorna svest nije isto to i izbacivanje iz prostora". Oba stanja se nalaze iznad misli. To im je zajedniko. Glavna raz lika je, meutim, to se u sluaju prve izdiete iznad misli, dok se u drugom sluaju sputate ispod njih. Jedno predstavlja naredni korak u evoluciji ljudske svesti, drugo povratak na stanje koje smo prevazili vekovima ranije. TELEVIZIJA Gledanje televizije predstavlja omiljenu slobodnu aktivnost ili, tanije, neaktivnost miliona ljudi irom sveta. Prosean Amerikanac do svoje ezdesete godine provede pet naest godina zurei u televizor. Slino je i u mnogim drugim zemljama. Mnogo ljudi gledanje televizije smatra oputajuim". Paljivo posmatrajte sebe i shvatiete da to due gledate u tele vizijski ekran, vaa razmiljanje se umanjuje. Uz to, tokom duih
30

Engleski izraz spirit" znai jako alkoholno pie poput viskija ili brendija, ali i duh. - Prim. prev.

vremenskih perioda dok gledate ou-programe, nagradne igre, sitkome ili reklame, va um je gotovo neaktivan. Ne samo da se ne moete setiti svojih problema nego se privremeno oslobaate i od sebe, a ta moe biti vie oputajue od toga? Da li onda gledanje televizije stvara unutranji prostor? Da li vam pomae da budete prisutni? Naalost, ne. Iako se deava da dui period vremena va um ne generie nikakve misli, ipak se povezuje s misaonom aktivnou televizijskog programa. Va um je neaktivan samo u smislu da ne generie misli. Meutim, on neprestano apsorbuje misli i slike koje se smenjuju na ekranu. To dovodi do pasivnog stanja uveane podlonosti, nalik transu, slino hipnozi. Zato se ekran i koristi za manipulisanje javnog mnjenja", kako od strane politiara i grupa s posebnim interesovanjem tako i od strane reklamnih agencija, koje e platiti milione dolara kako bi vas uhvatile u tom stanju receptivne nesvesnosti. Oni ele da njihove misli postanu vae misli, i to im obino polazi za rukom. Kada gledate televiziju, teite tome da padnete ispod misli, a ne da se izdignete iznad njih. To je zajedniko televiziji, alkoholu i pojedinim lekovima. Iako stvara odreeni oseaj olakanja, cena je visoka: gubitak svesti. Poput lekova, i ona se odlikuje snanom zavisnou. Posegnete za daljinskim upravl jaem da biste ugasili televizor, ali umesto toga shvatite da prebacujete s kanala na kanal. Pola sata kasnije i dalje gledate tele viziju, i dalje prebacujete kanale. Izgleda da je dugme za iskljuivanje jedino koje ne moete da pritisnete. I dalje gledate, ne zato to ste naili na neto zanimljivo nego ba zato to nema nieg interesantnog za gledanje. Kada se navuete na televiziju, to je program trivijalniji i beznaajniji, vi ste navueniji. Kad bi bio interesantniji i kad bi vas terao na razmiljanje, onda bi stimulisao va um da ponovo razmilja, to je svesnije i poeljnije stanje od transa prouzrokovanog gledanjem televizije. Vaa panja ne bi vie bila zaokupljena slikama s ekrana. Sadraj programa, ako postoji i odreeni kvalitet, ponekad moe da ima suprotni efekat, ak i da poniti hipnotini, zatupljujui efekat televizijskog medija. Postoje programi koji su bili od velike pomoi mnogim ljudima, promenili njihove ivote

nabolje, otvorili njihova srca, uinili ih svesnijim. ak i pojedine komedije, iako ne govore ni o emu posebnom, mogu sluajno posedovati duhovnu notu jer prikazuju iskarikiranu sliku ljudske gluposti i ega. Ue nas da nita ne shvatamo suvie ozbiljno, da priemo ivotu otvorenog srca i, iznad svega, ue nas da se smejemo. Smeh ima oslobaajuu mo, poput isceljenja. Mnoge televizijske stanice, meutim, nalaze se pod kontrolom ljudi koji su u potpunom stisku ega, te skrivena agenda televizije postaje kontrola nad vama tako to vas uspavljuje, tj. ini vas nesvesnim. Mada, jo uvek postoji ogroman neistraeni potencijal televi zijskog medija. Izbegavajte gledanje programa i reklama koje vas napadaju brzim nizom slika koje se menjaju svake dve-tri sekunde. Preterano gledanje televizije, a naroito pomenutih programa, u velikoj meri je uzronik poremeaja smanjene panje, mentalne disfunkcionalnosti koja pogaa milione dece irom sveta. Kratak domet panje ini da svi vai opaaji i odnosi budu plitki i nezadovoljavajui. ta god da radite ili preduzmete u takvom stanju, nedostaje mu kvalitet, jer kvalitet zahteva panju. esto i dugo gledanje televizije ne samo da vas ini nesvesnim nego prouzrokuje pasivnost i crpe energiju iz vas. Stoga, umesto da gledate televiziju nasumice, izaberite pro grame koje elite da gledate. Kada god se setite da postupite na taj nain, osetite ivost u svom telu dok gledate. Isto tako, s vre mena na vreme budite svesni svog disanja. Povremeno skrenite pogled s ekrana da vae ulo vida ne bi bilo konstantno okupira no. Nemojte pojaavati ton vie od potrebnog, da vas televizija ne bi nadjaala u auditivnom smislu. Koristite dugme za iskljuivanje tona tokom reklama. Postarajte se da ne odete u krevet neposredno nakon gledanja televizije ili, to je gore, da zaspite dok je jo ukljuen.

PREPOZNAVANJE UNUTRANJEG PROSTORA Prostor izmeu misli verovatno se naizmenino izdie u vaem ivotu, a da niste toga ni svesni. ini se da je objekatskoj svesti, svesti hipnotisanoj doivljajima i uslovljenoj tako da se identifikuje iskljuivo s oblikom, nemogue da postane svesna prostora. U krajnjem sluaju, to znai da ne moete postati sve sni sebe jer ste konstantno svesni neega drugog. Vaa panja je neprekidno zaokupljena oblikom. ak i kad se ini da ste svesni sebe, zapravo ste od sebe napravili predmet, misaoni oblik, tako da to ega ste svesni niste vi nego misao. Kada ujete za unutranji prostor, moda ete krenuti u potragu za njim, ali poto tragate za njim kao da traite predmet ili avanturu, ne moete ga nai. To predstavlja dilemu za sve one koji tragaju za duhovnim shvatanjem ili prosvetljenjem. Tako Isus tvrdi: Carstvo Boje nee doi da se vidi. Niti e se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Boje unutra u vama."31 Ako ne provodite ceo svoj budni ivot u nezadovoljstvu, brizi, uznemirenosti, depresiji, oajanju ili preokupirani drugirn negativnim stanjima, ako ste sposobni da uivate u jednostavnim stvarima poput zvuka kie ili vetra, ako moete da vidite lepotu u oblacima koji se kreu nebom ili da povremeno budete sami a da ne oseate samou ili potrebu za mentalnim stimulansom u vidu zabave, ako "uhvatite" sebe kako otvorena srca pomaete potpunom strancu a da nita ne traite zauzvrat... to znai da se stvorio prostor u inae neprekidnom toku razmiljanja koje pred stavlja ljudski mozak. Kada se to desi, postoji odreeni oseaj dobrobiti, ivi prostor, iako jedva primetan. Intenzitet e varirati od jedva primetnog pozadinskog oseaja zadovoljstva do onoga to su Stari Indijci nazivali ananda, blagoslov Bia. Budui da ste uslovljeni da obraate panju iskljuivo na oblik, verovatno ga niste ni svesni osim indirektno. Na primer, postoji zajedniki ele ment u sposobnosti da moete da vidite lepotu, da cenite male stvari, da uivate u sopstvenom drutvu ili da se obraate drugim
31

Sveto Jevanelje po Luci 17:20-21

ljudima s panjom. Zajedniki element je oseaj zadovoljstva, mira, ivosti, koji ini jedva primetnu pozadinu, bez koje ovi doivljaji ne bi bili mogui. Kad god u vaem ivotu postoje lepota, panja, spoznaja dobrote jednostavnih stvari, potraite pozadinu tih oseanja unutar vas. Ali ne tragajte za njom kao da tragate za neim. Ne moete pokazati prstom i rei: Pronaao sam je", shvatiti je umom i definisati na odreeni nain. Ona je poput vedrog neba. Nema oblik. Ona je prostor, mirnoa, slatkoa Bia i beskonano vie od rei, koje su, naposletku, samo pokazatelji. Kada ste u mogunosti da je osetite direktno unutar sebe, ona se produblju je. Kada cenite neto jednostavno - zvuk, pogled, dodir, kada uoite lepotu, kada oseate ljubav prema drugoj osobi, osetite i unutranje prostranstvo koje je izvor i pozadina tog iskustva. Mnogi pesnici i mudraci tokom godina doli su do zakljuka da se istinska srea, koju ja zovem radost Bia, nalazi u jednostavnim, naizgled neverovatnim stvarima. Izvestan broj ljudi, u svojoj neumornoj potrazi za tim da im se desi neto znaajno, neprestano proputaju beznaajno, to uopte nije beznaajno. Filozof Nie, u retkim trenucima duboke mirnoe, napisao je: Za sreu je potrebno tako malo!... najmanja mogua stvar, najnenija stvar, najlaka stvar, ukanje gutera, dah, pokret, pogled - najmanje stvari ine najveu sreu. Budite Zato je najmanja stvar" ta koja ini najveu sreu"? Jer istinska srea nije prouzrokovana stvarima ili dogaajima, mada se na prvi pogled tako ini. Stvari ili dogaaji su toliko neprimetni, nenametljivi; oni zauzimaju samo mali deo vae svesti, a osta lo je unutranji prostor, sama svest neometena oblikom. Svest unutranjeg prostora i ono to ste vi u svojoj osnovi ine jedno. Drugim reima, oblik malih stvari ostavlja mesto za unutranji prostor. I iz tog unutranjeg prostora, iz neuslovljene svesti, raa se istinska srea, raa se radost Bia. Da biste bili svesni malih, nemih stvari, treba da budete tihi iznutra. Potreban je visok nivo budnosti. Budite mirni. Gledajte. Sluajte. Budite prisutni. Ovo je jo jedan nain da pronaete unutranji prostor:
32

mirni. "

32

Nie, Fridrih, Tako je govorio Zaratustra

budite svesni da ste svesni. Recite ili pomislite: Postojim", ne dodajui nita vie. Budite svesni mirnoe koja prati postojanje. Osetite svoje postojanje: ogoljeno, nezamaskirano, neskriveno bie. Osobine mladog, starog, bogatog, siromanog, dobrog ili loeg ga ne dotiu. To je prostrana materica sveg stvaranja, svih oblika. MOETE LI DA UJETE PLANINSKI POTOI? Uitelj zena je iao sa svojim sledbenikom planinskom stazom. Kada su se pribliili starom drvetu kedra, seli su ispod njega da obeduju. Nakon obroka, sledbenik, mladi monah koji jo nije bio pronaao klju za misteriju zena, prekinuo je tiinu pitajui Uitelja: Kako da dostignem stanje zena?" On je, naravno, pitao kako da postigne stanje svesti karak teristino za zen. Uitelj je ostao nem. Skoro pet minuta sledbenik je nestr pljivo ekao odgovor. Upravo se spremao da postavi jo jedno pitanje kada je Uitelj iznenada progovorio. uje li planinski potoi?" Sledbenik nije bio svestan nikakvog planinskog potoka. Bio je previe zauzet svojim razmiljanjem o znaenju zena. Sada, kada je poeo da uje zvuk, njegov buni um se povukao. U poetku nije mogao da uje nita. Potom je njegovo razmilja nje ustupilo mesto intenzivnoj budnosti, i onda je uo jedva ujan ubor potoka u daljini. Da, sada ga ujem", odgovorio je. Uitelj je podigao prst i s pogledom koji je istovremeno bio i estok i nean rekao: Poni odatle." Sledbenik je bio zaprepaen. To je bio njegov prvi satori - trenutak prosvetljenja. Znao je ta je zen, a da nije ni znao ta je to to zna. Nastavili su put u tiini. Sledbenik je bio iznenaen ivou sveta oko sebe. Sve je doivljavao, kao prvi put. Postepeno, poeo je ponovo da razmilja. Budnost je zatrpana

mentalnom bukom i ubrzo je imao drugo pitanje. Uitelju", rekao je, neto sam razmiljao. ta biste rekli da nisam bio u stanju da ujem potoi?" Uitelj je zastao, pogledao ga, podi gao prst i rekao: Poni odatle." PRAVO DELANJE Ego postavlja pitanje: ta da uinim kako bi ova situacija zadovoljila moje potrebe ili kako da doem do situacije koja e svakako zadovoljiti moje potrebe?" Prisustvo je stanje unutranje prostranosti. Kada ste prisut ni, postavljate pitanje: Kako da odgovorim zahtevima ove situacije, ovog trenutka?" U stvari, nije potrebno ni da postavite pitanje. Mirni ste, oprezni i otvoreni prema onome to jeste. Donosite novu dimenziju u situaciju: prostor. Potom posmatrate i oslukujete. Na taj nain postajete jedno sa situacijom. Kada se, umesto da odreagujete na situaciju, spojite s njom, reenje proistekne iz same situacije. Zapravo, to niste vi, osoba, onaj ko posmatra i oslukuje, nego oprezna tiina. Potom, ako je delanje mogue ili potrebno, zaponete ga. Ili, preciznije, delanje se deava kroz vas. Pravo delanje je ono koje je u skladu s celinom. Kada se delanje zavri, ostaje oprezna, prostrana tiina. Niko ne podie ruku u znak trijumfa uzvikujui poraenom: Jeee!" Niko ak i ne govori: ,,Vidi, uspeo sam." Sva kreativnost dolazi iz unutranje prostranosti. Kada se stvaranje desi i neto poprimi svoj oblik, vi treba da budete oprezni kako se ja" ili moje" ne bi pojavilo. Ako uzimate zasluge za ono to ste postigli, znai da se ego vratio, i prostranost je poela da nestaje. OPAANJE BEZ IMENOVANJA Veina ljudi je samo delimino svesna sveta koji ih okruuje, posebno ako je okruenje poznato. Glas u glavi zaoku plja veliki deo njihove panje. Pojedini ljudi se oseaju ivljim

dok putuju ili poseuju nepoznata mesta ili strane zemlje jer tada njihova ulna opaanja, doivljavanje, zauzimaju vei deo nji hove svesti od razmiljanja. Postaju prisutniji. Drugi ostaju u pot punosti pod kontrolom glasa u glavi. Njihova opaanja i doivljaji su poremeeni brzopletim osuivanjem. Oni zapravo nisu otili nikuda. Njihovo telo putuje, dok oni ostaju tamo gde su oduvek i bili, u svojoj glavi. Takva je stvarnost kod velikog broja ljudi. im se neto opazi, fantomsko ja", tj. ego, odmah to imenuje, tumai, poredi s neim drugim; to mu se svia ili ne svia, naziva ga dobrim ili loim. Ti ljudi su zarobljeni u misaonim oblicima, u objekatskoj svesti. Ne moete se duhovno probuditi sve dok ne nestane nagonsko i nesvesno imenovanje, ili bar dok ne postanete svesni njega i sposobni da ga opazite dok se deava. Uz pomo tog neprestanog imenovanja ego ostaje prisutan u vidu neosmatranog dela uma. Kada god postanete svesni, stvara se unutranji prostor i vie niste pod kontrolom uma. Izaberite predmet u vaoj blizini, olovku, stolicu, oljicu, biljku, i vizuelno je ispitujte, tj. posmatrajte je s velikim interesovanjem, s radoznalou. Izbegavajte predmete za koje ste snano emocionalno vezani i koji vas podseaju na prolost, na mesto na kom ste ih kupili, na osobu koja vam ih je poklonila itd. Takoe izbegavajte sve to ima natpis, poput knjige ili flae. To e samo stimulisati razmiljanje. Bez suzdravanja, oputeni ali na oprezu, usmerite svu svoju panju na taj predmet, na svaki njegov detalj. Ako se misli pojave, nemojte se uplesti u njih. Niste zainteresovani za misli, nego za sam in opaanja. Da li moete da razdvojite razmiljanje od opaanja? Da li moete da posmatrate bez glasa u glavi koji komentarie, zakljuuje, uporeuje ili pokuava neto da shvati? Nakon nekoliko minuta, pustite pogled da luta po sobi ili gde god da se nalazite, i neka vaa budna panja osvetli svaki predmet na koji se va pogled spusti. Potom oslunite svaki zvuk koji je moda prisutan. Sluajte na isti nain na koji ste gledali predmete oko sebe. Pojedini zvuci su prirodni: voda, vetar, ptice, drugi su vetaki. Neki e biti pri jatni, drugi ne. Meutim, nemojte da pravite razliku izmeu dobrog i loeg. Dopustite svakom zvuku da bude ono to jeste, nemojte da ga interpretirate. I ovde je akcenat na oputenosti, ali

i na budnoj panji. Kada posmatrate i oslukujete na ovaj nain, moete postati svesni nenog i u prvi mah jedva primetnog oseaja smirenosti. Pojedini ljudi to oseaju kao pozadinsku tiinu. Drugi to nazivaju mirom. Kada svest nije vie u potpunosti zaokupljena razmiljanjem, jedan njen deo ostaje u svom bezoblinom, neuslovljenom i prvobitnom stanju. To je unutranji prostor. KO JE TAJ KO DOIVLJAVA? Ono to moete da vidite, ujete, okusite, dodirujete i miriete su ulni objekti. To je ono to oseate, doivljavate. Ali ko je onda subjekat, taj koji doivljava? Ako sada kaete neto poput: Pa, naravno, ja, Dejn Smit, vii raunovoa, stara etrde set pet godina, razvedena, majka dvoje dece, Amerikanka - ja sam subjekat, onaj koji doivljava", onda greite. Dejn Smit i sve ono to je identifikovano s mentalnim konceptom o Dejn Smit jesu objekti doivljavanja, ne subjekat koji doivljava. Svaki doivljaj se sastoji od tri mogua sastojka: ulnog opaanja, misli ili mentalne slike i emocije. Dejn Smit, vii raunovoa, stara etrdeset pet godina, majka dvoje dece, razvedena, Amerikanka - sve su to misli i, samim tim, deo onoga to doivljavate u trenutku razmiljanja. Ove misli i sve ono to moete da kaete i pomislite o sebi su objekti, ne subjekti. One su doivljaj, ne onaj koji doivljava. Moete dodati jo hiljade definicija (misli) o tome ko ste i time uveati sloenost vaeg doivljaja sebe (ali i honorar vaem psihijatru), ali na taj nain neete doi do subjekta, do onoga koji doivljava, koji prethodi svakom doivljaju i bez koga doivljavanje nije ni mogue. Dakle, ko je onda taj koji doivljava? Vi. A ko ste vi? Svest. A ta je svest? Na ovo pitanje nema odgovora. Onog trenutka kada odgovorite na njega, menjate ga i pravite od njega jo jedan objekat. Svest, koja se tradicionalno zove i duh, ne moe se spo znati u uobiajenom smislu te rei, i sama potraga je beskorisna. Sve znanje se nalazi u domenu dualnosti - subjekat i objekat,

znalac i znano. Subjekt, ja, znalac bez koga nita i ne moe biti znano, opaeno, zamiljeno, doivljeno, zauvek mora ostati nedokuiv. Zbog toga ja" nema oblik. Jedino oblici mogu biti znani, a bez bezobline dimenzije svet oblika ne bi ni postojao. To je osvetljeni prostor u kom se svet izdie i povlai. Prostor je ivot koji sam ja. On je vanvremenski. Ja sam vanvremenski, vean. Ono to se deava u tom prostoru je relativno i privre meno: uivanje i bol, dobit i gubitak, roenje i smrt. Najvea prepreka za otkrivanje unutranjeg prostora, najvea prepreka za pronalaenje onoga ko doivljava je to to postajete toliko zaokupirani time to doivljavate da se izgubite u svemu. To znai da je svest izgubljena u sopstvenom snu. Toliko ste povueni svakom milju, svakom emocijom i svakim doivljajem da se zapravo nalazite u stanju nalik snu. To je nor malno stanje oveanstva ve hiljadama godina. Iako ne moete poznavati svest, moete postati svesni svesti kao dela sebe. Moete je direktno osetiti u svakoj situaciji, bez obzira na to gde se nalazite. Moete je osetiti upravo sada kao svoje Prisustvo, unutranji prostor u kom su rei s ove stranice opaene i pretvorene u misli. To je pozadinsko ja". Rei koje itate i o kojima razmiljate su u prednjem planu, a postojim" je podsloj, pozadina prisutna kod svakog doivljaja, misli i oseanja. DAH Otkrijte unutranji prostor tako to ete stvarati praznine u misaonom toku. Bez tih praznina vae razmiljanje se ponavlja i ne odlikuje se inspiracijom ili odreenom kreativnom iskrom, to je esto stanje. Ne treba da se brinete oko duine tih praznina. Nekoliko sekundi je sve to je potrebno. Postepeno e se same uveavati bez ikakvog napora s vae strane. Ono to je jo vanije od njihove duine jeste njihova uestalost, te e tako vae dnevne aktivnosti i va tok misli postati ispresecani prostorom. Jedna osoba mi je nedavno pokazala godinji plan ogromne duhovne organizacije. Dok sam ga listao, bio sam impresioniran

irokim izborom zanimljivih seminara i radionica. Podsetio me je na vedski sto s kog moete sami da izaberete ono to elite iz mnotva ponuenih primamljivih jela. Ta osoba me je upitala da li mogu da preporuim jedan ili dva kursa. Ne znam", odgovorio sam. Svi izgledaju zanimljivo. Ali znam sledee", dodao sam, budite svesni svog disanja to je ee mogue. Radite to tokom jedne godine, i to e imati veu mo transformisanja nego poseivanje bilo kog od ovih kurseva. A jo je i besplatno." Kada ste svesni svog disanja, preusmeravate panju s razmiljanja i stvarate prostor. To je jedan od naina za generisanje svesti. Iako je punoa svesti ve prisutna u vidu nemanifestovanog, mi smo tu da svest dovedemo u ovu dimenziju. Budite svesni svog disanja. Primetite doivljaj daha. Osetite vazduh koji ulazi i izlazi iz vaeg tela. Primetite kako se grudi i stomak polako ire i skupljaju dok udiete i izdiete. Jedan svestan dah je dovoljan da se stvori prostor na mestu gde se pre nalazio jedan neprekidni tok misli. Jedan svestan dah (ili dva ili tri, to bi bilo jo bolje), uzet nekoliko puta dnevno, odlian je nain da se unese prostor u ivot. Iako biste mogli da razmiljate o svom disanju nekoliko sati, to pojedini ljudi i rade, jedan dah je dovoljan da budete svesni, on i jeste jedino ega moete biti svesni. Sve ostalo je seanje ili iekivanje, to je zapravo - razmiljanje. Disanje nije neto to vi radite nego neto emu prisustvujete dok se deava. Disanje se deava samo od sebe. Inteligencija unutar tela se brine za to. Sve to vi treba da uradite jeste da ga posmatrate dok se deava. Ne zahteva nikakav napor ili nagon. Takoe, primetite kratku pauzu pri disa nju, posebno taj mirni trenutak na kraju izdisaja, ba pre poetka udisaja. Disanje mnogih ljudi je neprirodno plitko. to ste svesniji daha, pre e se ustanoviti njegova prirodna dubina. Poto dah nema oblik, od davnina je izjednaavan s duhom, bezoblinim jednim ivotom. ,,A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva."33 Nemaka re za disanje - atmen - izvedena je od stare indijske (sanskrt) rei Atman, to znai obitavajui
33

Postanje 2:7

boanski duh ili Bog u nama. injenica da dah nema oblik, jedan je od razloga zbog kog je svest o disanju veoma efikasan nain stvaranja prostora u vaem ivotu, generisanja svesti. To je izvrstan objekat meditaci je ba zato to nije objekat, nema nacrt ili oblik. Drugi razlog je taj to je dah jedan od najneprimetnijih naizgled beznaajnih fenomena, najmanja stvar", koja, po Nieu, priinjava najveu sreu". Da li ete praktikovati svesno disanje kao vid formalne meditacije zavisi od vas. Formalna meditacija, meutim, ne pred stavlja zamenu za donoenje prostorne svesti u svakodnevni ivot. To to ste svesni svog disanja primorava vas da budete prisutni u Sadanjem trenutku - to predstavlja klju za celokupnu unutranju transformaciju. Kad god ste svesni daha, vi ste apsolutno prisutni. Takoe ete primetiti da ne moete razmiljati i istovremeno biti svesni svog disanja. Svesno disanje zaustavlja va um. Ali daleko od toga da ste u transu ili polubudni, naprotiv, vi ste u potpunosti budni i oprezni. Ne sputate se ispod misli, izdiete se iznad njih. I ako pogledate paljivije, otkriete dve stvari - da ste u potpunosti prisutni u sadanjem trenutku i da ste prestali da razmiljate, a da pritom niste izgubili svest, to zapravo predstavlja jedno te isto - izdizanje prostorne svesti. ZAVISNOSTI Dugotrajni nagonski obrazac ponaanja moe se nazvati zavisnost, a zavisnost ivi u vama kao kvazientitet ili nadlinost, energetsko polje koje s vremena na vreme preuzme kontrolu nad vama. Kontrolie ak i va um, glas u glavi, koji potom postaje glas zavisnosti. Moda govori: Imali ste teak dan. Zasluujete da se poastite. Zato biste sebi uskratili ono malo zadovoljstva to vam je ostalo u ivotu?" Ako ste identifikovani s unutranjim glasom usled nedostatka svesnosti, nai ete se u situaciji da idete prema friideru i uzimate okoladnu tortu. Drugi put, zavi-

snost moe prevazii um koji misli i vi ete zavriti s cigaretom ili alkoholnim piem u rukama. Kako je ovo dospelo u moje ruke?" Uzimanje cigarete iz paklice ili sipanje pia jesu akcije izvrene u stanju potpune nesvesnosti. Ako imate nagonski obrazac ponaanja, poput puenja, prejedanja, opijanja, gledanja televizije, surfovanja intemetom ili bilo ega drugog, evo ta moete uraditi: kada osetite da se nagonska potreba raa u vama, zastanite i svesno udahnite tri puta. To stvara svesnost. Onda nekoliko minuta budite svesni nagonske potrebe kao energetskog polja u vama. Svesno osetite tu potrebu da fiziki ili mentalno svarite ili konzumirate odreenu supstancu, ili elju da odglumite izvestan oblik nagonskog ponaanja. Potom jo nekoliko puta svesno udahnite. Posle toga ete verovatno osetiti da je nagonska potreba nestala, bar na odreeno vreme. Ili ete osetiti da jo uvek ima mo nad vama, a da vi ne moete da joj se ne povinujete i ne ugodite joj. Ne pravite problem od toga. Od zavisnikog dela vae svesnosti napravite praksu slinu onoj ve opisanoj. Kako svesnost bude rasla, zavisniki obrazac e slabiti i, konano, nestati. Meutim, setite se da uhvatite svaku misao koja opravdava zavisniko ponaanje u trenutku kad se pojavljuje u vaem umu, koristei ponekad lukave argumente. Postavite sebi pitanje: Ko ovde vodi glavnu re?" I shvatiete da zavisnost govori iz vas. Sve dok ste toga svesni, sve dok ste prisutni kao posmatra svog uma, manji su izgledi da e vas prevariti i navesti da uradite ono to eli. SVEST O UNUTRANJEM TELU Drugi jednostavan ali veoma efikasan nain za pronalaenje prostora u vaem ivotu blizak je disanju. Otkriete da time to oseate nean protok vazduha koji ulazi i izlazi iz vaeg tela, te izdizanje i sputanje grudi i stomaka, postajete svesni i unutranjeg tela. Vaa se panja pomera s disanja na oseaj ivosti u vama, koji je protkan kroz celo telo. Veina ljudi je toliko ometena svojim mislima, toliko identifikovana s glasovima u glavi da nije u stanju da oseti ivost

unutar sebe. Ako niste u mogunosti da osetite ivot koji pokree fiziko telo, taj ivot koji ste vi, to predstavlja najvei gubitak koji moe da vam se desi. Vi tada ne samo da poinjete da traite zamenu za prirodno stanje dobrobiti unutar vas nego traite i neto to bi prikrilo neprekidni oseaj teine, koji se javlja kada niste u dodiru sa ivou koja je uvek prisutna, ali esto zane marena. Odreene zamene za kojima ljudi tragaju su haj" stanja prouzrokovana upotrebom droge, preterana ulna stimulisanja poput glasne muzike, uzbuenja ili opasne aktivnosti, ili opsednutost seksom. ak se i drama u linoj vezi koristi kao zamena za originalni oseaj ivosti. Najei beg od stalno prisutnog oseaja nelagodnosti je lini odnos s nekim: mukarcem ili enom koji e me usreiti". Naravno, to predstavlja i jedno od najee doivljenih razoarenja". A kada se nelagodnost vrati, ljudi esto krive svog partnera. Svesno udahnite jo dva-tri puta. Pokuajte da vidite da li moete da primetite neni oseaj ivosti koja vas okupira. Da li moete da osetite svoje telo iznutra? Osetite nakratko delove svog tela. Osetite svoje dlanove, potom ruke, stopala, noge. A ta je s usnama? Ima li ivota u njima? Potom postanite svesni unutranjeg tela kao celine. Moda bi bilo bolje da u poetku zatvorite oi, a onog trenutka kada osetite unutranje telo, otvorite oi, pogledajte okolo, i nastavite da istovremeno oseate svoje telo. Pojedini itaoci moda nee morati da zatvaraju oi, oni mogu osetiti svoje unutranje telo dok itaju ovo. UNUTRANJI I SPOLJANJI PROSTOR Vae unutranje telo nije vrsto nego prostrano. Ono nije vae fiziko telo nego ono to daje ivot tom fizikom telu. To je inteligencija koja je stvorila telo i izdrava ga, istovremeno koordiniui stotinama razliitih funkcija te neverovatne sloenosti, koju ljudski um moe da razume samo delimino. Kada je postanete svesni, inteligencija postaje svesna sebe. To je ne uhvatljivi ivot" koji nijedan naunik nije pronaao jer svest koja traga za njim jeste on.

Fiziari su otkrili da vrstoa materije koju opaamo jeste iluzija stvorena naim ulima. To ukljuuje i fiziko telo, o kome mislimo kao o obliku i shvatamo ga na taj nain, ali 99,99 posto njega je zapravo prazan prostor. Toliko je veliki prostor izmeu atoma u poreenju s njihovom veliinom, a, opet, u svakom atomu se nalazi isto toliko prostora. Fiziko telo nije nita drugo do pogreno opaanje onoga to ste. Na mnogo naina, to je mikrokosmika verzija spoljanjeg prostora. Da bih vam predoio koliko je prostran prostor izmeu nebeskih tela, razmislite o sledeem: svetlost koja putuje konstantnom brzinom od 186.000 milja (300.000 km) u sekundi putuje samo jedan sekund izmeu Zemlje i Meseca; zracima Sunca potrebno je osam minuta da stignu do Zemlje. Svetlost s nama najblie zvezde, Proksima Kentauri, koja se nalazi u sazveu najbliem nama, i koja je zapravo sunce najblie naem Suncu, putuje 4,5 godine pre nego to dospe do Zemlje. Toliko je prostran prostor koji nas okruuje. A tu je i intergalaktiki prostor, ija prostranost prevazilazi sve razumevanje. Svetlost iz nama najblie galaksije, galaksije Andromeda, putuje 2,4 miliona godina do nas. Zar nije udesno to je vae telo jednako prostrano kao svemir? Dakle, vae fiziko telo, koje je oblik, otkriva se kao kraj nje bezoblino kada zakoraite malo dublje u njega. Postaje prag ka unutranjem prostoru. Iako unutranji prostor nema oblik, on je veoma iv. Taj prazni prostor" je ivot u svojoj punoi, nemanifestovani Izvor iz kojeg potiu sve manifestacije. Tradicionalni naziv za taj Izvor je Bog. Misli i rei pripadaju svetu oblika, i ne mogu da iskau bezoblino. Kada kaete: Mogu da osetim svoje unutranje telo", re je o pogrenom opaanju, koje je proisteklo iz razmiljanja. Ono to se zaista deava je to da svest koja se pojavljuje kao telo, svest koja sam ja, postaje svesna sebe. Kada vie ne meam ono to sam s privremenim oblikom mene", onda se dimenzija bezgraninog i venog - Boga - izraava kroz mene" i upravlja mnome". Isto tako me oslobaa zavisnosti od oblika. Meutim, isto intelektualna spoznaja ili verovanje da ja

nisam ovaj oblik" ne pomae. Najvanije pitanje glasi: ,,U ovom trenutku, mogu li da osetim prisustvo unutranjeg prostora, to zapravo znai, mogu li da osetim svoje Prisustvo, ili Prisustvo koje Jesam?" Ili, moemo prii toj istini koristei drugaije smernice. Upitajte se: Da li sam svestan ne samo onoga to se upravo deava nego i Sadanjeg trenutka kao ivog vanvremenskog unutranjeg prostora u kom se sve deava?" Iako se ini da ovo pitanje nema nikakve veze s unutranjim telom, moete se iznenaditi, jer time to postajete svesni prostora Sadanjeg trenutka, poinjete da se oseate ivljim iznutra. Oseate ivost unutranjeg tela, ivost koja je uroeni deo radosti Bia. Moramo da uemo u telo da bismo otili izvan njega i saznali da to nismo mi. Ukoliko je to mogue, u svakodnevnom ivotu koristite svesnost o unutranjem telu kako biste stvorili prostor. Dok ekate, sluate nekoga, kada zastanete da pogledate u nebo, drvo, cvet, svog partnera ili dete, istovremeno osetite i ivost unutar sebe. To znai da deo vae panje ili svesti ostaje bezoblian, a ostatak je dostupan za spoljanji svet oblika. Kada god nastanite" svoje telo na ovaj nain, ono e vam posluiti kao sidro - da biste ostali prisutni u Sadanjem trenutku. Spreie vas da se izgubite u razmiljanju, u emocijama ili spoljasnjim situacijama. Kada razmiljate, oseate, opaate i doivljavate, svest se raa u obliku. Reinkarnie se u misao, oseaj, ulni opaaj, doivljaj. Ciklus ponovnih roenja (budisti se nadaju da e ga se konano osloboditi) deava se konstantno, i samo u ovom trenutku, kroz mo Sadanjeg trenutka, moete ga se osloboditi. Kroz in potpunog prihvatanja oblika Sadanjeg trenutka postiete unutranji sklad s prostorom, to je zapravo osnova Sadanjeg trenutka. Putem prihvatanja postajete prostrani iznu tra. Postiete sklad s prostorom umesto s oblikom: to donosi pravu perspektivu i ravnoteu u va ivot.

PRIMEIVANJE

PRAZNINA

Tokom dana odmotava se neprekidni promenljivi tok onoga to vidite i ujete. U prvom trenutku opaanja, a posebno ako je re o neemu nepoznatom, pre nego to um imenuje ili interpretira to to ste opazili, esto postoji praznina ispunjena budnom panjom, u kojoj se opaanje i deava. To je unutranji prostor. Njegovo trajanje zavisi od osobe do osobe. Lako ga je propustiti jer kod velikog broja ljudi ti prostori su izuzetno kratki, traju oko sekundu ili manje. Evo ta se deava: pojavi se novi prizor ili zvuk, i u prvom trenutku opaanja postoji kratak prekid u uobiajenom toku razmiljanja. Svest je preusmerena s misli jer se zahteva ulno opaanje. Veoma neobian prizor ili zvuk mogu vas ostaviti bez rei", ak i iznutra, tj, mogu da stvore veu prazninu. Frekvencija i trajanje takvih prostora odreuju vau sposobnost da uivate u ivotu, da oseate unutranju povezanost s drugim ljudima i s prirodom. Isto tako, odreuju i nivo do kog ste se oslobodili od ega jer ego podrazumava pot punu nesvesnost o dimenziji prostora. Kada postanete svesni ovih kratkih prostora dok se oni prirodno deavaju, oni e se produavati, i dok se budu produavali, vi ete sve ee oseati radost opaanja u kom nema uplitanja razmiljanja. Svet oko vas se ini sve, nov i iv. to vie opaate ivot kroz apstraktnu i konceptualizovanu sliku, svet oko vas e biti sve beivotniji i monotoniji. IZGUBITE SE DA BISTE SE PRONALI Unutranji prostor se stvara svaki put kada se oslobodite potrebe da naglaavate va obliki identitet. To je potreba ega. Ne predstavlja istinsku potrebu. O ovome smo ve neto rekli. Kada god odbacite jedan od ovih obrazaca ponaanja, stvara se unutranji prostor. Vi postajete verniji vaem pravom ja". Za ego e to izgledati kao da se gubite, ali se deava upravo suprotno.

Isus je uio da treba da izgubite sebe da biste se pronali. Kada god se oslobodite jednog od tih obrazaca, vi ponitavate naglaavanje onoga to ste na nivou oblika, a ono to ste iznad tog oblika pojavljuje se u punom svetlu. Postajete manje da biste mogli da budete vie. Ovo su neki od naina na koje ljudi nesvesno pokuavaju da naglase svoj pojavni identitet. Ako ste dovoljno paljivi, biete u stanju da uoite pojedine nesvesne obrasce i kod sebe: kada zahtevate priznanje za neto to ste uradili, i uznemirite se ili naljutite ako ga ne dobijete, kada pokuavate da privuete panju tako to govorite o svojim problemima, svojoj bolesti, kada pravite scenu, kada dajete svoje miljenje iako niko to ne trai od vas, iako ono nema nikakav znaaj za situaciju, kada ste vie zabrinuti za to kako vas drugi doivljavaju nego zbog naina na koji se ponaate prema drugima, tj. kada koristite druge ljude za egoini odraz ili kao ojaiva ega, kada pokuavate da ostavite utisak na druge pokazujui imovinu, znanje, dobar izgled, status, fiziku snagu itd., kada ispoljavate privremenu nadutost ega kroz ljutitu reakciju usmerenu protiv nekoga ili neega, kada stvari shvatate lino, kada se oseate uvreenim, kada se pravite da ste u pravu putem bezuspenog mentalnog ili verbalnog prigovaranja, kada elite da vas smatraju vanim ili da tako izgledate. Kad uoite takav obrazac kod sebe, predlaem da sprovedete sledei eksperiment. Otkrijte kako se oseate i ta se deava ako se oslobodite takvog obrasca. Samo ga odbacite i vidite ta se deava. Neisticanje sebe na nivou oblika predstavlja drugi nain izdizanja svesti. Otkrijte ogromnu snagu koja protie kroz vas u svet u trenutku kada prestanete da naglaavate svoj obliki iden titet.

DUBOKI MIR Reeno je: Duboki mir je jezik kojim Bog govori, a sve ostalo je lo prevod." Duboki mir je zapravo drugi naziv za pro stor. Biti svestan dubokog mira kad god ga osetimo u svom ivotu povezae nas s bezoblinom i vanvremenskom dimenzijom unutar nas, onom koja je iznad misli, iznad ega. To moe biti duboki mir koji proima svet prirode, ili duboki mir vae sobe u ranim jutarnjim asovima, ili neme praznine izmeu zvukova. Duboki mir nema nikakav oblik, iz tog razloga i ne moemo ga postati svesni putem razmiljanja. Misao je oblik. Biti svestan dubokog mira znai biti smiren. Biti smiren znai biti svestan, a da pri tom ne razmiljate. Nikada niste toliko blisko, toliko duboko povezani s onim to ste kao onda kada ste smireni. Kada ste smireni, vi ste ono to ste bili pre nego to ste privremeno nastanili odreeni fiziki i mentalni oblik nazvan osoba. Vi ste takoe i ono to ete tek postati kad se oblik raspadne. Kada ste mirni, vi ste ono to ste iznad vaeg privremenog postojanja: svest - neuslovljena, bezoblina, vena.

DEVETO POGLAVLJE

Vaa unutranja svrha

im se izdignete iznad pukog preivljavanja, pitanje znaenja i svrhe postaje od najveeg znaaja u vaem ivotu. Mnogo ljudi se osea zarobljenim u dnevnim navikama koje umanjuju znaaj njihovih ivota. Mnogi veruju da ivot prolazi pored njih, ili je ve proao. Drugi se oseaju izuzetno ogranienim zahtevima svog posla i izdravanjem porodice, svo jom finansijskom ili ivotnom situacijom. Pojedinci se nalaze u stanju intenzivnog stresa, drugi intenzivne dosade. Pojedini ljudi su izgubljeni u fanatinom napredovanju, drugi u stagnaciji. Veliki broj ljudi ezne za slobodom i ekspanzijom, koje obeavaju pro speritet. Drugi ve uivaju u relativnoj slobodi koja proizilazi iz prosperiteta, a onda otkriju da ak ni to nije dovoljno da njihove ivote ispuni znaenjem. Ne postoji zamena za pronalaenje prave svrhe. Ali prava ili primarna svrha vaeg ivota ne moe se pronai ni na jednom spoljanjem nivou. Nije povezana s onim ta radite nego s onim to ste, tj. s vaim stanjem svesti. Stoga je najvanije da shvatite sledee: va ivot ima i unutranju i spoljanju svrhu. Unutranja svrha tie se Bia i ona je primarna. Spoljanja svrha tie se vaeg delanja i ona je sekundarna. Dok se ova knjiga uglavnom bavi vaom unutranjom svrhom, ovo i sledee poglavlje pozabavie se pitanjem kako uskladiti spoljanju i unutranju svrhu vaeg ivota. Unutranja i spoljanja svrha su toliko isprepletene da je skoro nemogue govoriti o jednoj, a da se pritom ne osvrete i na drugu.

Vaa unutranja svrha je da se probudite. To je sve. Tu svrhu delite sa svim ostalim ljudima na planeti, jer je to svrha oveanstva. Vaa unutranja svrha je osnovni deo svrhe celine, univerzuma i inteligencije koja se raa. Vaa spoljanja svrha se moe vremenom menjati. Razlikuje se u velikoj meri od osobe do osobe. Pronalaenje unutranje svrhe i voenje ivota u skladu s njom je osnov za ispunjenje vae spoljanje svrhe. To je uslov za istinski uspeh. Bez sklada, vi opet moete postii odreene stvari trudom, borbom, odlunou, tekim radom ili lukavou. Ali u takvom poduhvatu nema radosti, i on se neizbeno zavri pat njom. BUENJE Buenje je promena u svesti pri kojoj dolazi do razdvaja nja razmiljanja od svesnosti. Za veinu ljudi to nije dogaaj nego proces kroz koji prolaze. ak i ona retka bia koja doive iznenadno, dramatino i naizgled nepovratno buenje prolaze kroz proces u kom njihovo novo stanje svesti postepeno ulazi u sve to rade, i transformiu ga tako da ono postaje integrisani deo njihovih ivota. Umesto da budete izgubljeni u svom razmiljanju, kada ste budni, vi sebe prepoznajete kao svesnost koja stoji iza tog buenja. Razmiljanje prestaje da bude autonomna aktivnost koja slui iskljuivo svojoj svrsi i preuzima kontrolu nad vaim ivotom i upravlja njim. Svesnost umanjuje uticaj razmiljanja. Umesto da i dalje ima kontrolu nad vaim ivotom, svesnost upravlja njim. Svesnost je svesna veza s univerzalnom inteligen cijom. Druga re za to je Prisustvo: svest bez razmiljanja. Inicijacija u proces buenja je in milosti. Ne moete je prouzrokovati, pripremati se za nju ili skupljati poene da biste je zasluili. Ne postoji uredan niz loginih koraka koji vode prema njoj, iako bi um to jedva doekao. Ne treba da prvo postanete vredni nje. Nekada e pre doi greniku nego svecu, ali ne i obavezno. Zato se Isus povezivao s razliitim ljudima, ne samo

onim vrednim potovanja. Ne postoji nita to moete da uradite po pitanju buenja. Sve to uradite predstavljae pokuaj ega da na svoj spisak doda buenje ili prosvetljenje kao najvredniju nagradu i time se uini vanijim ili veim. Umesto buenja, vi u va um dodajete koncept o buenju ili mentalnu sliku o tome kako izgleda probuena ili prosvetljena osoba, i onda pokuavate da dostignete tu sliku. Ispunjenje oekivanja koje imate o sebi ili koje drugi ljudi imaju o vama predstavlja neauten tino ivljenje, to je druga nesvesna uloga koju tumai ego. Dakle, ako ne postoji nita to moete da preduzmete po pitanju buenja, bez obzira na to da li se ono desilo ili nije, kako onda ono moe predstavljati primarnu svrhu ivota? Zar svrha ne podrazumeva da morate da uradite neto po tom pitanju? Jedino prvo buenje, prvi nagovetaj svesti bez razmilja nja, dogaa se uz milost i bez ikakvog delovanja s vae strane. Ako ovu knjigu smatrate nerazumljivom ili beznaajnom, onda vam se jo nije desilo. Ako neto u vama reaguje na nju, ako ste na odreeni nain prepoznali istinu u njoj, to znai da je proces buenja zapoet. Kad jednom pone, ne moe se povratiti, mada se moe odgoditi zbog uticaja ega. Za pojedine ljude proces buenja e zapoeti itanjem ove knjige. Za druge, funkcija ove knjige je da im pomogne da uvide da su ve poeli da se bude i da ih motivie da pojaaju i ubrzaju taj proces. Druga funkcija knjige je da pomogne ljudima da prepoznaju ego u sebi svaki put kad on pokua da preuzme kontrolu i zamaskira svest koja se izdie. Kod pojedinih ljudi, buenje se deava u trenutku kada iznenada postanu svesni misli koje obino misle, posebno upornih negativnih misli s kojima se identifikuju ceo svoj ivot. Iznenada se javlja svesnost koja je svesna misli, ali nije njihov deo. Kakva je veza izmeu svesnosti i razmiljanja? Svesnost je prostor u kojem postoje misli kada je taj prostor postao svestan sebe. Jednom kada dobijete nagovetaj svesnosti ili Prisustva, odmah ste toga svesni. To vie nije samo koncept u vaem umu. Vi tada moete napraviti svestan izbor da budete prisutni umesto da se upustite u beskorisno razmiljanje. Moete pozvati Prisustvo u svoj ivot, tj. moete stvoriti prostor. S milou buenja dolazi i odgovornost. Moete ili da pokuate da se

pravite kao da se nita nije desilo, ili da uoite njegov znaaj i prepoznate svesnost koja se izdie kao neto najvanije to moe da vam se dogodi. Otvaranje sebe za izdizanje svesti i donoenje njene svetlosti na ovaj svet postaje primarna svrha vaeg ivota. elim da upoznam um Boji", rekao je Ajntajn. Sve ostalo su detalji." ta je to um Boji? Svest. A ta znai poznavati um Boji? Biti svestan. ta su detalji? Vaa spoljanja svrha, i sve to se deava spolja. Dok jo uvek ekate da vam se neto znaajno desi, moda i neete uspeti da shvatite da vam se ono najznaajnije to se moe desiti ljudskom biu ve dogodilo: poetak razdva janja procesa razmiljanja od svesnosti. Mnogi ljudi koji prolaze kroz rane faze procesa buenja nisu vie sigurni koja je njihova spoljanja svrha. Ono to pokree svet ne pokree njih. Poto su jasno uoili ludost nae civilizacije, oni se oseaju otueni od kulture koja ih okruuje. Pojedini se oseaju kao da su nastanjeni na niijoj zemlji, izmeu dva sveta. Nisu vie pod kontrolom ega, a njihova svest, koja se budi, nije dovoljno integrisana s njihovim ivotima. Unutranja i spoljanja svrha jo uvek se nisu spojile. DIJALOG O UNUTRANJOJ SVRSI Naredni dijalog sadri saete brojne razgovore koje sam vodio s ljudima koji su tragali za istinskom svrhom svog ivota. Neto je istinito kada odjekuje u vaem najdubljem Biu i izraava ga, kada je u skladu s unutranjom svrhom. Iz tog razlo ga skreem panju na njihovu unutranju i primarnu svrhu. Ne znam tano ta elim, ali znam da elim da se neto promeni u mom ivotu. elim proirenje, elim da radim neto znaajno i, naravno, elim prosperitet i slobodu koja dolazi s tim. elim da radim neto to ima smisla, neto to e znatno promeniti stvari. Ali ako me pitate ta elim, moram rei da ne znam. Moete li mi pomoi da pronaem svrhu svog ivota?

Vaa svrha je da sedite ovde i razgovarate sa mnom, jer ovde se nalazite i ovo upravo radite. Sve dok ne ustanete i ura dite neto drugo. U tom sluaju, to postaje vaa svrha. Znai, moja svrha je da sedim u svojoj kancelariji nared nih trideset godina, dok se ne penzioniem ili dok me ne poalju na prinudni odmor? Vi se sada ne nalazite u svojoj kancelariji, tako da to nije vaa svrha. Kada sedite u svojoj kancelariji i radite to to radite, to je vaa svrha. Ne za narednih trideset godina, nego upravo tada. Mislim da se ne razumemo. Za vas je svrha ono to radite u datom trenutku, za mene svrha znai posedovati cilj u ivotu, neto veliko i znaajno to daje smisao onome to radim, neto to e znatno promeniti stvari. Preturanje papira u kancelariji nije to. U to sam siguran. Sve dok niste svesni Bia, traiete znaenje iskljuivo unutar dimenzije toga to radite i svoje budunosti, tj. dimenzije vremena. I svako znaenje ili ispunjenje na koje naiete nestae ili e biti lano. Neizbeno e biti uniteno proticanjem vremena. I znaenje koje naemo na tom nivou je samo relativno i privre meno istinito. Na primer, ako briga za vae dete daje smisao vaem ivotu, ta se deava s tim smislom kada vie niste potrebni svo joj deci ili kada vas ona ak vie i ne sluaju? Ako to to pomaete drugima daje smisao vaem ivotu, onda zavisite od toga da drugi budu u gorem stanju od vas, te tako va ivot na stavlja da ima smisao i vi se oseate zadovoljni sobom. Ako vam elja da nadmaite neto ili nekoga, da pobedite ili uspete prua smisao, ta se deava ako nikad ne pobedite ili ako se va pobedniki niz okona jednog dana, to je neizbeno? Vi ete se onda morati oslanjati na svoju matu i svoje seanje, veoma nezadovoljavajue mesto za pronalaenje znaenja u ivotu. Uspeti" u bilo kom polju jedino je znaajno sve dok postoje hi ljade i milioni drugih koji ne uspevaju, tako da je vama potrebno da drugi ljudi ne uspeju" kako bi va ivot imao znaenje.

Ne kaem da pomaganje drugima, briga za svoju decu ili tenja ka izuzetnosti u svakom polju nisu vredni truda. Mnogim ljudima oni predstavljaju znaajan deo njihove spoljanje svrhe, ali spoljanja svrha je uvek relativna, nestabilna i nepostojana. To ne znai da ne treba da se upustite u takve aktivnosti. Znai da treba da ih poveete sa svojom unutranjom, primarnom svrhom, tako da to to radite dobije dublji znaaj. Ako ne ivite u skladu sa svojom primarnom svrhom, svaki cilj koji osmislite, ak iako podrazumeva stvaranje raja na zemlji, bie proizvod ega ili e biti uniten vremenom. Pre ili kasnije dovee do patnje. Ako ignoriete svoju unutranju svrhu, bez obzira na to ta radite, ak iako to predstavlja duhovnu praksu, ego e se uvui u nain na koji to obavljate, te e sredstvo pokvariti cilj. Poznata poslovica Put ka paklu poploan je dobrim namerama" ukazuje na istinu. Drugim reima, vai ciljevi ili delanje nisu pri marni, primarno je stanje svesti iz koje oni nastaju. Ispunjavanje vae primarne svrhe predstavlja postavljanje temelja za novu stvarnost, novu zemlju. Kada postavite temelj, vaa spoljanja svrha dopunjava se duhovnom snagom jer e vai ciljevi i namere biti jedno s evolucionim impulsom univerzuma. Razdvajanje razmiljanja od svesnosti, koje lei u sreditu vae primarne svrhe, deava se kroz poricanje vremena. Ovde se ne govori o vremenu korienom u praktine svrhe, kao to je, na primer, zakazivanje sastanka ili planiranje puta. Ne govori se o vremenu koje se meri satom, nego o psiholokom vremenu, koje predstavlja duboko ukorenjenu naviku uma da ispunjenje ivota trai u budunosti, gde ga ne moe nai, i da ignorie jedi nu taku pristupa tom ispunjenju: sadanji trenutak. Kada to to radite ili gde se nalazite posmatrate kao pri marnu svrhu svog ivota, vi negirate vreme. To daje neverovatnu snagu. Negiranje vremena u onome to radite stvara vezu izmeu unutranje i spoljanje svrhe, izmeu Bia i delanja. Kada negirate vreme, negirate i ego. Sve to radite, radite izvanredno dobro, jer samo delanje postaje centralna taka vae panje. Vae delanje postaje kanal kroz koji svest ulazi na ovaj svet. To znai da postoji kvalitet u tome to radite, ak i u najprostijim potezima kao to su listanje stranica u telefonskom imeniku ili

etanje kroz sobu. Glavna svrha listanja stranice je listanje stra nice; sekundarna svrha je da se pronae odreeni broj telefona. Glavna svrha etanja kroz sobu je etanje kroz sobu; sekundama svrha je da uzmete knjigu ili neto drugo, i onog trenutka kada uzmete knjigu, to postaje glavna svrha. Moda se seate paradoksa vremena koji sam ve spomenuo: sve to radite oduzima vreme, a opet se deava u sadanjem trenutku. Dok je vaa unutranja svrha da negirate vreme, vaa spoljanja svrha obavezno ukljuuje budunost, te tako i ne moe da postoji bez vremena. Ali je uvek od sekundarnog znaaja. Kad god se uznemirite ili potresete| spoljanja svrha je preuzela glavnu re, i vaa unutranja svrha vam izmie. Zaboravljate da je vae stanje svesti primarno a sve ostalo sekundarno.. Da li e me ovakav nain ivota spreiti da postignem neto veliko? Plaim se da u zavriti tako to u ostatak ivota raditi male stvari, stvari koje nemaju nikakav znaaj. Bojim se da se nikad neu izdii iznad osrednjosti, da se nikad neu usuditi da postignem neto uzvieno, da neu iskoristiti svoj potencijal. Veliko nastaje iz malog koje je potovano i paeno. Svaiji ivot se zapravo sastoji od malih stvari. Veliina je mentalna kon strukcija i omiljena fantazija ega. Paradoks je u tome da se temelj za veliinu sastoji od malih stvari sadanjeg trenutka umesto od traganja za idejom o veliini. Sadanji trenutak je uvek mali, u smislu da je uvek jednostavan, ali unutar njega lei skrivena najvea snaga. Poput atoma, to je jedna od najmanjih stvari koje sadre ogromnu snagu. Samo kada se uskladite sa sadanjim trenutkom moete da pristupite toj snazi. Ili je tanije rei da ona ima pristup vama i, kroz vas, celom svetu. Isus je mislio na tu snagu kada je rekao: Rei koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego otac koji stoji u meni on tvori dela" I: Ja ne mogu nita initi sam od sebe."34 Uznemirenost, stres i negativnost odvraaju vas od te snage. Iluzija da niste jedno sa snagom koja upravlja univerzumom se vraa. Ponovo se oseate samim,

borite se protiv neega i trudite se kako biste postigli ovo ili ono. Ali zato se pojavljuju uznemirenost, stres i negativnost? Jer ste okrenuli glavu od sadanjeg trenutka. A zato ste to uradili? Jer ste mislili da postoji neto vanije od njega. Zaboravili ste svoju glavnu svrhu. Jedna mala greka, jedno pogreno tumaenje, stvara svet patnje. Kroz sadanji trenutak dobijate pristup snazi samog ivota, koja se tradicionalno naziva Bogom". im se okrenete od nje, Bog prestaje da bude stvarnost u vaem ivotu, i vi ste ostavljeni s mentalnim konceptom o Bogu, u koga pojedini ljudi veruju dok drugi poriu njegovo postojanje. ak i samo verovanje u Boga je puka zamena za ivu stvarnost Boga, koji se manifestuje u svakom trenutku vaeg ivota. Zar potpuna harmonija sa sadanjim trenutkom ne podrazumeva prestanak svakog pokreta? Zar postojanje svakog cilja ne podrazumeva da postoji privremeni prekid u toj harmoniji sa sadanjim trenutkom i moda novo uspostavljanje harmonije na viem, sloenijem nivou onog trenutka kada se dostigne cilj? Pretpostavljam da mladica koja prokopava svoj put kroz zemljite ne moe biti u potpunoj harmoniji sa sadanjim trenutkom jer ima cilj: eli da postane veliko drvo. Moda e kada sazre iveti u harmoniji sa sadanjim trenutkom. Mladica ne eli nita jer se nalazi u jedinstvu s celinom, a celina se iskazuje kroz nju. Pogledajte na krinove u polju kako rastu", rekao je Isus, ne trude se niti predu. Ali ja vam kaem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih."35 Moemo rei da ta celost - ivot - eli da mladica postane drvo, ali se sama mladica ne smatra razdvojenom od ivota i ne eli nita za sebe. Ona je jedno s onim to ivot eli. Zato nije niti zabrinuta niti potresena. I ako treba da ugine mlada, ugine s lakoom. Predaje se smrti isto kao to se bila predala ivotu. Ona osea, bez obzira na to koliko nejasno, svoje korene u Biu, bezoblinom i venom jednom ivotu.
35

Sveto Jevanelje po Mateju 6:28-29

Poput mudraca u tao religiji u Staroj Kini, i Isus je eleo da skrene panju na prirodu jer je u njoj video snagu na delu, s kojom su ljudska bia izgubila dodir. To je kreativna snaga uni verzuma. Isus nastavlja: ako je Bog zaodenuo jednostavno cvee takvom lepotom, s kakvom e tek lepotom zaodenuti vas. Time se eli rei da, iako je priroda prelepi izraz evolucionog impulsa univerzuma, kada ljudi uspostave sklad s inteligencijom koja se nalazi u njenoj pozadini, oni e izraziti taj isti impuls na viem, udesnijem nivou. Budite iskreni prema ivotu tako to ete biti iskreni prema svojoj unutranjoj svrsi. Kada postanete svesni i time sjedinjeni s tim to radite, vai postupci odiu duhovnom energi jom. Moda se ispoetka nee primeivati nikakva znaajna ra zlika u tome to radite, jer se samo nain menja. Vaa primarna svrha je da omoguite svesti da ue u to to elite. Sekundarnu svrhu predstavlja sve ono to elite da postignete svojim delanjem. Dok je shvatanje svrhe pre bilo povezano s budunosti, sada postoji dublja svrha, koja se iskljuivo moe pronai u sadanjosti, poricanjem vremena. Kada susreete ljude, na poslu ili na nekom drugom mestu, posvetite im svoju celokupnu panju. Vi niste prisutni pre svega kao osoba, nego kao polje svesnosti, budne Prisutnosti. Prvobitni razlog za interakciju s drugim ljudima - kupovina ili prodaja, zahtevanje ili pruanje informacija i sl. - postaju sekun darne. Polje svesnosti koje se raa izmeu vas postaje primarna svrha interakcije. Prostor svesnosti postaje vaniji od onoga o emu razgovarate, vaniji od fizikih ili misaonih objekata. Ljudsko Bie postaje vanije od ovozemaljskih stvari. To ne znai da zanemarite sve to se treba uraditi na praktinom nivou. Zapravo, delanje se odvija ne samo s jo veom lakoom nego i snanije kada je dimenzija Bia priznata, na taj nain postajui primarna. Izdizanje tog ujedinjavajueg polja svesnosti izmeu ljudskih bia je najosnovniji faktor u vezama u novoj zemlji. Da li je shvatanje uspeha samo egoina iluzija? Kako merimo pravi uspeh?

Svet e vam rei da je uspeh postizanje onoga to ste sebi postavili kao cilj. Rei e vam da je uspeh pobeivanje, da su dobijanje priznanja i/ili postizanje prosperiteta najosnovniji sa stojci svakog uspeha. Sve navedeno ili neto od toga samo su propratni proizvodi uspeha, ali ne predstavljaju uspeh. Uobiajeno shvatanje uspeha tie se rezultata onoga to radite. Izvestan broj ljudi tvrdi da je uspeh rezultat kombinacije napornog rada i sree, ili odlunosti i talenta, ili injenice da se nalazite na pravom mestu u pravo vreme. Iako svaka od njih moe biti determinanta uspeha, one ipak ne ine njegovu osnovu. Ono to vam svet ne govori, jer ne zna, jeste da ne moete postati uspeni. Moete jedino biti uspeni. Ne dozvolite da vam pomahnitali svet kae da je uspeh bilo ta do uspean sadanji trenutak. A ta je to? Kada postoji oseaj kvaliteta u svemu to radite, ak i u najjednostavnijim potezima. Kvalitet podrazumeva brigu i panju, koje proistiu iz svesnosti. Kvalitet zahteva vae Prisustvo. Recimo da ste vi poslovna osoba i da nakon dve godine konstantnog stresa i briga konano osmislite proizvod ili uslugu koja se dobro prodaje i stvara profit. Uspeh? U konvencionalnom smislu, da. U stvarnosti, proveli ste dve godine zagaujui svoje telo i zemlju svojom negativnom energijom, inili sebe i sve oko vas nesrenim, i ugrozili mnoge druge, koje ak niste ni sreli. Nesvesna pretpostavka, koja stoji iza svakog ovakvog delanja, jeste da je uspeh budui dogaaj, i da cilj opravdava sredstva. Ali cilj i sredstva su jedno te isto. I ako sredstvo nije doprinelo ljudskoj srei, nee ni cilj. Ishod, koji je nerazdvojiv od koraka koji su vodili prema njemu, ve je zagaen tim koracima i tako stvara jo nesree. To je karmina akcija, to predstavlja nesvesno prolongiranje nesree. Kao to vam je ve znano, vaa sekundarna ili spoljanja svrha lei unutar dimenzije vremena, dok je vaa glavna svrha nerazdvojiva od Sadanjeg trenutka i time zahteva negaciju vre mena. Kako se mire? Shvatanjem da se va ceo ivotni put konano sastoji od koraka koje preduzimate u ovom trenutku. Uvek postoji samo ovaj jedan korak, i zato mu podarite svu svoju panju. To ne znai da ne znate kuda ste krenuli, to samo znai

da je ovaj korak primaran, a destinacija sekundarna. A ono to vas eka na cilju zavisi od kvaliteta ovog koraka. Drugim reima: ono to vam budunost sprema zavisi od trenutnog stanja svesti. Kada delanje postane proeto vanvremenskim kvalitetom Bia, to je uspeh. Ako Bie ne upliva u delanje, ako niste prisutni, izgubite se u svemu to radite. Takoe se izgubite u razmiljanju, kao i u vaim reakcijama na spoljanja deavanja. Na ta tano mislite kada kaete: Izgubite sebe"? Osnova onoga to predstavljate je svest. Kada svest (vi) postane u potpunosti identifikovana sa razmiljanjem i stoga zaboravi svoju osnovnu prirodu, izgubi se u mislima. Kada se identifikuje s mentalno-emocionalnim tvorevinama poput eljenja i straha, primarnim motivacionim silama ega, izgubi se u tim tvorevinama. Svest se takoe gubi kada se identifikuje s delanjem i reagovanjem na ono to se deava. Svaka misao, svaka elja ili strah, svaka akcija ili reakcija, odlikuje se lanim doi vljajem o sebi, koje je nesposobno da oseti jednostavnu radost Bia i onda trai zadovoljstvo, ponekad i bol, kao zamenu za to. To znai iveti u zaboravu o postojanosti Bia. U tom stanju za borava, svaki uspeh ne predstavlja nita vie do prolaznu obmanu. Bez obzira na to ta ste postigli, ubrzo ete opet biti nesreni, ili e neki drugi problem ili dilema okupirati vau panju. Kako da se preusmerim sa shvatanja ta je moja unutranja svrha ka pronalaenju onoga to bi trebalo da radim na spoljanjem nivou? Spoljanja svrha u velikoj meri varira od osobe do osobe, a nijedna spoljanja svrha ne traje zauvek. Podlona je proticanju vremena i ubrzo bude zamenjena novom svrhom. Stepen do kog vaa posveenost unutranjoj svrsi buenja menja spoljanje okolnosti takoe varira. Kod pojedinih ljudi dolazi do iznenadnog ili postepenog raskida s njihovom prolou, poslom, ivotnom situacijom, vezama; sve prolazi kroz korenite promene. Izvesne promene pokrenu oni sami, a da pri tom ne prolaze kroz muni proces odluivanja. Iznenada se odlue ili shvate: Ovo je ono to

moram da uradim. Odluka je, takorei, unapred doneta. Dolazi iz svesnosti, ne pomou razmiljanja. Probudite se jednog jutra i tano znate ta elite da radite. Pojedini ljudi napuste nezdrava radna mesta ili ivotne situacije. Zato, pre nego to otkrijete ta je dobro za vas na spoljanjem nivou, pre nego to otkrijete ta vam ide od ruke, ta je u skladu sa sveu koja se budi, moda ete morati da otkrijete ono to nije u redu, ta vam ne ide od ruke, ta nije u skladu s vaom unutranjom svrhom. Druge vrste promena mogu vam se desiti iznenada i izvana. Sluajni sastanak donosi nove mogunosti i proirenja u va ivot. Dugotrajna prepreka ili konflikt se uklone i ree. Vai prijatelji ili prou s vama kroz ovu unutranju transformaciju ili se rastanu od vas. Pojedine veze se raskinu, druge se prodube. Moda vas poalju na prinudni odmor ili postanete osoba koja unosi pozitivne promene na vae radno mesto. Suprunik vas ostavi ili preete na novi nivo intimnosti. Pojedine promene izgledaju negativne na povrini, ali ubrzo shvatite da se stvorio prostor u vaem ivotu za neto novo to e uslediti. Bie perioda nesigurnosti ili neizvesnosti. ta da uradim tada? Poto ego vie ne upravlja vaim ivotom, psiholoka potreba za spoljanjom sigurnou, koja je ionako iluzorna, poputa. Sposobni ste da ivite u neizvesnosti i da ak uivate u njoj. Kada vam postane prijatno u drutvu neizvesnosti, u vaem ivotu se stvaraju beskonane mogunosti. To znai da strah nije dominantni faktor u vaem delanju i ne spreava vas da preduzmete korake kako biste zapoeli prornene. Rimski filozof Tacit doao je do zakljuka da elja za sigurnou stoji nasuprot svakom velikom i plemenitom podvigu". Ako neizvesnost sma trate neprihvatljivom, ona se pretvara u strah. Ako je spremno prihvatite, pretvara se u intenzivniju ivost, budnost i kreativnost. Pre mnogo godina, kao rezultat snanog unutranjeg impulsa, napustio sam posao za koji sam se kolovao i koji svet naziva obeavajuim" i zakoraio u potpunu neizvesnost, i iz nje, nakon nekoliko godina, izronila je moja nova inkarnacija u liku duhovnog uitelja. Mnogo godina kasnija desilo se neto slino. Impuls me je naterao da se odreknem svog doma u Engleskoj i preselim na Zapadnu obalu u Severnoj Americi.

Posluao sam taj impuls iako nisam znao razlog takvom mom postupku. Iz tog poteza, kojim sam zakoraio u neizvesnost, proistekla je knjiga Mo Sadanjeg trenutka, iji je najvei deo napisan u Kaliforniji i Britanskoj Kolumbiji dok jo nisam imao svoj dom. Praktino nisam imao nikakvih prihoda i iveo sam od uteevine, koju sam ubrzo potroio. Zapravo, sve se savreno uklopilo. Nestalo mi je novca upravo kada sam zavravao knjigu. Kupio sam tiket za loto i dobio hiljadu dolara, od kojih sam se izdravao narednih mesec dana. Nee svi, meutim, morati da iskuse drastine promene u svojim spoljanjim okolnostima. Na drugom kraju postoje ljudi koji e ostati tamo gde su i nastaviti da rade ono to su radili pre. Kod njih se menja nain rada, ne to to rade. To se ne deava zbog straha ili inercije. Ono to oni rade ve predstavlja savreno sredstvo kojim e svest doi na ovaj svet, i nije im potrebno neto drugo. Kroz njih se manifestuje nova zemlja. Zar to ne bi trebalo da vai za sve? Ako ispunjavanje unutranje svrhe znai biti jedno sa sadanjim trenutkom, zato bi bilo ko morao da se odvoji od svog sadanjeg posla ili ivotne situacije? Biti jedno s onim to jeste ne znai da vi vie ne inicirate promene ili da postajete nesposobni za preduzimanje koraka. Motivacija za preduzimanje koraka dolazi s dubljeg nivoa, ne iz egoinog eljenja ili strahovanja. Unutranje poravnanje sa sadanjim trenutkom otvara vau svest i donosi je u sklad s celinom, iji integralni deo ini unutranji trenutak. Celina, ukupnost ivota, deluje kroz vas. Na ta mislite kada kaete celina? S jedne strane, celina obuhvata sve to postoji. Ona je svet ili kosmos. Ali sve to postoji, od bakterija, preko ljudskih bia do galaksija ne predstavlja zapravo razdvojene stvari ili entitete, nego ini mreu meusobno povezanih viedimenzionalnih procesa. Postoje dva razloga zato nismo u stanju da uoimo ovo jedinstvo, zato sve posmatramo odvojeno. Prvi je sam in

opaanja, koji stvarnost svodi na ono to nam je dostupno putem naih ula, na ono to vidimo, ujemo, miriemo, kuamo i dodirujemo. Ali ako neto opazimo a da ga pri tom ne interpreti ramo niti mu dodeljujemo mentalne oznake to podrazumeva da ne dodajemo misli naem opaanju, onda moemo istinski osetiti dublju povezanost u pozadini naeg opaanja naizgled razdvo jenih stvari. Drugi ozbiljniji razlog za iluzornu razdvojenost je nagonsko razmiljanje. Upravo onda kad smo zarobljeni u neprekid nom toku nagonskog razmiljanja, univerzum se dezintegrie u naim oima, i gubimo sposobnost da osetimo meusobnu povezanost svega to postoji. Razmiljanje secira stvarnost na beivotne komadie. Iz tako fragmentisanog pogleda na stvarnost nastaju izuzetno neinteligentni i destruktivni potezi. Meutim, postoji dublji nivo celine osim meusobne povezanosti svega to postoji. Na tom dubljem nivou sve to po stoji je jedno. To je Izvor, nemanifestovani jedan ivot. To je vanvremenska inteligencija, koja se manifestuje u vidu univerzuma koji se vremenom otkriva. Celina se sastoji od postojanja i Bia, manifestovanog i nemanifestovanog, sveta i Boga. Kada se uskladite s celinom, postajete svesni deo meusobne povezanosti celine i njene svrhe: raanja svesti na ovom svetu. Kao rezultat dolazi do spon tanih, korisnih okolnosti, sluajnih susreta, sluajnosti i usklaenih dogaaja. Karl Jung je usklaenost nazvao antiuzroni princip povezanosti". To znai da ne postoji uzrona veza izmeu usklaenih dogaaja na povrinskom nivou stvarnosti. To je spoljanja manifestacija pozadinske inteligenci je, koja lei iza sveta pojava i dublje povezanosti, koju na um ne moe da razume. Ali mi moemo biti svesni uesnici u razotkri vanju inteligencije, cvetanju svesti. Priroda postoji u stanju nesvesne jedinstvenosti s celi nom. To je razlog to, na primer, nijedna divlja ivotinja nije poginula u cunamiju koji je zadesio Nju Orleans 2004. godine. Poto su u blioj vezi s celinom, one su bile u stanju da predosete da se cunami pribliava mnogo pre nego to se mogao otkriti, te su tako imale dovoljno vremena da se povuku na viu nadmorsku

visinu. Mada ovo moe da bude samo ljudsko vienje dogaaja. Moda su same ivotinje htele da se presele na viu visinu. Raditi neto zbog neega predstavlja nain na koji um secira stvarnost, dok priroda ivi u nesvesnom jedinstvu s celinom. Naa svrha i sudbina je da donesemo novu dimenziju na ovaj svet tako to emo iveti u nesvesnom jedinstvu s ukupnou i u svesnom skladu s univerzalnom inteligencijom. Da li celina moe da koristi ljudski um kako bi stvorila neto ili prouzrokovala situacije koje su u skladu s unutranjom svrhom? Da, kada god postoji inspiracija, to se prevodi kao duhovnost", i entuzijazam, to znai boansko", postoji kreativno ojaavanje, koje se izdie iznad onoga to je prosena osoba sposobna da uradi.

DESETO POGLAVLJE

Nova zemlja

Astronomi su nali dokaze koji pokazuju da je univerzum nastao pre petnaest milijardi godina pri ogromnoj eksploziji i da se od tad iri Ne samo da se iri nego postaje sloeniji i raznovrsniji. Pojedini naunici tvrde da e se ovaj pokret od jedin stva ka viestrukosti naposletku preokrenuti. Univerzum e presta ti da se iri, poee da se skuplja i na kraju e se pretvoriti u nemanifestovano, neshvatljivo nitavilo iz kog je i nastao, a onda e se ciklus raanja, irenja, skupljanja i smrti moda ponavljati u nedogled. Kakva je svrha toga? Zato se univerzum uopte trudi da postoji?", pita se fiziar Stiven Hoking i u isti mah shvata da nijedan matematiki model ne moe da mu ponudi odgovor. Ako posmatrate iznutra, a ne samo spolja, shvatiete da postoji i unutranja i spoljanja svrha, a poto ste vi mikrokosmiki odraz makrokosmosa, sledi da i univerzum poseduje unutranju i spoljanju svrhu koja je nerazdvojiva od vae. Spoljanja svrha univerzuma je da stvori oblik i ostvari interakci ju oblika, igru, san, dramu, ili kako god to nazivate. Njegova unutranja svrha je da se probudi radi svoje bezobline osnove. Potom sledi pomirenje spoljanje i unutranje svrhe: da se donese sutina - svest - na ovaj svet oblika i time ga transformie. Konana svrha te transformacije prevazilazi sve to ljudski um moe da zamisli i razume. Danas je taj zadatak preputen nama. To predstavlja pomirenje spoljanje i unutranje svrhe, pomirenje sveta i Boga.

Pre nego se usredsredimo na to kakav znaaj ima proirenje i skupljanje univerzuma na va ivot, treba da imamo na umu injenicu da nita to kaemo o prirodi univerzuma ne treba prihvatiti kao apsolutnu istinu. Ni koncepti ni matematike formule ne mogu da objasne beskonano. Nijedna misao ne moe uokviriti prostranost sveukupnosti. Stvarnost je jedinstvena celina, ali je misli seciraju na fragmente. Iz toga proistie osnovno pogreno tumaenje da postoje razdvojene stvari i dogaaji, ili da je ovo prouzrokovalo ono. Svaka misao podrazumeva perspektivu, a svaka perspektiva, po svojoj priro di, podrazumeva ogranienje, to u krajnjem smislu znai da nije istinita, ili bar ne apsolutno. Jedino je celina istinita, ali o celini se ne moe govoriti niti razmiljati. Posmatrano bez ogranienja koje namee razmiljanje i stoga neshvatljivo ljudskom umu, sve se deava sada. Sve to postoji ili e postojati, van vremena, koje je tvorevina uma. Kao ilustraciju za relativnu i apsolutnu istinu uzmite izlazak i zalazak sunca. Kada kaemo da sunce izlazi ujutro, a zalazi uvee, to je istina, ali samo relativna. U apsolutnom smislu netana. Samo iz ograniene perspektive posmatraa na povrini planete ili u njenoj blizini sunce izgleda kao da izlazi i zalazi. Kad biste se nalazili daleko u svemiru, videli biste da sunce niti izlazi niti zalazi - ono neprekidno sija. Ipak, ak i nakon te spoznaje mi nastavljamo da govorimo o izlasku ili zalasku sunca, uoavamo njihovu lepotu, slikamo ih, piemo pesme o njima, iako znamo da predstavljaju samo relativnu, a ne apsolutnu istinu. Jo emo malo govoriti o jednoj drugoj vrsti relativne istine. Re je o pojavi univerzuma u obliku i povratku u bezoblije, to podrazumeva ogranienu perspektivu vremena, i uticaj koji to ima na va ivot. Shvatanje mog ivota" je, naravno, druga ograniena perspektiva stvorena od misli, jo jedna rela tivna istina. U krajnjem sluaju, ne postoji neto kao va" ivot, jer vi i ivot niste razdvojeni, vi ste jedno.

KRATKA ISTORIJA VAEG IVOTA Manifestovanje u ovom svetu kao i povratak u nemanifestovano, irenje i skupljanje, predstavljaju dva univerzalna pokreta, koje moemo nazvati odlazak od kue i povratak njoj. Ta dva pokreta su reflektovana irom univerzuma na razliite naine, u vidu neprestanog irenja i skupljanja vaeg srca, potom udisaja i izdisaja. Odraavaju se i u ciklusima spavanja i buenja. Svake noi, a da toga niste ni svesni kada zakoraite u duboki san bez snova, vraate se nemanifestovanom Izvoru sveg ivota, a onda ujutru izronite ispunjeni. Ta dva pokreta, odlazak i povratak, odraavaju se i u ivot nom ciklusu svake osobe. Iznenada i niotkuda pojavite se vi". Raanje je propraeno irenjem. Ne dolazi samo do fizikog rasta, nego i do porasta u znanju, aktivnostima, imovini, iskustvi ma. Vaa sfera uticaja se iri i ivot postaje sve sloeniji. To je vreme kada ste obino preokupirani pronalaenjem svoje spoljanje svrhe. Obino dolazi i do odgovarajueg rasta ega, to predstavlja identifikovanje sa svim navedenim, te tako va obliki identitet postaje sve definisaniji. To je takoe i vreme tokom kog vaa spoljanja svrha, rast, preteno postane uzurpi rana od strane ega, koji za razliku od prirode ne zna kada da se zaustavi u svojoj elji za proirenjem i ima prodrljiv apetit za time da ima vie. I ba kada pomislite da ste uspeli ili da pripadate negde, usledi in povratka. Moda ljudi bliski vama ponu da umiru, ljudi koji su bili deo vaeg sveta. Potom va fiziki oblik slabi, vaa sfera uticaja se umanjuje. Umesto da postajete vie, vi postajete manje, a ego na to reaguje poveanom uznemirenou ili depresijom. Va svet poinje da se suava i shvatite da nemate kontrolu nad tim. Umesto da delujete u skladu sa ivotom, ivot deluje u skladu s vama tako to postepeno umanjuje va svet. Svest koja se identifikovala s oblikom doivljava kraj, razgraivanje oblika. A onda jednog dana i vi nestanete. Vaa fotelja je i dalje tu. Ali umesto vas vidi se samo prazan prostor. Vratili ste se tamo odakle ste doli pre samo nekoliko godina.

ivot svake osobe, svaki oblik ivota, zapravo, predstavlja svet, jedinstveni nain pomou kog univerzum doivljava sebe. I kada se va oblik raspadne, svet se okona, jedan od nebrojeno mnogo svetova. BUENJE I IN POVRATKA in povratka u ivotu svake osobe, buenje ili razgraivanje oblika, usled godina, bolesti, invaliditeta, gubitka ili line tragedije, nosi u sebi velike mogunosti za duhovno buenje - prekid identifikovanja svesti s oblikom. Poto u naoj savremenoj kulturi postoji samo mala koliina duhovne istine, neveliki broj ljudi prepozna tu mogunost, tako da i kada se ukae njima ili nekome ko im je blizak, pomisle da neto nije u redu, da se deava neto to ne bi trebalo. U naoj civilizaciji postoji ogromno neznanje o ljudskom stanju, i to ste duhovno neupueniji, vie patite. Za mnoge ljude, posebno na Zapadu, smrt predstavlja samo apstraktni pojam, i nemaju predstavu ta se deava s ljudskim oblikom kada se pri blii trenutak raspadanja. Najnemoniji i stari ljudi budu smeteni u starake domove. Tela mrtvaca, koja se u pojedinim kulturama izlau, sakriju se. Pokuajte da vidite telo mrtvaca, i videete da je to skoro ilegalno, osim ako preminuli nije blizak lan porodice. U mrtvanicama ih minkaju da bi izgledali lepe. Dozvoljeno vam je da vidite ublaenu sliku smrti. Poto je za njih smrt samo apstraktni pojam, veina ljudi je u potpunosti nespremna za trenutak raspadanja oblika, koji ih eka. Kad se priblii, dolazi do oka, nerazumevanja, oaja i inten zivnog straha. Nita vie nema smisla, jer svaki smisao i svrha, koje je ivot imao, bili su povezani s akumuliranim, neizbenim, nado graivanim, zatitnikim i ulnim zadovoljavanjem. Bio je povezan sa spoljanjim delanjem i identifikovanjem s oblikom, tj, egom. Izvestan broj ljudi ne moe da pronae nikakav smisao kada se njihov ivot, njihov svet razgrauje. A opet, moda, u tom postoji i dublji smisao nego kod spoljanjeg pokreta.

Kada nastupi starost, ili usled gubitka ili line tragedije, po obiaju, u ivotima ljudi stvara se duhovna dimenzija. Drugim reima, njihova unutranja svrha pojavljuje se onda kada se nji hova spoljanja svrha raspadne i oklop ega pone da puca. Takvi pokreti predstavljaju poetak ina povratka prema razgraivanju oblika. U najstarijim kulturama verovatno je postojalo intuitivno razumevanje tog procesa, jer su stari ljudi bili potovani i cenjeni. Oni su predstavljali skladite mudrosti i obezbeivali dimenziju dubine bez koje nijedna civilizacija ne moe dugo opstati. U naoj civilizaciji, koja je u potpunosti identifikovana sa spoljanjom dimenzijom duha dok joj je unutranja nepoznata, re star uglavnom ima negativne konotacije. Izjednaava se s beskorisnou, te na nju gledamo kao na uvredu. Kako bismo izbegli tu re, koristimo eufemizme poput vremeni ili stariji. Re kanadskih uroenika za baku" oznaava osobu velikog dostojanstva. Dananje bakica" u najboljem sluaju oznaava neku slatku baku i nita vie. Zato se staro smatra beskorisnim? U starom dobu naglasak se prebacuje s delanja na Bie, a naa civilizacija, koja je izgubljena u delanju, ne zna nita o Biu. Pita se: Kakvo Bie? ta radi s njim?" Kod pojedinih nacija, spoljanji pokret rasta i irenja ozbiljno je poremeen naizgled ranim poetkom ina povratka, razgraivanja oblika. U pojedinim sluajevima radi se o privre menom poremeaju, u nekima o trajnom. Verujemo da dete ne bi trebalo da se suoi sa smru, ali injenica je da se mnoga deca susretnu sa smru jednog ili oba roditelja zbog bolesti ili nesrenog sluaja ili ak i sa svojom. Pojedina deca se raaju s invaliditetima koja ozbiljno ograniavaju prirodno irenje nji hovih ivota. Ili se neka ozbiljna ogranienja pojave kod mnoge dece u ranom detinjstvu. Zastoj u spoljanjem delanju u vreme kad ne bi trebalo da se dogaa" moe dovesti do ranog duhovnog buenja kod odreene osobe. U krajnjem sluaju, ne deava se nita to ne bi trebalo da se deava, tj. ne deava se nita to nije deo vee celine i njene svrhe. Stoga, unitenje ili poremeaj spoljanje svrhe moe dovesti do pronalaska vae unutranje svrhe i, shod no tome, stvaranju dublje spoljanje svrhe, koja je u skladu s

unutranjom. Deca koja su mnogo patila esto izrastu u odrasle ljude koji su zreliji nego to bi se to oekivalo za njihov uzrast. Ono to se izgubi na nivou oblika, dobije se na nivou sutine. U tradicionalnoj osobi slepog mudraca" ili ranjenog iscelitelja" kod starih kultura i u legendama, veliki gubitak ili ne sposobnost na nivou oblika postali su otvor za duh. Kada direkt no iskusite nepostojanost prirode svih oblika, velika je verovatnoa da ih nikada vie neete preceniti i da se neete izgubiti u slepoj potrazi za njima ili vezivanju za njih. Mogunost koju predstavlja razgradnja oblika, a posebno doba starosti, zaista je samo poetak koji se treba prepoznati u naem savremenom drutvu. Kod veine ljudi ta mogunost jo uvek tragino nedostaje, jer se ego identifikuje s inom povratka ba kao to se identifikovao sa spoljanjim delanjem. To rezulti ra u jaanju oklopa ega, skupljanju umesto otvaranju. Umanjeni ego potom provodi ostatak svog vremena jadikujui ili prigovara jui, zarobljen u strahu ili besu, samosaaljevanju, krivici, optuivanju ili drugim negativnim mentalno-emocionalnim sta njima ili strategijama za izbegavanje, poput vezivanja za uspomene, razmiljanje i prianje o prolosti. Kada ego vie nije identifikovan sa inom povratka u ivotu jedne osobe, starost ili skora smrt postaju ono to je i tre balo: otvaranje u carstvo duha. Sreo sam stare ljude koji pred stavljaju otelotvorenje ovog procesa. Sijali su. Njihovi oslabljeni oblici postali su providni za svetlost svesti. U novoj zemlji, starost e biti univerzalno priznata i visoko cenjena kao vreme u kom dolazi do cvetanja svesti. Za one koji su jo uvek izgubljeni u spoljanjim okolnostima svojih ivota, to e biti vreme kasnog povratka kui, vreme kada postaju svesni svoje unutranje svrhe. Kod drugih e to predstavljati jaanje i kulminaciju procesa buenja.

BUENJE I IN ODLASKA Prirodno proirenje neijeg ivota, koje prati spoljanje delanje, tradicionalno je uzurpirano egom i korieno u svrhe njegovog proirenja.,,Vidi ta ja mogu da uradim. Kladim se da ti ne moe", kae jedno dete drugom kada otkrije sve veu snagu i sposobnost svog tela. To je jedan od prvih pokuaja ega da ojaa putem identifikovanja sa spoljanjim delanjem i koncep tom vie od tebe" i da se osnai tako to e poniziti druge. To je, naravno, samo poetak mnogih kasnijih pogrenih opaanja ega. Meutim, kako se vaa svest uveava i kako ego gubi kontrolu nad vama, ne treba da ekate da se va svet umanji ili raspadne zbog starosti ili line tragedije da biste pronali svoju unutranju svrhu. Kako nova svest poinje da se raa na planeti, rastuem broju ljudi nije potrebno prodrmavanje da bi se probudili. Oni rado prigrle proces buenja dok su jo uvek okupirani spoljanjim ciklusom rasta i irenja. Kada taj ciklus vie nije ugroen od strane ega, duhovna dimenzija izranja na svet kroz spoljanji pokret - misao, govor, delanje, stvaranje, toliko snano kao i kroz in povratka - smirenost, Bie i razgraivanje oblika. Sve do sada, ljudska inteligencija, koja predstavlja samo deli univerzalne inteligencije, bila je poremeena i iskoriavana od strane ega. Ja to nazivam inteligencija u svrsi ludila". Razdvajanje atoma zahteva visoku inteligenciju. Korienje te inteligencije za kreiranje i skladitenje bombi predstavlja ludost ili, u najboljem sluaju, veoma neinteligentan potez. Glupost je relativno bezbolna, ali inteligentna glupost je veoma opasna. Ta inteligentna glupost preti opstanku nae vrste. Bez umanjene egoine disfunkcionalnosti, naa inteligen cija dolazi u potpuni sklad s odlazeim ciklusom univerzalne inteligencije i impulsa koji stvara. Postajemo svesni uesnici u stvaranju oblika. Nismo mi ti koji stvaramo, nego inteligencija stvara kroz nas. Ne identifikujemo se s tim to stvaramo i tako se ne gubimo u tome to radimo. Nauimo da in stvaranja moe sadrati energiju najjaeg intenziteta, ali da ne predstavlja

naporan rad" ili stres. Treba da razumemo razliku izmeu stre sa i intenziteta, na ta u uskoro i ukazati. Borba ili stres, kao i negativne reakcije kada naiemo na prepreke, znak su da se ego vratio. Snaga koja stoji iza egovog eljenja stvara neprijatelje", tj. reakciju u obliku suprotne sile istog intenziteta. to je ego jai, vei je i oseaj razdvojenosti meu ljudima. Jedine akcije koje ne prouzrokuju suprotne reakcije su one koje su u svrsi vieg dobra. One su ukljuujue, ne iskljuujue. One spajaju, a ne razdvaja ju. One nisu za moju" zemlju nego za celo oveanstvo, nisu za moju" religiju nego za raanje svesti kod svih ljudi, nisu za moju" vrstu nego za oseajna bia i svu prirodu. Takoe, uviamo i to da delanje, iako neophodno, pred stavlja samo sekundarni faktor u manifestovanju nae spoljanje stvarnosti. Bez obzira na to koliko smo aktivni, koliko se trudimo, nae stanje svesti stvara na svet, i ako nema promene na tom unutranjem nivou, nijedno delanje nee znatno promeniti stvari. Mi emo samo nanovo stvarati modifikovane verzije istog sveta, sveta koji predstavlja spoljanji odraz ega. SVEST Svest je ve svesna. Ona je nemanifestovana, vena. Univerzum, meutim, samo postepeno postaje svestan. Svest je sama po sebi vanvremenska i stoga ne moe da se razvija. Nikad se nije rodila, te tako ne moe ni da umre. Kada svest postane manifestovni univerzum, ini se da postaje podlona vremenu i procesu evolucije. Nijedan ljudski um nije sposoban da u pot punosti shvati razloge zato je to tako. Ali moemo dobiti kratki uvid u to unutar sebe i postati svesni uesnici u tom procesu. Svest je inteligencija, organizacioni princip iza izdizanja oblika. Svest priprema oblike milionima godina kako bi se mogla izraziti kroz njih u vidu manifestovanog. Premda se nemanifestovano carstvo iste svesti moe smatrati drugom dimenzijom, ipak nije razdvojeno od dimenzije

oblika. Oblik i bezoblinost se prepliu. Nemanifestovano uplivava u tu dimenziju u vidu svesnosti, unutranjeg prostora, Prisustva. Kako to radi? Kroz ljudski oblik koji postaje svestan i time ispuni svoju sudbinu. Ljudski oblik je stvoren radi te vie svrhe, a milioni drugih oblika su pripremili teren za to. Svest se inkarnie u manifestovanoj dimenziji, tj. postaje oblik. Kada to dostigne, ulazi u stanje nalik snu. Inteligencija ostaje i dalje prisutna, dok svest postaje nesvesna sebe. Izgubi se u obliku, identifikuje se s oblicima. Ovo se moe opisati kao silazak boanskog u materijalno. U toj fazi evolucije univerzuma, ceo in odlaska deava se u stanju nalik snu. Nagovetaji buenja pojavljuju se iskljuivo u trenucima razgradnje pojedi nanih oblika, tj. smrti. Potom sledi naredna inkarnacija, sledee identifikovanje s oblikom, sledei pojedinani san, koji je deo kolektivnog sna. Kada lavovi raspore telo zebre, svest koja se inkarnisala u obliku zebre odvaja se od oblika koji se razgrauje i na trenutak postaje svesna svoje osnovne besmrtne prirode u vidu svesti, a onda ubrzo pada u san i reinkamie se u drugom obliku. Kada lav ostari i nije u stanju da lovi, dok mu se pribliava poslednji as, ponovo dolazi do kratkog buenja, propraenog jo jednim snom u obliku. Na naoj planeti ljudski ego predstavlja poslednju fazu u univerzalnom snu, identifikovanje svesti s oblikom. To je neophodna faza u evoluciji svesti. Ljudski mozak je veoma specifian oblik, kroz koji svest ulazi u ovu dimenziju. Sadri priblino hiljadu milijardi nervnih elija (zvanih neuroni), skoro koliko i zvezda u naoj galaksiji, koja se moe smatrati makrokosmikim mozgom. Mozak ne stvara svest, ali je svest stvorila mozak, najsloeniji fiziki oblik na Zemlji, kako bi se izrazila kroz njega. Kada se mozak oteti, to ne znai da gubite svoju svest. Znai da svest ne moe vie da koristi taj oblik kako bi ula u ovu dimenziju. Ne moete izgubiti svest jer je ona, zapravo, ono to ste vi. Moete, izgubiti jedino ono to posedujete, ali ne moete izgubiti neto to ste vi.

PROBUENO DELANJE Probueno delanje je spoljanji aspekt naredne faze u evoluciji svesti na naoj planeti. to smo blii kraju nae trenutne evolucione faze, ego postaje disfunkcionalniji, na isti nain na koji gusenica postaje disfunkcionalna pre nego se transformie u leptira. Ali, nova se svest raa ak i dok se stara razgrauje. Nalazimo se u centru znaajnog dogaaja u istoriji ljudske svesti, ali se o tome nee priati na vestima. Na naoj planeti, a moda istovremeno i u mnogim delovima nae galak sije i jo dalje, svest se budi iz sna u obliku. To ne znai da e se svi oblici (svetovi) razgraditi, mada nekoliko njih sigurno hoe. Znai da svest sada moe da pone da stvara oblike, a da se pri tom ne gubi u njima. Moe ostati svesna sebe, ak i dok stvara i proivljava oblik. Zato bi trebalo da nastavi da stvara i proivlja va oblik? Da bi uivala u njemu. Kako svest to radi? Kroz probuene ljude koji su shvatili znaenje probuenog delanja. Probueno delanje je usklaivanje vae spoljanje svrhe, onoga to radite, s vaom unutranjom svrhom, buenjem i osta janjem u budnom stanju. Kroz probueno delanje postajete jedno s odlazeom svrhom univerzuma. Kroz vas svest ulazi u ovaj svet. Ulazi u vae misli i inspirie ih. Ulazi u to to radite, vodi vas i ojaava. Ne to to radite, nego kako radite odreuje da li ispunja vate svoju sudbinu. A kako radite to to radite, odreeno je vaim stanjem svesti. Promena u prioritetima nastupa kada glavni razlog dela nja postane samo delanje ili, preciznije, tok svesti koji ulazi u to delanje. Taj tok svesti je ono to odreuje kvalitet. Drugim reima: u svakoj situaciji i u svemu to radite vae stanje svesti je primarni faktor, sama situacija i to to radite se sekundarni. Budui" uspeh zavisi od svesti, iz koje delanje i nastaje, a ujed no je i nerazdvojivi deo svesti. To moe biti ili reakcijska sila ega ili budna panja probuene svesti. Sve istinski uspene akcije proizilaze iz tog polja budne panje, a ne od ega i uslovljenog, nesvesnog razmiljanja.

TRI MODALITETA PROBUENOG DELANJA Postoje tri naina na koje svest moe ui u to to radite i onda, kroz vas, u ovaj svet, tri modaliteta po kojima moete uskladiti svoj ivot s kreativnom energijom univerzuma. Modalitet oznaava datu energetsku frekvenciju, koja ulazi u vae delanje i povezuje vae aktivnosti s probuenom sveu koja se izdie. Ono ta radite bie disfunkcionalno i egoino ukoliko ne nastane iz jednog od ova tri modaliteta. Oni se mogu menjati u toku dana, a jedan od njih moe biti dominantan tokom odreene faze vaeg ivota. Svaki modalitet odgovara odreenoj situaciji. Modaliteti probuenog delanja su prihvatanje, uivanje i entuzijazam. Svaki od njih predstavlja odreenu frekvenciju oscilovanja svesti. Treba da budete veoma oprezni kako biste uvideli da je jedan od njih aktivan kad god neto radite, od najprostijih zadataka do onih najsloenijih. Ako se ne nalazite u stanju prihvatanja, radovanja ili entuzijazma, preispitajte se i shvatiete da prouzrokujete patnju sebi i drugima.

PRIHVATANJE Sve ono to ne moete da radite uivajui prihvatite kao neto to jednostavno morate da uradite. Prihvatanje znai sledee: u ovom trenutku, to je ono to ova situacija, ovaj trenutak zahtevaju od mene da uradim, pa u to rado i uraditi. Ve smo dovoljno govorili o znaaju unutranjeg prihvatanja onog ta se deava, a prihvatanje onoga to treba da uradite je samo jedan aspekt toga. Na primer, verovatno neete uivati u menjanju izduvane gume na svom automobilu usred noi u nekoj nedoiji dok pljuti Kia, a kamoli biti e n t u z i j a s t i n i po pitanju toga, ali moete to prihvatiti. Izvoenje akcije u stanju prihvatanja znai da poivate u miru dok to izvravate. Mir je jedva primetno oscilovanje energije, koja potom ulazi u to to radite. Na povrini,

prihvatanje se ini kao pasivno stanje, ali je zapravo aktivno i kreativno jer donosi neto potpuno novo na ovaj svet. Taj mir, blago oscilovanje energije, jeste svest, i jedan od naina na koji ona ulazi na ovaj svet jeste in predaje, a jedan aspekt te preda je jeste prihvatanje. Ako ne moete niti da uivate niti da prihvatite to to radite - prestanite. U suprotnom, ne preuzimate odgovornost za jednu jedinu stvar za koju ste odgovorni, koja je igrom sluaja i jedino to je vano: vae stanje svesti. A ako ne preuzimate odgovornost za svoje stanje svesti, ne preuzimate odgovornost za ivot. UIVANJE Mir koji dolazi uz delanje kojem ste se posvetili pretvara se u oseaj ivosti onda kada zaista uivate u tome to radite. Uivanje je drugi modalitet probuenog delanja. Na novoj zemlji, uivanje e zameniti eljenje kao motivacionu energiju koja lei iza ljudskih postupaka. eljenje proistie iz egoine obmane da ste vi poseban deo, koji je odvojen od snage koja stoji iza svakog stvaranja. Uivajui, povezujete se s tom univerzalnom kreativnom snagom. Kada od sadanjeg, umesto prolog ili budueg trenutka, stvorite centralnu taku svog ivota, dramatino se uveava vaa sposobnost da uivate u tome to radite, a samim tim i kvalitet vaeg ivota. Radost je dinamini aspekt Bia. Kada kreativna snaga univerzuma postane svesna sebe, ona manifestuje radost. Nije potrebno da ekate da se desi neto znaajno" kako biste konano uivali u tome to radite. Postoji vie smisla u radovanju nego to e vam i biti potrebno. Sindrom ekanja da se zapone ivot" jedna je od najeih obmana nesvesnog stanja. irenje i pozitivna promena na spoljanjem nivou pre e doi u va ivot ako uivate u tome to radite, umesto to ekate da se neto promeni kako biste poeli da uivate. Nemojte da traite dozvolu od svog uma da biste uivali u tome to radite. Sve to ete dobiti je gomila razloga zato ne moete da uivate. Ne sada", rei e

um. Zar ne vidi da sam zauzet? Nemam vremena. Moda e sutra moi da pone da uiva..." To sutra nee nikad doi uko liko ne ponete da uivate u tome to upravo radite. Kada kaete da uivate u tome to radite, to je zapravo obmana. ini vam se da radost proistie iz toga to radite, ali to nije sluaj. Radost ne dolazi iz toga to radite, nego ulazi u to to radite i potom iz vae dubine izlazi na svet. Zabuna da radost dolazi iz toga to radite je uobiajena, ali i opasna, jer stvara verovanje da je radost neto to se moe stvoriti iz neega, poput aktivnosti ili predmeta. Vi onda oekujete od sveta da vam prui radost, sreu. Ali on to ne moe. Zbog toga se mnogo ljudi osea isfrustrirano. Svet im ne daje ono to oni misle da im je potrebno. Ali kakva je onda veza izmeu toga to radite i stanja radosti? Uivaete u svakoj aktivnosti koju ostvarujete u pot punosti prisutni, u svakoj aktivnosti kojom ne pokuavate da neto postignete. Vi ne uivate u koracima koje preduzimate, nego u dubokom oseaju ivosti koji ulazi u njih. Ta ivost je jedno s onim to ste vi. To znai da kada uivate da radite neto, vi zapravo doivljavate radost Bia u svom dinaminom aspektu. Zbog toga vas sve u emu uivate povezuje sa snagom koja je u sri sveg postojanja. Sledi duhovna veba koja e doneti jaanje i kreativno proirenje u va ivot. Napravite popis svakodnevnih aktivnosti koje esto obavljate. Ukljuite i aktivnosti koje smatrate neza nimljivim, dosadnim, zamornim, iritirajuim ili stresnim. Ali nemojte ukljuiti nita to mrzite ili prezirete. To je sluaj ili za prihvatanje ili za prestanak obavljanja date aktivnosti. Lista moe ukljuivati i put na posao i nazad, kupovinu namirnica, pranje rublja ili bilo ta drugo to je zamorno ili stresno u vaem svako dnevnom radu. Zatim, kad god obavljate jedan od tih poslova, neka oni poslue kao sredstvo za budnost. Budite apsolutno prisutni u tome to radite i osetite ivu smirenost unutar vas u pozadini tih aktivnosti. Uskoro ete otkriti da e to to radite u stanju uveane svesnosti, umesto da vam stvara stres, zamor ili nervozu, zapravo predstavljati uivanje. Jo precizniie, ono u emu uivate nije samo spoljanje delanje nego unutranja dimenzija svesti koja ispunjava to delanje. To znai pronai

radost Bia u tome to radite. Ako oseate da vaem ivotu nedostaje smisao ili je preterano stresan ili zamoran, to je iz razloga to u svoj ivot jo uvek niste uneli tu dimenziju. Svesnost tokom rada jo uvek nije postala va glavni cilj. Nova zemlja se raa jer sve vie ljudi otkriva da je njihova glavna svrha u ivotu da donesu svetlost na ovaj svet i da sve to rade koriste kao sredstvo za izdizanje svesti. Radost Bia je radost stanja svesnosti. Probuena svest preuzima kontrolu nad egom i poinje da upravlja vaim ivotom. Tada otkrivate da se aktivnost kojom ste bili okupirani dugo vremena prirodno iri u neto vee kada je ono ojaano sveu. Izvestan broj ljudi, koji kroz kreativno delanje obogauju ivote mnogih drugih, jednostavno uiva u tome to radi i pri tom ne eli da postigne neto tom aktivnou ili da postane neto kroz nju. Moda se radi o muziarima, umetnicima, piscima, naunicima, predavaima, graevinskim radnicima ili ljudima koji mogu da donesu novu socijalnu ili poslovnu strukturu (prosvetljeni biznis) u sferu manifestovanog. Ponekad je godina ma njihov uticaj neznatan, a onda se desi da iznenada ili poste peno talas kreativne snage upliva u to to rade, i njihove aktivnosti se proire izvan svega to su mogli da zamisle i ponu da utiu na bezbrojne druge ljude. Pored uivanja tu je i inten zitet, a s njim dolazi kreativnost koja ide iznad svega to obian ovek moe da ostvari. Ali ne dozvolite da vam to udari u glavu, jer se u njoj kriju ostaci ega. Vi ste i dalje obino ljudsko bie. Neverovatno je ta sve moe doi na ovaj svet iz vas. Ali tu osnovu delite sa svim biima. Persijski pesnik i sufi uitelj iz etrnaestog veka, Hafiz, iskazao je ovo na prelep nain: Ja sam rupa na svirali kroz koju Isus duva. Oslunite tu muziku."36

36

Hafiz, The Gift (New York: Penguin, Arkana, 1999). Prevod s engl. Daniel Ladinski

ENTUZIJAZAM Postoji i drugi nain kreativnog manifestovanja koje moe doi do onih koji ostanu verni svojoj unutranjoj svrsi buenja. Iznenada, jednog dana, oni spoznaju svoju spoljanju svrhu. Imaju veliku viziju, cilj, i od tog trenutka rade na dostizanju svog cilja. Njihov cilj ili vizija obino su na odreeni nain povezani s neim ime se u manjoj meri ve bave i u emu uivaju. Tu se stvara trei modalitet probuenog delanja: entuzijazam. Entuzijazam znai da postoji duboko uivanje u tome to radite, uz dodatni element cilja ili vizije koju elite da ispunite. Kada tom uivanju u radu dodate i cilj, menja se energetsko polje ili frekvencija oscilovanja. Odreeni stepen onoga to nazivam strukturalna napetost dodaje se uivanju, i time se ono pretvara u entuzijazam. Na vrhuncu kreativne aktivnosti ispunjene entuzi jazmom, pojavie se ogromni intenzitet i energija u tome to radite. Oseaete se poput strele koja se kree prema meti, i pri tom uiva u svojoj putanji. Posmatrau se moe uiniti da ste pod stresom, ali inten zitet entuzijazma nije ni na koji nain povezan sa stresom. Kada vam je cilj vaniji od toga to radite, dolazite u stresnu situaciju. Ravnotea izmeu uivanja i strukturalne napetosti je izgubljena, i ova poslednja je pobedila. Kada postoji stres, to je obino znak da se ego vratio, i vi se odvajate od kreativne energije univerzu ma. Umesto toga, postoji samo snaga i nit egoinog eljenja, i morate se boriti i naporno raditi" da biste uspeli. Stres uvek umanjuje kvalitet i efikasnost toga to radite. Takoe, postoji i snana veza izmeu stresa i negativnih emocija, poput uzne mirenosti i besa. Stres ima toksini uticaj na telo i sada je priznat kao jedan od glavnih uzroka takozvanih degenerativnih bolesti, poput raka ili bolesti srca. Za razliku od stresa, entuzijazam ima visoku frekvenciju oscilovanja energije i odlikuje se kreativnom snagom univerzu ma. Iz tog je razloga Ralf Valdo Emerson rekao: Nita veliko nikad nije postignuto bez entuzijazma."37 Re entuzijazam potie
37 Emerson, Ralph Waldo, Circles", Ralph Waldo Emerson: Selected Essays, Lectures, and Poems (New York: Bantam Classics).

od starogrkih rei en i theos, to znai Bog. A srodna re enthousiazen znai biti opsednut od strane Boga". Kad oseate entuzijazam, otkrijete da ne morate da sve radite sami. Zapravo, nita znaajno i ne moete uraditi sami. Stalno prisutni entuzi jazam raa talas kreativne energije i sve to treba da uradite jeste da jaete na talasima". Entuzijazam unosi ogromnu snagu u to to radite, tako da svi oni koji jo nisu pristupili toj snazi na vae" uspehe gledaju sa strahopotovanjem i izjednaavaju ih s onim to ste vi. Vi, meutim, znate istinu na koju je Isus ukazao reima: ,Ja ne mogu nita initi sam od sebe." 38 Za razliku od egoinog eljenja, koje stvara suprotnost direktno proporcijalnu jaini tog eljenja, entuz ijazam se nikad ne protivi. On je nesuprotstavljajui. Njegovo delovanje ne stvara pobednike i gubitnike. Zasniva se na ukljuivanju drugih, ne na njihovom iskljuivanju. Nije mu potreb no da koristi ljude i manipulie njima jer predstavlja snagu samog stvaranja i nije mu potrebno da uzima energiju od sekundarnog izvora. Ego uvek nastoji da preuzme oblik nekoga ili neega, entuzijazam nudi sve iz sopstvenog obilja. Kada entuzijazam naie na prepreku u vidu drugaije situacije ili ljudi koji nisu spremni na saradnju, nikada ih ne napada, nego se samo udalji od njih ili suprotnu energiju preobrati u korisnu i prigrli je, pretvori nepri jatelja u prijatelja. Entuzijazam i ego ne mogu da koegzistiraju. Jedan podrazumeva odsustvo drugog. Entuzijazam zna kuda se uputio, ali istovremeno ini jedno sa sadanjim trenutkom, izvorom ivosti, njegovom radou i snagom. Entuzijazam ne eli" nita jer mu nita ne nedostaje. ini jedno sa ivotom, i bez obzira na to koliko su aktivnosti inspirisane entuzijazmom dinamine, ne gubi se u njima. Uvek postoji prisutan, miran ali veoma iv pro stor u centru kruga, sredinji deo delanja, koji je i izvor svega, a ujedno i netaknuti prostor. Kroz entuzijazam ulazite u potpuni sklad s kreativnim prin cipom beskonane povratne petlje, ali se ne identifikujete s njegovim tvorevinama, tj. sa egom. Tamo gde ne postoji identifikovanje, ne postoji ni vezivanje, jedan od najveih izvora patnje. Jednom kada talas kreativne energije proe, strukturalna
38

Sveto Jevanelje po Jovanu 5:30

napetost se umanjuje i ostaje vam mogunost da uivate u tome to radite. Niko ne moe da osea entuzijazam konstantno. Ali novi talas kreativne energije moe ubrzo da naie i obnovi ga. Kada se in povratka prema razgraivanju oblika ustanovi, entuzijazam vam vie nije od koristi. Entuzijazam pripa da venom ciklusu ivota. Jedino kroz predaju moete da se uskladite s inom povratka - putovanjem kui. Da zakljuimo: uivanje u tome to radite, u kombinaciji s ciljem ili vizijom prema kojima teite, postaje entuzijazam. Premda imate cilj, ono to radite u sadanjem trenutku treba da ostane cen tralna taka vae panje; u suprotnom, ispaete iz sklada s uni verzalnom svrhom. Postarajte se da vaa vizija ih cilj ne predsta vljaju naduvanu sliku sebe, ime bi sadrale oblik ega, poput elje da se postane filmska zvezda, poznati pisac, bogati preduzetnik. Takoe se postarajte da va cilj nije skoncentrisan na posedovanje ovoga ili onoga, poput vile na moru, privatnog preduzea ili deset miliona dolara u banci. Uveana slika sebe ih vizija sebe kako posedujete ovo ih ono predstavljaju statine ciljeve i iz tog razloga vas ne jaaju. Da se to ne bi dogodilo, potrudite se da vai ciljevi budu dinamini, tj. da ukazuju na aktivnost oko koje ste angaovani i pomou koje ste povezani s drugim ljudskim biima, kao i s celinom. Umesto da sebe vidite kao poznatog glumca ih pisca, vidite sebe kao inspiraciju bezbrojnim ljudima s kojima radite, i obogatite njihov ivot. Osetite kako ta kreativnost obogauje i produbljuje ne samo va ivot nego i ivote mnogih drugih. Osetite sebe kao otvor kroz koji tee energija od nemanifestovanog Izvora sveg ivota, kroz vas, u svrhu dobrobiti ostalih. Sve ovo ukazuje na to da va cilj ili vizija ve predstavlja stvarnost za vas unutar vas, na nivou uma i oseanja. Entuzijazam je snaga koja prenosi mentalne nacrte na fiziku dimenziju. To je kreativna upotreba uma, i zbog toga se nikakvo eljenje ne podrazumeva. Ne moete manifestovati ono to elite, moete manifestovati jedino ono to ve posedujete. Moete doi do onoga to elite napornim radom i uz stres, ali to nije nain na koji funkcionie nova zemlja. Isus je dao klju za kreativnu upotrebu uma i svesnu manifestaciju oblika reima: Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam."39
39

Sveto Jevanelje po Marku 11:24

UVARI FREKVENCIJA Spoljanje delanje u obliku ne iskazuje se s jednakim intenzitetom kod svih ljudi. Pojedini imaju snaan nagon da grade, stvaraju, budu umeani, postignu neto, ostvare uticaj na svet. Ako nisu svesni, njihov e ego, bez sumnje, preuzeti energi ju venog ciklusa i iskoristiti je u svoje svrhe. To, meutim, znaajno umanjuje protok kreativne energije koja im je dostupna i sve se vie moraju oslanjati na trud" da bi dobili ono to ele. Ako su svesni, oni ljudi kod kojih je spoljanje delanje snano bie visoko kreativni. Drugi, nakon to se prirodno irenje koje dolazi uz odrastanje okona, vode spolja neprimetno, naizgled pasivno i relativno nezanimljivo postojanje. Po svojoj prirodi oni vie gledaju ka unutra, i za njih je spoljanje delanje u obliku minimalno. Oni e se radije vratiti kui nego izai. Nemaju nikakvu elju da se meaju sa svetom ili da ga promene. Ako i imaju ikakve ambicije, one ne idu dalje od pronalaenja neega to e im dati odreeni stepen nezavisno sti. Nekima je veoma teko da se uklope u ovaj svet. Drugi su dovoljno sreni da pronau prikladno mesto gde mogu da vode relativno zatien ivot, posao koji im obezbeuje redovna pri manja ili svoj lini mali posao. Neki e poeleti da ive u duhovnoj zajednici ili manastiru. Drugi mogu postati otpadnici i iveti na marginama drutva, s kojim ne oseaju da imaju ita zajedniko. Pojedini se okrenu drogi jer je ivot na ovom svetu suvie bolan za njih. Neki, konano, postanu iscelitelji ili duhovni uitelji, tj. uitelji Bia. U stara vremena verovatno bi ih nazvali misliocima. Izgleda da u naem drutvu nema mesta za njih. U novoj zemlji koja se raa, meutim, njihova uloga je kljuna jer se vide kao stvaraoci, delatnici, reformatori. Njihova funkcija je da uvaju frekvenciju nove svesti na toj planeti. Ja ih zovem uvari frekven cija. Oni su tu da generiu svest kroz aktivnosti svakodnevnog ivota, kroz interakciju s drugima, kao i kroz samo postojanje". Na taj nain, oni usauju duboki smisao u ono to je na izgled beznaajno. Njihov zadatak je da donesu prostrani mir na

ovaj svet tako to e biti apsolutno prisutni u svemu to rade. Postoji svesnost, a time i kvalitet, u onome to rade, ak i kad se radi o najjednostavnijim zadacima. Njihova svrha je da sve rade sa posveenou. Poto je svako ljudsko bie integralni deo kolektivne ljudske svesti, oni mnogo dublje utiu na svet nego to je to vidljivo na povrini njihovih ivota.

NOVA ZEMLJA NIJE UTOPIJA Da li je poimanje nove zemlje samo jo jedna utopijska vizi ja u nizu? Ne, uopte! Sve utopijske vizije imaju neto zajedniko: mentalnu projekciju budueg vremena, kada e sve biti u redu, kada e svi biti spaeni, kada e postojati mir i harmonija i kada nee biti nikakvih problema. Imali smo dovoljno takvih utopijskih vizija. Neke su okonane s razoaranjem, druge katastrofom. U sreditu svih utopijskih vizija lei jedna od glavnih strukturalnih disfunkcionalnosti stare svesti: pogled ka budunosti, za spasenjem. Jedino postojanje koje budunost ima je kao misaoni oblik u vaem umu, tako da kada se pouzdate u budunost u potrazi za spasenjem, vi se zapravo nesvesno po uzdate u svoj um u potrazi za spasenjem. Zarobljeni ste u obliku, a to je ego. 40 ,,I videh nebo novo i zemlju novu" , pie biblijski prorok. Temelj za novu zemlju je novo nebo, probuena svest. Zemlja, spoljanja stvarnost, predstavlja samo spoljanji odraz. Izdizanje novog neba i, implicitno, nove zemlje nisu budui dogaaji koji e nas osloboditi. Nita nas u budunosti nee osloboditi jer samo sadanji trenutak moe da nas oslobodi. Spoznaja toga predstavlja buenje. Buenje kao budui dogaaj nema nikakav znaaj jer je buenje spoznaja o Prisustvu. Nova zemlja, probuena svest, nije nikakvo budue stanje koje se mora dostii. Novo nebo i nova zemlja se izdiu u vama u ovom trenutku, a ako se ne izdiu, onda nisu nita do misao u vaoj glavi i stoga se ne izdiu uopte. ta je Isus rekao svojim sledbenicima? Carstvo Boje unutra je u vama."41 U Propovedi na Planini, Isus je predvideo ono to je mali broj ljudi do sada shvatio. Rekao je: Blaeni krotki, jer e naslediti zemlju."42 U modernoj verziji Biblije, krotki" je preve deno kao skromni. Ko su ti krotki ili skromni, i ta znai to da e naslediti zemlju?
40 41 42

Otkrivenje 21:1 Sveto Jevandelje po Luci 17:21 Sveto Jevandelje po Mateju 5:5

Krotki su oni bez ega. To su oni koji su spoznali svoju istin sku prirodu kao svest i prepoznali tu osnovu u svim drugima", u svim oblicima ivota. Oni ive u stanju predaje i oseaju jedin stvo s celinom i Izvorom. Oni predstavljaju otelotvorenje probuene svesti, koja menja sve aspekte ivota na naoj planeti, ukljuujui i prirodu, jer je ivot na zemlji nerazdvojiv od ljudske svesti, koja opaa i dolazi u kontakt s njom. U tom e smislu kro tki naslediti zemlju. Nova vrsta se raa na planeti. Upravo sada, a to ste vi!

.. ~00~