Dragana Soanin, predsednica UG RODITELJ

DOBRE PRAKSE ZA USPENO UKLJUIVANJE RODITELJA U KOLE

- SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPTINA I GRADOVA Sve ee smo svedoci veoma izraenog nezadovoljstva roditelja prema kolama nainu rada, pristupanju i reavanju raznih problema. Sa jedne strane roditelji imaju utisak da su kole nepristupane za saradnju, a oni koji u kolama rade sa decom smatraju da su roditelji nesaradljivi. Problem dakle, postoji. Kao oigledan uzrok moe se izdvojiti nedostatak stvarne i kvalitetne komunikacije, to kao posledicu ima sve vei jaz, nezadovoljstvo i niz neiskorienih potencijala sa obe strane.

Komunikacija roditelj kola roditelj najee se svodi na krajnji ishod procene znanja ocenu, i povremeno akutne probleme tehnike ili finansijske prirode. Kada se postavi pitanje uea roditelja u kolama, najpre se pomisli na Savet roditelja (Savet) i ta misao se nekako tu i okona. Zabrinjavajue je to da, u razgovorima sa roditeljima, u dugogodinjem radu naeg udruenja, nismo uli mnogo pozitivnih iskustava. Tokom 2011. godine sproveli smo mini anketu koja nam je ukazala na stavove roditelja o nekim kolskim pitanjima ali i na nivo njihove informisanosti. Interesantno je bilo zapaanje da pozamaan broj roditelja zapravo ne zna tano emu Saveti slue niti koliku mo oni sami imaju da utiu na menjanje praksi koje su se pokazale kao loe ili doprinesu uvoenjem novih i boljih reenja. Veliki broj roditelja nije zapravo dovoljno upuen ni u proces inkluzivnog obrazovanja, i esto smo nailazili na odgovore koji se protive inkluzivnim odeljenjima. Mesta koja su predviena za obrazlaganje iznetog stava u anketi najee su ostavljana prazna. Roditelji koji su u Savetima, na vie mesta su kritikovali ta tela kao dekorativna i nefunkcionalna, opet ne dajui konkretne predloge za reenja i unapreenja. Sa druge strane, od predstavnika izvesnih kola mogli smo da ujemo: ovo smo promenili na zahtev roditelja prole godine. Dakle, dobri primeri postoje, samo ih treba pronai, a neki su nam moda i pred nosom. Treba ih prepoznati. Roditelji esto osete da su deo promena kada su zapravo deo povremene lavine koju je konkretan problem pokrenuo kolske afere, uglavnom neprijatnih dogaaja, a iji su oni ili njihovo dete lino akteri. Ali, tada je ve kasno za konstruktivne kritike.

DOBRE PRAKSE ZA USPENO UKLJUIVANJE RODITELJA U KOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPTINA I GRADOVA

Gde lei problem, kako ga identifikovati i pokrenuti mehanizme za reavanje?

Kada govorimo o ovoj temi uglavnom percipiramo dihotomiju: mi i oni. I to rade obe strane, i mi i oni. Moramo priznati da nas ba ovakva postavka godinama odrava u zaaranom krugu i da se na taj nain jaz samo jo produbljuje i rigidnost poveava s obe strane.

Roditelji alju decu u kolu, gde se nadaju da e ona postati uenici i dobiti neophodnu opremu koja im je potrebna da uspeju u ivotu. kole primaju decu i vraaju ih nazad roditeljima sa pretpostavkom da e im oni pruiti podrku koja im je potrebna da ue i odrastu. Ovaj krug, kuakola-kua je upravo onaj koji je predmet debata i zauzimanja strana ve po navedenom principu dihotomije. Ono to treba da bude zadatak drutva (a to nije niko drugi nego mi sami), jeste da premosti taj jaz i da se fokusira na partnerstvo koje e poveati uee svih strana u promovisanju socijalnog, emocionalnog i akademskog razvoja dece. Ve smo na pravom putu ako se drimo principa da smo na istoj stazi, sa istim zadatkom, i sa uverenjem da je u najboljem interesu nae dece ako su odrasli u njihovom okruenju dve strane koje komuniciraju i sarauju. ali... Kako motivisati kole da aktiviraju roditelje? Kako motivisati roditelje da se vie ukljue? Roditelji se veoma malo interesuju za sam proces sprovoenja nastave, nain i kriterijume ocenjivanja uenika. I kada su ukljueni u neku kolsku aktivnost, to je uglavnom posmatraki posao neega u ijem stvaranju nisu zapravo uestvovali, nego su doli da vide ishod i eventualno aplaudiraju (ili negoduju) na kraju. Samo prisustvo u kolskom prostoru im ne daje oseaj i da su zaista i deo procesa kolovanja svog deteta. Roditelji koji dobiju priliku da uestvuju u kreiranju odreenih programa, koji se aktivno zalau i utiu na menjanje nekih praksi bie zadovoljni roditelji i u nastavnicima e videti saveznike koji im pomau da svoje dete izvedu na pravi put. Nastavnici, sa druge strane, mogu da imaju viestruke koristi imajui roditelje kao neprocenjivo vredan izvor , a i problemi se potom lake i bre reavaju.

Saveti roditelja u kolama kao pokretaki mehanizam

Kako sam pomenula ranije, i sami roditelji koji su u Savetima nisu zadovoljni nainom na koji uestvuju u svemu to bi trebalo da Savet radi. Roditeljima koji nisu u Savetu, ta tela su daleka sa nejasnim aktivnostima i sumnjivim nainima na koje se dolazi do zakljuaka. Iz linog iskustva mogu da tvrdim da ni svi roditelji koji ulaze u Savet zapravo ne znaju ta ih eka. Mnogi sastanci Saveta neretko se odlau jer nije prisutan dovoljan broj roditelja da bi se odrali. Savet roditelja je na dobrovoljnoj i volonterskoj bazi, samim tim samo je dobra volja roditelja da li e se za njega prijaviti ili ne. Neki prekasno shvate da im ti sastanci oduzimaju vie vremena nego to su

DOBRE PRAKSE ZA USPENO UKLJUIVANJE RODITELJA U KOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPTINA I GRADOVA

spremni da izdvoje. Za premoivanje onog jaza koji sam ranije pominjala, ovo je velika taka spoticanja. Osim toga postoji jo nekoliko kljunih elemenata na koje se treba osvrnuti: Nekoliko saveta za roditelje u Savetu: - ukoliko se prijavite za Savet budite spremni da svoje obaveze revnosno izvravate, - imajte na umu da ste tu ne zarad linog interesa, nego najboljeg interesa vaeg deteta ali i sve druge dece, - miljenja koja iznosite i stavove koje zastupate ne bazirajte samo na osnovu linog iskustva ili linih mogunosti, ve imajte u vidu iru sliku, - Savet zastupa roditelje, ne stavove kole, upamtite da se kljune promene mogu desiti upravo vaim zalaganjem, - vodite se principima PPP: primedbe, predlozi, pitanja na svaku primedbu imajte predlog reenja i otvoreno pitanje koje treba da se reava na viem nivou, - i na kraju, ukoliko unapred znate da e vam sastanci Saveta oduzeti vie vremena nego to ga imate, nemojte ni ulaziti u Savet; od velikog je znaaja da budete prisutni na svakom sastanku, koliko god esto se oni odravali i koliko god dugo trajali. Kako moemo da radimo zajedno? Saveti roditelja u kolama su samo jedna karika u lancu koji ne sme izostaviti nikoga. Za uspeno partnerstvo potrebno je ukljuivanje svih: lokalnih samouprava koje nedvosmisleno treba da prue podrku aktivnostima kola, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih institucija, kao i uspostavljanje mree saradnje i sveobuhvatan pristup reavanju nepovoljne klime i stvaranju boljih uslova. Primeri za primer: I roditelji i nastavnici imaju veliki udeo u vaspitanju i obrazovanju dece, ali jedino partnerski mogu da doprinesu izgradnji poverenja i stvaranju takvih uslova u kojima je kola otvorena institucija za celu porodicu, koja ih motivie i u ijem programu svi zajedno aktivno uestvujemo. Mnoge zapadne zemlje imaju veoma interesantne prakse koje podravaju ukljuivanje roditelja ali i cele porodice u procese vaspitanja i obrazovanja koje sprovode kole. U mnogim zemljama postoje raznovrsna udruivanja roditelja i nastavnika, na lokalnom, ili nacionalnom nivou, pa i ire. Amerika asocijacija nastavnika i roditelja (National Parents and Tachers Association PTA) se vodi jednostavnom formulom:

Otvorene kole + Ukljueni roditelji Uspeni uenici

Ova asocijacija, na primer, praktikuje svake godine jednu nedelju posveenu upravo celoj porodici kroz aktivnosti: Take Your Familly To School Week (Povedi svoju porodicu na kolsku nedelju ). Aktivnosti planiraju zajedno, unapred, i svake godine postaje sve raznovrsnije. U takvim kolama smatraju da kada je porodica aktivni uesnik u obrazovanju dece u koli, roditeljima se omoguava da efikasnije koriste linije komunikacije sa direktorom i nastavnicima. Prisustvo na kolskim aktivnostima ali i aktivno angaovanje u planiranju i pripremi aktivnosti je dragocen nain da se ojaa i odri taj odnos.

DOBRE PRAKSE ZA USPENO UKLJUIVANJE RODITELJA U KOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPTINA I GRADOVA

Neke druge kole, kao na primer u Kanadi, praktikuju jo konkretnije ukljuivanje roditelja, i to ba na nivou Saveta roditelja. Na poetku godine, Savet osmiljava aktivnost za tu godinu koja e ukljuiti ostale roditelje, decu i nastavnike na razliite naine. Za to postoji unapred odreen simbolian budet (sa lokalnog nivoa) koji moe da pokrije finansiranje tih aktivnosti. Aktivnosti mogu da se odnose na jedan konkretan dogaaj obeleavanje nekog znaajnog dana, tematske radionice o zdravom nainu ivota, ekologiji i sl, ili pak tampanje pamfleta kojim ele da informiu ostale roditelje o aktivnostima u koli i na nivou optine i sl. Tako roditelji planiraju i razvijaju mini projekte koje tokom godine realizuju. Neke od tih aktivnosti su: Zdrav nain ivota sajam zdravlja u koli koji ima za cilj da podstakne porodice na zdraviju ishranu i zdravije stilove ivljenja; Tinejderi i stres radionice za roditelje, decu i nastavnike na kojima se razgovara o ivotu tinejdera; Roditelji roditeljima vodi za uspene uenike bilten koji sadri iskustva roditelja dece koja zavravaju kolu a slui drugim roditeljima kao podrka; Vodi kroz vrtie jo jedna publikacija koju roditelji pripremaju za roditelje sledeih generacija o svojim iskustvima i dobrim praksama; Priprema za uspeh info sesije i vrnjake radionice (princip roditelj roditeljima) o najuspenijim metodama koje mogu da koriste kod kue oko pomoi deci pri reavanju domaih zadataka; Roditeljstvo internet generacije serija radionica koje dre nastavnici i roditelji jedni drugima o bezbednosti dece na internetu; Dani nenasilja radionice u koje je ukljuena cela zajednica o vrnjakom nasilju, iskustvima i reenjima; Biblioteka za roditelje opremanje biblioteke koju roditelji mogu da koriste, namenjene edukaciji svih roditelja, naroito na teme nasilja i odrastanja dece sa smetnjama u razvoju; Upoznajte pisce radionice namenjene literarno nadarenim uenicima, nastavnicima i roditeljima koji itaju svoje radove. Ovo su samo neki od mnogih primera koji su planirani za realizaciju ove kolske godine u Kanadi. Sredstva koja se izdvajaju za ove aktivnosti na godinjem nivou po jednoj koli nisu vea od 1.000 kanadskih dolara, a ima i aktivnosti za koje je izdvojeno tek nekoliko stotina. Ako pogledamo jo jednom opis aktivnosti primetiemo da je veoma naglaena vrnjaka podrka (tzv. peer-to-peer support), gde roditelji drugim roditeljima prenose svoja znanja i iskustva. Udruenje RODITELJ ima dugogodinje iskustvo upravo sa vrnjakim radionicama, i svedoci smo da od samog roenja deteta, upravo ova vrsta podrke je roditeljima moda i najdragocenija. Istovremeno primeujemo da potreba za njom ne jenjava kako dete odrasta, samo menja svoje oblike veslajui kroz drugaije teme. Vrnjaka podrka prisutna u kolama u Kanadi se, kako vidimo, ne odnosi samo na roditelje. Na njihovim radionicama su prisutni i nastavnici, koji takoe imaju priliku za dragocenu razmenu iskustava, i to u jednoj atmosferi koja je izdvojena iz svakodnevnog kalupa. Ovako koncipirane aktivnosti svakako i zbliavaju nastavnike, roditelje i decu i u velikoj meri olakavaju reavanje mnogih akutnih problema. I najvanije, one ukljuuju sve aktere koji su inae prisutni u vaspitanju i obrazovanju nae dece predstavnike lokalne zajednice, zdravstvene i socijalne radnike, psihologe i pedagoge. Na kraju, vrnjaka podrka, ili jo bolje vrnjaka edukacija, daje pravo izobilje znanja i saznanja i to ne moemo tek tako zanemariti.

DOBRE PRAKSE ZA USPENO UKLJUIVANJE RODITELJA U KOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPTINA I GRADOVA

ta smo nauili...
Kako da prekinemo ovaj zaarani krug nepoverenja, u kom svi trpe? Prvi korak je, svakako, da priznamo da postoji problem. Drugi korak bi bio da ga poblie upoznamo. Preporueni trei korak u ovakvim situacijama je da proverimo da li je neko ve imao takav problem, i kako ga je reavao, ili da vidimo ta zapravo rade oni koji nikada takav problem nisu ni imali. Nije sramota pogledati u tue dvorite. Nakon toga, sledi razvoj reenja koje bi odgovaralo konkretnim potrebama naeg dvorita i bilo prilagoeno specifinostima nae situacije. Dobra praksa koja zaivi u jednoj koli ili optini, ima potencijal da pokrene lananu reakciju i novi zaarani krug promene na bolje. Mogunosti ima nebrojeno. Teoretisanje o njima moe biti vrlo plodonosno jer iri vidike i otvara nove naine i kanale komunikacije. Ali odgovornost za realizaciju svih idejnih reenja lei iskljuivo na nama, jer samo mi drimo klju za upeh nae dece u koli i dalje u onome za ta ih kola priprema. Mi treba da im stvorimo put koji je prohodan. Obrazovni sistem nije smetanje znanja u deje glave, ve vanije od toga stvaranje uslova u kojima e se deca obrazovati..

Izvori i korisna literatura: www.roditelj.org

Graue, M. E. (1999): Representing Relationships Between Parents and Schools: Making Visible the Force of Theory1, presented at the session "Postmodern Reflections" at the Reconceptualizing Early Childhood Education Conference, 1999, Honolulu, Hawaii http://parenthood.library.wisc.edu/Graue/Graue.html Ontario Ministry of Education Press: School Councils:A Guide for Members,2001, http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/council/updates02.pdf Shared Solutions - A Guide to Preventing and Resolving Conflicts Regarding Programs and Services for Students with Special Education Needs http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/speced/shared.pdf National Parent Teacher Association (PTA): Take your family to School Week: http://www.pta.org/take_your_family_to_school.asp http://www.trabucomesapta.org/forms/Take%20Your%20Family%20to%20School.pdf Discover The Power of Partnerships: http://www.pta.org/Documents/BSP_Booklet.pdf A How-To Guide on Promoting Father Involvement: http://www.pta.org/Father_Involvement_How_To_Guide.pdf