Tehnologija Farmaceutskih Proizvoda

Marina Raji
Marina Raji
TEHNOLOGIJA FARMACEUTSKIH PROIZVODA prof. dr Zoran Zekovi
2010/2011 Tehnoloki fakultet Novi Sad
Tehnologija farmaceutskih proizvoda
prof. dr Zoran Zekovi
PITANJA I ODGOVORI ZA USMENI ISPIT IZ TEHNOLOGIJE FARMACEUTSKIH PROIZVODA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. Farmakoloki aktivne supstance prema poreklu i nainu dobijanja. Putevi dobijanja novih FAS Teorijske osnove extrakcije lekovitog bilja Fick-ovi zakoni Jednaina materijalnog bilansa pri stacionarnom stanju Specifinost extrakcije lekovitog bilja koeficijenti prenosa mase Osnovni principi extrakcije lekovitog bilja /T extrakcija u trougaonom dijagramu Izbor rastvaraa intenzifikacija extrakcije Postupci extrakcije droge za dobijanje galenskih preparata prema farmakopeji Postupci extrakcije droge u industrijskim razmerama u cilju dobijanja istih FAS Galenski preparati oficinalni i neoficinalni Extrakti (Extracta fluida, Extracta spissa, Extracta sicca, tinkture) primeri oficinalnih preparata Osnovni principi protivstrujne extrakcije i ureaji za kontinualnu protivstrujnu extrakciju Extrakcija T/T jednostupna i viestupna (istostrujna i protivstrujna extrakcija) Ureaji za T/T extrakciju Proizvodnja FAS na primeru kardiotoninih glikozida (Digitalis lanata Ehrh. i Digitalis purpurea L.) Konzerviranje biljnog materijala suenjem Tipovi suara za lekovito bilje Dobijanje primarnih glikozida digitalisa izbor rastvaraa Industrijski postupak za dobijanje komplexa lanatozida ABC (LABC) metanolom Industrijski postupak za dobijanje komplexa LABC etilacetatom Razdvajanje primarnih glikozida digitalisa (LA, LB, LC) T/T extrakcijom izbor sistema rastvaraa i odnosa komponenata u sistemu Industrijski postupak za dobijanje lanatozida C iz komplexa LABC Dobijanje sekundarnih glikozida digitalisa Postupci dobijanja digitoxina i digoxina Proizvodnja FAS na primeru alkaloida (extrakcija, preiavanje i razdvajanje alkaloida sorpcionim postupcima) Tehnoloki postupak proizvodnje ergotamina (ergotamintartarata) Tehnoloki postupak prizvodnje ergotoxin alkaloida i ergometrina Proizvodnja dihidroergokristina Dobijanje hidrogenovanih alkaloida Tehnoloki postupci za proizvodnju opijumskih alkaloida iz makovih aura Dobijanje hioscijamina, atropina i skopolamina Tehnoloki postupak za proizvodnju alkaloida derivata purina. Dobijanje kofeina extrakcijom Dobijanje alkaloida biljaka Ephedra vrsta i alkaloida mrazovca (Capsicum annum) Etarska ulja dobijanje etarskih ulja destilacijom pomou vodene pare Dobijanje etarskih ulja extrakcijom lako isparljivim rastvaraima Dobijanje etarskih ulja gasovima pod pritiskom (tenim i superkritinim CO 2) Proizvodnja FAS organopreparata iz sirovina animalnog porekla (tkiva, organi, tkivne tenosti). Opte o tehnologiji organopreparata: konzerviranje sirovina ivotinjskog porekla, extrakcija, preiavanje i FAS Proizvodnja tireoidnih hormona iz titne lezde (tireoidin, tireoglobulin) Proizvodnja ACTH iz hipofize Proizvodnja insulina Hormoni sri nadbubrene lezde (adrenalin i noradrenalin) Hormoni kore nadbubrene lezde (kortikosteroidi) Estrogeni i gastogeni hormoni Androgeni hormoni Preparati unih kiselina (extrakti ui, holna, dezoxiholna i henodezoxiholna kiselina) Proizvodnja pepsina i pankreatina Proizvodnja heparina
~1~
1. Farmakoloki aktivne supstance prema poreklu i nainu dobijanja. Putevi dobijanja novih FAS Farmakoloki aktivne supstance se prema poreklu i nainu dobijanja mogu svrstati u 3 grupe. U prvu grupu spadaju prirodne FAS, koje se dobijaju kao ista jedinjenja extrakcijom lekovitog bilja (glikozidi, alkoloidi) ili sirovina ivotinjskog porekla (insulin, heparin, pepsin). Ovde spadaju i galenski preparati koji se uglavnom dobijaju extrakcijom lekovitog bilja, koja sadre FAS razliite hemijske prirode u komplexu sa mnogim drugim materijama (razni extrakti, tinkture, sirupi, aromatine vode). Savremena medicina sve manje primenjuje galenske preparate jer ih je teko standardizovati, nisu uvek istog sastava, teko se doziraju... Farmaceutska industrija ih obino ne proizvodi ve se uglavnom proizvode u apotekama. U prirodne sirovine spadaju i mineralne sirovine, koje takoe imaju primenu u medicini, ali njih obino prerauje hemijska industrija (I2, Br2, KMnO4). Sve ove sirovine prirodnog porekla (biljne, animalne i mineralne) jednostavnom preradom ili samo konzerviranjem predstavljaju droge u farmaciji. Lekovito bilje konzervirano suenjem predstavlja drogu; preradom biljnih sirovina (etarsko ulje, masna ulja, smole, balsami) ili ivotinjskih organa (riblje ulje, elatin, pepsin) dobijaju se droge. U drugu grupu spadaju FAS koje su takoe prirodnog porekla ali se dobijaju fermentacijom. Tu pre svega spadaju antibiotici, neki zamenici krvne plazme i vitamini. Sva ova jedinjenja nalaze se u prirodi, ali se ona ne mogu na ekonomski opravdan nain dobiti iz prirodnih sirovina. Njihova proizvodnja se zasniva na biotehnolokim procesima, pomou radnih mokroorganizama visoke proizvodne sposobnosti i njihovom izdvajanju iz fermentacione mase. Zahvaljujui razvoju biotehnologije dolo se do niza novih jedinjenja, kao i do novih procesa koji su dali oveanstvu ekonominu proizvodnju niza artikala. U treu grupu spadaju FAS dobijene hemijskom sintezom. Ova grupa lekovitih supstanci znaajno dominira poslednjih godina, naroito zahvaljujui brzom razvoju organske sinteze. Postoje visokotonani proizvodi hemijske sinteze (aspirin, sulfonamidi, aminopirin, analgin) i niskotonani koji su po pravilu strogo uvane tajne farmaceutskih fabrika i koji se proizvode u poluindustrijskim pogonima. FAS dobijene na jedan od ova tri naina koriste se za proizvodnju gotovih lekova u razliitim formama: tablete, ampule, kapi, supozitorije... Kada se govori o izuavanju lekovitih supstancija mogue je izvriti i njihovu podelu prema farmakolokom dejstvu, ali ona je nepodesna kada se radi o proizvodnji. Jedan od puteva dobijanja novih lekovitih supstanci je izuavanje prirodnih jedinjenja, koja imaju jako bioloko dejstvo, npr. izuavanje lekovitog bilja koje primenjuje narodna medicina. Odakle se mogu hemijskim postupcima izolovati pojedine iste supstance koje se ispituju u smislu oekivanog dejstva, tako da se dolazi do saznanja koja je od izolovanih supstanci aktivna. Zatim se toj supstanci odredi struktura primenom poznatih hemijskih i fiziko-hemijskih metoda. Kada se definie struktura novog jedinjenja pristupa se njegovoj sintezi i sintezi njegovih derivata. Prouava se veza izmeu strukture novih jedinjenja i bioloke aktivnosti. Ovakav put pronalaenja novih lekovitih supstanci dao je veoma dobre rezultate. Na taj nain su otkriveni i sintetisani efedrin i atropin. Mnoga otkrivena jedinjenja do danas nisu mogla biti sintetizovana, takvi su ergot alkaloidi, kardiotonini glikozidi. Drugi put dobijanja novih aktivnih supstanci sastoji se u ispitivanju bioloke vrednosti svih novosintetisanih jedinjenja. Pri tome analogija sa prirodnim materijama nije obavezna, ali nije iskljuena. Na kraju, trei put traganja za novim aktivnim supstancama je izuavanje metabolita (transformacije lekovitih materija u organizmu i stvaranje novih lekovitih supstancija) na osnovu znanja o transformacijama i mehanizmu delovanja izvesnih derivata na organizam. Jedan od najboljih puteva stvaranja novih lekovitih supstanci je zasnovan na biohemiji bolesti i njenih uzronika. Prema tome, razvoj novog leka polazi od neke materije ije je bioloko dejstvo utvreno fundamentalnim istraivanjem, i na osnovu koga se moe oekivati terapijski ili profilaktiki uinak. Cilj razvoja je da lek ima to snanije dejstvo i to manje neeljenih efekata. Vrlo sloene biogene strukture lekovitih supstanci sluile su i kao uzorci za sintezu jednostavnijih, ali vrlo lekovitih jedinjenja, koja su ih zamenila. Takoe su i jednostavno graena jedinjenja sa umerenim lekovitim dejstvom koriena kao jedinjenja predvodnici odn. kao polazne strukture ijom se derivatizacijom pokuavaju dobiti nova jedinjenja sa poboljanim farmakodinamikim i terapijskim svojstva. Na taj nain je povean broj lekova sa kojima raspolae savremena medicina. Razvoj novog leka sintezom zapoinje odabirom polazne supstance i derivata. Nakon njihove sinteze oni se ispituju u pogledu delovanja na izolovane organe ili bioloke preparate. Na taj nain se ocenjuju terapijski izgledi pojedinih struktura. Supstance koje su ule u ui izbor ispituju se u pogledu fiziko-hemijskih svojstava i uspostavlja se veza izmeu strukture i dejstva. Radi se na optimizaciji strukture odn. vre se minimalne izmene u strukturi u cilju dobijanja optimalnih terapijskih svojstava. Lekovitost pojedinih supstanci ispituje se farmakodinamaskim metodama na raznim ivotinjama. Neeljena svojstva ispituju se toxikolokim metodama (akutna i hronina toxinost, teratogenost, mutagenost, kancerogenost). Takoe se vri ispitivanje na model ivotinjama, kod kojih je namerno izazvano odreeno patoloko stanje. ~2~
Paralelno sa farmakoloko-toxikolokim ispitivanjima nastavlja se sa hemijsko-tehnolokim ispitivanjima. Preparativni postupci sinteze, preiavanje i dobijanje standardnog proizvoda prenose se iz laboratorije u polupogon u kome se razvija industrijski proces. Zatim se radi i na razvoju odgovarajuih formulacija. Istovremeno se razvijaju analitiki postupci za kontrolu kvaliteta poluproizvoda i finalnog proizvoda, za ispitivanje stabilnosti i inkompatibilnosti pojedinih sastojaka leka. Takoe se razvijaju i analitiki postupci za ispitivanje nove supstance u razliitim organima, tkivima i tenostima, kao i metode ispitivanja metabolita. Ako se pokae da je nova supstanca zaista sa dobrim terapijskim svojstvima, priprema se farmakoloka, toxikoloka i hemijskoanalitika dokumentacija. U saradnji sa akademskim ustanovama, trebalo bi da poslui kao podloga za poslednju fazu, klinika ispitivanja. Kada se dobiju pozitivni kliniki atesti i kad se podigne novi proizvodni pogon smatra se da je razvojni proces zavren. Meutim, i dalje se mora pratiti farmakoloko dejstvo i neeljena svojstva u primeni tokom niza godina. Prema tome razvojni put novog leka saima plodove stalne i tesne saradnje hemiara, tehnologa, farmaceuta, farmakologa, toxikologa, klinikih lekara i mnogih drugih strunih saradnika. Ovako opsean istraivako-razvojni projekat koji u proseku obuhvata oko 4000 polaznih struktura sintetizovanih u laboratoriji, rezultirae u novi lek tek posle 7-10 godina istraivakog rada uz uee oko 2000 strunjaka i njihovih saradnika. Cena ovog rada je veoma visoka (50-100 miliona $).
2. Teorijske osnove extrakcije lekovitog bilja Fick-ovi zakoni Proces prenosa mase u osnovi proizilazi iz procesa difuzije. Razlikujemo molekulsku i turbulentnu difuziju. Molekulska difuzija se ostvaruje usled haotinog kretanja molekula materije koja se prenosi, koji poseduju odreenu kinetiku energiju. to je vea teperatura to je vea i kinetika energija molekula i njihova brzina kretanja je vea. Usled tenje sistema da uspostavi termodinamiku ravnoteu, molekuli e se kretati sa mesta vee koncentracije ka manjoj, to predstavlja proces molekulske difuzije. Prema tome, pokretaka snaga procesa difuzije je razlika koncentracija rastvorenih materija u fazama koje su u kontaktu. Molekulska masa materije koja difunduje takoe utie na proces difuzije, kao i veliina dodirne povrine i debljina sloja kroz koji se odvija difuzija. Sa porastom dodirne povrine raste i brzina difuzije, dok sa porastom debljine sloja brzina opada. Uticaj pojedinih faktora na proces difuzije matematiki je izraen jednainom koja predstavlja prvi Fikov zakon difuzije. On je postavio hipotezu prema kojoj je molekulski prenos materije analogan prenosu toplote. Moe se napisati da je koliina materije dm koja se za vreme d prenosi kroz povrinu F pri gradijentu koncentracije dc/dx jednaka: Ajntajnov izraz D - koeficijent unutranje difuzije, zavisi od prirode rastvaraa materije koja difunduje, temperature i pritiska k - Bolcmanova konstanta R - univerzalna gasna konstanta Proces prenosa mase se odvija u pravcu smanjenja koncentracije tj. ka negativnom T- apsolutna temperatura gradijentu koncentracije (-). Ako se sa q oznai difuzioni flux koliina materije koja NA - Avogadrov broj (6,06*1023) se prenosi u jedinici vremena moe se izraziti kao: - viskoznost r- prenik estice koja difunduje Drugi Fikov zakon je mogue izvesti na osnovu prvog. Zamislimo jedan cilindar iji je popreni presek jednak jedinici u kojoj se odvija difuzija u pravcu x-ose cilindra. Materija koja difunduje unutar elementa zapremine cilindra, koja je ograniena dvema uzajamno paralelnim povrinama i uspravnim na osu cilindra, ije je medjusobno rastojanje dx, nagomilavae se na sledei nain: I II povrina
x-osa dx U elementu zapremine cilindra koncentracija se poveava od c na .
Iz toga proizlazi da je brzina nagomilavanja materijala:
U trodimenzionalnom sistemu jednaina ima oblik:
Ova jednaina predstavlja drugi Fikov zakon difuzije kojim se izraava promena koncentracije materije koja difunduje u odreenoj taki sistema, u zavisnosti od vremena. Prvi Fikov zakon karakterie proces stacionarne difuzije u kome je koncentracija materije u jednoj taki konstantna, a drugi zakon opisuje proces nestacionarne difuzije pri kojoj se koncentracija materije u svakoj taki sistema menja. ~3~
3. Jednaina materijalnog bilansa pri stacionarnom stanju Osnovne operacije pri proizvodnji aktivnih principa lekovitog bilja su /T i T/T extrakcija koje definiu opti zakoni prenosa mase, svojstva polaznog materijala i fiziko-hemijska slinost rastvaraa i supstance koja se extrahuje. Proces prenosa mase, u optem sluaju, predstavlja prenos materije u smeru uspostavljanja ravnotee. Pri tome trebalo bi razmatrati 3 elementa procesa: A) Uslovi egzistencije faza i zakoni raspodele komponenata u tim fazama izraavaju statistiku zakonitost procesa. Raspodela komponenata se izraava pomou koeficijenta raspodele. Pri extrakciji biljnog materijala mogu se uoiti 2 faze: rastvor materije u rastvarau koji je apsorbovan u sirovini, i rastvor materije u rastvarau koji opkoljava sirovinu. Pri T/T extrakciji rastvorena materija se nalazi u jednoj fazi a druga faza je rastvara, ove faze se uoavaju kao laka i teka faza. B) Granini uslovi sprovoenja operacije prenosa mase odreeni su poetnom i krajnjom koncentracijom u obe faze. Operacija extrakcije biljnog materijala se retko vodi do uspostavljanja ravnotee, zato date poetne i krajnje koncentracije omoguuju odreivanje neophodnih uslova za postizanje eljenog cilja. C) Brzina prenosa mase se u operaciji extrakcije odreuje koeficijentima prenosa mase. Osnovni pokreta u procesu prenosa mase je razlika koncentracija, to je ona vea to je i brzina vea. Ravnotea u ovom procesu nastaje pri izjednaavanju brzina premetanja mase iz jedne u drugu fazu. Pri extrakciji biljnog materijala rastvara je u obe faze isti, pa je c 1=c2. Pri stacionarnom prenosu mase moe se postaviti sledea bilansna jednaina: x2 y1 Lx2 - Lx1 = Gy1 Gy2 -L(x1 x2) = G(y1 - y2) L - zapremina jedne faze G - zapremina deuge faze x1, x2 poeta i krajnja koncetracija u fazi L y1, y2 poetna i krajnja koncetracija u fazi G x1 y2 y1 B
y2
x1
x2
Koncetracija u fazi L se poveava, a u fazi G smanjuje. U optem sluaju jednaina predstavlja bilansnu liniju koja prolazi kroz take A(x1, y2) i B(x2, y1). Ova linija se esto naziva i radna linija. Kada su koncentracije u fazama L i G konstantne tokom extrakcije, radna linija je prava. Jednaina materijalnog bilansa uzima u obzir samo koliine materije koje se nalaze u fazama, ne povezujui ih sa vremenom i uslovima extrakcije.
4. Specifinost extrakcije lekovitog bilja koeficijenti prenosa mase Extrakcija aktivnih sastojaka iz lekovitog bilja u velikoj meri zavisi od osobina biljnog tkiva. Protoplazma ivih elija sveeg biljnog materijala je polupropustljiva membrana kroz koju ne mogu da prolaze aktivni sastojci rastvoreni u elijskom soku. Kvaenjem ovakvog materijala, usled osmoze, dolazi do prodiranja vode (rastvaraa) u elije. Suenjem i drugim nainima konzerviranja biljnog materijala, dolazi do denaturacije protoplazme tako da elijski zid dobija svojstva porozne sredine koja proputa rastvorene supstance u oba pravca. U optem sluaju, operacija extrakcije lekovitog biljnog materijala ima 2 faze. Na poetku se odvija faza kvaenja i bubrenja sirovine, a zatim faza extrakcije u uem smislu. Do kvaenja sirovine dolazi usled prodiranja rastvaraa u osueni biljni materijal pod uticajem kapilarnih sila. Materijal od kojeg su sainjeni elijski zidovi ima difilna svojstva, pri emu je hidrofilnost mnogo izraenija od idrofobnosti. Biljno tkivo raspolae ogromnim brojem pora kapilarnog tipa, u koje rastvara prodire ispunjavajui elije. Vreme ispunjavanja kapilara u elijama tenou moe biti vrlo dugo, zbog prisustva vazduha u njima, koji ometa prodiranje rastvaraa. Za poveanje brzine prodiranja rastvaraa moe se koristiti poveanje pritiska rastvaraa, vakuumiranje suvog biljnog materijala, zamena vazduha lako rastvornim gasom (CO2) ili dodatak materija koje sniavaju povrinski napon izmeu tenosti i gasa (PAM). Istovremeno sa prodiranjem rastvaraa u biljni materijal, zapoinje i proces rastvaranja aktivnih i drugih sastojaka. Unutar biljnog materijala rastvara se praktino ne kree. Za supstance koje se nalaze na povrini estica sirovine, difuzioni sloj je manji zbog poboljanih hidrodinamikih uslova. Prema tome, brzina rastvaranja materije unutar estica biljnog materijala bie odreena brzinom prelaza mase kroz poroznu sredinu, a na povrini estica brzinom prelaza mase od povrine tela. Poto proces prelaza mase moe biti veoma ubrzan podeavanjem hidrodinamikih uslova, brzina rastvaranja materijala na povrini tela znaajno se poveava, tako da se u procesu extrakcije pojavljuje period brze extrakcije.
~4~
Prodiranje rastvaraa u estice, kvaenje i rastvaranje odreenih materija dovodi do poveanja zapremine sirovine, odn. dolazi do bubrenja. U veini sluajeva sirovinu bi trebalo prvo podvrgnuti bubrenju, kako bi se izbeglo naknadno nabijanje sirovine. Za operaciju extrakcije odreeni znaaj ima i koliina rastvaraa koju apsorbuje sirvina, kao i dinamika apsorpcije rastvaraa koja je u neposrednoj vezi sa procesom bubrenja. Rastvara koji je apsorbovan u sirovini predstavlja unutranji sok ija je koliina znaajna i konstantna za sirovine razliitog stepena usitnjenosti, njegovo poznavanje je neophodno za sprovoenje prorauna extrakcije. Pri extrakciji aktivnih principa iz lekovitog bilja uoava se nekoliko koeficijenata prenosa mase. Koeficijent slobodne difuzije Ds karakterie brzinu prenosa mase u elijskom soku i u difuzionom podsloju. Zavisi od temperature i koncentracije, zbog toga se u praxi obino odreuje vrednost Ds koji predstavlja srednju vrednost za odreeni interval temperature i koncentracije. Koeficijent unutranje difuzije Du karakterie prenos mase unutar estica biljne mase. Ima znatno manju vrednost od Ds zbog smanjenja povrine prenosa mase (uticaj poroznosti i kapilarne strukture biljnog materijala). Koeficijent turbulentne (konvektivne) difuzije ED karakterie prenos mase u pokretnom sloju rastvaraa. Po svojoj vrednosti je vei od Ds, sa poveanjem brzine rastvaraa ED raste i dostie maximalnu vrednost pri turbulentnom strujanju. U toku extrakcije prisutna su sva tri procesa pa sumarni koeficijent prenosa mase K ima oblik:
Pri extrakciji uz meanje veliina koeficijenta konvektivne difuzije postaje dovoljno velika tako da se moe izostaviti u proraunu K vrednosti. U takvim sluajevima, kod svih operacija extrakcije odreuje se koeficijent unutranje difuzije. Slobodna difuzija u difuzionom podsloju ima neznatan uticaj na vrednos K usled male debljine tog sloja. Sumarni koeficijent prenosa mase K se teko odreuje u praxi.
5. Osnovni principi extrakcije lekovitog bilja /T extrakcija u trougaonom dijagramu Nasuprot poznatim zakonima kod T/T extrakcije, /T extrakcija ima itav niz osobenosti od kojih su najznaajnije sledee: izmeu supstanci vezanih za vrstu materiju iz koje se extrahuju, i njihove koncentracije u rastvarau nema definisane zakonitosti u smislu koeficijenta raspodele deo rastvaraa, odn. extrakta na kraju extrakcije, se zadrava na povrini i u kapilarama vrste materije ravnoteno stanje se u svakom extrakcionom stupnju dostie kada se koncentracije extrakta u kapilarama vrste materije izjednai sa koncentracijom extrakta u slobodnom rastvoru vreme potrebno za postizanje ravnotee u svakom extrakcionom stupnju, kao i broj potrebnih stupnjeva extrakcije, za postizanje eljenog stepena extrakcije, odreuje se experimentalno za svaki pojedinani sluaj Osnovni principi /T extrakcije mogu se pregledno pratiti na trougaonom dijagramu gde svako teme trougla predstavlja jednu od istih komponenata trokomponentnog extrakcionog sistema. B A ista vrsta materija, bez supstanci koje se extrahuju B iste supstance koje se extrahuju C ist rastvara E1 izlazni materijal koji se sastoji od vrste materije i zaostalih supstanci F1 eljeni zavrni extrakt koji se sastoji samo od rastvaraa i extrahovanih supstanci E2 eljena zavrna taka extrakcije F2 realna zavrna taka extrakcije Biljni materijal koji sadri aktivne principe trebalo bi extrahovati do sadraja supstanci prikazanih takom E2 koja je veoma blizu take A. Kako po zavrenoj extrakciji u vrstoj materiji zaostaje odreena koliina rastvaraa, zavrna taka extrakcije nee biti u taki E2 nego F2 koja lei na pravoj kaoja spaja taku E2 sa takom istog rastvaraa. Prava BD odgovara jednom odreenom odnosu vrste materije i rastvaraa.
E1
F1
E2 A D C
Konano, eljeni efekat extrakcije, odn.izdvajanje vrste materije bez rastvaraa i sa malim sadrajem supstanci koje se extrahuju, moe se dobiti tek nakon presovanja vrste supstance koja naputa extraktor. Koristei ovakav nain prikazivanja operacije extrakcije, pri reavanju odreenih extrakcionih problema uz poznavanje extrakcionih karakteristika sistema, moe se odrediti broj potrebnih stupnjeva extrakcije.
~5~
6. Izbor rastvaraa intenzifikacija extrakcije Pored odgovarajue pripreme biljnog materijla, u cilju intenzifikacije extrakcije, vrsta rastvaraa koji se koristi za extrakciju aktivnih principa esto igra presudnu ulogu. Izbor rastvaraa za extrakciju zavisi od stepena hdrofilnosti supstance koja se eli dobiti, pri tome vai pravilo da se slino u slinom rastvara. Polarne supstance koje imaju visoke vrednosti dielektrine konstante, dobro su rastvorne u polarnim rastvaraima, i obratno. Poznato je da je rastvorljivost najveeg broja prirodnih supstanci rastvorljiva u protinim rastvaraima. Dobro odabran rastvara za extrakciju trebalo bi da obezbedi to potpunije iscrpljenje droga, odn. da omogui dobijanje visokih prinosa extrakcije. Meutim, kada se radi o dobijanju istih supstanci, neophodno je voditi rauna i o selektivnosti extrakcije, tj. dobijanje extrakata sa minimalnim sadrajem balastnih materija i maximalnim sadrajem aktivnih principa. Izolovanje aktivnih principa iz extrakata koji su dobijeni nedovoljno selektivnim rastvaraima, esti je vrlo oteano i komplexno, to se odraava na znaajno smanjenje prinosa. Za extrakciju lekovitog bilja u farmaciji se najee primenjuje smea alkohola i vode. Njihovim meanjem u razliitim kvantitativnim odnosima mogue je menjanje dielektrine konstante smee u irokim granicama, to omoguuje primenu ovakvih smea za extrakciju velikog broja supstanci iz biljnog materijala. Rastvara ne utie samo na extrakciju neke odreene grupe jedinjenja, od polarnosti rastvaraa zavisi i opta koliina extrahovanih materija. Izbor rastvaraa sprovodi se na razliite naine. Najee se vri extrakcija sirovine razliitim rastvaraima i uporeuju se dobijeni rezultati. Pri jednakim uslovima extrakcije, najbolji od primenjivanih rastvaraa e extrahovati najveu koliinu eljene supstance. Osim dielektrine konstante rastvaraa, veliki uticaj na rastvorljivost i brzinu difuzije u njemu imaju i druge fizike osobine, kao to su povrinski napon i viskozitet rastvaraa. Smanjenje viskoziteta i povrinskog napona povoljno utie na operaciju extrakcije, zbog toga se esto dodaju PAM.
7. Postupci extrakcije droge za dobijanje galenskih preparata prema farmakopeji Za extrakciju droga biljnog porekla prema Ph.Jug.IV primenjuju se postupci maceracije, digestije i perkolacije. Navedeni metodi extrakcije se uglavnom koriste za dobijanje galenskih preparata iz biljnih droga na manjim skalama. Meutim, radi proizvodnje galenskih preparata i istih aktivnih principa u veim razmerama, primenjuju se kontinualna i viestupna protivstrujna extrakcija. Maceracija je jednostupna extrakcija propisano usitnjene droge propisanim rastvaraima na sobnoj temperaturi. Postupak: usitnjena droga se prelije sa 5 delova rastvaraa i ostavi da macerira 5 dana, uz obavezno mukanje ili meanje bar 2 puta dnevno. Zatim se macerat odvoji od droge ceenjem i naknadnim presovanjem, ostavi 2 dana na hladnom i tamnom mestu i zatim filtrira. Postoje i drugi postupci maceracije koji se meusobno razlkuju u odnosu rastvara-droga i vremenu maceracije. Remaceracija je extrakcija propisano usitnjena droge propisanim rastvaraem, najee 2 puta uzastopno, a primenjuje se preteno za extrakciju vrstih droga. Postupak: usitnjena droga se prelije sa 3 dela rastvaraa (u dobro zatvorenoj posudi na tamnom mestu) i ostavi da macerira 3 dana, uz mukanje ili meanje bar 2 puta dnevno. Zatim se macerat odvoji od droge ceenjem i naknadnim presovanjem. Droga se ponovo macerira 3 dana na isti nain sa jo 2 dela rastvaraa. Macerat se odvoji ceenjem i presovanjem, spoji sa prvim maceratom, ostavi 2 dana na hladnom mestu i filtrira. Droga se moe extrahovati i pri drugom odnosu drogarastvara, odn. tokom razliitog vremena maceracije. Digestija je jednostupna extrakcija, kao i maceracija, propisano usitnjene droge propisanim rastvaraem, natemperaturi od 50 oC. Perkolacija je kontinualna extrakcija propisano usitnjene droge na sobnoj temperaturi, koja se izvodi uz kontinualni protokpropisanog rastvaraa kroz stub droge u pravcu odozgo ka dole. Stub droge se formira u cilindrinom ili konusnom sudu koji se naziva perkolator. Perkolator je izraen od stakla ili nekog drugog hemijski inertnog materijala. Odnos srednjeg prenika i visine stuba droge ne sme biti manji od 1:5. Postupak: usitnjena droga se jednolino nakvasi i izgnjei propisanim rastvaraem i ostavi da bubri najmanje 2 h. Zatim se droga propusti kroz sito 2 i unese u perkolator. Pre punjenja na dno perkolatora se stavi sloj vate navlaene rastvaraem, i preko nje se stavi sitasta ploica. Punjenje se vri uz lako potresanje perkolatora kako bi se formirao homogeni stub droge. Gornji deo stuba droge se poravna uz slab pritisak i prekrije filter papirom, koji se moe dodatno oteretiti staklenim kuglicama. Zatim se ispusna slavina otvori i na stub droge se ravnomerno doliva rastvara, koji tokom extrakcije stalno mora prekrivati povrinu stuba droge u visini 2-3 cm. Kada kroz slavine prou prve kapi perkolata, ona se zatvori i droga se macerira 12 h. Zatim se slavina otvori i uz kontinualno dolivanje rastvaraa extrakt se isputa u prihvatni sud odreenim protokom: 1 ml/min za 1000 g droge kada je propisana perkolacija, odn. 3 ml/min za 1000 g droge kada je propisana brza perkolacija. Postupak perkolacije treje dok s ne dobije propisana koliina perkolata, odn. do racionalnog stepena iskorienja, to se po pravilu postie izdvajanjem 5 perkolata. Jednim perkolatom se smatra masa extrakta koja odgovara masi droge koja se extrahuje. Zavretak extrakcije se moe ustanoviti specifinim hemijskim reakcijama, ili analizom poslednjih 10 ml poslednjeg perkolata u kojem suvi ostatak mora biti manji od 25 mg. ~6~
Reperkolacija se primenjuje za preradu veih koliina biljnog materijala. Ovaj postupak za dobijanje tenih extrakata se razlikuje od postupka perkolacije po tome to nama fazu uparavanja. Neophodna koncentracija extrahovanih supstanci u extraktu postie se primenom baterije od 3-5 perkolatora, pri emu se extrakt iz jednog perkolatora koristi za extrakciju droge u sledeem perkolatoru. Na ovaj nain, proputanjem extrakta kroz kroz nekoliko perkolatora sa sveom ili manje iscrpljenom sirovinom, moe se dobiti extrakt koji sadri potrebnu koliinu extrahovanih supstanci. Od reperkolacionih varijanti za dobijanje suvih extrakata, veoma je pogodna brza reperkolacija koja omoguava dobijanje koncentrovanijih extrakata.
8. Postupci extrakcije droge u industrijskim razmerama u cilju dobijanja istih FAS Za extrakciju droga biljnog porekla u industrijskim razmerama, u cilju dobijanja istih aktivnih principa, primenjuje se reperkolacija sa kontinualnim isputanjem extrakta, odn. viestupna protivstrujna extrakcija, kao i kontinualna protivstrujna extrakcija. Pri sprovoenju protivstrujne viestupne extrakcije, rastvara i sirovina se uslovno kreu jedan prema drugom u suprotnom toku. Extrakt se postepeno zasiuje aktivnim supstancama iz sirovine, na svakom stupnju, polazei od najiscrpljenije prema sveoj sirovini. Ovakav nain extrakcije sprovodi se u extrakcionoj bateriji, koja se sastoji od niza perkolatora, meusobno spojenih sistemom cevi, kojima se dovodi rastvaraiz svakog pojedinog lana baterije. Poto se sirovina koja se extrahuje ne kree u extracionoj bateriji, operacija extrakcije se periodino prekida radi pranjenja i punjenja pojedinih lanova baterije (perkolatora). Postoji itav niz razliitih konstrukcija perkolatora, koji u osnovi predstavlja cilindrini sud sa perforiranim dnom i odgovarajuim prikljucimaza dovod i odvod extrakta, kao i grejnog medijuma u omota radi odstranjivanja zaostalog radtvaraa u sirovini. rastvara
extrakt Perkolator: 1-poklopac; 2-otvor za dovod para rastvaraa; 3-reetka; 4-prikljuak za dovod rastvaraa; 5-prikljuak za odvod kondenzata; 6-perforirano dno; 7-pokretno dno; 8-dupli omota; 9-prikljuak za dovod pare; 10-prikljuak za odvod extrakta Pomou extrakcione baterije koja se sastoji od niza perkolatora, primenom viestupne protivstrujne extrakcije, skrauje se vreme extrakcije i potpunije se iscrpljuje biljni materijal koji se extrahuje. Osnovni nedostatak perkolacije, neravnomerna extrakcija po visini perkolatora, ostaje nereen primenom extrakcione baterije. Ovaj nedostatak se ublaava smanjenjem visine i zapremine perkolatora, odn. poveanjem njihovog broja u bateriji. Ipak, u praxi nije mogue veliko poveanje broja lanova baterije zbog komplikovanja konstrukcije i rada sa baterijom. konc. (%) Ovaj nedostatak uklonjen je razvojom kontinualnih protivstrujnih extrakcionih ureaja. Osnovni princip protivstrujne extrakcije u kontinualnim ureajima zasniva se na protivstrujnom kretanju vrste i tene faze. Materijal koji se extrahuje kree se u pravcu AE. U taki D se u suprotnom smeru uvodi rastvara, extrakt se izdvaja u taki B, a rafinat u E.Analizom krive raspodele du ureaja moe se zakljuiti da promena koncentracije ima nestacionarni karakter i ona je konstantna samo u pojedinim delovima ureaja. Pri odreenoj brzini ulaza rastvaraa i sirovine u uraj uspostavlja se takav reim da je na jednom te istom poprenom preseku koncentracija u fazama konstantna. Regulacijom ulaska rastvaraa i sirovine u ureaj, mogue je menjati koncentraciju extrakta i stepen iscrpljenja sirovine u irokim granicama.
ext. sirov. A B C AB zona punjenja CD zona extrakcije D E BC zona kvaenja i bubrenja; DE zona ceenja
ras. raf.
~7~
9. Galenski preparati oficinalni i neoficinalni Galenski preparati pripadaju specifinoj vrsti lekova koja se najee svrstava u pomona lekovita sredstva. Naziv ovih preparata potie od znamenitog rimskog farmaceuta i lekara Klaudija Galenusa. Oni su osnova za pripremanje lekova u apotekama kao i za proizvodnju gotovih lekova u farmaceutskoj industriji. Galenski preparati biljnog porekla ne predstavljaju hemijski iste supstance, ve komplexnu smeu vie ili manje poznatog sastava. Po tome se i razlikuju od hemijsko-farmaceutskih i drugih preparata koji predstavljaju individualne hemijski iste i strukturno definisane supstance. Lekovito delovanje galenskih preparata nije uslovljeno jednom aktivnom supstancom, ve komplexom vie bioloki aktivnih supstanci. U nizu sluajeva ovi preparati imaju odreene prednosti u odnosu na sintetike zbog sinergistikog delovanja prisutnih komponenata. Za oficinalne galenske preparate farmakopeja propisuje sastav i nain izrade kao i uslove kojima moraju da odgovaraju. Za neoficinalne preparate se ti ti postupci nalaze u farmaceutskoj literaturi (prirunicima).Poslednjih godina je sve vie prisutna tendencija da se proizvode galenski preparati koji su vie ili manje osloboeni od balastnih materija i kod kojih je sadraj aktivnih materija preciznije definisan. Procesi za proizvodnju, standardizaciju i kontrolu ovih tzv. novogalenskih preparata ree se mogu nai u naunoj i patentnoj literaturi jer predstavljaju dobro uvanu tajnu proizvoaa. Prema tome, najei je sluaj da svaki proizvoa razvija svoje postupke za proizvodnju, kao i analitike postupke za ispitivanje kvaliteta novogalenskih preparata. U oficinalne galenske preparate (lekovi) koji se izrauju u skladu sa Ph.Jug.IV, a dobijaju se extrakcijom droge, spadaju: macerati (Macerata), dekokti (Decocta), infuzi (Infusa), tinkture (Tincturae), exstrakti (Extracta) i dr. Prve tri vrste pripadaju grupi koja se dobija extrakcijom droge pomou vode kao rastvaraa. Loa strana vode je to to pored aktivnih principa rastvara i balastne materije. Osim toga, vodeni rastvori su bobra podloga za rast mikroorganizama, to moe ubrzati proces degradacije aktivnih supstanci. Zbog toga se ovi preparati ne mogu dugo uvati, dok iru primenu imaju tinkture i extrakti. Magistralni lekovi se izrauju po propisu lekara i to u veini sluajeva ex tempore. Magistralno se mogu izraivati i lekovi po nekom opte poznatom propisu, koji esto imaju odreeno ime (prema dejstvu ili autoru). Pod pojmom gotov lek podrazumevaju se lekovi proizvedeni u razliitim farmaceutskim oblicima (tablete, draeje, kapi, injekcije, masti, supozitorije...) koji su propisno zapakovani i stavljeni u promet. Mnogi od njih nose zatieno ime. Njihova proizvodnja i stavljanje u promet moraju biti u potpunom skladu sa zakonom.
10. Extrakti (Extracta fluida, Extracta spissa, Extracta sicca, tinkture) primeri oficinalnih preparata Extrakti pripadaju osnovnoj i najveoj grupi galenskih preparata. To su teni, prakasti ili granulovani preparati koji su dobijeni extrkcijom droge propisanim rastvaraem. Upotrebljeni rastvara se posle extrakcije delimino ili potpuno regenerie. Ph.Jug.IV propisuje tene i suve extrakte. U zavisnosti od karaktera rastvaraa koji je korien razlikujemo: vodene extrakte (Extracta aquosa), alkoholne extrakte (Extracta sprituosa) i etarske extrakte (Extracta etherea). Teni extrakti su iskljuivo alkoholni rastvori, dok suvi extrakti mogu biti i vodeni koji su upareni do suva. Teni extrakti (Extrcta fluida) su extrakti droga koji se izrauju tako da jedan deo extraktrakta sadri aktivne principe iz jednog dela droge. U principu se dobijaju perkolaciom do racionalnog stepena iskorienja. Oko 80-85% prvog perkolata se izdvoji i ne uparava jer je najbogatiji aktivnim principima. Ostatak prvog perkolata se pripoji ostalim perkolatima i uparava pod snienim pritiskom sve dok sa izdvojenim delom prvog perkolata ne dobijemo masu tenog extrakta koja je jednaka masi upotrebljene droge. Ovako dobijeni teni extrakti se uvaju u dobro zatvorenim bocama na hladnom i tamnom mestu. Sadraj aktivne supstance u tenom extraktu moe se podesiti dodavanjem potrebne mase rastvaraa kojim je vrena extrakcija, a ona se rauna prema izrazu: X = 100A/a m gde je: A - aktivna supstanca u extraktu (g); a eljeni sadraj aktivne supstance (%); m masa tenog extrakta (g); X masa rastvaraa koju bi trebalo dodati (g). Teni extrakt kamilice 1:1 (Extractum chamomillae fluidum) se priprema tako to se zdrobljene cvetne glavice kamilice stave u pogodnu posudu sa poklopcem i preliju smeom rastvaraa 10% NH 4OH 96% EtOH H2O, izgnjee i posuda se zatvori i ostavi da droga bubri tokom 2 h. Zatim se droga propusti kroz sito 2, unese u perkolator u koji se doda potrebna zapremina rastvaraa i droga macerira 12 h. Extrakcijom, postupkom perkolacije, ispusti se 80% prvog perkolata koji se lageruje, a ostatak prvog perkolata se pripoji ostalim izdvojenim perkolatima koji se zajedno uparavaju. Upareni extrakt, kada se spoji sa lagerovanim extraktom, trebalo bi da ima masu jednaku masi poetne droge za extrakciju. Gusti ekstrakti (Extacta spissa) nisu oficinalni prema Ph. Jug. IV. Izrauju se od tenih extrakata, kada se nakon preiavanja tenog extrakta, odstrani rastvara tako da sadraj suve materije u dobijenom gustom extraktu iznosi oko 70%. Odstranjivanje rastvaraa se izvodi pomou uparivaa-ukuvaa. ~8~
Suvi extrakti (Extracta sicca) su extrakti droga iz kojih je pogodnim postupkom potpuno uklonjen rastvara. To su preparati sa vrlo irokom primenom koja ima rastui trend. Izvesna nereena pitanja, kao to su stabilnost, higroskopnost i dr., u izvesnoj meri ograniavaju njihovu primenu u farmaciji. U cilju reavanja ovih problema neophodno je pronai sa kojim rastvaraem komplex materija pokazuje najmanju higroskopnos, i koji je punilac najpodesniji, s obzirom na osobine extrahovanih materija. Tehnoloki postupak proizvodnje suvih extrakata se sastoji iz nekoliko faza: dobijanje extrakta, preiavanje od balastnih materija, uparavanje odn. uguivanje i suenje extrakta. Kao i u sluaju dobijanja tenih extrakata, extrakt biljne sirovine se moe dobiti dvostrukom maceracijom, reperkolacijom, cirkulacionim postupkom ili kontinualnom protivstrujnom extrakcijom. Postupak dvostruke maceracije i reperkolacije su identini kod dobijanja obe vrste extrakata, s tim to je reperkolacija pogodnija jer se dobijaju koncentrovaniji extrakti. Kada se radi o preradi malih koliina droge najpogodnija je brza reperkolacija, a kada su u pitanju velike koliine materijala najbolja je kontinualna potivstrujna extrakcija. Vodeni extrakti obino sadre znaajne koliine balastnih materija (pektin, sluz, skrob...) koje se obavezno moraju ukloniti pre uparavanja. U zavisnosti od njihove koliine i karaktera primenjuju se razliiti postupci za preiavanje. Neke extrakte je mogue preistiti zagrevanjem na temperaturi kljuanja izvesno vreme, pri emu se proteini koaguliu i brzo taloe. U nizu sluajeva pribegava se dodavanju adsorbenasa (bentonit, kaolin), kao i kombinovanom postupku dodavanja adsorbesa i kljuanja. iroko se primenjuje dodavanje alkohola za taloenje materija. Preiavanje alkoholom se vri tako to se dobijeni extrakt uparava do polovine (zapremine) od uzete polazne sirovine (mase). Tako dobijenom uguenom i ohlaenom extraktu se dodaje dvostruka koliina 95% EtOH. Sve se dobro izmea i ostavi 5-6 dana na temperaturi ne veoj od 80 oC. Dekantovanjem se odvoji bistra tenost, koja se zatim filtrira. Uguivanje extrakta se vri uparavanjem pod snienim pritiskom na temperaturi 50-60 oC. Ako se uparava alkoholni extrakt ili extrakt koji je preien alkoholom, prvo se predestilie alkohol pod normalnim pritiskom, a zatim se nastavi sa uparavanjem pod snienim pritiskom. Suenje se izvodi tako to se najee prvo sue gusti extrakti u vakuum sunici, pa se dobijeni suvi extrakti potom melju u kuglinom mlinu. Nekad je mogue izbei fazu uguivanja, pri emu se dobijeni teni extrakt direktno sui u vakuum sunici sa valjcima ili u sunici sa rasprivanjem. Suenjem u sunici sa rasprivanjem dobija se fini prah koji nije potrebno naknadno usitnjavati. Sadraj vlage kod ovih preparata ne sme biti vei od 5 %. Podeavanje sadraja aktivnih principa u suvom extraktu moe se ostvariti na 2 naina: Spojeni extrakti se podvrgavaju uparavanju tako da se dobije ugueni extrakt. Izmeri se masa, odredi suvi ostatak i sadraj aktivne supstance u dobijenom extraktu. Potrebna masa supstance za razblaivanje (dextran, laktoza) izraunava se prema izrazu: X = (100 - A) a/b m gde je: A dozvoljeni sadraj vlage u suvom u extraktu (%); a masa aktivne supstance u uguenom extraktu (g); b eljeni sadraj aktivne supstance u suvom extraktu (%); m masa suvog ostatka u uguenom extraktu (g); X masa indiferentne pomone supstance (g). Nakon dodavanja supstance za razblaivanje extrakt se sui do dozvoljenog sadraja vlage. Drugi nain se sastoji u tome da se spojeni perkolati upare do suva i u dobijeni suvi extrakt doda potrebna masa supstance za razblaivanje, koja se takoe moe izraunati prema navedenom izrazu. Suvi extrakt velebilja (Extractum belladonnae siccum) se priprema tako to se usitnjeno lie velebilja proseje kroz sito 0,75 prenese u pogodnu posudu, jednolino nakvasi 70% EtOH i prenese u odgovarajui perkolator u kojem se vri extrakcija postupkom perkolacije. Izdvajaju se 2-3 perkolata, odn. sve dok poslednjih 5 ml poslednjeg perkolata daje zamuenje sa Majerovim reagensom. Extrakt se zatim upari pod snienim pritiskom na 40-50 oC do 100 g, zatim mu se dod isto toliko H 2O i ostavi na hladnom mestu 3 dana. Nakon toga vri se filtriranje preko obinog filter papira, filtrar se zatim uparava pod snienim pritiskom na 50 oC. Nakon suenja u vakuumu iznad silikagela na temperaturi 50 oC, suvi extrakt se usitni i odredi mu se ukupni sadraj alkaloida sraunat na hioscijamin odn. atropin, titracijom 0,05 mol/dm3 HCl uz metilcrveno. Sadraj ukupnih alkaloida mora biti od 1,3-1,5%. Ako je on vei, suvom extraktu se dodaje odreena masa laktoze koja se rauna prema formuli: B = A(a - 1,4)/1,4 gde je A masa suvog extrakta (g); a sadraj ukupnih alkaloida (%); B potrebna masa laktoze (g). Koristi se kao spazmolitik pri SPD 0,02 g odn. NDD 0,15 g. Tinkture (Tincturae) su alkoholno-vodeni extrakti ili alkoholno-vodeni rastvori extrakata pojedinih droga. Proizvode se maceracijom, perkolacijom, rastvaranjem i drugim pogodnim posupcima. Maceracijom se tinkture po pravilu izrauju tako da se jedan deo droge, propisanog stepena usitnjenosti, extrhuje sa 4 dela EtOH propisane koncentracije. Tinkture droga jakog delovanja se izrauju perkolcijom EtOH propisane konc. tako da se iz 1 dela droge dobije 10 delova tinkture. U tinkturi jakog delovanja mora se odrediti sadraj aktivnih komponenti, i ako je potrebno, tinkturu podesiti na odgovarajuu koncentraciju. Tinktura timijana (Tinctura thymi) se pravi tako to se usitnjeno lie timijana proseje kroz sito 2, prenese u pogodnu posudu sa zatvaraem i prelije smeom glicerol 96% EtOH destilovana H2O, a zatim se sprovede postupak maceracije. Koristi se kao expektorans pri SPD 2 g. ~9~
11. Osnovni principi protivstrujne extrakcije i ureaji za kontinualnu protivstrujnu extrakciju *Osovni principi protivstrujne extrakcije su u 8. pitanju. Od velikog broja kontinualnih ureaja za protivstrujnu /T extrakciju izvestan broj je pokazao dobre osobine za extrakciju lekovitog bilja. Spiralno-lopatasti extraktor, kod kojeg se sirovina kree iz jedne u drugu sekciju pomou lopatica, omoguuje relativno brzo dobijanje extrakata. Sa ovim extraktorom su ostvareni dobri rezultati pri dobijanju tinktura iz lekovitog bilja. Meutim, nije najpogodniji za primenu u procesima dobijanja istih aktivnih principa, jer se njime dobijaju razblaeni extrakti. Extrakti niskih koncentracija se obino dobijaju kada sirovina pliva na rastvarau i ne ispunjava ceo extraktor. Shema spiralno-lopatastog extraktora: 1 hranilica; 2 sekcije; 3 prihvatni sud; 4 valjak; 5 greja; 6 opruga; 7 transporter; 8 cev za dovod rastvaraa; 9 cev za odvod extrakta Dobro kvaenje i proimanje biljne sirovine rastvarae ostvaruje se u protivstrujnom punom extraktoru. Kod vertikalnog punog extraktora postoji opasnost od nabijanja biljnog materiala prilikom njegovog prelaza sa jednog na drugi vertikalni pu. Najbolji uina sa ovim tipom extraktora se ostvaruje kada se on postavi pod uglom od 25 o, jer se time izbegava zaepljivanje ureaja i ostvaruje se bolji kontakt tene i vrste faze. Proticanje tenosti kroz ureaje se ostvaruje pod uticajem gravitacije, bez upotrebe pumpe za cirkulaciju. Biljni materijal se ubacuje na gornji pu, koji ga zatim prebacuje na donji pu na ijem kraju izlazi rafinat.Sirovina se u extraktoru kree u suprotnom smeru od rastvaraa. Omota pueva extraktora omoguava sprovoenje extrakcije i na povienoj temperaturi. Kod punih extrakcionih ureaja, pored relativno visokog odnosa rastvara-vrsta faza, dolazi do potekoa usled toga to extrakt sa sobom povlai fino suspendovane estice vrste faze, koje se moraju naknadno odvojiti posebnim postupkom. Iz ovih razloga se danas /T extraktori veeg kapaciteta grade samo takvog oblika da se extrakcija vri perkolacijom. Ovakvo reenje ima prednost u tome to omoguava samofiltriranje extrakta mscele u sloju vrste supstance, tako da se na kraju dobije praktino bistar extrakt. U punom extraktoru dobijena miscela sadri 1-10% suspendovanih finih estica biljnog materijala. Shema punog extraktora: 1 hranilica; 2 gornji pu; 3 veza izmeu pueva; 4 donji pu; 5 mera tenosti; 6 otvor za ispust extrakta sa sitom; 7 pogonski ureaj. U De-Smet-ovom i Karussell-nom extraktoru, koji su u masovnoj primeni za extrakciju ulja iz raliitih semenki, zastupljen je princp perkolacije i protivstrujne extrakcije. Princip rada extraktora tipa De-Smetse sastoji u neprekidnom kretanju vrstog materijala pomou beskrajne perforirane trake i neprekidnom oroavanju materijala rastvaraem, odn. miscelama razliitih koncentracija na razliitim delovima trake. Miscele se posle prolaza kroz materijal sakupljaju u rezervoare sa konusnim dnom koji se nalaze ispod trake. Iz rezervoara se miscela pomou pumpi reciklino vraa na istu zonu oroavanja iz koje je i dobijena. Pri tome deo miscele koji odgovara kojiini svee ubacivanog rastvaraa u extraktor se kontinualno preliva iz rezervoara, u suprotnom pravcu od pravca kretanja vrstog materijala, a zatim izlazi iz extraktora kao koncentrovani extrakt. Shema De-Smet-ovog extraktora: 1 hranilica; 2 pogonski bubanj; 3 beskrajna perforirana traka; 4 raspriva; 5 sabirni rezervoar; 6 pumpa; 7 rezervoar koncentrovanog extrakta.
~ 10 ~
Primenom Karussell-nog extraktora ostvareni su veoma dobri rezultati u extrakciji biljnog materijala, posebno u extrakciji lekovitog bilja. Extraktor se sastoji iz rotora sa jednim unutranjim i jednim spoljanjim cilindrinim zidom. Meuprostor oblika prstena je podeljen radijalno ugraenim koninim zidovima, tako da se dobije 10-20 komora. Rotor se lagano okree i brzina okretanja se moe verirati u irokim granicama, tako da se jedno okretanje moe obaviti za 20 min ili 4-5 h. Rotor se okree iznad sitastog dna koje je izgraeno od profilisane ice trapezastog poprenog preseka, tako da se otvori na situ proiruju odozgo na nie. Materijal koji se extrahuje kontinualno se unosi u komore i ini kompaktan sloj visine 0,5-2,5 m. Biljni materijal se, zavisno od potrebnog vremena extrakcije, kree brzinom 1-10 mm/s po koncentrinim otvorima sitastog dna, tako da osim trenja nema drugih otpora kretanju materijala i ne dolazi do zapuavanja otvora na dnu. Shema Karussell-nog extraktora: 1 rotor; 2 komora; 3 sitasto dno; 4 ulaz sirovine; 5 izlaz rafinata; 6 pumpe; 7 dovoenje rastvaraa; 8 izlaz extrakta; 9 sabirna komora za miscelu. Za vreme kretanja preko sitatog dna sloj biljnog materijala se oroava miscelama razliitih koncentracija, i krajnja miscela najvee koncentracije prihvata se neposredno iz tek ubaenog materijala, dok se isti rastvara dodaje na kraju puta kretanja materijala kroz extraktor. Miscela prolazi kroz sloj biljnog materijala i kroz sitasto dno i sakuplja se u prihvatnim komorama na dnu extraktora, odakle se pumpama prebacuje ponovo na sloj materijala koji se extrahuje. Pojedine prihvatne komore za miscelu su povezane otvorima u zidovima koji ih razdvajaju, tako da dolazi do kontinualnog kretanja miscele u suprotnom pravcu od kretanja vrste supstance, usled stalnog dovoenja sveeg rastvaraa u extraktor. Isputenje rafinata se obavlja tako to na odreenom mestu na sitastom dnu postoji prekid u irini jedne komore kroz koji biljni materijal ispada u bunker za pranjenje, iz kojeg se punim transporterom alje na dalju obradu. vrsti materijal koji se izbacuje iz Karussell-nog extraktora i nakon otkapavanja sadri znatne koliine rastvaraa koje mogu biti i 3 puta vee od mase biljnog materijala koji se extrahuje. U ovakvim sluajevima se pristupa odvajanju zaostale koliine miscele na punoj presi. Kod punih extraktora se presovnje sirovine vri u samom extraktoru, neposredno pre izlaska iz extraktora. Zaostala koliina rastvaraa koji se ne mea sa vodom, prevodi se u parno stanje direktnim produvavanjem pare. Pare kondenzuju u razmenjivau toplote, i rastvara se odvoji od vode. Regenerisani rastvara se ponovo upotrebljava u operaciji extrakcije. Kada se radi o rastvaraima koji se meaju sa vodom, isterivanje rastvaraa iz bilnog materijala izvodi se indirektnim zagrevanjem vodenom parom u punom baterijama, to je energetski nepovoljno zbog loeg prenosa toplote. Kontinualni extraktori se mogu postaviti u odgovarajue proizvodne linije u kojima se operacije extrkcije, uparavanja i regeneracije rastvaraa odvijaju u zatvorenom sistemu, tako da se gubici rastvaraa svode na minimum.
12. Extrakcija T/T jednostupna i viestupna (istostrujna i protivstrujna extrakcija) Extrakcija T/T ima iroku primenu u farmaceutskoj industriji, posebno u preradu lekovitog bilja, radi preiavanja extrakata i izdvajanja istih prirodnih bioloki aktivnih supstanci. U osnovi se ova extrakcija zasniva na prelazu mase iz jedne tenosti u drugu, pri emu se te dve tenosti (rastvaraa) meusobno ne meaju. U toku extrakcije su uvek prisutne dve faze, a prelaz mase se pokorava zakonima prenosa mase, rastvorljivosti i meufazne ravnotee. Masa se prenosi sa mesta vee na mesto manje koncentracije, sve do uspostavljanja ravnotee. Koeficijent raspodele K = c 1/c2 odreuje efikasnost prelaza mase, tj. pokazuje odnos sadraja supstance u obe faze i zavisi od rastvorljivosti supstance u svakoj fazi. Analogno /T extrakciji, T/T extrakcija se moe izvoditi u stupnjevitim ili kontinualnim ureajima, pri emu se stupnjeviti mogu podeliti na jednostupne i viestupne extraktore, a kontinualni mogu biti istostrujni i protivstrujni. Na Shemi je prikazanviestupni protivstrujni T/T extraktor. Jednostavni T/T extraktor sastoji se od meaa (1) i odvajaa (2) u jednom stupnju. Polazni rastvor i rastvara se ubacuju u mea u kojem se odvija extrakcija uz meanje, zatim se tenost isputa u odvaja gde se formiraju dva sloja. Obino se uzima rastvara ija je gustina manja od gustine rastvora, tako da u odvajau extrakt obrazuje gornji sloj a rafinat donji. Odvajanjem slojeva zavrena je jednostupna extrakcija. Ukoliko rafinat jo uvek sadri supstancu koja se extrahuje, pristupa se viestupnoj extrakciji. ~ 11 ~
13. Ureaji za T/T extrakciju Ureaji za kontinualnu T/T extrakciju mogu da rade na principu korienja gravitacije i mehanikog meanja. Kod gravitacionih ureaja koristi se razlika u gustini faza polaznog rastvora i rastvaraa. Na ovom principu rade kolone razliitih konstrukcija: sa rasprivanjem, sa punjenjem, sa podovima... Kolona sa rasprivanjem (A) izraena je tako da se na gornjem i donjem kraju mogu ubacivati tene faze. Radi dobijanja vee povrine kontakta faza, laka faza se uvodi odozdo i raspruje tako da se njene kapi kreu navie, i prolaze kroz tenu fazu. Teka faza kree se odozgo nanie, i u ovom sluaju predstavlja kompaktnu fazu. Na odreenom nivou kapi lake faze se skupljaju i obrazuju sloj, koji je graninom povrinom odvojen od teke faze. Kolona je na gornjem i donjem kraju proirena, to omoguuje bolje razdvajanje faza. Efikasnost ovih kolona je relativno mala jer je zbog male brzine kretanja faza kapacitet extraktora mali. Kolona sa punjenjem (B) sadri razliito punjenje, najee su to raigovi prstenovi. Extraktori ovog tipa su efikasniji od kolona sa rasprivanjem. Kolone sa podovima (C) sadre pregrade u vidu naizmeninih pljosnatih diskova i prstenova. Rastojanje izmeu pregrada je 75-150 mm ili vee. Kontakt izmeu faza se ostvaruje pri opticanju pregrada disperznom fazom u vidu tankog filma, kao i kretanju kapi disperzne faze u prostoru izmeu pregrada. Disprezna faza je najee laka faza koja ulaze na donjem kraju kolone. Kod kolona sa sitastim podovima (D) disperzna faza se vie puta razbija pri prolasku kroz podove sa otvorima (2-10 mm). Pri tome se strujnice disperzne faze raspadaju na sitne kapi koje obrazuju sloj iznad podova, ako se disperguje laka faza. Do dispergovanja dolazi kada hidrostatiki pritisak sloja tenosti postane dovoljan za njen prolaz kroz otvore. Rastojanje izmeu podova je razliito i zavisi od konstrukcije kolonskog extraktora. Kod opisanih extraktora faze u kontaktu se meaju dejstvom sile zemljine tee, zbog ega se i nazivaju gravitacionim ureajima. Radi poveanja disperzije tenih faza i poboljavanja njihovog meusobnog kontakta primenjuju se ureaji kod kojih se energija dovodi spolja radi meanja. Kontinualne kolone ovog tipa se sve vie primenjuju u industriji. Tipini predstavnici ovih ureaja su pulzacioni, vibrirajui i ureaji sa mehanikim mealicama. Kod pulzirajuih extraktora kao sredstvo za intenzifikaciju prenosa mase pri extrakciji koriste se pulzacije. Pri tome se koriste kolone razliitih konstrukcija, najee sa sitastim podovima. Extraktori sa mehanikim mealicama (A) su po svojim karakteristikama i efikasnosti slini vibracionim. Primenjuju se mealice razliitih konstrukcija (turbo mealice, rotirajui diskovi) smetene u koloni extraktora. Vibracioni extraktori (B) sastoje se od vibracione extrakcione kolone koja omoguava protivstrujnu T/T extrakciju, pri emu se protistrujno kretanje faza ostvaruje na osnovu njihove razlike u gustinama. Poveanje povrine kontakta faza postie se intenzivnim dispergovanjem T-T sistema. Radi dobijanja vrlo finih disperzija sistemu se dovodi dodatna energija povratno-periodinim kretanjem vibracionog seta perforiranih ploica. Extraktori ovog tipa odlikuju se relativno velikim kapacitetom i efikasnou po jedinici zapremine extraktora. Korienje centrifugalne sile se pokazalo kao efikasno sredstvo ne samo za poboljanje meanja, ve i za razdvajanje faza pri extrakciji. Centrifugalni extraktor se sastoji od horizontalnog cilindrinog bubnja koji rotira brzinom 1500-5000 o/min. Unutranjost bubnja je podeljena spiralnom perforiranom pregradom na kanale pravougaonog preseka. Tene faze u bubanj ulaze pomou pumpi kroz osovinu extraktora. Teka faza se kree od ose ka periferiji rotora, a laka faza od periferija ka osi extraktora. Usled toga, u kanalima spiralne pregrade faze koje su u kontaktu kreu se u suprotnom toku, viestruko se meaju, najee pri prolazu kroz otvore pregrade, i razdvajaju pod dejstvom centrifugalne sile. Rafinat i extrakt izlaze iz ureajakanalima koji se nalaze u osovini. Aparati ovog tipa odlikuju se visokim intenzitetom razdvajanja. ~ 12 ~
16. Proizvodnja FAS na primeru kardiotoninih glikozida (Digitalis lanata Ehrh. i Digitalis purpurea L.) Za izdvajanje kardiotoninih glikozida iz biljnog materijala primenjuju se dva principijelno razliita postupka. Ako je cilj dobijanje primarnih (genuinih) glikozida, extrakcija se vri tako da se sprei dejstvo enzima prisutnih u biljnom materijalu, koji parcijalno hidrolizuju glikozide. Za extrakciju se koristi po mogustvu sve biljni materijal ili materijal koji je konzerviran na taj nain da ne dovodi do degradacije prisutnih glikozida. Opti princip dobijanja primarnih glikozida sastoji se u brzoj extrakciji biljnog materijala rastvaraima koji se ne meaju sa vodom u prisustvu neutralnih soli, najee (NH 4)2SO4, koje inhibiu dejstvo enzima. Iz dobijenog extrakta rastvara se upari pod smanjenim pritiskom, i ostatak se obrauje petroletrom ili etrom radi uklanjanja hlorofila i nekih drugih sporednih materija. Glikozidi pri tome ostaju u suvom ostatku vezani za taninske materije. Iz vodeno-alkoholnog rastvora tanini se taloe solima Pb2+, a isti primarni glikozidi dobijaju se uparavanjem filtrata i kristalizacijom. Primena ovog opteg postupka na odreeni biljni materijal zahteva izvesne modifikacije operacija, prilagoavajui ih prirodi glikozida i biljnog materijala. Prema optem postupku dobijanja sekundarnih glikozida, siromani na ugljenohidratnoj komponenti, usitnjena biljna masa se nakvasi ili potopi u vodu i ostavi da stoji izvesno vreme na temperaturi 30-35 oC. Pod tim uslovima, enzimi prisutni u biljnom materijalu parcijalno hidrolizuju primarne glikozide do odgovarajuih sekundarnih glikozida.Extrakcija se vri preteno hidrofilnim rastvaraima, a preiavanje extrakata se vri sa Pb(CH3COO)2. Glikozidi se zatim extrahuju organskim rastvaraima iz vodenog rastvora, i dobijaju u relativno istom stanju uparavanjem i kristalizacijom. Od velikog broja glikozida razliitih biljnih vrsta, iru primenu u medicinskoj praxi imaju glikozidi Digitalis-a i Strophanthus-a izolovani kao hemijski iste spstance. Ove glikozide proizvodi farmaceutska industrija u veim razmerama.
17. Konzerviranje biljnog materijala suenjem Genini (primarni glikozidi) se nalaze u veoj koliini u sveim biljkama i pod uticajem enzima podleu hidrolitikom razlaganju. Radi spreavanja enzimske hidrolize pristupa se suenju biljnog materijala, koje predstavlja najpogodniji i najee primenjivani nain konzerviranja. Poto su glikozidi termolabilne supstance, uslovi suenja se moraju paljivo i precizno odrediti. Promene primarnih glikozida u liu purpurnog digitalisa, glikozida A i B, kao i glukogitaloxina u sekundarne glikozide, zavise uglavnom od teperature suenja. Suenjem lia vunastog digitalisa na niskoj temperaturi u vakuumu, na suncu, kao i u suarama na 50, 70 i 100 oC, naeno je da su najmanji gubici lanatozida kada se suenje vri na niskoj temperaturi u vakuumu. Prema rezultatima ispitivanja, najmanji gubitak lanatozida pri suenju lia digitalisa nastaje na temperaturi 30-50 oC. Mnoge farmakopeje propisuju suenje lia na 50-60 oC. Suenje na temperaturi nioj od 80 oC zadovoljava kvalitet suenja. Meutim, suenje na ovim temperaturama ne odgovara masovnoj proizvodnji ove biljne sirovine za potrebe extraktivne industrije jer je vreme suenja veoma dugo, pa se zadovoljavajui efekat moe postii samo u suarama ogromnih dimenzija. Sadraj glikozida se menja u irokim granicama tokom vegetacionog perioda, zato je neophodno berbu lia i njegovo suenje obaviti u odreenom, relativno kratkom vremenskom intervalu. Jedina mogunost za skraenje vremena suenja jeste povienje teperature, ali sa njom raste i destrukcija glikozida. Denaturacija termolabilnih supstanci zavisi od temperature i vremena tretiranja, tako se moe izbei destrukcija glikozida primenom znatno viih ali kratkotrajnih temperatura suenja. Ispitivanja su vrena na temperaturama 50-400 oC, suenjem lia vunastog digitalisa u struji toplog vazduha, bez kontakta sa zagrejanom povrinom sunice. Nakon suenja odreivan je sadraj primarnih glikozida, na osnovu ega je ocenjivana vrednost suenja na pojedinim teperaturama. Ispitivanja su pokazala da variranjem temperature u toku suenja ostvaruje uspeno konzerviranje lia, pri emu je na poetku suenja lie je izloeno najvioj, a na kraju najnioj temperaturi. Ovi rezultati su ukazali na to da se uz dobar koeficijent prenosa mase i toplote moe obezbediti uspeno konzerviranje llia za relativno kratko vreme. Suenje u fluidizovanom sistemu obezbeuje visoke vrednosti ovih koeficijenata, ali zbog velike promene gustine lia tokom suenja, i njegovog nepogodnog aerodinaminog oblika, ovaj tip suenja je nepodesan. Od velikog broja razliitih tipova suara koje se primenjuju u hemijskoj i farmaceutskoj industriji, samo mali broj dolazi u obzir za suenje lekovitog bilja. Razlog je nepovoljan aerodinamini oblik lia i termika labilnost aktivnih principa koje sadri lekovito bilje. Za suenje kardiotoninih droga, kao i drugog bilja, koriste se tunelska, trakasta, komorna sunica, a mogue je da e i sunice sa rotacionim bubnjem uskoro nai primenu.
~ 13 ~
18. Tipovi suara za lekovito bilje Komorna suara spada u diskontinualne ureaje za suenje. Sastoji se od komore u kojoj se biljni materijal, koji se sui, nalazi na lesama postavljenim na stelaama ili na vagonetima. Suenje se ostvaruje na taj nain to se sve vazduh zagreva u kaloriferu i potiskuje ventilatorom kroz donju treinu lesa. Prilikom kretanja vazduh dva puta menja smer i dva puta sa dogreva kaloriferom prolazei pri tom izmeu lesa srednje i gornje treine. Zatim se jedan deo vazduha izbacuje u atmosferu, a drugi deo mea sa sveim vazduhom i ponovo koristi za suenje. Na taj nain suara radi sa dopunskim zagrevanjem i deliminom recirkulacijom vazduha, odn. obezbeuje se niska temperatura i bolji uslovi suenja. Suare ovog tipa karakterie niska produktivnost, relativno dugo vreme suenja i neravnomerno suenje materijala, to je posledica nejednake temperature u komori. Osim toga, potrebna je i velika radna snaga jer se punjenje i pranjenje lesa vri runo. Komorna suara je podesna za suenje manjih koliina biljnog materijala, i poto je pokretna podesna je za suenje biljnog materijala neposredno nakon berbe na njivama, ime se izbegava opasnost od destrukcije aktivnih principa prilikom lagerovanja sirovog biljnog materijala. Shema komorne suare: 1 komora; 2 vagonet sa lesama; 3 kalorifer; 4 ventilator; 5 leptir. Tunelska suara se razlikuje od komorne po tome to vagoneti kreu na inama, jedan za drugim, du tunela praavougaonog preseka. U odreenim vremenskim intervalima vegoneti sa suvim materijalom se izvlae sa jednog kraja tunela, i istovremeno se na drugom kraju tunela ubacuje isti broj vagoneta sa sveim materijalom. Pomeranje vagoneta se moe izvoditi runo ili pomou mehanikog ureaja. Strujanje vazduha u tunelu se ostvaruje pomou ventilatora koji usisava vazduh na izlazu tunela, delom ga vraa u tunel preko kalorifera, a delom izbacuje u atmosferu. Kod suara ovog tipa uoava se narevnomernost suenja, zbog mirovanja materijala u toku suenja i raslojavanja toplog vazduha po visini tunela. To je naroito izraeno pri istostrujnom kretanju vazduha i materijala (A). Znatno racionalniji rad suara ovog tipa postie se pri protivstrujnom kretanju materijala i vazduha (B) pri brzinama vazduha 2-3 m/s i vie. U pogledu brzine suenja, tunelske suare se malo razlikuju od komornih, imaju iste nedostatke. Shema tunelske suare: A sa istostrujnim tokom; B sa protivstrujnim tokom; 1 vagonet sa lesama; 2 kalorifer; 3 izlaz vzduha; 4 ulaz vazduha; 5 ventilator; 6 vrata. Trakasta suara ustvari predstavlja paralelopipedni prostor u kojem su, jedan iznad drugog, postavljeni trakasti transporteri. Materijal koji se sui pada na prvu traku, sa nje na sledeu i tako redom do izlaza iz suare. Zagrejani vazduh se produvava odozdo navie, odn. upravno na trake transportera, a esto se vri i dogrevanje vazduha kaloriferom koji je smeten izmeu traka. Neravnomerno suenje po visini sloja materijala eliminisano je kod ovog tipa suara zahvaljujui meanju materijala prilikom njegovog prebacivanja sa jedne trake na drugu. U ovim suarama koristi se viestruka recirkulacija toplog vazduha. Shema trakaste suare: 1 beskrajna traka; 2 potporni valjci; 3 ventilator; 4 hranilica; 5 kalorifer. Suara sa rotirajuim bubnjem kao osnovni deo ima horizontalni rotacioni bubanj (1), koji je postavljen pod malim uglom, kroz koji prolazi materijal. Bubanj se okree pomou zupanika (3) i snabdeven je metalnim prstenovima (2), koji naleu na potporne valjke (5). Suenje se ostvaruje zagrejanim vazduhom koji struji kroz bubanj, a materijal se lagano kree ka izlazu usled rotacije bubnja. Osueni materija se prihvata u prijemnom bunkeru (4). Radi ravnomernije raspodele materijala u toku suenja i poboljanja njegovog kontakta sa toplim vazduhom, sa unutranje strane bubnja ugrauju se pregrade koje rastrasaju materijal. Kretanje toplog vazduha moe biti istostrujno ili protivstrujno u odnosu na materijal koji se sui. Pri istostrujnom toku najvlaniji materijal dolazi u kontakt sa najtoplijim vazduhom, izbegava se opasnost pregrevanja mase i termike destrukcije aktivnih principa. ~ 14 ~
19. Dobijanje primarnih glikozida digitalisa izbor rastvaraa O extrakciji primarnih glikozida vunastog digitalisa objavljeno je relativno malo postupaka, koji su patentima zatieni. Ovi postupci su u skladu sa optim postupkom dobijanja glikozida, ali se veina teko reprodukuje. Ostvaruje se mali prinos kristala glikozida, verovatno zbog izostavljanja vanih detalja u patentnoj literaturi. Pored rastvaraa koji se ne meaju sa vodom, za extrakciju primarnih glikozida vunastog digitalisa, primenjuju se i rastvarai koji se meaju sa vodom (CH 3OH, C2H5OH). Meutim, extrakti dobijeni metanolom i etanolom, pored glikozida sadre i znatne koliine stranih primesa koje oteavaju kristalizaciju glikozida. Njihovo odstranjivanje zahteva komplikovanu tehniku preiavanja koja dovodi do velikih gubitaka glikozida. Sirovi extrakt koji sadri pratee supstance moe se apsorbovati na prahu poliamida, pri tome se glikozidi selektivno eluiraju smeama H2O i CH3OH, C2H5OH ili n-propanola, u kojima se sadraj vode kree 40-80%. Eluat sadri glikozide osloboene prateih materija. Poznato je da se extrakcijom biljnog materijala razliitim rastvaraima menja kvalitativni i kvantitativni sastav dobijenih extrakata. Ova pojava uglavnom zavisi od polarnosti rastvaraa. U cilju preparativnog dobijanja komplexa lanatozida A, B i C iz lia vunastog digitalisa, detaljno su ispitivani uslovi extrakcije razliitim rastvaraima, pri emu su praene korelacije izmeu dielektrinih konstanti rastvaraa i procentnog sadraja lanatozida u suvom sadraju. Posebno je prouavan uticaj vlaenja droge na ove parametre. Iz dijagrama se vidi da je koliina suvog extrkta relativno mala kada se droga extrahuje rastvaraima ija dielektrina konstanta () ne prelazi 8,65. Koliina suvog extrakta postepano raste sa poveanjem dielektrine konstante do 21,4 a iznad ove vrenosti poinje naglo da raste. Ovaj nagli skok nije iskljuivo posledica , ve je i posledica prelaska sa aprotinih na protine rastvarae. Rastvorljivost najveeg broja supstanci koje se nalaze u prirodi vea je u protinim rastvaraima, zbog uspostavljanja vodoninih veza izmeu rastvorka i rastvaraa. Kako suvi extrakt ine najveim delom materije koje nisu glikozidi, najpodesniji rastvarai za extrakciju bi bilisa niim vrednostima , pod uslovom da je rastvorljivost lanatozida u njima zadovoljavajua. U prilog ovoj konstataciji ide i zakljuak, koji se izvodi na osnovu istog dijagrama, da je neznatan uticaj stepena vlaenja droge na poveanje koliine suvog extrakta, u predelu niskih vrednosti . Ovo je posebno znaajno kada se ima u vidu da je vlaenje droge neophodno za poveanje prinosa extrakcije lanatozida. Procentni sadraj lanatozida u suvom extraktu opada sa poveanjem dielektrine konstante, a za protine rastvarae je vrlo nizak. U ovom pogledu, etilacetat ( = 6,00) pokazuje najbolja svojstva, za razliku od metanola koji je najnepodesniji. Meutim, apsolutna koliina lanatozida koja se extrahuje metanolom izrazito je najvea, te je u ovom pogledu metanol u prednosti nad ostalim rastvaraima. S etilacetatom, pri stepenu vlaenja 60 ml H 2O/100 g droge, postie se najvei prinos extrakcije lanatozida u odnosu na druge stepene vlaenja, ali je prinos skoro duplo manji nego u sluaju metanola. Meutim, iako metanol na prvi pogled obezbeuje vei prinos extrakcije lanatozida, usled komplikovane tehnike preiavanja extrakata, dolazi do velikih gubitaka lanatozida, to ini ovaj postupak manje pogodnim.
Poto je vlaenje droge pre extrakcije neophodno, radi pojednostavljenja postupka, odgovarajua koliina vode se dodaje u etilacetat neposredno pre extrakcije. Radi dobijanja kristalnog komplexa LABC, etilacetatni extrakt dobijen dvostrukom extrakcijom droge u odnosu droga : rastvara = 1:10, upari se do suva i suvi ostatak se rastvori u metanolu, koji se zatim razblai etvorostrukom zapreminom H2O. Viestrukim tretiranjem ovog rastvora etrom uklanjaju se masnoe i smolaste materije, koje oteavaju kristalizaciju lanatozida. Iz ovako preienog rastvora kristalie komplex LABC u toku nekoliko dana. U proseku se ostvaruje prinos od 56% kristalnih lanatozida u odnosu na njihov sadraj u polaznoj drogi.
~ 15 ~
20. Industrijski postupak za dobijanje komplexa lanatozida ABC (LABC) metanolom Industrijski postupak dobijanja lanatozda iz vunastog digitalisa metanolom sastoji se u tome to se osueno lie vunastog digitalisa se usitni u mlinu, extrahuje metanolu u protivstrujnom extraktoru, i dobijeni extrakt se uparava u vakuum uparivau, na teperaturi od 40 oC. Koncentrovani metanolni extrakt se tretira benzolom u reaktoru radi uklanjanja hlorofila, vodeni koncentrat se potom odvaja od benzola u ureaju za odvajanje dvofaznih tenosti. Nakon toga se vodeni koncentrat glikozida alkalie do pH=8 pomou suspenzije MgO u reaktoru, i extrahuje u protivstrujnom T/T extraktoru etilacetatom, do potpunog iscrpljenja kardenolida. Etilacetatni extrakt se tretira aktivnim ugljem u reaktoru, ugalj ukloni filtriranjem i rastvara odstrani uparavanjem pod smanjenim pritiskom. Sirova smea LABC se taloi iz uparenog extrakta nakondodavanja H2O i eventualno, dopunskog ienja etrom i petroletrom. Filtracijom se odvoje kristali komlexa LABC koji se zatim sue u vakuum sunici. Tehnoloka shema dobijanja komplexa LABC extrakcijom vunastog digitalisa metanolom: 1 mlin; 2 protivstrujni /T extraktor; 3,10 vakuum upariva; 4, 6, 8 reaktori sa mealicama; 5 ureaj za odvajanje dvofaznih tenosti; 7 T/T extraktor; 9, 12 vakuum filtar; 11 kristalizator; 13 vakuum sunica.
21. Industrijski postupak za dobijanje komplexa LABC etilacetatom Suvo lie vunastog digitalisa se usitni u mlinu i extrahuje etilacetatom prethodno navlaenim H2O (3%) u bateriji za extrakciju protivstrujnim vietupnim postupkom. Dobijeni extrakt se preko nu filtera prebacuje u vakuum upariva. Nakon uparavanja pod snienim pritiskom, gusti extrakt se tretira etrom i petroletromu reaktoru radi uklanjanja masnoa i hlorofila. Delimino preien gusti extrakt se rastvara u metanolu i svee pripremljenim rastvorom Pb(OH)2 tretira radi taloenja tanina. Posle filtriranja, rastvor se koncentrie u vakuum uparivau. Iz koncentrvanog rastvora u sudu, uz hlaenje kristalie komplex LABC. Kristali se odvajaju od rastvora filtriranjem i sue u vakuum sunici. Kristalizacija lanatozida se teko sprovodi pri tano definisanim uslovima. Oni se prilagoavaju kvalitetu dobijenog extrakta, koji esto varira u irokim granicama. Sirovi komplex LABC se prekristalizacijom iz razblaenog EtOH preiava do takvog stepena da se moe koristiti za izradu lekova, ali se ovaj proizvod uglavnom koristi za dobijanje LC jer je primena komplexa LABC u farmaciji ograniena. Tehnoloka shema dobijanja komplexa LABC extrakcijom vunastog digitalisa etil-acetatom: 1 mlin; 2 baterija za /T extrakciju; 3, 7, 10 vakuum filtar; 4, 8 vakuum upariva; 5, 6 reaktor sa mealicom; 9 kristalizator; 11 vakuum sunica.
~ 16 ~
22. Razdvajanje primarnih glikozida digitalisa (LA, LB, LC) T/T extrakcijom izbor sistema rastvaraa i odnosa komponenata u sistemu Postupcima extrakcije, preiavanja extrakta i kristallizacijom dobija se komplexna smea lanatozida koji izomorfno kristaliu i koji se po hemijskoj strukturi meu sobom veoma malo razlikuju. Zbog toga je njihovo razdvajanje veoma oteano i dugotrajno. Lanatozidi A, B i C su se pre smatrali jednom supstancom, zahvaljujui hromatografskom razdvajanju uspeno je izvrena identifikacija i razdvajanje velikog broja glikozida digitalisa. Meutim, za rasdvajanje veih koliina glikozida u industrijskim razmerama ovaj metod nije prihvatljiv. Poznati su postupci T/T extrakcije meu separacionim postupcima u laboratorijskim i industrijskim razmerama. Nasuprot hromatografskim postupcima, T/T extrakcijom moe se ostvariti kontinualno razdvajanje smee na iste komponente u preparativnim i veim tehnikim razmerama. Adekvatnim izborom rastvaraaefekti razdvajanja i selektivnosti se mogu poveati i dati osnovu za postavljanje ekonominog postupka. O razdvajanju glikozida T/ extrakcijom objavljeno je vie postupaka koji su uglavnom patentima zatieni. Stoll i Kreis su prvi primenili T/T extrakciju za razdvajanje lanatozida, primenom smee rastvaraa CHCl 3 CH3OH H2O uspeli su da razdvoje LA, LB i LC raspodelom izmeu dveju faza. Mnogi autori su, polazei od njihovih rezultata, razradili postupke razdvajanja komplexa lanatozida: Razdvajanje lanatozida A i C iz smee, primenjujui raspodelu izmeu faza CHCl 3 CH3OH H2O. U lakoj fazi dobija se 40% LC a u tekoj 50% smee LA i LB sa oko 10% LC. Dalje razdvajanje glikozida ostvaruje se variranjem odnosa komponenata u ternernoj smei. Modifikovan postupak u kojem rastvara cirkulie kroz seriju staklenih U-cevi u kojima se nalazi sunerasta masa sa nepokretnom fazom. Za razdvajanje lanatozida koristi se sistem benzol voda izopropanol, pri emu je za primarne glikozide odnos rastvaraa 1:1:0,45 a za sekundarne 1:1:0,22. Razdvajanje primarnih od sekundarnih glikozida protivstrujnom T/T extrakcijom primenom sistema rastvaraa etilacetat benzol voda (86:14:50) Odvajanje acetildigitoxina od smee, koja ostaje posle izdvajanja lanatozida u toku procesa njihove proizvodnje, protivstrujnom T/T extrakcijom sistemom rastvaraa benzol metanol voda (1:1:0,6) Razdvajanje smea acetildigitoxina, acetilgitoxina i acetildigoxina sistemom rastvaraa CH3OH H2O EtAcetat benzol (20:30:15:35) Osnovni nedostatak tih postupaka je mala rastvorljivost lanatozida u fazama sistema rastvaraa koji se primenjuju, ili nastajanje postojanih emulzija u toku uravnoteavanja faza. Osnovni pristup odreivanju optimalnosti sistema za T/T extrakciju sa fizikohemijskog stanovita bazira se na experimentima uravnoteenja. Radi izbora sistema i najboljeg kvantitativnog odnosa pojedinih komponenata u njemu, pristupa se odreivanju koeficijenata raspodele pojedinih lanatozida izmeu dveju faza koristei metod uravnoteenja. Odreivanjem koncentracije lanatozida u fazama posle uravnoteenja izraunava se koeficijent raspodele K, koji predstavlja odnos ravnotene koncentracije jednog lanatozida u lakoj fazi CL prema koncentraciji istog lanatozida u tekoj fazi CT (K= CL/CT). Merilo postignutog razdvajanja je faktor razdvajanja , koji predstavlja odnos koeficijenata rapodele supstanci koje se razdvajaju. Ovaj faktor se rauna kod svih experimenata. Primenom experimenata uravnoteenja i odreivanjem koeficijenata raspodele i faktora razdvajanja, ispitan je veliki broj razliitih sistema i odabran je sistem hloroform trihloretilen metanol voda kao najpodesniji za razdvajanje lanatozida. Poto je zadovoljavajue razdvajanje dve supstance jednim extrakcionim postupkom mogue samo ako je > 100, razdvajanje lanatozida se ne moe ostvariti jednim uravnoteavanjem. Jedanput tretirana laka faza moe se, posle odvajanja teke faze, ponovo extrahovati tekom fazom. Extrakcija se moe ponoviti vie puta, sve dok se ne postigne eljeni efekat razdvajanja. Broj potrebnih extrakcija bie utoliko manji ukoliko je faktor razdvajanja vei. Iako jednim uravnoteavanjem se ne moe postii potpuno razdvajanje lanatozida, njime se moe odrediti optimalan odnos komponenata u sistemu, kao i extrakciono ponaanje sistema. Poto je odreivanjem rastvorljivosti komplexa LABC u lakim fazama naeno da lanatozidi imaju najveu rastvorljivost pri odnosu komponenata CHCl3 : CH=CCl2 : CH3OH : H2O = 30:20:30:20, taj sistem je usvojen kao optimalan, odn. najekonominiji za preparativno izdvajanje lanatozida. Primenjen je istostrujni diskontinualni postupak koji se laboratorijski lako izvodi i omoguuje izdvajanje vie materija iz smee u jednom radnom ciklusu. Za istostrujnu extrakciju moe se matematiki izraunati raspodela, ako su komponente koje se razdvajaju nezavisne. Experimentalnim odreivanjem koeficijenata raspodele LA u prisustvu LC, i posebno u prisustvu LB, pokazalo se da postoji meusobna zavisnost lanatozida koja utie na njihovu rastvorljivost. U cilju odreivanja potrebnog broja uravnoteavanja za razdvajanje lanatozida jednostrujnim postupkom, pri kojem teke faze prolaze kroz odreeni broj lakih faza u levcima za odvajanje, variran je broj lakih faza odabranog sistema za razdvajanje lanatozida A, B i C. ~ 17 ~
Iz dijagrama se vidi da je uspeno razdvajanje 800 mg komplexa LABC rastvorenog u prvoj fazi sistema, ostvareno sa 20 lakih i 20 tekih faza, pri emu je zapremina svake faze 40 ml. Spajanjem faza istog sastava i isparavanjem rastvaraa dobijeni su praktino isti LC (prvih 8 lakih faza) i LA (prvih 10 tekih faza).
23. Industrijski postupak za dobijanje lanatozida C iz komplexa LABC Shema postrojenja za izdvajanje lanatozida C iz komplexa LABC: 1 rezervoar za pripremu faza; 2, 3 rezervoar za laku i teku fazu; 4 rezervoar za pripremu polaznog rastvora; 5, 6, 7 pumpe; 8 vibracioni kolonski extraktor; 9 sistem za vibraciju; 10 prelivni (nivelacioni) sud; 11, 12 rezervoar za rafinatnu i extrakcionu fazu; 13, 14 ka uparivau rafinatne i extrakcione faze; L teka faza; G laka faza; F polazni rastvor LABC; R rafinat; E extrakt. Polazei od ostvarenih rezultata istraivanja za potrebe industrijske proizvodnje LC, izraeno je postrojenje za kontinualnu protivstrujnu T/T extrakciju. Postie se stepen izdvajanja LC vei od 90% u odnosu na sadraj u polaznom komplexu, sa vsokim stepenom istoe. Uparavanjem extrakta i prekristalizacijom se iz suvog extrakta dobija LC koji po svom kvalitetu ispunjava zahteve mnogih farmakopeja. Pored navedenog ureaja za T/T extrakciju, moe se koristiti i niz drugih ureaja koji se primenjuju u drugim granama industrije.
24. Dobijanje sekundarnih glikozida digitalisa Sekundarni glikozidi digitalisa, u prvom redu digitoxin i digoxin, imaju znaajnu primenu u medicini. Naroito je detaljno prouavan digitoxin i purpurni digitalis kao njegova sirovina za dobijanje. Meutim, poslednjih godina se vea panja poklanja vunastom digitalisu, koji se koristi za dobijanje digoxina u industrijskim razmerama, jer njegova primena u medicini ve znaajno predominira u odnosu na druge kardiotonike. Pored digoxina, iz ove biljne vrste dobija se i digitoxin kao sporedni proizvod. Kada se govori o dobijanju sekundarnih glikozida digitalisa onda se obino smatra da se, enzimima prisutnim u liu digitalisa, izvri transformacija primarnih u sekundarne glikozide pre extrakcije. Svee osueno lie vunastog i purpurnog digitalisa sadri -glukozidazu, digilanidazu i digipurpidazu. Pod uticajem ovih enzima hidroliza primarnih glikozida u navlaenoj drogi izvri se u potpunosti. Prema optem postupku extrakcije glikozida, enzimska hidroliza se izvodi na taj nain to se usitnjena droga ostavi da stoji u vodi izvesno vreme na temperaturi 30-35 oC, pri tome se glikozidni sadraj brzo menja, odn. nastaju sekundarni glikozidi koji nemaju tendenciju raspadanja na genine i eere. Postoje razlike u aktivnosti lanatozida u drogama razliitog porekla koje su genetike i tehnike prirode. Odluujui uticaj na enzimsku aktivnost ima nain suenja lia. U liofilno osuenom liu, fermenacijom u toku 2 sata lanatozidi A, B i C se potpuno transformiu u odgovarajue sekundarne glikozide, a u liu osuenom na temperaturama do 60 oC za isti proces je potrebno 36 do 48 h. Otcepljivanje ostatka Glc od primarnih glikozida uspelo je i primenom enzima sa vie drugih mesta, ali samo onih koji su strogo specifini jer je veza izmeu Glc i digitoxoze u digitalisovim glizodima -glukozidna. ~ 18 ~
25. Postupci dobijanja digitoxina i digoxina
30. Dobijanje hidrogenovanih alkaloida Poslednjih godina hidrogenovani alkaloidi imaju sve iru primenu u medicini. Svi alkaloidi raene glavnice mogu se hidrogenovati na isti nain. Industrijski se proizvode samo dihidroergotamin i dihidroergokristin, kao i hidrogenovani ergotoxin alkaloidi. Poto se samo levogiri oblici alkaloida lako hidrogenuju, neophodno je da oni budu bez primesa dextrogirih izomera. Postupak se sastoji u tome to se alkaloidi raene glavnice rastvaraju u neutralnom rastvarau i tretiraju sa H 2 pri povienom pritisku od 2000-4000 kPa, i pri temperaturi od 20-60 oC, u prisustvu katalizatora (koloidna Pt, Pd...). Postupak hidrogenovanja ergotamina: odreena koliina ergotamin-aceton-voda kristalizata rastvori se u dioxanu u odnosu 1:15 i prebaci u autoklav. Doda se 1% Pd (u odnosu na masu rastvaraa), i uvodi se H 2 dok se ne postigne pritisak od 2000 kPa. Nakon toga sadraj u autoklavu se lagano zagreva dok ne dostigne temperaturu od 60 oC, pri emu se pritisak poveava na 2600 kPa. Nakon 5-6 h hidrogenovanje je zavreno i sadraj autoklava se hladi, pri emu kristalie dihidroergotamin. On se zajedno sa katalizatorom odvaja od rastvaraa filtracijom. Katalizator se odstrani rastvaranjem dihidroergotamina u smei CHCl 3-C2H5OH (3:1), iz koje se destilacijom pod smanjenim pritiskom dobija suvi ostatak koji se kristalizaciom prevodi u aceton-voda kristalizat, analogno ergotaminu. Ovako dobijeni kristalizat dihidroergotamina koristi se za dobijanje odgovarajuih soli: tartarata, metansulfonata... koji se primenjuju za izradu gotovih lekova. U toku hidrogenovanja ispituje se fluorescencija alkaloida, njen gubitak je pouzdan znak da je hidrogenovanje zavreno, jer dihidro derivati ergot-alkaloida ne fluoresciraju.
~ 19 ~
31. Tehnoloki postupci za proizvodnju opijumskih alkaloida iz makovih aura Stariji postupci za proizvodnju opijumskih alkaloida zasnivaju se na opijumu kao sirovini. Alkaloidi se u opijumu nalaze u obliku soli mekonske kiseline, koje su rastvorne u vodi.Izdvajanje alkaloida iz opijuma vri se na taj nain to se spraeni opijum tretira toplom vodom, koja rastvara soli alkaloida. Dobijeni vodeni rastvor se uparava pod snienim pritiskom, na o je mogue nioj temperaturi, a zatim se extrakt podvrgava daljoj obradi. Poznato je vie postupaka obrade extrakta, ali se najee primenjuje postupak koji se zasniva na razliitoj baznosti pojedinih alkaloida opijuma. Zahvaljujui osobini morfina da sa bazama gradi u vodi rastvorne morfinate, ovaj alkaloid se na jednostavan nain dobija u visokom prinosu i sa visokim stepenom istoe. Poslednjih godina se za za proizvodnju opijumskih alkaloida koriste aure maka umesto opijuma. Praktino svi postupci koji se koriste predstavljaju razliite modifikacije postupka Kavaca. Jedan od postupaka, koji je primenljiv u industrijskim razmerama, sastoji se u extrakciji usitnjenih makovih aura vodom koja sadri SO2 i NaHSO3. Posle alkalisanja vodenog rastvora sa Na2CO3 vri se extrakcija smeom alkohola i xilola u odnosu 1:1 na 100 oC. Iz dobibjenog rastvora morfin se extrahuje razblaenim rastvorom HCl i iz kiselog rastvora taloi pomou NH3. Na kraju se kristalizaciojm dobija morfinhidrohlorid. Za extrakciju alkaloida iz makovih aura veoma je podesan kontinualni protivstrujni puni extraktor. samlevena makova aura H2O+SO2 ili NaHSO3 Ca(OH)2+H2O+NaOH kisela extrakcija bazna extrakcija
spojeni extrakti pH=6,50 uparavanje
gusti vodeni extrakt NaOH; pH=10 EtOH:benzol = 1:1 alkalisanje extrakcija
extrakt org. faza H2SO4 zakieljavanje uparavanje
soli alkaloida NaOH; pH=9,20 alkalisanje
sirovi morfin 60% Prema drugom postupku za dobijanje morfina (shema), samlevene makove HCl kristalizacija aure se podvrgavaju kiseloj i alkalnoj extrakciji, nakon ega se spojeni morfinhidrohlorid extrakti uparavaju dok se ne dobije sirupasta masa. Zatim se vri extrakcija alkaloida smeom EtOH i benzola pri pH=10. Iz organskog rastvaraa se extrahuju soli alkaloida razblaenim rastvorom H2SO4 i sirovi morfin taloi sa NaOH pri pH=9,2.
32. Dobijanje hioscijamina, atropina i skopolamina Kao polazna sirovina za dobijanje hioscijamina moe se koristiti lie velebilja (Atropa belladonna), tatule (Datura stramonium), bunike (Hyoscyamus niger)... Najee je primenjivan sledei postupak extrakcije (shema). Usitnjena sirovina se bez tekoa extrahuje EtOH, koji se zatim odstrani pod snienm pritiskom. Mogue je 2/3 EtOH odstraniti pri atmosferskom pritisku, bez opasnosti od degradacije alkaloida. Ostatak posle destilacije se rastvara u CCl 4 i alkaloidi extrahuju razblaenim rastvorom HCl. Posle uravnoteavanja faza proverava se pH (rastvor mora biti jako kiseo), i nakon stajanja faze se odvoje. Ugljentetrahlorid se ponovo podvrgava extrakciji vodenim rastvorom HCl, i nakon toga regenerie. Smatra se da je posle dve extrakcije alkaloidni sadraj potpuno iscrpljen iz CCl4. Spojeni kiseli vodeni extrakti se filtriraju, alkaliu NH3 i extrahuju CHCl3. Zatim se ponovo vri extrakcija razblaenim rastvorom HCl (5%), na taj nain to se tri puta uravnoteavaju faze. Pri svakom sledeem uravnoteavanju faza, uzima se sve manja i manja zapremina razblaenog rastvora HCl.Nakon zavrene extrakcije hloroform se regenerie destilaciom, a ostatak se odbaci. Dobijeni kiseli vodeni rastvor alkaloida se alkalie NH3 i alkaloidi extrahuju malim koliinama dihloretilena sve do potpunog iscrpljenja alkaloida. Spojeni extrakti se sue pomou Na2SO4 i filtriraju, a dihloretilen se odstrani destilacijom pod snienim pritiskom na tempeturi koja ne prelazi 50oC. U cilju otklanjanja poslednjih ostataka dihloretilena, suvom extraktu se dodaje CH 3OH i ponovo se pristupa destilaciji. Na taj nain je dobijen sirovi hioscijamin. Poslednja extrakcija alkaloida iz kiselog vodenog rastvora moe se vriti izopropiletrom umesto dihloretilenom, on veoma dobro rastvara hioscijamn a slabije neistoe. Tada se extrakcija mora vriti u vie stupnjeva.
~ 20 ~
33. Tehnoloki postupak za proizvodnju alkaloida derivata purina. Dobijanje kofeina extrakcijom Dervati purina se u industrijskim razmerama dobijaju extrakcijom iz prirodnih sirovina i sintezom. Za dobijanje kofeina pogodan je kineski aj (Thae folium) koji sadri 1-5% kofeina i oko 0,05% teofilina. Visoka ekonominost se postie kada se za extrakciju koriste otpatci koji nastaju pri sortiranju aja. Takoe i kada se za proizvodnju teobromina koriste ljuske semena izdvojene iz droge Cacao semen, kao sporedni proizvod nakon fermentacije, prenja i izdvajanja jezgra semena koje se koristi za dobijanje kakao praha (Pulvis Cacao) i kakao ulja (Oleum Cacao). Kakaove ljuske sadre do 2% teobromina. Ukupna koliina teobromina proitvedena iz ove sirovine zadovoljava svetske potrebe, to nije sluaj sa kofeinom i teofilinom. Teofilin se proizvodi iskljuivo sintezom, dok se kofein proizvodi i sintezom i extrakcijom iz prirodnih sirovina. Postupak dobijanja kofeina iz biljne sirovine koja zaostaje pri sortiranju aja, sastoji se u tome to se usitnjena biljna masa extrahuje toplom H2O u prisustvu MgO. Operacija extrakcije se vrlo uspeno izvodi u protivstrujnom punom extraktoru. Dobijeni extrakt se filtrira i zakiseli razblaenim rastvorom H2SO4 do pH=3 zatim se koncentrie u uparivau. Nakon filtriranja iz koncentrovanog rastvora se alkaloidi extrahuju sa CHCl3. Hloroformski extrat pored kofeina sadri i izvesnu koliinu teobromina i drugih derivata purina koji su kiselog karaktera. Radi izdvajanja prateih supstanci, hloroformski extrakt se tretira 5% rastvorom NaOH, zatim ispira vodom. Hloroform se odstrani uparavanjem, a dobijeni sirovi kofein se prekristalie iz tople vode. Prinos kofeina varira u irokim granicama, to zavisi od kvaliteta polazne sirovine, ali je najee 1-3%.
40. Proizvodnja ACTH iz hipofize Za extrakciju i preiavanje ACTH koriste se klasine metode proteinske hemije koje obuhvataju sledee operacije: extrakciju hipofize razblaenim rastvorima kiselina ili kiselih pufera, izdvajanje sirovog hormona isoljavanjem ili izoelektrinim taloenjem, preiavanje sirovog preparata ponovnim isoljavanjem ili taloenjem organskim rastvaraima. Napredak je ostvaren primenom glac.CH3COOH za extrakciju acetonom dehidratisane i obezmaene hipofize. Bazni karakter ACTH iskorien je za njegovo preiavanje primenom slabo kiselih jonskih izmenjivaa. Na kraju, parcijalnom hidrolizom pomou pepsina, dobijen je ACTH visokog stepena istoe. Extrakcija: izvodi se tako to se odreena koliina smrznutih, dehidratisanih i obezmaenih hipofiza prelije smeom CH3OH-glac. CH3COOH (3:2), pri emu je odnos sirovine i rastvaraa 1:15. Zatim se zagreva na temperaturi kljuanja 2 h, uz povratno hlaenje. Nakon hlaenja, centrifugiranjem se odvoji animalno tkivo, bistrom rastvoru doda jednaka zapremina etiletra i ostavi na sobnoj temperaturi radi taloenja aktivne supstance. Dekantovanjem i filtracijom se odstrani tena faza, a izdvojeni talog se ispira etrom i osui. Na ovaj nain dobijeni beli prah predstavlja sirovi ACTH bioloke aktivnosti 2-4 i.j./mg. Prinos aktivnosti u ovoj fazi iznosi 98%. Preiavanje jonskim izmenjivaem: sirovi ACTH se rastvori u 0,1 mol/dm3 CH 3COOH u odnosu 1:40. Dobijeni rastvor se, radi sorpcije ACTH, mea sa oxicelulozom (slabo kiseli jonski izmenjiva) tokom 24 h, nakon ega se filtracijom odstrani tena faza. Oxiceluloza se ispira razblaenom siretnom kiselinom, i zatim se pristupa desorpciji hormona eluiranjempomou 0,1 mol/dm3 HCl. Eluati koji sadre ACTH se spoje i primenom anjonskog izmenjivaa jona pH podesi na 3-4. Zatim se dobijeni rastvor sterilie filtracijom, proputanjem kroz membranski filtar (0,22 m) i liofilizuje. Dobijeni preparat je kortikotropin A sa ostvarenim prinosom aktivnosti 70%. Parcijalna hidroliza hormona: Kortikotropin A se rastvori u demineralizovanoj H 2O i pH podesi na 2,5 pomou razblaene HCl. Doda se granulovani pepsin i ostavi 24 h na temperaturi od 38 oC uz povremeno meanje. Nakon toga se kratkim zagrevanjem na 95 oC pepsin denaturie i taloi pomou 50% rastvorom trihlorsiretne kiseline. Talog se izdvaja filtriranjem, a viak CCl3COOH se izdvoji extrakcijom pomou etiletra. Rastvor ACTH se oslobodi od zaostalog etra blagim zagrevanjem pod snienim pritiskom, nakon ega se liofilizuje. Dobijeni liofilizat je kortikotropin B sa prinosom aktivnosti od 85%. O ACTH se ne moe govoriti kao o jednoj supstanci konstantnih osobina, kao to je to sluaj sa drugim hormonima koji se lake definiu. Ovaj hormon je teko definisati zbog relativno velikog broja biolokih testova korienih za njegovo vrednovanje, od kojih je svaki usmeren na drugu vrstu fiziolokog dejstva. Rezultati dobijeni jednim metodom nisu uvek nisu uvek uporedivi sa rezultatima dobijenim nekom drugom metodom. Od velikog broja testova za odreivanje adrenokortikotropne aktivnosti iroko je prihvaen test kojim se utvruje pad nivoa askorbinske kiseline u nadbubrenim lezdama, izazvan injekcijom ACTH ispitivanog i standardnog preparata. Ovaj test se izvodi na pacovima kojima je izvaena hipofiza, i kojima se nakon vaenja leve nadbubrene lezde, ispitivani preparat ubrizgava u venu. Nakon 1 h izvadi se i desna nadbubrena lezda i u obe se kolorimetrijski odreuje sadraj askorbinske kiseline. Hemijski testovi ispitivanja kvaliteta ACTH obuhvataju odreene rastvorljivost i vlanosti. Poeljno je da sadraj vode ne bude vei od 5%, jer tada ugroava stabilnost preparata pri skladitenju.
~ 21 ~
Marina Rajic

Tehnologija Farmaceutskih Proizvoda

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnologija Farmaceutskih Proizvoda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Marina Raji

TEHNOLOGIJA FARMACEUTSKIH PROIZVODA prof. dr Zoran Zekovi

2010/2011 Tehnoloki fakultet Novi Sad

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

x-osa dx U elementu zapremine cilindra koncentracija se poveava od c na .

Iz toga proizlazi da je brzina nagomilavanja materijala:

U trodimenzionalnom sistemu jednaina ima oblik:

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

25. Postupci dobijanja digitoxina i digoxina

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

spojeni extrakti pH=6,50 uparavanje

gusti vodeni extrakt NaOH; pH=10 EtOH:benzol = 1:1 alkalisanje extrakcija

extrakt org. faza H2SO4 zakieljavanje uparavanje

soli alkaloida NaOH; pH=9,20 alkalisanje

Tehnologija farmaceutskih proizvoda

prof. dr Zoran Zekovi

You might also like