Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu Odsek za logistiku

Predmet: Skladita

SEMINARSKI RAD
TEMA :

IDEJNO TEHNOLOKO REENJE SKLADITA KANCELARIJSKOG MATERIJALA

Profesor: Prof.dr Momilo Milju Asistenti: Dipl.ing . Dragan urevi

Studenti: Petkovi Sandra lo 2003-1-443

Beograd, 2009.

SADRAJ:

Uvod...............................................................................................................3 1. Indentifikacija tehnolokih zahteva............................................................4 1.1. Struktura robnih i transportnih tokova u dopremi i otpremi.........5 1.2. Podsistem skladinog sistema.......................................................7 1.2.1. Podsistem prijema i otpreme...........................................7 1.2.2. Podsistem uvanja robe...................................................9 1.2.3. Podststem unutranjeg transporta i pretovara................10 1.2.4. Podsistem prerade .........................................................10 1.2.5 Upravljaki podsistem.....................................................11 1.2.6. Informacioni podsistem..................................................11 2. Podsistem posmatranog skladinog sistema.............................................12 3. Definisanje tipinih tehnologija................................................................13 3.1. Definisanje tipinih tehnologija skladitenja...............................13 3.2. Transportno manipulativna sredstva u skladitu..........................14 3.3. Definisanje tipine tehnologije prijema i otpreme.......................15 3.4. Definisanje tipine tehnologije komisioniranja...........................16 4. Dimenzionisanje tehnolokih elemenata...................................................17 4.1. Dimenzionisanje fronta pretovara................................................17 4.2. Dimenzionisanje regalne konstrukcije.........................................18 4.3. Dimenzionisanje zone skladita...................................................19 4.4. Dimenzionisanje zone za komisioniranje....................................19 Zakljuak.......................................................................................................20 Literatura.......................................................................................................21

Uvod

Skladita su objekti, ureene povrine, oprema, ljudi i drugi elementi sistema tehnoloki usaglaeni i organizovani, a koji se koriste za odlaganje, uvanje robe i manipulisanje sa njom. Osnovni zahtevi koji svaki sklaini objekat mora da zadovolji jeste da omogui uvanje robe na nain koji e obezbediti da roba tokom mirovanja sva upotrebna svojstva zadri u dozvoljenim granicama. To bi znailo, da na robi ne sme doi do promena koje bi nedozvoljeno umanjile njenu upotrebnu vrednost, bilo da je re kvalitativnim promenama ili gubitek na koliini. Isto tako, skladini objekat treba da je po obliku, dimenzijama, konstrukciji i drugim karakteristikama takav da omogui primenu predviene tehnologije realizacije skladinih, pretovarnih i transportnih procesa, tj. ugradnje odgovarajue opreme. Predmet rada je projektovanje skladinog sistema za uvanje kancelarijskog materijala uvoenjem skladine opreme u odgovarajui objekat i utvrivanje tehnoloke koncepcije koja e svojom primenom dati odgovarajue rezultate. Metodologija rada moe se izloiti kroz nekoliko koraka odnosno faza, a najbolji nain prikazivanja metodologije rada je uz pomo logikog algoritma ( Slika 1 ) koji ematski, pregledno i sutinski postavlja sve faze i operacije rada.

Identifikacija tehnolokih zahteva (TZ) Struktura robnih i transportnih tokova Podsistem skladinog sistema Definisanje tipinih tehnologija Definisanje tehnoloke koncepcije Dimenzionisanje tehnolokih elemenata
Slika 1. Algoritam metodologije rada 3

1. Indentifikacija tehnolokih zahteva (TZ)

Tehnoloki zahtev se moe definisati kao elementarna aktivnost koja nastaje raslanjivanjem skladinog zadatka na nivo koji obezbeuje da se ostvare relevantne veze izmeu njih i elemenata koji ih realizuju. Da bi se indentifikovali TZ potrebno je poi od osnovnog zahteva koji se oekuje od skladita i proi kroz sve faze kroz koje roba prolazi. Osnovni zahtev koji se postavlja skladitu je skladitenje robe. Roba se kamionima manje nosivosti dovozi do skladita , gde se vozila prihvataju i pripremaju za istovar. Po izvrenom istovaru se roba manipulativnim sredstvima transportuje na odreeno mesto u skladitu, gde se vri njeno uskladitenje i gde ona miruje dok se za njom ne pojavi potreba. Tada se transportuje do mesta gde se obavlja njena priprema za utovar, posle ega se transportuju do mesta gde se vri utovar u otpremi vozila i dalje se otprema do krajnjeg korisnika. Iz ovoga proizilaze sledei tehnoloki zahtevi vezani za: prijem i pretovar robe transport robe izmeu zona skladita skladitenje robe preradu robe

1.1. Struktura robnih i transportnih tokova u dopremi i otpremi

U tabeli (Tabela 1) date su osnovne grupe proizvoda koji se mogu pojaviti u skladitu kao i procentualno uee pojedinih grupa proizvoda u ukupnom prometu skladita. Tabela 1: Procentualno uee proizvoda u ukupnom prometu skladita Osnovne grupe proizvoda Proizvodi Procenat uea 19% 6,2% 5% 8% 23% 6%

hemijske olovke, roleri, markeri, Sredstva za pisanje grafitne i tehnike olovke, mine, rezai, gumice, estari, lenjiri Sredstva za lepljenje samolepljivi listii, lepkovi, selotejp trake i trake za pakovanje korektori, kutije za spajalice, noevi za Pribor za radni sto pisma, kanapi, makaze, heftalice, drai za olovke, police za dokumenta Fascikle i registratori, facikle, drai za papir, registratori albumi za vizit karte, folije blokovi, sveske, adresari, fotokopir Papirna konfekcija papir, koverte, etikete, obrasci i poslovne knjige Prezentaciona peati, mastila za peate, stoni setovi, sredstva poslovne torbe, torbe za lap top, oprema za korienje i plastifikaciju kalkulatori, beini telefoni, faks aparati, tampai, skeneri, kopir maine, toneri i ketridi, raunari i raunarska Elektronika oprema, bar kod itai, fotoaparati i diktafoni, USB i SD memorije, torbice i pratea oprema Reklamna hemijske olovke i setovi, upaljai, galanterija privesci, olje i piksle, majce, kaketi Kancelarijski stolice, garniture, klub stolovi, metalni nametaj ormari,kante za smee, sefovi, metalne stalae, radni pultovi mineralna voda, sokovi, toalet papir i Razno ubrusi, kafa, sredstva za ienje, drai za ubruse

21%

3% 6,8% 2%

U centralnoj skladinoj zoni treba odlagati najfrekventniju robu, a to se moe odrediti ABC analizom, koja se moe izvriti na osnovu tabele 1. Treba poreati robu po procentu uestalosti i podeliti ih u tri grupe. Robe koje uestvuju do 85% ukupnog prometa ine grupu A, do 95% ine grupu B i do 100% ine grupu C. U sledeoj tabeli (Tabela 2) prikazana je roba koja je poreana od vee uestanosti do one ija je uestanost u ukupnom prometu robe manja. Osnovne grupe proizvoda Papirna konfekcija Elektronika Sredstva za pisanje Facikle i regisrtatori Kancelarijski nametaj Sredstva za lepljenje Prezentaciona sredstva Pribor za radni sto Reklamna galanterija Razno Procenat uea 23% 21% 19% 8% 6,8% 6,2% 6% 5% 3% 2% Kumulativno uee 23% 44% 63% 71% 77,8% 84% 90% B 95% 98% C 100% Grupa

Od velikog znaaja za iskorienje kapaciteta i izbor transportnih sredstava je pojavni oblik robe u dopremi. Sva roba koja stize u skladite treba da bude paletizovana. Planira se primena Euro paleta dimenzija 800x 1200 mm.

Slika 2. Neki od proizvoda u skladitu kancelarijskog materijala

1.2. Podsistemi skladinog sistema

Podsistemi skladinog sistema su funkcionalno zaokruene celine u okviru kojih e se realizovati neke od transformacija na toku materijala ili informacija. U okviru posmatranog skladinog sistema potrebni su sledei podsistemi: podsistem prijema i otpreme robe podsistem uvanja robe (skladina zona) podsistem unutranjeg transporta i pretovara podsistem prerade robe podsistem upravljanja informacioni podsistem Iz ovoga se moe zakljuiti da se u okviru ovog skladinog sistema razlikuju sledee klase skladinih procesa: prijem robe pretovar robe uskladitenje robe uvanje robe iskladitebje robe prerada robe otprema robe transport robe unutar skladita

1.2.1.

Podsistem prijema i otpreme robe

U okviru ovog podsistema realizuju se aktivnosti sa ciljem ulaska robe u skladini sistem, odnosno izlaska robe iz njega. Prijem i otprema robe se odvijaju u tri faze: 1) fiziki prijem i otprema robe 2) kvantitativni prijem i otprema robe 3) kvalitativni prijem i otprema robe

Struktura procesa prijema i otpreme robe moe se prikazati preko algoritma (Slika 3)

Slika 3: Blok dijagram faze procesa prijema i otpreme robe 1) Procesi fizikog prijema i otpreme robe obuhvataju transformaciju na ulaznoizlaznim tokovima robe, kojim se obezbeuje da roba fiziki ue u skladini sistem, ili da ga fiziki napusti. U ovom sistemu postoji jedno mesto gde se odvijaju ovi procesi, jer je zona prijema na istom mestu gde i zona otpreme robe. 2) Procesom kvantitativnog prijema i otpreme robe dobija se informacija da li roba koja se prima ili otprema, po svojjim kvantitativnim karakteristikama (broj komada, masa, zapremina, duina...) odgovara podacima koji se nalaze u prateoj dokumentaciji (tovarni list, prijemnica, otpremnica). Kvantitativni prijem i otprema robe moe se obavljati brojanjem (rino ili nekim sredstvima za automatsku indentifikaciju bar kod, RF/ID) ili merenjem (razliiti tipovi vaga). 3) Procesom kvalitativnog prijema i otprma robe dobija se informacija da li roba, u pogledu opteg stanja i fiziko hemijskih karakteristika odgovara deklarisanom kvalitetu. Iako se radi o paletizovanom teretu tehnoloki zahtevi kod prijema i otpreme mogu biti nehomogeni sa aspekta: -teine tereta na paleti, oblika tereta na paleti, naina dopreme odnosno transportnog sredstva, njegovog vida i karakteristika.

1.2.2 . Podsistem uvanja robe

U okviru procesa uvanja robe realizuje se mirovanje robe sa ciljem da se obezbedi neka od osnovnih funkcija skladita (nakupljanje robe, obezbeenje rezervi...). Podrazumeva postojanje prostora i opreme koji obezbeuje adekvatne uslove za uvanje robe, a da se tokom tog procesa ne promene fiziko-hemijske karakteristike robe. Nain uvanja zavisi od karakteristika pojavnog oblika, funkcije koju skladite realizuje, primenjene tehnologije... Jedan od veoma znaajnih karakteristika procesa uvanja robe koja odreuje znaaj ovog procesa u odnosu na ostale skladine procese (prijem, otprema, prerada) jeste koeficijent izmerljivosti ili, kako se jo naziva, koeficijent obrta robe Ki Ki neimenovani broj koji predstavlja odnos polovine zbira ukupne koliine robe na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladita i srednje koliine robe na zalihama (Q).

Mala vrednost koeficijenta izmerljivosti govori o malom intenzitetu ulazno izlaznih tokova robe, odnosno o relativno malom znaaju koji procesi prijema i otpreme imaju u odnosu na proces uvanja robe. Suprotno tome, kod velike vredosti koeficijenta izmerljivosti, realizacija procesa prijema i otpreme predstavlja dominantan zahtev, dok proces uvanja ima sekundarni znaaj.

Slika 4: Dijagram relativnog znaaja procesa uvanja robe S obzirom da je ovo skladite distributivno njega karakterie srednja vrednost koeficijenta izmerljivosti to znai priblino isti znaaj svih skladinih procesa. Zahtev za uvanjem robe podrazumeva: stvaranje potrebne mikroklime kao i obezbeenje uslova za kontrolu zaliha. Kod sagledavanja tehnolokih zahteva kojie realizuju elementi podsistema za skladitenje robe potrebno je obratiti panju dodeljivanje robe skladinom lokacijama (npr. pitanje najpovoljnijih mesta za skladitenje vodei rauna o uestalosti porudbine, volumenu i teini tovarne jedinice itd.).

1.2.3. Podsistem unutranjeg transporta i pretovara

Izbor tipine tehnologije za realizaciju transporta i pretovara izmeu zona skladita zavisi od pojavnog oblika robe, naina skladitenja, rastojanja prevoza i intenziteta rada. Kriterijumi koji se koriste za vrednovanje su: trokovi, fleksibilnost i eksploatacione karakteristike. Transport izmeu zona u skladitu ima funkciju da integrie fazu prijema i pretovara, eventualno njihovu preradu, sa fazom u kojoj e se roba uskladititi i ostaviti na uvanje. U realizaciji otpreme proizvoda procesa transporta ima istu funkciju, samo to se odvija u suprotnom smeru. Pri transportu izmeu pojedinih zona u skladitu pojavljuju se sledei tehnoloki zahtevi: transport od mesta istovara do mesta uskladitenja, transport od mesta istovara do mesta prerade na ulazu, transport od prijemne zone do mesta uskladitenja.

1.2.4. Podsistem prerade robe

Pod preradom robe podrazumeva se intervencija iji je rezultat promena na osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obeleju razlikuje od te iste robe na ulazu u skladite. Prerada robe se moe razlikovati prostorno (prerada na ulazu u skladite, tokom uvanja, na izlazu ili kombinobano) i vremenski (formiranje porudbine pre ispostavljanja zahteva za otpremom, formiranje porudbine posle formiranja zahteva za otpremom). Prerada robe moe imati za cilj: sortiranje razdvajanje spajanje pakovanje oznaavanje zanavljanje robe U ovom distributivnom skladitu obavlja se jo jedna vana funkcija, a to je komisioniranje. Komisioniranje predstavlja proces realizacije porudbine iji je cilj da se obezbedi iskladitenje i otprema tano one vrste i koliine robe koja je zhtevana u narudbenici. U okviru komisioniranja moemo prepoznati tri vida prerade robe: spajanje, razdvajanje, sortiranje robe. Komisioniranje se moe obavljati na ulazu u skladite ili na izlazu iz skladita. Ako je unapred poznat sadraj budueg trebovanja onda se komisioniranje moe obavljati na ulazu. Komisioniranje na izlazu obavlja se u situacijama kada je neophodno da se za kratak period od trenutka dobijanja narudbenice, obezbedi isporuka traenog asortimana

10

robe, pri tom da se koliina svakog artikla razlikuje od sadraja njegove jedinice pakovanja. Proces komisioniranja podrazumeva realizaciju osnovnih zahteva: kretanje komisionara u zoni skladitenja vaenje, odnosno prikupljanje robe iz skladine otpreme otprema robe do baza formiranja tovarnih jedinica Sa aspekta primenjenog naina upravljanja kod definisanja plana komisioniranja i same realizacije komisioniranja primenjuje se princip OVEK KA TERETU Ovaj princip se realizuje u sliaju manjih skladita i nieg stepena automatizacije, kada se komisioniranje vri u regalnom prolazu ili u prolazu izmeu polica za runo odlaganje, tako to se komisioner premeta od jednog do drugog paletnog medta i vri izuzimanje potrebene robe.

1.2.5. Upravljaki podsistem

Upravljaki podsistem kreira i dostavlja sve potrebne naloge i uputstva skladinim podsistemima da bi se realizovale operacije neophodne za funkcionisanje skladita sa jedne strane i sprovodi kontrolu realizacije aktivnosti sa druge strane. S obzirom na to da upravljaki podsistem koordinira radom skladinih podsistema, on mora informaciono povezan sa njima. Upravljaki podsistem dobija pravovremene i kompletne podatke na osnovu kojih e menadment skladita stei pravu sliku o stanju pojedinih podsistema i na osnovu toga doneti odliku o daljim aktivnostima. Distributivno skladite i procesi u njemu predstavlja potencijalno mesto efikasne primene automatskog upravljanja elektronskim raunarima.

1.2.6. Informacini podsistem

Zadatak informacionog sistema je da prenese upravljako-rukovodstvenom dela sistema pravovremene i tane informacije iz izvrnog dela u izvrenju procesa i da povratno prenese odluke rukovodstveno-upravljakog dela sistema na izvreni deo sistema. Da bi skladini sistem mogao da zadovolji u potpunosti potrebe korisnika mora svojim korisnicima da obezbedi sve potrebne informacije. Ove informacije mogu nasati kako u samom skladitu (moraju se obraditi, objediniti tako da daju potpunu sliku o stanju i aktivnostima koje se obavljaju u skladitu) tako i izvan samog skladita (skladite ih mora prikupiti i obraditi). Skladini sistem mora obraditi date informacije tako da one budu potpune, pravovremene i dostavljene u onom obliku koji najvie odgovara korisnicima skladita.

11

Skladini sistem mora dostaviti sve potrebne informacije svojim podsistemima tako da oni mogu bez zastoja i u potpunosti da izvre sve zadatke koji se pred njih postavljaju. 2. Podsistem posmatranog skladinog sistema

Skladite je prizemno, pravilnog geometrijskog oblika (kvadratnog) i izgraeno od betonsko-eline konstrukcije. Poto je skladite manjeg kapaciteta postoje samo jedna vrata koja slue i za prijem i za otpremu robe. U sluaju poveanja obima rada pri prijemu robe, mogu se otvoriti jo jedna vrata ime se dobija jo jedan front pretovara. Isto tako u sliaju poveanja obima rada u otpremi, vrata se mogu otvoriti kako bi se obavila bra isporuka robe. Na slici (Slika 5) je prikazan prostorni raspored podsistema u skladitu.

12

Slika 5. Prostorni raspored podsistema u skladitu

3. Definisanje tipinih tehnologija

Tipina tehnologija podrazumeva skup tehnolokih elemenata, tehnolokih zahteva i odgovarajuih postupaka kojima se daje organizacija rada Da bi se definisale tehnoloke celine neophodno je poznavati principe layout projektovanja, tj. projektovanja prostornog rasporeda elemenata skladinog sistema, pri emu treba imati u vidu da se ovde radi samo o grubom, konturnom rasporeivanju osnovnih prostorno tehnolokih celina. U ovom skladitu mogu se izdvojiti sledee tehnoloke celine: skladina zona front pretovara

13

saobraajno-manipulativne povrine zona za komisioniranje prijemna i otpremna zona

Svaka tehnoloka celina ima svoju tipinu tehnologiju kojiom se omoguava realizacija procesa.

3.1. Definisanje tipine tehnologije skladitenja

Skladina zona je pravougaonog oblika a nain skladitenja je organizovan prema mogunosti pristupa svakoj skladinoj jedinici selektivni pristup gde je mogue pristupiti svakoj skladinoj jedinici u skladitu. U skladitu se nalazi roba koja je razliitih dimenzija i ima dosta sitne robe, tako da se za skladinu opremu biraju police i regali sa radnim prolazima. Police se izvode u razliitim varijantama konstrukcije, dimenzijama i nosivosti. U cilju pogodnijeg uvanja robe (najee sitnijih delova) mogua je primena razliitih dodataka: fioka, kutija, pregrada, vrata i sl. Police se postavljajju u parovima sa radnim prolazom izmeu njih kako bi se obezbedio lak pristup svakoj uskladitenoj jedinici robe. Police karakteriu niski inicijalni trokovi, laka instalacija, niski trokovi odravanja, ali uz to prate ih poveani zahtevi za prostorom i poveani zahtevi za angaovanjem radne snage. Iz tog razloga, u ovom skladitu bice postavljena samo dva reda polica i to uz zidove skladita. Paletni regali (Slika 6) predstavljaju univerzalni sistem skladitenja sa direktnim pristupom svakoj paleti u svakom momentu. Viestruko poveavaju prostor predvidjen za skladitenje i lako se prilagodjavaju paletama svih veliina i teina. Konvencionalni paletni regali su najbolje reenje za skladita u kojima se uva veliki broj razliitih artikala na paletama. S obzirom da se pripremanje - komisioniranje robe esto obavlja u samim koridorima esta je i pojava da se u regale montiraju grede, nosai polica za runo odlaganje i pripremanje robe. Raspored i visina stalaa ogranieni su iskljuivo karakteristikama viljukara, paletama koje se skladite i gabaritima objekta. Regali su rasporeeni u vidu dvostrukih redova, a razmak izmeu redova je u vidu hodnika koji predstavlja manipulativni prostor u kome odreena vrsta manipulativnog sredstva obavlja uskladitenje (iskladitenje) i komisioniranje. Umesto krajnja dva bona regala postavljene su police na kojima se smeta sitnija roba.

14

Slika 6: Paletni regal

3.2.

Transportno manipulativna sredstva u skladitu

Za tipinu trhnologiju realizacije procesa uskladitenja, iskladitenja i prevoza u skladitu potrebni su hibridni i manji eoni elektro-viljukari i runi viljukari za horizontalni transport. Prilikom komisioniranja (kod pripreme sitnije robe) koriste se i runa kolica. Sa eonim i hibridnim viljukarima se racionalno i ekonomino reava kretanje i odlaganje robe. Prednosti ovih manipulativnih sredstava su sledei: - mala visina - velika brzina rada - konforni i tihi uslovi rada - velika autonomija rada - kretanja po postojeoj podlozi (nema posebnih zahteva za pod) - po preuzimanje palete u prijemnoj zoni, direktno se upuuje na mesto za odlaganje, kao i po preuzimanju palete iz hodnika direktno se upuuje u otpremnu zonu ili u zonu za komisioniranje pri otpremi Osnovni delovi eonog viljukara su: ram sa osovinama i pogonskom grupom, ureaj za dizanje i sistem za upravljanje. eoni viljukari sa rudom (Slika 7) grade se iskljuivo na elektropogon kao viljukari lake i srednje nosivosti 10, 12.5, 20 KN. Imaju malu brzinu kretanja koja je prilagoena brzini hoda vozaa 4-6 km/h. Dobra osobina eonih viljukara sa rudom je fleksibilnost kod zahvatanja tereta.

15

Ureaji za dizanje tereta kod eonih viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom (nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama. Kao zahvatni organi kod hidraulinog viljukara su ugraene teleskopske viljuke. Hibridni viljukar moe bez podizanja pokretnog rama da podigne teret na visinu od 1600mm, dok mu je maksimalna visina dizanja 3300mm.

Slika 7: eoni viljukari sa rudom

3.3. Definisanje tipine tehnologije prijema i otpreme

Pretovarne operacije se vre na pretovarnom frontu skladita. Pretovarni front ovog skladita se koristi za prihvat transportnih sredstava drumskog saobraaja. Za manipulaciju sa paletama mogu se koristiti manji eoni viljukari. Tehnoloki elementi potrebni za ovu tehnologiju su eoni viljukari i vozila za dopremu robe. Transportno sredstvo se pozicionira naspram ulazno-izlaznih vrata i to okrenut zadnjim delom ka vratima, tako da viljukar moe direktno iz skladita da ulazi u tovarni sadnuk vozila i da zahvata palete. Utovar ili istovar vozila vri se ispred skladita, na prostoru namenjenom za ove operacije.

3.4.

Definisanje tipine tehnologije komisioniranja

Cilj komisioniranja je da se roba pripremi za otpremu. Fiziki se realizuje tako to se roba sakuplja po skladitu prema utvrenom planu i premeta do zone u kojoj se vri njjena dalja obrada (sortiranje, pakovanje ili direktni istovar u transportno sredstvo) tj. zone za komisioniranje. Ove aktivnosti se realizuju sistemom za komisioniranje.

16

Najpoznatija podela sistema sa tehnolokog aspekta je: ovek ka teretu, teret sa ovekom, automatski sistemi. ovek ka teretu- gde komisionar u realizaciji komisionih zadataka odlazi do skladinih lokacija sa robom da bi izdvojio odreenu koliinu traenih jedinica robe. Komisiona zona se nalazi u sklopu skladine zone, ali se roba za komisioniranje nalazi samo u donjem (prvom) redu, dok se ostali deo regala koristi za skladitenje. Komisioniranje se vri tako to radnik ide sa paletnim kolicima i vri prikupljanje robe za odreenu porudbinu. Brzine komisioniranja nisu ovde velike. Komisioniranje se vri primenom kolica za komisioniranje (Slika 8). Neka od ovih kolica su dizajnirana tako da omoguava komisioneru da obrauje vie narudbina u jednoj komisionih turi, to poveava produktivnost. Kolica su najee podeljena pregradama za razdvajanje robe, mestom za dranjem papira i instrumenata za oznaavanje.

Slika 8: Kolica za komisioniranje Proces komisioniranja, sa aspekta upravljanja, ima sledee karakteristike: -paralelna obrada zahteva pri komisioniranju, kod koje se sve narudbine obrauju pre neposredne realizacije procesa sa ciljem da se obezbede racionalniji uslovi za njenu realizaciju. -obrada porudbine obavlja se grupisanjem zadataka za komisioniranje na principu jednakih zona u skladitu na kojima se boba nalazi -jednofazni stepen procesa, u kome se jedno trebovanje realizuje u jednoj fazi

17

4. Dimenzionisanje tehnolokih elemenata

Dimenzionisanju tehnolokih elemenata neposredno prethodi kvantifikovanje tehnolokih zahteva koje oni realizuju. Samo kvantifikovanje treba da da brojanu karakteristiku tehnolokih zahteva u nekoj vremenskoj jedinici. Kako je pri opisivanju tehnolokih zahteva pojava deterministikih veliina veoma retka, brojana vrednost ili raspodela verovatnoa daje najpotpuniji opis tehnolokih zahteva. Kada se govori o vremenskom intervalu u kome se obavlja kvantifikacija tehnilokih zahteva neophodno je uvesti termin interval strpljivosti, koji se definie kao vremenski period u kojem zahtev treba obraditi, a da pri tom nije vano u kom trenutku tog perioda. U postupku dimenzionisanja e se koristiti Sistem masovnog opsluivanja (SMO).

4.1. Dimenzionisanje fronta pretovara

Za dimenzionisanje tehnolokih elemenata fronta pretovara moe se primeniti teorija masovnog opaluivanja, odnosno tehnoloki elementi se mogu posmatrati kao kanali masovnog opsluivanja. Sistem masovnog opsluivanja obuhvata ulazni potok klijanata i kanale opsluivanja. Pod analizom sistema masovnog opsluivanja podrazumevamo analizu ulaznog potoka klijenata, vremena ekanja u redu, vreme opsluivanja kao i ulazni potok klijenata.

Pod klijentom podrazumevamo proizvoljan zahtev ili porudbinu za opsluivanjem, odnosno klijent predstavlja kamion koji dolazi na utovar odnosno istovar. Klijenti pristupaju na mesto opsluivanja u sluajne momente vremena. Skup klijenata koji pristupaju na opsluenje nazivamo potokom klijenata. Ako ne mogu biti odmah opslueni, klijenti tj. kamioni obrazuju red (zauzimaju mesto na parking prostoru). Sredstva kojima se vri opsluivanje nazivaju se kanalima opsluivanja. U ovom sluaju to je pretovarni front sa odreenim brojem mesta i viljukari koji realizuju utovar i istovar robe.

18

Neophodno je ustanoviti vezu izmeu broja kanala opluenja i broja klijenata. Pri tom treba voditi rauna da klijenti budu opslueni i da kanali to manje stoje naangaovani. Preko modela SMO-a sa jednim kanalom i beskonano mesta u redu, mogue je dimenzionisanje potrebnog broja viljukara, da li jedno mesto za pretovar ispunjava zahteve koji se pojavljuju i ako se pojavi red koliko je potrebno mesto u tom redu a samim tim i koje je proseno vreme koje klijenti provode u redu.

4.2. Dimenzionisanje regalne konstrukcije

Izgled palete prikazan je na slici (Slika 9) i njene dimenzije.

Slika 9: Izgled i dimenzije standardne euro palete Osnovno elementi skladinih regala su stranice i stajni nosai. Stranica ja sastavljena iz dva stuba u obliku C-profila. Stubovi su meusobno spojeni dijagonalnim i poprenim spojevima u obliku U-profila. Na osnovu veliina i teina paleta, obaveznog rastojanja izmeu paleta kao i veliki broj paletnih mesta mogue je dimenzionisanje elija regala. Visina regalne konstrukcije je u direktnoj zavisnostio od slobodne visine skladinog prostora. Konane dimenzije elije zavisne su od visine dizanja, odnosno teine regalnog stuba.

19

4.3. Dimenzionisanje zone skladita

Prilikom dimenzionisanja skladita potrebno je odrediti raspored skladitenja u skladinoj, prijemnoj i komisionoj zoni. Takoe je potrebno odrediti broj paletnih mesta van i u regalima kao i mesta na policama. Poto se na relaciji od prihvatne zone do zone za skladtenje kao i od zone za skladitenje do otpremne zone korista hibridni viljukar, potrebno je izraunati njegov ciklus rada kao i njihov broj odnosno potreban broj viljukara za nesmetano obavljanja svih procesa u skladitu.

4.4. Dimenzionisanje zone za komisioniranje

Kapacitet komisione zone je manji od skladine zone. Komisiona zona je koncipirana tako da iskoriava postojeu skladinu tehnologiju tako to se donji rae regala ne koristi za skladitenje ve za komisioniranje. Radnik ide sa paletnim kolicima od pozicije do pozicije i prikuplja robu potrebnu za formiranje porudbine koju odvozi u otpremnu zonu. Veliina komisione zone se dimenzionie po broju artikala u sistemu. Poto se zna da postoji 10 grupa proizvoda i da u okviru svake grupe postoji nekoliko pdgrupa (tabela 1, str. 5), a svaka podgrupa ima vei broj artikala, predpostavlja se da je ukupan broj artikala u sistemu oko 200, a prosean broj artikala u podgrupi 6.

Zakljuak

Skladite je veoma sloen sistem, zbog ega je pri projektovanju ovakvog sistema neophodno izvriti detaljnu analizu postojeeg stanja, a to prvenstveno podrazumeva

20

analizu robe, zatim statistike pokazatelje glavnih tokova robe, dinamiku i nain dopreme i otpreme, broj i karakter narudbina i sl. Roba je sa svojim karakteristikama jedna od najbitnijih ulaznih veliina. Posebno mesto koje je vezano za robu je njen asortiman i koliina. Pri tom koliina se kako na nivo zaliha koji se skladiti tako i na obim protoka svakog artikla kroz skladite u definisanom vremenu. U ovom radu nije bilo rei o nainu projektovanja skladine zgrade jer nisu postojali statistiki podaci glavnih tokova na osnovu kojih bi se odredila veliina i oblik skladita. Poto se radi o skladitu kancelarijskog materijala (predpostavljamo manjeg kapaciteta) ovo skladite je pravilnog geometrijskog oblika, prizemno, sa jednim mestom za utovar i istovar robe kao i sa mogunou otvaranja jo jednog pretovarnog mesta ako se za to pojavi potreba. Kod analize tehnolokih zahteva potrebno je formirati modele za predvianje rada sistema. Modeli koji se koriste za analizu i izbor reenja treba da predstavljaju realni sistem a da pri tom budu jednostavni za rukovanje. Rad isporuioca i korisnika robe utie na rad distributivnog sistema i obrnuto tako da je meusobno usklaivanje veoma vano. Ovaj rad je trebalo da ukae na osnovne principe kojih se treba pridravati kada je u pitanju projektovanje skladinog sistema. Glavni zadatak je bio da se definiu neophodni podsistemi i tipine tehnologije u okviru njih, indentifikacija tehnolokih zahteva i dimenzionisanje pojedinih podsistema u okviru skladinog sistema.

Literatura:
1. S. Vukievi, Skladita, Beograd 1995. 2. M. Milju, D. urevi, Predavanja i vebe iz predmeta, Skladista, kolska 20072008.

21

3. M. Sretenovi, Mehanizacija pretovara, Beodrag 1993. 4. S. Vukadinovi, Masovno opsluivanje, Beograd 1988. 5. Diplomski radovi- odbranjeni na Katedri za Logistiku Saobraajnog fakulteta u Beogradu 6. www.asimpeks.com 7. www.poslovna-logistika.com 8. www.sill-viljuskari.co.rs 9. www.office1.com

22