You are on page 1of 6

Raskona prestonica

Jelena Matijevi | 17. maj 2010. 11:40 | Komentara: 0 Reporter Novosti u Beu, austrijskoj prestonici i kralju Dunava: Posle Vankuvera, Be je drugi grad u svetu u kome se najbolje ivi, a koji godinje poseti preko 5 miliona turista

Srodne vesti

Uz legende bolji turizam Jeftini jesenji aranmani Poklanjamo vikend u Prolom banji Sokobanja: Odmor za duu i telo Poklanjamo vikend na Bledu

Ako ovih prolenih dana odluite da posetite raskonu austrijsku prestonicu i doeka vas vedar dan, ponite da je upoznajete ne od uvenog Stefanplaca, kojim dominira katedrala Svetog Stefana, najprepoznatljiviji simbol grada, ve od Dunavskog tornja, najvie graevine Bea. Ova, kako je jo nazivaju betonska igla, visoka 252 metra, sagraena je 1964. godine u blizini Dunavskog ostrva, najpopularnijeg sportsko-rekreativnog kompleksa Belija. Kada se super brzi lift zaustavi na 155. metru, gde se nalaze restoran, kafe i vidikovac, naruite uvenu beku kafu i dok restoran polako rotira (za pola sata napravi pun krug) uivajte u velianstvenom pogledu na Be, Dunav i zelenilo koje okruuje grad. Pomirite se i sa tim da tokom jedne posete neete moi da obiete sva ona mesta koja su vam preporuili. Ali shvatite to kao pozivnicu za sledei dolazak! U etnji gradom uveriete se zato je kvalitet ivota u austrijskoj prestonici najbolji u odnosu na sve gradove Evropske unije. Jer, prema zvaninim statistikama iz 2005. godine, koji se odnose na sve gradove u svetu, jedino se u Vankuveru ivi bolje nego u Beu. On je evropska kulturna prestonica i moderna metropola zainjena istorijom. Vi ste samo jedan od oko pet miliona turista koji tokom godine poseti kralja Dunava i koje oekuje pregrt zabave, odmora i nonog ivota, ali i mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici i muzeji. Dananji Be je jedan od najzelenijih gradova u Evropi. Mnogobrojni parkovi su idealno mesto za odmor i rekreaciju, a klupe u njima i ista pitka voda iz esmi dobro e vam doi u trenucima predaha. Be je podeljen u 23 distrikta (becirka) i svaki ima ime, ali Belije ih najee nazivaju samo po rednom broju. Oko prvog distrikta, Ringa, u smeru kazaljke na asovniku, reaju se distrikti od

2. do 9, a oko njih ostali, od 10. do 23. Istorijski centar Bea deo je Uneskove svetske kulturne batine. Osim gotske katedrale Svetog Stefana, izgraene u 12. veku, tu je i Kraljevska palata Hofburg i bulevar Ringetrase ija monumentalna zdanja okruuju centar grada. Ulaz u palatu prepoznatljiv je po kupoli visokoj 50 metara ispod koje tee reka fijakera i peaka. Ima onih koji tvrde da je to najlepi tunel na svetu koji vodi do velelepne palate iz koje su vie od 6 vekova Habzburgovci krojili istoriju i mapu sveta. Od 1946. godine Kraljevska ili Zimska palata ovog zdanja je sedite predsednika Austrije, kancelara i veine ministara. U okviru Hofburga je i est muzeja (najpoznatiji je Albertina u kojoj su izloena dela Monea, Dege, Pikasa, Renoara), Kapela, Nacionalna biblioteka, panska dvorska kola jahanja, Kongresni centar i Trezor u kome se uva kruna rimskog cara. Sa druge strane, na izlasku iz Hofburga je Trg heroja sa prepoznatljivom lunom zgradom Novog Hofburga i dva spomenika konjanika (Eugen Savojski i nadvojvoda Karlo od Austrije). Kapija Burgtor je deo nekadanjih gradskih zidina ije ruenje je 1857. godine naredio car Franc Jozef Prvi. To nareenje je podrazumevalo tane dimenzije krunog bulevara Ringtrase, kao i poloaje i namenu novih zdanja. Du Ringa su smetene najvee kulturnoistorijske znamenitosti Bea: uvena Opera, Parlament, Gradska venica, Dvorsko pozorite, Akademija lepih umetnosti, Beki univerzitet... Tu je i Kapuinska crkva sa kriptom u kojoj su sahranjeni austrijski monarsi, peaka zona i uvena, po opingu poznata ulica Kartner, koja vodi do Stefanplaca. Deo ove etnje je i Trg Marije Terezije ogranien sa dve istovetne graevine u kojima su danas Muzej istorije umetnosti i Prirodnjaki muzej. Na treoj strani su Ring i kapija za ulazak u Hofburg, a sa etvrte Muzejski kvart. Centrom trga dominira monumentalan spomenik Marije Terezije. Muzejska etvrt jedan je od najveih muzejskih kompleksa na svetu. Tu se nalaze Leopoldov i Muzej savremene umetnosti, ali i Tanckvarter, najpoznatiji centar za ples na svetu i uveni muziki centar Muzikant. Ova etvrt je mesto gde se neprestano odravaju najrazliitiji muziki festivali, pa je ujedno i jedno od najveselijih mesta u Beu. Moda vam ba na ovde postane jasno zato je austrijska prestonica bila magnet za Mocarta, oca i sina trausa, Baha, uberta, Hajdna, Bramsa... Ipak, nisu sve znamenitosti Bea u prvom becirku. U drugom je neodoljivi zabavni park Prater, u kome je prava atrakcija vonja velikim tokom, sagraenim 1897. godine i visokim 65 metara, sa koga puca predivan pogled na Be. Znamenje drugog becirka je i palata Augarten u kojoj se odravaju probe Hora bekih deaka. Najznaajnije obeleje treeg becirka je palata Belvedere, zadubina princa Eugena Savojskog s poetka 18. veka u kojoj su muzej i galerija. Nita manje znamenita nije ni stambena zgrada Sto voda (Hundervaser haus), izgraena 1991. godine. Neobina graevina, obojena svim bojama, sa stotinama razliitih prozora, stablima i zelenilom na fasadama, potpuno odudara od okolne arhitekture. Valjda je zato i jedna od najposeenijih i najfotografisanijih graevina u Beu. Najoboavanije i nezaobilazno mesto za oping u ovom gradu je poznata ulica Mariahilfertase, koja razdvaja 6. i 7. becirk. U njoj su naikani butici i robne kue najpoznatijih svetskih modnih kua, ali je moda jo popularnija zbog injenice da se u njoj moe kupovati po mnogo niim cenama nego u drugim evropskim prestonicama. Razlog za to su ve uvene beke rasprodaje koje su gotovo svakodnevne. Za one neto pliih depova, ipak, preporuljivo je da odu u neki od velikih trnih centara na periferiji Bea ili u uvenu Meksiko trase carstvo butika u kome se srpski jezik najee uje. Ako vam vreme doputa u 6. becirku posetite i popularnu pijacu Namarkt, a kada

potroite vreme za Be znate da ete doi bar jo jednom! SLATKI ZALOGAJI Beka kuhinja jedna je od najpoznatijih u svetu. Tipini slani specijalitet je beka nicla koju pripremaju u svakom restoranu, ali obavezno probajte i ukusne frankfurter kobasice koje se kupuju na ulinim kioscima brze hrane. Ipak, zatitni znak Bea je uvena Saher torta, ali ona koja se i dan-danas priprema u poslastiarnici hotela Saher. Ako budete imali strpljenja i saekate u redu za mesto, shvatiete zato je ovaj desert na glasu. Na ovom mestu, posluena sa slatkom pavlakom Saher torta je jedna i jedina. Recept je tajna jo od 1832. Drugi beki slatki, koji sreom moete da kupite i ponesete jesu Mocart kugle, a ne propustite priliku da druge beke slatkie isprobate u ulici Kohlmarkt, u Demel poslastiarnici omiljenoj austrijskoj aristokratiji i carevima. ENBRUN Najvaniji kulturno-istorijski spomenik Austrije i Bea, jeste palata enbrun. Kao letnja rezidencija Habzburgovaca zavrena je u 17. veku i od tada su je i dograivali i ulepavali svi austrijski vladari. Rezidencija ima 1.441 prostoriju, a poseban utisak ostavljaju odaje Marije Terezije, Dvorana ogledala (u kojima je nastupao Mocart), balske dvorane, galerije i sale za prijeme. Oko dvorca je jedan od najlepih parkova na svetu, krunisan uvenom Glorijetom (Slavolukom) i sa mnogobrojnim fontanama, statuama, zdanjima i prelepom botanikom batom. U sastavu enbruna je i Tiergarten, najstariji zooloki vrt na svetu iz 1752. godine. Tu je i Oranerija, simbol prestia tadanjih evropskih vladarskih palata, Palm Haus, staklena bata sa tropskim rastinjem, Lavirint, Pustinjska bata i Muzej koija. Ulaznice za veliku turu koja podrazumeva obilazak svih 40 soba carske rezidencije kota nepunih 13 evra, a zlatna karta za posetu svim atrakcijama anbruna je 36 evra. JAVNI PREVOZ Be se najlake i najbolje upoznaje etnjom, uz malu pomo gradskog prevoza, koji je vrhunski organizovan. Bilo da koristite metro, tramvaj ili autobuse. Turisti oboavaju i vonju koijom. Veina ih je iz doba monarhije, mogu da se iznajme na Trgu heroja za 40-100 evra, zavisno od trajanja razgledanja. Krug oko Ringa moete da napravite i tramvajem broj 2. I ne bojte se da pitate sve to vas interesuje. Ako ne znate nemaki, govorite srpski, jer na svakom koraku ima naih ljudi. A ako ste raspoloeni, iznajmite bicikl. Biciklistike staze u Beu ukupno su duge oko 1.000 kilometara, sa posebnim parkinzima i semaforima. Turistima se izdaje kartica po ceni od 2 evra. Ukoliko planirate da ostanete nekoliko dana i obiete to vie znamenitosti, kupite Vien karticu (18,5 evra), koja vai 72 asa neograniene vonje javnim prevozom, a iskoristite je za popuste pri kupovini ulaznica za muzeje, galerije i kulturno-istorijske spomenike.

Be je glavni grad i ujedno jedna od saveznih drava Austrije. Sa oko 1.690.000 stanovnika[1] (2,4 miliona na irem podruju grada) Be je 10. najvei grad Evropske unije, daleko najvei grad Austrije i njeno politiko, ekonomsko i kulturno sredite. Grad lei na Dunavu u najistonijem delu Austrije nedaleko od granice sa Slovakom, Maarskom i ekom, na raskru putnih pravaca sever-jug, povezujui Baltik sa Jadranom, i zapad-istok, povezujui zapadnu Evropu sa Balkanom i dalje Azijom. Be je danas jedan od najvanijih kongresnih centara na svetu i sedite mnogih meunarodnih institucija, od kojih su najznaajnije organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Meunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA), organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), i jedan od etiri centra Organizacije Ujedinjenih nacija. Grad je, izmeu ostalog, i jedno od najomiljenijih evropskih odredita turista iz itavog sveta ali i imigranata koji ine, posebno poslednjih godina, veliki udeo u broju gradskog stanovnitva. Grad godinje posete milioni turista najvie zahvaljujui mnogobrojnim kulturno-istorijskim spomenicima, palatama i raznovrsnoj kulturnoj ponudi. Be nosi i epitet muzike prestonice sveta u kojoj su iveli i stvarali kompozitori kao to je Mocart ili Betoven i jednog od najznaajnijih kulturnih centara starog kontinenta. Na osnovu studije konsultantske firme za ljudske resurse Mercer o kvalitetu ivota u svetskim metropolama Be je 2010. kao i 2009. godine proglaen najboljim gradom za ivot na svetu . Povoljan geografski poloaj imao je presudan uticaj na razvoj Bea, kao jednog od najvanijih i najveih gradova centralne Evrope. Grad je smeten izmeu severoistonih venaca Alpa, u Bekom basenu na Dunavu. Istorijski Be nalazio se juno od Dunava, da bi se do danas proirio i na drugu, severnu obalu reke. Be je oduvek predstavljao raskrsnicu puteva izmeu zapada i istoka, pravcem Dunava izmeu centralne i jugoistone Evrope, i na ruti najstarije evropske trase izmeu juga i severa, na Putu ilibara. Ovakav poloaj grada pogodovao je prvenstveno razvoju trgovine i putne infrastrukture, a potom i ne manje znaajnim kulturnim uticajima i prilivu stanovnitva iz raznih regiona Evrope koji su dali veliki doprinos i ostavili jak peat na razvoj itavog Bekog regiona.

Umetnost i kultura imaju dugu tradiciju u Beu. Posebnu vrednost i meunardnoi znaaj ima kulturno stvaralatvo na polju muzike iji su utemeljitelji bili svetski poznati kompozitori i muziari. U svetskim razmerama su poznati Beki valcer, Hor bekih deaka, tradicionalne muzike manifestacije kao to je Novogodnji koncert beke filharmonije, beki balovi, kao i mnogobrojna kulturna zdanja poput Opere i mnogobrojnih gradskih pozorita, galerija i muzeja. Be je poznat i na polju literarnog stvaralatva, alternativnih formi kulturnog izraavanja, boemstvu, tradicionalnoj kuhinji i mnogobrojnim kafeima. Vani pravci, tj. kulturni krugovi i institucije u gradu bili su Beka kola muzike (prva), Druga beka kola muzike, Beki krug filozofa, Beka literarna grupa, Beka kola fantastinog realizma u slikarstvu i Austrijska kola ekonomista. Od 2001. godine kulturno-istorijsko jezgro Bea je na listi centara kulturne batine od posebnog znaaja i pod zatitom Uneska. Be vai za svetski glavni grad muzike jer su u njemu radili i vekovima stvarali kompozitori koji su dali presudan peat svetskoj muzikoj sceni, pre svega na polju klasine muzike. Najpoznatiji predstavnici iz grupe bekih klasiara (1780-1827) su Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Franc ubert, Franc List, Johanes Brams, Johan traus (mlai), Johan traus (stariji), Franc Lehar, Anton Brukner, Gustav Maler kao i lanovi Druge beke kole poetkom 20. veka (Arnold enberg, Anton Vebern, Alban Berg) i Ernst Krenek. Orkestar Beke filharmonije, kome prilaze i lanovi ansambla Dravne opere, proglaen je 2006. godine najboljim evropskim orkestarskim sastavom po oceni meunarodnih muzikih strunjaka. Istorijski najznaajniji muzejski eksponati danas se uvaju u zdanju Hofburga. Meu najznaajnijima su riznica Habsburke dinastije, deo itave kolekcije sabranih eksponata od prvorazrednog znaaja meu kojima se istie kruna Svetog rimskog carstva i carska kruna Austrijskog carstva. Ovde se nalazi i tkzv. Sisi-muzej posveen austrijskoj carici Elizabeti i Nacionalna biblioteka Austrije. Beku arhitekturu karakterie arenolikost stilova mnogobrojnih istorijskih epoha poevi od romanske Rupretove crkve, preko gotske katedrale Svetog Stefana i barokne Karlove crkve, do graevina iz doba klasicizma i moderne. Posebno treba izdvojiti arhitekturu istoricizma (u Austriji tkzv. Vreme osnivaa, (nem. Grunderzeit)) do pred kraj 19. veka koja je i u ostalim gradovima Monarhije poput Praga i Budipete ostavila autentino arhitektonsko obeleje. Primeri iz ovog perioda su neogotska kao i posebno interesantna i retka arhitektura neorokokoa koja se upotrebljavala uglavnom u unutranjosti zdanja u obradi enterijera. Jugendstil je najbolje uoljiv na uvenoj zgradi Secesije, stanici podzemne eleznice Karlov trg kao i crkvi Sv. Leopolda Otoa Vagnera. Zahvaljujui raznovrsnoj kulturnoj ponudi, reprezentativnoj arhitekturi, uvenim kompozitorima i

u novije vreme zapaenoj poziciji na polju kongresnog turizma, Be je jedna od najomiljenijih i najpoznatijih evropskih destinacija turista iz itavog sveta. Poznat kao Prestonica muzike, grad u kome su stvarali Mocart, Betoven i drugi svetski poznati kompozitori, Be i danas neguje kulturu klasine muzike, balova i opereta to posebno privlai veliki broj zaljubljenika u muziku. Meu brojnim atrakcijama posebno mesto zauzima Beka opera, enbrun, Hofburg, katedrala Sv. Stefana, barokna palata Belvedere, Albertina, Prater, Kvart muzeja, Karlov trg, mnotvo galerija, muzeja (preko 100) i pozorita. Jedna od najpoznatijih gradskih avenija je Ring koja okruuje samo istorijsko jezgro grada i uz koju su smetene mnoge reprezentativne graevine i parkovi, takoe vane turistike atrakcije (Parlament, Dvorsko pozorite, Univerzitet, Berza itd.). Zahvaljujui svemu navedenom, Be ostvaruje godinje velike prihode od turizma (preko 4 milijarde evra), pa je time to jedna od najznaajnih privrednih grana za grad. Samo beke muzeje godinje poseti 8 miliona ljudi, dok je enbrun 2007. godine posetilo blizu 2.6 miliona turista. Najvie turista u Be pristie iz Nemake (20.6%), Italije, Sjedinjenih Drava i Velike Britanije (2008.).