Marina Raji

1.

Tehnologija tenzida i deterdenata

POVRINSKI AKTIVNE MATERIJE, OBRAZOVANJE MICELA U RASTVORIMA, KMK

Povrinski aktivne materije (PAM) imaju veliki znaaj zbog svojih osobina. Koriste se kao pojedinani molekuli ili u obliku agregata (micela), a slue za stabilizaciju disperznih sistema, kao sredstva za adsorpciju, prilikom formiranja pene ili u procesu soljubilizacije. U kozmetici se koriste u preparatima za otklanjanje neistoa, u farmaciji za poveanje rastvorljivosti leka, zatim imaju primenu u formulacijama pesticida kao zatita biljaka, u tekstilnoj industriji za impregnaciju koe i krzna zatita od spoljanjih uticaja. PAM se takoe primenjuju i u naftnoj i petrohemijskoj industriji, rudarstvu, industriji papira i plastike... U zavisnosti od njihove funkcije PAM su grupisane u kataloge. Osobine PAM su amfifilni molekuli koji imaju i hidrofobni deo (ugljovodonini niz), i hidrofilni deo (polarna glava), tako da imaju afinitet i ka polarnim i ka nepolarnim rastvaraima. Podela PAM na osnovu vrste polarne glave: anjonske katjonske specifina primena, antibakterijsko dejstvo nejonske OH grupe, polioksietilenski nizovi amfoterne betaini Anjonske i katjonske PAM imaju veliku mo pranja, koriste se u kombinaciji sa nejonogenim PAM jer iritiraju kou. Polarna glava disosuje zbog svoje jonske prirode, kod naelektrisane koloidne estice imamo i protivjone. Hidrofobni deo utie na rastvorljivost, moe biti linearan, razgranat ili u vidu benzenovog prstena. Amfoterne PAM u svom molekulu imaju i + i naelektrisanje, u zavisnosti od njihovog udela mogu pokazivati osobine anjona ili katjona, kao i neutralnih cviterjona. Nejonogene PAM se najvie koriste za ljudsku upotrebu. To su derivati polioksietilena ija polarna glava moe imati veliku duinu u onosu na hidrofobni deo. Lake formiraju micele i pri niim koncentracijama i imaju vei agregacioni broj od jonogenih. U poslednje vreme imamo i sintetizovane PAM sa specijalnim osobinama, kao to su gemini PAM. Izgledaju kao dva molekula PAM spojeni mostom preko polarne glave, sadre 2 jonske grupe i 2 hidrofobna repa. Ispoljavaju specifine osobine zbog toga to usled prisustva 2 hidrofobna repa formiraju micelarne strukture pri niskim koncentracijama. Formiraju strukture sline lipozomima. Mnogo vie se koriste jer su pojedinani molekuli PAM iritabilni, a micele nisu. Cilj je postii to niu KMK jer to je ona vea znai da je vea iritacija. Pri formiranju agregata obrazuju rastvorene membranske strukture u koje se inkorporiraju uljne ili vodene komponente. Stvaraju stabilne pene, posebno ako je most vee duine. U sluaju da se anjonska PAM kobinuje sa katjonskom doi e do neutralizacije i nastae so. Gemini PAM ispoljavaju katjonski karakter i koriste se kao kondicioneri za kosu, daleko su rastvorljiviji na niim temperaturama u odnosu na klasine anjonske. Postoje dve teorije micelizacije: u jednoj se posmatra proces formirnja micela kao promena osobina i nastajanje pseudofaze, a u drugoj kao kinetiki proces u kojem se postepeno formiraju dimer, trimer... sve do konanog agregacionog broja koji predstavlja broj monomera u miceli. Prenik micele je priblino jednak dvostrukom preniku monomera. Kada se formira micela, daljim poveanjem koncentracije se poveava njihov broj a ne veliina. Na granici ispod kritine micelarne koncentracije pojedinani molekuli PAM i micele su u ravnotei. Kada se micele formiraju u hidrofilnom rastvarau polarne glave su sa spoljne strane, a hidrofobni delovi su okrenuti ka jezgru. Nakon postizanja agregacionog broja dolazi do promene oblika strukture. Veliina micela se definie preko micelarne mase i agregacionog broja. Kod jonskih micela dolazi do hidrostatikog odbijanja izmeu naelektrisanih grupa.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Kako odrediti KMK? Pojedinani molekuli, za razliku od micela, idu na granicu faza i utiu na povrinski napon tenosti u kojoj se nalaze. Tako je mogue odrediti prelomnu taku na grafiku, praenjem povrinskog napona. Takoe se moe pratiti i osmotski pritisak, koji je koligativna osobina. Poveanjem koncentracije PAM raste osmotski pritisak, sve dok se na ponu formirati micele. Nakon KMK on ili opada ili se ne menja. Micele imaju osobinu da rasipaju svetlost, pa se KMK moe odrediti i praenjem mutnoe rastvora. Moe se pratiti i rastvaranje neke nerastvorne materije u prisustvu PAM jer se prilikom formiranja micela odigrava soljubilizacija. Pored toga KMK se moe eksperimentalno odrediti i preko provodljivosti, difuzivnosti, magnetne rezonance ili pomou interferometra. (KH 32, 33, 34, 35, 38, 39, 40)

2.

UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA KMK

I kod jonskih i kod nejonskih PAM KMK zavisi od razliitih faktora. Duina hidrofobnog niza smanjuje KMK, a prisustvo dvostrukih veza je poveava. Poloaj polarnih glava utie tako to poveava KMK to su one blie sredini. Takoe i priroda polarnih grupa utie, ako je u pitanju samo jedna grupa koja je jonogene prirode poveava se KMK. Ako ima vie jonogenih grupa njihovo naelektrisanje utie na poveanje KMK zbog elektrinog odbijanja. Gemini PAM obrazuuju micele pri najniim KMK. Temperatura ima uticaj na KMK u sluaju jonskih PAM, gde se poveanjem temperature raste i KMK jer dolazi do vee disocijacije jonogenih grupa i jaeg odbijanja. Kod nejonogenih grupa porast temperature smanjuje KMK jer se pribliava taki zamuenja. Elektroliti utiu na jonske PAM tako to smanjuju njihovu disocijaciju i KMK. Zapravo, dodavanjem elektrolita smanjuje se koliina naelektrisanja u ternovom i Gajepmenovom sloju, time se smanjuje meusobno odbijanje jonogenih grupa i smanjuje se KMK. Iz tog razloga se NaCl dodaje u ampon gde se omoguuje lake formiranje micelarnih struktura vieg nivoa (uguivanje). Kod nejonogenih PAM elektroliti smanjuju rastvorljivost jer u njihovom prisustvu ranije dolazi do take zamuenja pa opada KMK. KH (36, 37, 38)

3.

RASTVORLJIVOST
RASTVORLJIVOST

RASTVORA

JONSKIH

NEJONSKIH

PAM,

UTICAJ

RAZNIH

FAKTORA

NA

Rastvorljivost jonskih i nejonskih PAM se znatno razlikuje iz tog razloga to je kod jonskih rastvorljivost zavisna od KMK, a kod nejonskih od koncentracije i temperature rastvora. Kraftova taka je karakteristina za jonske PAM, to je temperatura pri kojoj dolazi do njihovog naglog rastvaranja. U sluaju da imamo vrstu jonsku PAM, ona e se u vodi rastvoriti onoliko koliko joj dozvoljava proizvod rastvorljivosti jer su u pitanju pojedinani molekuli. Kada temperatura raste, raste i rastvorljivost, ali je ona neznatna sve do postizanja kraftove take. Moe se posmatrati kao KMK za tu temperaturu (23oC), jer se zapravo formiraju micele. Kraftova temperatura zavisi od duine hidrofobnog niza, to je on dui to je rastvorljivost manja te je potrebna vea temperatura, a KMK opada. Micele se formiraju pri niim koncentracijama ako su hidrofobni repovi dui. KMK kod jonskih PAM zavisi i od udaljenosti polarnih grupa od kraja lanca, to su udaljenije tee je formiranje micela i poveava se KMK. Takoe zavisi i od razgranatosti jer grananje hidrofobnog lanca dovodi do sternih smetnji i o teava formiranje micela, odnosno poveava se KMK.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Nejonske PAM nemaju Kraftovu taku, ali imaju taku zamuenja. To je najee ona temperatura na kojoj dolazi do smanjenja rastvorljivosti i razdvajanja rastvora na faze. Jedna faza je vodena i sadri malu koncentraciju PAM koja se ne razlikuje mnogo od KMK, a druga faza je bogata PAM i sadri samo 20% vode koja je suljubilizovana u micelama. Poveanjem temperature dolazi do dehidratacije, rastvor postaje mutan sve dok voda ne istisne molekule PAM. Ovaj proces je povratan. Temperatura zamuenja se moe regulisati duinom polioksietilenskog niza jer smanjenjem njegove duine raste temperatura zamuenja. Kada doe do razdvajanja faza formiraju se rezervne materije. KH (34, 175, 176, 177, 178)

4.

ELEKTRINI DVOJNI SLOJ JONSKIH MICELA

Postoje dva osnovna sloja koja okruuju naelektrisanu koloidnu esticu. Jedan je adsorpcioni a drugi difuzioni sloj. Zajedno ova dva sloja nose naziv elektrini dvojni sloj. Joni koji odreuju potencijal i predznak naelektrisane micele nalaze se na njenoj samoj povrini. Joni koji su suprotnog naelektrisanja od predznaka estice nazivaju se protivjoni i mogu se nalaziti u oba sloja. Similarni joni su oni koji okruuju naelektrisanu esticu a istog su naelektrisanja kao ona. Mogu se nai samo u difuzionom sloju zbog odbijanja. Potencijal koloidne estice i predznak naelektrisanja odreuju joni koji su adsorbovani u prvom sloju. Broj ovih jona je stalan, dok je broj protivjona u adsorpcionom sloju promenljiv u zavisnosti od vrste i koncentracije prisutnih elektrolita, i ne utiu na naelektrisanje same micele. U vodenom rastvoru micela sa spoljne strane se nalaze jonogene grupe koje formiraju neravnu povrinu sfere, u unutranjosti micele se nalaze 2 hidrofobna sloja koji formiraju razuenu graninu povrinu. Potencijal na granici faza je 0. KH (218, 219, 220 )

5.

ODREIVANJE VELIINE, OBLIKA I STRUKTURE MICELA

Metoda rasipanja svetlosti (vidljivo i nevidljivo rasipanje). Za sferne micele je karakteristino Rejlijevo rasipanje, a mogue je i Debajevo rasipanje, u sluaju da micele promene oblik. Ukoliko simetrija rasipanja njije ista, to su cilindrine micele. Mw maseni prosek molekulskih masa K konstanta R Rejlijeva konstanta mutnoa c koncentracija U sluaju micelarnih koloida c se mora redukovati: C = c KMK Trigonometrijski dijagram je dijagram pomou kojeg se odreuje molekulska masa makromolekula metodom rastipanja svetla. KH (174, 175, 176, 177,178, 179, 180, 181 )

6.

MICELARNI KONCENTROVANI RASTVORI, RAST MICELA I FAKTORI KOJI UTIU NA RAST U ZAVISNOSTI OD PRIRODE PAM

Kod nejonogenih PAM sa porastom ugljovodoninog niza pospeuje se rast micele, a poveanjem broja oksietilenskih ostataka rast micela se oteeva. Prisustvo elektrolita ne utie na nejonogene PAM. Porastom temperature poveava se mogunost formiranja struktura viih nivoa.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Pri niskim koncentracijama <10% micele su sfernog oblika, poveanjem koncentracije im se poveava agregacioni broj. Pri veim koncentracijama dolazi do promene oblika cilindrine micele koje se potom udruuju u agregate i formiraju kubne strukture. Tada dolazi do porasta viskoziteta. Ovo predstavlja prelaznu fazu ka formiranju heksagonalne strukture u kojoj se oko jedne centralne cilindrine micele rasporedi jo 6 cilindrinih micela. Hexagonalna struktura obuhvata iri raspon koncentracija i ima povean viskozitet. Cilindrini oblici i dalje rastu i prepliu se u prostoru u formi razgranate micele, formiraju kontinualnu vodenu i kontinualnu micelarnu fazu. To je bikontinualna kubna faza, ima veliku mo soljubilizacije. Pri daljem poveanju koncentracije bikontinualna kubna faza se razruava i formiraju se lamelarne strukture. Kod nejonogenih PAM se formira sunerasta struktura. Lamele su sastavljene od 2 sloja PAM, a izmeu lamela se nalazi sloj vode koja trajno ostaje vezana. Ako se ovakvoj strukturi dodaje voda, dolazi do bubrenja lamelarne faze do odreenog kapaciteta, nako kojeg se lamele razruavaju. A ako se poveava koncentracija PAM u lamelarnoj strukturi, dolazi do formiranja obrnutih micela. Od svih struktura micela, jedino lamelarna nema inverznu fazu. Kod jonogenih PAM nakon lamelarne strukture retko imamo obrnute strukture, umesto toga izdvaja se micelarni rastvor. Kod nejonogenih PAM bre dolazi do formiranja razliitih nvoa struktura i nakon lamelarne imamo i obrnute micele kod kojih su ponovo prisutne sve strukture. To je zbog take zamuenja. Merenjem viskoziteta moe se odrediti koncentracija pri kojoj se postie lamelarna struktura. KH (34, 35, 36, 37)

7.

FAZNA STANJA MICELARNIH RASTVORA JONSKIH PAM I UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA CPP

Kod PAM malog ugljovodoninog niza (C8 C10) poveanjem njihove koncentracije u rastvoru micele ostaju u sfernom obliku, viskozitet se slabo menja, a kada se dostigne koncentracija od 40% nastaje separacija faza bez faznih prelaza. Ovakve PAM se obino koriste kao koemulgatori. PAM sa dugim hidrofobnim nizom >C12 pri odreenoj koncentraciji formiraju strukture viih nivoa. Poveanjem njihove koncentracije micele rastu i dolazi do faznih prelaza. Kod jonskih PAM ovi prelazi zavise od: duine hidrofobnog niza to je dui niz potrebne su manje koncentracije za promenu micela temperature pri niim temperaturama potrebne su manje koncentracije za fazne prelaze prisustvo elektrolita dovode do breg obrazovanja micela prisustvo soljubilizatora nepolarni soljubilizator spreava rast micela, dok se delimino polarnisoljubilizatori smetaju izmeu molekula PAM i time poveava mogunost obrazovanja faznih prelaza pri niim koncentracijama. Kakvu emo strukturu micela dobiti zavisi od kritinog parametra pakovanja (CPP) koji predstavlja zapreminu koju zauzima 1 molekul PAM u sferi podeljenu sa proizvodom povrine koju zauzima polarna glava i duine repa. Kod sfernih micela je CPP<1/3 V zapremina hidrofobnog dela repa ao optimalna povrina koju zauzima polarni deo Ic kritina duina hidrofobnog dela

Marina Raji
8.

Tehnologija tenzida i deterdenata

FAZNA STANJA MICELARNIH RASTVORA PAM U ZAVISNOSTI OD CPP I UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA CPP NEJONSKIH PAM

Kako se menja CPP sa koncentracijom? Jedino je u lamelarnoj strukturi CPP=1. U sfernoj je CPP<1/3, u hexagonalnoj je 1/3<CPP<1/2, a reversna hexagonalna struktura ima CPP>1. Kako se moe poveati CPP pri konstantnoj koncentraciji PAM? Ako su u pitanju jonske PAM, CPP poveavamo zamenom PAM sa nekom drugom koja ima dui ugljovodonini niz, razgranati niz, dodatkom nejonogene PAM, sniavanjem temperature, dodatkom soli ili koemulgatora (viih alkohola). Ako imamo nejonogene PAM, CPP poveavamo zamenom sa PAM dueg hidrofobnog niza, povienjem temperature, zamenom sa PAM kraeg oksietilenskog niza, sa razgranatim nizom, ili 2 ugljovodonina niza u 1 molekulu PAM. Dodatak soli u ovom sluaju nema efekta. Svi ovi faktori su bitni za soljubilizaciju. KH (35, 38, 39)

9.

ADSORPCIJA PAM NA GRANICI FAZA VRSTO/TENO, SILE ADSORPCIJE, ADSORPCIONA IZOTERMA

Za pranje i otklanjanje neistoa bitna je adsorpcija PAM na granine povrine. Ovde imamo dve veliine koje su karakteristine za njihovu adsorpciju: efikasnost rastvora PAM koncentracija PAM koja ja potrebna da bi se postigao odreeni efekat efikasnost adsorpcije maksimalni efekat koji se moe postii sa datom PAM, vezana je za maksimalnu adsorpciju PAM na datoj povrini. Mehanizmi povezivanja PAM na aktivne centre adsorbensa su razliiti, u zavisnosti da li se radi o jonskim ili nejonskim PAM. Jonske PAM se vezuju za graninu povrinu putem jonske izmene ili formiranjem jonskih parova, a nejonske se veu hidrofobnim, vodoninim ili dipolnim vezama. Kada se ispituje adsorpcija PAM, onda se odreuje ravnotena koncentracija: Ako uvrstimo i specifinu povrinu adsorbensa, dobijamo Lengmjurova adsorpciona izoterma... Pri maksimalnoj adsorpciji cela povrina je prekrivena povrinski aktivnom materijom. Iz povrine koju zauzima jedan molekul PAM moemo da odredimo kolika je stiljivost date PAM, odnosno kakvo se pakuje. Bolji efekat pranja se postie sa veim . KH (239, 240, 241, 242, 252, 253, 254, 255, 257, 258)

10. ADSORPCIJA PAM U ZAVISNOSTI OD PRIRODE ADSORBENSA, ADSORPCIJA NA GRANINOJ POVRINI TENO/TENO Nepolarni adsorbensi pri malim koncentracijama su vie oprueni. Poveanjem koncentracije se skupljaju i nakon odreene vrednosti formiraju cilindreine tvorevine, tada nema vie adsorpcije. Kod polarnih adsorbenasa pri niim koncentracijama imamo jedan tip pakovanja, a poveanjem koncentracije se formira drugi adsorpcioni sloj. Na slici je prikazana orijentacija molekula PAM pri adsorpciji na polarne i nepolarne adsorbense. Adsorpcija jonskih PAM na polarne suprotno naelektrisane adsorbense i izgled adsorpcione izoterme: a) adsorpcija prvog sloja, do KMK b) formiranje dvosloja i naglo poveanje koliine adsorbovane materije c) dolazi do blagog poveanja zbog dejstva protivjona

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Pri adsorpciji na granici faza T/T vai Gibbsova adsorpciona izoterma. Kod nekih rastvora (kada opada), adsorpcija se rauna iz sledeih formula za jonske i nejonske PAM. Efekat odbijanja kod jonskih PAM dovodi do duplo manje adsorpcije, ali on se moe suzbiti dodatkom elektrolita u rastvor. KH (245, 246, 247, 248)

11. PENE, STRUKTURA, OBRAZOVANJE I UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA PENIVOST Pene igraju vanu ulogu u procesu pranja jer se njima odvode neistoe. Tako je pena poeljna kod prnanja tepiha jer izvlai neistoe, ali je npr. nepoeljna kod ve-maina jer moe da iscuri. Pene su disperzni sistemi T/G gde je gasna faza dispergovana u tenoj ili /G kod vrstih pena (purpena). Zapremina gasa moe biti i 20 puta vea od zapremine tenosti. Za obrazovanje tenih pena potrebna je tenost i gas koji predstavlja ekspanzivni faktor. Tim gasom moemo poveati povrinu tenosti tako to vrimo rad: Da bi se smanjio potreban rad, mora se smanjiti i , tako da pene nastaju iskljuivo u prisustvu PAM. PAM sniava povrinski napon za 30 mN/m2 Na slici je prikazan izgled pene u zavisnosti od udela gasne faze. Vrlo mala povrina tenosti se nalazi u poliedarskim penama. To su prave pene i relativno su stabilne. Kako nastaju? Ako imamo dva mehura u rastvoru oni e svojim lamelama formirati sloj koji e imati dve granine povrine. Ukoliko su oba mehura iste veliine, onda je pritisak u jednom jednak pritisku u drugom mehuru, pa se moe napisati da je pritisak gasa u jednom mehuru: povrinski napon r poluprenik mehura Ukoliko je jedan mehur manji od drugog, u njemu e vladati vei unutranji pritisak i on e udubljivati vei mehur, osim ako nije suvie mali.Kada doe i trei mehur, on e formirati lamele sa prethodna dva spojena mehura pod uglom od 120o. etvrti mehur se u poetku vezuje pod uglom od 90o, ali poto takva forma nije stabilna, menja se ugao na 120o. ta se deava u lamelama pod uglom od 120o? Kada se tri mehura spoje, na sastavu se formira vea zapremina i na sredini se formira Platoov kanal. Taj kanal je uzrok nestabilnosti pene jer kako se tenost prazni iz kanala, dolazi do pucanja opne pene. Na svakom roglju kod poliedarske pene sastaju se 4 Platoova kanala pod uglom od 109o. Faktori koji utiu na penivost: PAM bez njihovog prisustva nema ni pene Nii alkoholi i masne kiseline nemaju veliku sposobnost obrazovanja pene ili formiraju vrlo nestabilne pene. Oni se esto koriste kao antipenuavci Protivjoni znaajni u formiranju pene, bolje su pene sa K+ nego Na+ jonima Anjonske PAM sulfati, sulfonati sa C10-15 grade najstabilnije pene Nejonske PAM grade stabilne pene sa C10-12 Koncentracija PAM molekuli se adsorbuju na granici faza, ali kada se stvore micele one se nee adsorbovati. Penivost je najbolja kada je kncentracija PAM priblina KMK Temperatura utie razliito u zavisnosti od prirode PAM. Kod jonskih penivost raste sa porastom temperature, do odreene granice. Kod nejonskih penivost raste do take zamuenja a onda opada. pH vrednost ima veu ulogu kod jonskih PAM, svaka PAM ima karakteristian pH na kojem daje najbolju penivost Prisustvo elektrolita kod jonskih PAM omoguava formiranje elastinih opni ime se poveava stabilonost pene

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Tvrdoa vode to je voda meka to je pena stabilnija. Poto soli tvrdoe vode utiu na stabilnost pene, u vodu se dodaju materije koje kupe jone. Prisustvo makromolekula u malim koncentracijama mogu poveati stabilnost pene, ali se na povienim temperaturama smanjuje njihova rastvorljivost (NaKMC, MC, hidroksi-etil-celuloza) KH (380, 381, 382)

12. KLASIFIKACIJA I KARAKTERISANJE PENA Smatra se da postoje dve vreste pena: stabilne i nestabilne pene. Kod stabilnih pena je vreme ivota relativno dugo od 10min do nekoliko dana. One se razruavaju mehaniki ili dodatkom materija za njihovo razruavanje, ako nisu poeljne. Nestabilne pene formiraju PAM sa kratkim ugljovodoninim nizom i njihovo vreme ivota je oko 10-20s. Stabilnost pene odreuje vreme koje je potrebno da se ona razdvoji na tenu i gasnu fazu. Karakterisanje pena 1. Stabilnosti pene se ispituje Ross-Miles-ovom metodom: praenje postojanosti pene merenje visine pene odreivanje vremena poluivota pene, tj. vremna koje proe dok se zapremina pene smanji za polovinu odreivanje vremena potrebnog da se pena potpuno razdvoji na gasnu i tenu fazu merenje zapremine tenosti koja istekne iz pene za odreeno vreme 2. Disperznost pene pena e u poetku imati odreenu raspodelu veliine mehuria, vremenom ona postaje sve rea. 3. Prinos pene ekspanzioni faktor 4. Gustina pene PR (17, 18, 19)

13. STABILNOST PENE, GIBS-MARANGONIJEV EFEKAT I FKTORI KOJI UTIU NA STABILNOST Gibs-Marangonijev efekat: kada produvavamo vazduh kroz tenost, mehurii podiu granini sloj. Stvara se dvosloj unutar kojeg se nalazi tena faza. irina tene lamele je 1 m na poetku, oticanjem vode kroz kanale opna se smanjuje do 20nm i tada puca. Cilj nam je da ouvamo stabilnost pene, a za to je neophodna elastinost opni. Zato svaka pena mora sadrati PAM. Elastinost se definie kao sposobnost opne da se nakon istezanja regenerie i sauva potrebnu debljinu kako ne bi dolo do njenog pucanja. Stabilnost pene se moe poveati tako to e se smanjiti oticanje tenosti kroz Platoove kanale. To se postie poveanjem viskoziteta tene faze, dodavanjem elektrolita ili makromolekula, prisustvom emulzija ili vrtih estica. Veoma je bitna koncentracija PAM, jer ako je ona <KMK doi e do pucanja opne. Lamela se najbolje regenerie ukoliko je koncentracija =KMK ili neto via. Ako je koncentracija PAM jako velika u tenoj fati e se nalaziti i micele pa prilikom isticanja nema povrinskog transporta. Adsorbovae se PAM iz sredine na granicu faza. Kako poveati elastinost opne? regulacijom koncentracije PAM da spreimo drenau poveanjem viskoziteta tene faze dodavanjem glicerola, propilenglikola, elektrolita (formiraju se vie strukture)

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

ubacivanjem prakastih estica ili emulzija ne smeju imati afinitet prema granici faza. One se zaglavljuju u Platoove kanale i tako spreavaju oticanje vode kombinacijom anjonskih i nejonskih PAM KH (382, 383)

14. BOJA PENE, REGULACIJA PENE, ANTIPENUAVCI Boja pena se stalno preliva. Bezbojne su one koje imaju debelu opnu, promenom debljine opne javlja se spektar boja usled interferencije odbijenih zraka. Pena je u poetku bezbojna ili siva, a na kraju postaje crna i puca. Prilikom izvoenja nekih procesa potrebno je suzbiti nastajanje pene ako ona moe da teti. Regulacija se moe postii na dva naina: suzbijanjem stvaranja pene, ili razruavanjem ve nastale pene. Pene se gase dodavanjem niih alkohola i masnih kiselina, ali dejstvo nije trajno jer se pena kasnije opet moe stvoriti. Antipenuavci su PAM koje imaju nii od prisutnih PAM u peni, ali nemaju sposobnst obrazovanja pene ve se ire po graninoj povrini. Dejstvo antipenuavaca se moe ilustrovati: a) razlivanjem antipenuavca po opni izaziva oticanje vode kao kod Gibs-Marangonijevog efekta, dolazi do pucanja opne b) lamela takoe puca i kada antipenuavac formira most sa susednom lamelom i izduuje je c) u sluaju hidrofobnih antipenuavaca dolazi do prekidanja lamele, ostaje kapljica antipenuavca KH (383, 384)

15. TEORIJA OTKLANJANJA NEISTOA, OTKLANJANJE VRSTIH NEISTOA U procesu pranja ukljueni su sledei mehanizmi: adsorpcija (iz tenosti), povrinski i meupovrinski napon tenosti, penivost, emulgovanje, soljubilizacija, dispergovanje, flokulacija i sedimentacja. Posmatramo 3 veliine: S supstrat; D ili O vrsta ili tena neistoa; W vodeni rastvor deterdenta. Supstrati (S) imaju razliite osobine, a da li e biti hidrofilne ili hidrofobne prirode zavisi od toga da li je povrina porozna ili ne. Neistoe (D, O) mogu biti razliitog porekla. Pri razliitim kompozicijama deterdenata mogu se ukloniti sledee neistoe: materije rastvorljive u vodi urea, znoj, neorganske soli masne materije sadre vodu i ulje boje oksidativne i neoksidativne, potiu iz voa, povra, kafe, aja, vina pigmenti neorganskog porekla, humus, karbonati, silikati, oksidi proteini jaja, krv, mleko (lako se otklanja sa tkanine) polisaharidi Ipak, najea neistoa predstavlja smeu svih ovih materija. Za njihovo otklanjanje najvaniji su povrinski i meupovrinski napon. Glavna komponenta koja utie na mo pranja jesu detersenti. Sama PAM nije sposobna da otkloni neistou, zato se dodaju i materije koje e imati sinergistiko dejstvo. Materije koje potpomau dejstvo deterdenata su omekivai, izbeljivai i enzimi koji imaju aktivno dejstvo na neistoe. Takoe se dodaju i puferi, sredstva za soljubilizaciju, za spreavanje deponovanja neistoa i ostale koje se dodaju u manjim procentima.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

Na slici su prikazane razliite faze uklanjanja neistoe sa vrste povrine. 1 kvaenje neistoe sa PAM 2 adsorpcija PAM na neistou i povrinu 3 odvajanje od supstrata 4 prelazak neistoe u rastvor 5 stabilizacija neistoe u rastvoru Da bi se formirao dobar deterdent prvo se mora ispuniti uslov da on dobro kvasi povrinu. Za potpuno otklanjanje neistoe nije dovoljan samo deterdent, ve i dejstvo temperature, naroito kod otklanjanja voskastih komponenata neistoe. Kod otklanjanja vrstih neistoa je kvaenje neistoe i supstrata deterdentom. Nakon razlivanja deterdenta po neistoi... Nakon razlivanja deterdenta po supstratu... to je vei koeficijent razlivanja, bolje je kvaenje. Da bi se neistoa otklonila, potrebno je savladati rad adhezije koji je: Regulisanjem rastvora deterdenta moe se dobiti sve manji Aa, i kada meupovrinski napon padne na nulu, neistoa e se potpuno otkloniti. Poveanjem koncentracije deterdenta usled adsorpcije PAM, smanjuje se D/W i S/W, tako da se smanjuje rad adhezije i olakava se uklanjanje neistoa. Ovaj proces se dodatno pospeuje mehanikim dejstvom i prisustvom naelektrisanja (anjonske PAM). Takoe je vano da li je neistoa naelektrisana ili ne, jer se naelektrisane estice lake odvajaju. Ukoliko se koriste nejonske PAM, postoje sterne smetnje.

16. TEORIJA OTKLANJANJA NEISTOA, MEHANIZAM OTKLANJANJA TENIH (ULJNIH) NEISTOA SA

POLARNE TKANINE

Ovde posmatramo ugao kvaenja, ukoliko uljna neistoa nema afinitet ka polarnoj tkanini ugao e biti >90o, a ukoliko ima afinitet ugao je <90o. Prilikom pranja se tei da ugao kvaenja pree 90o jer onda kapljice neistoe postaju sve vie sferne i smanjuje se povrina izmeu neistoe i supstrata, lake se odvajaju. Vee kapi ulja se lake uklanjaju sa supstrata od malih kapljica. Jungova jednaina. Ukoliko su kapi <1m jako e se teko odvajati jer je povrina mnogo vea u odnosu na zapreminu, nego to je to sluaj kod veih kapi. Mehanizam pranja: adsorpcija izmeu ulja i rastvora vrlo je brza, sa poveanjem koncentracije deterdenata brzo se smanjuje meupovrinski napon adsorpcija izmeu povrine i rastvora spora je jer se maupovrinski napon slabo menja ili se ne menja uopte Kada se uljana kapljica nalazi na polarnom supstratu, ugao kvaenja je 90o<<180o, dodavanjem PAM ugao se poveava dok u jednom momentu ne doe do otkidanja kapi sa povrine. Potrebno je i mehaniko dejstvo. Ne smeju se koristiti PAM koje smanjuju meupovrinski napon izmeu samih kapi neistoe i difunduju. Odreivanje kritine vrednosti kvaenja po Zismanu. Kada je cos=1 kvaenje je potpuno

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

10

17. TEORIJA OTKLANJANJA NEISTOA, MEHANIZAM OTKLANJANJA TENIH (ULJNIH) NEISTOA SA

NEPOLARNE TKANINE

Kada se kapljica ulja nalazi na nepolarnom supstratu, ugao kvaenja je <90o, i nikako se ne moe postii poveanje ugla samo sa regulacijom deterdenta. Ovde e se teiti smanjenju meupovrinskog napona izmeu ulja i samog deterdenta, tj. tei se ka emulgovanju ulja. Ulje ima vei afinitet prema rastvoru deterdenta nego prema tkanini, ali jedan sloj i dalje ostaje na supstratu, ne moe se potpuno ukloniti. Tada se prelazi na drugi mehanizam soljubilizaciju. Najvea mo otklanjanja postie se nakon dostizanja KMK. Na grafiku je prikazano odstranjivanje ulja sa tkanine u zavisnosti od koncentracije deterdenta.

18. MEHANIZMI SUSPENDOVANJA OTKLONJENIH NEISTOA U PROCESU PRANJA I OSNOVNI PRINCIPI

FORMIRANJA FORMULACIJE DETERDENATA

Neistoa se moe ponovo adsorbovati na tkaninu i ukoliko doe do pregiba tkanine ta neistoa postaje vidljiva. To se moe spreiti na nekoliko naina: emulgovanje i soljubilizacija unutar micela nejonogene PAM daju bolji efekat ako imaju niu KMK, bitna je taka zamuenja. to je vea koncentracija micela, soljubilizati su stabilniji sterna barijera i poveanje elektrostatikog odbijanja korienjem specijalnih deterdenata sa dugim nizovima ili omoguavanjem zadravanja naelektrisanja na esticama dodavanjem makromolekularnih materija vezuju se za odvojene neistoe, koristi se kada dominira proces emulzifikacije Sredstva za pranje Deterdenti sadre veliki broj komponenata, nekad ih moe biti i 25, ali se mogu svrstati u nekoliko glavnih grupa. Navanije komponente deterdenata su: PAM, bilderi (smanjuju dejstvo PAM), sredstva za beljenje, aditivi. Mogu se dodavati npr. enzimi. PAM koje se koriste za deterdente trebalo bi da imaju sledee osobine: 1) specifina adsorpcija 7) eljena penivost 2) dobro otklanjanje neistoe 8) stabilnost tokom skladitenja 3) mala osetljivost na tvrdou vode 9) mala toksinost za ljude 4) dobre disperzione osobine 10) nekodljiva za okolinu 5) dobro kvaenje 11) pristupana cena 6) veika rastvorljivost

19. ANJONSKE PAM, OPTE OSOBINE, GLAVNI PREDSTAVNICI I NJIHOVE OSOBINE Anjonske PAM se prema prirodi polarne grup mogu svrstati u nekoliko kategorija: Karbosilikati Ovde spadaju sapuni koji se dobijaju delovanjem baza na masti i ulja. To su ujedno i prve otkrivene PAM. Baze koje se koriste su: NaOH, KOH i TEA. Rastvaraju se i u polarnom i u nepolarnom rastvarau. U poetku su bili osnovna komponenta deterdenata, prvenstveno zbog toga to su jeftini. Nedostaci su im osetljivost na tvrdou vode i izdvajanje u kiseloj sredini u vidu nerastvorne karboksilne kiseline.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

11

Zbog velike moi pranja i penjenja i dalje se koriste u formulacijama deterdenata. Ako se dodaju u malim % mogu da, sinergistiki sa nekim sintetskim materijama, deluju kao antipenuavci. Dodaju se u deterdente koji sadre celulozna vlakna jer izazivaju bubrenje i lake se uklanja neistoa. Ukoliko se koriste u kombinaciji sa omekivaima, tkanina ostaje kruta i puca. Sulfati Alkil-sulfati (alkohol-sulfati) nastaju reakcijom masnih alkohola i H2SO4. Imaju veliku povrinsku aktivnost i mo uklanjanja neistoe, nisu osetljivi na tvrdou vode, dobro pene i dobri su soljubilizeri. Ako je umesto Na amonijumov jon, mogu se rastvarati u . Mana im je to to se lako razgraujuu kiseloj sredini i imaju iritirajue dejstvo na kou. Primer je tursko crveno ulje. Alkil-etar-sulfati imaju veu hidrofilnu grupu, tj. sa porastvom poli(oksietilenskog) niza raste rastvorljivost PAM. Nisu osetljivi na tvrdou vode, zahvaljujui etarskoj grupi. Skupi su i relatvno retko se koriste za deterdente (tene). Ne iritiraju kou pa su ee u formulacijama ampona i kozmetikih proizvoda. Moraju se puferovati jer su osetljivi na kiselu sredinu. Najbolje se rastvaraju ako je koncentracija aktivne materije 30% ili 65-70%, a izmeu tih vrednosti je u obliku tvrdog gela. Sulfonati Alkil-sulfonati (L-oleil-sulfonati) imaju S direktno vezan za ostatak masne kiseline. Poveanjem duine hidrofobnog niza raste mo pranja, ali opada rastvorljivost. Koriste se u formulacijama za pranje na povienim temperaturama, stvaraju stabilnu penu i imaju veliku mo kvaenja. Osetljiviji su na tvrdou vode od karbosilikata. Biodegradabilni su i koriste se u deterdentima za pranje posua. Alkil-benzen-sulfonati izmeu hidrofobnog repa i aktivne grupe imaju benzenov prsten. Jako su osetljivi na tvrdou vode, ali i jedni od najjeftinijih PAM. U zavisnosti od prirode hidrofobnog niza varira biodegradabilnost, ona opada ako se niz grana. Najee se dobijaju se u obliku DBS paste, ali mogu se nai u razliitim formama. Uvek se mora odrediti % tene faze, naroito u prakastim oblicima. Grade stabilnu penu, ali u kombinaciji sa sapunima imaju sinergistiko dejstvo kao antipenuavci. Koriste se i u kombinaciji sa nejonogenim, a stabilni su i u kiseloj sredini. Sulfosukcinati su skupi i jako osetljivi na baznu sredinu i ne koriste se u deterdentima, nego u kozmetikim proizvodima. Blago deluju na kou pa se nalaze u formulacijama sapuna za ruke. Dobri su soljubilizeri. Fosfati imaju PO43 grupu, veliku mo kvaenja, ali ne i pranja. Koriste se kao sredstva za emulgovanje, dobro se rastvaraju u elektrolitima i nisu osetljivi na tvrdou vode. Dobri su antikorozivi pa se koriste u sanitarijama, a neki imaju i antibakterijsko dejstvo. Na grafiku je prikazano otklanjanje neistoe sa vune u zavisnosti od tvrdoe vode, na 30oC Najznaajnije osobine anjonskih PAM: 1) imaju najbolju mo pranja, jeftini su i glavna su komponenta deterdenata za pranje 2) osetljivi su na tvrdou vode 3) predstavljaju najveu i najznaajniju grupu PAM 4) nisu kompatibilni sa katjonskim PAM

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

12

5) kratki POE nizovi izmeu anjonske grupe i hidrofobnog ostatka znaajno poveavaju toleranciju na soli i rastvorljivost u organskim rastvaraima 6) u prisustvu kiselina sulfati su podloni hidrolizi, dok su drugi tipovi anjonskih PAM stabilni (ne u ekstremnim uslovima) 7) vezuju se za proteine i ako se nau u vodi utiu na vodeni svet

20. NEJONOGENE PAM, OPTE OSOBINE, GLAVNI PREDSTAVNICI I NJIHOVE OSOBINE Danas se sve vie koriste u industriji deterdenata i posebno u kozmetikoj industriji. Kao polarnu grupu imaju polietarsku ili polihidroksilnu grupu. Od polietarskih, to je POE niz a hidrofobna grupa je obino od amida, amina i alkil-fenola. Polihidroksilni se izvode iz glicerola ili mono- i polisaharida. Etilen-oksidi o Alkohol-etoksilati imaju razliite HLB vrednosti. Ako je odnos hidrofilnog i hidrofobnog dela >50 imaju vei HLB, a ako je <50 imaju nii HLB.Najbolju mo pranja imaju na temperaturi bliskoj temperaturi zamuenja. Mogu se kombinovati sa svim PAM, nisu osetljivi na elektrolite i pH sredine. U kombinaciji sa anjonskim PAM formuliu se deterdenti za razliite vrste tkanina, posebno sintetske materijale kod kojih nije potrebna visoke temperatura pranja. U prisustvu nejonogenih PAM najbolja mo pranja se postie pri 30oC jer je to priblino njihovoj Tz. Ne sme se preterivati sa duinom POE lanca jer njegovim porastom opada mo pranja. Imaju nisku K , elektroliti sniavaju taku zamuenja i zato se koriste u industrijskim deterdentima. o Alkil-fenol-etoksilati su jeftiniji od alkohol-etoksilata, dobro otklanjaju neistoe, ali su akvatoksini (posebno za ribe). Imaju manju tenju ka eliranju, otporni su na oksidativna sredstva (peroksidi, perborati) i koriste se u kiselim deterdentima. o Amin-etoksilati Imaju ostatak masne kiseline (R), polioksietilenski niz i x grupu. Ako im je POE niz krai onda u kiseloj sredini ispoljavaju katjonski karakter i gube deterdentsko svojstvo. Poveanjem duine POE niza katjonski karakter opada i poveava se mo pranja. Dobri su antikorozivi i antistatici. Blok kopolimeri Imaju 2 POE niza i 1 polipropilenski niz. U vodi su rastvorljivi oni koji imaju HLB>10 a u ulju HLB<10, tako da se mogu koristiti i u organskim i u vodenim fazama. Ne koriste se u deterdentima jer su skupi i imaju malu penivost. Upotrebljavaju se kao regulatori opne, sredstva za kvaenje, soljubizeri u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. Dobri su dispergatori pa se primenjuju kod uklanjanja kamenca i pigmenata. Amin-oksid Ubraja se i u cviterjonske i katjonske PAM. Ako je pH<3 imju katjonski karakter a u neutralnoj i baznoj sredini su nejonogene prirode (cviterjonske). Retko se koriste u industriji deterdenata, ee u kozmetici. Stvaraju lepo, stabilnu penu, dobro otklanjaju neistoe i ne iritiraju kou pa se koriste u formulacijama za ampone i kupke. Imaju veliku mo rastvaranja i u prisustvu elektrolita i oksidativnih sredstava pa se dodaju alkil-sulfatima i alkil-etar-sulfatima kao stabilizatori.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

13

Alkanoamidi Imaju ostatke masnih kiselina (R), mono- i dietanolamid. Koriste se u kozmetikoj industriji jer dobro stabilizuju penu, koriguju viskozitet i dobri su uguivai, posebno monoetanolamidi iako su mnogo manje rastvorljivi u vodi od dietanolamida. Dobri su premaivai. eerni estri Stabilni su u neutralnoj i baznoj sredini, kompatibilni sa svim PAM i tolerantni na visoke konc. elektrolita i tvrdou vode. o Alkil-poliglikozidi imaju ostatak eera i hidrofobni niz. Biodegradabilni su, raspadaju se na CO2 i H2O pa se esto nazivaju i biotenzidi. Dobro pene i prijatni su za kou, mogu se nai u skupljim deterdentima za fine tkanine. o SPAN-ovi i TWEEN-ovi To su estri sorbitola i masnih kiselina, nisu rastvorljivi u vodi i slue za pripremanje emulzija V/U, rastvaraju se u organskim rastvaraima. Koriste se u prehrambenim proizvodima kao stabilizatori npr. u majonezu i margarinu. Ako se jedna OH-grupa etoksiluje dobijaju se Tween proizvodi. Etoksilovani estri sorbitola i masnih kiselinase koriste za soljubilizaciju u sistemima U/V. Imaju iroku primenu u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji, ne koriste se u deterdentima jer su skupi i teni. Nemoju jonogene grupe i nisu toksini za organizam. Najvanije karakteristike nejonskih PAM: 1) Kompatibilne su sa svim ostalim PAM 2) Nisu osetljive na tvrdou vode i prisustvo elektrolita 3) Imaju niske vrednosti KMK 4) Dobra su sredstva za kvaenje, emulgatori i deterdenti 5) Fiziko-hemijske osobine im jako zavise od temperature. Sa poveanjem temperature opada im rastvorljivost jer raste hidrofobni karakter, za razliku od jonskih. Nejonske na bazi eera ipak pokazuju normalnu zavisnost od temperature, rastvorljivost se poveava sa porastom temp.

21. KATJONSKE PAM, OPTE OSOBINE, GLAVNI PREDSTAVNICI I NJIHOVE OSOBINE Predstavljaju grupu od 5-6% PAM koja nije znaajna za pranje. Koriste se samo u specijalnim proizvodima. Osnovne karakteristike su im prisustvo + naelektrisanja i sposobnost vezivanja za anjonske povrine (elijske membrane). Lako grade strukture viih nivoa, kompatibilni su sa elektrolitima i tvrdoom vode a nekompatibilni sa proteinima i anjonskim PAM. Ne pene dobro i nisu dobri deterdenti, ali su dobri omekivai, antistatici, baktericidi i fungicidi. Najvie se upotrebljavaju prim. sec. i terc. amini koji u baznoj sredini gube svoj katjonski karakter, sposobnost omekavanja i baktericidno dejstvo. Uglavnom se ne koriste u industriji deterdenata, ve u kozmetici jer su prijatni za kou. Ako se umesto CH3- grupe ubaci polioksietilenski niz, opada im katjonski karakter pa se mogu kombinovati sa anjonskim PAM. Mnogo iru primenu imaju kvaterna amonijumova jedinjenja kao to su alkil-trimetil-amonijumova i dialkildimetil-amonijumova jedinjenja. Koriste se kao baktericidi i antistatici, nisu osetljivi na pH sredine. Alkiltrimetil-amonijumova jedinjenja se koriste kao referntna katjonska materija, imaju istu ulogu kao Nadodecilsulfat to ima u anjonskim. Dobro se adsorbuju na vlakna i dobri su omekivai. Ako se jo jedna CH3- grupa zameni alkil grupom dobijamo trialkil-amin koji se koristi u amponima tipa 2 u 1.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

14

Etoksilovana kvaterna amonijumova jedinjenja se dosta koriste zahvaljujui svojoj veoj rastvorljivost u vodi. Nemaju antistatiko ali imaju baktericidno i fungicidno dejstvo. POE niz se smanjuje a hidrofobni se poveava da bi . Od alkil-dimetil-benzil-amonijum hlorida znaajan je benzalkonijum hlorid. To su snani antiseptici, ne koriste se kao omekivai jer su skupi. Uglavnom se kombinuju sa nejonskim u formulacijama za tene sapune i u sanitarijama. Sve katjonske PAM spreavaju razvoj bakterija i spreavaju kontaminaciju tkanina. Pored deterdenata koriste se u prehrambenoj industriji za sterilizaciju tankova i reaktora, esto u kombinaciji sa polimerima. Generalno nisu dobri deterdenti i penuavci. Osnovna primena katjonskih PAM zavisi od sposobnosti adsorpcije na razliite povrine:
POVRINA PRIMENA

Najvanije osobine katjonskih PAM: po veliini su trea grupa PAM nisu kompatibilni sa anjonskim PAM (ima izuzetaka) hidrolitiki stabilni pokazuju veu akvatoksinost u odnosu na ostale PAM Dobro se adsorbuju na povrine i glavna primena im je upravo modifikacija razliitih povrina

metal neorganski pigmenti plastika vlakna kosa bakterije

antikoroziv disperzant antistatik antistatik omekiva antistatik kondicioner baktericid

22. AMFOTERNE PAM, OPTE OSOBINE, GLAVNI PREDSTAVNICI I NJIHOVE OSOBINE U amfoterne PAM spadaju prave amfoterne i cviterjonske PAM. Koriste se u kozmetikoj industriji kao regulatori viskoziteta, prijatni su za kou pa se koriste i u deijim proizvodima i proizvodima za negu osetljive koe. Nalaze se takoe i u sredstvima za ienje sanitarija i specijalnim deterdentima za pranje vune. Osnovna struktura se sastoji od: N, (CH2)n, COO, ostatka masne kiseline i 2H atoma u neutralnoj sredini. Dakle, ima i pozitivno i negativno naelektrisanje u neutralnoj sredini. Ako se poveava alkalitet, gube se atomi vodonika i ostaje samo naelektrisanje. U kiseloj sredini se COO vezuje za jedan H atom i ostaje jedno + naelektrisanje. U zavisnosti od cviterjonske take, mogu biti naelektrisani u baznoj, odnosno + u kiseloj sredini. U cviterjonskom stanju nema slobodnih H atoma. Sa anjonima grade meane micele koje poveavaju penivost. Betaini su cviterjonske PAM. Naziv potie od osnovnog jedinjenja iz kojeg nastaju, trimetilglicin-betain. Najvie su u upotrebi alkil-amido-propil-betaini koje se dobijaju iz kokosa, nazivaju se jo i kokoalkilamidopropilbetain. Svi betaini imaju baktericidno i fungicidno dejstvo, ako nisu ispod IET kompatibilni su sa anjonskim PAM. Koriste se kao uguivai kod ampona. U kiseloj sredini dobijaju katjonski karakter i koriste se kao fungicidi i baktericidi. Ukoliko je prisutna izvesna koliina NaCl taj efekat se poveava. Proizvode se kao 30% rastvori. Imidazolini su amfoterne PAM koje se koriste kao omekivai za tkanine i u kozmetikim proizvodima za linu higijenu. Treba voditi rauna o kompatibilnosti sa drugim komponentama u formulacijama. Imaju NH+ grupu, u zavisnosti od IET mogu imati pozitivno i negativno naelektrisanje u baznoj i kiseloj sredini, a najvea povrinska aktivnost im je oko IET. Dobro se rastvaraju u vodi i imaju dobre emulgacione osobine.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

15

Najvanije karakteristike amfoternih PAM: najmanja su grupa povrinski aktivnih materija (delimino zbog cene) kompatibilni su sa svim ostalim PAM

23. SIROVINE ZA PROIZVODNJU DETERDENATA, NJIHOVA ULOGA U FORMULACIJI, BILDERI Bilderi direktno utiu na izgled pranja, dodaju se u veim koncentracijama u deterdente za razliku od ostalih pomonih sirovina koje su prisutne u malom % ili ih uopte nema, u zavisnosti od namene deterdenta. U pomone sirovine za proizvodnju deterdenata spadaju: 1. bilderi 2. sredstva za beljenje 3. optika sredstva za izbeljivanje 4. sredstva protiv posivljenja 5. sredstva protiv prenoenja boje 6. antipenuavci 7. enzimi 8. antikorozivi 9. mirisi i boje 10. hidrotropi Bilderi sadre materije koje potpomau proces pranja, omekavaju vodu i za sebe veu jone tekih metala koji potiu iz vode, tkanine, neistoe... Danas se koriste 3 vrste bildera: alkalije, kompleksirajua sredstva i izmenjivai jona. Bilderi moraju da: 1) eliminiu jone metala iz vode, tekstila i neistoe 2) otklone neistoe i mrlje na osnovu specifine deterdentske sposobnosti za odreene tkanine i neistoe 3) poveaju sposobnost deterdenta i olakaju dispergovanje neistoe 4) spreavaju taloenje kamenca na tekstil i mainu 5) imaju dobru hemijsku stabilnost, kompatibilni sa drugim aditivima, nisu higroskopni 6) imaju nisku toksinost za ljude i okolinu 7) budu jeftini Alkalije Koristile su se kao prvi bilderi: Na- i K-karbonat, kao i Na-silikat. Otklanjaju tvrdou vode tako to precipituju jone. Moderni bilderi ne precipituju tvrdou ve je otklanjaju kompleksiranjem ili jonoizmenom. U novije vreme koriste se i mono- i difosfati koji deluju u alkalnoj sredini tako to prilikom bubrenja vlakna ona postaju negativno naelektrisana, neistoa se onda odbija o njih i lake se mehaniki uklanja. Mana alkalija je to to nakon vezivanja jona dolazi do precipitacije. Kompleksanti Kompleksirajua sredstva formiraju stabilne komplekse koji su rastvorljivi u vodi sa prisutnim jonima tekih i zemnoalkalnih metala. Obino se kao rezultat kompleksiranja dobijaju helati. Kompleksanti su skuplji od alkalija, a najvie se koriste trifosfati, uglavnom Na-trifosfat. Oni imaju najbolje dejstvo na temperaturi iznad 60oC, odlino otklanjaju jone metala, ali nedeluju na niim temperaturama. To se moe regulisati poveanjem njihove koncentracije. Mana im je to to se pri nedovoljnoj koncentraciji gradi dikalcijum-trifosfat koji precipituje. Uz trifosfate se dobijaju polikarboksilne kiseline da bi se onemoguilo ponovno taloenje. Danas se izbegava korienje fosfata jer izazivaju bujanje algi, zamenjuju se nekim drugim bilderima koji su manje akvatoksini.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

16

Jedan od njih je EDTA, etilen-diamino-tetrasiretna kiselina koja je potpuno biodegradabilna i nije akvatoksina. Ipak, zbog cene nema iru primenu u proizvodnji deterdenata. ee se moe nai kao komponenta krema. Limunska kiselina se takoe koristi, u koliinama do 10% (vee koncentracije se koriste u kozmetici). Nitrilosiretna kiselina NTA je dobar kompleksant ali joj je mana to to je osetljiva na prisustvo Cd i Hg. Kompleksirajui agensi se esto nazivaju serklestranti. Izmenjivai jona To su polikarboksilne kiseline poput poliakrilne kiseline i zeolita. Zeoliti su alumosilikati, jako dobro izmenjivai jona koji danas sve vie potiskuju trifosfate iz upotrebe jer nisu akvatoksini. Za izmenu jona im je potrebno neko vreme, a najbolji su ako se primenjuju u obliku kristala. Danas se najee ide na kombinaciju bildera jer se fosfati esto ne mogu izbaciti iz formulacije pa se kombinuju sa karbonatima, Na-karbosilatima, alkalijama, zeolitima i polikarboksilnim kiselinama.

24. SIROVINE ZA PROIZVODNJU DETERDENATA, NJIHOVA ULOGA U FORMULACIJI, SREDSTVA ZA BELJENJE Efekat izbeljivanja se moe postii fizikim i hemijskim putem. Fiziko beljenje je mehaniki postupak otklanjanja neistoa koje se bazira na refleksiji, a hemijsko beljenje podrazumeva otklanjanje mrlja procesom oksidacije. U oxidativnom izbeljivanju tokom pranja najvanija su dva postupka: peroksidno i hipohloritno izbeljivanje. Kod peroksidnog izbeljivanja se H2O2 u baznoj sredini raspada na H2O i HO2 od ega hidrogen-peroksidni jon vri proces beljenja. Oksidacijom ovi izbeljivai prevode boju u nevidljiv oblik na belom svetlu. Najee se koristi Na-perborat tetrahidrat koji je mnogo aktivniji na povienoj temperaturi i u alkalnoj sredini. Koristi se i monohidrat Na-perborata koji je stabilniji. Sadri manji % vode pa ima vie aktivne komponente, dodaje se u kompaktnije deterdente koji se koriste u manjim koliinama. Koristi se i Na-perkarbonat koji je aktivan i na niim temperaturama ali je vrlo nestabilan. Hipohloritno izbeljivanje se danas dosta koristi jer je hipohlorit aktivan i na niim temperaturama, deluje na principu aktivnog hlora. Hlorit u baznoj sredini prelazi u hipohloritni jon koji pored izbeljivanja ima i antibakterijsko dejstvo. Mane su mu velika agresivnost za tkanine i nemogunost korienja na obojenim tkaninama jer izbledi i boja. Moraju se paljivo odrediti koncentracije hipohloritnog jona jer viak jako smeta. Aktivatori beljenja Perborati nisu aktivni na niskim temperaturama pa se dodaju neka jedinjenja koja dovode do bre razgradnje perborata na niskim temperaturama. Kao aktivator beljenja najvie se koristi TAED tetraacetilendiamin koji reaguje sa perboratom i gradi persiretnu kiselinu koja ima vidljiv oksidativni efekat i na niim temperaturama. Optika sredstva za beljenje su fluorescentna jedinjenja koja UV zrake pretvaraju u zrake veih talasnih duina, najee u plavu boju vidljivog dela spektra. To su komplikovana organska jedinjenja koja se dodaju u malim koliinama uglavnom u deterdente za beli ve. Kao optiko belilo koriste se razliita jedinjenja kumarina i stilbena.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

17

25. SIROVINE ZA PROIZVODNJU DETERDENATA, NJIHOVA ULOGA U FORMULACIJI, SREDSTVA PROTIV POSIVLJENJA, PROTIV PRENOENJA BOJE, ANTIPENUAVCI Sredstva protiv posivljenja Siva boja potie od taloenja metalnih jona ili od ponovnog taloenja otklonjenih neistoa. To se spreava dodavanjem makromolekulskih materija, najee NaCMC i PAM, kod prirodnih tkanina koje obino imaju neko naelektrisanje. Kod sintetskih tkanina vei efekat imaju nejonogene makromolekulske materije poput PVP, HMC, MEC, MC i HPMC. esto se koristi kombinacija anjonskih ne nejonskih makromolekula jer su i tkanine kombinovane od prirodnih i sintetskih vlakana. Sredstva protiv prenoenja boje U ovu svrhu koristi se poli(vinilpirolidon) koji deluje na principu kompleeksirajuih agenasa, boju koja se ispere sa tkanine ugrauje u komplekse. Makromolekuli se otklanjaju vodom i boja se ne taloi ponovo. U ovu grupu spada i poli(viniloksid). Antipenuavci Dodaju se samo u deterdente za mainsko pranje gde pojava vika pene smeta. Oni ne smeju da ugase penu ve samo da reguliu njenu koliinu jer ona je ta koja odnosi neistou. U deterdente za runo pranje se ne stavljaju, osim alkilsulfatima, alkiletarsulfatima i alkilpoliglikozidima koji stvaraju jako stabilne pene koje mogu biti guste i stvarati klizav sloj na povrini, a to onemoguuje otklanjanje neistoe. Kao antipenuavci se koriste primarni, sekundarni i tercijerni amini, masni alkoholi i njihovi amidi, parafinsko ulje, amidi masnih kiselina, a najee dimetilpolisiloksani (silikoni) jer su potpuno inertni. To su tene komponente, a da bi se koristile u prakastim formama moraju se kapsulirati. Zato se stvara matriks sa prakastim zeolitom koji se dodaje polikarboksilnim kiselinama. Oni se naknadno umeavaju u deterdente. Osnovna uloga im je da imaju veu povrinsku aktivnost od PAM u lameli pene i tako dovedu do njenog pucanja.

26. SIROVINE ZA PROIZVODNJU DETERDENATA, NJIHOVA ULOGA U FORMULACIJI, ENZIMI, ANTIKOROZIVI, HIDROTROPI, MIRISI Enzimi U zavisnosti od toga koje veze raskidaju, dele se na: 1. proteolitike deluju na peptidne veze 2. amilolitike deluju na (14) veze 3. lipolitike deluju na estarske veze i razgradnju masti Kriterijumi koje treba da zadovoljavaju enzimi koje se koriste u deterdentima: optimum aktivnosti u baznoj sredini efikasni i na niim temperaturama 20-40oC stabilni na 60oC stabilni u prisustvu PAM, bildera i izbeljivaa u toku skladitenja i u procesu pranja dovoljno irok opseg delovanja na razne proteine, trigliceride i eere Aktivnost enzima zavisi od vrednosti pH i temperature u procesu pranja. Celulaza se koristi kod osetljivih tkanina da vrati lep izgled amorfnim podrujima koja bubre tokom pranja. Proteolitiki enzimi su prakasti i ranije su se meali sa deterdentima, meutim poto su tetni u takvom obliku, danas se i oni kapsuliraju, boje i tek onda umeavaju sa deterdentima. Unutar obojene kapule nalazi se matriks enzima obloen sa karboksilnim kiselinama koje ga tite od raspadanja i omoguavaju postepeno oslobaanje u toku pranja.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

18

Na temperaturi 40-50oC najaktivniji su pri 9<pH<10. Lipolitiki enzimi se dodaju deterdentima radi otklanjanja velikih koliina masnoa. Antikorozivi Dodaju se deterdentima za mainsko pranje rublja i u sve deterdente za pranje metalnih povrina. To su uglavnom Na-silikati i Na-metasilikati koji se dodaju u jako malim koncentracijama. Mirisi i boje Nekada su se dodavali samo mirisi, a boje u manjim koliinama jer se raspadaju na povienim temperaturama, sa smanjenom osetljivou na druge komponente i koje se ne adsorbuju na povrinu tkanine. Mirisi se raspre po deterdentu nakon proizvodnje na priblino sobnoj temperaturi kako bi se spreilo njihova razgradnja, jer se sastoje preteno od etarskih ulja. Tokom skladitenja mirisi vremenom isparavaju. Za izbor boje neophodna su dva kriterijuma: da nema tendenciju da se adsorbuje na tkaninama i da je stabilna u prisustvu ostalih komponenti deterdenata, visokoh temperatura i svetlosti. Hidrotropi To su specifine materije nejonskog mehanizma delovanja koje potpomau rastvaranje slabo rastvornih materija prema tipu soljubilizacije. Imaju karakter sa kratkim ugljovodoninim nizom: alkoholi ili kiseline sa kratkim nizom, urea, glikoli, neke polimerne materije. Oni sami nemaju mogunost formiranja micela, ali u prisustvu drugih materija stvaraju strukture sline micelama. Obino se nalaze u tenim deterdentima koji se koriste za sanitarije jer oni imaju puno razliitih kiselina koje su slabo rastvorne ili nerastvorne. 27. SREDSTVA ZA PRANJE, VRSTE DETERDENATA ZA PRANJE VEA, PRAKASTI DETERDENTI ZA GRUBO
PRANJE BELOG I OBOJENOG VEA

U zavisnosti od sloenosti tehnologije proizvodnje, sredstva za pranje se dele na: deterdente za pranje vea, sapune i sredstva za ienje. Deterdenti za pranje vea se dele prema nameni na: deterdente za grubo pranje belog i obojenog vea (heavy-duty-detergents) nisu namenjeni za specijalne tkanine, deklarisani su za beli i obojeni ve. Dele se na obine, kompaktne, tene i deterdente u obliku tableta. specijalni deterdenti za osetljive i obojene tkanine (svilu), za vunu, zavese i za runo pranje pomona sredstva omekivai, tirak Obini deterdenti za grubo pranje belog i obojenog vea imaju najaktivniju mo pranja na visokim temperaturama. Obavezno sadre PAM, bildere, . Nasipna masa im je oko , ona zavisi od naina tehnoloke pripreme deterdenta. Nekada su se koristili u najveem %, ali se danas sve vie koriste kompaktni deterdenti jer sadre manje punilaca (poput Na2SO4) i dodaju se manjim koliinama. Ovi deterdenti ne sadre sredstva za izbeljivanje ali sadre sredstva protiv prenoenja boje. Kompaktni deterdenti (1 1,3 g/l) imaju vee koncentracije PAM, sredstva za beljenje i minimalnu koncentraciju punilaca. Nasipna masa im je oko 0,75 0,8 kg/l

28. SREDSTVA ZA PRANJE, VRSTE DETERDENATA ZA PRANJE VEA, DETERDENTI ZA GRUBO PRANJE VEA U
OBLIKU TABLETA I TENI DETERDENTI

U zavisnosti od sloenosti tehnologije proizvodnje, sredstva za pranje se dele na: deterdente za pranje vea, sapune i sredstva za ienje. Deterdenti za pranje vea se dele prema nameni na:

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

19

deterdente za grubo pranje belog i obojenog vea (heavy-duty-detergents) nisu namenjeni za specijalne tkanine, deklarisani su za beli i obojeni ve. Dele se na obine, kompaktne, tene i deterdente u obliku tableta. specijalni deterdenti za osetljive i obojene tkanine (svilu), za vunu, zavese i za runo pranje pomona sredstva omekivai, tirak Deterdenti za grubo pranje u obliku tableta su najkompaktniji, koncentracija punilaca je svedena na minimum i imaju jako malu masu, oko 45 50 g/tbl. Prenik im je 45mm i jedna do dve tablete se dovoljne za dobro pranje. Tano se zna sadraj tablete i zna se kolika je koliina potrebna za pranje. Dobr su jer mogu sadrati upakovane inkompatibilne materije koje su u tableti fiziki potpuno odvojene a u kontakt dolaze tek pri pranju. Ove tabletne forme sadre dezintegratore koji dovode do raspadanja tablete kada se ona nae u tenosti. Primer dobrog dezintegratora jeste smea limunske kiseline i Na-bikarbonata. Problem je optimalno regulisati vrstinu tablete i brzinu raspadanja da ne bi dolo do krunjenja, brzog raspadanja ili nerastvaranja. Teni oblici deterdenata sadre i do 50% PAM, uglavnom ne sadre bildere, a ako ih ima to su prozirne i rastvorljive polikarboksilne kiseline. Efikasni su kod otklanjanja masnih neistoa ali im mo pranja najee nije najbolja upravo zbog nedostatka bildera i nedovoljno bazne sredine. Sve vie se proizvode u obliku gela zbog lake formulacije. Ne sadre enzime jer su oni nestabilni u tenoj sredini. Primenjuju se u kombinaciji sa sapunima i nekim sintetskim materijama.

29. SREDSTVA ZA PRANJE, VRSTE DETERDENATA ZA PRANJE VEA, SPECIJALNI DETERDENTI, POMONA
SREDSTVA NAKON PRANJA VEA

U zavisnosti od sloenosti tehnologije proizvodnje, sredstva za pranje se dele na: deterdente za pranje vea, sapune i sredstva za ienje. Deterdenti za pranje vea se dele prema nameni na: deterdente za grubo pranje belog i obojenog vea (heavy-duty-detergents) nisu namenjeni za specijalne tkanine, deklarisani su za beli i obojeni ve. Dele se na obine, kompaktne, tene i deterdente u obliku tableta. specijalni deterdenti za osetljive i obojene tkanine (svilu), za vunu, zavese i za runo pranje pomona sredstva omekivai, tirak Specijalni deterdenti o Za osetljive i obojene tkanine ne sadre hemijske izbeljivae jer tete materijalu, koriste se za runo pranje vea. Ne sadre ni optike izbeljivae, ali imaju u sebi sredstva protiv prenoenja boje i enzime. o Za vunu takoe sadre enzime (celulazu) koji skidaju oteeni sloj sa tkanine prilikom pranja. Oni su formulisani tako da imaju najveu aktivnost na niim temperaturama i da je proces pranja to krai kako ne bi dolo do ebanja. Sadre kombinovane nejonogene i katjonske PAM. o Za zavese sadre izbeljivae i komponente namenjene za sintetiku. Pranje se vri na niim temperaturama. o Za runo pranje se danas sve manje proizvode, ukupno svega 3% od ukupne proizvodnje. Sadre manje agresivnih materija, uglavnom ima u sebi anjonske i nejonske PAM, kao i poliglikozide koji ne iritiraju previe kou ruku (benzensulfonat). Pomona sredstva za pranje o tirak je skrob koji u vreloj vodi bubri i stvara se gel. Danas se umesto njega koriste sintetski materijali kao to je PVP, neki derivati celuloze, i svi koji su rastvorljivi u vodi i stvaraju film.

Marina Raji
o

Tehnologija tenzida i deterdenata

20

Omekivai za ve se posebno dodaju pri pranju pamunih tkanina i vune. Nemaju elektrostatiko odbijanje pa vraaju lep sjaj materijalu i potpomau peglanje. Tkanina dobija vazduast izgled (pekiri). Pri njihovom dodavanju mora se voditi rauna da se dodaju tek nakon uklanjanja deterdenta da se ne bi stvarali kompleksi. Proizvode se u obliku tenosti ili gela.

30. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAKASTIH DETERDENATA, SPRAY-DRYING PROCES PROIZVODNJE,

ZAVRNI PROCES

Za proizvdonju prakastih deterdenata koriste se tri razliite tehnologije: spray-drying, proces aglomeracije i proces nameavanja. Za sva tri postupka je karakteristino to da se termolabilne komponente dodaju na kraju, pogotovo enzimi u granulama. Spray-drying proces proizvodnje deterdenata se danas sve manje koristi, uglavnom samo u velikim pogonima jer su ureaji skupi i imaju veliki utroak energije. Prenik tornja je oko 7m a visina im je 30m, zahtevaju snane pumpe. Osnovni princip rada: sve komponente se prvo rastvore i pomou pumpi se doziraju u toranj kroz dizne gde se raspruju u vidu sitnih kapljica. U dodiru sa toplim vazduhom u tornju kapljice se naglo sue i dobijaju se uplje kuglice koje su karakteristine za deterdente proizvedene ovom tehnologijom. Tako dobijeni prah je veoma lagan.

Sprej suenje se moe izvoditi na dva naina, tako da se dobije laki ili tei prah. Sve komponente imaju isti sastav. Temperatura u tornju iznosi 200-300oC, to zavisi od viskoziteta mase koja se sui, a temperatura na izlazu je 90-100oC. Zavrni procesi obuhvataju dodavanje termolabilnih komponenti ili hemijski inkompatibilnih komponenti kao to su izbeljivai, aktivatori beljenja, enzimi, inhibitori pene, mirisi i bojene granule.

31. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAKASTIH DETERDENATA, PROCES AGLOMERACIJE, ZAVRNI PROCES Za proizvdonju prakastih deterdenata koriste se tri razliite tehnologije: spray-drying, proces aglomeracije i proces nameavanja. Za sva tri postupka je karakteristino to da se termolabilne komponente dodaju na kraju, pogotovo enzimi u granulama. Proces proizvodnje deterdenata aglomeracijom bez tornja izvodi se pomou nekoliko miksera. U prvi se dodaju prakaste materije, zatim tene komponente poput PAM, polimera, kiselina, Na-silikata i baza koje saponifikuju masne kiseline. Zatim se u reaktor mikseru u tu tenu smeu dodaju prakaste komponente punioci i bilderi. Dobro izmeana masa odlazi u sua u obliku fluidizovanog sloja gde se aglomerati sue. Osuene granule zatim dolaze na sistem sita odakle se velike odvajaju i vraaju na poetak prosejavanja. U ovakvom procesu proizvodnje ne dobijaju se fini prahovi malih estica, nego velike granule. Na kraju odlaze u mikser gde se dodaju termolabilne materije. Ovakva proizvodnja je ekonominija, temperatura u procesu je oko 150oC. Zavrni procesi obuhvataju dodavanje termolabilnih komponenti ili hemijski inkompatibilnih komponenti kao to su izbeljivai, aktivatori beljenja, enzimi, inhibitori pene, mirisi i bojene granule.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

21

32. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAKASTIH DETERDENATA, PROCES NAMEAVANJA, ZAVRNI PROCES,

DETERDENTI U OBLIKU TABLETA

Za proizvdonju prakastih deterdenata koriste se tri razliite tehnologije: spray-drying, proces aglomeracije i proces nameavanja. Za sva tri postupka je karakteristino to da se termolabilne komponente dodaju na kraju, pogotovo enzimi u granulama. Kod proizvodnje prakastih deterdenata procesom nameavanja sve komponente moraju biti prevedene u prakasti oblik. Enzimi i mirisi se dodaju u obliku granula ili se raspruju na kraju. Komponente se mere i doziraju zajedno u jedan mikser. Mana ovog postupka jeste razliita gustina estica koje se dobijaju, pa moe doi do raslojavanja to prouzrokuje nehomogene deterdente prilikom doziranja. Zavrni procesi obuhvataju dodavanje termolabilnih komponenti ili hemijski inkompatibilnih komponenti kao to su izbeljivai, aktivatori beljenja, enzimi, inhibitori pene, mirisi i bojene granule. Deterdenti za grubo pranje u obliku tableta su najkompaktniji, koncentracija punilaca je svedena na minimum i imaju jako malu masu, oko 45 50 g/tbl. Prenik im je 45mm i jedna do dve tablete se dovoljne za dobro pranje. Tano se zna sadra tablete i zna se kolika je koliina potrebna za pranje. Dobr su jer mogu sadrati upakovane inkompatibilne materije koje su u tableti fiziki potpuno odvojene a u kontakt dolaze tek pri pranju. Ove tabletne forme sadre dezintegratore koji dovode do raspadanja tablete kada se ona nae u tenosti. Primer dobrog dezintegratora jeste smea limunske kiseline i Na-bikarbonata. Problem je optimalno regulisati vrstinu tablete i brzinu raspadanja da ne bi dolo do krunjenja, brzog raspadanja ili nerastvaranja.

33. SAPUNI, SIROVINE U PROIZVODNJI SAPUNA, OSNOVNE SIROVINE ZA SAPUNE Sapuni su soli viih masnih kiselina i neorganskih baza. Jedina organska baza koja se koristi za saponifikaciju je TEA, ali u kozmetikim proizvodima. Prvi su se koristili kao sredstva za pranje, a tokom vremena su se usavravali. Jednostavnog su sastava, mogu biti + i po hemijskoj prirodi, sve sirovine za njihovu proizvodnju su lako dostupne.Kada se formira osnova sapuna, lako se mogu dodavati i druge komponente bez naruavanja strukture. Razliitim jednostavnim ili komplikovanim postupcima moe se dobiti konani proizvod istog kvaliteta. Sapuni se dobijaju saponifikacijom masnih kiselina ili masti. U oba sluaja dolazi do izdvajanja toplote. Ako se reakcija izvodi na povienim temperaturama, rastvorljivost sapuna postaje vea i reakcija je bra. Kada se dostigne temperatura od oko 80oC dolazi do formiranja heksagonalne i lamelarne strukture micela. Heksagonalna ima visok viskozitet i to oteava proces meanja tako da se uvek tei ka formiranju lamelarne strukture. Ako je koncentracija sapuna u reakcionoj smei oko 70% meanje je najbolje, osalih 30% je tena faza. Ako se saponifikacija vri neorganskim solima potrebne su vie temperature, a ako se prave trietanolaminski sapuni koji ne formiraju heksagonalne strukture, moe se raditi i na niim temperaturama. Oni su podloni hidrolizi. Sirovine koje se koriste u proizvodnji sapuna dele se na: osnovne sirovine za proizvodnju sapuna pomone sirovine sa aktivnim dejstvom pomone sirovine sa pasivnim dejstvom

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

22

Osnovne sirovine za proizvodnju sapuna su tehnike ivotinjske masnoe i biljna ulja koja se moraju preistiti pre saponifikacije, i njihove masne kiseline (gotva sirovina). Pre proizvodnje sapuna masnoe se moraju pripremiti, neistoe se moraju svesti na minimum razliitim postupcima: Pranje vodom operu se sve materije rastvorljive u vodi (krv) ili materije koje mogu da izau van uljne faze. Toplom vodom se postie bolji efekat pranja nego sa hladnom. Fiziko rafinisanje parom vodenom parom se iz masnoa iznose sve materije koje su uzrok neprijatnog mirisa (organski rastvarai) Deodorizacija otklanjaju se slabije isparljive komponente neprijatnih mirisa sa i na o temperaturi >100 C Beljenje pomou adsorbensa (aktivnog uglja) otklanjaju se sve prisutne boje Hidrogenacija prevoenje nezasienih masnih kiselina u zasiene Masnoe biljnog porekla Imaju visok sadraj nezasienih masnih kiselina pa su preteno u tenom stanju. Kokosovo ulje dosta stabilno, otporno na oksidaciju. Sapuni dobijeni od njega imaju dobru penivost i lako se tope. Krti su i lomljivi pa se meaju sa zasienim masnoama. Sadri 48% laurinske kiseline i 17% miristinske kiseline. Palmino ulje naziva se i palmina mast jer je vre konzistencije. Ima vie slobodnih masnih kiselina, a dobija se presovanjem plodova palme. Sadri enzim lipazu, ne rastvara se lako i nema mo stvaranja pene. Boja je narandasto-crvena. Ulje palminih kotica slino je kokosovom ulju, kvalitetno. Sadri laurinsku, miristinsku i oleinsku kiselinu. Ricinusovo, suncokretovo, maslinovo i sojino ulje koriste se za proizvodnju specifinih sapuna (maroenski sapuni) Masnoe ivotinjskog porekla Svinjska mast kvalitetnija komponenta za pravljenje sapuna koji su vrsti i lako rastvorivi u vodi. Ovi sapuni su beli i dobro pene. Mast sadri stearinsku, palmitinsku i neto oleinske kiseline. Svinjska mast u kombinaciji sa kokosovim uljem daje veoma dobre sapune. Govei loj daje sapune vre konzistencije, nema oleinsku kiselinu. Riblje i kitovo ulje se ne koriste, moraju se hidrogenizovati da bi postali vri Svinjska mast i govei loj imaju C16 i C18 masne kiseline i najbolje su za proizvodnju sapuna. Ako masne kiseline imaju vie od 18 atoma ugljenika sapuni e biti jako tvrdi i nee se dobro rastvarati, a ako nemaju dovoljno dugake hidrofobne nizove nee dobro prati. Regulisanje optimalnog sastava sirovina postie se kombinacijom biljnih ulja i ivotinjskih masti kako bi se dobio odreen odnos stearinske, oleinske, palmitinske i laurinske kiseline.

34. SAPUNI, SIROVINE U PROIZVODNJI SAPUNA, POMONE SIROVINE SA AKTIVNIM I PASIVNIM DEJSTVOM Sapuni su soli viih masnih kiselina i neorganskih baza. Jedina organska baza koja se koristi za saponifikaciju je TEA, ali u kozmetikim proizvodima. Prvi su se koristili kao sredstva za pranje, a tokom vremena su se usavravali. Jednostavnog su sastava, mogu biti + i po hemijskoj prirodi, sve sirovine za njihovu proizvodnju su lako dostupne.Kada se formira osnova sapuna, lako se mogu dodavati i druge komponente bez naruavanja strukture. Razliitim jednostavnim ili komplikovanim postupcima moe se dobiti konani proizvod istog kvaliteta.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

23

Sapuni se dobijaju saponifikacijom masnih kiselina ili masti. U oba sluaja dolazi do izdvajanja toplote. Ako se reakcija izvodi na povienim temperaturama, rastvorljivost sapuna postaje vea i reakcija je bra. Kada se dostigne temperatura od oko 80oC dolazi do formiranja heksagonalne i lamelarne strukture micela. Heksagonalna ima visok viskozitet i to oteava proces meanja tako da se uvek tei ka formiranju lamelarne strukture. Ako je koncentracija sapuna u reakcionoj smei oko 70% meanje je najbolje, osalih 30% je tena faza. Ako se saponifikacija vri neorganskim solima potrebne su vie temperature, a ako se prave trietanolaminski sapuni koji ne formiraju heksagonalne strukture, moe se raditi i na niim temperaturama. Oni su podloni hidrolizi. Sirovine koje se koriste u proizvodnji sapuna dele se na: osnovne sirovine za proizvodnju sapuna pomone sirovine sa aktivnim dejstvom pomone sirovine sa pasivnim dejstvom Pomone sirovine sa aktivnim dejstvom su alkalije i kuhinjska so. Alkalije su najvanije jer slue za saponifikaciju masnih kiselina. Koriste se K2CO3, KOH, NaCO3, NaOH i TEA. Pri tome se karbonati korisete preteno za saponifikaciju masnih kiselina, a hidroksidi za ivotinjske masti. Kuhinjska so (NaCl) se koristi za isdvajanje sapunskog jezgra od podlunice tako to smanjuje KMK i kocnetraciju pri kojoj dolazi do faznih prelaza. Pomone sirovine sa pasivnim dejstvom se koriste kako bi se poboljale i ouvale osobine sapuna tokom dueg perioda, i da bi im se smanjila cena. Poveanje kvaliteta sapuna postie se dodatkom aktivnih komponenti: slobodne masne kiseline smanjuju isuivanje koe upotrebom sapuna antioksidanti spreavaju ili smanjuju oksidaciju nezasienih masinh kiselina, BHT butilhidroksitoluol glicerol dodaje se u toaletne sapune radi bolje hidratacije oksid titanijuma ima efekat izbeljivanja pigmenti estetski izgled sapuna, razne boje helatni agensi EDTA, limunska kiselina i fosfati smanjuju zaostajanje sapuna po zidovima punioci skrob, vosak, bentonit, kalofonijum poveavaju masu sapuna sintetske PAM sindenti, dodaju se da bi sapun manje stvarao skramu pri pranju vea baktericidi u specijalnim sapunima (triklosan) parfemi aktivne materije ekstrakti biljaka ili komponente koje pojaavaju belinu ili imaju ulogu masae

35. TEHNOLOGIJA, FAZE I POSTUPCI PROIZVODNJE SAPUNA, DISKONTINUALNI POSTUPCI Sapuni se u praksi mogu proizvesti na dva naina. Prvi je saponifikacija ulja i masti tako to se masnoe kuvaju sa alkalijama. Postupak je jednostavan, a u takvom sapunu nastaje glicerol koji se moe posebno preistiti. masnoe + NaOH glicerol + sapun

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

24

Drugi postupak podrazumeva direktnu saponifikaciju masnih kiselina pomou alkalija, Na2CO3. Kod ovog naina proizvodnje masnoe se hidrolitiki razgrauju radi dobijanja slobodnih masnih kiselina koje se zatim destiluju i odvajaju u posebne tankove. masne kiseline + Na2CO3 sapun 2 RCOOH + Na2CO3 2 RCOONa + H2O + CO2 Postupci proizvodnje sapuna Postoje mnogi tehnoloki postupci koji se meusobno razlikuju u zavisnosti od kvaliteta i vrste sapuna koji se eli dobiti. Svi obuhvataju nekoliko razliitih faza: 1) priprema masnoe 2) saponifikacija 3) usitnjavanje sapunske mase (gru) 4) suenje 5) dodavanje aktivnih i mirisnih komponenata (meanje na toplom) 6) formiranje oblika sapuna pomou odreenih kalupa Tehnoloki postupci za proizvodnju sapuna koji se najee koriste su: saponifikacija kuvanjem (diskontinualno) saponifikacija polukuvanjem (diskontinualno) saponifikacija hladnim postupkom (diskontinualno) kontiualna proizvodnja sapuna Saponifikacija kuvanjem Postupkom kuvanja masti se saponifikuju pri emu nastaju vrsti kvalitetni sapuni i glicerol. Dobijaju se sapuni bez nesaponifikovanih masti i sa <0,1% slobodne alkalije. Jezgra sapuna koja su nastala kuvanjem sastoje se od 63% sapunske mase i 33-37% vode. U toku procesa proizvodnje sapunskog jezgra odigravaju se hemijske reakcije masti i alkalija do potpune saponifikacije, zatim isoljavanje sapuna iz rastvora pomou NaCl u vie stupnjeva uz odvajanje glicerola, i na kraju odvajanje sapunskog jezgra. Na dnu kotla koji ima otvore za sipanje reakcione smee, uvodi se vodena para. Temperatura na poetku je 100oC, a sam proces je tad spor. Kada nastanu prve sapunske mase, sistem se mea tako da one utiu na razbijanje masnoe i kontakt sa alkalijama. Kako je reakcija egzotermna, temperatura raste na 130oC i kuvanje se ubrzava. Baznost sredine se proverava fenolftaleinom. Ako se saponifikacija vri sa NaOH, odnos masa je 60-65kg NaOH na 100kg masnoe. Nakon procesa saponifikacije dodaje se NaCl kako bi se gru izdvojio na vrhu smee. Donji sloj se zatim isputa i ponovo se dodaju alkalije da bi se zaostala masnoa osaponifikovala. Ovaj korak se naziva otra obrada. Nakon toga se ponovo dodaje NaCl kako bi se izdvojila zaostala mala koliina glicerola zavrna obrada. Saponifikacija polukuvanjem Izvodi se na temperaturi koja je nia od temperature kljuanja smee uz meanje. Sapunska masa se ne izdvaja pomou soli nego se sve izliva u kalupe gde se hladi dok ne ovrsne. Kontrolie se da li u gotovom sapunu ima zaostalih alkalija koje se moraju neutralisati. Hladni postupak Saponifikacija se izvodi na 40oC kada imamo iste masnoe. Masa se prvo izlije u kalupe i tu dolazi do reakcije pri emu teperatura poraste na 80oC. Postupak je slian kao kod polukuvanja, jedino to sadre vie masnoa, koriste se one koje se lako saponifikuju.

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

25

36. TEHNOLOGIJA, FAZE I POSTUPCI PROIZVODNJE SAPUNA, KONTINUALNA PROIZVODNJA IZ MASNOA Kontinualni postupak proizvodnje sapuna kuvanjem iz masti se izvodi tako to se preko vage doziraju baze i masnoe direktno u reaktor u kojem je temperatura oko120 oC i pritisak 200 kPa. Pod uticajem povienog pritiska reakcija saponifikacije se odvija brzo. Od gore se doziraju komponente (NaCl) a sa donje strane reakcionog suda izlazi sapunska masa. Jedan deo te mase se vraa nazad u reaktor, a drugi deo odlazi u mikser i separator u kojem boravi odreeno vreme. Nakon toga masa se centrifugira i dolazi na jo jedan sistem za merenje i meanje gde se dodaju ostale komponente. Na kraju se dobija sapunsko jezgro koje ide na obradu.

37. TEHNOLOGIJA, FAZE I POSTUPCI PROIZVODNJE SAPUNA, KONTINUALNA PROIZVODNJA SAPUNA IZ

MASNIH KISELINA

Kontinualna proizvodnja sapuna iz masnih kiselina je proces koji se odvija u dva koraka. Prvo je neophodno hidrolizirati masnou i ulja da bi se dobile masne kiseline koje se odvajaju od glicerola i neistoa. Drugi stupanj jeste neutralizacija dobijenih masnih kiselina alkalijama i dobijanje sapunskog jezgra. Dalji postupak manipulisanja sapunskim jezgrom je isti kao i za sve sapune. ema proizvodnje: 4 ispariva 1 posuda za pripremu katalizatora ZnO 5 prihvatnu rezervoar 2 hidrolizer 6 kolona za destilaciju pod vakuumom 3 posuda za glicerolnu vodu 7 mea-reaktor vodena para voda 2 1 masnoa 3 glicerin neistoe 7 jezgro sapuna 4 5 6 Na2CO3

38. PRERADA SAPUNSKE MASE U KONANE OBLIKE, VRSTE SAPUNA Suenje sapuna se moe izvesti na vie naina: toplim vazduhom, rasprivanjem toplog jegragde lopatice skidaju sapun sa zidova, toplim valjcima, rasprivanjem sapuna u vakuumu... Sadraj vlage u gotovom sapunu trba da je oko 8-14%. Sapuni moraju da zadovolje zahteve da: pH bude oko 7,5 dobro peru i pene imaju vrst i stabilan oblik budu prijatnog mirisa imaju lep oblik i dizajn

Marina Raji

Tehnologija tenzida i deterdenata

26

Toaletni sapuni Ovi sapuni su boljeg kvaliteta, podvrgavaju se razliitim Sadraj NaOH ne sme biti vei od 0,1% sadraj vlage do 15% a glicerola do 0,75%. To je osnova za sve sapune. Dodaju se premaivai vie masne kiseline, lanolinski alkoholi, sintetski beli vosak (parafin), nekad maslinovo ulje, optika belila (TiO2), antioksidansi, kompleksanti, punioci i neke aktivne materije (ekstrakti kamilice, cimeta, aloe vera). Nazivaju se jo i pilirani sapuni jer je to proces pri kome se sapun proputa izmeu valjaka gde dobijaju odreenu strukturu i lepi izgled u mainama pilerkama. Pre samog piliranja se dodaju svi sastojci. Medicinski sapuni U njih se dodaju neke komponente (alantoin, sumpor, ekstrakti biljaka, alkoholi...) koje vre odreeno dejstvo na koi npr. antibakterijsko ili antifugalno. Dezodorirajui sapuni Sadre fenolna jedinjenja koja spreavaju neprijatne mirise koji nastaju bakterijskom razgradnjom znoja Luksuzni sapuni Imaju manje punilaca a vie parfema i premaujuih komponenata Transparentni glicerinski sapuni Dobijaju se saponifikacijom 75% loja i 20% kokosovog ulja, a dodaju se i alkoholi koji spreavju kristalizaciju. Sadre kalofonijum i boje. Marsejski sapuni Nastaju od maslinovog ulja, ukasto-zelene su boje i dobri su za kou. Proizvode se u maloj koliini zbog izgleda. Sapuni za brijanje Dobijaju se na bazi smee masti i stearinske kiseline kokosova mast. Ova kombinacija masti i kiseline jako peni, vazduh ostaje u sapunu pa su oni lagani i dorbo se rastvaraju. Sadre dosta glicerola te su prijatni za kou. Sindeti Predstavljaju smeu sapuna i sintetskih PAM a koriste se u tenom obliku. DBS pasta i trietanolaminska so.