Konstruktivistike teorije uenja

novembar, 2009. Dijana Plut

Stranice iz skripti za pripremu prezentacije: -Psihologija obrazovanja 1-obavezni tekstovi: str. 119 -139, 155-187 -Psihologija obrazovanja 1-fakultativni tekstovi: 128-143

Vrste konstruktivistikih shvatanja o razvoju i uenju

1. Individualni (psiholoki) konstruktivizam - prvi talas konstr. Sinonimi: Kognitivni konstruktivizam, Solo konstruktivizam Teorijska osnova: Pijae - Jedna varijanta: radikalni konstruktivizam 2. Socijalni konstruktivizam -drugi talas konstr. 2.1 Socio-kulturna teorija Vigotskog 2.2 Neovigotskijanska shvatanja (Bruner, BrownCole, Rogoff,
Wertsch, Perkins)

2.3 Socioloki konstruktivizam (konSTRUKCIOnizam) -legitimizacija znanja (Foucault, Dierrida, Buordieu)

Bitne teze Pijaeove teorije

Teza: Uenje se ne odvija jednostavnom transmisijom znanja . Uenje nije direkatan prenos informacija, ulivanje znanja... Znanje se osvaja, konstruie a ne prima. -Objekat ne moemo spoznati tako to emo ga gledati i kopirati njegovu sliku u umu. Da bismo spoznati objekat moramo raditi neto sa njim ( modiofikovati ga, transformisati i razumeti proces te transformacije i razumeti nain na koji je uopte sazdan, Piaget, 1964) -Intervencija odraslog situira se prema nivou ve ostvarenog razvoja. Problem match-ovanja -Uenik je najbolji Izvor informacija o sopstvenom uenju. Treba posmatrati decu, koja ue. -Dete koje ui treba saradnju sa nastavnikom i drugim uenicima da bi testiralo svojepretpostavke, da bi bilo izazvano, da bi dobio fidbek i video kako drugi reavaju isti problem. -Uenje nije samo kognitivna aktivnost, ve i motivaciona i emocionalna. Neposredno lino iskustvo (akcije sa objektom) prua sirovi materijal, komunikacija sa odraslima i vrnjacima, razgovor o iskustvu vodi do toga da se to iskustvo upotrebi za promenu naina miljenja. W.60

-Dete je aktivno, dete je istraiva -Razumeti neto znai samostalno ga otkriti, rekonstrukcija putem ponovnog otkria, reinvencija (skripta, 160). - manipulacija- manuelni rad, konkretna akcija -mentipulacija- mentalna obrada informacija, razmiljanje, -napor zasnovan na interesovanju, neravnotea -Odrasli je facilitator tog istraivanja (provocira, zadaje probleme, konfrontira, podrava, snabdeva..) -Genetika epistemologija: znanje nastaje iz neprekidnih konstrukcija, u svaki akt razumevanja ukljuena je invencija -Gde su strukture? U detetu. Individualistika koncepcija. Sredina samo hrani forme koje su predestinirane... Razvojne faze su iste u svim kultuama (razlike u dometu a ne u strukturi) -Znanje nije ogledalo stvarnosti, ve socijalna konstrukcija

Praktine implikacije Pijaeovog gledita za kolsko uenje: -Nastavnica mora da proceni i prilagodi svoje intervencije nivou detetovog kognitivnog razvoja. Paljivo podeavanje nivou razvoja! Uvaavaju se individualne razlike izmeu dece. Materijal za rad i aktivnosti dizajniraju se individualno. -Ueniku treba omoguiti aktivno ukljuivanje u nastavni proces, omoguiti samostalno istraivanje, provocirati to istraivanje. Dakle, umesto predavanja, transmisije isporuke znanja, osigurava se da dete samo aktivno istrauje. -Uloga nastavnice je da osmiljava zadatke, provocira kognitivne konflikte -Vrednovanje napredovanja prema individualnim mogunostima deteta, zavisno od starta sa koga je krenulo. -Do kraja O veina dece nije ovladala formalnim operacijama. To im je teko. Nastavnica treba stalno da utemeljuje aktivnosti u konkretnim operacijama (da uspostavlja most sa FO). Puno primera, konkretnih aktivnosti, vizuelna pomagala. -vremenske lente, trodimenzionalne modele, dijagrame,

-Vebe preuzimanja tue take gledita, iz tuih cipela. -traite da brane jednu poziciju, pa zamena -Proveravati kako deca vide problem, kakve implicitne teorije o problemu i reenju imaju. -Proveriti znaenje rei. -otkrivati pseudopojmove -Instrukcije za uenje kratke i potpomognute aktivnim modeliranjem. Dobra orgaizacija lekcija i prezentacija.

-Obezbediti mnogo materijala za rad, omoguiti da dete stekne neposredno praktino iskustvo
-Omoguiti ueniku da stekne to raznovrsnija iskustva pr. Istraivanja u prirodi, razgovori, prie -Pruiti priliku za eksperimentisanje, artikulisati iskustvo u verbalnoj formi -formulisati poetno pitanje i oekivanja, konfrontirati sa rezultatom -koristiti svakodnevne situacije kao provokacije

-U nastavu treba namerno uklopiti sadraje koji izazivaju kognitivnu neravnoteu kod deteta (pr ribe -kit) -Povezivanje knjikog znanja sa iskustvima deteta. -Stalno praviti kontakt sa linim iskustvom deteta -Omoguite razliite naine organizovanja, klasifikovanja materijala. -Provocirati poreenja, slino-razliito pr. Mozak i kompjuter, srce i pumpa, -Provocirati analizu: pr analiza prie porema zadatim kriterijumima -Traite reavanje logikih problema i diskusije o reavanju problema -zagonetke, provokativna pitanja Pr. Odnosi izmeu mozga i uma, Kako grad da rei pitanje ...? -traite da razmatraju razliita hipotetika pitanja Pr jednopolni svet, pravino drutvo, svet u kome dinosaurusi nisu izumrli -Dati uenicima priliku da probleme reavaju na nauni nain -grupna disusija o tome kako bi trebalo dizajnirati istraivanje, eksperiment koji odgovara na zadato pitanje

-Kad god je mogue pojedinane injenice treba uvezati u optije sisteme, apstraktnije pojmove

-Izgraditi pozitivnu, podravajuu grupnu atmosferu koja omoguuje slobodno istraivanje i greke. Poverenje u odraslog koji vodi proces.
-Ohrabrivati razvoj sledeih linih osobina: samopouzdanje, istrajnost, saminiijativa, spontanost, oseanje slobode, kritinost, spremnost na greku i spremnost da se ona popravi. Kako: - interes za dete -poverenje u dete -potovanje za rezultate koje dete postie, analiza a ne vrednovanje odgovora -bodrenje, oslobaanje straha od greaka -Pozitivni a ne negativni fidbek (ta je bilo dobro) -ne davati tane odgovore kao fidbek -Na krize i stranputice reagovati pitanjima, nedirektivno intervenisati. -Sve to dete moe otkriti samo treba prepustiti njemu. Rei mu samo ono to ne moe otkriti sam.

-Uvod u zadatak moe biti zajedniki, a potom individualni rad i napredovanje -Ostaviti dovoljno vremena za istraivanje i dovravanje procesa (sistem od bar 90 minuta) -Ostaviti vreme na asovima za aktivnosti koje se ne ocenjuju -Radna disciplina (meka), tolerancija za sve to je u slubi rada na zadatku -Dete interpretira elje odrasloga, pokuava da mu ugodi... Dogovoriti se o zadatku. Neki konkretni programi: -Stepping Stones (G.B): uputstva za nastavnike kako da hrane potrebe dece na razliitim stadijima razvoja u sledeim oblastima uenja: lino uenje, komunikacija,. Matematika, poznavanje sveta, fizika i kreativnost -nije vezano za uzraste ve za razvojne faze

2. Socijalni konstruktivizam -drugi talas konstr.

Termini Socio-istorijska kola Kulturoloka psihologija Socio-kulturna psihologija Kulturno-istorijska psihologija Istorijska psihologija

Socio-kulturna teorija Vigotskog -Osnovni genetiki zakon je socijalno poreklo svih viih psihikih funkcija. -Uloga sociokulturnih faktora u razvoju je formativna. -Genetiki zakon : svaka funkcija se pojavljuje dva puta (na socijalnom planu i na individualnom). -Intrapsihike funkcije zadravaju socijalnu prirodu (pr. replike dijaloga u unutranjem govoru)

-Kulturna medijacija razvoja, kulturna autogeneza oveka - alomorfni razvoj -koncept kulturno potpornih sredstava -semiotizacija psihikih funkcija -kulturni artefakti, vetaki organi, amplifikatori, kulturna evolucija -Kulturne i istorijske razlike, -Pitanje kulturnog kontinuiteta, kulturna akumulacija
-Marksistiki koreni (bie prakse, istorijski razvoj) -Zona narednog razvoja (i druge zone) -asimetrina / simetrina interakcija

Dakle, 1. deca konstruiu svoje znanje 2. razvoj se ne moe odvojiti od socijalnog i kulturnog konteksta. 3. uenje moe da vodi razvoj 4. jezik ima kljunu ulogu u razvoju Odnos uenja i razvoja -ZNR je centralni koncept -meuzavisnost uenja i razvoja, dvosmerna povezanost (i uenje moe dovesti do razvoja, vue razvoj kada je ZNR). Dobro je samo ono uenje koje vue razvoj. -uenjem do specifino ljudskih funkcija -Bruner: Vigotskijanska koncepcija razvoja je istovremeno i teorija obrazovanja. -kolsko uenje je usvajanje sistema znanja (koji ne moemo sresti u drugim interakcijama). -Nastava obuhvata zajedniku aktivnost deteta i nastavnika, internalizacija... -Sociokulturna teorija se bavi reavanjem slabo strukturiranih problema, kritikim miljenjem i drugim zahtevnijim oblicima miljenja.

1. Priroda uenja 1.1 Uenje je rezultat aktivne konstrukcije -Uenje zavisi od prethodnih znanja uenika - Vlastito uenje se moe regulisati 1.2 Uenje je po prirodi interaktivno 1.3 Uenje je zavisno od sadraja koji se ui 1.4 Uenje se odvija u kontekstu 1.5 Uenje je nomotetsko i idiografsko

1.1 Uenje je rezultat aktivne konstrukcije -znanje je aktivno (a ne otisak stvarnosti), znanje se ne moe preneti, ono se konstruie i rekonstruie -konstrukcija kroz pregovaranje znaenja, uglova poimanja, socijalno poreklo -autoregulativni mehanizmi -razumevanje: posledica aktivnosti individue -uenici su aktivni konstruktori -pojam nije sklop asocijacija

1.1.1. Uenje zavisi od prethodnih znanja uenika P.170 -veza novih informacija sa starima: modifikovanje starih, dopune, reorganizacija -ivi i operativni stari pojmovi ometaju nove -izolovana nova znanja (dok se ne integriu) -kola ne priznaje spontana znanja (zbog ega kolska znanja postaju izolovana) -prethodna znanja su skela koja podupire svako budue uenje, osnov za asociranje Emp. (Lambert i McCombs, 1998): Uticaj prethodnih znanja na uenje a. Utiu na izbor informacija, procenu znaaja b. Organizacija i struktura prethodnog znanja razlikuju poetnike od eksperata c. Prethodna znanja su esto iskustvena (idiosinkratina) d. Nepotpuna, netana znanja, zablude koje ometaju. Nastavnik treba da ih upozna. Konfrontacija. e. Prethodno znanje nije isto za razliite teme, oblasti, zadatke f. Prethodno znanje je konstrukcija jedinstvena za konkretnog uenika

1.1.2 Vlastito uenje se moe regulisati (metakognicija) - Uenici koji misle o sopstvenom miljenju i umeju da koriguju svoj nain rada imaju vee akademsko postignue (Aleksander i Murphy, 1998) -Uticaj na kvalitet uenja: -iroko polje vebanja, -ponavljanja -obraanje panje na primenu, -dobra klima u razredu -Metakognitivni trening pomae najvie poetnicima (ekperti vole klasina aktiviranja znanja)

1.2 Uenje je po prirodi interaktivno (ko-konstrukcija) -Nastava je interakcija, pravila, cilj Vrste IA: a. asimetrina IA nastavnik-uenik b. Horizontalna meu uenicima c. Uenik sa sredinom (udbenik) -Razumevanje je po prirodi dijaloko (sa drugom osobom, materijalom, samim sobom) -Individualna znanja / grupna znanja -dobra atmosfera podrava uenje -zajednika odgovornost za uenje (nastavnik i uenik) -ZNR je mehanizam kako IA deluje na razvoj (Wertsch,2008; Gallimore i Tharp,1990) -ta radi nastavnik: a. Smilja zadatke i aktivnosti; b. Vrednuje, ocenjuje (ukljuuje i uenike) c. Kreira smislene aktivnosti (da uenik konstruira znanje , evaluira rad Pr. Dete ima neke informacije, odrasli provocira pitanjima veze

1.3 Uenje je zavisno od sadraja koji se ui -Postoje li opte strategije intelektualnog rada, opte metakognitivne vetine i principi uenja ? Koliko je miljenje zavisno od sadraja na kome se primenjuje? Witrock (1998): principi uenja u pojedinim disciplinama vezani su za sadraj. -Cole,1990; Perkins,1992; Ivi,1992: Transfer strategija za reavanje problema je veoma ogranien. Kvalitet reavanja problema zavisi od iskustva u toj oblasti. -Imaju li smisla kursevi uenja? Strategije intelektualnog rada. -Znanja u pojedinim disciplinama se epistemoloki razlikuju. -razliita znanja, razliito miljenje..

1.4 Uenje se odvija u kontekstu

-Teza: Ljudsko miljenje ima socijalnu i kulturnu istoriju -ljudski rad i govor su bitni inioci razvoja miljenja -socijalni i kognitivni razvoj su povezani u oba smera: Valsiner, 1988 smer1: Kognitivni razvoj je po svojoj prirodi socijalan (voen , ali ne i determinisan sredinom) smer2: socijalni razvoj odvija se uz pomo kognitivnih psiholokih procesa
-Razvoj jedinke: integracije biologije i sociokulturne istorije -Leontjev: osnovna jedinica priuavanja psiholokih procesa je praktina aktivnost -ljudska individualna aktivnost takoe je socijalno situirana -Socio-istorijska kola: Teza: psiholoki procesi su kulturom posredovani, istorijski se razvijaju i narastaju iz praktine aktivnosti

kola kao kontekst uenja: -Kontekst u kome ljudi formalno ue je nastava (kola) Glavni kolski predmet u koli...jeste sama kola (Bruner, 1996) Ivi, (2001)-Glavna linija razvoja psihe u kolskom uzrastu je razvoj kroz kolsko uenje -Glavna poluga koju je stvorila kultura za uticaj na mentalni razvoj jeste organizovano kolsko uenje -Bruner (1996): Obrazovanje nije samo tehniko upravljanje procesiranjem informacija. To je sloen proces: usklaivanje kulture potrebama lanova, ali i usklaivanje lanova potrebama kulture -Ljudske mentalne aktivnosti se razvijaju uz pomo kulturnih alatki. Kultura oblikuje um. -ta su kulturni alati? Kodovi, tradicija, simboliki sistemi -Znaenja: Kultura dodeljuje znaenja stvarima. Interpretacija znaenja odraava idiosinkratiku istoriju individue, ali i kulturni kanonski nain konstrukcije realnosti. -Znaenja stvaraju osnov za kulturnu razmenu.

Razni termini kojima se izraava ideja da se uenje odvija u kontekstu i da su psihki procesi socijalno I kulturno determinisani.

socially shared cognition -situated cognition (Rasnick, 1991) -distributed inteligence (Pea, 1989) shared expertise (Brown and Palincsar,1989) guided participation (Rogoff,1990) situated action (Greeno and Moore, 1993) anchored instruction (Cognition and technology group, 1990) context-based learning (Hansman,2001)

2. Posledice socio-kulturnog koncepta za nastavnu praksu 2.1 Nastava mora da obezbedi integraciju naunih i svakodnevnih pojmova 2.2 U nastavi se moraju koristiti interaktivne metode rada 2.3 Glavna uloga nastavnika je osmiljavanje i stvaranje nastavne situacije koja uvlai uenike u aktivnu participaciju 2.4 Odnos uenika i nastavnika je saradniki 2.5 Oblici vrednovanja napretka moraju se prilagoditi novom konceptu uenja 2.6 Disciplina je potovanje pravila i uvaavanje 2.7 Folk teorije utiu na oblikovanje nastave 2.8 Programi sadre uzorak znanja, organizovan u sistem i strategije rada sa znanjima 2.9 Uionicu treba povezati sa drugim obrazovnim resursima 2.10 Umesto istovetnih odlivaka , legitimizacija razlika meu uenicima

2.1 Nastava mora da obezbedi integraciju razvoja naunih i svakodnevnih pojmova -spontani pojmovi -Nauni: nastaju i koriste se u aktivnostima koje karakterie eksplicitnost, refleksivnost, -odmaknutost od praktine upotrebe -ue se u specijalizovanom miljeu (kola) -zahtevaju sistematsko poduavanje -Ivi: I-1 znanja i I-2 su u dinamikom odnosu, produktivno sueljavanje u socijalnom kontekstu IA 2.2 U nastavi se moraju koristiti interaktivne metode rada -Ako je uenje aktivna konstrukcija znanja koja se odvija pomou IA u ZNR, -nastava ne moe biti isporuka, mora biti dijalog, razmena -kooperativni oblici rada -Nastava treba da podri (razvija) forme miljenja specifine za disciplinu

2.3 Glavna uloga nastavnika je osmiljavanje i stvaranje nastavne situacije koja uvlai uenike u aktivnu participaciju -Kreiranje nastavnih aktivnosti kojima uenike uvlai u aktivnost uenja -Situiranje aktivnosti u ZNR -smenjivanje tipova IA (predavanje, slua uenike, grupne diskusije, individualni rad)

2.4 Odnos uenika i nastavnika je saradniki

-ko-autorski proces -i nastavnik ui, lini angaman nastavnika -odgovornost uenika za proces -participacija je uestvovanje u procesu uenja to ukljuuje i individualni angaman uenika na problemima uenja -saradnja sa kolegama

2.5 Dijagnostika evaluacija (dometi uz podrku) -nivo aktualnog razvitka -nivo potencijalnog razvitka -otvoreno pitanje: evaluacija interpsihikih procesa i veza sa intrapsihikim rezultatima 2.6 Disciplina je potovanje pravila i uvaavanje

-Radna disciplina: organizacija, potovanje dogovora, uzajamno uvaavanje, lina odgovornost, razumevanje za individualne razlike... -U odeljenju treba obezbediti uslove za neometan tok viesmerne komunikacije -Nastavnik je model

2.7 Implicitne teorije o razvoju utiu na oblikovanje nastave -Bruner, 1996: Svaki nastavnik ima svoju teoriju o tomekako deca ue; od ega zavisi napredak; kako deci pomoi u uenju -Implicitne teorije su esto neartikulisane, nesvesne (ali uticajne!) -Vano ih je osvestiti, raspravljati o njima, dovesti u vezu sa drugim koncepcijama -U edukaciji nastavnika vano je suoavanje sa naunim koncepcijama

2.8 Programi sadre uzorak kulturnih znanja, organizovan u sistem i kognitivne i metakognitivne strategije rada sa znanjima
-selekcija informacija -celina -eksplicirane veze, logika organizacija -ekspliciran socioistorijski milje -eksplicirane strategije koje treba da budu razvijene tokom uenja ?

2.9 Uionicu treba povezati sa drugim obrazovnim resursima -muzeji i sl -smisao je podstai nove oblike miljenja 2.10 Umesto istovetnih odlivaka , legitimizacija razlika meu uenicima -tradicionalna kola unifikacija razlika (sve za prosek) -cilj aktivnih, participativnih pristupa je legitimizacija razlika. -Uzajamne koristi u zajednici koja ui Diferentiated instruction: nastavnik istovremeno vodi uenike na razliitim nivoima razvoja W. 60

Instrukcija
Tematski fokus: nastavnik bira temu, priprema materijal i faze u diskusiji Aktiviranje starih znanja: nastavnik podsea, priziva.. Direktno poduavanje kad je neophodno Promocija kompleksnog jezika i ekspresije:nastavnik zahteva objanjenja, parafrazira, propituje

Razgovor
Pitanja sa vie moguih odgovora

Spremnost da se napusti plan diskusije zbog izazova u replikama uenika Ravnopravno smenjivanje replika

Provokativna atmosfera

Podrka procesu traganja za evidencijom koja potkrepljuje tvrdnje

Nastavnik ne dri sve konce, i uenici utiu na odreivanje reda govorenja

Kulturna praksa (Community of practice)

-Socijalna praksa u grupi (nain interakcije i reavanje problema) i KPSovi te grupe konstituu znanje te zajednice (Derry,1992; Garrison,1995; Greeno, Collins i Resnick, 1996; Rogoff, 1998).

- U okviru te prakse neka znanja su valjana, suoavanje sa drugaijom praksom ponekada rui koncepte.

Situaciono uenje (Situated learning, anchored earning)

Brown, Collins & Duguid,1989; Lave & Wenger(1991); .Rogoff (1990,2003): -Uenje je funkcija aktivnosti, konteksta i kulture u kojoj se deava. Situaciono uenje je uenje kroz praksu, delanje a odgovor je na realne ivotne probleme.

-Model je uenje u zajednicama koje nemaju organizovanu kolu (uz odraslog)

-Sociokulturni kontekt i prethodno iskustvo oblikuju uenje istovremeno i na idiosinkratian nain, ali i na nain koji nas ini tipinim produktom kulture, zajednice. - Socijalna interakcija je kljuna komponenta situacionog uenja. Uenik je pripadnik zajednice koja deluje (community of practice), usvaja verovanja i ponaanja lanova te zajednice. -Situaciono uenje je obino nenamerno.

-Situaciono uenje je koncept koji zagovara jednu vrstu nove epistemologije iji je bitni postulat da je uenje situirano izmeu aktivnosti uenika, neposrednog konteksta u kome se odvija i kulture. -U klasinom kolskom uenju insistira se na apstraktnom, dekontekstualizovanom znanju. -U svakom uenju (pa i kolskom) socijalni kontekst u kome se uenje deava mono utie na procese uenja. Obino se takav kontekst u koli tretira kao um i zato praktiari nemaju ni svest o tim kontekstualnim uticajima ni sredstva da ih ugrade u proces uenja, da ih upotrebe za uenje. -Socijalna interakcija je kritino vana komponenta situacionog uenja. Uenik je pripadnik zajednice koja deluje (community of practice), usvaja verovanja i ponaanja lanova te zajednice. Legitimate peripheral participation (Lave & Wenger, 1991): poetnik je na margini zajednice koja deluje, centralne pozicije zauzimaju stari iskusni lanovi. Tokom uenja pomera se ka centru, ka grupama koje su u zajednici monije. -Situaciono uenje se deava spontano a ne organizovano, namerno.

Kognitivno egrtovanje (Cognitive apprenticeship, Case-based learning

environments)
Rogoff, 1995, 1998; Brown, Collins & Duguid, 1989; Collins,Brown, Holum, 1991, 1989; Hung,1999

Kognitivno egrtovanje je oblik uenja koji se deava kroz uestvovanje u realnim ivotnim aktivnostima lanova zajednice kojoj dete pripada. -Kritika dekontekstualizovanih kolskih znanja: Ono to se ui u koli primenjivo je samo u koli. -Problem transfera. Kako ono to se ui u specifinom socijalnom kontekstu, moe da se prenese na druge kontekste?

Model kognitivnog egrtovanja (koraci) 1. Uenik posmatra kako model obavlja zadatak 2. Uenik dobija podrku od partnera (napomene, fidbek, podseanja) 3. Podrka slabi to je uenik jai 4. Znanje se verbalizuje, artikulie 5. Uenici reflektuju proces i napredak 6. Uenici pronalaze nove mogue primene Kognitivno egrtovanje u matematici (Schoenfeld, 1987): Odrasli postavlja tri pitanja ueniku: 1. ta radi? 2. Zato to radi? 3. Kako e to pomoi?

Jezik miljenja Df. Jezik koji opisuje mentalne procese i mentalne produkte. Deca koja su okruena takvim govorom ue da misle. Govor koji samo opisuje (a ne interpretira i analizira) je manje podsticajan. -Pr. misli, veruj, predvidi, postavi hipotezu, prui dokaze, potkrepi podacima, razlog, procena, raunica, sumnja, dilema, teorija (Tishman, Perkins, Jay, 1995)

-Jezik nastave treba da bude obogaen renikom miljenja, precizno! Objanjava, daje argumente, navodi razloge, identifikuje delove, brani poziciju, vrednuje dokaze (Palincsar, 1998).
Primer: Umesto: ta misli o odgovoru koji je dala Marija? Kae: -Koje dokaze (evidence) moe izneti u prilog Marijinog odgovora, a koje protiv? - Koje pretpostavke prepoznaje u Marijinom reenju?

- Moe li da smisli neko drugaije objanjenje za ovu pojavu?

Jezik miljenja Pr. Umesto: Hajde da pogledamo ove dve slike. Kae: -Hajde da uporedimo ove dve slike.

Pr. Umesto: ta misli da e se dogoditi kada ... Kae: - ta predvia da e se dogoditi kada ... Pr. Umesto: Ne zaboravite da na ekskurziju ponesete udobnu odeu, kiobran i neto deparca. Kae: - ta bi nam sve moglo trebati na ekskurziji? ta ne treba da zaboravimo da ponesemo?

Istraivako uenje (Enquiry learning) -Matricu za ovaj oblik uenja izgradio je John Dewey (1910): Nastavnik iznosi problem. Uenik: -formulie hipoteze koje vode ka reenju -prikuplja podatke -izvodi zakljuke -razmatra unazad i problem i misaone procese koji su potrebni da bi se on reio

Uenje putem reavanja problema (Problem based learning) -Svrha: aktivno, fleksibilno znanje (a ne inertno) Faze: -Konfrontiranje sa problemom, identifikovanje problema -Analiza problema -Generiranje hipoteza o moguim reenjima -Identifikovanje informacija koje nedostaju da bi se problem reio -Primena ideja -Evaluacija -Ponovno istraivanje

Istraivanja o omiljenim oblicima uenja Slabosti: -Nisu metod izbora za decu slabijih sposobnosti (Mayer,2004). -Ne omoguuju prikupljanje bazinih znanja (Albanese i dr, 1993) -Nema dokaza o tome da su deca intrinziki motivisana za ovaj oblik uenja Prednosti: -Uenici bolje razumeju pojmove (Capon i Kuhn, 2004) -Podrava razvoj samoregulisanog uenja -Konstrukcija fleksibilnog znanja

The Adventures of Jasper Woodbury Program za uenje nauke (IV razred i vie) -Prikazuju se filmovi (17 min) u kojima se junak (Jasper) nae usred uzbudljive avanture. Dogaaji su dizajnirani kao detektivske prie: tu su svi podaci potrebni da se problem rei, ali ima i vika podataka koje treba prepoznati i odbaciti..

-Deo programa je izbor modela za reavanje problema (embedded teaching)

-Uenik moe potraiti pravi model za problem na kome radi. Ali treba da ga prepozna!!!

Implikacije za praksu
Situirati uenje u realistiki, sloen, relevantan kontekst. -slabo strukturirani problemi, viestruka reenja, autentini zahtevi Omoguiti da se u proces ugradi socijalno pregovaranje i podeljena odgovornost. Usklaivanje razumevanja zadatka. Paralelno procesiranje kod odraslih. Podrka multiplim perspektivama i reprezentacijama. -razliito vreme, konteksti, fleksibilnost, vraanje na isto,pravo na sopstvenu poziciju, uvaavanje drugog. Spiralni kurikulum. Podrka svesti uenika o njegovom mestu u obrazovnom procesu i razumevanje ideje da je znanje konstrukcija. Ohrabriti ideju o poreklu znanja (ownership in learning). -napori uenika da razume stavljeni su u epicentar obrazovanja.

Uloga odraslog partnera u interakciji -Uloga nastavnika: od prenosioca znanja do facilitatora (from "sage on the stage" to "guide on the side" , facilitator, coach); -Model graevinske skele, proces podupiranja -pridobijanje deteta za zadatak -pregovaranje oko razumevanja zadatka -redukcija stepena slobode zadatka (odrasli preuzima delove zadatka, popunjava praznine) -odravanje direkcije -markiranje kritikih svojstava zadatka -kontrolisanje nivoa frustracije -modelovanje toka reavanja -planiranje celokupnog toka aktivnosti, -podela zadatka na segmente, -podseanje, spoljanja pamet deteta -podeava nivo direktivnosti i kontrole -dete i odrasli usaglaavaju ciljeve aktivnosti (indukcija cilja) -odrasli spontano prilagoava ritam i oblik svojih aktivnosti detetu (ulaemo napor da NE pomognemo detetu)

-Podrka elaboriranju i restrukturiranju aktualnog znanja -mnogo kompleksnih, smislenih, problemskih situacija za vebanje -mnogo raznovrsnih resursa koji podupiru uenje -mnogo saradnje izmeu uenika -mnogo prilike za verbalizaciju problema i strategija (task oriented dialogue) -nastavnici modeluju procedure reavanja problema (externalizuju svoje strategije) -ohrabruju se uenici da glasno misle i da prate (nadziru) sopsteve kognitivne procese (strategije) -ohrabruje se primena znanja u razlitim kontekstima, predvianje, interpretiranje, argumentovanje. -razvijanje razliitih, inventivnih naina za praenje napretka uenika -selekcija nastavnih sadraja, reprezentativni uzorak -sistematski organizovana znanja -puno veza sa detetovim linim iskustvom i ranijim uenjima -ohrabrivanje razliitih pristupa obrazovnom cilju -obraanje panje na detetove greke -istinski dijalog nastavnik-uenik